MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

onaj koji se vozi vazdušnom lañom. skok padobranom itd. vazduhoplovstvo. aeromiting (grč. asroklub (grč. aeg. kartograf.). aerobije. naročito vazduha. lat. čvorište vazdušnih linija. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. v. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. emballo ubacim) stvaranje gasnih. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. naus. terme toplota. lat. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. pomorski) vazduhoplovac. aerometrija (grč. aeg. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. fr. aeg. aerootitis (grč. metrfa) merenje vazduha. terror strah. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. izgaranje. aeg. aeroplan. aeg. aerostatika (grč. aeg. aeg. aeg. zoon životinja) zool. aeg. aerosoli (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. avion. aerotehnika (grč. aeg. us. helikopterom i dr. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg) ned. aerozoli v. lat. aerostat (grč. klinein naginjati. aerolit (grč. od istemi postavim. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeromantija (grč. aeg. asronavigacija (grč. vazduhoplovstvo. Magnes. eng. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeroeides) koji ima vid vazduha. aerometar (grč. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. aerotaksija (grč. aerotermodinamika (grč. aeg. kamen koji pada iz vazduha. razvijanje vazduha u telu. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeromedicina (grč. aeg vazduh. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeg. geokarpija. aerolog (grč. therapefa lečenje) med. aeg. aeg. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. bakterija u vodi. aeroplan (grč. tćnos napon. eksploatacijom i istraživanjima). dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. . aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. koja se drži potiskom. aeroport (grč. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeroplast (grč. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. aeroterapija (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. aeg. aeg. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeropauza (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. v. zagrejavanje letilica itd. lithos kamen) meteor. aerostacija (nlat. aeromagnetometrija (grč. portus luka) vazduš-na luka. karpos plod) v. pneumatika. naus brod. eng. aerokarpija (grč. veliki aerodrom. u vidu magle ili dima. lat. taxis ureñenje) zool. meteorski kamen. npr. koji stoji. aeg. aerotaksi (grč. statćs stajaći. stručnjak u aerolo-giji. eng. aerosoli. aeg. aerokartograf (grč. aeg. aeroskopija (grč. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. asroklinoskop (grč. aeroidan (grč. aeg.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aerokar (od grč. uvo) ned. kretanje organizama koji se slobodno kreću. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija.). aeronaut (grč. aeromshanika (grč. aeg. aerokonvoj (grč. aeg. aerologija (grč. zbor. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aerozoe (grč. nautikos brodski. planos koji luta. vazduholik. aeg. Ićgos reč. aeroza (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. plasso obrazujem. 2 Leksikon aeronautika (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. meeting. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeroterorizam (grč. maglovit. mechanike) fiz. aeg. aeroskop (grč. aerotonometar (grč. navigatio) plovidba po vazduhu.). aeg. aeg. lat.

inače. utočište. . aeg. Azijat (lat. berzanske zelenap!enje. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. azbestoza (grč. akcije. plašim se) strah od vazduha. aeg. Aeroflot (grč. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. neman. ret. ažioter (fr. azgin (tur. služi kao rñav toplonoša. i 2. flotta) „vazdušna flota". gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. aeg. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. plahovit čovek. 2. aždaja (tur. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. aeg. aeg. neudatost. phoros koji nosi) donosač vazduha. od nominalne vrednosti. phagem jesti) med. phoneo zvučim) instru-ment. nezauzetost. deo-nicama i sl. takoñe: epifite. ala. a-. aerofotogrametrija (grč. Asianus) stanovnik Azije. aeg. lat. za izolaciju. hartije od vrednosti i sl. hartija od vrednosti i sl.: bog. agio) trg. zygon jaram) neženjenost. a jour) tačan i brz u poslu. ajour) šupljikati. azelija (grč. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. aeroturbina (grč.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. praviti šupljike. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. azil (grč. aeg. 2. ital. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. trćpos obrt. asbestos neugasan) med. v. pr. bombastičan. aerofotografija (grč. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. jedna vrsta nesagorljivog minerala. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. aeg. metafizičke. nameštanje. azigija (grč. npr. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. obaviti posao na vreme. vojnih begunaca i sl. phos svetlost. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). izbegavanje vazduha. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. končastog sastava. neprikosno-ven. pribežište. . duvački instrumenti. agiotage) špekulacija. hartijama od vrednosti. pun života. metrfa merenje) 1. tćpos mesto. naročito zemljišta (terena). phone glas) kuz. a-. na utočište u nekoj stranoj državi. preterano kitnjast govornik. azeličai. kao i pod vodom. ažistaža (fr. Takvi su pojmovi npr. pomeranje. aerofor (grč. aeg. azelia) neljubomornost. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. aeg. ažiotirati (fr. aeg. ažio-kovto (fr. udešavanje mere. ažurirati (fr. ejderha) zmaj. entelehija i mnogi drugi. aerotropizam (grč. Asia. višak. ažiotaža (fr. veća vrednost jedne vrste novca. phobeo bojim se. asbestos neugasan) mm. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. aerofilter (grč. aeg. trgovanje novcem. lat. zavese u pozorištima i dr. ažija (fr. aeg. azgm besan) 1. bujan. phos svetlost. jedne deonice. ažuran (fr. odnosno kiseonika. životna sila. aeg. gutanje vazduha. doterivanje. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. profesionalni igrač na berzi. phytcn biljka) bog. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. azijanizam ret. stvoren u maloazijskoj Joniji. aerotunel (grč. osion. a-sylos neopljačkan. baviti se ažiotažom. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. igrati na berzi. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. igranje na berzi. aerofobija (grč. koji je pronašao Edison. aerofon (grč. magneziju-mov silikat. tzv.. pravac) bog. ažur (fr. geofite). Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aeg.. azbest (grč. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). pa i kod tuberkuloznih. aerofilatelija (grč. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. besan (obično o konju). antički besednički stil. agio-conto) trg. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. nezavidljivost. filatelija. aerofite (grč. sloboda. aerofoni instrumenti (grč. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. doplata. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. gramma slovo. azilum ignorancije (lat. aerofagija (grč. nem. čudovište. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. silovit.

bez. 5. ajgir (tur. aitiologija (grč. azurala (arap. azur. aKademia od osobnog imena AKademos. plata. grč. v. 2. »sena ljubimica Muhamedova. azoik (grč. a-. budite pripravni. ajam (tur. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. Ajas (grč. znak Es. motka. akademik (grč. zoon živo biće. akademija (grč. znak N. haydamak) batina. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). Ajša (tur. ajnštajnij(um). zoon život) kol.) draga. Eisberg) ledeni breg. Eis led. hayir) sreća. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. azotometar (grč. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. arhaik. element atom-ske mase 14. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. haymana) 1. aKademia. einlegen staviti) štamp. slabljenje. ogrlina. Einsatz umetak. periodos) geol. atomska masa 254. a ostali je deo pod vodom). sila) med. korist. akademik. koji se tiče akademije. koji se tiče ove. egiologija. azotos. kralja salaminskog.bez.067. te je. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. aKademikćs) v. koji nije u stanju da održava život) hem. ajvar (tur.) v. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. zoo živim. azot (grč. plavetnilo. domaća životinja. gotov. azur (fr. ajskastn (nem. Ayse živa) muslimansko žensko ime. školski. pripravan. aitfa uzrok.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. a-zoon. bitanga. ajkuva (tur. aygir) pastuv. azuran. airli (tur. marva. urem mokriti) med. dobar. azur (tur. obrazovan na visokoj školi. radioaktivan. azoospermija (grč. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. azur. više-manje. ajvan (tur. pl. azojski period (grč. neradnik. akademski (grč. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. 1. azotos.) v. GGlato-nova filozofija. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. uplitanje. plav mineral. azurit (fr. najstariji period Zemljine kore. 4. usiljen. ajnakter (nem. hayirli) srećan. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. gde su akademski držali kongres 1869. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. akademičar (grč.zoon. azzurro) l. a. velikoj školi (univerzitetu). stoka. akademska rasprava strogo naučna raspra- . hazir ola) spremajte se. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). redni broj 99. poludeo i ubio se od žalosti. Otkriven 1954. azotemija (grč. čestit. Lavoazijeov naziv za nitrogen. a. karbonat bakra. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. ajnleger (nem. skitnica. azimut (arap. ajnzac (nem. azo-bojs (grč. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. ein jedan.19 azima (grč. dynamis snaga. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. azoodinamija (grč. sperma seme) med. krut. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. naima krv) med. zadužbina. hajvan. gotovan. plava boja neba. ajnc (nem. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). 3. sin Telamona. nedostatak snage za život. Aias) kit. a-zoon.) vrsta plave boje. ajdamak (tur. trovalentan. ajzenaši pristalice Karla Marksa. na noge! azurii (arap.. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ajman. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. Platonova škola. ždrebac. logia nauka) v. ital. hajvar. azotos. azoogenija (grč. dakle. a. akademičar. 2. azotos. hazir) 2. hemijski element. tur. fig. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). vent-en. ljubavnica. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. gfgnomai nestajem.-tur. malaksavanje. nastavak ites) tin. 3. rednog broja 7. a-. aKademikos) koji pripada visokoj. as-samt strana) astr. ua. air (tur. lat. dušik. zyme kvasac. ili organskoga iz anorganskog. ajsberg (nem. akademija. pilu. azoturija (grč. dobrotvorne ustanova. aylik) dohodak. praznik beskvasnog hleba. uložak) muz. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. dobro. zb<zg toga. akademizam (grč. spreman. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. ropsko podražavanje antičkih uzora. slojevi bez organskih ostataka. 2. eins jedan) v. ajluk (tur. visoka škola za nauku ili umetnost. ajmana (tur. nebesko plavetnilo. koji pripada akademiji.

) fil. po učenju Upanišada: etar. neprikladan govor. akantopelvis (grč. v. akacija (grč. nemanje srca.ne. a capella) kuz. a kvadro (ital. a. akatagrafija (grč. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. kamerama i dr. . aqua. pravo odvoñenja vode. a capriccio) nuz. akvalung (lat. nepriličan. akatolik (grč. akantoza (grč. po svom ćefu. akatist (grč. naročito protestant. nečistoća krvi. akvaped (lat. akvadukt v. agere voditi) prav. ukrućenost udova. v. prekapnica. pes. u nezgodan čas. aqua. akva destilata (lat. papilomi i dr. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. a-Kaustos) nesagorljiv. akva (lat. akvanautika (lat. akva Bineli (nlat. Africi. akampsija (grč. akaša je starija od svih njih. logia govor) lit. aKathars(a) nečistoća. Etiopiji. umiljato. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. nezapaljiv. med. akardija (grč. koji se ne peva sedeći. a-. akagrJa) neplodnost. malodušnost. a quadro) muz. akvarel (ital. grč. a-Katastatos) nepostojan. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. koja se peva. destilacijom prečišćena voda. lat. tj. a kapele (ital. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac.ne. kao što su bradavice. a-. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj.akairologija 20 akvarelist(a) va. nepojmljiv. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. zbirka satiričnih. akarecevole. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). Kata. fig. mekuštvo. neuredan. akvarelirati (ital. pravo isuši-vanja zemljišta. bodljikava karlica. akatističan (grč. neshvatljiv. ned. potres mozga. snabdeveno reflektorima. akataleptičan (grč. nepravilan (za groznicu). kao „prostorna supstancija". neshvatanje. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. aqua. nedostatak razumevanja. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. reč akakJa znači nevinost). assarageg) zakupljivati radi dobiti. student univerziteta. nego stojeći ili u hodu. aqua destillata) hen. axantha bodlja. akvarelist(a) (fr. akarpija (grč. akvamarin (lat. calcul račun). akademski grañanin slušalac. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. aqua voda. aqua Binelli) farm. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. aqua) voda. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. planus ravan) sp. akantologija (grč.. akaustičan (grč.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. graphfa pisanje) med. akvagij(um) (lat. nena-klonost prema čistoći. aKataleptos) nedokučljiv. akvatikum. akak!a) bog. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akalkulija (grč. pelvis karlica) med. naročito na Veliku subotu. akaparer (fr. aKairos nezgodan. akvaplan (lat. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akarecevolmente (ital. četvoroglasno. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nestalan. med. akvabatik (lat. accarezzevole) muz. marinus morski) min. a-Katalektikos) poet. a. podrugljivih pesama. aqua. a kapričo (ital. samovoljno. acqerellare) slikati vodenim bojama. logia govor) nezgodan. akatalektičan stih (grč. ljupko. akarecevole (ital. axampsfa) negipkost. akatapozis (grč. eng. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. aquaplaning) sp. akatalepsija (grč. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. zgrčenost. od koga se dobija gumarabika. Kataposis pijenje) med. akaša (ind. akatastatičan (grč. nautika. nemogućnost pijenja ili gutanja. axantha bodlja) ned. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). zakupac robe radi cphekulacije. akaparisati (fr. omanje trnovito drvo koje raste u ist. Kardfa srce) fiziol. vrsta berila. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. tj. akatarzija (grč. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. accapareur) nakupovalac. akairologija (grč. akvaplaning (eng. stojeći. pedis noga) podvodni bicikl. a-. med. Hristu i svetiteljima. bez. accarezzevolmente) tuz. nepoi-manje. aqua. fr. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. u četiri glasa. akvedukt. a-. Kathfzo) ne sedeći. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akapLja bodlja. aqua.

aKedeia) v. nauka o hirurškim operacijama. akik (tur. slepilo za plavu boju. aqua. akognozija (grč. akvozan (lat. v. gnosis poznavanje) med. aklamirati (lat. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. nesposobnost »sene da bude oploñena.. 3.. zadovoljiti. acenonoet. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. oblik ruskog larpurlartizma. akedija (grč. ukras u obliku orla na zabatu kuće. z. prelomio stanje u razvoju bolesti. bogat vodom. akolada (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. acquisitio) tekovina. slatkovodne životinje. jednoglasno. aceridi. acquit) plaćanje. naviknuti na neku tuñu klimu. arh. mesto u apoteci gde se drži voda. akvadukt. vodeni. acclimatatio) v. 3. akinezija (grč. pozdravljati klicanjem. a-. vodene biljke. močvaran. pristankom svih. uzetost živaca. aquosus) pun vode. stari rimski vodovod. aKesis) v. klicanje. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. prilagoñava™ podneblju. akvijescirati (lat. akoemetar (grč. npr. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. uz platu ili proce-nat. kad se neko pravi da nešto ne mari. nabavlja ili zadobiva. izmirenje nekog dugovanja. 1. akvatilije (lat. blepo vidim) ned. vodovodna cev. nauka o lečenju sečenjem. ne lomi zrake. fig. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akmak (tur. aklamacija (lat. aklimatacija (nlat. akvatičan (lat. aklimacija. acclimatisare) prila-goditi. collum vrat. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. aKinesfa) nepokretljivost. acezija. aklimatizacija. akefalos (grč. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akviziter (lat. nabavljanje. sticanje. barovit. akiurgija (grč. aqua. aKephalos bezglav) sanjalica. acquisitor sticalac) trg. vodovod. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". 2. budala. metron mera) med. ili usvojiti kakav predlog. bubuljica. uzvikivanje. aklimacija (nlat. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). aklastičan (grč. akov lek. poznavanje sredstava za lečenje rana. vlažan. ret. ital. akvestus konjugalis (nlat. anne (grč. astr. akio čujem. koji živi u vodi. zarada. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. akme (grč. stečeno dobro. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. . akug£a) neprava upotreba jedne reči. fig. akijezis (grč. aquarius) astr. pokraj vode. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. ducere voditi) 1. aidestos nezatvoren) Opt. a medved za žute kruške. farm. aklimatizacija. aklimatiziranje. akvozitet (lat. acclimatio) v. aklimatizacija (nlat. akvaterarij(um) (lat. akenonoet v. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aquositas) bogatstvo vodom. akvatinta (lat. ake lečenje. orlovi (orao suri i orao krstaš). Kyesis trudnoća) ned. aqua. čovek koji ne trpi ničiju vlast. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. akvizitor (lat. god. umirivanje. aćtak) glupan. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). akvafortis (lat. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. priznanica. akvila (lat. akvizitum (lat. fr. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. atiline (lat. 21 akolada akianoblepsija (grč. akvijescsncija (lat. akumetar. acquisitor) čovek koji nešto stiče. v. akpe) med. med. ime jednog sazvežña. accollata. kišovit. aquila) pl. kanal. aquatilia) zool. akezija (grč. kuapbv zagasito-plav. aklimatacija. par acclamation) izvršiti izbor. 2. akvedukt (lat. snažna voda. aquaticus) podvodan. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akvatikum (lat. zarañuje. aqua. acquestus conjuga-lis) prav. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. aklimatizirati (nlat.adobivanje. orao. tj. bez pojedinačnog glasanja. gnojnica. akvizicija (lat. kišovitost. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. par aklamasjon (fr. aquiescentia) umirenje. bez pojedinačnog glasanja. aki (fr. zajednička tekovina muža i žene. koji ne prelama. akte vrhunac. aquaticum) prav. kri-tično. skupljač oglasa (za novine). navikavanje na tuñu klimu. akvagijum.akvarij(um) akvarij(um) (lat. fortis jak) hen. odomaćivanje. ovlašćeno lice koje. aquila) zool. ukočenost jednog uda ili više udova. Akvarij(us) (lat. zool. akizam (grč. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. odomaćiti. stečeno. a-. aquiscere) umiriti. akirija (grč. ergon delo) ned. šiljak) med. nabavljene. acedija.

otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. pronañena 1829. suprotno: ateizam. vezati za ggritke. izravnati. akonto. v. po dešavanje. plaćati taj posao po parčetu. zglasilo. accompagner) pratiti. združenje. bledilo. zglasilac. kranfon lubanja) fiziol. accreditivum) punomoćstvo. akordoar (fr. fait accompli) svršen čin. a conto) uzimanje na račun. akontacija (ital. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akratos jak. akolast (grč. odobriti. staviti u za-grade. a-. akomodman (fr. tip. punomoćje. bolestan izgled lica. priseo jiti. akomodirati se. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. trg. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. opunomoćiti. nl. dovršen. zagrada. akranija (grč. akord (ital. urediti. akontirati (ital. voj. okončan. aKĆluthos) pomoćnik. akompanjirati (fr. akorporirati (nlat. akolirati (fr. uroñena nakaznost glave. akorporacija (nlat. tur. utvrñenja i sl. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. kćsmos uredan) neurednost. asge) engleska mera za površinu. accompli) završen. accommodement) udobno ureñivanje kuće. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). accordamento) muz. udešavanje muzičkih instrumenata. akratoterme (grč. slaganje. accorder) zglasiti. namestiti se udobno. akordirati (fr. med. akompanjist(a) (fr. poverenje. terme. assoglmoder) podesiti. sporazumeti se. po svršenom parčetu. a-. overenje. predujmiti. poravnanje. udesiti. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. aKolastos) neumeren čovek. akomodacija (lat. suma koja se uzima na račun. unapred. akotiledone (grč. akolit (grč. pa i sam svet. accorporatio) sjedinjenje. na ime zarade ili primanja. accordo. akreditiv (nlat. priraštaj. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akologija (grč. svršen. akrep) škorpija. . prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. ital. bog. samo bog. accreditare) ovlastiti. akordamento (ital. kuz. accordeur.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. na račun. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. dati kredit. jakrep. akonitin (grč. žice). accordoir) muz. tj. vansudsko poravnanje. kao jedino što doista živi. o sredstvima za lečenje rana. zagrliti. poravnati se. a-. akrement (lat. accordando) kuz. u ime predujma. dok su sve ostale stvari. predujam. bez istinske stvarnosti. akreditirati se steći ime. nlat. accrementum) poraštaj. akrescenziJa akorder (fr. aceordium) kuz. zglašavajući. fr.22 ramenu novoproizvedenog viteza. bezdlačnost. fet akompli (fr. kote kosa) ned. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. god. akrep (arap. akrescenzija (lat. udesiti se.crescere rasti) prira-štaj. sprovoditi. povećanje. poravna™ se. o plaćanju nekog duga. a conto) trg. ad. dopustiti. a kong» (ital. akomija (grč. „štimer". accompagner) pratilac. krateia nemoć. sloga. accord. udešavajući. proždrljiva!]. glas. spojiti. uopšte svaka otrovna životinja. kuz. assogrogage) prisajedi-niti. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. namiriti se.. accommodatio) udešavanje. slagati.8 t2). poverenje. akdniton jedić. = 4840 kvadratnih jardi (4046. akoz lek. udešavanje. izgladiti. akratija (grč. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. accommodare. na ime zarade ili primanja. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. a ne nadnicom. naročiti način plaćanja radnika. pridružiti. na ime. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. viljuška za zglašavanje. uvaženje. samo modifikacije božanstva. zglaša-vati. ove-riti. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. pripojiti. akosmija (grč. a-. akreditirati (nlat. zglašavanje. npr. a-. žderonja. udesiti (glasove. unapred. akordando (ital. sprovodnik. ćelavost. ugovor. ne nadnicom. kotyledon udubljenje) il. fr. zagraditi. nečistoća. akosmizam (grč. saglasnost. logia nauka) nauka o lekovima. udešavanje instrumenata i glasova. a ne nadnicama. akompli (fr. uzimanje unapred.. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. accoler) obgrliti. priznati. složiti. tačkati. a-. akordion (ital. Aconitum napellus) hem. otuda: dati neki posao u akord. uzimanje predujma. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akomodirati (lat. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. sobe i dr. voj. pogodba. akr (eng. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. ckrku-larni akreditiv akreditivno. akreditiranom. 'aqrab. koji je u punoj snazi. accordatore) kuz. sporazum. porav-nati. pripadanje.

ahromazija. akros. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. koji se. glavica) ark. stfchos niz. usnica. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. kratkoća jednoga ili više udova. akropostija. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akropatija (grč. akros. accriminatio) optužba. ahromatopsija. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akromonosilabike (grč.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akros. akro. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akronim (grč. phagos žderač) skakavcojed. šiljatost glave. akromatin v. akrobistija. akromegalija (grč. akrizija (grč. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. odseca. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akropostija (grč. brižlji-vost. akriminacija (nlat.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. čitanje. akrokefalija (grč. monos jedini. okrivljavanje. akrisfa) nerasudnost. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akros) fil istraživanje prauzroka. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akros. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akrimonija (lat. akroliti (grč. uopšte. akroama (grč. akropetalan (grč. akros. kiselina. savesnost. akrobatika (grč. gornji deo. predavanje. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrosofija (grč. kephale glava) znat. akros. plećka. pathos bolest) med. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). kolon ud) št. pleće. pri obre-zanju. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akrije (lat. Akropolis (grč. akroterija (grč. nosa. megas velik) med. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akroamatičan (grč. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). gornji. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akritičan (grč. gipko-sti i okretnosti. koji nosi plod na vrhu. akrobata) (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. onaj koji se hrani skakavcima. aseg oštar. akrostih (grč. akribes. akromfa) znat. prevrtač. naročito krajnjih. akros. tj. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akroterion vrh. akrokolije (grč. istraživanju i. petalon list) bog.(grč. opori lekovi. ruku i nogu. akros. tačnost u govoru. sophia mudrost) najviša mudrost. akroazis (grč. akrilna kiselina hen. akros. graphfa. ljutina. krajnji udovi tela. akrobacija (grč. akrotizam (grč. temeljitost. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akribometrija (grč. akromazija v. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. jezika. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. metron) tačno merenje. rasuñivanja. akrogrami (grč. <upr. med. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akros. akrobystfa) v. ahromatin. akromatopsija v. krajnji. aseg ljut) farm. mikrćs mali) med. . polis grad) gornji grad. pisanje) tip. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. slemenu grañevina. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akromion. šiljat. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. vrh zgrade. akridofag (grč. pelivan. acrimonia) oštrina. akrokarpičan (grč. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akro. akromion (grč. ljuti. ruke i noge) od kamena. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akribeia) tačnost. optuživanje. akromikrija (grč. poslednjeg uzroka stvari. nekritičan. akros. akribologija (grč. akros. postupak pri radu kiselinama. avij. bazipetalan. npr. u životu. akribometar (grč. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). lopatica. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akros. redak) pesma kod koje početna. znat. akrćasis) slušanje. predavanje. odyne bol) ked. donje vilice. gorčina. akrolein (lat. usmen. akrobistija (grč. neodreñenost stanja bolesti. otpornost. akrografija (grč. akribija (grč. u obliku predavanja. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. oleum ulje) hen. akribes. teško razumljiv. oporost. neodlučnost. pisanju. akros. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. karpos plod) bog. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrfs skakavac. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam).

pregalački. gram. aksenija (grč. rasprava. tj. osovina. activus delatan. akrofobija (grč. pospešiti. v. 2. radni. aktivacija (lat. aksijalni (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". svaka svečana javna radnja. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. usta). activus. razjarenost. imanje (novac. aksiomatičan (grč. javni spis. timologija. raditi) pl. ubrza-vati. aktentašna (nem. revnost. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. izvršilac) glumac. acta apostolorum) pl. akseničan. pl. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. axine sekira. poz. aktfs. imovina. hartije od vrednosti. praktično. aksilarni (lat. actum. radi u nekoj oblasti (npr. radnje. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. čin. dela apostola. aktivator (lat. activare) v. naročito sudska radnja. istina koja se ne može dokazati (npr. aktiv-nost. okretan. aktfs. stavljanje u delovanje. 2. acta od agere delati. osovina. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. v. akta apostolorum (lat. aktinije (grč. v. pojačavanje delatnosti. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. acteur. aktivizam (lat. acta publica) pl. nedokažljiva istina. radno stanje (suprotno: pasiv). dela. od kojih sopstvenik ima koristi. akta (lat. akt (lat. Achse osovina) „osovinaš". activus delatan) radan. suprotno: inaktivi. akta publika (lat. hem. actinaria) 3001. akrocijanoza (grč. axilla pazuho) pazušni. aksiom. ustalački. axis osovina. act. actor vršilac. tj. aktivisati (nlat. aksiomatika nauka o aksiomima. aktivist(a) (lat. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. odstraniti je. u dejstvu. 1. akros. aktivnost (lat. spisi koji se tiču nečega. lat. logia nauka) fil. negostoprimstvo. pretres. zrak) fiz. salo. 2. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. aktinidi (grč. aksist (nem. one koje se tiču države.. pristalica aktivizma. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. activi) pl. dejstvo. aktinos) hek. trg. akter (fr. javne radnje. aktivi (nlat. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. farm. aktiv 2. državnim nad-leštvima itd. bradva. agere delati. delovanje. axis oca. šake. Aktentasche) torba za spise. aktivan (lat. mast. njegovim stalnim nastojanjem. delanje. očevidna istina. mekanog tela. axioma ugled. activa) trg. ili su mu čak od štete. akroholija (grč. aktinizam (grč. radnja. actus. bez kostura. aksiologija (grč. ubrzati. vredan. učenje o vrednostima. uvesti u aktivnu službu. aktivitet. očevidan. aktive (lat. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. fr. svojstvo sunčanih. pogurnuti. akros. aktinos sunčani zrak. radan) 1. . nlat. aktis. akrćcholos jarostan. marljivost. Kad su dve količine jednake trećoj.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. cijanoza. fil. aksiom (grč. uši. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. razjaren) jarost. okretnost. eng. aheša) negostoljubivost. up. osovinski. potraživanje (suprotno: pasiva). delatnost. aktivitet (nlat. stopala. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. ne raditi po njoj ništa. aksungija (lat. onda su i meñu sobom jednake). activus delatan) onaj koji je delatan. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. morske životinje iz porodice anto-zoa. aktiva (lat. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. activa) trg. aksonometrija (grč. gram. koji vredi. koji se ne dokazuje. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. nadljubiča-stih. koji označava delatnost) 1. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. nekretnine). activare) staviti u dejstvo. politički aktivist). aksinomantija (grč. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. radinost. os) osni. zrakova da izazovu hemijske promene. istinit. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. koji radi. manteia proricanje) proricanje po sekirama. activitas) živost. aktivirati.) med. activus delatan. radan. još u službi. ahbp oca. axios vredan. naročito u sudu. activus) v. radni. koji dejstvuje. za razliku od pasiva. acte) delo. raditi) fil. moruzge. živ. teorija vrednosti. aktivirati (nlat. pospešavati. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama.

suprotno: akuzatus. aktis. actu) u istini. med. ispitivanje. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. accusator) tužilac. aktuar (lat. školska svečanost. ostvarivanje. optuže-nik. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktualizo-vati. aktualitet (lat. akuzatorski (lat. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktis) hen. aculeiformis) žaokast. akuzator. mykes gljiva) ned. optuživanje. izdavalac punomoćja. actus) radnja. actualisatio) privoñenje u delo. aktis. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. energeia delo. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. što). gramma slovo) rendgenska slika. znak Ap. aktuelan (nlat. aktinidi. hem. sparivanje. delo. atomska masa 227. savremen. Actinomyces) biol.). aktinoidi v. actuatio) med. actuarius) sudski pisar. aktis. kinetička energija. aktis. kažnjiv. metron mera) 1. čin. naročito: oštrina tona. svečan čin. aktualizacija (lat. metron metar) fiz. acuitas) šiljatost. accusatio) tuženje.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. akuzacija (lat. aktinomorfan (grč. stvaran. aktualan (lat. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. grapho pišem) fiz. dat. znak As. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aktinometrija (grč. poluvreme raspada 3. aktrisa (fr. rad. ascusa-bilis) tužljiv. tužitelj. aktuelan. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. koji hemijski razlaže. advokat. aktfs. supr. aktualitet. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. dan. aktinična energija (grč.92 sek. činjenički. aktis gen. fr. primorci. nlat. aktis. optužni. accusativus) gram. ispoljava se na organima za va-renje. aktus (lat. akuitet (nlat. aktinograf (grč. aktinski (grč. akte strma obala) pl. nevidljivi. jesu aktinski. privesti ili privoditi u delo. redni broj 89. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktis. actualis) fil. aktis. stvarno. akuzatus (lat. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktu (lat. accusare optužiti. lečenje zracima. aktis. radioaktivan element. bodljikast. svečanost. morphe oblik) bog. akuzator (lat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aktuelna energija živa sila. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinoterapija (grč. 2. spol-no sjedinjavanje. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. istinit. aktis. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. aktinon (grč. zastupnik. aktuelnost (fr. oni koji stanuju na obali. aktinogram (grč. aktinografija (grč. aktor (lat. aktis. aktinos zrak) fiz. graphia opis) nauka o zracima. tužilac. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. prenošljiva i na ljude. a ne nešto supstancijalno. metron mera) fiz. ostvarenje. ostvariti. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). akuzabilan (lat. aktinimetar (grč. teorija aktualiteta psi*. optužilac. akuzativ (lat. rentgenogram. prozračavanje rendgenom. actualis. aktuacija (nlat. redni broj 86. atomska masa 219. princip prirodne istorije. actuel) v. stvarnost. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. actualiser) v. aktualizirati (fr. aktis. aktinij(um) (grč. aktualizovati (fr. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. goveda i svinja. zarazna bolest najpre opažena kod konja. ostvariva-ti. therapeia lečenje) med. koji hemijski dejstvuje. odista. današnji. aktinometar (grč. actrice) glumica. danost. dejstvo nekog leka na organizam. akuleiforman (lat. aktinomikoza (grč. actualis) sadašnjost. accusatorius) prav. aktualizam (lat. aktinoelektricitet (grč. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. prouzrokovači aktino-mikoze (v. savremenost. oštrina. aktovka (lat. koji je na dnevnom redu. accusatus) tuženik. . elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. naročito geologije i bio-logije. današnjica. zrakast. aktuelaost. sadašnja važnost. agere raditi. aktinomicete (lat. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. actuel) sadašnji. optužljiv. današnja zanimljivost. aktinoskopija (grč. tuži-lački. actor) prav. optuženje.. zrači H-zrake. skopeo gledam) med. actualis) v. aktis.

akuširati (fr. akuplirati (fr. akcept. primljen od Kineza i Japanaca. prihvatljiv. accelerare) ubrzati. primljena menica. akuo čujem. a obično traje do 40 dana. pri izgovoru. accentuation) gram. akušerstvo (fr. ubrzavanje. akut (lat. jednog glasa. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akupiktura (nlat. gravis. accepta) pl. ubrzavajući. prihvatljivost. akustika (grč. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. gram. primalac jedne na sebe vučene menice. akcentus cirkumfleksus (lat. akcentus gravis (lat. akceptant (lat. acceptatio cambii) primanje menice. oštrougli. novac. ispravan. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. modernizacija (primitivne) kulture. odobriti. acupictura) vezenje. akupresura (lat. akceptirati (lat. spojiti. accoucher) babištvo. akcentovati (lat. dvornice. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. acculturation) l. akupunktura (lat. staviti. koji prisiljava na brzo rešenje. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. acutus) oštar. akcentologija (lat. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". akcepta (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. acceptare) v. akušeza (fr. accoupler) sparivati. skupljač. accentus acutus) gram. oštri akcent. odobra-. slušam) fiz. ubr-zavati. poroditi. akut. prihvatiti. teški naglasak (u grč. usvojljiv. vezivati dva po dva. i fr. akumulirati (lat. ret. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. naglašavanje. oštri naglasak. akcentuacija (fr. acceleratio) fiz. paciscenata. accoucheuse) babica. akceleracija (lat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. angularis ugaoni) kom. akcelerirati (lat. „prihvaćena". crkva). aparat za skupljanje električne energije. akumulator (lat. punctura bod) med. akcen(a)t (lat. stavljati ak-cente na reči. akceptabilan (nlat. poroditi se. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. nauka o akcentima. logia nauka) gram. accuratus) brižljiv. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. accoucher) pomoći ženi da rodi. acceptare) primalac. akutan (lat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata).akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. akceptovati (lat. accentus) gram. akušer (fr. vez. acus igla. tačan. akustikos. accentus circumflexus). poroñaju i babinjama. acutus accentus) gram. akceptibilitet (nlat. priznati. prek. akoemetar. akutangularan (lat. uredan. savestan. akumulacija (lat. akceptilacija (lat. accumulare) nagomil(av)-ati. v. akuratan (lat. nagomilavač) fiz. accumulator gomilač. accelerare ubrzavati. od dveju ugovoračkih strana. akcent. akušersko odeljenje med. nauka o zvuku. slog ili neku reč. primalja. pozori1pte. acupressura pritisak iglom) med. akcentovanje (lat. primaljstvo. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. prihvaćen) primanje menice. akcentus akutus (lat. koji ubrzava. spa-riti. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. accumulatio nagomilava-nje) 1. steći. 2. gramatici). sticati. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. accepti latio) trg. accentus naglasak. ubrzanje. isticanje. akceptor (lat. cirkumfleks. akuo čujem. accelerativus) ubrzavan. akcept (lat. spajati. akcentuacija. naglasak (sloga ili reči). akceptacija (nlat. grč. trasat. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. acceptus primljen. acceptare) primiti. znak za obeležavanje naglaska. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. babičiti. metron mera) v. nagomilavač. valac. 2. kao u molra. način lečenja nekih bolesti. porañati se. gramatici. acceptibilitas) pri-mljivost. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. reč kojom se izražava primanje menice. grč. akustičan (grč. a druga akceptant— primalac). . prihodi. akcelerometar (lat. acceptabilis) primljiv. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. „sprejeta". nauka o trudnoći. akulturacija (eng. sloga ili neke reči putem naglašavanja. up. accentus naglasak) gram. accentus gravis) gram. dohoci. akceptirati. akumetar (grč. acutus oštar. nlat. nagomilavanje (reči i izraza). izvijeni naglasak (u grč. jedna je promitent — ponu-ñač.

accessorius) sporedan. posrednik. accedere) pristup. osećati. senzal. gomila. halal. udeo. delanje) radni. akcioni (lat. alabastrum) št. Aladinova lampa v. pomoćni. pri-laz. accessus pristupanje. svetina. a la bon-er (fr. sporedna nagrada. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. akcidentalije (lat. oporezovati. eng. alabastar. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). poreznik. acceptio) primanje. Aladin. alay bayragi) glavna vojnička zastava. 2. accidere dogoditi se. tip. ružičast. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. pripravnik u službi ili zvanju. prvi mrak. desiti se) nebitna. ono o čemu niko ne vodi računa. accidentalis) v. alaj (tur. a 1a) kao. alal. accessio) pristupanje. actio rad. deonica. veoma tvrda vrsta gipsa. Aladnnova lampa. akšam (tur. raspusna. akcidencija (lat. priraštaj. accidere. delatnost. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. a la bonne heure) u dobri čas. po. obrazaca. a la carte) prema jelovniku. opažati. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. accise) odrediti prirez. accidens. akcizor (fr. po zalasku sunca. alaj-barjak (tur. alabastersko staklo mutno. akcesija (lat. trg. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). izbor jela po jelovniku. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. naročita. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. prihvatanje. actio. član nekog akcionarskog društva. što je promenljive ili slučajno u njoj. svečana povorka. akcesist(a) (lat. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. alaj-beg (tur. čuti. deoničar. nemoralna žena. robinja. usvajanje. akcidentalan (nlat. sporedan posao. osetiti. sporednosti. a la (fr. akcija (lat. odn. »sena opaka jezika. alay) vojska. al. poluprovidno staklo. al) otvoreno crven. odeljenje konjanika. stupanje na vlast. razumeti. alajka (tur. trošarina. parada. opaziti. slučaj. optuživati. akcionar (fr. actionator) tužitelj. (arap. često se upotrebljava i el i ul. akcionator (nlat. npr. a la kart (fr. op-tužiti. accise) onaj koji plaća prirez. accidere dogañati se) prirez. sreća. druga nagrada. delanje. fr. ono što još pripada glavnoj stvari. tur. pristup) početnik. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. accessus. izrada tablica. lat. tužilac. trošarinu.. naučiti. napad groznice. usvojene značenje neke reči. vreme četvrte molitve muhamedanaca. accise) trošarinac. 2. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. fini. akcesoran (nlat. 3. alev. alkohol. alabaster (grč. sluškinja. u vodi teško rastvorljiv. gde je vladao rñav umetnički ukus). Al-kuran itd. hartija od vrednosti i sl. slučajne osobine neke stvari. akces (lat. na probu. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). akcesit (lat. al-kali. akcidencijalan (nlat. akcidence (lat. alajbegova slama ono što nema vlasnika. prila-zak. alabandizam umetničko ošljarenje. koji se tiče dejstva.(ar. sporedan. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. halayik) 1. po ugledu na nešto. acctionnaire) trg. action) radnja. al-) arapski član. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. accedere pristupiti. ala breve takt (ital. pokvarena. akcipirati (lat. mnoštvo. poput (čega). jezičara. akcidens (lat. alabastros. zalazak sunca. actio tužba) tužiti. shvatiti. slučajan. de-latni. ak§am) l. akcioiiradi-jus avij. accipere) primiti. akcizant (fr. sporedna. rumen. trošarinu. akcizirati (fr. accise. akcionirati (lat. akciza (fr. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. slučajna zarada. accidentialis) nebitan. accisia. lat. uzgredan. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. preduzimlji-vost. koje nisu bitne. al (tur. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). med. nlat. koji nema veze sa suštinom stvari. akcidencijalan.akcepcija 27 privreñivanje. accidere) pl. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . dejstvo. accidentalia) slučajnosti.

danas samo pesničko ime Velike Britanije. alafranka (ital. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. koračnice. jer bi odbilo svu svetlost. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. albumen) hem. svetao. albifikacija. orijentalskog. albit (lat. alla turca) na turski način. pokloniti. alatus krilat) davanje krila. bela. oprostiti se na rastanku. crtežima i sl. alaturka (ital. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. donositi. Alaun. spomen-knjiga. alla marcia) iuz. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. alamanka (tur. belančevina. miraz. tur. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. allantos kobasica. lalein brbljati) med. alat (arap. halaliti (tur. albino (um. strah. albus beo. alarmantan (fr. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. bela mrlja na rožnjači oka. alatura (nlat. alatio. zabrinutost. gramežljivac. uznemirujući. materija koja u sebi sadrži belančevine. grč. uznemiriti. po zapadnjački (za razliku od turskog. začedna bešika. riba i gmizavaca). oblik) zool. ala prima (ital. afferre doneti. po turski (za razliku od evropskog. alat) pribor. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. naročito bakra. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. požurivanje.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. albifikacija (nlat. ital. onaj koji boluje od albinizma. albacija (nlat. Alba Greka (lat. albatross) zool. alarmer) uzbuniti. eidos izgled. albugo (lat. u zbunjivati. allantos kobasica) med. alarmist (fr. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. alla prima) slik. allatura. album belo) belina. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. alarm (fr. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. ubrzanje. alarmirati (fr. beli feldspat. književnosti i kulture. knjiga sa belim listovima. ribar. albumen (lat. albus beo) med. praviti uzbunu. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). al crven. obespokojavajući. toksikon otrov) hem. od helal) l. belančevinasta materija. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise.000 listova). albugo) med. albedo (lat. nazvane po pronalazaču. allatratio) lajanje na. bez prethodnog gruntiranja. riñan. koji uznemiruje. albino. halas. alaliti. alarme. belančevina. usled čega koža i kosa izgledaju bele. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. fig. naročito ručni. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. albertotipija tip. albolit (lat. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. alah (arap. lat.. Alemanne) gladnica. afferre donositi) prav. koju treba ispuniti slikama u boji. albinizam (lat. alas (mañ. grč. nespokojstvo. neobuzdan čovek. napad na nekog grdnjama. albus beo) med. alla franca) na evropski način. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. botulizam. najednom slikati. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. allas. metron mera) hem. a-. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. oprostiti se. alarmant) uznemiravan. posrebravanje metala. alumen) stipsa. alata (lat. pozdraviti se. oboljenje usled trovanja kobasicom. a oči crvenkaste. začednica. alantoidna tečnost zool. albumen belance) hem. supr. albacija. po evropski. pozvati ka oružju. poziv ili znak ka oružju. „brdska zemlja") staro. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. do zemlje duga. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. lat. alat (tur. zastrašiti. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). pustahija. albuminat (lat. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. albus beo. 2. alat. oruñe. albus beo) min. Albion (kelt. na kome će se ostvariti neka radnja. albumin (lat. maraka itd. album (lat. albanolog stručnjak za albanologiju. alacija (nlat. a-ilah) bbg. alantijazis (grč. nasledio odsustvo bojene materije. albumen) hem. zapadnjačkog). alatracija (nlat. supr. lat. all'arme) voj. alaman (nem. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. odmah. poštanskih karata sa slikama. sve što je potrebno za rad. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. albification) v. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. tj.: alaturka. pravi bog. uzbuna.: alafrZnka. nemir. obespokojiti. albatio) beljenje. ala marna (ital. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. albumen. islamskog). prćija. allas. . alaun (nem. albuminimetar (lat. miraz. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. spomenar. alba (lat. alativ (fr. alantoida (grč. albatros (eng. alantotoksikon (grč. allatus donesen) pl. at konj) alatast konj. vid. allas. knjiga za skupljanje fotografija. sjajanje metala.

idi. algologija (lat. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. stolica. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. alveoli) l. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. veština računanja. trnka. albumen. voštane ćelije u pčelinjem saću. konačno sam se odlučio na neko delo. okreni. algae) bot. alea kocka) muz. god. aleator (lat. aldumaš (tur. algoritam (arap. albuminurija (lat. aldum (tur. alvadžija (tur. uživanje u bolu. albus beo) fiziol. alcohol. Aldebaran (arap. allegata) pl. algija (grč. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. albuminosus) koji sadrži belančevinu. albuminoidi (lat. nauka o algama. algama (grč. alea jacta est) posl. grč. bol. aleatorium) igračnica. logia) bog. allegatum) navedeno mesto. aleatiko (ital.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. grč. ležišta za zube u vilicama. helva) v. algeo osećam bol) bolan. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. nagrada. algaritam (arap.. alveole (lat. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. algeo osećam bol) med. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alegata (lat. rythmos) v. spasmos grč) med. ćelijski. kockar. algoritam. alvus) anat. graphfa) tip. bol živaca. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. algos bol. alev (pere. (boza). albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. algoritam. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. pozivanje na neki zakon. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. izlučivanje belančevine mokraćom. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. otuda i naziv. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. napojnica. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). jasno crvene svetlosti. npr. zvezda prve veličine. grč. alva (tur. alvaluk (tur. algebra (arap. bolešljiv. aleatorij(um) (lat. algolagnija (grč. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. „sastavljanje razdvojenih delova". supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. med. aleatorni (lat. kriptogamne vodene biljke. albumoze (lat. alga. koji odgovara litogra-fiji. „volovsko oko". dakle. najčešće algi.'. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . alveolaran (nlat. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. alvus (lat. aleatorika (lat. slastičar. grč. tj. al-gebr) kat. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. izmet. algos bol. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. aleator) igrač kockom. igrač na sreću. u sazvežñu „Bika". mat. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. mesta navedena iz drugih dela. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algrafija (grč. aldehid (nlat. alea kocka. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. phonos ubistvo) med. grč mišića praćen bolom. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albus beo) ned. algospazmus (grč. pče-lanik. požuda za bolom. kocka je bačena.) astr.) crven. aldim) zlato. okrecima. algaritam. udžbenik algebre. alvearium) košnica. alegat (lat. bolesti bubrega i dr. kockarnica. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. ćelijast. izvoñenje. 2. al-veolarni živci vilični živci. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. napred! alea jakta est (lat. lagneia obljuba) med. alkohol lišen jednog dela vodonika. ale! (fr. ureo mokrim) med. kukuruznog brašna i dr. 2. algos bol. helvahk) napojnica. alea kocka) slučajan. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. alea kocka. bescvetnice. algema) med. račun simbolima po odreñenim zakonima. nastao usled bola. algofon (grč. na-vod.. albuminozan (nlat. rythmcs) v.. algorizam (arap. znalac algebre. uputstva. kao znak šećerne bolesti.. rythmos odnos) 1. male duplje. allez) hajdete. trbuh. neuralgija. alge (lat. alvearij(um) (lat. grč. plamene boje. anat. halva. algetičan (grč. belančevit.

koji potiče iz Aleksandrije. što življe. manje veselo. dvanaesterac. slikovit govor. iz HP veka. sredstvo protiv groznice. allegro maestoso) muz. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. u HUP veku. aleksifarmakon (grč. alexo pomažem. drukčije prikazujem) v. alegro maestozo (ital. izražavati misli zavijeno. a-. alexo branim. slikovito objašnjenje pojma ili misli. aleksin (grč. ne odviše brzo. alektriomantija (grč. alegro kon spirito (ital. alegorizirati (grč. protivotrov. allegro moderato) muz. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alem (arap. allectatio) mamljenje. alegro kon brio (ital. aliluja. aleksipiretikon (grč. v. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. allegoreo drukčije izražavam. tvrñenje. alegro moderato (ital. alegro ma non tropo (ital. živahno. alegro kon fuoko. hallal. umereno brzo. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. čist rad (u bakrorezu). allelon naizmeničan. vatreno. sa žarom. allegro) muz. vrlo »sivo. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. allee) drvored. rug vatra) med. živo i brzo. . allegro di molto) muz. allegro furioso) muz. up. alegorija (grč. alegro kon spirito. alegro di molto (ital. lexis govor) psih. lek protiv trovanja. alegrisimo. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. aleksiterijum. ne mnogo brzo. allegretto) muz. alektryon petao. aleluja (hebr. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alexo branim) med. aleksifarmacija (grč. alegro furiozo (ital. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. allegro con spirito) muz. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. slikovito. klasičan stih Francuza. aleksandrit (grč. umereno veselo. sa dostojanstvom. allegro ma pop troppo) muz. alegro. vrlo veselo. alegro non tango (ital. koji je osnovao 331. aleksandrinac poet. umereno alegreto. pharmakon lek) med. alegro kon brio. pat-hos doživljaj. a ne direktno. brzo. vrlo veselo. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. uzaja-mni. »sivo. alegreto (ital. alegorisati.) min. v. aleksiteričan (grč. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). u arapskom. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. štitim) hem. strasno i brzo. alegro di molto. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegro con moto) muz. pre n. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. uzburkano. delovanje. manje živo. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. allelophthorfa) fil. aleksandrijski gramati-čari. alegoričan (grč. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alektryon petao. kao npr. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. slikovit. alegretino (ital. aleksit (grč. pesma). pesma u slavu boga. allegrissimo) muz.alegacija ZO alegacija (lat. allelon meñusobni. alelopatija (grč. delo ili pisca. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. šetalište izmeñu dva reda drveća. allegatio) navoñenje. alegro vivače (ital. alegro asai (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. uzan prolaz. alegorisati (grč. alegro (ital. alegramente (ital. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. Septua-ginta. veselo. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. alegro kon mogo (ital. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegorist(a) (grč. brzo. u prirodi i životinjskom svetu. alegrisimo (ital. alektacija (lat. alegrisimo. v. u slikama. manje brzo nego u alegro. aleloftorija (grč. bez ikakve veze sa stvarnim životom. odmereno hitro. allegro assai) muz. allegramente) v. alam znak. alexo branim. allegoria) poet. primamljivanje. izazivanje draži. naročito protivotrov. alejkum selam (tur. u ponoći kao u po dana" (nar. allegro pop tanto) muz. alegro asai. alektriomahija (grč. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). alegramente. protivotrovni. alegro kon brio.e. navoñenje činjenica. vrsta dragog kamena. pored ostalih mnogih značenja. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. zavijen. alegro kon fuoko (ital. alegro vivace) muz. allegro con brio) muz. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. aleksija (grč. allegrettino) muz. phtefro unittavam. v. aleja (fr. allegorikos) iskazan slikom. allegro con fuoco) muz. hitro. pozivanje na spis. i dr. suva učenost radi učenosti.) nauka o protivotro-vima.

pathos) ned. Z. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. izdržavati. koren broća. alopatija. duhovno ra-strojstvo (lat. dok je ranije dobivana iz korena broća. odlučno (npr. pathos bolest) lged. allos drugi. v. supr. aligacija (lat. alet (arap. logia) nauka (ili: učenje) o istini. zadržavajući. alloios drukčiji. Sveta alijansa (fr. aliquoties) mat. aleuron pšenično brašno) bog. alfa. ponudu. alienatio) otuñivanje. hhilat) odelo. prodaja. odvratiti. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alimentar (lat. legura. alloios. alijansa (fr. aliirati (fr. premamiti (mušterije). aleuron pšenično brašno. alligatore. med. alikvota (lat. alienus tuñ. fr. trovanje hranom. koji se sadrži u većem broju. alimenta) pl. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. el lagarto) zool. obično: aliirati se. alimentirati (nlat. odbiti neki predlog. slična zrncu. alizari. allos. aliment(a) (1. gde je ta ista osoba. u odreñeno vreme tobože bila. alijaža. slivati. alienatio mentis). alemanda (fr. alikante (šp. alimentacija (lat. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. aleuron (grč. drugde. allentato) muz. allemande) muz. alizarin (šp. odstupanje od prirodnog stanja. alijenizam (lat. alijas (lat. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alergeni (grč. alliance) spajanje. kajman. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). thesis položaj. drukčije. Alemani (nem. bez. belle alliance). opri-jateljiti. alimfija (grč. sem toga. alimentare) ishranjiva-ti. alikvotan (lat. otuñiti. philos prijatelj) prijatelj istine. alimentatio hranjenje) ishrana. aleuron pšenično brašno) bog. razmena. alentando. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. v. alergija (grč. aleuromantija (grč. aleuron brašno. ludilo. alijaža (fr. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. nedostatak limfnih žlezda. zalog. a limine. snabdeva™ hranom. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. u biljnim ćelijama. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. filalet. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". alkkvotan. Pruske i Austrije 1815. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. v. aleurometar (grč. npr. primesa. primesak. alligare) sliti. a limine (lat. up. na drugom mestu. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. npr. aleiteza (grč. alieniste) lekar za duševne bolesti. udruživanje. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. aligator (ital. bračna veza. svečana. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aligacija. okruglasta i kristalizovana organska tvar. aleopat (grč. s praga) odmah. alen-tato. alliage) v. poludeti. slitina. američki krokodil. onaj koji voli istinu. alibi (lat. svezati brakom.). dodatak. npr. alimentarna intoksikacija med. alopat. alizari) hen. aletheia istina. alias) inače. alimentarius) prav. a. allier) vezati savezom. alikvaitan (lat. ergon) med. smesta. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. v. alentato (ital. tj. otu-ñenje. alergičan (grč. alijevacija (lat. alizari (šp. alizari) bog. alija (arap. 4. aleluja. alijenirati (lat. allos drugi. . prema tvrñenju neke druge osobe. levantinske broć. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. otu-ñivati. šp. allos. sklopiti savez. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. izdržavanje. zemlja u kojoj žive Alemani). fig. alienare) prav. god. usporavajući. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. umerenog tempa (nemačkog porekla).alemanda 31 alimfija smesa. allentando) muz. aletofil (grč. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. ergon delo) ned.ne. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alethes istinit. aleuronat (grč. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. aletiologija (grč. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alentando (ital. koji pati od alergije. lat. ua. aliquantum) mat. legirati. drugim putem. savez. alienisme) med. lyrnpha voda) med. sme-šati. udružiti. 2. aligirati (lat. aliluja. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. 6 su alikvote broja 12. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alijenist(a) (fr. prijateljstvo. ergon) med. belančevina koja se nalazi u pšenici. vanbračne dece. duševno rastrojstvo. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. popuštajući. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alef (hebr. oroñavanje. metanje) med. aleopatija (grč. savet i sl. alibi) prav.

alcalescere) hen. nauka o ispitivanju sode ili potaše. Koran. alkali (arap. al-qohhlu) l. natrijum. 2. stih od pet stopa. odeljak koji počinje novim. ko-kain. Al-qur' ap) v. potaša. nauka o lečenju trljanjem. aliptika (grč. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. pš. an gro. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. npr. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. neki prah. jedan deveterac i jedan deseterac.. halkah. alkalimetrija (arap. ali ingrosso) trg. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. pijanica. skaphos laña) vozilo s krilima. ala krilo. alkoholatura (arap. alkoholizirati (arap. aliterirati (lat.) hem. grč. linea red) nov red. Al-qur' ap) v. palata. alir(a) (fr. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). svrstati. način kretanja. Korav. alkoholi (arap. iste slogove.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alkejska strofa strofa od četiri stiha. pomešati sa alkoholom. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alkalizirati (lat.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkoholizacija (arap. najbolji. alere hraniti. razlažu vodu. al-qubeh. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. aligner. hem. alitura (lat. alcalescentia) hem. ponašanje. teobromin i dr. urediti. vodokri-lac. prečista™ do stepena najveće finoće. alkejski stih (grč. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. organska hemijska jedinjena ugljenika. halka. sa osnovom od vune i svile. nešto uvučenim redom.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. alcalisare) hen. potaša. trag divljači. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. osloboñenje špirituse od vode. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. železa i dr. kofein. Alkuran (arap. alkalni metali hem. Alkoran (arap. halkah) hem. alkalescirati (nlat. cezijum i francijum. rakije i dr. allure) hod. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alkalije (arap. opojno piće. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. alkohol (arap.) pl. rubidijum. alkovn (arap. aliskaf (lat. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. iz Mitilene na Lezbosu.. alifatična jedinjenja hem.) hem. alitura) hranje-nje. prečišćavanje alkohola. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. postrojiti.. nego tek iz drugih odeljenja. halkali.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. Alkalos) poet. ka-lijum. grč. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. doterati pod konac. ishrana. nikotin. hidrokrilac. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. grč. atropin.drveta. up. pre naše ere. udubljenje u sobi sa posteljom. koji je živeo 600. grč. alkaloidi (arap. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. od kojih dva jedanaester-ca.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. aliteratio) poet. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. a od. halkalf. grč. način hoda i držanja nekog čoveka. alkalescencija (nlat. npr.). al corso) trg. alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. po kursu. efdos) hem.. alkoholizam (arap. alkoholometrija (arap. od kore kina-. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkalimetar (arap. alkoholometar (arap. vodonika i kiseonika. ložnica. . god. hemijski najreak-tivniji. halkah) hen. dvor. lat. alinjirati (fr. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina.) pl. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. alkazar (arap. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. poravnati po koncu. alefpho mažem. šp. savršeno prečišćen prah. al ingroso (ital. novi paragraf. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. naročito rakije. alineja (lat. alkatifa (arap. otrovni i gorka ukusa. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholat (arap. metron mera) he». hem.) hem. morfin.. alkalij (arap. al korzo (ital. grč. alka (tur. po sadašnjoj vrednosti novca. osloboditi od vode. kroz staklena vrata i prozore.: „Ona poji po putu putnike". od kojih su prve tri i poslednja jambi. vladanje. halka) v.) dvorac. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). novi pasus. hidroksidi alkalnih metala. alkoholičar (arap. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. amoni-jaka. strihnin. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. ad littera slovo) praviti aliteraciju. piva. aliteracija (nlat. fig. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. npr. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. metron mera) hem. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. od kojih su neki veoma lekoviti. na veliko. trljam) veština masiranje.

(grč. oslovlja-vati. allocatio) dodavanje. v. alotigen (grč. alolalija (grč. alloqui) osloniti. kose) ned. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. zbornik koji izlazi godišnje. različit. alogos protivan svrsi. prelaženje jednog glasa u drugi. alon (fr. npr. . al marko (ital. allonge) trg. nelogičan. alopekija. alopatija (grč. ura! alonž (fr. allćtrios. grapho pišem) tuñ rukopis. drukčiji. alopecija ned. alodijalna dobra (stnem. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. genos rod) stranac. phagein jesti) ned. odtis zub) nameštanje tuñih. almarada (tl. al marco) trg. almanah (arap. morphe oblik) hen. alokvirati (lat. almarada) bodež sa tri reza. alopateki metod lečenja. alokacija (nlat. nered. heterodoksija. godišnjak. alogija (grč. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. tur. alotrije (grč. allos. al-manakh) kalendar. alotropija. allodialis) slobodan od plaćanja danka. uobličavati) med. tj. alotriologija (grč. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. krug na nebu para-lelan sa vidikom. nerazuman. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. alopat (grč. megale syntaxis. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. allotrios. alotriodontija (grč. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. nazvanog. tuña zanimanja. alopecija. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alomorfizam (grč. alokucija (lat. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alodoksija (grč. grč. allos drugi. alokucija. nego koje je potpuna sopstvenost. ap-dros čovek. produžak. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. Almagest (arap. almada. allos drugi. alo. bolest opadanja kose. up. allos drugi. grč. a-. allons) hajdmo!. nastavak (npr. govorim) ned. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alodijalan (nlat. alogfa) nerazumnost. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). pristalica alopatije. elmas. alogandromelin (grč. alotriofagija (grč. aloe) vot. allos. zadužiti ih. aloplastika (grč. alomorfija (grč. alopekia opadanje dlaka. melos ud) zool. up. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. allocutio) oslovljavanje. tuñinac. na nekom stolu). magna constructio veliki sklop. aloe) hen. al-6t) slobodno dobro. prema čistoj težini zlata i srebra. aloniman (grč. besmislica. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. glupost. allos drugi. arap. logos um. tuñ potpis. alloquium) v. megfste. list koji se prila-že uz menicu. istočnjačke. up. alogotrofija (grč. ćelavost. al. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. almadet (arap. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alogen. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. naročito afrička. al-. thesis postavljanje) lšlv. asamas. allos drugi. allotrios tuñ) pl. sporedne (ili: tuñe) stvari. pathos bolest) med. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. lekar koji leči pomoću alopatije. nesmišlje-nost. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. nasleñeno dobro. aleopat. plassein uobli-čiti. odobravanje nekog računa. po grofu Almavivi. alma mater mati koja hrani) „časna majka". prijatelj. alogen (grč. almas) dijamant. apeg. a na koji se stavljaju indosa-menti. allotrios. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allos drugi. allothi na drugom mestu. verovatno.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. aloteza (grč. pogrešan govor. kratka beseda. pathos) ned. alokvijum. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. naziv za univerzitet i veliku školu. kratak govor. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. nepri-stojnost. allos. produžetak. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. lat. alokvij(um) (lat. almaz (grč. ono koje nije dobiveno u leno. napred!. allos. alograf (grč. laleo brbljam. od koga se spravljaju lekovi. alma mater (lat. aleopatija. almukantarat (arap. horizontom.) astr. almoraham (arap. vepggačkih zuba. dodatak. gen-pab rañam) koji je postao drugde. ćelavljenje. aloin (grč. trg. v. alodij(um) (stnem. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. ili stavke docnije unesene u račun. pravljenje omašaka u govoru. alogičan (grč.: homeopatija). alotigen. allos. alopekija (grč. allos drugi. transplantacija.

alpinus) koji pripada Alpima. svaña. muz. u istočnoj i južnoj Evropi. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. orao gledam. užasavanje. med. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. al piacere) muz. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. altana) apx.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alternativan (nlat. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. od 1872. iste vrednosti ili sadržine. čarobnica. ulster. alternacija (lat. izmena. oštećenje. v. preobraćanje. supstancije. oltar. italijanske i francuske trupe. alpinizam. novo srebro. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. altar (lat. altercatio) prepirka. alpini (ital. promeniti. protivna. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. naročito: penjanje na Alpe. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alporama (lat. alster v. odmenjivanje. althaea) vot. alpinizam (lat. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. al pjačimento (ital. balkon. altan(a) (lat. al piacimento) muz. planinar. al punto (ital. nem. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. gatalica. koji je sličan čovečjem liku. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. alterativa) pl. raspro-stirem se) bkol. 2. alteracija (nlat. alpacca) l. strogo u taktu. lednja-ke. zamenik. alteratio) menjanje na gore. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alohroizam (grč. up. lat. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. gnev. alternator (nlat. alterirati (nlat. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. log. alterantia) pl. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. uzbuñivanje. planinarstvo. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. al pari) trg. alpinist(a) proučavalac Alpa. istomišljenik. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. rasrditi. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alter ego drugi ja) 1. Alpes. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". lekovi koji izazivaju promenu. kako se hoće. autotrofija. zastupnik. tropos način) heh. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alpijski (lat. alta otava (lat. alt (lat altus visok. promena. choreo idem. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. supr. planinski sport. 2. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. allos. altera pare (lat. koji ima oblik Alpa. npr. al pjačere. naročito kod novca. odmena. alternativus) naizmeni-čan. alotropija (grč. allaka (per. vodom. zbuniti. al pjačere (ital. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. mali. npr. altus. postali ti patuljci--proroci. raspravljanje. alterare) menjati. isggust. alternativni sudovi su 1. po starom verovanju. galvanski posrebrena elitna. pevač koji peva alt. po tome nazvan koren mandragore. alpini) voj. alterkacija (lat. alternativa) izbor izmeñu dvoga. smenjenost. alternativa (lat. alterativa (nlat. izmeniti na gore. grč. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alpinistika (lat. alternator) fiz. pogorp!anje. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. ital. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. koji ima jednaku vrednost. 2. pogoršati. alter ego (lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. npr. alta aga visok žrtvenik) v. allohroos) koji menja boje. al rigore di tempo) muz.: „Galilej je otkrio zakone padanja". alternatio) smenjivanje. preina-čenje. alruna. iz koga su. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. allos. prema dopadanju. potpuno saglasno. alotrofija (grč. alterancije (nlat. koji postepeno poboljšavaju sokove. vrsta peruanske late. Alpes. alpijski lovci. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. 3. allos drugi. althaia. alrauna (stnem. smena. alpinum (lat. al punto) u tačku. tropos) he*. savršeno tačno. alohroičav (grč. pogled na glečere. uplašiti. alta ottava) muz. Alpes) v. al rigore di tempo (ital. allos. apunto. alto) muz. diskusija. jednak. alte-rativa. penjač na Alpe.pari (ital. al. uzbuditi. od- . osobina ljudi. zool. životinjama. svojstvo tvari. alohton (grč. kordiljerska tkanina od alpakine vune. mezosopran. nego im je potrebna organ-ska hrana. ital. kvariti. viši srednji glas. alpijska rasa. v. al seko (ital. alteja (grč. al segno) nuz. pokvariti. drugi glas. allos drugi. ra-spra. altera pars drugi deo) druga strana. protivnička strana. hen. ned. trophe hrana) bkol. koji se preliva. beli slez. uzbuñenje. alomorfija. alohorija (grč. izomerija. po volji.

2. alternare) smenjivati se. dukat. ruski bakreni novac. stratus. up. veštini. aluminium) min. alhimist(a) (arap. altostratusi (lat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih.) islandski parlamenat. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. stip-sat. . ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. Al-hamrah) „crvena kuća". onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. altin (tur. tj. altimetar (lat. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. alfabet (prva dva grčka slova alpha. ciljati na koga ili što. alumen stipsa) hem. termin potiče od O. i hrane. Konta. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. u odreñenom redu. zlato. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. kvantitativni. altokumulusi (lat. alpha a. metron me-rilo. beta b) 1. altiora) pl. beta) gram. altus. alumin (lat. osim ćirilskih i glagoljskih. samoglasnički. alfabetar (grč. govorka figura u kojoj se. aluvijalan (nlat. alteri huic ovom drugom) fil. pr. tj. altes (fr. alciora (lat. altimetrija (lat. fr. aluvionog prava. altum silencijum (lat. 2. alto) «uz. alunirati (lat. ZO delova cinka i 10 delova nikla. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. trg. kolebati se. aluminijum. aludirati (lat. pevač koji peva alt. crtaju i sl. ići od altiora (alciora) ići napred. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. . menjenost. turski zlatni novac. dvostruko. ljubav prema bližnjima. naročito kod Arabljana. čovekoljubac. d . š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alumen) min. procesu alfaraspada. alhimija. početak i kraj nečega. al-qimia) v. zanatu i dr. fig. alterni-rajuća groznica povratna groznica. aluminijum) (lat. alluvium naplava. sprava za merenje visina. aluzija (lat. nesebičnost. alciora. kamate koje su se popele do visine glavnice. najgornji. bocka-ti. npr. visost. svetlost (titula). kumulus. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. tj. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. alternirati (lat. redni broj 13. . najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alterum tantum) još jednom toliko. aluminosus) stipsast. da nešto prepisuju. viša znanja. alludere) smerati. fig. altrui drugi. altruizam (od ital. alumneum) v. docnije. prevoj (kvali-tativni. naziv po pronalazaču. alting (dan. mavarske kraljevska palata u Granadi. težiti za višim stvarima. altist(a) (ital. alterum tantum (lat. stipsa. pa i celoga čovečanstva. alfa (grč. pokretni lenjir. ako u jednom razredu ima više grupa.). altiora. nišaniti. aluminat (lat. altiora (lat. al fresko (ital. alhemija. altesse) visočanstvo. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. element atomske mase 26. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. altus visok. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. ići naviše. početnik u čemu (u nekoj nauci. allusio. 3. alphiton ječmena pre-krupa. pod alfa. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. v. duboko ćutanje. aluzivan. alhemija (arap. ciljanje na koga ili što. sleteti na Mesec. latinska ili koja druga slova. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. pored vaspitavanja. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. znak A1. za merenje uglova. tobožnja veština pravljenje zlata. ped. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. altus. altus visok. više nauke. tiho zanimanje. sve i sva. odmenjivati se. up. deo nonijusa. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alumneum (nlat. spisak izrañen alfabetskim redom. c. alumin. tvrñi od cinka a mekši od bakra. aluvio (lat. altum silentium) duboka tišina. 1. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. b. altiora) v. ječmeno brašno. alumneum. druge imaju tzv.v. početnik u čitanju i pisanju. 2. način osećanja. aluminat. suglasnički). neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. aluminozan (lat. više stvari. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. pansion. al fresco po svežem) slik..alternirati 35 alciora alumen (lat. alfitomantija (grč. grč. gram. aluvij(um) (lat. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. alluvialis) nanosni. alluvio naplavljenje) prav. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alhimija (arap. tuizam.98. naplavljeno) geol. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. tegljiv i kovan. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). hemičaru Al-fenu. alfa i omega (a. med. al-hadat) re. grč. Alhambra (arap. a. mesto prave stvari. alludere smerati) nišanjenje. početak. lat. altin) l. onda dok se jednoj predaje. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alhidada (arap. mera) visinomer. alfa-zraci v. aluminari vaspitavati.

amalgamirati. fig. npr. prijateljica umetnosti. natrijumom. slep. ambalaža (fr. bezbednost. sa kalijumom. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. amagazinaža (fr. amagazinirati (fr. amari&a (etiop. ljupko. amarantos neuvenljiv) bog. armagan grč. prilagoñavanje delova celini. popravka. amarela (ital. a-. amalgam). u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. fig. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. slepilo. (ital. a manco) trg. emmagasiner) smeštati u magazin. zlatom. umilno. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. Amazon) mit. masaomai žvaćem) med. hamam) tursko kupatilo s parenjem. taman) bolestan u očima. amalgamirati (arap. pakovarina. amartija (grč. malassein) v. ratobor-na žena. v. zavet. hrabro su branile svoju državu. amorevole. spojiti sa živom. a. sa vladavi-nom majke i žene. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. svetinja. amazonsko odelo. amazonke (grč. muškobanja. amarella. prepredenjak. junak iz romana. bez. amazon. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. v. amaurosis zamračenje) med. grč. manjak. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. kletvenik) poslanstvo. amalgam (arap. žensko odelo za jahanje. amartia) grepšost. mazos dojka. Amadis (fr. amaterka. nagomilavati. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. lat. umetnošću. amalgamacija (nlat. strah od vožnje. malassein smekšati) hem. poverenje. amanet (tur. zamračavanje vida. ambažura (fr. tur. emmagasinage) smeštanje u magazin.ne. amandine) bademov sapun. ostaviti na čuvanje. junak žena. farž. sargija. malagma olakšavne sredstvo. ataha kola. čuvanje. hammal. pribor za pakovanje. amabilmente. Amazon) sp. amalgamisati (arap. krivica tragičnih junaka. amalin (arap. amaurozis (grč.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. dug. slitina. ambactus sluga. amatija (grč. . nakupiti. amazezis (grč. fig. iz ljubavi. amballage) pakovanje. amam (arap. stapanje. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amasirati (fr. amans-amens (lat. amateur. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amabile) kuz. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amatrisa (fr. tur. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. Po priči. naukom. bile su veoma ratoborne. Amharaca. traženje preduj-ma. hamajlija. armagan. junakinja. hamal) nosač tereta. phobos) med. nemogućnost žvakanja hrane. a manko (ital. fig. amans-amens) koji je zaljubl>en. tj. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. potraživanje. sliti živu sa drugim metalima (v. amara (lat. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amasser) gomilati. amorozo. hamail. amarin (nlat. hamayli) amulet. legura žive sa drugim metalima. budala je. amandman (fr. lat. gorka sredstva. amater (fr. crna mrena u očima. malassein smekšati) hem. pobolj-šanje. alcak niskog rasta) nikakav čovek. veštinom itd. nežno. združiti. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amatrice. amazon (grč. popraviti. amarulentan (lat. hammam. ljubitelj. lopov. amara) pl. upakivanje. srebrom i dr. lat. embouchure) muz. amandirati (fr. amarinum) hem. amanšman (fr. amazonsko odelo sp. amarus gorak) bog. pun gorčine. amabile (ital. npr. slepoća. poboljšavati. emmanchement) slik. amaurotičan (grč. smela jahačica. nagomi-lati. grč. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. ostava. lat. predmet koji se daje na čuvanje. nagrada za pakovanje. amabilmente amabile. amender) poboljšati. amathia) neznanje. aldžamija (arap. neobrazovanost. krasuljak. amaksofobija (grč. amatrix) ljubiteljka. emanet) preporuka. ambassade. diletant. amabilmente) muz. tesno otopiti (u jedno). Amadis de Gaule) lit. a ne profesionalno. amarant (grč. varalica. amarulentus) gorak. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. okrilje. spajanje metala sa živom. nečistota. gorka materija. ambasada (fr. a-mauros mračan. bakrom. „one koje nemaju dojki".36 ambasad a alčak (tur. amajlija (tur. stanište ambasadora. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. gubitak.. gorki lekovi. predujam. amandin (fr. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. amalgamatio) hen. talisman. hamartija. spoj.

grč. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. božanski. up. naročito nedozvoljenim načinom. amoibe promena) zool. ambusta (lat. ambusta. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. obgr-liti. ambivalencija (lat. embouchement) utok. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. u istom redu jedne tombolske karte. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. dulac. amber. ambijent (lat. ambivalentan (lat. eldos izgled) presovan ćilibar. težnja za nečim. ambo oba. pokretni. ambitus (lat. ambra (arap. slabost čula pipanja. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambulanta. oba. slavoljubiv. oko) med. fig. ambidexter) dešnjak u obe ruke. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambroid (arap. prevući tamnom bojom. embrasser) zagrliti. ići) putujući. pokriven hodnik oko crkve. nego dolazi lekaru na lečenje. ambulans. ambrosis) bogovski. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambo oboje. licemer. divan. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ravan hod konja. otvor klanca ili tesnaca. opekotine. amblozis. amebv (grč. ambyssos) bezdan. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. slabovidost. amrel. nego dolaze na lečenje po potrebi. železnička pošta. 6p6s vid. ambulantni (lat. propovedi i pomeni. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ušće (reke). fig. ambulanca. abortus. obeležje. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. na sve četiri strane. ambulare hodati. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambulant (lat. putem podmićivanja i sl. predikaonica. 'anbar. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambirati (lat. ambliopija (grč. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). v. ambilokvija (lat. fig. molilac. obilaziti nekoga i moliti za mesto. svirali itd. kružna putovanja. na soleji. arće pipanje) med. od pet. ambrinirati (fr. ambon katedra. ambrosfa) kit. ambulanta (lat. koji pripada bogovima. ambire obilaziti. grč. ambulare hodati. . fr. ponor. okolina. amvon (grč. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. med. dvosmislica. voj. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambulatoria) ned. bolesnička stanica. ambidekster (nlat. pobačaj. stremljenje čemu. jelo koje daje besmrtnost. ambulans) trg. potamniti. emblem. muz. društvo u kome neko živi i radi. ambrozija (grč. neosetllvost. ambo (lat. ambiologija (lat. licemerstvo. ambulantia) med. provalija. ops. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. nek-tar. abortiva. opaliti) pl. pisak na rogu. embleme) znak. amblem (grč. ambrotipi pl. opkoljava-ti) sredina. ambulanza. jelo koje okrepljuje. amblozis (grč. hrana višnjih bogova. traženje čega. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulatorija (lat. ambis (grč. emblema. ambrasirati (fr. busija. nem. ambi. med. čaršije. ambulanta pošta putujuća. ameblirati (fr. izvrsno jelo. dovesti izmeñu dve vatre. ambire) tražiti službu. ambiskada (fr. ambitio) častoljublje. embrunir) slik. nestalan. opticaj..ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambloma (grč. ambideksteritet (nlat. Ambulanz) v. težiti za čim. ambitus) obilaženje. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. amblotika (grč. usta topovske ili puščane cevi. ambo oboje. dvostruka privlačnost. ambl (fr. oboje. amblys tup. ambiguitas) dvosmislenost. simbol. molitve. amble) jax. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ići za čim. ambigvitet (lat. slab. fig. celivati. voj. poljubiti. amblosko pobaciti) pl. amb. ambušman (fr. ambitiosus) častoljubiv. valere vredeti) pst. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. logia) dvosmislen izraz. ambiciozan (lat. propast. sskr. sskr. tur. ambrel(a) v. slavoljublje. pobacivanje. amblys. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. embuscade) zaseda. obadvo-jica. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ambloma pobačaj) med. znamenje. natprirodan. amburere ogoreti. pokretna ili poljska bolnica. amblosis pobačaj) med. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambrozijski (grč. 'anbar. ambijenat (lat. dvosmislica. ambloma. ambicija (lat. sredstva za izazivanje pobačaja. amblijafija (grč. ambulancija (ital. ambara mirisna smola.(lat. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ambonoklast (grč.

ili mnogogubo toga. amentia activa) med. ametabolan (grč. grč. amentia partialis) ned. oko) med. nejednakost. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. 3. uveseljavati. metabole promena. naglo ludilo. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. doterivanje. amicabilis compositio) prav. preobražaj) koji se ne menja. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. mfmesis podražavanje) med. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. 2. men. americaine) otvorena kola na četiri točka. jetre. amuser) zabavljati. amerikanizmi pl. amimetičan (grč. zanimati. amigdalin (grč. jednostavna. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amencija aktiva (nlat. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. bez. a-. potajno. a. amikalan (lat. a-. amylon) hen. tuha sluz) ned. amebni (grč. staračka slaboumnost. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. metabole ) biol. amerikanka agr. štirak. amenija (grč. nesrazmeran. naročito slezine. amiloza (grč. amiksija (grč. drugarski. fr.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. atomska masa 243. imanja. popraviti (zemljište). a-methystos) pl. amiloidva degeneracija med. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. curim) med. pripada grupi trans-urana. amimija (grč. delimično ludilo. npr. ned. razonoñavati. nepromenljiv. popravljanje. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amencija senilis (nlat. a-. med. zemljišta. amentia) med. v. amenorea. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amiloidna degeneracija. amigdalitis (grč. amylon skrob) hen. koji nije podložan metamorfozi. planu. amin. skrobno brašno. amerikanizirati (fr. amerikav (fr. manfa) ned. amoibe promena) koji potiče od amebe. kajsija. men mesec) ned. amidin (nlat. prijateljska nagodba. vrsta lakog poljskog topa. ametrija (grč. amicabili modo) na prijateljski način. vrsta platna. prouzrokovan amebama. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. nepravilnost. metabole) biol. melior bolji. vrsta lubenice. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. otuda: reći amin privesti kraju. amygdalon badem) bademova gorčina. amin (hebr. insekti koji nisu podložni metamorfozi. a-. ameliorirati (lat. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amenija. a-. vrsta vinove loze. ops vid. nejednak. amenomanija (grč. ametist (grč. farn. amelioracija (nlat. ametaboličan (grč. poameričavati. amencija simpleks (lat. amencija (lat. god. razonodan. organsko jedinjenje SvN10O5. mana oka u prelamanju svetlosti. poboljšavanje. amizantan (fr. amusette) zabavica. amilum (lat. men. ametista (grč. amicalis) prijateljski. aminokiseline hen. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. prijateljski sporazum. rheo tečem. glikozid u gorkom bedemu. hemijski elemenat. opšta duševne slabost. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. nepromenljiv. zanimljiv. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. amylacea) pl. ametodist (grč. skrob. koji je bez reda i načela. redni broj 95. prijatan. vepggački napravljen 1946. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga.ne. amusant) zabavan. amentia simplex) med. skriveno ludilo. jezgru šljiva. na lep način. razonoda. ametropija (grč. znak At. a-mfmetos) nepodražljiv. vrsta košnice američkog tipa. amentes cit. a-metrfa) neravnomernost. poboljšavati. igračka. a-. nepravilan. amida) hen. otrovan. amid (nlat. ludilo. bubrega i creva. v. zapaljenje krajnika. amizeta (fr. americij(um) hem. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amida) hen. ošljar. amen (hebr. americaniser) poame-ričiti. ametabolni insekti zool. a-. . amylum. voj. amenorea (grč. amencija okulta (nlat. amygdale badem) med. amivi hem. a-metrfa) neravnomeran. amikabili mode (lat. amilacea (nlat. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amikabilis kompozicio (lat. amen. amelioratio) pobolj-šanje. amen) v. amicus prijatelj. lekovi koji sadrže u sebi skrob. nenaučan. ametričan (grč. završiti. trešanja. ametabolija (grč. a-metron. ameboidno kretanje zool. amencija parcialis (nlat. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). 1. ameliorer) poboljšati. nesrazmernost. bresaka. a-. amizirati (fr. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amentia occulta) med. amentia senilis) med.

amortizirati. amorfizam (grč. potpraši-vati (pušku). razdirem) biol. ukras na vrhu grañevine. amortizovati (nlat. grč. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amortizacija (nlat. amabile. vab (za divljač). amirante (tl. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amortizator (lat. amnicola) stanovnik pokraj reke. amorsirati (fr. naročito državnih zajmo-va. mamiti. amortisare) v. amoreti (ital. amnos) med. amorfija (grč. amortizirati (nlat. kristalnost. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. jedinjenje azota i vodonika. min. a-. bogu Amon-u). amok (mal. zupčasta ivica zida. amnos jagnje) med. vrh. amnestirati (grč. nekristalnost. supr. amytto param. mos. trophe ishrana) med. amortirati (fr. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. deda. salammoniacus) hem. amnestija (grč. bezbojan gas. 3. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. haima krv) med. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). 4. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. 2. koji ne zna za moral. amnestika (grč. odbranjujem. starac. moriš) fil. amorce) mamac. up. Atog) mit. atupb branim. zapaljenje vodenja-če. nastavak -ites. amortizman (fr. amortissement) l. grč. Amon. . supr. amnitis (grč. empatement) slik. predati zaboravu krivicu. amoralan (lat. amidža (tur. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amoralizam (lat. amca) stric. ampatman (fr. fig. bezmora-lan. ammoniakon amonijak. amitotičan (grč. a-mos. Amon (hebr. nakazan. amoniti (hebr. moriš običaj) koji je bez morala. amoroso) l. vraćati neki dug postepeno. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. bezobličnost. zaljubljeni. amnezija (grč. emisija (lat. amortisatio) l. cornu Ammonis Amonov rog) geol. fig. složenih jedinjenja. lekovi koji služe za predohranu. kristalan. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amoreti. kap-sla za paljenje mina. amytto param. bezobličan. amoriti (lat. amorevole (ital. amortizman. grañ. ljubav. amonij(um) (lat. zaštitna sredstva. amynteria) pl. amnikolist(a) (lat. a-. muz. mys mišić. amoniemija (grč. vabiti. amorozo (ital. amortirati. oblast u Libiji. bog ljubavi. amnestia zaboravljanje) prav. amnion (grč. amissio) gubitak. poprašljač. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amor vincit omnija (lat. amica. 2. nlat. ljubav sve pobeñuje. ammoniakćn. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amortisare) 1. amniona. v. postepeno. amitoza (grč. amonijak (grč. amorfan (grč. slikanje debelim slojem boja. v. kod koga postoji amitoza. amor ljubav) v. amoriti. 2. jedinjenje azota i vodonika. Ammon) kit. a-. ljubav je jača od svega. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. lat. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. 2. nakaznost. gubljenje. amoretti) št. vodenjača. amnionova voda.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. mnesis sećanje) med. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). dugotrajan ili stalan. otplaći-vati.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. oprostiti kaznu. morphe) bezobličnost. a-. min. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amore (fr. a-morphos) bezobličnost. amor cer) metnuti mamac. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amortizer. amortizacija. nakaznost. trovanje krvi amonijakom. amortizirati. koje odbacuje dotadanji moral). amorevole) muz. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. Amon. amor vincit omnia) posl. barut za poprašivanje. Amon. morphe oblik) bezobličan. glavno božanstvo starih Egipćana. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. Amor (lat. kratkotrajan. staviti kapelu. simbol stvaralačke snage i rañanja. amonium) hem. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amabile. nlat. a-. kao sastavni deo nišadora i dr. koju odvaja od začetka tzv. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. koja je dobila ime po eg. 3. amiotrofija (grč. v. amortir) v. ljubavnik. nekristalisan. med. potprašiti. razdirem) biol. amortisare) tehn.

dvojak. employe) službenik. amportiranje (fr. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. amrela (ital. potpuno odvajanje. amplijacija (lat. obično na vratu. ri-srditi se. . logos) zool. tj. proširenje. npr. amfiblestroida (grč. bios život) aaij. amploaje (fr. grč. kalfa. nameštenih. žustriti se. a svet je samo treperenje. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. zool. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. prav. uveličati. ampirans (fr. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amplificare) proširiti. amplificare) v. zapaljenje mrežnjače oka. koji proširuje. najvišeg stepena. oko. šteta na brodu. amplifikovati (lat. vinograd. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. odsecanje ranjenih. ambrel. amfibije (grč. staklo električne sijalice. suncobran. amphiblestron mreža) ned. emporter) voj. anportirati se. pomoćnik. teh. fig. oteti. amputirati (lat. logfa) nauka o amfibijama. razgranavati. amplificativus) proširivan. amputacija (lat. sa svih strana. kišobran. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ombrello) računi štit od kiše i sunca. Hthos kamen) pl. amphi) predl. amourette) mala. ampulla bočica) ispupčena. osvojiti. ampli-ficirati. za razliku od superlativa. fiz. amundizam (grč. razmrskanih. avion snabdeven i točkovima i čamcima. u složenicama: s obe strane. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ulje. na jednoj skali. jedinica za merenje jačine električne struje. odvojiti. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. ampule (lat. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amplitudo obimna veličina. amuletum) amajlija. ampule (lat. a-. igra toga duha.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amper fiz. pojačavanje. otcepiti. odseći. amplificirati (lat. amphiblestreides mre-žast) anat. ampelurnfa) vinogradar-stvo. razmetanje. otimanje. empire) carstvo. razrada. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. nadute. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. amphibios. emporter) voj. nasilno odvojiti. belilo. amplifikativan (nlat. amfibija (grč. nazvana po slavnom franc. amphibios. prolazna ljubav. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amphi. planuti. amputare odsedati) med. Ampere. amureta (fr. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. up. okolo. shvatanje po kome samo bog postoji. razgranato. ampermetar (fr. amuzija (grč. ampir (fr. amportirati (fr. iscrpio govorničko izlaganje. razgranja-vanje.. niži činovnik. a svet ne postoji. vodozemci. mundus svet) fil. proširivano. amfibijski (grč. opširno izlagati. inat. ambrela. razvijanje. obuhvatan. amphibios. bokasta bočica za mast. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. izložiti. prostranost. širina) geogr. razvijati. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. fig. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. metron mera) fiz. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amfibiolog (grč. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amputatio odsecanje) med. amulet (lat. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. ret. ljubav bez strasti. mrežnjača oka. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amplijativ (lat. fig. amuzičan (grč. carevina. razviti. na oba načina. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amfibije. amfibiologija (grč. unaokolo. meteor. ampliativus. ampelurgija (grč. amplifikacija (lat. bombaste reči. ampliare povećati. uvećati. amplectivus) koji obuhvata. način izražavanja nadugačko i naširoko. ampliare proširiti) širenje. neobrazovan. amplektivan (vlat. amfiblestroditis (grč. amrel. matematičaru i fizičaru A. ampelos čokot. zauzeti. uveličavanje. nepesnički. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. koji uveličava. proširiva™. amphibios) vodozemski. šira obrada. amplificatio) proširi-vanje. empirance) trg. amfibioliti (grč. prevrtljiv. osvajanje. zauzimanje. amusfa) nenaklonost muza. neobrazovanost. ampullae) pl. uveličavajući. bog je apsolutni duh. lat. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amfi (grč. amplitude (lat. amusia) koji ne uživa ljubav muza.

amphibrachys) poet. geogr. najprostiji kičmenjak. skia senka) pl. amphoteros. amphi. amphideum) ned. dvostruko gledanje. amfiteatralan (grč. amfitomičan (grč. genesis rañanje) zool. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. anaba-tična groznica med. anabaza (grč. uzvišeno mesto prema pozornici.) poet. groznica koja hvata svakog dana. apa) predl. penjanje. dvostruko gledanje na oba oka. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. v. fig. ana baptistički. ops) med. amphoteros) hem. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. amfigurist(a) (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amphi. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphi. amfipneuma (grč. otvor (ili: usta) materine. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). anaglifi. amphi. spajanje rasplodnih ćelija. amfimakros. koji raste. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. karpos plod) bog. an. anabafno uzlazim) koji se penje. besmisleno brbljanje. amphitomos) dvorez. anabolizam (grč. protivrečnost. amfigonija. amfikarpičan (grč. do. sumnjiv) min. istovremeno i neptunskek pluton-ske. disanje) med. amfitropičan (grč. amfibolija (grč. amphfbolos) dvosmislen. sipnja. baljezgalo. amfimetori (grč. amfimiksis (grč. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amfigeneza. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amphi-gignomai) zool. velika nekoliko santimetara. ribolika morska životinja. amfimacer.itd.) šesti mesec u turskom kalendaru. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. pr.(grč. anabaptist(a) (grč. zbrka reči i pojmova. anabaptizam (grč. amfideum (nlat. na. dvosmislica. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. meter mati) pl. bog. amfisciji (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. trućalo. nemačkom il. amphflogos) sporan. amfiteatar (grč. anaglypha) v. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. sinovi dveju matera a jednog oca. amfidiplopija (grč. med. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. uspon) biol. amfigurija (grč. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. vrsta minerala iz reda složenih silikata.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amfioks (grč. diploos dvostruk. oko. amfimakros (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amphi. amfimacer (grč. amphi. amphi. ana (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. ap) u grčkim složenicama. deca dvaju očeva a jedne majke. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. duž. sumnjiv. stalna groznica. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfiboličan (grč. dvojak. amfigonija (grč. amfibol (grč. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amfiguričan. anagnozma (grč. anaglipti. ali svakim okom drukčije. amphibolfa) dvosmislenost. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. smetenjak. sa dva reza (nož). pneuma dah. diploos. spolno množenje. anagnosma) štivo. gledaoci. uz. dakle. po. amfoteran (grč. koje su. polureljef-ni umetnički radovi. naročito za anatomsku upotrebu. anaglypta) pl. razvijanje i jačanje bolesti. bog. amphi-theatron) polukružna pozornica. amfoterodiplopija (grč. kroz. v. meignymi mešam) biol. amphi. amfipatori (grč. a U Drugo prema jugu. srca ni pravog mozga. prepirka. amphi. latinskom in-. astma. anaglipti (grč.. ops oko) med. amphimakros) poet. pater otac) pl. amphfbolos dvosmislen. razvoju i obnavljanju tkiva. anabole uzlazak. slika i sl. veoma važna za nauku. oxys oštar) zool. amfibrah (grč. amfilogičan (grč. amfora (grč. anagliptika (grč. amfismila (grč. amšir (tur. odgovara našem ne-. i lužni i kiseo. teško disanje. anabioza (grč. amphi. amfo-terne tvorevina kol. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . daje reči odrično značenje. anabatičan (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amphilogia) spor. amphi. amphi. apa. amfigeneza (grč.. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. ispred samoglasnika. amphi. ana-basis penjanje. koji napreduje. kretikus. anaglifi (grč. amfilogija (grč. um.

velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. anaklastika (grč. anaerobe (grč. aeg. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. an-ago) uzdizanje. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anakufizma (grč. anakatartika (grč. pri duvanju jakog vetra. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. bez veze. anadema (grč. anakolutija. analgetik (grč. anagogija). anaka-tartična sredstva. anakolut (grč. ana-dosis) fiziol. a ne za prikazivanje. ana-kathafro očistim) med. alegorično značenje. med. ana-kathafro) pl. anakojnoza (grč. rekapitulacija. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anakatarzis (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. v. ahust. ana-gnostes) pl. an-ago uzvodim) tajni smisao. med. kratko ponavljanje nečega. anakolutičan (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. ned. anakrusis) četr. sporazumevanje. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. ap-. najveća zmija tropske Amerike. anakolutija (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. bezbolnost. analgezija (grč. mir od Rim. avaklaza (grč. naglašavanje. avagram (grč. ret. prethodna istraga. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. anakuza (grč. katoptrika. udvostručiti) udvajanje. avadoza (grč. ana-kampto) o d bojni. radi ponovnog otiska i umnožavanja. mast za zarašćivanje rana. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. nauka o dobijanju svetlosti. čitali pojedine glave iz Sv. iskašljavanje. katkada i frivolne pesmice. anakefaleoza (grč. prelamanje svetlosnih zrakova. obično pored crkava i manastira. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. ana-kampto savijam. anakamptika (grč. anaerobe. oduševljenje. anagrafa (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anakriza (grč. bai'no idem. apa. nemanje veze) gram. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. anagogija (grč. piše obratno. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. npr. anaktesis) med. aeg vazduh. rob je anagram od bor. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. zool. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. za vreme službe. nauka o odbijanju zvuka. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. udva-janje napada grozničnih bolesti. anakatabat (grč. čišćenje grudi od sluzi. kata odozgo dole. dolazim) meteor. anakolut. poluležeći položaj bolesnika. anakoluthia nedostatak u vezi. ana-kollao nalepiti) med. anakoluthon) gram. ana-klasis prelamanje) ont. ana-grapho napišem) sprava koja. apa. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. v. v. probava. . anakolema (grč. anagnostici (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. ozdravljenje. kašljanje krvlju. akuo čujem) med. ana-gnostes) pl. ili usled izostavljanja reči. anadiploza (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anakruza (grč. koji odbija (svetlost. zvuk). čmarni. naslanjanje leñima. recept. anaklastos prelomljen) ot. bfos život) pl. anaerobionti (grč. algos bol) med. ponavljanje reči. ana-dipldo udvojiti. bfos život) pl.) koji se odnosi na anu s. anakampterija (grč. anakreontika (grč. koje se onda moraju po smislu dopuniti. ap-. diopgrika. analgija. anagoga (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. alegorično tumačenje Biblije (up. ana-klfno nasloniti se) med. dijadema. anakalipterija (grč. pevali ljupke. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. analni otvor zadnji otvor creva. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. anakoluthos) nepravilan. anakuphisma dizanje. anakreontičari pl. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. neosetljivo«1. udaranje glasom na slog. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. bacanje krvi. anakamptičan (grč. anakovda zool. anakrisis) ispitivanje. anakliza (grč. analan (lat. analgesia) med. anakteza (grč. anagvosti (grč. propis leka. zool. skrećem) sklonište za sirotinju. inat. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. okrepljenje. pisma.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. ana-grapho) med. varenje. po ugledu na Anakreonta. apa. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anagraf (grč. ana-kampto) ont. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik.

jačam) med. nauka o popravljanju zdravlja. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. obrascem. kvanti-tativna analiza hek. aldafno potpomažem. analogon sličan. analogija jurio (nlat. koji se bavi razglabanjem. analist(a) (lat. odgovarajući) lingv. ispitivati potanko. hemi-čar i dr. analysis) raščlanjavanje. polari-zator. annus godina) pl. tj. sravniti. avalekta (grč. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. beta) onaj koji ne zna azbuku. med. saglasan. razlaganje celine na njene delove. supr. srpskohrv. razlagati. analeptika (grč. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. ozdravljenje. razglabanje. nožem — sintetički oblik i nem. odreñivanje sastojaka nekog tela. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. koji odgovara nekom zakonu. an-amartesfa) bezgrešnost. analeptikos) osvežavan. ned. ap-. ap-. koji raščlanjava. analog (grč. analogija (grč. up. v. apa-Gub) 2. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. anamnesis sećanje) fil. analizirati. analize (grč. mit dem Messer — analitički oblik). analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi.. anamartezija (grč. reč jednog jezika koja. što je u skladu sa razumom. avalhtika (grč. tipu ili obrascu. analistique) rad na analima. analfabet (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. analfabetizam (grč. sudovima i zaključcima. tela itd. istovrsan. mat. analogisti (grč. ana-lyo) rastaviti. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. letopisi. tj. okrepljujući. analistika (fr. slično (ili: odgovarajuće) stanje. prikaz. ap-. annales. analepsis. neznalica. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analogizam (grč. analytikos) filozof. tipom. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analeptičan (grč. nepismen. analytike) teorija analize. uporeñivati. raš- . anamneza (grč. razglaban. odgovara reči drugog jezika. v. sva su tela rasprostrta. analogon racionis (nlat. analdija (grč. analist(a). algos bol. analitički (grč. semantički. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. osvežavajući. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora.) nepismenost. ana-lambano) l. 2. Nikolova prizma). koji razgla-ba. koji se osniva na analizi. avali (lat. analogičan (grč. koji je postao putem analize. prestanak rastenja i razvijanja. etimološki. ocena. srodan. analizirati (grč. analogon (grč. saglasnost sa pravnim načelima. analitički jezici IKKð. an-amartetos) bezgrešan. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. podaci koje bole- analgija (grč. koji se odnosi na analitiku. kvalitativna analiza hek. analitičkim oblicima. analitičan (grč. letopisima. odgovarajući. annales) l. ned. oporavljanje. sinteza. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analisati (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analekta) pl. oblicima sastavljenim od više reči (npr. pravilu. npr. ra-zložiti. analysator) fiz. sličan. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. jačanje. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike.). odabrana štiva. analizator (lat. hranim. pl. analytikos) raščlanjavan. okrepan.) ned. analogia juriš) sličnost pravna. sintetičan. ana-lyo) v. istovr-snost. letopisac. morfološki itd. pisac godišnjaka. godišnjaci. ana-logizomai) uporedi-ti. analogizirati (grč. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. avalist(a) (grč. ispitati. rasta-vljati. analepsija (grč. nepogrešnost. analogan (grč. analogismos) fil. raščlanjavati. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analogos) sličan. suda u njegove delove. analitičar. rapgčlaniti. uspostavljam) ned. analgezija. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). anamartetičan (grč. tj. analou rapgčlanjavam. alpha. supr. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. ocenjivanje. koji ne zna ni čitati ni pisati.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. analitičar (grč. nepogrešan. analogfa) sličnost. zaključak po analogiji log. odgovarajući. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). podoban. podoban. analambano podižem. sa njime je identično vezan. sravnjivati. zakržljavanje.

prećutkivanje završne rečenice. anapneusis) med. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anapest (grč. arthron) 2. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. aiantičan (grč. an-anthes) bog. razvoj) lingv. usana. ananeozija (grč. anaprozelit (grč. anamnesis sećanje) fil. bez ikakvih obzira. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. potpun nered. an-andros) koji je bez muškosti. koji pripada sećanju. . anartrija (grč. neorganizovan. arche) koji se odnosi na anarhiju. preinačenje) preobražaj. anarhički (grč. apa. discipline. anandričan (grč. ap-. anaplerotičan (grč. anaptyksis razvitak. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. an arijer (fr. disharmonija. anamorfotičan. odmor. anarhički anavlerotika (grč. bog. — videćeš šta će ti biti. fiz. anamorfičan. ned. ananke nužnost. en arriere) nazad. anamnestičan (grč. anaplastična sredstva med. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anarroia) med. anartrija (grč. plašljiv. ana-pler66 ispunim) pl. nepriznavanje autoriteta. plastična hirurgija. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarchia) bezvlašće. pamćenju. ananassa sativa) vot. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). fig. kukavičluk. anaptiksis (grč. koji nema prašnič-kih niti. zbog čega se zove i anti-daktilos. prema gornjim delovima tela. med. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. nemuževnost. anarhičan. pogruženost. odušak. ždrela. anapleroza (grč.: Ako li ne učiniš. ap. sredstva koja pomažu disanje. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anapetija (grč. ana-ptyo ispljujem) med. koji je ponovo zadobijen za nešto. plastična hirurgija. anamorfičan (grč. rastenje mesa. natrag. iskašljavanje. po dijeti. ap-. otvoren) ned. obrnut daktil. uzimanje hrane po propisu. duboko disanje. plašljivost. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. progresivne i bulbarne paralize). uobličim) med. anarhizam (grč. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. proširenost krvnih sudova. Bakunjin i Stirner. unazad. nakazan. penjanje sokova. an-apto obesim) utučenost. anaptiza (grč. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. apa-rpeb) pl. npr. 1. veština sećanja i pamćenja. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anamnestika (grč. koji dopunjuje. anankofagija (grč. iza leña. povećane disartrija. med. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anamorfotičan v. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anaplastika (grč. jačanje pamćenja. nedisciplinovan. koji ne cveta. izopačena oblika. ana-morphosis preobražaj. anapetes raširen. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. arthron ud) med. anamorfoza (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. zamenjuje. anapnoika (grč. anaplerosis) dopunjavanje. anarhičan. anartros (grč. organizovane političke borbe. osnivači su Prudon. grla. apa. an-andria) nemuškost. ana-plasso preobrazim) med. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anaplazis (grč. anarhista) (grč. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. an-archos bez poglavara. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje.). pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. anarhija (grč. anarhističan. anapneuzija (grč. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. anarhistički v. ispljuvanje. preobražavanje. naopak. izbacivanje sluzi. charmom'a) kuz. ap-. haotičan. ananas (nlat. anarmonija (grč. v. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anandrija (grč. reda. phagein jesti) med. nesre-ñen. up. lica kao posledica moždane kaplje. ostrag. nedostatak (ili: nemanje) udova. samovolja. anamnestična sredstva med. marksizmu neprijateljska. iske-žen. u odsustvu. ana-plasso preobrazim. naročito krvi. ana-neosis) podmlañivanje. anarhičan. apa. bezvlašće. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. apa. anantapodoton (grč. arthron) bezudnik. nameštanje slomljenih kostiju. lekovi za jačanje pamćenja. arche vlast) bezvlaće.anamnestika 44 anarhičan. anarea (grč. morphe oblik) izokrenut. anaptoza (grč. bog. bez cveta. anapnoična sredstva.

čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. pr. „drugi neki čovek". med. zemljotres) geol. isključiti iz crkve. oporavljenje (rekonvalescencija). nlat. umnožavanje. ušća. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. ana-trope preokret. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. ana-spao) med. izvrtanje reči. anaspazmija. raščlanjavati. proučavati u tančine. apa. stezanje želuca. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anastrofa (grč. ana-stello suzbijam) pl. anatomizirati (grč. anatriptika (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. menjanje mesta rečima. anaspazis. telegrafska. a-. anisum) bog. anatripsologija (grč. archos. npr. životinja i biljaka. koji zasušuje ranu." ana-temno rasecam) v. ana-tribo) med. osušen plod ana-sona. anastigmat (grč. istočnjački. lat. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. 2. anaspazis (grč. stigma tačka) ont. anisum) rakija u koju je pomešan. apa. do sitnica. ozdravljenje. uglavničenje interesa. arche. fig. anatomirati (grč. kletva. anatripsis (grč. stoma) pl. prenop!enje. anarhoindividualizam (grč. med. anastomoza (grč. 1. anaseizam (grč. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anason (nlat. dimljenje. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. tokizo dajem pod kamatu. tj. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. anatematizirati. med. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anastaza (grč. ana-trepho) med. u Makedoniji. otvaranje bušenjem. anatomija (grč. anatreza (grč. ana-tribo trljam) med. grč želuca. anatocizam (grč. podrigivanje. koji obnavlja. trepanacija. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. apa. anfstemi. naplaćivanje interesa na interes. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji).anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatomizirati. med. uskrsnuće. fig. prenosan. anathematizo) prokleti. anatemisati v. biljka iz porodice štitara. anatomirati. koji daje punu oštrinu slike. prevrtanje. češanje kože. baciti prokletstvo na koga ili što. npr. koji je bez poremećaja u oštrini vida. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anatolijski (grč. anatriptična sredstva. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anatimijaza (grč. ujediniti. anarhosindikalizam (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. apa. neka je proklet! anatematizirati (grč. sarx meso) ned. koji podmlañuje. seismos trus. apa. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anastigmatičan (grč. mesto „neki drugi čovek". patološka anatomija ona koja proučava sve promene. . anarchla bezvlašće. anatole istok) istočni. anatema (grč. anatocistički. ana-tribo trljam. ana-stello) koji zaustavlja krv. anatema esto (lat. lečenje trljanjem. oštrovid. ana-thymfasis) isparavanje. apa. preklinjanje. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. tip. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anastomizirati (grč. anatrepsis (grč. anathema) prokletstvo. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. jako povraćanje. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). ustajanje iz bolesničke postelje. naročito rakiju (anasonlija). anasonlija (nlat. stćma usta) sastaviti otvore. spojiti. kao začin za hleb i opojna pića. prenosim. anathema esto). anastasis ustajanje) uskrsavanje. med. okretanje. prevrtanje želuca. anastaltika (grč. apa. ned. . bakroreza. ana-temno rasecam) para-ti. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. stoma) med. obrt) ret. anatom (grč. anaspazmija (grč. anasarka (grč. v. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. anastatičan (grč. ana-spao izvlačiti) med. med. sredstva za trljanje. stigma) opt. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. razuñivati.isključenje iz crkve. radi mirisa. anastaltičan (grč. anatresis) med. zelenašim) prav. ana-triptica pl. rastavlja-ti na sastavne delove. a-. up. anastrophe) ret. kožna vodena bolest. trljanje udova. anarhoidan (grč. trljanjem. anatropa (grč.

— Kosu reže pa vinograd veže (up. vremenska poremećenost. en blanc) trg. angeion. angiografija (grč. za ples. angaria) kuluk. angioneuroza (grč. angažovan (fr. instrumeng sličan gitari. neuron živac) med. angeion sud. angažirati (fr. angaria) uzeti u kuluk. proširenje krvnih sudova. an blan (fr. boj. voj. odsekom. nagovoriti. omot. angiitis (grč. nesavremenost. anaforeza v. enversins) trg. natraške. obavezati obećanjem. angelika (grč. angiom (grč. oboljenje živaca krvnih sudova. jaki bolovi u oblasti srca. stesniti) med. angejologija. gušobolje. uzeti u kuluk. poslanik drugog reda. envers. ektasis pastezanje) med. „iznošenje spreda". ned. voj. redovna dužnost. opasan rak krvnih sudova. zapleten u borbu. neispunjene. npr. zapaljenje krvnih sudova. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. engager) obavezati. lat. založiti se. kola. grč krvnih sudova. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. blanko žiro. angiospasmus (grč. angiografija. datuma. v. elektroforeza. zastarelost. anñeoski koren. čarka. angarirati (lat. angitis. navesti. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. angarija (lat. služba. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. sarx meso) med. npr. angiosarkom (grč. ap-. skloniti koga našto. pektoralna angina. kulučenje. angeion.anafija 46 angioteničan anafija (grč. pogoditi. onaj koji nije sposoban da oplodi. angina pectoris) med. pustinjak. anafrodizijaka (grč. praćeni smrtnim strahom. stezanje grudi. topovi u Kosovskoj bici. koji je uzet u službu. dogañaja. koji se obećao. a l'anver (fr. apa. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. poremećaj u čulu pipanja. akgiostenoza (grč. karp6s plod) bot. arće pipanje) ned. za ples. antologija (grč. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. zauzimati se. pogodba. ap-. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. logia nauka) fiziol. an-aphroditos) med. pustiti se. Kosu reže ostarela majka. nisko utvrñeno. angažirati.. angeion. sukob. stenos tesan. pr. npr. anafrodit (grč. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. najmiti. Cezar na automobilu itd. angeion. ap-. anversen (fr. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. za ratne svrhe. mag. uzeti u službu. antiektazija (grč. a l'envers) naopako. sudar. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. voj. uplesti se u borbu.) protiv volje sopstvenika u službu državi. angeion) med. obaveza. engager) obavezan. skrivenosemenjače. anafoneza (grč. uzano spoljno utvrñenje. jedno na drugo. engleski muz. anafrodizija (grč. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. anahoret(a) (grč. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. pogañati. angeion sud. brod i dr. ćutu-re. obećati. zalaganje. inversus) naličje. isposnik. anachronismos) pogreška u računanju vremena. jedan registar na orguljama. angina pektoris (lat. angažovati v. angažovati. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. anaphora) poet. opis krvnih sudova. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. anaphonesis) med. anvsr (fr. anahronizam (grč. pojavljivanje znakova na nebu. angeion. brodova i dr. grapho pišem) fiziol. otvoreno. anahronističan. astr. angažman (fr.: Kulu gradi crni Arapine. . angeion. zapaljenje vrata. davanje u zalog. ono što je u protivnosti sa hronologijom. engagement) obvezivanje. angeion. obvezati na besplatan rad za državu. stupanje u službu. na naličje. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. anafilaksija (grč. po-buditi. obaveznost. otpravnik poslova. najmljivanje. angiokarp (grč. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. spasmos grč) med. naročito krajnika. sperma seme) bot. upustiti se u nepggo. angeion. angeion. envoye) izaslanik. angažirati se zauzeti se. anvelopa (fr. an blok (fr. angina (lat. phylaxis čuvanje. anvoaje (fr. epifora). zaštićavanje) ned.. zaostalost. med. anahoretski.angelos anñeo) bot. — Kulu gradi od dvadest tavana. ucelo. en bloc) naveliko. angere suziti. vrsta ženskog ogrtača. neko plaćanje itd. kuz. enveloppe) zavoj. angioteničan (grč. npr. angeion sud. pl. . pr. angiospermije (grč. angarijapija (nlat. grub vuneni serž. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. anafora (grč. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angiopatija (grč. uzan) med. usamljenik. zalagati se (za kota ili što). nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). pathos bol) med. krvni sud) med.

skup svih prašnike u cvetu. angeion) med. gde je pronañen). angostura-kora v. anglaiser) potkusiti konju rep. gone rañanje) stvaranje čoveka. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. sečenje. anglicizam (nlat. lagano. andante) muz. apeg. anglofil (nlat. angulus) ugao. an gro). endosser) trg. osobenost engleskog jezika. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. deo jedne fuge. anglomavija (nlat. apeg. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . ženskonja. android (grč. eidos lik) veštački napravljen. apeg. angloman (nlat. apeg. Anglia. apeg. do tančina. namalo (supr. prenos menice. vrlina. stanište) bog.angiotomija angiotomija (grč. Anglia. andro. engleza (fr. angošjozo (ital. brižno. andezit min. slabić. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. an gro (fr. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. anglicizirati (fr. tj. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. androkefaloid (grč. andramolje (grč. adrogenija.(grč. oploñenje muškoga gameta ženskim. andragathia) muževnost. bolno. andamento) hod. ancrogenija (grč. apeg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. ćoškast. anglofob (lat. episkopalna crkva. Anglia. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. andana (ital. kut. dronjci. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andrek tuga. angošjozo. androgonija. andros čovek. androginija (grč. poengležavati. andosman (fr. angiitis. dvospolac. logi'a nauka) med. na kvantum. andana) niz brodova povezanih u luci. anglikanac pripadnik anglikan-ske. angustacija (lat. andosirati (fr. hermafroditizam. eidos) sličan čoveku. anguistara. rogljast. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. gyne žena) dvospol-nost. prnje. anglizirati (fr. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. an detaj (fr. jad) ñavo. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. angustura-kora. andante (ital. angulus. angster (ital. nazvane po gradu Angostura. opširno. trg. en groš) trg. napravljen u čovečjem obliku. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. andarini) pl. androliti (grč. apeg. avgusta (lat. andantino (ital. angusta) muz. angeion. muz. andros. šonja. andros) pl. angostura-kora. angliciser) poengleziti. pečalno. apeg. umereno. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. genos roñenje) v. angošjozamente (ital. grč. drangulije. andare ići. pokretan čovečji lik. do sitnica. rasploñavanje ljudskog roda. andristi (grč. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. androidan (grč. grč. potpis menice na poleñini. nevolja. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. androgonija (grč. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. angitis (grč. geol. anglikan. kephale glava) min. protestanske crkve. jezika itd. malo laganije. andragatija (grč. operacija krvnih sudova. naročito prvog čoveka. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. uškopljenik. angosciosamente) muz. angoscioso) ran. grč. v. grč. andreceum (grč. androgin (grč. apeg. anglofobija (lat. andarini (ital. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. čestitost. androgamija (grč. apeg. okamenjene ljudske kosti. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. naviše. temno režim) med. Anglia. kao imenica: komad u laganom tempu. kulture. anglist (lat. oikion kuća. zlo. kao u hodu. nesreća. Anglia. onaj koji mrzi Engleze. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). endossement) trg. andaluzit min. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. muž. podrobno. iscrpio. hrabrost. hermafrodit. naveliko. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. apeg. angularis) uglast. angularan (lat. andantino) muz. andrologija (grč. en ñetail) potanko. v. andrak (pere. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. fil. nesreća. apeg. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. andro-gynos) dvospolnik. vrag. nlat. grč. gamos brak) biol. angulus (lat. ugao. andamento (ital. lithos kamen) pl. uglavnom (ispričati nešto). angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. jedan registar na orguljama. phćbos strah.

ergon delo) med. jačinu vetra. popuštanje. astr. andromolje v. Andromaha (grč. gamos) pl. ap-. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. elektron ćilibar) fiz. sporedan. nauka o beskrvnim operacijama.) mit. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. pripojiti. oskudica u snazi. anemometrograf (grč. strujanja vazduha. anemos. nastavak. phflos prijatelj) bog. androfob (grč. anekumena (grč. aneksije (lat. odnosno meri. bolesti. anektirati (lat. šaljiva ili duhovita pričice. ili je namerno zadržan od štampanja. annectere) prisajediniti. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemoskop (grč. anemogaman (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. žrtvovana je morskom čudovištu. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. apeg. haima) med. temno sečem) znat. anemometar (grč. 2. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. lit. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. malokrvan. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. Andromeda (grč. spis koji. dodatak. prevrtač. a-. androsteron (grč. anemografija (grč. antropofag. an-energeia) neradnost. tj. androtomija (grč. pripajanje. andramolje. apeg. aneksan (lat. božji glasnik. kod kolere.) muški spolni hormon. spasao je Persej. anemos. Tragedije od Euripida i Rasina. anemos. utelo-vljavati. pripremni. androfag (grč. anemičan (grč. slab. anemofilija (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. andromanija (grč. beskrvnost. olakšavanje. anemos. metron) merenje. pustinje. Andromache) mit. anemos.). anegdota (grč. npr. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. a-. ma iz kog razloga. a-. anemobarometar (grč. anemostat (grč. baino idem) igrač na konopcu. koji se plaši ljudi. anemograf. andro-phagos) ljudožder. . a-. anematurgija (grč. haima krv) med. annexus) prilog. npr. anegertika (grč. sečenje čoveka. vezan za. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pri-svojiti. nova i kratka priča. haima. proučavanje vetrova. anematoza (grč. aneks (lat. metron mera) sprava koja pokazuje. metali). pridružiti. anemos. a-. metron. ukrasti. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. apeg. anñeo (grč. anemidrija (grč. mati Astijanaksova. aneza (grč. prinadležnost. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. ap. anemo. up. apeg. sve što je dodano ili vezano za nešto. anemos. utelovljenje. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. annexus) zavisan. phflos) biol. anemos. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. androfobija (grč. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. muškaraca.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). pridruženje. oploñavanje). annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. gamos brak) bog. mama strast) med. anemograf (grč. bog. anemogame (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. anemometrija (grč. vidim) vetrokaz. nimfomanija. haima) beskrvan. hydor voda) med. anemopatija (grč. skopeo gledam. anemos. slabljenje. od muškaraca. vetromer. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. anenergija (grč. anemos. upaljenost »sene za muškarcima. phonos ubistvo. anemos. lenjost. anemobat (grč. anemos. naljutivši bogove. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije).ne. barys težak. haima. annexio) prisajedinjenje. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. angelos vesnik) teol. fig. biljke kod kojih vetar. anemija (grč. tromost. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. nesposoban za život. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. malokrvnost. a-. anemofilan (grč. tj. pridodan. anemos. lečenje vazduhom. bled. aneklogist(a) (grč. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. logfa nauka) nauka o vetrovima. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. odnosno vetra. anekdotos neizdan) 1. npr. androfonomanija (grč. šaljivo: krasti. anemologija (grč. još nije objavljen. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). močvari itd.(grč. anesis) med. grapho) v. anemos. anemogamne biljke. phobos) strah od ljudi. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anelektričan (grč. uteloviti. veština merenja brzine i jačine vetra. phobos strah. anemos. aneksionist(a) (lat. pathos bol) med. polubožansko biće.

ravnodušnost. anestetika (grč. živi stvor. uzrujanost. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. energija (grč. animalizacija (nlat. anže (fr. nejednaka veličina listova na istoj grani. u zvečećem novcu. erythros crven. anilitas) bapskost. anisette) rakija začinjena ani-som. tzv. animalije (lat. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). animalizam (lat. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. nepažljiv. tupoglavost. aerobni. anestezacija (grč. kore zenica) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. neuron živac) med. anestezije (grč. anilinske boje.ne. anestetičan (grč. en espece) trg. animalia) pl. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. govor) med. poživotinjivati. obično. od koje se dobiva anilin. animalisare) zool. anilizam (arap. u materije živog tela. nemoća. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). apa na. kijanol. a-. pomen i dr. animalis) životinjska priroda. učiniti neosetljivim. anidroza (grč. a-. nemaran. aeg vazduh. an-nil) med. ove godine. neosetljivost prema bolu. anil) bog. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. ano kurente. općenito. jaja itd. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. životinjska tela. chroma boja) med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. med. bapska starost. anervičan. mleko. ap-. erethfzo dražim) 1. logos. uzbuñenost. indigo biljka u Indiji. phyllon list) bog. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. ergon delo) med. . animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. epi na. isos. an espes (fr. anizotropan (grč. najčešće. aniverzarija (lat. a-. od koga se spravljaju razne lepe boje. ap-. ap-. fig. anaistheteo ne osećam) med. aromatič-no ulje. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje.TeKyhe. anžambman (fr. enjeu. koji »sivi u sredini bez kiseonika. duh. u gotovu. ap-. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. poži-votinjiti. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anervia) ned. rasejan. način ishranjivanja tela. nesposobnost govorenja. životinja. poživotinjenje. anil (arap. šp. supr. anizometropija (grč. duša sveta. aneretizija (grč. svisveti. anima) duša. ne jednakost zenica. zadušnice. anesteziolog (grč. animalis) životinjski. isos. dobiva se od indigo-biljke (anil). slabost. nakaza roñena bez mozga. epos reč) med. tromost žila. anizokorija (grč. aneretizija (grč. ap-. anni currentis). aiereza (grč. bezbojno. anilis) bapski. jeu) ulog u igri. grapho pišem) spis koji nema naslova. aneurija (grč. an-aisthesfa) med. ansrvija (nlat.ne. anilan (lat. ap-. a-. opiti. epithymia požuda) psih. i'sos jednak. anairesis) ret. anniversarium) godišnjica. anima mundi) fil. med. enkephalos) med. anaistheteo) pl. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anaisthesia. blos život) bial. a-. isos. jela od mesa. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. a-. anepitimija (grč. isos.aienkefalija avenkefalija (grč. en general) uopšte. ap-. anaistheteo ne osećam) med. anestezirati (grč. anilin (arap.: vegetabilije. animalizirati (nlat. bezbolan. uron mokraća) med. bapsko ponašanje. koji je bez bola. metron mera) neravnomeran. idros znoj) med. animalan (lat. brz oko) med. anizometričan (grč. animal (lat. a-. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. an-nil) hem. anhidrija. an-nil. trovanje anili-nom. fig. v. uzbuñenje. slabost (ili: malaksalost) živaca. kristalni. aneorobni (grč. ap. anima (lat. anizohromija (grč. enjambement) poet. isos. anaerobni. benzidam. anydria) v. uroñeni nedostatak mozga. aneroid (grč. grañu. u organima za varenje hrane. isos. anspija (grč. aneritropsija (grč. med. anizeta (fr. ops vid) med. supr. prelaženje. neosetljiv. anima mundi (lat. metron. nejednako lučenje mokraće. fig. enkephalos mozak) ned. ap-. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. anilitet (lat. anima-rum dijes (lat. anizofilija (grč. kao islandski kristal). anizurija (grč. ani kurentis (lat. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. tupoglav. uzetost. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. a-. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. godišnja proslava. animal) živo biće. a. anenkefalos (grč. anepigraf (grč. erethfzo) 2. ani-malna hrana meso. liker od anisa (onajsaž). nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. reč. a-. an ženeral (fr. neros tečan) fiz.

iris dužica) med.: katjon. animalkulizam (lat. ispitati. znat. animirati (lat. tip. ankeser (fr. anima to) muz. namera nanošenja uvrede. uno animo (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. ankvizicija (lat. nakana. pristalica ani-mizma. ankvirirati (lat. anker (lat. davanje duše. da je živo (kod primitivnih naroda). i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. anlassen puštati u rad. animacija (lat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. zool. mikroskopske životinjice. animalcula životinjice) pl. još jednom. Anlasser) teh. mržnja. opovrgavanje. animus injurandi) prav. opovrgavanje. animizam (lat. animosus) strastvenost. duša) prav. vlada ili neka ustanova. ogorčen. odluka i sl. ispitivati činjenice o nečemu. fiz. animalkula (nlat. ponovo. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). izvršiti anketu. žestina. 2. animist(a) (lat. animalkulisti (nlat. animoznost (lat. animozitet (lat. lenger. anquisitio) prav. anni praecedentis) prošle godine. kotva. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. supr. mastionica. ukinuti. ap-. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. ankylos kriv) med. oživljeno. istraživati. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. animozo (ital. opovrći. ani preteriti (lat. ankiloza (grč. annihilare) poništiti. av>on (grč. encrier) divit. enclave) prav. anni futuri) iduće. ljutnja. složno. animus nocendi) prav. pobudi-ti. animo (lat. ankiloglosa (grč. tražiti (ili: predlagati) kaznu. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. vatrenost. annihilatio) poništa-vanje. tj. fr. samopouzdan^. anketirati (fr. animalculum) zool. ukočenost i sraslost zglobova. hrabro. anquirere) prav. oduševiti. u nameri. o živiti. enqueter) vršiti. animozan (lat. glossa jezik) med. srčano. živahno. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. metron mera) sprava za merenje krivine. animalculum životinjice) pl. nedostatak dužice u oku. ani futuri (lat. animoznost. oživljenje. animatio) oživljavanje. karakter. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim.animalist(a) animalist(a) (lat. predlaganje kazne. animus duh. duša. anihilirati (lat. anni praeteriti) v. neprijateljski. ankon lakat) pl. pustiti u rad. animus ivjurandi (lat. anima) fil. srce. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. zagrejati. poruge. sanduče za boje. avkora (ital. anketa (lat. raz-draženost. encaisseur) sp. veoma čvrst i otporan bokser. živost. namera. animare) dati dušu ili duh. ankylos kriv. živahno. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. ukidanje. rezervoar na mašini za štamparsku boju. naredne godine. razdražen. grč. podbadati. anienai peti se. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). životinjska priroda. srdžba. ankrije (fr. animalitet (nlat. podstrekavati. ankylos kriv. inquestia. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. 50 anlaser ani precedentis (lat. anihilacija (nlat. animus nocendi (lat. ipo animo) jednodušno. podstaknuti. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. namera pričinjavanja štete. animus) duh. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. ogorčenost. obodriti. ankoneji (grč. animosus strastan) ozlojeñen. nazor. anis (lat. animoso) muz. ankyra) brod. anlaser (nem. ankilometar (grč. povesti sudsku istragu. ani precedentis. duša) fil. animus (lat. animalitas) životinjstvo. apsoga) muz. animosite) v. odvažnost. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. avimato (ital. ani prezentis (lat. mišljenje. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. svest. srdit. onajs. žestina. fr. ljutina. s predumišljajem. osećanje. animosus. aniridija (grč. apsoga. 1. 3. anklav(a) (fr. pimpinella anisum) bog. oduševljeno. životna svežina. kod crtanog filma oživljavanje slika. delimična ili potpuna sraslost jezika. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . vera u duhove. anni praesentis) ove godine. anima duh. animatizam (lat. mišići opružači ruke.

uroñeni nedostatak jajnika. supr. nlat. u gomili. anotirati (lat. pre Hristova roñenja. eruptivne stene. anorgavologija (grč. anodinum (grč. anorganognozija (grč. ap-. ariomos) nezakonit. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. astr. anogena metamorfoza kol. apodinum) med. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. anorhija (grč. organon. en miniature) u malom. anodija (grč. nepotpisan. odstupanje od pravila ili zakona. anodia) nevezan. a. annuntiare) oglasiti. anomalos) nepravilan. zakona. neredovnost. anonimnost (grč. . neobuzdanost. anoda (grč. obznaniti. istovr-san. organon) neživ. odyne bol. po-zitivni pol. annotatio) napomena. skupa. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). slepilo. naročito minerala. ovarium jajnik) med.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. avofeles (grč. ap-. sisari koji nemaju zuba. protivan pravilu. akcionarsko. protivan pravilu. anomeomerija (grč. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anomalos) neredovan. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anno ante Christum) godine pre Hrista. anonimitet (nlat. tal. odyne bol) ned. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. agšo) godine. organon. svi zajedno. nezakonitost. koji je bez života. an mas (fr. škodljiv) med. nlat. ap. objašnjenje. ap-. anormalan (grč. neuredan. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. ap-. objaviti. ap-. supr. bezbol-nost. ap-. anvarija (grč. oglašavati. nemanje poroñajnih bolova. anoblir. deoničarsko društvo. gignomai postati) ar. en masse) u masi. anomaloi (grč. žitni. annonce) oglas. anogev (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anodonti (grč. antinomizam. organon. anomfa) bezakonje. anonimno društvo trg. žudnja) nemanje apetita. anomalon) gran. anorgavografija (grč. oplemeniti. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. radi prenošenja na novo platno.bez. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. nedostatak volje za jelo. appopseg. anoksija (grč. ñuture. primedba. anonymitas) v. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. nepotpisati. anorganogenija (grč. ano ante Hristum (lat. organon) neživa ili mrtva priroda. zločinački. anomalistički (grč. genesis postanak) smanjenje. ap-. tj. ap. omos sličan. anonarni zakoni. anopheles beskoristan. orchis mudo) bezmudost. anomalija (grč. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. koji odstupa od pravila. hen.: katoda. adnotirati. ćrganon. anonimitet. ano (lat. anlevaža (fr. an minijatir (fr. anorganizam (grč. anosmi'a) med. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). u kapitalizmu bezimeno. ennoblir) dati plem-stvo. anonimnost. up. a-. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. starter. anomija (grč. nćmos zakon) v. anomizam (grč. oštar. neobičan. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. običaja. anomalologija (grč. anomalos nepravilan. anoniman (grč. nepravilan. plemićku titulu. anonymos) bezimenost. lat. anoblirati (fr. nepoznat. smanjen. izuzet-nost. logia) gram. namerno izjednačavanje reči. anomalan (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. mrtav. mrtve prirode. neobičnost. nemanje očiju. opisivanje kamenja. anomalia) (nepravilnost. anonymos) bezimen. anonaran (lat. lat. anomičan (grč. annominatio) ret. nepravilni glagol. objava. koji odstupa od pravila. npr. anodinija (grč.: Tišina je postala još tiša. elektroda. avotacija (lat. anoreksija (grč. zool. anomalon. ap-. a imaju različito značenje. ap-. ap bez oksys kiseo. nepoznatost. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. an-odos uzlaz. grapho pišem) nauka o kamenju. anonymus) nepoznati. nastao bez dejstva životnih sila. npr. nauka o nepravilnostima u jeziku. popis zaplenjenih stvari. anonsa (fr. avosmija (grč. anoftalmija (grč. bez potpisa. ap-. tj. u maloj srazmeri. ophthalmos oko) med. ap-. odus) pl. annotare) v. neslikovan način govora. anorganski (grč. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. beleška. put naviše) fiz. adnotacija. nepravilnost u kretanju planete. naročito uživanje u jelu. apo naviše. a-. oreksis želja. anovimus (nlat. norma pravilo) nepravilan. u godini. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. obznanjivati.: katgen. paronoma-zija. up. anonsirati (fr. obznana. koji odstupa od pravila. obla-godariti. objavljivati.

borba. savez (izmeñu država). ante. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antapoplektika (grč. antafroditičan (grč. ante (lat. antartritika (grč. supr. antagonist(a) (grč. u silose. koji leži na Južnom polu. antenupciJalni (lat. sredstva protiv zglobobolje. takmac. napred. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ante. ante-ludium) predigra. ked. dodavanje pouke. antediluvijumski (lat. bojene materije. silo. Velika antanta savez Rusije. predak. pužast zavijutak na jonskim stubovima. trve-nje. zajednica. antedatirati (lat. anteza (grč. 2. umanjuje bol. algos bol) pl. antagonizirati (grč. antarktičan (grč. mimogred. ansent (fr. ant. apo. pretporoñajni. utrapljavanje voća i povrća. doba cvetanja. natalis koji se tiče roñenja) ked. pradeda. entendre. grč. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. . opkoljavanje divljači. pre suñenog dana. antapodoza (grč. antena (lat. antagonizam). an pat (fr.(grč. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antagonizam (grč. antagonismos opreka) oprečnost. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. npr. apo. sredstva protiv kiseline. antagonistes) protivnik. ante. antanaklaza (grč. suparništvo. neprijateljstvo.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antatrofičan (grč. uzgredno. pre. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. antenatalni (lat. antemeridlanus) prepodnevni. lov. sredstva za ublažavanje bola. predbračni. antartritičan (grč.• govor. antenagium) prav. stubovi sa obe strane vrata) 1. naravoučenija. en passant) u prolasku. ante) predl. spoljašnji delovi jedne tvrñave. opšivnica pod krovom. anti. radi čuvanja. npr. asthma) med. koji leči zglobobolju. ensemble) celina. med. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antanta (fr. antf. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. logos govor) pred. ponovan napad groznice. diluvium potop) pl. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. antenna motka za koju se vezuju jedra. anteludij(um) (lat. arktos sever. antacida (grč. kao pipci. antarktikos) geogr. ansilaža (fr. delanje u suprotnom smislu. naročito protiv kiseline u želucu. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. obim. anti. antelokvijum (lat. antennif ormis) u obliku pipaka. sredstva protiv srčane kapi. plesso udaram) pl. antidatirati. antalgika (grč. anti. izneti. raniji čin. pravo nekoga da prvi govori. antarktikos južni) geogr. anteactum) ranije delo. arh. ned. anti. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). ante. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. sporazum. gledan sa strane. južni. uzgred. up. Čehoslovačke i Rumunije. anaklasis uzvijanje) ret. anti. nasip. anti. an-ago uzvodim) ret. ante. skup. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. antalgičan (grč. enceindre. ispred. bedem. pojas nekog utvrñenja. ansambl (fr. an profil (fr. anteakt (lat. antl.: postdiluvijumski. med. sklad. anthemion) cvet. anthe cvet) bog. boriti se protiv koga ili čega. ante. sloga. antenat (lat. antelogijum (lat. cvetanje. loquor govorim) predgovor. suprotna težnja. taj čovek je nikakav čovek. antanagota (grč. antenuptialis) predsvadbeni. anti. algos) koji ublažuje. protivnost. ante diem) pre vremena. antena™ ju m (lat. natus roñen) prvoroñeni. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. antapoplektičan (grč. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. u profilu. ned. pervaz na vrhu stuba. antemeridijanski (lat. anti. en profil) sa strane. an pasan (fr. suprotnost. antemion (grč. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antl. anti. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. koji se nalazi u toku trudnoće. koji služi kao lek protiv sipnje. slaganje. atrophos nehranjen) ked. anti. diluvium potop) pretpotopni. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. anti. en pate) u obliku testa ili kate. enceinte) voj. antediluvijumci (lat. koji leži nasuprot Severnom polu. priči. lat acidum kiselina) pl. arthron zglob) pl. pred. pipak kod insekata. izložiti) poet. pretpotopni ljudi. ansambl-partija kuz. ante. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. ant-. entablement) apx. anteniforman (nlat. raditi u suprotnom pravcu. apo-didomi predati. ant-angomzomai boriti se protiv. antastmatičan (grč. oblast Zemlje oko Južnoga pola. suparnik. entente) sloga. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ante dijem (lat. tj. ranije. antablman (fr.

arap. nadmašiti. savijenost napred. raniji odnos u nekoj stvari. anti. naročito ropstva. bfos život) koji je protiv života. anteriores (lat. barbaros negrčki. pretpostav-ljanje. antestatio) prav. antefleksija (lat. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. materice. prostitucije itd. antiastmatičan (grč. barbaros) v. anteflexio) med. treći slog od kraja. mesto. muški spolni delovi cveta. antepositio) stavljanje ispred. neosetljivost prema anafilaksiji. antiaristokrat (fč.(grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). antiartritičan (grč. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. a-. ant-erotikćs) pl. oikos kuća) pl. dopretposlednji slog neke reči. antiapeks (nlat. zapaljenje krajnika. hloromicetin i dr. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. npr. antestatus) prav. antf. anterioritas) prethod-nost. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. nadmašivati. prethodnost. v. antecedirati (lat.anteokupacija anteokupacija (Lat. . lat. trezvenjak. antepenultima) gram. antecedens (lat. areh) astr. antimaterija (grč. antibarbarus. epileptikos). koji služi protiv slabosti. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antepozicija (nlat. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. muški spolni organ u bescvetnica. anterija (tur. antf. med. prethodnici. antf. branim) ned. čistunac u pogledu jezika. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. veneričnih bolesti. antiastmatičan. koji ubija. ići napred. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. prvenstvo u vremenu. subjekt — predikat. prioritet.: posteriores. protivnik upotrebe stranih reči. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antianfilaksija (grč. snaga) med. arap. prošlost. phylatto čuvam. antestirati (lat. naročito: aureomicin. bat. ante-ponere) staviti ispred. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. tzv. anteoccupatio) rat. raniji dogañaji ili odnosi. med. sredstva protiv spolnih. antestat (lat. antecedens) prethodnik. antianeksionist(a) (grč. anti. antiabolicionist(a) (grč. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. spolna ljubav) pl. antere (grč. antibahijus (grč. anti. davanje prvenstva. palimbahijus. itd. U antibioti-ke spadaju. antivenerea (grč. prethodni slog. antheros) pl. anterotika. antibiotički (grč. antheros) bog. pozivanje za svedoka. preteča. ante-testari) prav. antf. ant-. antera (grč. lat. antias krajnik) med. antf. pretpostavljati. antepileptičan (grč. supr. nea. antf. annexio) protivnik aneksije. entari. anteci (grč. antf. putovoña. antialkoholičar (grč. antestacija (lat. raniji život. antiadijaforist(a) (grč. geotr. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. v. raniji dogañaji. antepenultima (lat. anterioritet (nlat. v. anteriora (lat. arthron zglob) med. prašnica. neprijatelj aristokra-tije. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. sredstva protiv ljubavi. antf. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antibiotik (grč. pored ostalih. antivarvarus (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. fil. sthenos ]anina. antecedencija (nlat. antiasteničan (grč. supr. antibarbarus (grč. aristokratos) protivnik plemstva. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. antf. gram. penicilin. anti. lat. iza. koji pomaže protiv padavice. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anti. up. apa. anteponirati (lat. pretpostaviti. anteriores) pl. raniji dogañaj. antf. raniji život. preticati. antivarvarus. antf. 53 antivenerea antecesor (lat. boreios severni) okrenut prema severu. ante-cessor) prethodnik. asthma sipnja) med. preteći.: apeks. a-. barba-rizme ili varvarizme. Bakchios) poet. anti. prethoñenje. antecedentia) pl. streptomicin. anterotična sredstva ned. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. anteriora) št. antiaditis (grč. antecedentia) ono što prethodi. učitelj. ranije stvari. dati (ili: davati) prvenstvo. prašnici. anti i lat. Venus boginja ljubavi. koji povećava životnu snagu. anthera) bat. antestari. anti. adijaforist. koji uništava život. prema. antiborejski (grč. antecedencije (lat. anterotika (grč. anteridija (grč. antf. preci. ante Hristum natum (lat. koji služi protiv zapaljenja zglobova. umesto. antecedere) prethoditi.

anti. antidatirati (grč. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. anti. antikva (lat. antiquare) zastareti. anti. platinski lim kod Rendgenovog aparata. Grka i Rimljana. med. med. izneti) ret. protivotrov. antidiegeza (grč. fig. lat. antizimotikum (grč. antikvirati (lat. antikankroza (grč. antički. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. katarroos stakanje) pl. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antidinastičan (grč. emeo povraćam) pl. anti. ne vodeći računa o mentalnim.54 avtigal (grč. lekovi koji služe protiv proliva. starodrevnost. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. starovremenski. anti. lat. pr. avtigen (grč. protivsred-stvo. dolor bol) med. stari vek. latini-ca. antimentalizam (fr. zyme kiselo testo. lat. jezičko ostvarenje. antikvitet (lat. antikatolički (grč. antiinokulist(a) (grč. stare. . podražavati ukus starih. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. sredstvo. anti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antidoton) ned. kurziv). lek protiv čega. anti. med. diexeimi prikazivati. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antiemetičan (grč. diegeza. pravac koji polazi od date reči. protiv demokra tije. diabetes šećerna bolest. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. starinski. umetnička retkost. eu. odbaciti. zakon. datum) v. antikvarnica (lat. antidizenterika (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. cariosus kvaran. farmakopeja. antiinkrustator (grč. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. proglasiti za zastarelo. anti. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. proglasiti nešto zastarelim. anti. upotrebljavao antikvarijat (lat. anti. med. ante-datirati. anti. med. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. kathodos put na niže) fiz. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. anti. lek protiv šećerne bolesti. antidemokratski (grč. antikahektičan (grč. lat. antiemetici (grč. okretanje) pl. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antikatoda (grč. epilepsija. antiepileptičan. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. anti. tip. anti. dysenterikos srdoboljan) pl. vrtlog. antikvus antieutanazist(a) (grč. truo) med. kvasac) hem. antiquarius) stari. up. anti. starinski. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antimentalisme) lingv. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. utuk. stari svet. antikategorija (grč. anti. nastaje metamorfozom ampfibola. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. antiemetika (grč. antiseptikum. antikvizirati (lat. antiquitas) starina. eksis svojstvo. up. polovan. predmet stare umetnosti. sredstvo protiv povraćanja. antidolorozum (grč. antiquus) ugledati se na stare. anti. antidinična sredstva. antidotarij(um) (grč. starinar. raditi prema antičkim uzorima. npr. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. antidinika (grč. uspravna latinska slova (supr. anti. antiquus) stari. nagrada. stanje) med. anti. antikvus (lat. Gallus) protivnik. emeo) med. sredstvo protiv bola. antikvar (lat. anti dynastes vladar. lat. daktylos prst) četr. kupac i prodavac starina. anti. lat.). anti. anti. antidaktilos (grč. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. anti. poznavalac starina i starih spomenika. sredstva protiv bolesti raka. protivtužba. kakos rñav. epilepsfa) pl. antikvaran (lat. sredstva protiv padavice. sredstva protiv kašlja. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. dine. neprijatelj Francuza (jezika. antiepileptika (grč. v. diabaino prolazim) med. sapseg rak) pl. anapest. sredstva protiv nesvestice. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antidramatičan (grč. antidijabetikum (grč. angina (lat. katholikos) koji je protiv katoličke vere. politike itd. pelco-vanja. lat. antidoton (grč. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antikataralije (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. odnosno zastarele stvari ili ustanove. up. čime se dobivaju snažnija dejstva. anteme-tika. anti-kategoreo) prav. antikariozan (grč. antidoron (grč. fig. kulture. anti. sredstva protiv povraćanja. antiqua) staro pismo. doron dar) uzdarje. stara ili zastarela ureñenja i sl. anti. med.

u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. koji služi protiv trzaja i grčeva. antimovid (lat.: „Jedemo da živimo. antilogia) protivrečnost. a ne živimo da jedemo". prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. antimetalepsija. a padaju u suprotnim pravcima. lat. antikritičar (grč. antikritičan (grč. npr." antimilitarizam (grč. koji služi protiv kuge. moralis) koji je u opreci sa moralom. delovi Sv. anti. veliki smo svuda. antimonium) mineral. anti. važna njegova ruda. med. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. lekovi protiv trbobol>e. anti. sredstva.. odbrana pred sudom. consti-tutio ustav) protivustavan. anti. sa logikom. znak Sb (stibium). anti. antimaterija (grč. antimetalepsija (grč. npr. anti.: „Ako smo veliki. pisac odbrane od napada. anti. suar. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. pisma čija se. lat. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. teol. convulsivus grčevit) med. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. antiletargičan (grč. tj. contagiosus prilepčiv. metal srebrnobele boje. a ne živi da jedeš. nlat. antikritika (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. postupnost u izrazu) ret. anti. antinomazija (grč. protuslovan. . anti. antikreza (grč. dntinacionalan (grč. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. protivnarodni. antimonium) hem. anti. fr.-. originalnost osporava ili u koju se sumnja. u padati. anthćlops) 3007. anti. anti. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antimoralan (grč. anti. antikonvulzivan (grč. anti. anti. moriš običaj) fil. loimos kuga) med. lat. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". narke ukočenost. nenarodni. koji razvedrava raspoloženje. napad itd. zamenjivanje jednog dela govora drugim. krino) koji odgovara na kritiku. nlat. supr. „Demosten" mesto „govornik". v. ali drugim redom. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. anti. na prestolu. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. nationalis). antimetabola (grč. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. krino sudim) odgovor na kritiku. u kolibi. nephrćs bubreg) pl. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. redni broj 51. med. meros deo) ret. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. bolest spavanja) med. anti. lat. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. odgovor na napade. lyssa pseće besnilo) pl. razmena) ret. antikolika (grč. anti. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antologija (grč. antimon (nlat. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). mos. kresis mešanje) prav. mentalizam) lingv. homolotumena. sredstva protiv psećeg besnila. antikosmetičan (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. anti. protivkritika. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. protivkužni. antilogikćs) nedosledan. atomska masa 121. antimelanholičan (grč. lethargfa dremež-nica. povijam) pl. npr. antilopa (grč. pozitivizam u lingvistici. antikontagioza (grč. ukočenje) pl. npr. protivan moralu. npr. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antikonvulzivan (grč." antiklinala (grč. ali u protivnom smislu. constitutio) protivnik ustava. anti. sinklinala. med. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antimonarhičan (grč. koji sprečava nastup krize (uticaj).75. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. klimax stepenice. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. militarisme) protivnost militarizmu. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. pobijanje. spuštam se) kol. anti. antimetabola. anti. odbrana. anti. lat. melancholikćs) koji razbija tugu. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. umesto interesa na dug. upotreba osobnog imena mesto vrste. pokret protiv rata i pripremanje za rat. kolike trbobolja) pl med. sul-fid antimona. antimoralizam (grč. ned. protiv obamrlosti. anti. med. lat. anti. antilemičan (grč. elemenat. prigovor. antilogičan (grč. metalepsis zamenjivanje. antimerija (grč. klinč naginjem se. antimetateza (grč. antimentalizam (grč. anti. antikonstitucionalan (grč. zaravan) pl. lat. koji protivreči očekivano] krizi (pojav).: „Jedi da živiš. antilisa (grč. antinarkotika (grč. antiiefritika (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu.: „Otkrovenje Jovanovo". veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. antilegomena (grč. antilego protivim se. antikonstitucionist(a) (grč.

„Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. anti. antiseptika. anti. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. neslaganje sa trezvenim. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). lat. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. groznice. pneumon pluće) med. rug) med. antiseptičan (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. sepsis) heš. antipiretičan (grč. političkom i duhovnom životu. koji sprečava truljenje. pyr) ned. aatipneumoničan (grč. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. anti. antiparalitika (grč. nesimpatičan. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antiprotasis protivpred-log) ret. antiperistaza (grč. groznicu. antipapizam (grč. scabies šuga) pl. anti. med lekovi protiv vatre. anti. anpšlatonska ljubav čulna. rebro) pl. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. antipus) sasvim suprotan. lat. antiracionalizam (grč. protivjevrejski pokret. ratio razum) fil. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antiplenisti (grč. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antirepublikanac (grč. shvatanje da razum. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. anti. Semiti. lat. lat. patriotes) neprijatelj domovine. antipatija (grč. sredstvo protiv groznice. pyr vatra) pl. nemio. anti. koji služi protiv reumatizma. protivnik revolucije. oprečan. protivnožnik. fr. antiparazitika (grč. supr. antipodan (grč. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. antisepsa (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. socialis društven) protivan društvenom poretku. gramma) geom.: simpatija. anti. royalisme). parallelos. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antipatriot (grč. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. lat. teal. odnosno čovečje mišljenje. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. koji služi protiv zapaljenja pluća. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. lat. antirevolucionar (grč. anti. nerodoljub. protivrečnost. anti. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antisocijalan (grč. protivnik. ratio razum) fil. glavobolje. anti. antireumatičan (grč. anomizam. anti. parasitos gotovan) pl. anti. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. geogr. neslaganje sa trezvenim. nlat. antipi-rink dr. anti. ravnokraki trapez. anti. dvoumica) fil. koji suzbija vatru. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. sredstva protiv šuge. . anti. pl. antipirin (grč. reuma) med. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. nije apsolutni izvor saznanja. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. 2.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. suparnik. shvatanje da razum. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. antipleuritičan. plenus pun) fil. antiparalelan (grč. anti. antiskabioza (grč. anti. lat. med. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). pr. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. vatre. antiseptikum (grč. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log.: „Svet ima svoj početak u vremenu. pus. anti. antipsihologizam (grč. antipleuritika (grč. para-lyo) pl. fil. antinomija (grč. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. skepsis nedoumica. anti. antiracionalizam (grč. anti. teal. pleuron bok. antirepublikanski. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. aspirin. antiparalelogram (grč. antirojalizam (grč. npr. replika. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. nomos zakon) 1. antiprotaza (grč. nije apsolutni izvor saznanja. med. sepsis trulež) med. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. antisemit-ski. pr. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. utuk. spolna ljubav. antipatičan (grč. anti. odnosno čovečje mišljenje. koje se obično izražava jednim pitanjem. psyche duša) fil. teal. antiskepticizam (grč. anti. sredstva protiv uzetosti (paralize). antiparagraf (grč. nemarenje. anti.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antipiretike (grč. npr. anti. septikos) med. med.

ljudi sa suprotnim senkama. / nego šator age Hasan-age. lat. geogr. antifermenti (grč. antispazmodika (grč. protivotrov. suprotno) 1. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. antiftizika (grč. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antihektičan. anti. teorija franc. antithesis suprotnost. prepis. v. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. med. besmislica.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antihektika (grč. phleps žila. 5. 2. sredstvo protiv groznice. antiflogističan hem. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. anti. antispastika. stanovnici na istom podnevku. sredstva protiv sušice. anti. up. anti.. pr. flogiston. lat. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. dveju težnji i sl. up. (Hasanaginica). anti. npr. antihelmintika (grč. febris) med. antiftizičan. anti. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antitoksin (grč. antihemoragičan (grč. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. anti. febris groznica) med. med. antifebrilije (grč. anteci. anti. anti. lat.: „To bi bilo vrlo pametno". koji ublažava zapaljenje ili vatru. anti. ned. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. komandant neprijateljske vojske. phthisis sušica) pl. antipirin. otrov) med. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. trzav) pl. odabrao papa Grgur Veliki. progovara mudro". sredstva protiv sušice. spectrum avet. v. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. toxikon. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antitireoidin (grč. anti. 3. typos) otisak. antifonnja (grč. protivnik ujedinjenja. skia senka) pl. antitip (grč. pristalice antiflogistike. teza. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. jektike. antitermika (grč. phone glas) logička protivrečnost. med. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antifrizi (grč. antifonarij(um) grč. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. nauka lat.: „Ide ludo. anti. antiflogističari (grč. antistrofa (grč. antiflogistika. anti. a drugi i treći dug: U ------. / labudovi već bi poletjeli. med. haima krv. antiflogistika (grč. protivgroznični. antitetičan (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. lekovi protiv groznice. anti. već bi okopnio. takoñe: otpe-vanje. thermos topao) pl. hem. al' su labudovi? / Da je snijeg. prototip. pl. freeze zamrzavati. protivrečne. npr. antispastika (grč. antispast (grč. anti. med. antispektrologija (grč. anti. zajednice. antiscii (grč. toksine. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antiflogistika 1. med. antifebrin (grč.U. antistrateg (grč. anti. febris) farm. elmis elmintos glista) pl. koji je u suprotnostima. 57 antihemoragičan. logia. phlox) pl. tome sečem) med. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. antithetikos) protivan. antifon(a) (grč. loet. phone glas) otpev. up. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. tuberkuloze. lekovi protiv zapaljenja. thyreos štit. anti. odboj) fil. antitypia protivudar. spasmos) pl. 2. med. anti. fermentum) med. ektikos jektičav) pl. ned. . sinteza. lat. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antiunionist(a) (grč. antispastos vući na drugu stranu) metr. oprečnost dvaju karaktera. antiteza (grč. lat. 4. pr. hek. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. spastikos koji vuče. antifebrilan (grč. anti. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. regnymi probijam) med. phlogos plamen) 1. anthelmintika. eng. ili kontrarna. anti. anti. anti. lat. antitipija (grč. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. spiritus duh) fil. antispiritualizam (grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. anti. antispazmodika. npr. ret. suprotan. v. otpev. tj. antifraza (grč. sredstva koja ublažuju grčeve. phlox. oprečna). eidos izgled) farm. antiflebotomist (grč.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. u smislu „vrlo ludo".

antoftalmika (grč. v. crni prišt. entre. nepomenik. lažistina. koji potiče iz starog veka. samo na suprotnim stranama polutara. zool. tvrd-mek i dr. anti. anthos. protivgrañanski. med. u. oputa) lkngv. antocijanini (grč. 58 antr-akt antoksantin (grč. antonimi. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". usred. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antotipoliti (grč. anticipirati (lat. cvat. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. ophthalmos oko) pl. orgazam. izmeñu. prostrel. plodovima. antonoar (fr. antr (fr. vrtača. antotipoliti. čekati prijem. up. preduzeti. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. . antihipnotičan. algos bol) pl. liig. sprava za odreñivanje količine ugljenika. anticipacija (lat. reči suprotne po značenju. hypnos san) pl. pre vremena. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antikrist (grč. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anthrax ugalj) med. anthrax. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anthos. ret. odus zub. sotona. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. tle) pl. Ifthos kamen) pl. koji služi kao lek protiv šuljeva. odmor izmeñu činova. antihronizam (grč. antr-akt (fr. ned. antoliti. cholas utroba) pl. anticipando) unapred. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. up. sinotši. antrakoza (grč. antrakometar (grč. anthrax ugalj. preduj-miti. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. levkasta rupa od eksplodirane mine. anticus. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. homonimi. antrakolit (grč. lat. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antografija (grč. anti. v. be-drenica. redak. krasta. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. med. s tim da će se kasnije dokazati. entonnoir) levak. antišambr (fr. zlič. antorgastična sredstva med. zbirka na j lepšega. fig. travnjak. živo biće) pl. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. anti. toile. anthos cvet. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. ñavo. hemoroida. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. pr. počinka. leto-zima. sredstva protiv kolere. zoon životinja. starinski. cvetnjak. naročito lirskih pesama. predujam na robu. anthos cvet. geogr. antrakolit. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. korali. kotlina. entonner. govorni ukras. anti. avtiholerika (grč. preduzimati. antraks (grč. inter) meñu. anthologia) branje cveća. anti. antoalaža (fr. anthos) cvet. anti. antodoitalgika (grč. ned. anthos cvet. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. unapred primiti (ili: primati). fig. sredstva protiv navale krvi. antiquus) stari. u obliku predujma. antr lu (fr. starog kova. lithos kamen) min. antoliti (grč. anti. lithos kamen) min. osip. kol. antihreza (grč. sredstva protiv zubobolje. anti. anti. lat. sredstva protiv očnih bolesti. metron mera) hem. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. oputa ime) pl. antrakonit (grč. ksanthos žut) hem. antonimi (grč. naročito na licu. antologija (grč. ned. odmor. anti. antonimija (grč. rheo curim) lged. antos (grč. anticivičan (grč. u poverenju. besnilo itd. antichambre) zadržavati se u predsoblju. kyklos krug. anti. bezbožan čovek. civis grañanin) negrañanski. lit-hos kamen) pl. anthrax. antozoe (grč. antonomazija (grč. med. u četiri oka. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. hresis upotreba) prav. antišambrirati (fr. zbirka odabranih. anticipaido (lat. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. fig. up. antički (lat. dobar-rñav. avtihipnotika (grč. med. antonomasia drugi naziv) reg. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. listovima. anti. kružno kretanje) meteor. fil. npr. antoftalmika (grč. anthos. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred.. privremen prekid u nekom poslu. cvetno žutilo. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. geol. npr. krečnjak obojen ugljenom. predujmljivati. antihtoni (grč. sredstva protiv očnih bolesti. stablu itd. po starinskom ukusu. typos otisak. antoilage) fina tkani-na sa čipkama.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. ophthalmćs oko) pl. paronimi. entre nous) meñu nama. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. hafma. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anti. starovremenski. npr. anticnklon (grč. starodrevni. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. upotreba jednog vremena umesto drugog. entr'acte) poz. kyanos zatvorenoplav) hem. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. chthon zemlja. kol. stanka.

ulazni-ca. antropomorf (grč. ulaženje. psihologije. anthropos. nastavak ites) min. pod antr. antropografija (grč. tj. istorijskog i sociološkog. antropozofija (grč. ulazna cena. množenja. anthropinos) čovečji. a duh zakonu reinkarnacije. antricid (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. papagaj. ulaz. predjele. anthropos. pri-vredna. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. antropinski (grč. anthropos. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropolog (grč. antropogenetika v. istorije. antrkot (entrecote) kup. antropogenija (grč. upadanje jednog glasa. antropozojski period geol. antropometrija (grč. filozofije. anthropos. eidos vid. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. S14N10. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". odstojanje izmeñu stubova. predsoblje. anthropos. saobraćajne. lat. složen ugljenički vodonik. poznavanje čoveka. pojava glumca na pozornici. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropozoik (grč. anthrax. koji se tiče ljudi. bios život. anthropos. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. uticaja okoline. antropologija (grč. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. otprilike jedan milion godina. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). entre nous) v. krmenadla. antropognozija (grč. anthropos.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. kao podvrste su: istorijska. anthrax ugalj. antropogonija (grč. antropognost (grč. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. pristup. o odnosima izmeñu čovečjih udova. antropolatrija (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. trgovačke i politička geografije. psihološkog i filozofskog. anthropos. zoon životinja) geol. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropizam (grč. ukrpgganja. „prosvetljenje" i „posvećenje".: teosebija. opadanja itd. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. želja. sophla mudrost) fil. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. majmun sličan čoveku. logismos) fil. razmak. antropareskija (grč. latreia služba) obožavanje čoveka. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. najbolja vrsta uglja. prvo jelo pri obedima. antropologizam (grč. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. supr. težnji i ideala. muški gamet kod biljaka. anthropos. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. uvozna carina. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". antracit (grč. sličan čoveku (o majmunima). entrecolonne) apx. anthropos. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. ulaznina. zemaljski. muz. po traje još i sad. . oblik) čovekolik. anthropos. antre (fr. entree) ulazak.(grč. nauka o čovečjem telu. antracen (grč. anthropos. antropometar (grč. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. antropijatrika (grč. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. avtr nu (fr. anthropos. ulazna soba. antropozojski period. plo-ñenja. shvatanje da je čovek biće slično bogu. anthrax ugalj) hen. fiziologije. anthropos. anthropos. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropoidan (grč. najstariji fosilni ugalj. 2. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. antropogenija. antrkolon (fr. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. naročito svečanim. antrpilastr. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. arheološkog i dr. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. anthropos. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. očoveča-vanje. anthropos) fil. anthropos. kulturne. antropobiologija (grč. telo je podložno zakonu nasleña. 1. predvorje. socio-logije. avtreozoid (grč. nauka o merenju čoveka. počinje sa diluvijalnim periodom. npr. komad kojim počinje opera ili koncert. metron) merenje čovečjeg tela. prostor izmeñu dva stuba.) vot. antropogeneza (grč. anthropos. anthropos. antropomantija (grč. antropogsografija (grč. uvod. antropo. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima.

antroponomija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. nauka o spolnom životu čoveka. sphaira kugla. vrlinama. sa ljudskim osobinama. tj. dvornica slave. anthropos. anthropos. entrepas) poluravan. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. nomos zakon) fil. anthropopathefa) fil. spe-laion pećina. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. rañanje čoveka. skladište. i odatle uvoziti. antropocentrizam (grč. u užem smislu. anthropos. antropofagija (grč. antrpilastr (fr. antrpo (fr. theos bog) obogočovečenje. antropopa tizam. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. antrša (fr. an-tu-ka (fr. istorija čovečanstva. entrechat. odstojanje izmeñu dva stuba . koji ima čovečji oblik. anthropos. choreo pasprostirem se) zool. antropofag (grč. tj. razmak izmeñu stubova. stovarište. phytefa sañenje. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. morphe oblik) fil. v. bog. antropofiteja (grč. obožavanje čoveka. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antropopatizam (grč. anthropopatheia) fil. anthropos. interpositus metanje izmeñu. antropohemija (grč. kanibal. antropopeja (grč. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. tome sečenje) med. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. popravljati. tj. antropospeleologija (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropohistorija (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. antropoteka (grč. soma telo. antroposkopija (grč. anthropos. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. saopštenje vlade. ne plaća carinu). svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antroposomatologija (grč. kanibalizam. lat. onoma ime) lingv. obično zvanično. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. entrepot. počovečavati. anthropos. anthropos. antropofonika (grč. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. oseća i radi kao čovek. antrtaj (fr. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. tkanine osrednje finoće i kakvoće. — an antrpo (fr. morphe. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropomorfoza. smatranje onoga što je čovečje božanskim. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. up. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. theke pričuvi-šte. antroposfera (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. fiziognomika. hod konja. antropomorfologija (grč. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. entrefins) pl. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropoteizam (grč. fizičke pojave. polukas. anthropos. antropofobija (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. ljudožder. a ova se pruži napred. izvoziti ili upućivati. razuñivanje. ponašanje životinja itd. v. koja se može razvrstavati. antropoterapija (grč. koje oseća i »seli isto kao čovek. antrfen (fr. anthropos. anthropos. anthropo-morphos) sličan čoveku. en entrepot) necarinjen. ital. anthropos. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. počovečenje boga. talile. antropomorfoza (grč. neocarinjen. lat. morphe) fil. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. dok leži u njemu. antropoplastika (grč. morphe uobličavam) počovečiti. entrepilastre) apx. anthropo-poia) stvaranje čoveka. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. anthropos. antrkolon. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. anthropos. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. anthropos. antropotomija (grč. . da misli. anthropos. anthropos. antropomorfizam.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. u bačen u redakcijski deo lista. antropopatija. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. antropohorija (grč.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. biološki život. anthropos. antropomorfizam (grč. anthropos. anthropos. umetanje) trg. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. antropomorfozirati (grč. slabostima i dr. deliti. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. anthropos. antropopatija (grč. anthropos. anthropos. kratak članak. antroponimija (grč. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. rañanje) biol. antrpa (fr.

anfractuosus) krivudav. anfan perdi (fr. pripajanje. god. anti. en face) spreda. anthipnotika (grč. vijugast. opčišavati. opovrgnuće. antihipnotika. aorte) znat. pravo u oči. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . dvostran. pribrojavati. fr. ali koje izloženo vodi apsorbuje. hydor) bezvodnost. annunciatio) nagovešta-vanje. anšlus (nem. opovrgavati. ribarski prsten. po dužini. aiulus magikus (lat. uron mokraća) med. naročito Devi Mariji da će roditi sina. biser. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anšantirati (fr. aorte med. uništavati. anuncijacija (lat. aorist (grč. anhelatio) kratko. anumerirati (lat. kolebljiv. encherir) trg. zapodenuti razgovor. idros znoj) med. anhidrija (grč. anumeracija (lat. ukinuće. dobrojiti. annualis) godišnji. apagogičan dokaz indirektan. oči u oči. od 1. npr. posredan dokaz. pr. neodreñen) gram. yper nad. slobodan od vode. nlat. podizanje cene. vodonik i postaje kiselinom. poskupl>ivati. uračunavati. anti. ushititi. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. dobrojavati. podizati cenu. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. ap. ap-ago odvesti. lat. prisajedinjenje. godi- šobran i kao suncobran. neravan. apanage. preñašnje svršeno vreme. u opasnost. kome je oduzeta voda. Š. teško udisanje vazduha. suša. anthelmintičan. a-oristos neograničen. idi. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. anfraktuozan (nlat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. kroz čmar. zadiviti. anus eklezijastikus (lat. prošlo trenutno vreme. an-šantiran. neprestupna godina. helmins. s boka. decembra. završetak zadnjeg creva. pol. hypnos san) pl. anurija (grč. anšerirati (fr. enfants perdus) na. godišnji dohodak. annuarium) letopis. a. zadihanost. iznad. bolja ponuda na javnoj prodaji. ubrajati. annus intercalaris) prestupna godina. opčiniti. vragolan. anualni (lat. zapaljenje aorte. annullatio) poništenje. annullare) poništiti. helmintos glista) pl. dobrajanje. ukidati. ushićivati. apanaža (fr. anfan teribl(fr. aorta (grč. ogla-siti nevažećim. poništavanje. annuus godišnji) godišnja otplata duga. an fas (fr. januara do 31. nestašica vode. annulus magicus) čarobni prsten. anus (lat. anus interkalaris (lat. anhidrit (grč. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. koji se dogaña svake godine. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anceps) dvostruk. voj. spa-janje. anus civilne (lat. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anus komunis (lat. poskuplji-vanje. anus solaris (lat. posredan dokaz. objavljivanje. annulus) prsten. anfilada (fr. annus civilis) grañanska godina. anus (lat. hydor voda) hem. godišnja renta. med. anhidričan (grč. opovrći. med. zadivljavati. hydor voda) hem. nesta-ško. pr. upija. enchere) trg. anhelacija (lat. ap. nizati. oglašavanje nevažećim. s boka. anti. Anschluss) priključenje. obična julijanska godina. uračunavanje. dati više pri nadmetanju. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. žila srčanica. anulus (lat. anulus palacii (lat. v. anthipofora (grč. enfiler) udenuta. potpun prestanak lučenja mokraće. opovrgavanje. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anceps (lat. filum konac. anti. metr. npr. annus communis) prosta. enfilade) dug red. otići. ap. ap. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anthelmintika (grč. čisti se! apagoga (grč. godišnjak. enfant) dete. enchanter) očarati. nesiguran. anfan (fr. anuitet (nlat. tj. anulus pi-skatorijus (lat. ap. tući topovima po dužini. anhidrid (grč. uništiti. po-ništavati. izvoñenje i nabrajanje prigovora. sredstva za isterivanje glista. mrtva straža. per anum) med. voj. Blagovesti. anus) anat. nanizati. hydor voda) hem. ñavolan. napraviti ćupriju (u trik-traku). godišnji prihod. anus kurens (lat. preko. annus ecclestiasticus) crkvena godina. apage! (grč. annus currens) tekuća godina. annus) godina. anidrija. aosmičan (grč. tučenje topovima uzduž. annumeratio) pribrajanje. fig. anuarij(um) (lat. pridruženje. udevati. hypo-phero snositi) ret. iskrivudan. apage) odlazi. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anšer (fr. anulirati (nlat. annuitas. dvosmislen. nuditi više. oča-ravati. annus solaris) sunčana. zaobilazan. dahtanje. zaplesti nekoga u neko preduzeće. ukinuti. čmar. anfilirati (lat. kalendar. red soba u jednom pravcu. s lica. apagoge) log. soli i oksidi. aortitis (grč. poskupljenje. glavna srčana žila. Petar u ribarskom čamcu. appšpegage) pribrojiti. anulacija (nlat. džombast. koji traje godinu dana. anthiperidrotikon (grč. amrel za svako vreme. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. osme miris) bezmirisan. per anum (lat. npr.

apeiros neograničen. apelatorija (lat. pun draži. aparentan (lat. a-. zaključak. appellatus) prav. čovek. utrnulih osećanja. poznavanje. pri Zemljinom obrtanju. očevidan. posle nižih. braće). apantesis) odgovor. up. ceo pribor. zadocneo priziv. apartan (fr. npr. apatije (grč. životinja. apelacio temerarija (lat. apeiros neiskusan. apart naročit. apartheid (eng. patria domovina) lice koje nema državljanstva. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. sva mehanička postrojenja (npr. apasionato (ital. veoma rasprostrt. ravnodupšost.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apelacija (lat. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. neškolovan. arasće) velegradski razbojnik. otimač. odeljenje. zbor. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. prizivni sud za crkvene sporove. voj. npr. apaideysia) nevaspitanost. utrnu-lost osećanja. apantropija (grč. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appellatio temera-ria) prav. apeiron (grč. oruñe) sprava. appellativus) gram. apeks (lat. a-. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. appellatio admissibilis) prav. geom. nemarnost. pomoćna sredstva i dr. neznanje usled slabog školovanja. priziv višem sudu. sprava i sl. vrstu. pozivanje na viši sud. zamršen. appassionato) kuz. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apel (fr. privid-nost. soba.: antiapeks. tj. apparens) vidljiv. apatetikos prevaran. nesvakidašnji. paideytikos vaspitni. ravnodušan. apelant (lat. gran. doziv. pobijanje. apeirokalija (grč. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apelacio admisibilis (lat. nomen appellativum) gran. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). apelacio inadmisibilis (lat. odvratnost meñu ljudima. appellans) prav. lopov. npr. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apatit (grč. lat. appelare) viši. kazivanje. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. appellatio inadmissibilis) prav. nedostatak ukusa. aparat (lat. apelacio frivola (lat. apedeuzija. odvraćanje. appartement) stan. trg. godišnji prihod. ljubičaste ili zelenkaste. žalba višoj vlasti. strasno. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. astr. . apelacio dezerta (lat. beskrajan) fol. zločinac. apelat (lat. pozorišta i dr. izdvojeno. appel) poziv. aparencija (lat. apelativ (lat. obezbeñen prihod. početak. appellatio deserta) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv. odstojanje. izgled. ret. nevaspitan. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. naprava. odrediti stalan godišnji prihod. appellatio frivola) prav. apparatus sprema. apartman (fr. spoljašnji izgled neke robe. apedeutizam (grč. zaziranje (ili: strah) od ljudi. spoljašnjost. appellare. apatheia) neosetljivost. apatičan (grč. apart odvojeno. neosnovan priziv. odgojim) v. paideyo vaspitavam. lažljiv) lažljiv. koji označava zajedničko ime. apatetičan (grč. beznačajan i ništavan priziv. apparentia) privid. verovatnoće. neobrazovanost. reč koja označava rod ili vrstu. apatao. jasan. za-pleten. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). aparatorij(um) (nlat. svirepost. višim sudovima i traži njihovu pomoć. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. apedeugizam. neke radionice. zajedničko ime. apanteza (grč. sva oruña. apatrid (grč. lažan. rod. nemaran. stan sa više odeljenja. neupućenost u ono što je lepo.: drvo. mač.). nedopustljiv priziv. npr. imenovanje. apaš (fr. neprihvatljiv priziv. nepromišljen priziv. apanažirati (fr. očigledan. aparatura (lat. apathes) neosetljiv. prividan (npr. sa puno osećanja. antropofobija. boje sive. neobičan. supr. kalcijev fosfat s fluorom. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. ne odaziva se na poziv gospodara. prepušten. dražestan. jedinstven) naročit. apatao zavodim) št. odgojni) neobrazovan. areh vrh. stroj. bioskopa. veličina i sl.). znak. vrh kupe. vidan. prevaran. apelativan (lat. poslušnost kod pasa. a-. pozivanje. apedeutičan (grč. prav. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. taj pas nema apela.

apetit (lat. appetere. a-. sumnja. a-pyros. sladak. aplazija (grč. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apiretičan (grč. tečan. aperitiv (nlat. stanje bez groznice. crvuljak. aperijens. proveravanje računa. appendix) dodatak. planao) opt. apertura (lat. apelirati. uobličenje. apireksija (grč. koji izaziva želju za jelom. apis) zool. apiričan (grč. na prečaga. plašiš obrazovanje. nlat. appendix) ned. . pl. overavanje. suština. aperitivus) v. aperire otvoriti. suprotno dejstvo pada. aperiodičan (grč. med. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. a-. aperiens) koji otvara volju za jelom. aplanirati (fr. da ga (ili: je) pojedeš. aplanat (grč. pohotan. alat. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. appetitivus) željan. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. izdužen produžetak sa površine nekog organa. a-. a-. Alis mit. irreg gornji. apikultura (lat. aperijentan (lat. appellare) v. aperkat (ept. primamljiv. aperantologija (grč. apetalan (grč. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apetitivan (nlat. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. apices juriš) pl. nezapaljiv. linkejoskop. težnja. tvorenje) anat. apendikularije (lat. zagladiti. apistia) neverovanje. alelovati (lat. applaudere) tapšati. aperijencije. appetitus) prohtev za jelom. simbol zemljoradnje. naklonost. za-pažanje. konstruisan 1866. apeiros. zaklona na optičkim aparati-ma). rug) med. zool. aperientia) pl. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. apercepcija (lat. bez groznice. bez lišća. otvor npr. nevičan. ad-perceptio) fil. apijarij(um) (lat. pčelinjak. apis pčela. drugo. ap-echema) odjek. težnja za čim. požu-dan. uvideti. apistija (grč. prilog knjizi ili delu. aperitivan (lat. aperire otvoriti) med. saznaje i tumači. apurement) trg. neprobavljiv. nagon. osećanje gladi. a. pravničke dosetljivosti. areh. appetitlich) ukusan. otvor (izdubenog ogledala. da se jede. bujica praznih reči. dovesti u red. rugep kopggica) bog. volja za jelom. koji nema iskustva. kratko i pregledno izlaganje. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. sredstvo za čišćenje. apices juris (lat. sažetak. apeptičan (grč. želja. pepsis probava. pčela. appetitio) težnja za čim. appendicula mali pri-vezak) pl. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. bez visoke temperature. koji pati od slabog varenja želuca. slabo varenje u organizam unete hrane. koji nema sferne aberacije. apirija (grč. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. siguran od vatre.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apeiria) neiskusnost. v. odnosno mišljenja. apepsija (grč. cultura gajenje) pčelarstvo. rug vatra) med. načelo na kojem počivaju druge. slobodan od njihanja. a-. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). opt. uložiti (ili: ulagati) priziv. a-. aperijencije (lat. dopuna. apercipirati (lat. uložiti (ili: ulagati) protest. zaključak. jasno shvatiti. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. zapažati. apendiks (lat. loša probava. pozivati se na nešto. planao lutam) fotografski objektiv. požuda. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). a-. a-petalos) bog. odnosno mi-šljenja. aplaudira™ (lat. a-. aperijens (lat. apetitlih (lat. aplanir) poravnati. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. apeticija (lat. bez. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. shvatanje. apis (lat. otkloniti smetnje. appetentia) čežnja. ad-percipere) zapaziti. a-. prohtev. pomoću kojih se jedan predmet shvata. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. a ne one koje počivaju na asocijacijama. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. peira iskustvo) 2. apireničan (grč. appellare) moliti koga za pomoć. živo odobravati. koji su bez latica. čut udarac) sp. apertura) anat. koji nema koštice (o plodu). aperijentan. apersi (fr. aperitivan. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. više veze duševnog života. aperfu kratak pregled. letimičan pregled. sklonost. med. apiričan (grč..ne. apetencija (lat. varenje) med. neiskusan. ješnost. apiarium) pčelanik. podozrevanje. beskrunični. žudnja. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. tj. apehema (grč. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. rug vatra) 1. bez (sferne) aberacije. žudnja za nečim. aperantologia) preterana brbljivost. apirman (fr. pljeskati u znak odobravanja. aplanatičan (grč. sveti bik. kao složene sočivo. apendicit (lat. oni akti parenje. perfodos) fiz. nem.

primeniti. aplikabilan (nlat. Otkrovenje Jovana Bogoslova. apokaliptika (grč. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. uneti. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. poravnati se u nečemu. a-. kada se još smatralo da je Zemlja središte. apodiktičan sud log. gran. upotreba spoljnih sredstava. pus noga) med. prišiti.: Dete bolesno mora da leži. . apozitiv (lat. applicare približiti. apoentirati (fr. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. Jupitera. naročito inostrana. appoggiatura) muz. asertoran. ukras na haljinu. aplikativan (nlat. vrednoća. grč. lek. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. kandidat. neopovrgljiv. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. drugi. pljeskanje u znak odobravanja. združiti) liši. Jovis) astr. up. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. pohvala. prio-nuti za neki posao. tvoj mlañi brat. primenjivanje. apodeiktikos) v. proble-matičan. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). neopovrgljiv dokaz. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. sitan novac za potkusurivanje. aplikabilan. pravilan položaj prstiju pri sviranju. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. apodiksis (grč. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. primena. brižljivo izučavati. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. apodija (grč. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. nemanje nogu od samog roñenja. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. aplikatorika (lat. apnea (grč. a-. afelijum). L0g. čita knjigu). a-. applicans) v. npr. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. priljubljiv. tajanstven. Dušan. appoint) fin. metnuti. aplikatura (nlat. stavljanje. nedisanje. applicativus) v. naročito u vojnim naukama. može da ga zameni (npr. arropege priložiti. predudar. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. gameo ženim se) zool. kao apozicija. rat. arb. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. modalitet. apo-gaion) acrp. beznožnost. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. apograf (grč. noga) zool.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". pus) koji nema nogu. svaka. appositio) gram. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. obraća-ti jaku pažnju na nešto. metanje. applicatio) način izvoñenje. dodati. tačka na putanji Meseca. dokazivanje. završnica. utiskivanje.: . tj. plaćati. apodiktičan (grč. ogledni govor. sud koji izražava logičku nužnost. aplicirati (lat. glasno odobravanje. aplikativ (lat.-. apojovium. dokazan. grapho pišem) prepis. afričkim i dr. raz-. opet. rpeo dahćem) ned. kopija izvornog dokumenta. Apokalypsis) 1. apodeiktikos) koji dokazuje. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. nameštanje. applausus) tapšanje. ordinata (kod kupinih preseka). arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. appositivus) gran. izlaganje.. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. upotrebiti. prileplji-vanje. 18). apokaliptičan (grč. apodikti-čan. apodemia boravak u tuñini. apodeixis) prikazivanje. applicata) geoi. dodavanje. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. 1—8): kuga. pljesak. beznožan. npr. poslednji deo složene rečenice. arb. npr. podćs. koji stoji kao dodatak. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. rañanje bez nogu. applicabilis) primenljiv. beznož-ni vodozemci. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. applicatura) kuz. glad i smrt. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. ned. pus. apodoza (grč. apoda (grč. neminovan. aplikata (lat. podesan. apozitivan (nlat. mračan. aplikativan. ukrašavanje melodije sitnim notama. aplikacija (lat. apojovijum (nlat. apogamija (grč. apoñatura (ital. odrediti ročište. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apodosis) ret. u nekim kavkaskim. Apokalipsa (grč. apozicija (lat. supr. appositi-vum) gran. prilježnost. zavoj. poslednja knjiga Novog zaveta. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. apunto. itd.(grč. 2. perigej. oblog. aplikant (lat.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. marljivost. za razliku od prvog dela (protaze). neoboriv. apo. zagonetan. appointer) odrediti platu. prilepiti. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. apodan (grč. npr. starati se. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. menica. apoen (fr. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. aplauz (nlat. apogej (grč. mat. a-. a ne Sunce (up. natrag. arb od. bezuslovan. apodejktičan (grč. ucrtati. dati npr. staviti. Jov-od Jupiter gei. applicare) namestiti. koji se može lako namestiti na.

izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. nepravi. apokarpija (grč. skratiti.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apologija (grč. odgovorim) 2. apo-kopte odsecanje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apokriza (grč. apokatastaza (grč. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apologfa) odbrana. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. postupno. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apologema (grč. apolis. sufumigacija. takoñe: dela nepoznatih pisaca. izdvajam) 1. postepeno. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. bila. malo po palo. spokojstvo. med. poput navlake. naročito hrišćanske učenje. krvokapni. pitagorejci). učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. kaplja. podmetnut. apolćgema) odbrana. Apollon) muzički instrumenat. apologist(a) (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. vrsta fortepi-jana. sumnjiv. a roso a roso) nuz. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. arb. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apolepsis zadržavanje. disanja. mixis mešanje. koji ima karakter odbrane. apoplexia) ned. u Engleskoj. lekarstva. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). rešenje. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". astr. držati odbrambeni govor. sklon kaplji. u isto vreme.. apolog (grč. od IV veka titula biskupskog. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. a poko a poko (ital. grupe mišića i cele udove. sparivanje) zool. religiozni zanesenjaci. pret . odrezivanje) gram. apokartereza (grč. aiokritičan (grč. pronañen 1828. apokapnizam (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. ozdravljenje. apologetičan (grč. aponija (grč. koje nisu prave. Aiolon (grč. stojici. babušina. snošljivo stanje. apokrifi (grč. apokopirati (grč. živac) znat. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apo-krmo izlučujem) med. apolid (grč. apokrizijar (grč. apomiksija (grč. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). zdravlje. koji luči. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apo-krinomai obavestim. aponeuroza (grč. skamenjavanje. svojevoljna smrt od gladi. apologeomai) braniti. apolonion (grč. naročito rimskog. zauzimati se za. ned. rečitosti itd. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apolonikon (grč. med. apologetika (grč. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. pretvaranje u kamen. otkrivene. apokrifan (grč. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. apokriza (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. 5 Leksikon apolepsa (grč. izostanak) neke organske funkcije. apologet (grč. muzike. Apollon) nuz. vraćanje zdravlja. sličan kaplji. pronañena u Darmštatu. prelom kosti. kod ljutića). sin Zevsa i Lato-ne. apoliza (grč. arolambano zadržavam. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apo-krypto skrivam) nesiguran. apolithyo skameniti) kol. npr. prestanak. sprečavam) med. apolitoza (grč. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apoplektičan (grč. apologizirati (grč. Apollon) nit. apopleksija (grč. odgovor. bog sunca. fil. kanoi-ske. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. povratak u isti prividni položaj. istraživači Otkrovenja. spis. poučna pričina. skraći-vati. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. arb. kapnos dim) ned. poezije. . apćlogos priča) poet. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apologeomai) odbramben govor i dr. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. lažan. karpćs plod) bog. branilac. poreñenje u priči. apologet. odbrambena tačka. npr. apo-krypto skrivam) pl. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apologeomai branim) teol. apoklazma (grč. sličan orguljama. govora. nauka o tome kako treba braniti veru. obaveštenje. poremećaj. mišiće. odluka. skrham) med. odvajanje. arb. neuron žila. apokspa (grč.sid (ili: smetnja. aro-Mab slomim. apologeomai branim) v. potpun prestanak neke bolesti. aponia) bezbolnost. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. arb. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apokrino izlučujem.

aport! (fr. apostrophos) gram. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. stvari zabranjene za izvoz. bilo prisutno j ili odsutno]. zavisan od iskustva. aporematičan (grč. grditi. fig. obamrlost. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. aporetika (grč. kao pečat. sporno pitanje. apostasia) odvajanje. aporem (grč. otpadništvo. apostolos) koji potiče od apostola. osloniti nekog življim. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. teškoća. ideje i sl. . aporetičan (grč. Julija Apostata. papinska vlast. sedas apostolica) papska stolica u Rimu.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. ali ne u gotovom novcu. logična teškoća. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. a posteriori (lat. apostolos odaslan) poslanik. apo-siopesis zanemljenje) ret. nejasnoća. stvoren na osnovu iskustva. supr. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. oštrijim tonom. med. arogsb u zabuni sam) sumnja. arogeb) zagonetan. Dela apostola. apostateo otpadam) otpa-sti. grdnja. odmetanje. koji se gnoji. aro. a-poreutos neprohodan. aporos neprohodan) fil. zagnojavanje. gnojav. apporter) doneti. načela. apostrofirati (grč. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostolicitet (nlat. npr. apor (fr. zvanje propovednika vere. skeptičar. apostol (grč. apport prinos. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. težak zadatak. preveriti. preporuka priložena uz pismo ili molbu. gnojenje. roba zabranjena za izvoženje. a posteriori) fil. 3. naročito hrišćanske. apostematosus) koji ima oblik čira. nedopušten. duboka nesvestica.: Jao. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostat (grč. aporizma. aporizma (grč. a-poreutos) zabranjen. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). goro i planino. apporte) daj ovamo. aporija (grč. apostilirati (nlat. apostematozan (grč. ukor. „Ja ću tebi" . onaj koji je sklon kaplji. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostolat (nlat. ili nekoj stvari. nepokretnostima ili pokretno-stima. apostolska stolica (lat. 2. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. na osnovu iskustva. apćrema. lat. apoplšsso udarcem oduzmem) med. Hristov učenik. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apostolicitas) teol. apopsihija (grč. apostolsko dostojanstvo. apostil (nlat. fig. koju je osnovao apostol Petar. aposfragizma (grč. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. da se nepojamno od pojamnog odvoji. fig. Dela apostola. . ukoriti. ulog) trg. apostrophe odvraćanje. arogeb biti u nedoumici. apostemacija (nlat. aporetičar (grč. papski. apoetolikum (nlat. dodatak nekom pismu ili povel>i. arogeb) v. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. koji odgovara učenju apostola. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolicizam (grč. aporem. bespomoćnost. okrenuti) gram. aporetikos) onaj koji sumnja. . aporeta (grč. bog. apostazirati (grč.! apostazija (grč. prećutkivanje. 1. propovednik hrišćanstva. tj. a posteriori. apo-stema čir. apostrofa (grč. apostrof (grč. donositi. aposterioran (lat. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apostata) otpadnik. težak za razumevanje. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. odvojiti se od pravog učenja ili vere. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apo-strepho odvratiti. pribegavanje) ret. logička teškoća. apostates. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. 4. apostolski (grč. prevrnuti verom. aporia) zbunjenost. odmetnuti se. donesi! (kod obučenih pasa). ispuštanje duše. nlat. onaj koji širi neko učenje. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. pisma koje su napisali apostoli. Bogom sestro. naročito kod obučenih pasa. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. čistim učenjem apostola. nejasan. sumnjiva (ili: sporna) stvar.: a priori. a posteriori) fil. aportirati (lat. prav. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. tj. apportare. fr. aposiopeza (grč. odreći se vere. naročito od hrišćanske vere ili crkve. apostilator (nlat. prinositi. npr. ua. sphragis pečat) lik urezan u prsten. neprolazan) pl. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. kolebati se. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. otklanjanje. učenja. apostematio) med. imanje doneto u brak.

metria) merenje odstojanja. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apres) posle. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. ocena. vrednosti nečemu. a prima nista (ital. sjajnost). da se knjiga štampa. kutija u kojoj se drže lekovi. sentencija. uroka i sl. zabrinutost. ali tako da ne izgleda da se to hoće. moj apre. v. pori-canje. inventar. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. mladi-ca. apofize pl. poslovica. odobrenje. trgovac lekovima. apotropejon (grč. misao. apretirati (fr. vezano. apre (fr. kratak a misaon. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apophasis) davanje saveta. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apothesis odvajanje. povoljan sud o nečemu. aro. epi-fiza). nezavisno od iskustva (supr. koštani izraštaj. approbatio) odobravanje. označava lo-gičku prethodnost značenja. sa košću spojen koštanom masom (up. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. npr. apophonie) lingv. skloniti. apotithemi odvojim. aro. apriorizam (lat. pristanak. therapefa) ned. potom. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. zatim. kućna. apoteza (grč. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. prema tome. izdanak) med. apprecari. aro. pro-cenjivanje. apopatura (ital. apprecatio) preklinjanje. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. . zatvor. aro. appretiatio) odreñivanje cene. apo-tithemi) geom. vezivanje. dopuštenje. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. ocenjivanje. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. aproba-g tivan. uzimanje u posed. apohometrija (grč. u državinu. a priori) fil. nlat. (»sita. hartija. fabrikama itd. razdaljine. apophthegma) kratka i duhovita izreka. hapšenje. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. fr. bilo u teoriji saznanja. usrdna molba. up. a priori (lat. apotoma (grč. chroma) opt. pojam. veličanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). aprobacija (lat. apoftegmatičan (grč. mlečnih prerañevi-na i dr. apoteozirati (grč.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apotithemi ostaviti na stranu. koja je razli: . nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. chroroa boja) opt. aprehenzija (lat. hen. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. phone glas. apotekar (grč. aprobatoran (nlat. a priori. apotheke. ablaut. ar . sredstvo za zaštitu od nesreće. veličati. thanatos smrt) potpun prestanak života. aprobatoran. pohvala. a priori) fil. apoteoza (grč. tj. potpuno izlečenje. strah. u običnom životu: unapred. strahovanje.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. aprecijacija (nlat. popis imetka. nezavisan od iskustva. nesumnjiva smrt. apraksija (grč. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. stanicama. predstava. kuz. slivanje tonova. aro.: a posteriori) te. apoterapija (grč. razlika izmeñu celog i narednog polutona. approbativus) odobravan. kol. muz. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. obožavanje. min. produženje lečenja i posle bolesti. apophysis izraštaj. prevoj. apofonija (grč. ukidanje. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apoche odstojanje. razumevanje. apotropaion) amajlija. npr. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. obožavati. aro. prima nista. kao izmeñu ~U~2p 1. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. brašna. sjajnost itd. alodžato (ital. apraxia besposlenost) pskh. apretura (fr. procene. predudar. koža. skidanje. aprekacija (lat. koji izražava odobravanje. podignutih na kvadrat itd. a prima vista) trg. sliveno. up. npr.). gubljenje glasa. apohromat (grč. appoggiatura) kuz. poljo-privrednim dobrima. putnička apoteka. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. im. apofaza (grč. apprehensio) fil. bilo u etici. vina. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. aprobator (lat. apofiza (grč. skinem. appoggiato) nuz. apotema (grč. ukinem) lipti. theos) uzdizati do božanstva. approbatorius) v. dati mu glatkoću. v. duhovit. aprioran (lat. apoftegma (grč. prav. aprobativan (nlat. apoteka (grč. apotemno odsecam) mat.

approfiter koristiti se) v. rakija sa pelenom. bezuslovan. a prope (fr. pril. npr. potpun. učiniti nešto apso-lutnim. 2. udesiti. approximatio) pri-bližnost. povodom toga. appropriatio) prisva-janje. približavati. školu. aprobirati (lat. aproksimirati (lat. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. neograničen. primicati se. svod) 1. velika oca eliptične putanje. no samo za jednu. absolutum) činiti. apsint (grč. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. profitant. prisvojenje. shvatati. aproksimacija (nlat. ili predstavljati nešto kao apsolutno. neuslovl>en. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsentizam (lat. strašljivost. udaljen. apsidiola. appropinquatio) približavanje. aproširati (fr. neprisebnost. približno iznalansenje korena. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsens (lat. baš kad treba. uslova. prisvajati. bezodnosno. apsis) vrh. približna ocena. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. apsolutizam (lat. približavati. priznati nekome sposobnost za nešto. apsolvent (lat. rasejanost. pohvaliti. prvi osnovni uzrok svim pojavama. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. kao poručeno. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. ocenjivanje otprilike. tj. apropinkvacija (lat. prilagoditi. up. v. prosto. aproksimativan (lat. supr. bezuslovno. mat. a propos) zgodno. astr. tim povodom. apsolvirati (lat. apsmthion) ned. vrednost bez obzira na znak + ili —. pelenjača. up. approcher) približiti se. grč. apropinkvirati (lat. 2. aprovizionirati (fr. saobra-ziti. naročito u crkvama romanskog stila. approximare približava™ se) približiti. neku . indikativ. u zgodan čas. u filozofiji religije: apsolutno biće. absolutum) l. povoljno oceniti. čist. apsentan (lat. npr. neprisustvo duha. u ap-solutnom smislu. apsolut (lat. aproprijacija (lat. supr. aprofiter (fr. naročito nekog trenutka ili dogañaja. pod apsenti-zam. imati pristup. eng. fiz. apsidna linija astr. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. približno izračunavanje. apsis. bog. appropriare) prisvojiti. absolvere završiti. ab-solvere odrešiti) razrešiti. gorka rakija. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. apsolutan (lat. iako se u njemu podrazumeva. rov. absens) odsutan. fiz. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. svršiti. appropinquare) približiti.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. prilagoñavanje. relativno. nešto. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. polukružni delovi crkava. duž koja spaja obe apside. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. dodirna tačka. apsolutan (lat. apsidos okruglina. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. prosto-naprosto. absolvere) neograniče-nost. završiti. aprovizacija (lat. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. abest. fkl. savršeno. alkohol čist od vode. samodržavlje. approximativa) tačka zbliženja. pelen. apsida (grč. absolvere razrešiti) gram. absens. aproksimativa (lat. praviti prokope. approche) voj. savršen. neuslovljeno. za masu: gram. razumeva™. apsychfa) nesvestica. approximitas) približ-nost. materijali-stički: materija). udešavanje. absens) odsutan. apsintizam (grč. za vinograd i sl. v. approximativus) približan. naprosto. apsolutni broj. gram i sekundu. afelijum i perihelijum za planetu. absenterS) pl. aproprirati (lat. mala horska kapela. stvar po sebi. apsenteri (eng. agr. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. apsidiola (nlat. aproš (fr. za vreme: sekunda. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. aproseksija (lat. duh. prokop. fkl. aproksimitet (nlat. apsolutivirati (lat. apsihija (grč. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. ograničenja) nezavisan. voj. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. broj. kao poručen. osloboditi od (greha ili krivice). apsmthion) bog. samovlašće. dopustiti. apsolutni alkohol hen. apsolutna vrednost mat. dakle. samovolja. neograničeno. apopsihija. relativ. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. rovove.. podesiti prema čemu. bez obzira na njegovu zapreminu.

apscedirati (lat. koji postoji samo kao pojam (supr. mesa. razrešio pismo. zamišljen. absolutorius) koji osloboñava. apstinencija (lat. udaljavati se. apsurditet (lat. apsolutorij(um) (lat. abstersio) med. čista misao. opšte. absorbentia) pl. razrešni. abscindere otrgnuti. mislima i sl. apstraktan (lat. dubok. abstergens) med. apscisa (lat. ab-sorbere) v. obuzeti.mislima. absumptio) trošenje. v. glupost. potrošiti. dubokomi-slen. abstersivus) med. absolutum) v. apsolutivira ti. abscessus) odlazak. misaona imenica. apsorbirati. teško razumljiv. gnojno zapaljenje tkiva. apstraktne (nlat. misaonih predstava. fiksacioni apsces. gonoreje. abstinens) pristalica apsti-nencije. duvana. udubenost u misli. mesa. apstinent (lat. absolvere. prelaziti u gnoj. čista misao. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. čist. sredstva za čišćenje spolja. fiziol. ispiranje. mudrovanje. otići. zagnoj. živeti trezveno. raseja-nost. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. diplom-skog ispita. in abstracto) u opštem. abstinere) uzdržavati se od alkohola. abstentio uzdržavanje) prav. apsolutnost (lat. ne obazirati se na to. zamišljenost. apsurdi-te t. mis leno (supr. apstrakcija (lat. hen. abstergere otrti) prati. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apsolutoran (lat. misao- . nepriličan. rasejan. apstraktum (lat. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. besmislen. absorptio. apstrahirati. grañenje pojmova. abscissa tj. savršenost. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. usov. osloboñenje. nerazložnost. odseći) geom. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. ab-sorbere) usisati. in apstrak-to (lat. absolutus) bezodnosnost. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok.: relativnost. apstrahirati (lat. abstractum) log. npr. odvajanje. usisiavanje. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. gnojnik. usisa-vati. koji razrešava. apstinirati (lat. grč. abstractio) log. apsces (lat. progresivne parali-ze itd. abstergentia) pl. usisan. apstraktan broj mat. apstergirati (lat. osloboñenje. uvlačiti u se. teorijski. supr. apsorbovati (lat. ispolj. med. abstrusus) skriven. apsurdnost (lat. gnojnica. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. samo u mislima. metastatič-ni apsces. sredstva za ispiranje rana. negledanje. viši. metron mera) fiz. abstractus) log. potpuno zaposliti. udaljiti se. abstractivum) xex. nepodoban. sasvim zauzeti poslom nekoga. bezuslovnost. zatvoren. apsterzivan. spolnog opštenja itd. graditi misaone predstave. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. zamršen. apstergevtan (lat. trošiti. ono pggo je u mislima. spolne ljubavi. apsolutist(a) (lat. linea. neime-novani broj. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. apeterzija (nlat. absurditas) logička nemogućnost. duvanu. apsorpcija (lat. neograniče-nost. absurdus) logički nemoguć.).: emisija). neosvrtanje na. smešan. pomilovanje. ekstrakt nekog soka ili alkohola. progutati. primanje u sebe (supr. što biva usled piemije. trezven. upijati. apsorpciometar (lat. otići ad apsurdum(lal. odvajanje.apsolutizirati 69 apscisa ni. apstraktum pro konkreto (lat. apstergencije (lat. apsurditet. ubrizgavanjem mleka i dr. rela-tivitet. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. odvojiti. upijanje. razreš-nica. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. med. spolnom opštenju. težak za razumevanje. besmislica. absurdum nemoguće) v. obuzimati. apstruzan (lat. apsolucija (lat. specijalno. apsumpcija (lat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. izmučenost. apstrahovati (lat. odustajanje od nasledstva. apstinentan (lat. absolutorium) razre-šenje. abs-cedere) odlaziti. apsurdan (lat. trezvenjak. pranje. apsorptivan (nlat. doći u sukob sa zdravim razumom. odvajati u . mislen. mesu. okaniti se toga. uzdržavanje od alkoholnih pića.: in konkreto). abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. besmislenost. fig. radi lečenja sepse. upojan. ovladati. uzdržljivost. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. zagnojavati se. nejasan. abs-trahere) v. apsorbirati (lat. nerazložan. koji čisti (ranu).. apsurd (lat. napon. abs-trahere) odvojiti. čistiti (ranu). duvana. čišćenje (rana). ispirati. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. med. taman. ad absurdum) otići u besmislenost tj. potpuna zauzetost (poslom. čist akt mišljenja. upiti. apsterzivan (nlat. koji služi za ispiranje.: konkretan). otpusni. istrošenost. absorptio) fiz. neuslovljenost. apsorbencija (lat. čist pojam. pojmovno odvojeno. absurdum nemoguće) v. gram. apstencija (nlat.

arahnitis. arbiter) izborni sudija. govoriti arapski. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . araneologija. apscisija (lat. rum (od ove je postala reč rakija). ret. v. arba. vrhom gudala. araneografija (lat. arahnodaktilija (grč. ureñenje. arachne) med. eidos vid. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. presuda izbornog suda.). i poznavanje arapskog jezika. aptijalizam (grč. udešavati. pol. kol. zraka vrsta jake rakije od pirinča. zool. arahnide (grč. karbonat kreča. buvama i dr. npr. otakati. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). paučinaste moždana opna. arabizirati udesiti po arapski. ten. reč uzeta iz arapskog jezika. udešavanje. arcus luk) 1. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. male. arak (lat. a punta darko (ital. ar (lat. daktylos prst) ned. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. rasporediti. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. od plate na ime otplate duga). odbijati (npr. aratura (lat. pretakati (vino). arahnologija. žrtvenik. paucima slične životinje. sporazum. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. izabrani sudija. arahnoide (grč. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. ureñiva-ti. arahnoida (grč. agapea pauk. arabizam osobenost arapskog jezika. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. arahnoditis (grč. arahnoliti (grč. logfa) zool. arahnolog (grč. araba) orijentalska kola na dva točka. red. udešavač. obrada. poravnati. glavna. arahnitis (grč. arabicitet (nlat.) 2. spremiti. oblik) pl. posmatrač. arahnoliti. arbiter (lat. v. arranger) urediti. 4. osobenost. logfa) zool. opisujem) opisivanje pauka. a. araba (tur. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. arancivi (ital. agapea. ukras u arapskom stilu. srediti. arabotedesko (ital. arbitraža (fr. arachne. arabeska (ital. apterologija (grč.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arbitražni posao (lat. arbitrari) fin. šećera ili od soka kokosovog oraha. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. najuticajnija. arachne. arahnoide. 2. verovnike zadovoljiti. aragonit poš. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. eldos vid. prekidanje. ugledati se na Arabljane. arabesco) l. araneologija (lat. . nauka o paucima. a punta d'arco) kuz. grapho pišem. blju-vati. arabicitas) suština. menica za izmi-renje nekog duga. pauci. pokrajini u Španiji). arahnoditis. arapske književnosti i umetnosti. abziehen) l. gen. despot. izmirenje. tip. arka tabak (hartije). otki-danje. raspored. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. oblik) zool. 2. arbija (tur. arbitrage. arachne. prireñivati. prisutni svedok. mode i dr. arachne. arapske književnosti i dr. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). agapea pauk. eidos) pl. arahniti (grč. grč. grč. lat. fantastične linije u slikarstvu. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. lithos kamen) geol. arahnide. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. upotrebljavati u govoru arapske reči. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. ptyalon pljuvačka) ned. aranžirati (fr. napraviti sporazum. bezbojan ili žućkast mineral. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. povraćati. prireñivač. odvajanje. arrangeur) upravljač. v. sreñivati. zapravo slike iz biljnog sveta. oduzimati. trg. 3. fig. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. aranžman (fr. osušene i pošećerene naranče. a-pteros beskrilan. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arachne) med. ukusa. arahniti. araneolog. arač v. u umetnosti. kamenje sa otiscima morskih zvezda. v. poravnanje. arachne pauk) pl. arak (arap. složiti. zapaljenje paučinaste moždane opne. kuz. ara (lat.). harač. grč. neograničeni gospodar. prirediti. slik. sudija u nekom sporu. suñenje izbornim sudom. ureñi-vač. arachne. arabist(a) znalac arapskog jezika. logfa) zool. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. appunto) trg. abscissio) odsecanje. arrangement) ureñivanje. apunto (ital. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. aram v. aga) oltar. izravnati. zool. arancini) pl. arachne. arachne. naročito za »sene. haram. udesiti. lat. arahnologija (grč. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. apcigovati (nem.

veština dokazivanje. arbitracija (lat. vrsta glavonožaca. argyrion.948. šatrovački govor. argonautika (grč. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). argotirati (fr. odrvenjenje. slobodan izbor. zaključivanja. arbor vite (lat. argat (tur. arborikultura (lat. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. odrvenjavanje. argirizam (grč. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. nautes) kit. izabrani sudija. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. razlog. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. stari grčki junaci. argiroida (grč. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. obrazloženje). argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. sud. izbornog sudije. arvikultura (lat. suditi. lopovski. mangupski. argiroza (grč.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. arboriformis) koji je u obliku drveta. vladavina novca.. odrvenjavati. krip-ton. plemeniti (inertni) gas bez boje. argentum) srebro. argentum (lat. arvus njiva. redni broj 18. argentometar (lat. argentan (lat. argyrion) dged. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. atomska masa 39. pakvon. arborescirati (lat. živa. . argumentator (lat. arborin (lat. elemenat. otkriven 1894. argentum. argentum vivum) živo srebro. rodoslov. bubrega i jetre. neon. proizvoljna procena. ksenon. argirija (grč. argyrion srebro) ned. Argo. v. arborescere) pretvarati se u drvo. bogatstvom. grč. zemljodelstvo. „životno drvo". cultura gajenje) poljoprivrede. v. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argumentativan (lat. presuñivati kao izabrani sudija. znak Ag. argo (fr. pakvon. strast) za novcem. koji obrazlaže. argos nedelatan. arbitrirati (lat. govoriti jezikom koji svako ne razume. način dokazivan>a. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argyrion. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. efdos vid. argentum srebro) legura bakra. argental. dokazni. arborizacija (nlat. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argit) puškarnica. argyrion. izborni sudija. nazvani po svojoj lañi Argo. argotizam (fr. mirisa i ukusa. cinka i nikla. arbor genealogika (nlat. pro-cenjivati. trg. metalna smesa slična srebru. mam'a pomama. arbitrijum liberum (lat. sloboda opredeljivanja. nautes brodar) zool. argirijaza. Argo. shvatanje. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. volja. up. arbitraran (lat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). slobodno opredeljivala. približan. zaključivanja. arbor vitae) aiat. kao drvo. obrazloženje. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argon (grč. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. Argo. ocena. arbitralan (lat. argental (lat. samovoljan. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. pretvaranje u drvo. biljni otisak. argyrion srebro) ned. god. koji zaključuje. arboriforman (nlat. argonauti (grč. argirijaza (grč. arbitrari) ceniti. zaključivanje. arbitrium) presuda. argentum folijatum (lat. pakfong. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arborist(a) (lat. arbitrator (lat. dokaz. vrt (rasadnik) sa drvećem. samovolja. arbor drvo. oblik) veštačko srebro. arbitrij(um) (lat. lenj) hen. argiromanija (grč. argyrion) med. proizvoljan. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. porodično stablo. novac. sadržaj ili izvod iz nekog dela. svojevoljan. izbornosudski. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argentum) v. argumentatio) dokazivanje. mišljenje. argentan. argumen(a)t (lat. ludilo) želja (ili: žeñ. neradan. arboretum (lat. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argumentacija (lat. argonaut (grč. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argentum foliatum) lisnate srebro. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. argumentum) dokazno sredstvo. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. obrazlaganje. argirijaza. argirokratija (grč. tj. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. zbirke drveća. arborescencija (nlat. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arbitrarius) izbornosudski. ñuture procena. raspravljen. arbor genealogica) rodoslovno stablo.

arsa (lat. arrestatio) hapšenje. tegoba. zakupiti. zapadno od Akropolisa. fig. Areios pagos) 1. rvač. žustar. prav. uhoda. zadrhtati. polje borbe. aretologija (grč. nepla-ćena kamata. areola) malo. silom. zadržavati. argumentum e konsenzu gencijum (lat. revnostan. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. metria) fiz. argumentum ad veritatem (lat. dovoz robe. . agea) površina. arendar (nlat. krug oko Meseca. Argusove oči vrlo budne. sin Zevsa i Here. Ares) mit. arreter) zaustaviti. zatvaranje. zatočenik. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. Argos. argumentisati v. sin Zevsov i Niobin. 72 arivaža arenda (nlat. argumentum bakulinum (lat. zažaren. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. peščano kupatilo. naredba o hapšenju. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. arendirati (nlat. arena) borilište posuto peskom. ardit (ital. Arej. velika teškoća. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. up. staviti zabranu na. veoma oprezan i revnosan čuvar. tektoniki) voj. uzapti-ti. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. muz. dugovi. vrsta grube svile iz Smirne. silan. supr. vatren. smelo. arena (lat. areal (nlat. ugovor o davanju zemljišta u zakup.: „Taj predlog nije dobar. muka. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. arrerages) pl. Ares) mit. arz-mahzar) pismeno. Areopag (grč. ardasa (fr. obustaviti. bog rata. vreo. dolazak laña u pristanište. ardito (ital. tj. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. arivaža (fr. araios redak. argumentari) navoditi kao dokaz. arete vrlina. zatvoriti. čije je sedište bilo na tome brežuljku. Ares (grč. uhapsiti. po Zevsovoj zapovesti. areometrija (grč. gumno. veština. haps. ubio Hermej. argumentum ad hominem (lat. ardasina (fr. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. arrestatus) prav. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. argumentum ad hominem) 1. dizanje glasa. argumentozan (lat. zatvor. arzi-mahzar (tur. arrendator) zakupac zemljišta. areraže (fr. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. kupanje u pesku.. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). logia) fil. strastan. fig. mandatum) prav. poprište. dokazivati. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. arestatorij(um) (nlat. v. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. aretirati. ne biti isplaćen. arestat (nlat. rada i sl. najstariji i najugledniji sud u Ateni. simbol surove hrabrosti. fig. arenacija (nlat. arrestum) zatvor. arrestatorivun se. arrestans) uhapšenik. arendator (nlat. 2. deo etike. boga rata Aresa. nlat. ardito) voj. argumentum e consensu gentium) log. ardasse) trg. naoružan ruč-nom bombom i kamom. molba. usijan. argumentosus) bogat grañom. arrenda) zakup zemljišta. ardentan (lat. lako razumljiv. arsis) metr. prsten oko bradavice na sisi. gravimetar. pažljive. obustavljati.) rasprostranjena na Zemlji. aretirati (fr. špijun. ardito) muz. neplaćene zakupnina. arrestare) v. Argus (grč. arenatio) med. rešt. astr. areola (lat. areražirati (fr. nemajući drugih dokaza. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. žarki. bogat razlozima. arestirati (nlat. med. dokazima. dokazuje nešto batinom. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. arestant (nlat. znat. jer je predlagač rñav čovek". argumentirati. arena) borac na areni. Argus) mit.. Areios Aresov. arenant (lat. slobodno mesto. tr-kalište u cirkusu. 2. fig. plah. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. kolektivno javljanje. arest (ital. metron mera) fiz. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arza (grč. ardens) gorući. gradilište. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. sr-čano. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. dovezena roba. popularan dokaz. agea. areotektonika (grč. rata i ratnih užasa. kažnjenik. zaostala plaćanja. areometar (grč. ardus strm) strmost.teza. zaključivati. Arej (grč. ardassine) trg.argumentirati argumentirati (lat. Ares. vrsta fine per-sijske svile. lat. obra-zlagati. arresto. arestacija (nlat. zaustavljati. plaho. arduitet (lat. arrivage) pristajanje. optuživanje. dolazak. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. crven krug oko zapaljenog mesta. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. hidrome-tar. npr. araios. u Ateni. nauka (ili učenje) o vrlini. haps. 3.

arijanci pl. nepravilnost. arivist(a) (fr. Aristarh (grč. fig. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. up. jalovost. arijevci. 2. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. Arijevci. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aritmomanija (grč. arcade) l. suvoparnost. plemstvo. plemićki stalež. pošto je ubio Minotaura. mit. Ahriman) ion-. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. fig. pesmica. Arijadna (grč. gurgurstvo. na-pev. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. pre naše ere). arithmos. suša. pulsa. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. u vidu arije. laktaš. arithmetikćc) koji spada u računanje. arriver postići) osobina onih koji. ariditet (lat. večni protivnik Ormuzda. arithmos. dragocenosti. melodija. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. e arithmetike tj. lutrije i dr. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. relikvije i dr. poglavica zlih duhova. aristokratija (grč. aritmetičar (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). 2. agsa kovčeg. arriver postići. arithmos. . naročito čišćenje porodilje. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. aritmologija (grč. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. arhit. aristokratia) vladavina plemstva. arythmia) nedostatak ravnomernosti. aritmogrif (grč. aritmus (grč. aritmije (grč. mršavljenje. aridura (nlat. naročito kucanja bila. mršavost. fig. odstupnica.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. jalov. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. sanduk) 1. nego običan čovek. pevajući. Irana sami sebe nazivali. aritmometar (grč. fr. arija) pl. učenika Platonova. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. mršav. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aristokratizam (grč. Arijci (sskr. spržen. med. aridus) suv. gurgur. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. arijski jezici svi indoevropski jezici. Arijevci (sskr. prijatelj i član aristokratije. poslednja odbrana. aritmetike (grč. veština računanja. mania ludilo) med. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aridura) med. a-. suvoparan. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. nepravilno kretanje. anat. a rijega (ital. sušenje. zaštitno odeljenje. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. arivizam (fr. arija (ital. arithmos broj. pr. rythmos takt) med. v. kratos moć. deo čeone kosti (očna). de-mos narod. aristotelizam (grč. aristos najbolji. arka (lat. pristalice i pobornici arija-nizma. ariditas) suvoća. mala arija. arioso) muz. Arijci. agua. neplodan. progresija. koji je tvrdio da Hristos nije bog. ih. i njegovih pristalica. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. nauka o brojevima. veštak u računanju. računaljka. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. arkada (fr. arietta) muz. zaštitnica. aria. arithmos. love zvanja i položaje. niz lukova na stubovima. mršavost. Ariadne) mit. laktaštvo. aristolohika (grč. aristos najbolji. aritmetički (grč. v. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. iz IV veka. sredstva koja pomažu porañanje. arijanci. neplodnost. arriere-garde) voj. vladavine plemića. bez ikakvih obzira. slabost. arijergarda (fr. aristodemokratija (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. osiguranje života. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. Persije i ist. ariozo (ital. arijevci pl. aritmomantija (grč. sušan. u novije doba. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. techne) mat. agua) pl. ned. v. agua) pretvaranje u Arijce. bog i praizvor svega zla. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. nesklad-nost. način pevanja. geometrijska sredina. pomogla Tezeju.). čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. arithmos broj. arijer-ban (fr. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. pere. aristarhski. arizacija (sskr. karijerist. aridan (lat. logla) nauka o brojevima. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. Ariman (pere. vlast) vladavina plemstva i naroda. locheia porañanje) pl. Aristoteles) fil. računski. arriere-ban) voj. otuda: Arijadnin konac. sušnost.

obasipanje vatrom. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. seoski. nepravilan. navodnjavanje njiva. oružati. nego su »siveli samo od službe u vojsci. od srednjeg veka: porodični grb. bezobzirnost. arcuatio) med. podlivanje ulica. armateur) mor. uraslost nokata u meso. obasuti (ili: obasipati) vatrom. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. fig. armatura (lat. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armalis. arrosio) med. arlekinada (fr. arcanus tajanstven. arcus luk) nuz. bliže (ili: preče) pravo. ohol. potez gudalom. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. arkanum (lat. oholost. voj. nepropisan put. sočna materija kod biljaka. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. lučni stub. stezanje nekog dela tela zavojem. fig. prevlačeći guda-lom. čovek koji često menja mišljenje. arlecchino) lakrdijaš. poza. »sena sposobna da zavede. arma (lat. prav. armirati (lat. pravo prvenstva. arktikos severni) Severno Ledeno More. Arkadla. prisvajati. arkoza (grč. mali naoružan brod. potporni poluluk. armare) voj. 3. arkadikćs) koji je iz Arkadije. sever. arcanus) tajni lek. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arkcijus mandatum (lat. prevrtljivost. grañ. onaj koji se razume u grbove. snabdeti ratnom spremom. vrdanje. agtee) 1. arctius jus) prav. šaljivčina. arktos (grč. aroma (grč. arktura (lat. armadilja (šp. lat. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. nadutost. grañ. arlequinade) šala. arctura) med. Velika Kola) astr. kol' arko (ital. arogancija (lat. osvežavanje. povećanje nosivosti zida gvožñem. kako se prave sredstva za ulepšavanje. krivl>enje kostiju u obliku luka. pooštrena zapovest (ili naredba). armadilla) kor. so!G agso) gudalom. muz. tj. arctatio) ned. Arkañani (grč. gord. god. mala ratna flota. usiniti. armorial. . uobražen. nao-ružati. Arktik (grč. stanovnici Arkadije. arkbutan (fr. arozirati (fr. naduven.. vazduhoplovstvo. naivan. fiz. snažiti. nlat. arkcior citacio (lat. arozija (lat. oru-žana sila. tenkove. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. metodski bombardovati. agso. navodnjavati. oružje. stub podupirač. nego iz avlije. opre-miti. Armida lit. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. polivanje. fig. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. jačati. arroser) zalivati. arogantan (lat. arogirati (lat. naoružan trgovački brod. arcato) muz. 2. armorijal (fr. „armija nezaposle-nih". lakrdi-ja. trg. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arktacija (nlat. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arkcijus jus (lat. drznuti se. agta oružje) pl. idiličai. armatura) voj. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arctior citatio) prav. jela i dr. drskost. u Španiji: oružana sila. vrdalama. nadmen. pastirski. bezobrazan. arrodere. fiz. Pola. armorale) poznavalac grbova. arrosage) zalivanje. ovlažavanje. armorist(a) (nlat. arkosolij(um) (lat. prisvojiti. voj. mor. arkanist(a) (lat. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. armada (šp. ratna sprema. agta) pl. tj. arkuacija (lat. granatama. sopstvenik gusarske lañe. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. doplatiti. arrosement) zalivanje. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. bombama. razmetljiv. artiljeriju i dr. arrogare) usuditi se. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arlekin (ital. naoružanje. arktički (grč. tajno sredstvo. arko (ital. pozadi kuće. zaobilazan. nagrizanje kostiju. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. vinski cvet. arozman (fr. arkato (ital. agta oružje. trg. npr. veliko mnoštvo. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. lat. naročito carinski. najedanje. fr. naknadno platiti. fig. polivati. armorale) knjiga sa grbovima. nlat. armater (fr. e arktos Veliki Medved. uzeti pod svoje. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. aromatizacija (grč. „armija beskućnika" itd. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. gudalo. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). vojska. arcus luk. arkeo izdržavaš) geol. arrogantia) nadmenost. gusar. metodič-no bombardovanje. drzak. gusarska laña. prevrtljivac. armada) oprema. arc-boutant) arh. arrogans) nadut. fig. sužavanje. doplaćivanje.arkadski arkadski (grč. armija (lat. Arkadoi) pl. arkapija (tur. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. podmlañivanje itd. arctius mandatum) prav. poslao protiv Engleske). aroma) miris. naknadno plaćanje. muz. arozaža (fr. morski razbojnik. npr. pesnici pastirske poezije.

arterieurizma (grč. ono što je veštački napravljeno. zanat. zaokrugljenost. metnuti mirisa u nešto. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. bogatstvo u arterijama. najsitnije arterije. arterija (grč. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arterijalitet (nlat. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arteriolae) pl. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arpeñatura (ital. mirišljave materije. elemenat atomske mase 74. žeš. premeravanje (ili: merenje) zemlje. redni broj 33. artefactum) veštački proiz-vod. ars longa. arterfa žila) koji se tiče arterije. začiniti. arsenale) oružnika. muz. arteriotomija (grč. arpihord (ital. arpeño (ital. struka) muz. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. mirisan. arpanetta) muz. harfica. slabost uma. proširenje arterija. krvna žila. u razlomljenim akordima. arterfa. ars) umetnost. artes liberales (lat. arpantaža (fr. soli arse-nikove kiseline. darsonvalizacija. damar. v. mala harfa. svirati na harfu. arterijska krv otvoreno crve na. arrostia) med. arpikord. arterioreksis (grč. tj. zaokruženje. izražavanja . nlat. arsenijati (grč. arsenik (grč. are (lat. arostema. nlat. sa začinom. arterfa. aroma) mirišljav. arrondissement) zaokrugljivanje. arsena. arpikord (ital. zanatlij-ska radna zajednica. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. srez. ars. arterfa. arsevofagizam (grč. arrostema slabost) med. arsenogonija (grč. logfa) anat. artelB) radna zadruge. arterfa. v. aromatica) al. kao na harfi. phagein jesti) med. prskanje arterije. naročito u morskim pristaništima. are longa. slobodne umetnosti. posle kojih dolaze kapi-lari. arsenikćn) hem. uvećanje. arsenal (fr. ludilo. are angina (lat. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arostema (grč. arterfa žila) anat. arsenikćn. jak otrov. magacin za smeštaj ratne spreme. arterialitas) fiziol. arterfa. agra. trovanja akutna i hronična. arterialisatio) fiziol. arsen muški. arseniti (grč. arteriektazis. arsenikćn) pl. ars antiqua) stara umetnost. sičan. veština. operativne otvaranje arterija. bilo. arteriozitet. arsenik. spinet. artizam (lat. arsen muški. up. arterijalizacija (nlat. eurys širok) med. muzički stil u XIV i XV v. arpeñirati (ital. kvart. are silogistika (lat. rexis kidanje. podrugljivo: tandrkati. aroma. tome sečenje) med. arpentage) zemljomerstvo. muški porod. artes liberales) pl. aromatičan (grč. lomljenje tona kao na harfi. aromatika (grč. v. zaokruživanje. arostija. are mnemonika (nlat. arteriositas) fiziol. arteriostenoza (grč. are vova (lat. arsenikćn) pl. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. niz razlomljenih akorada. prskanje) med. graphia) anat. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. deo grada. zapaljenje arterija. tvrd) med. ektasis pomeranje) med. sužavanje (ili: suženost) arterija. chorde žica prevara. artelj (rus. arteriologija (grč. arteria) med. arteritis (grč. v. arpadžik (tur. zaokrugljenje. sklerćs krt. arterfa. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arpihord. arterijski (grč. arteria. artefakt (lat. arpeggiare) muz. arsonvalizacija (nlat. arterijalitet. proširenje. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arteriole (nlat. ars mnemonica) veština pamćenja. arsen (grč. aroma) namirisati. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti.9216. arteriografija (grč. posao. lepe veštine. bilo iz srca u ostale delove tela). arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arpeñato (ital. grč. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arostija (grč. vita brevis (lat. začini. nauka o arterijama. arondismav (fr. arsonvalisatio) v.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. fiziol. opis (ili: opisivanje) arterija. arsentrioksid (As2O3). arteriozitet (nlat. ars nova) nova umetnost. jedinjenja su mu jako otrovna. arteriektazis (grč. artis umetnost) način umetničkog. hem. stenćs tesan) med. arterioekleroza (grč. gone rañanje) rañanje muške dece. jak) hen. arpeggio) muz. znak As. arpeggiatura) muz. a život kratak. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. koji prijatno miriše. za-činjavati. arsenal. vita brevis) umetnost je duga. fig. naročito knlževnog. arpaneta (itzl. oksidisana krv. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. ital. arpeggiato) muz. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arterfa žila.

grapho pišem) opisivanje starina. odyne bol) med. artropoda (grč. logos reč. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. trganje u zglobovima. drevan. glavočika sa cevastim cvetovima. arthron. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. pterix pero. arun v. artistički (fr. zglobobolja. zglavkari. artro. drevan. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. osnovi nauke o čoveku. bogat trskom. pro-či (drugi). logos reč. krilo) zool. bog. arche početak. karkfnos rak) med. nameštanje iščašenih zglobova. up. arthron. pus. nlat. vinovnik. artilleur) vojnik koji rukuje topom. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. archaios star. articulus zglob. articiocco. artišoka (ital. zoon životinja) zool. roba u trgovini. prepreden. jestastvo (priroda). artikulirati (lat. koji odista potiče iz starog vremena. zastareo. phima izraštaj. bol zgloba. archaios star. paragraf. artizan (fr. artiljerac. npr. artrokarcinom (grč. arthron. fosilni kič- . oblik ili izraz. odsek. rak u zglobu. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. gnojenje zglobnih kostiju. anat. articulatio) anat. priključenije (doživljaj) itd. jedan po jedan. artrozoa (grč. artisan) zanatlija. arthros. arheopteriks. artokarpi (grč. artificijelan (lat. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. mekani otok zgloba. archaios star. opšte ime za kukce (insekte). „igra reči". umetnički. slik.ke. arche početak. algos bol) med. veštak u jahanju. arthron zglob) med. arheologija (grč. astmi i dr. arhelogija (grč. stilom. artritis (grč. šećernoj bolesti. zapal>enje zglobova. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artremboleza (grč. arhajski period v. prevremenoj arterio-sklerozi. prastari. artofag (grč. da(va)ti arhaičan oblik. artificiozan (lat. arthron. lek). arundinozan (lat. artroze (grč. predmet. artista. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. kompozicijom i dr. artist(a) (ital. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. zool. arhaičan. poznavalac umetnosti. up. arhaizam (grč. artikulisati. archaios star. arheografija (grč. archaios star. obrastao trskom. arthron. osnivač. rod vojske naoružan topovima. glumac. prastari) star. kostobolji. uzglobljavati. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. zglobni. emballo ubaciti. ruop gnoj) med. polza (korist). pathos bol) med. arhaističan v.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arheget (grč. tj. reči i slogove jasno. artos. artikulirati. naročito antičku umetnost i nauku. umetnuti) kec. zglavak. karpos plod) pl. izgovarati. phyo stvaram) med. artikulacija (lat. podćs noga) pl. arthron. archaios stari. artikularni (lat. bol (ili: trganje) u zglobu. artrotomija (grč. zglob. bol u zglobu. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). starinski. pregib. sastavni deo jednog spisa. artiste) umetnik. artrodinija (grč. artilerac (fr. otok) med. artropatija (grč. sastav tela koji je sklon gojaznosti. neprirodan. giht. arthron zglob. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. arhaičan. poglavar. logia) početna nauka. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. LIŠð. poglavlje. topništvo. hlebno drveće i hlebne bil. izveštačen. artichaut) vot. iznositi nešto član po član. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. artik(a)l (lat. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arheopteriks (grč. zglobobolja. drevni. životinje sa zglobovima. phagos) hlebojed. arthron. arch-egetes) voña. articulare) uzglobiti. stvar. arheornis v. pokretač. arthron) med. napis. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. veštački. arthon zglob. glumac. artificialis) veštački. artos hleb. vot. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. operativno otvaranje zgloba. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. bog. artikulisati v. pauke rakove i crve.(grč. tačka ugovora. arthron zglob. neuralgiji. član. azojski period. artritizam (grč. articularis) zglobni. artrofioza (grč. arheolog (grč. artistique) umetnički. igrač na konopcu (u cirkusu). trg. zagnojavanje zglobova. veštak. zastarela reč. tome sečenje) med. fig. archaios star. arhejski (grč. arhaizirati (grč. artos. arthron) med. čvor. artrofima (grč.). latreia poštovanje) služba za hleb. arhegonije (grč. tobdžija. liigv. fr. artropioza (grč. trganje u zglobovima. gran. fr. članak) članak. gonos) pl. archakos) starinski. harun. kolence. veštački. lukav. artolatrija (grč. arhaičan (grč. zglavak. docnije: topovi. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artralgija (grč. arundinosus) trskovit. bol zgloba. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. prastari) gram. artificiosus) umetnički. izneti. artiljerija (fr. artillerie.

archo prednjačim. iatros lekar) prvi lekar. arhiñakon (grč. 3. renesansnoj i barokno j arhitekturi). aršlama (tur. prvosveštenik. neoštećeno (na tovarnim listovima). arhitrav (grč. arhitektonika (grč. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. „kec" na francuskim kartama. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhi. dvorski lekar. assis) 1. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. Archilochos) poet. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. trešnja (plod i stablo). archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. arhesporijum (grč. original. počinjem. archos. arhiv(a) (lat. arche početak. aršin (tur. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arslama) bog. arhitrav. fig. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. a salve (ital. arhiepiskopija (grč. grañevinarski. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. najmanja jedinica za merenje zlata. rif. arhont (grč. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhitrab. episkop. dobro očuvano. arhitekt (grč. blastos klica. grañevinar-stvo. arhimandrit (grč. arhihijerarhija (grč. archo. archetypon prauzorak) prasli-ka. archetypon) v. arhitip (grč. up. archos voña. najjača karta. gfgnomai stvaram) biol. arhijater (grč. arhivar (lat. lat. povel>e. 5. prosutost. arhocela (grč. prvi nad. arsin) stara mera za dužinu: lakat. spadnutost zadnjeg creva. archivum) koji se tiče arhiva. arhivist(a) (nlat. viši lekar. arhitekture (grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. archos čmar. arhipelag (grč. archo početak. arhoragija (grč. koji radi u arhivu. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. zajedl>iv. prapočetak. arhimagija (grč. arhivski (lat. archi-pelagos more) ostrvlje. assai. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. anorgakske materije. archo prednjačim.) arh. raspored i grañenje jedne grañevine. tj. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. visoko sveštenstvo. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. 4. podrugl>iv u govoru ili pisanju. a salvo) trg. . ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. neimarstvo.(grč. archos. koji se nalazi u arhivu. arhiblast (grč. kele prosutost) med. lični lekar. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. naročito u avijatici i raznim granama sporta. neimarstvo. poglavar. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. prvi služitelj jedne crkve. zametak) zool. najbolji u nekoj struci. lat. spora sejanje. arhitrab (grč. veličine goluba. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. koji se tiče jednog naučnog sistema. ptosis pad) med. prastvaranje. archos. episkopos) prvi vladika. setva) bog. assez) kuz. spontano postanje života. architekton. pra-. archimandrites) starešina manastira. službenik arhiva ili arhive. archeion vladino nadleštvo. nauka o grañevinarstvu. trabs greda) ar*. arhilohijski (grč. grañevinski stil. fr. vrlo. koji su često ukrašeni kipovima. spisi ili akta. mitropolit. archos čmar. žučan. arhivar. dokumenti. školovan grañevinar. rimskoj. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhidijeceza (grč. potiče iz preistorijskog doba. archos. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. način zidanja.arhesporIJum 77 menjak. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. nadbiskupa. abiogeneza. archivolto glavni luk) vrh. dioikesis gazdin-stvo. izmeñu Grčke i Male Azije. archon) vladalac. archivista) v. nauka o sistemu. 2. arhigonija (grč. neimar. as (lat. arhetip. asai (ital. archo. i 640. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. u početku od pola kg bakra. arhijerej (grč. e. metričkim me-renjem. arhivolt (ital. naročito: prvi otisak. po izvesnim delovima sličan reptilijama. architec-tura) grañevinarska umetnost. up. prazametak. kod starih Rimljana: novac.). grč. arhitektonski (grč. veoma. arhoptoza (grč. koji pripada arhivu. a po drugim opet ptici. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. prapismo. vrsta crnog luka. lat. prvosveštenik. vrhovni sveštenik kod Jevreja. alhimija. archivum. as. arhitip. prauzor. arhiepiskop (grč. nadbiskup. arhivist. arch-iereus) vladika. sada potisnuta tzv. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. v. arhetip (grč. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. architekton) grañevin-ska umetnost. prodor zadnjeg creva. prvak. arhivalije (nlat. arhihijerarh (grč. pre n. architektonikos) grañevinski.

primanje nečega kao istinitog. up. assignatus) lice na koje glasi uputnica. kastracija. npr. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. bezverstvo.bez. isušivanja podvodnih mesta itd. asekurirati (lat. pohotljivost. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. u pohranu. asertorna zakletva prav. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. sudsko pomoćništvo. smrti i sl. assus pečen. asesorat (nlat. čišćenje od zaraze. ad-. asemičan (grč. sanus zdrav. doznaka. aseitas. sačuvati. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asemija (grč. protiv požara. ulagivačko odobravanje. bolesnikove kože i dr. assensio) odobravanje. ostavljanje u pohranu. tj. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. asekurant (nlat. nalog. fr. lift. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. kraju (ili državi). zvanično tvrñenje da je neko slobodan. a-. assertivus) v. assibilare) gram. prav. aseveracija (lat. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. koji nema spola. kraju. assassinatum) prav. a-selenos) bez Meseca. sepsis trulež:. pomoćnik starešine nadleštva. koji je bez oznake. a. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. pohraniti. aservirati (lat.. a. assibilatio) gram. asekurancija (nlat. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. aseverativan (lat. asasinat (nlat. bez pratioca. fil. pristajanje uz koga. assecuratio) v. assecurantia) osiguranje. aseptičan (grč.bez. potvrdan. asentacija (lat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. aseptin (grč. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asekurat (nlat. asekuracija (nlat. aservat (lat. razvrat. one koja se polaže pre davanja iskaza). amarus gorak) hen. asekurancija. tvrdnja. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. a-septikos) koji nije sklon truljenju. za-klinjanje u nešto. površina pečenja i dr. asertoran. npr. asignatar (nlat. apodiktičan). ascenzor. lat. bez obeležja. bez trabanta. fil. problematičan. aseksualizacija (grč. asanzer (fr. npr. assertorius) kojim se tvrdi. asenzija (lat. lat. securus bezbedan. aservacija (lat. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. asacija (nlat. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. primalac novca po uputnici ili nalogu. aseitet (nlat. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. assassinator) prav. pohrana. up. asservare) čuvanje. nlat. aselgeia) razvratnost. postojati sam sobom) samostalnost. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. asanirati (lat. assertio) tvrñenje. sexualisa-tio) uništenje. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. dokazni.). isušenje moč-varnih mesta itd. doznačilac. npr. koji nema zaraznih klica. unutarnjem nagonu. asertoran (lat. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. asibilacija (nlat. u nekom gradu. asebeia) bezbožnost. . aseptol (grč. asebija (grč.ne. up. assignans) onaj koji šalje novac. antiseptičan. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). umorstvo. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asemos) koji nema znaka. a. assecurans) osiguravač. asesor (lat. sanus. asasinator (nlat. bez ikakvog podsticaja spolja. asseverare dokazivati) potvrdan. fr. assecurare) osigurati. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asertivan (nlat. aseksualan (grč. nepriznavanje bogova. zeta znak) ned. pozdravl>avanje naselja. obezbediti. asibilirati (lat. sepsis) hem. asignat (lat. aseleničan (grč. dokazivanje.asamar 78 asignatar asamar (lat. a se esse biti tj. oleum ulje) hen. nesposobnost razumevanja znakova. zvanje pomoćnog sudije. asservare) čuvati. udva-ranje. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. sexus spol) bespolan. ascenseur) dizalica. pomoćnik sudijin. a-. asercija (lat. asignant (lat. nasilje. sepsis trulež. asesura. mučko ubistvo. pri vršenju operacije. assentatio) laskanje. assecuratus) osiguranik. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. dakle. aselgija (grč. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega.) ned. kora od hleba. nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. asepsija (grč. assessoratum) prisuditelj-stvo. a-. uspinjača. asanacija (lat.

prilagoñava-ti. udarac u dvoboju. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). asindet(on). asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asli. asiduitet (lat. moguće. izjednačavanje. asimulacija (lat. a-. asilabija (grč. nejednovremen. assimilare) izjednačiti. ua. pomoć. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). istrajnost. upravo. verovatno. ital.: „Misli mlada. assimilatio) izjednačenje. ili izmeñu članova jedne rečenice. potpora. (da) niko je ne čuje. nevezanost. u početku sa trohejom ili spondejom. licemerstvo. a-syndeton) pong. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. bogougodnih spisa. asitia nejedenje. vrednoća. asketičar (grč. primiti u se. trudoljubivost. . pratiti nekoga. asimetričan koji nema simetrije. syn sa. asimfonija (grč. a-. nedostatak hrane. neskladnost. isti. — (ali) Slušale je momče čobanine. dela. asimptotičan (grč. prisustvo glista u stolici. uputni-ca. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. fiziol. bez sveza. aso (fr. askeo) učenje o askezi. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asistirati (lat. nedostatak volje za jelom. asket(a) (grč. a-. gladovanje) post. askaride (grč.asignatura 79 asinhroaičan (grč. pokajnik. asketika (grč. askaris) med. askeo) pisac pobožnih. jednačenje glasova (po zvučnosti. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. asketizam (grč. juriš. asimfoničan. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asimetrija (grč. asindetičan (grč. asindezija (grč. nedovoljno saosećanje. supši. pr. asignacija. asimilirati. asjeraža (fr. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assignatura) v. nesrazme-ran. neravnomernost. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. a. nepoklopljiv. assaut. gran. bubine. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. zaista. npr. asitija (grč. asketski (grč. ali se nikad ne dodiruju. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. pokajniš-tvo. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. tur. asistencija (nlat. asklepijadski stih četr. pokajnički. a-. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). neješnost. pomagač uopšte. asignirati (lat. a-. asker) vojska. prisustvo. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. nalog za isplatu.ne. assistentia) pomaganje. assistere) pomagati nekome u poslu. nestezanje srca. npr. assiduitas) tačnost. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. i sa jambom na završetku. vrsta vežbe u mačevanju. asignacija (lat. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. nespojenost) ret. iz koga se ne može izvesti zaključak. asimilacija (lat. a-. asimpatija (grč. pritvorstvo. askariodoza (grč. asindet(on) (grč. nejedna-kost. asketos) isposnički. asignatura (nlat. asli (arap. askesis) isposništvo. jednačiti. napad. vojnik. systole skupljanje. assalto) napad. izjednačavati. stezanje) ned. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asimilirati (lat. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. syllogismos posredni zaključak) log. neskladan. bogougodan. a-. neistodo-ban. sympatheia) nenaklonjenost. detinje gliste. asker (tur. fiziol. marljivost. acieration) pretvaranje u čelik. asjeracija (fr. asyndesia) nevezanost. asimilovati v. symptotos koji se ne poklapa) mat. asistolija (grč. preobratiti hranu u organ-sku materiju. prilagoditi. chronos vreme) neistovremen. gram. pomoćnik. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. jezik. postojanost. bez svezica. revnost. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. askaris) pl. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. symphonia) nesklad. asklepijadska strofe četr. zood. primati u se. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. a-. ash) pravi. psih. asketes) isposnik. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). prisustvovati čemu. asimptota (grč. asilogističan (grč. neskladnost. vrsta klasičnog stiha. assimulatio) pretvaranje. vaspitni. askeza (grč. nedostatak veze u rečenicama. nejednak. čeličenje. assignatio) d oznaka. doista. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. isposništvo. mestu ili načinu tvorbe). assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. nemanje saučešća prema kome ili čemu. asistent (lat.

od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asparagus (lat. bez odreñene orijentacije. aspek(a)t (lat. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine.) ned. asortiman (fr. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . s hakom. aspermija (grč. asocirati (lat. aspergillus) med. koji nadovezuje na nešto.) v. težnja. nepostojanost. hladetina. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspermatizam. asortisaža (fr. kada se pojavi. aspirans) kandidat. koji izaziva gañenje. astatičan (grč. bog. aspermatizam (grč. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. asocijalnost (grč. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. nazeba i sl. gram. aspirin farm. udružiti. aspi's. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. pojava. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. ima ih više vrsta.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. aspirirati (lat. aspermizam. astakolit (grč. aspirata (lat. assortissage) trg. razvrat. \ asonancija (nlat. fig. asodična groznica groznica sa povraćanjem. gram. usisavati. associare združiti. dobro znamenje. astatos nestalan. aspergiloza med. Convallariaceae. bunilo. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. asonanca. slično zvučati. društvo. izgovaranje s hukom. onaj koji teži za nečim (položajem. surovost. fig. rod biljaka iz fam. assonantia) v. muz. asonirati (lat. aspectus) izgled. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. činovnički pripravnik. a. asotija (grč. asomatičan (grč. aspiracija (lat. gasa ili tečnosti. tvrdoća. biranje. aspermos) med. primiti za ortaka. nedruštven. uvlačenje u sebe. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. aspirant (lat. astateo. associe en commandite) trg. assonantia) post. asperifolmja (nlat. neotesa-nost. odabrati stvari jedne prema drugima. nepotpun slik. asperitet (lat. astazija (grč. aspermičan. nepostojan) koji nema pravca. littera) pl. v. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. aspirare) tražiti nešto. sisanje. aspermatičan (grč. as-6des koji oseća gañenje. pust život. astr. izazove u svesti i neku drugu. zbirka razne robe iste vrste (npr. aspic) kup. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. astatične igle fiz.ne. asocijativan (nlat. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. ase prezasićenost) med. para. somnus san) med. oštrokonña. vid. muz. oporost. socialis) nedruževan. gledište. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. opre-miti. zadrugara. usisavanje. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. lat. odabiranje. spajanje. asocirati se združiti se. čežnja. associatio) udruživanje. špargla. uortačiti se. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). raskalašnost. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. spojiti. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. tajni ortak. aspra (grč. up. associe) drug (ili: ortak) u poslu. egipatska naočarka. pihtije. asocijacija (nlat. aspermičan (grč. asocijalan (grč. biljka sa hrapavim lišćem. krutost. udruženje. reumatizma. zvanjem). aspirator (lat. asperifolia) pl. a-. asomnija (grč. nesanica. asparagus) bog. aspik (fr. aspidos) zool. v. asosje (fr. asoti'a) razvratnost. težiti za nečim. asperitas) hrapavost. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. asosje an komandit (fr. usisaljka. a-. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. udisati. usisač. aspiratio) gram. člana. u organizmu ljudi i životinja. vezati. aspirata se. izgovarati iz grla. neravnina. lat. asonavca (nlat. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. astasia) nemir. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. udi-sanje. žel>a za nečim. s dahom. sa dahom. strana nečega. asolirati (fr. zla i opaka žena. vezivanje. guja otrovni-ca. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. aspermizam. up. asortirati (fr. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. bacakanje teškog bolesnika. koji nema semena. med. aspermizam (grč. uvlačiti u sebe. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. a-. ventilator. rospija. suglasnici s dahom.) med. sperma seme) med. aspergioloza (lat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. fil. koji ne može da izlučuje seme. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspida (grč. knjiga). a-somatos) bestelesan. astakos rak. lat. samoglasničko podudaranje. grubost. associare) pridružiti. Kthos kamen) geol okamenjeni rak.

nauka o asteničnim bolestima. astheneia slabost) med. duhovit govor. želudačnog). zvezdani. astrafobija (grč. logia nauka) ned. astralis) koji se tiče zvezda. nomos zakon) upravljanje gradom. astratija (grč. Juno. zvezdani. grañevina bez stubova. slabost. astron. geodezija. asterizam (lat. tačka) fiz. orao vidim. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. grč. asteriskus (grč. astro. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. uticaji. plane-toidi. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. ned. slabija no na ostalom nebu. astralni (lat. astragalos kocka. zemlje i pakla. telesnih osobina. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. sipnja. smrt ili obamrlost od udara munje. u srednjem veku: pali anñeli. astragalos) kocka. vid) pl.). phobos strah) med.ne. aster. astragalizam (grč. drugo. zvezdana svetlost. a-. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. asthenes. astinomi)a (grč. asterizma (grč. Ceres. astrobolizam (grč. udar sunčanice. makros dug. male. posle svakog bacanja kocaka. gledam) med. asteničan (grč. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. grupa zvezda. telo bez zemaljskih. eterično telo čoveka. oblika zvezde. a. asteroeis) zvezdast. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. uprava grada. pun zvezda. aster zvezda. asty grad) velikovaroško ponašanje. asthenes. med. grč. asterismus. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). zvezdan. asteismos utančan. asteričan (grč. Palas. aster zvezda) fiz. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. sjajan. npr. astigrafija (grč. preterano velik strah od groma ili grmljavine. zadirki-vanje. kockanje. ret. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. astenologija (grč. astmatičar (grč. a. fini ton u ophoñenju. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića.ne. astragal omanti ja (grč. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. aster) sazvežñe. Vesta i dr. astenopija (grč. steničan afekt. zadevanje. up. alat. tj. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). dosetljiv govor. duše umrlih. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. oronu-lost. vrh. gležnjača.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. 6 Leksikon . stigma bocka. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. asteroeides) zvezdolik. astheneia nemoć. sunčanica. stylos stub) vrh. astenija (grč. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. npr. supr. zvezda.ne. astenična groznica živčane groznica. služi za pravljenje raznih ukrasa. astilon (grč. slab vid. zaptivanje. v. ipak kaže. aetigmatičai (grč. asthma) med. astralna svetlost. grapho pišem) opisivanje gradova. koji potiče od slabosti. astmatičan. usled interferencija svetlosti. asthenes) nemoćan. astralno telo. obruč. slabost vida. slab. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. psih. asty grad. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. po učenju okultizma. eidos oblik. astma (grč. astralni duhovi. uglañene radnja. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. asteroidan (grč. astron sazvežñe. asty grad. astralni svet. zvezdast. koji potiče od zvezda. astrobolismćs. asteroidi (grč. astragal (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. asthma) sipljivac. npr. nemoć. a. nadzor nad kućama. srčanog. zvezdano nebo. teško i kratko disanje u nastupima. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. koji potiče od zvezda. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. piljak. npr. astenomakrobiotika (grč. asteizam (grč. astr. izbegavanje vojne obaveze. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. svet zvezda. lako zama-ranje očiju. up.(grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. tuga. skočna kost. astrogeodezija (grč. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. u obliku zvezde. oronuo.) igra kockom. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. Astrea. astigmatizam (grč.) geol. osobina nekih vrsta liskuna koje. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. astralit (lat. stigma. astrum zvezda.. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju.

asphaltos) hem. podneblje. astron. astrofotometrija (grč. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. aetronomija (grč. astron. assouplir) učiniti gipkim. fil. hasimak) žestiti se. meteorolo-gia.) veština posmatranja zvezda. onaj koji se bavi astrotozijom. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. razumeti. slave (Vergil). 149. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. paklina. Sunčanih pega itd. astron) zvezda. astro. uzimanje. astro. astrodiktikum (grč. v. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astrolatrija (grč. kometa. okamenotina u obliku zvezde. Ifthos kamen) zvezdast kamen. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. assourdir. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. poznavanje) poznavanje zvezda. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. tj. do časti. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astro. asuplirati (fr. astronom (grč. astrolabijum (grč. astronomia. astron. tj. astrofičan (grč. astrosofija (grč. astron. astromavtija (grč. astronomski (grč. fil. načiniti popustljivim. astrometeorologija (grč. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. obaviti kakav posao i sl. zakon) nauka o kretanjima. assumtio) primanje. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. prav. metron mera) zvezdomer. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astron. astron. astrografija (grč. astron. podelu na sazvežñe i nazive. slomiti (volju.) nauka o (nekom) uticaju na vreme.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. asumiti (tur. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astron. astrometar (grč. okretnim. labi's držak. srditi se. astrofotografija (grč. upotrebljava se za astrognozija (grč. surdus gluv) zaglušiti. asfalt (grč. primiti odgovornost. asurdirati (fr. photćs.) v kosmonautika. photćs svetlost. astron. fig. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. zeml>ina smola. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). shvatiti. aetronomija. pomešan sa krečnjakom. astrolog (grč. itd. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. nćmos. astron. astroskop (grč. astrologija (grč. slik. primanje duše na nebo. položaja planeta. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. astrolit (grč. astron. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. gnosis spoznaja. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. dati blaži karakter. druga (minor) premisa u silogizmu. tj. asumpsit (lat. uzeti na sebe. uzeti k sebi. veličini nebeskih tela. astrofit (grč. astrofizika. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. azota i sumpora. dan smrti nekog svetitelja. thećs bog. a-. ret. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. ogroman. hasir) prostirač od rogoza. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. npr. služba zvezdama. zvezdočatac. grapho) opisivanje zvezda.000 km. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. asumcija (lat. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. vrlo velik. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astrograf (grč. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. morska zvezda slična biljni. assumere) preuzeti. astron. astroteologija (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astronautika (grč. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. neku misao. nemein upravljati. astrum. grč. ublažiti (svetlost. phos. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . zvezdozna-nac. astron. astrofizika (grč. astron. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. glas). astro. asura (tur. umeriti. up. up. karakter) ukrotiti. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. asumirati (lat. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astron. astrognost (grč. astroskopija (grč. astrum (lat. astrometrija (grč. naročito astrofotografijom. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. assumpsit) primio je na sebe. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. phytcn) zool. assumptio. lat. astron. rasrditi se.500. phos. sik itur ad astra (lat.

napredovanje. napad. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. Atena (grč. drhtanje. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. asciji (grč. attemperare) umeriti. prema prilikama. duševno spokojstvo. „besenča-ni". (kod Rimljana: Minerva). ascendenti (lat. ateknija (grč. attache) na rad dodeljeni službe-nik. uzlazak. neizmerno bogatstvo koje je. npr. atanatizam. vajara. ataksija (grč. ataktična groznica. med. kod vojske. lekara i dr. srodnici po uzlaznoj liniji. pretežnost. dedovi. attacca) kuz. suprotno: des-cendenti. attaque) voj. udar. ascensio) penjanje. zločin. askos koža) ned. privrženik. muz. ateleia) besvrhnost. thaumazo čudim se. a. ascendentia) prava. pokušati) protivpravan napad na život. 133. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). attemptare napasti. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. atavistički (lat. atentat (lat. up. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. obično u činu pukovnika. trbušna vodena bolest. utišavati. neuredan. atanazija (grč. askites tj. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ataširati (fr. Ateneum (lat. ascendentes) pl. attacher) pridati. atemporirati se (lat. atanizam (grč. asfaltirati (grč. umeravati. viša škola. obamrlost. ataraksija (grč. preci kao rodi-tell. divim se) nečuñenje ničemu. atelaža (fr. necelishodnost. udariti na nekoga. ra-stenje. voj. athanasfa besmrtnost) v. ateist(a) (grč. neposredno veži. sphyxis bilo) med. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. attelage) zaprega. fiz. tj. fig. up. navaliti. med. ustati otvoreno protiv koga. brak bez poroda. atambija (grč. a-taktos) neureñen. dodeliti na rad. naročito konjice. imanje ili čast nekoga. atalsko blago ogromno. atanizam. boginja rata. . ataka (ital. uzlazna linija srodstva. atavus napredak) sličnost sa precima. athambfa) neplašljivost. penjanje. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. polumrtav. neumrlost. spopadati. otuda: učeno društvo. nepravilnost. ascendencija (nlat. asfiktičan (grč. neustrašivost. hetman. nepravilan. ateizam (grč. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. kozački harambaša. astr. asfiksija (grč. juriš. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. stanje bez strasti. atanatologija (grč. prilagoñavati se duhu vremena. zaštitnica junaka i gradova. navala. vreñati. atavizam (lat. nagrizati. po staroitalijanskom načinu. nekog poslanstva. bezbožništvo. astr. zaštitnica umetnosti i veština. kći Zevsova. attaquer) napasti. a-. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ravnodušnost. tačno po taktu. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. asanzer. uzilaže-nje. npr. zaprežni pribor. najedati. spopasti. skia senka) št. ascensor) v. Vaznesenje Hristovo. ascenzija (lat. ataman-v. obamro. uzlazak. a-. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. at) konj. a-. ataše (fr. amovi. po legendi nikla iz njegove glave. attentatum od attentare. fig. neurednost u toku bolesti. nem. attaccare. at (tur. Spasovdan. (fr. pre naše ere. a tempera) slikati vodenom bojom. nosos. uzdizanje. naviknuti se na nešto. penjanje igrača na konopac. atakirati (fr. mat. onaj koji ne veruje u postojanje boga. napadati. penjanje. athanasfa) besmrtnost. atelier) umetnikova soba za rad. ublažavati. ataxia) med. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. atelje (fr. odan čovek. ataktičan (grč. pradedovi. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše.asfaltirati 83 ataman (rus. radionica slikara. nasleñe. naročito ženskih. atavistika (lat. a tempo). atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). primamiti. utišati. topovski pribor. ascites (grč. boginja. atanatizam (grč. atelija (grč. naročito grada Atene (Atine). u pravi čas. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. zavoleti nešto. napad neke bolesti. ascenzor (lat. ataraxia) fil. nemanje dece. nadmoćnost. a tempo (ital.sphyktos) ned. zločinački napadaj. osloboñenje od poreza i državnih nameta. besciljnost. osobina predaka. neiznenañenje. ublažiti. duševni mir. koji je u dubokoj nesvestici. najviši stepen nesvestice. atak. atheos bezbožan) bezbožnik. ataumazija (grč. napasti. Athena) mit. napadati. geogr. atheos bezbožan) bezbožnost. napadanje. atemperirati (lat. polet. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. uzlaženje nebeskog tela. a-thanatos besmrtan. a tempera (ital. a tempore) upravljati se prema vremenu. prav.

pismena potvrda. atika (nlat. atlanti (grč. veoma snažan. svedočanstvo. v. prav. atimirati (grč. atestat (nlat. attentata crimina) pl. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. aterisaža (fr. Atlas) ark. otuda koji pripada Zap. uverenje. u baletu: stav na jednoj nozi. atterrissage) avij. atman (ind. mor. napasti. obali. priterati zemlji. adijater-man. posvedočiti. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. a-. atestirati (lat. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. po verovanju starih Grka. nespretan. proglašenje nevažećim. atehnfa) neumešnost. dizanje tereta i natezanje konopca. pa potonulo u more. Africi. aeroplanom ili balonom na zemlju. atmidos para. uverenje. prvi vrat-ni pršljen. uverenje. Atlantic) Atlantski okean. atletske igreboračke igre. titan koji. atticus) svojstven atičkom duhu. poništaj. dosetljiv. v. atehničan (grč. atmidijatrika (grč. atmidijatrija (grč. fr. atmijatrija. ateraža (fr. čovek koji se bavi atle-tikom. svedodžba. ateramnija (grč. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. oko 9000 godina pre njega. teško varenje hrane. neumešan. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. plivanje. Atlas) mit. atest (lat. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atmis. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. duša. duhovit. ateteza (grč. neupućen. attitudine). priploviti obali. atman) dah. tanan. a-. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. a-theoretes) koji ne zna. a gesta t. po grčkoj mitologiji. u indijskoj fil. princip sveta. »tipičan (grč.) med. atipija (grč. životni dah. svedodžba.atentator 84 atmidometar atitida (fr. Atlas. trg. velik i snažan. ponašanje. nespretnost (npr. izvršiti zločinački pokušaj. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. pristanište. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. thermaino) fiz. attikismos) atički način govora. koji ima osobine jednog atlete. atlotet (grč. v. potvrñivanje. Atlas (grč. nepravilan. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". teška atletika rvanje. atlas (grč. ateoretičan (grč. attestatio) overavanje. attestatum) v. Atlant (grč. jednog lekara). atterage) mor. duša sveta. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. pristan. čast ili imovinu nekoga. lišiti koga grañanskih prava. znat. overi-ti. mor. atička duhovitost i dosetljivost. pravo ja. Atlas) mit. teramnos tvrd) med. stva. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. ležalo u Atlantskom okeanu.: duša. stav. pristajanje. spuštanje avionom. typos oblik. rvač. attestari) potvrditi. bacanje. atehnikos) neiskusan. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. napadati. atmidometar (grč. aticizam (grč. divov-ski. aeroplanom ili balonom na zemlju. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). prezirati. nepravilnost u razvoju neke bolesti. Atlas) geogr. rñava probava. koji odstupa od utvrñenog obrasca. skakanje i dr. atička so duhovit i fini način izražavanja. nevešt. po Platonu. atimija (grč. atički (lat. lepo i pravilno razvijen. uzor) med. atlete (grč. poništavanje. sime. nazvan po džinu Atlasu koji. geogr. ukidanje. zapadnoafrički. planina u severozapadnoj Africi. attica. uglañen. Atlantida (grč. atmijatrija. atterir) avij. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. potvrdu. atest. attestari posvedočiti) pismena potvrda. tj. . sjajna svilena tkanina. držanje tela. koje su mnogo negovali još i stari Grci. atlantski (lat. pokušani ali neizvršeni zločini. položaj. priteri-vanje obali. borac. ia-treia lečenje) med. nevičan čemu. sletanje. attique) ark. spustiti se avionom. atlanticus) gorostasan. atentata krimina (lat. aterman (grč. fig. athetesis) odbacivanje. atehnija (grč. atestacija (lat. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. mesto pristajanja.) neuredan. v. attitude. athletike) skup viteških narodnih igara. izdati svedodžbu. a-. pristati. atletski (grč. ital. veoma jak i lepo razvijen čovek. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. ne popggovati. nasrnuti na tuñe pravo. aterirati (fr. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atletika (grč. hodanje. koji pripada planini Atlasu. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. laka atletika trčanje. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). pesničenje. atentator (nlat. atmis. Atlantik ' (eng. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. pršljen-nosač. neve-štost. atentirati (lat.

lat. atmosferski (grč. fig. up. žutica. žućkasti kristali gorka ukusa. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atraktibilitet (nlat. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . malaksao. atonia) bezglasnost. up. alfa-čestica. primamljiv. protivrečnost. bojažljivost. atonos olabavljen. up. nenaglašen. lat. 2. v. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha.033 kg na 1 st . neobičan. iatreia lečenje) ned. volumen zapremine) fiz. tj. elektricitet. hevisajd. slabost tela. atmos. naročito komada za pevanje. reumatizma i dr. at-mijatrika. facere činiti) med. attractivus) privlačan. primamljivost. ato di kaden-ca (ital. veoma sitan. kadencom. atomistika. mlitavost. najmanji delić hem. logia) nauka o isparavanju. atopičan (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). parnih kupatila. stratosfera. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. nedeljiv. padavine: kiša. atom. atomska masa fiz. atom (grč. fig. atom. a-.) fiz. fiz. atrabilitet (lat. atopos) koji nije na pravom mestu. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atomističar (grč. uspavlji-vanje. atmijatrija (grč.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u .) koji se tiče atoma. atmosferilije (nlat. atto) poz.) kol. razdvajati u sitne delove. atomizacija (grč. atolmija (grč. mlitav. neutrona i dr. čep.) fig. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atmos.) fig. atomvolum (grč. atonija (grč. čin. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. v. atraktoran (nlat. nenaglašenost. logia) fiz. troposfera. nesposobnost rañanja. atonon) gram. up. ato (ital. završetak muzičkog komada. atmidometar. malaksalost. atmologija (grč. atoničan (grč. atonifikacija (grč. fenilhinolin-karbonska kiselina. atoksičan (grč. atmometar (grč. attractibilitas) privlačljivost. atomos. a-tokos koji ne raña. metron mera) v. atokija. atmidoskop (grč. atocija. atomos. agonija (grč.: repulzivan. o pretvaranju vode u paru. logia) nauka o atmosferskim pojavama. grad itd. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . gram. atolmia) strašljivost. elementa za koji se. atmos. kukavičluk. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). koja su postala usled naslojavanja korala. rasparčavanje. attractorius) privlačan. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. up. nepriličnost. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atmis. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atmos. neplodnost. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atomologija. atrabilitas) med. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. crna. jezgro ima isto tako složen sistem. atomistika (grč. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. veoma sićušna stvar. jalov) med. umoran. omlitavljenje. sve do početka XX veka. sphaira. sphaira. slab. lečenje inhalacijom. deutrona. atraktibilan (nlat. nepriličan. klonuo. atofai hedg.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike.) fil. nauka o atomima. atmis. odnos atomske težine prema gustoći. attractibilis) privlačljiv. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atmidometar. atonon (grč. atopia) nepristojnost. fiz. mislilo da je nedeljiv. atmosferski elektricitet v. atmosphaerilia) pl. atocia) pl. atmosferografija (grč. fig. supr. gram. atomos nedeljiv) 1.000 km debljine. nlat. atomizirati (grč. skopeo gledam) v. pojava. rasparčava™. atocija (grč. atto di cadenza) muz. atraktivan (nlat. med. a u praksi te dve atmosfera znače isto. sphaira lopta) vazdušni omotač. niska ostrvca. agonija (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona. atomologija (grč. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atoli (mal. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. neotrovan. atokos) ned. atomizam (grč.) bezglasan. atocije (nlat. atmidijatrija. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. bilis žuč. prstenastog oblika. najsitniji delić nečega. klonulost. primamljiv. atmos. lečenje pomoću pare. atmosferologija (grč. nenaglašena reč. sneg. atra tamna. neplodan. privlačnost.) filozof. atomski (grč. atmosfera (grč. atmos. razdvajanje u sitne delove. što iznosi oko 1. pristalica atomizma.

znamenitost. dvorana za primanje posetilaca. august (lat. atrezija (grč. nedostatak kose. loviti ca. predsrñe. atremograf (grč. thrix dlaka. gvožña i kreča. cenu. auguriozan. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. attractio privlačenje) privlačnost. pripisivati) svojstvo. čvrstina. auge sjaj. očnih i spazmodičnih oboljenja). atricija (lat. 31. melemi (npr. obeležje. augur (lat. Augeias) mit. up. povećanje. ojedanje. avgust. magne-zija. atremeo ne dršćem. kurjača. pre n. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. gatar.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. augmentatio) umnoženje. nepomičan.) koji nema kose. predskazivati. sušenje. odlučnost. užas. attributivus) koji se odnosi na atribut. fr. arthron zglob. broju i graji ptica. augirati (lat. atremes koji ne dršće. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. augirati. a. stvar koja privlači. umnožavanje. ath. — 14. augmentativ (nlat. dodavanje. tresis bušenje) med.: kontricija). bledozelen dragi kamen. auguralis. 2. zanimljivost. slutiti. kućetina. atrahencije (lat. augmentacija (lat. po Spinozi). pravo. a-. atrahirati (lat. a-. augere) v. gram. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. pouzdanost. augmentare) umnožiti. predskazivač. uzajamno privlačenje. atrijum mortis (lat.ne. attrahentia) med. atributivan (nlat. . atrofija (grč. sasušivanje. nemilost. pojačavati. mekani otok zgloba. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. astmatič-nih.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atrocitas) grozota. supr. med. atremia nepokretnost. attributum. e. atrofija. up. dodavati. tumač znamenja. naslućivati. atrij(-um) (nlat. n. atrofičav (grč. zove se i tirkiz. pogañač. predskazivački. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. kopnjenje.v. dodatak. znak. arthron zglob. e. paskvica.: repulzija. tih. bitna. npr. predmetak pomoću koga se. koja izvlače gnoj). reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. nedostatak prirodnog otvora. fig. augment (lat. srčano pret-komorje. atribut (lat. augurij(-um) (lat. auguralan (lat. surovost. mršavost) usled slabe ishrane. predznak. med. svire-post. atrepsija (grč. trenje. fil. neustrašivost) mirnoća. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. primamljivati. up. atrotomija (grč. obrazuju prošla vremena. uvećavanje. auguriosus) v. kakvo ća. atropos neotklonjiv. vinika (veoma otrovna biljka). med. trophe hrana) zakržljao. prednji deo hrama. atremija (grč. pod adh-. attribuere pridava-ti. privlačan predmet. mir. augmentativum) gram. u kojoj je bilo 3. zabava. suv. attritio) med. prirapggaj. čiju je štalu. slab. atrofima (grč. povećati. atrium mortis) predsoblje smrti. povišavati. predznaci (ili: vesnici) smrti. znamenje. osmi mesec u godini. atropa (grč. cacynieH. augurirati (lat. velebilje. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. atrihija (grč. dlaka. auguriozan (nlat. augur. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. beladona. konjić). mesec žetve. ojedenost kože. počasno ime rimskih careva. kralj u Elidi. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. atrocitet (lat. prorok. augmentirati (lat. atronin (grč. bezdlačnost. uvećanje. augural) proročki. augmentirati. trepho hranim) med. predskazi-vanje. dodatak. nadležnost. umnožavanje. privlačna sila. dlaka. a-. pojačavanje. miran) miran. phyma izraštaj. atribucija (lat. ne uzrujavam se. mir.). Augije (grč. strogost. operativne otvaranje zgloba. nepokretan. npr. up. gram. strahota. dodati. neumitan) vot. augustus uzvišen) 1. bezdlačan. umnožavati. kolovoz. augnt (grč. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. piroksen. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. (za razliku od deminutiva. pojačanje. povećava™. atropos) hem. otok) med. prividno kajanje. sredstva za izvlačenje. koji vrši službu atributa. auguralan. atro-fija kod odojčadi. pojačati. pogoršanje bolesti. zrak) min. oznaka. Her-kulo očistio za jedan dan. kataralnih. mršav. kod grčkih i staroindijskih glagola. npr. atrihičan (grč. attrahere) privlačiti. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. atremičan (grč. volina itd. sastoji se iz silicija. augmentum) povećanje. trajna osobina nečega. kosa) med. tome sečenje) med. koji se ne koleba.

) muz. zborio mesto. auletika (grč. pepevanje) čuz. auctio) trg. augustus) svet. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). autoritativan. naročito pozorišta. audire čuti. auktor delikti (lat. aukcionirati (lat. pozlaći-vanje. audiometar (lat. osvećen. zavesa. audifon (lat. saslušanje.. phone glas) med. hrabro. auditus (lat. kad čovek normalno čuje. auktoritativan (nlat. aura vitalis (lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auditor slušalac. auksanomstar (grč. auctor delicti) prav. auksilijarne trupe pomoćne trupe. probio sviranje. hrabrost. pregalaštvo. auditio) čuvenje. hrabrome pomaže sreća. javno nadmetanje. mirisan. množenje) biol. proba glumca. audače (ital. audijencija (lat. sonometar. aukseza (grč. svirača i dr. prodavati nad-metanjem. životni dah. nebo. čuvenje. augustus (lat. audacem forturia juvat) poet. slušati. auletike) veština sviranja u frulu. aura vitalis) životna snaga. auctor) v. nuz. augustinijanizam teol. uzvišen. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). audacitas) srčanost. opernog pevača. auditor (lat. sudska sednica. javnim nadmetanjem.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. javno prodavati. auksometar (grč. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. ćilim. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). pevanje uz pratnju frule. aukcija (lat. auletes) svirač u frulu. aura (grč. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. plaćanje menice o normalnom. dvorski život i običaji. držati licitaciju. aula) dvorište. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). auxiliaris) pomoćni. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. grč. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). slušalica za gluve. saslušavanje. probio pevanje. nauka o pevanju uz pratnju frule. grč. auratura (lat. nlat. pomažući. audire čuti. auditivan (lat. prav. ulagivanje. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. metron mera) med. slušalac. aurarius) koji se tiče zlata. audire čuti. auleum (lat. auctoritativus) v. čujni. aula dvor. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). vojni sudija. protivna strana. auctionari) trg. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. audicija (lat. auxsesis) ret. pregaocu bog daje mahove. dvornice) dvorjan-stvo. aulodija (grč. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. porast (ili: napredovanje) bolesti. svečana dvorana univerziteta. prijatan povetarac. ročište. mutus nem) ned. naročito biljaka. auktoritate kuratoris (lat. učenje o milosti sledbenika sv. aukcionator (nlat. auktor (lat. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. unca. ounce) v. aihapb uvećavam. auraran (lat. audiometrija (lat. prostrana dvorana. aura) prijatan vazduh. predvorje. auksilijaran (lat. auxesis rast. aule lat. de auditu (lat. učionice. metron mera) opt. aula (grč. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. med. slušni. ko sme taj i uspeva. auleum) prostirka. slušaoci. zlatni. aura popularne (lat. tj. sudnica. audacitet (nlat. autor. audion (lat. . po običaju. ode pesma. a ne može da govori. sudija koji saslušava) vojni islednik. up. up. auditorij(-um) (lat. auratura) pozlata. audijatur et altera pare (lat. Augustina. velika slušaonica. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. smelo. auns (eng. auleo sviram u frulu. auditivni tip psih. aukcionis lege (lat. a uso) trg. slušanje. aulos frula. aulizam (lat. audimutizam (lat. audacem fortuna juvat (lat. redovnom roku. srčane.) kec. laskanje. tj. carski. prestupa. aulet (grč. grč. smelost. auctionis lege) putem javne prodaje. auditorium) slušaonica. audire čuti. audace) «uz. javna prodaja. zasedanje. auditus sluh) slušno čulo. licitacija. aurum zlato. frulaš. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aulodika (grč. vinovnik krivičnog dela. auksin (grč. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. čulo sluha. auctoritate curatoris) prav. baldahin. audientia) zvaničan prijem. vrsta nemosti. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auxano umnožavam.

autarhija (grč. auripunktura (nlat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. fig. o. auriskalpijum (1. aurin (lat. samodržac. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sub auspiciis) pod okriljem. auslaut (nem. astr. autentikum. autentificirati (grč. sub austt-cčjus (lat. sreća. aurum) zlatovit. Australazija Indijski Arhipelag. aurum) zlato. austromantija (lat. istodnevni. deo uva za vešanje obodaca. auriforman (nlat. aurora (lat. Auslaut) lingv. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. jutarnje rumenilo. trg. minñuša. auris uho. augur. skopeo) med. authentikos pouzdan. fig. znat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. aigšp zlato) hen. koji sadrži u sebi zlata. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). authadia) samodopadanje. auspicium. australopitek (lat. prvobitni. znamenje. okrilje. archo vladam) samovladar. auskultant. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. spoljašnje uvo. aut — aut (lat. vlast. auskultator (lat. god. up. pod pokroviteljstvom. austrijacizam (nlat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. apsolutist. aurora. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. auscultare) slušati. uvce. aurum (lat. auris) lekar za uši. autos sam. sudski pripravnik. steto-skopa.) samovlada. aureola (lat. ital. „Vozar" (sazvežñe). prav. auriscalpium) med. pokrovitelj. odličan. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. despot. auriga (lat. autarh (grč. kraj reči. uživanje u samom sebi. australis južni. zlatan. auscultatio) ned. velik ugled. autemeron (grč. ušni. u obliku uva. samodrštvo. austrofobija (nlat. grč. osluškivanje. ausštafirati (nem. auripigment (lat. živeo u pliocenu. original. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. završni glas. srećan početak. auscultator) v. auspeks (lat. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva.) ned. musis amica) zora je prijateljica muza. auskultacija (lat. authentica) pl. autemeran (grč. phobos) mržnja na Austriju. početnik. auskultirati (lat. Austria. prisluškivati. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. Aurora) mit. nezavisnost od spoljašnjih stvari. znak. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. aut (eng. aurozan (lat. autadija (grč. auriga) kočijaš. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. žut ili crven mineral arsenov sulfid. zaštitnik. iskititi. autarkeia) dovoljnost samom sebi. auskultator. pomoćni sudija bez prava glasa. auri sakra fames (lat. autos sam. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. moć. aurum. udesiti. auriskop (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). bubanjsku opnu. tj. samostalnost. . facere) potvrditi. auricula) uvence. aurora muzis amika (lat. proricati. grč. veka do 1938. grč. apsolutizam. Aurora (lat.aureatan aureatav (lat. ubod u bubnu. namestiti (stan). auripunctura) ned. sjaj. bez uvoza sa strane. authenticum) izvorno delo. zaštita. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. autarkija (grč. autevtikum (nlat. med. australopitek (lat. pomoću stetoskopa. overiti. out) sp. fil. originalni spis ili dokumenat. aut — aut) ili — ili. stoffa materija) opremiti.. odvratna žudnja za zlatom. up. „ko rano rani dve sreće grabi". auscultans) slušalac. krug oko glave svetaca. koji prolazi još istog dana. australis južni. ispitivati šum pluća slušanjem. authadeia. ušna školjka. auster južni vetar. emera dan) med. aureola tj. up. zadovoljstvo samim sobom. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. pigmentum) mm. vrhovna uprava i zapovedništvo. zadovoljstvo samim sobom. autevtike (nlat. istok. slava. kašiči-ca za uvo. auriformis) uvast. aurikula (lat. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. kao uvo. prav. aureatus) zlatan. up. auspicij(um) (lat. auspicirati (lat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. aurora) zora. auskultant (lat. aurist(a) (lat. aurikularan (nlat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. aus iz. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. sogopa) svetli venac. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. pod zaštitom. lat. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19.

autos-didaktos) samouk. dromos put) automobilske trkalište. izvorni. izvršenje inkvizicijske presude. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autos. autografija (grč autos. samooploñivanje kod biljaka. dress) odelo za automobiliste. autokefalnost (grč. autografirati (grč. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. digestio va-renje) fkziol. authentikćs) zakonit. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autograf (grč. autos. izrañen putem autodafe (port. toxikon. verodostojnost. graphia) veština umnožavanja rukopisa. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. grapho pišem) samoživotopisac. autoklav (grč. din. autokefalan (grč. samooprašivanje. autovakcina (grč.(grč. pod uticajem želudačnog soka. sam svoj. autožir (grč. autokar (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. omnibus svima) automobil-omnibus.) samostalnost. pravi. autentičan (grč. razmekšavanje organskog tkiva. (grč. auto-de-fe) v. autogonija (grč. autobiograf (grč. v.: alogen. istinit. lat. autodefe (šp. kephale glava) samostalan. graphikos) svojeručan. omnibus. gamia) bog. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. umnožavati.) uobičajena skraćenica za automobil. autogram. kata-luo drešim. autos. pisac autobio-grafije. izvestan. autizam (grč. fr. auto-da-fe. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. lat. autćs. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. autos. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autos. autos. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autogamija (grč. autodefe. ličnosti i ideje. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autoinfekcija (grč. nlat. autokataliza (grč. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. učim. auto. autogen. autos. računa se u korist protivnika. autos. autos. svečano spaljivanje jereti-ka. autos. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autoerotizam (grč. autograf. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. sam sobom. autos. autografomanija (grč. autos. autodidakt (grč. auto (grč. autos. autos. autentičnost (grč. auto-dres (grč. autodinamičan (grč. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). svojeručno napisan. autos. autos. nepatvorenost. autografski (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autogram (grč. tj. autos. lat. samo-. autos. autointoksikacija (grč. autodrom (grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. izvornost. autografskog mastila. verodostojan. in) med. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autentikos) istinitost. odrediti) fil. eng. didakso. autodikija (grč. autognozija (grč. basis) prostor za smeštaj automobila. ital. actus fidei) jeretički sud. bios život. autos. autos. autos. autogramma) v. determi-nare opredeliti. up. pravovažan. auto-garaža (grč. lat. eng. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autogol (grč. lat. eros ljubav) psih. proučavam) samouštvo. nepatvoren. ili da. autodeterminizam (grč. dynamikos moćan. eng. infectio zaraženje) med. samovarenje. poznavanje samog sebe. svojeručan potpis. putem razumne volje. pravovažnost. gyros krug. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem.) samoživotopis. lat. autobus (grč. supr. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. jak) koji dejstvuje sam od sebe. vežbalište (ili: put) za automobile. autos sam. grapho. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. gignomai rañam) biol. fr. stena). trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. učenje o samodeterminaciji. nezavisan. sag. naročito u crkvenom pogledu. nezavisnost od drugih. autos. autodafe. gnosis) samoispitivanje. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. umnožiti. lat. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autodigestija (grč. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autobaza (grč. bilo da priča samo svoje doživljaje. autobiografija (grč. bezbožnika. autodidaksija (grč. autos. autćs. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. posle smrti. autos sam) psih. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta.

tako reći. autorisation) ovlašćenje. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. autokratski (grč. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. vutomorfoza (grč. lično posmatranje. auto-riser) v. postupaka. automatiser) pretvoriti u mašinu. glu-pak. automatija v. autos sam.) pril. autoliza (grč. autorizacija (lat. kritike) samokritika. h'thos kamen. autos sam. već čisto fiziološkim uzrocima. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra.) onaj koji tera automobil. vaga. životinja (kod Dekarta).) u gospodarstvu neograni-čen. Papinov lonac. autopsija). auctor tvorac.. lat. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. koji se bavi automobilom kao sportom. fil. autos. fr. za čoveka: onaj koji liči na stvar. tj. slika. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. . stvarni govor. autos. auto-strada. up. fil. samokretljivost. autokritika (grč. autos. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. politička nezavisnost. odnos prema samom sebi. autos. autopt (grč. automahija (grč. autos. Rembrant. vegetativni živčani sistem. automobilist(a) (grč. automobilizam (grč. autokrat(a) (grč.). autos. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. automatika (grč. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). automatos) nauka o samokretanju. automacija. slobodan. maomai. vladanje sobom. lat. mobilis pokretan. autonomos) samoupravni. nafta ili elektricitet. puh. 90 autorizirati automacija (grč. up. up. tj. sopstvenim očima. Tici-jan. ovlašćivanje. zvekan. automatos) samokretan. motorni čamac. autonomfa. autoportret (grč. morphe oblik) biol.) pristalica samouprave. fr. auctor tvorac. automatizam (grč. auto-put v. naučenjaka. samostalnost. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. fr. med. v. umetnika. auktor. autos. automatski (grč. automat (grč. aparat za sterilizaciju lekova. autos sam.) v. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autopsija (grč. fr. autosomnambulizam. maomai tražiti žudeti) fiz. puška. samodržački. moć) samodržac. automobilski sport. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autokratizam (grč. pregled. logia) ret. mišljenju i pisanju). autorizovati. autorizirati (lat. koji sam od sebe radi. 1ub rastvaram) samorastvaranje. autos. autonomist(a) (grč. bezvoljnik. go-spodarenje razuma nad čulima. autoptes) očevidac. automatizirati (grč. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. lično iskustvo. mahinalan. Tintoreto i dr. samokret. autoptički (grč. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. biće koje nema duše. samokretanje. 2. autopatija (grč. autokratizam. portrait slika ličnosti) um.. med. automatija. autos. nomos zakon) samozakonodavstvo. neograničeni vladalac ili gospodar. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). fr. autoniktobatija (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. auteur) pisac. sistem apsolutističke vladavine.) neograničena vladavina. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. automatizacija v. lišiti samoradnje. učiniti da neko radi kao automat. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. kišobran. (Najpoznatiji: Rafael. nož.. npr. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. samouprava. na osnovu ličnog posmatranja. fig. besvesnik. začetnik. baino idem) med. putem otvaranja i pregleda leša (ua. autonomni nervni sistem v. kratos vlast. mehanički. samodrštvo. samo gledanje. pri čemu ne dolazi do truljenja. autos. pristalica samozakonodavstva. lat. tvorac nekog književ-nog. auto. nyktos noć. vladanje samim sobom. auctor. sprava koja. temno sečem) med. pronalazač. automatizam. autos sam. odobravanje. hirurških instrumenata i dr. autokratija (grč. autonoman (grč. ocenjivanje samoga sebe. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. samostalan. automatograf (grč. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. teranje automobila. samovladar. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. up. autologaja (grč. med. augere. autopadeia) sopstveno osećanje. autolitotom (grč. autonomija (grč. koji radi automobile. pascho iskusim. odobrenje. grapho) pskh. hem.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. putovanje automobilom. morfogeneza. autos. autor (lat. autos. viñenje) 1. automobil (grč. za razliku od slikovitog. opsis gledanje. tvorevina. naučnog ili umetničkog dela. samostalnost.

phagefn jesti) ned. therapeia lečenje) ned. autos efa (grč. pozvan. mršavljenje usled šećerne bolesti. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autotomija (grč. autos sam. hipnoza. je to rekao". autotip (grč. autorotacija (grč. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. therapeia lečenje) med. neuslovljenost. lat. autosomnambulizam (grč. ital. autćs sam. autćs. autohirija (grč. autostabilnost (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. auto-teles nezavisan) samostalnost. autć-chthon) prastanovnik. autoritativan (lat. i njihovo umnožavanje. ljubav) samoljublje. autohemoterapija (grč. tj. autos. fr. npr. auctoritas ugled. lat. pozivajući se na autoritet učitelja. autohipnoza (grč. npr. v. skopeo gledam) v. uticanje na samoga sebe. ambulare hodam) med. up. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. alotro-fija. obrtanje krila oko vertikalne ose. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. auctor. autotrofija (grč. omotaju elastičnim vrpcama. tj. autos sam. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. lat. v. transfusio pretek) ned. autćs. samoubećivanje. samoubistvo. therapeia) med. opunomoćiti. od vrha prstiju. autos. priznat stručnjak. serum) ned. prvi otisak. autohorija (grč. 2. haima krv. autorotacija krila aaij. stabilis čvrst. autos. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. supr. autos. automatsko održavanje stabilnosti. autćs.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. psih. autćs sam. jedenje samog sebe. ugled. improvizirano. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. uticaj. autohton (grč. he-mitipija. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. phonos ubistvo) 1. auto-strada (grč. pa se. autoskopija (grč. ned. choreo idem. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno.) biol. sticanje pogrešnog. zakon koji je na snazi. tome seći. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autos. heterotrofija. epha) „on. autofnlija (grč. hemigrafija. lat. lat. tvorac. priznata veličina (u nekoj struci). phone glas) 2. autotelija (grč. autćs. merodavan. trophe hrana) koji sam sebe hrani. samoobrtanje. ugledan. pravna). autoniktobatija. npr. autćs. autotransfuzija (grč. nadmoćnost (duhovna. autćs sam.) ovlastiti. autotrofne biljke bog. autofonija (grč. npr. up. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autofizioterapija (grč. kod zapaljenja plućne maramice itd. autoshedijastički (grč. autofonija (grč. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. zaljubljenost u samog sebe. autosugestija (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autofagija (grč. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. therapefa. lat. rotatio okretanje) samookretanje. autoterapija (grč. zakonita vlast. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autopsija. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autos. ljubav prema samom sebi. autoritet (lat. neograničenost. starosedelac uroćenik. takve su. physis priroda. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autos. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. nepomičan) fiz. somnus san. thećs bog) obožavanje samoga sebe. smatranje sebe samoga bogom. autoteizam (grč.. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. kad gušter žrtvuje svoj rep. nadležan. autoritš) 1.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autćs. na brzu ruku. čak kad su i pogrešna.. samolečenje. autos. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autos. suggerere uli-ti kome što u glavu. rasprostirem se) bog. philia naklonost. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. moralna. . autoseroterapija (grč. pod heterotrofai. autos. autćs. autotrofan (grč. fr. autotipija (grč. kod akrobatskog leta „kovit". autorizovan prevod. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. novija fak-similna izdanja. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autohirija. odobri-ti. Pitagora. up.

. skidanje) gram. osnovi ili reči. uroñenički. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. pretvaranje. i afilijacija (nlat. bolno. ili ne biti ništa. oset. aphe dodirivanje) lingv. aferaš (fr. veoma strasno. aphe dodirivanje. tužno. ačiti se. svaki utisak na telo. prenemagati se. uzbudljivo. koji je po strani. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. osećaj. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. samoniklost. afetuozisimo (ital.. na koga zbog toga niko ne računa. praviti se. afamiran. razjarenost. naročito na račun države. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. vrlo osećajno. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. afazija (grč. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. dvoboj. iznenadno. oboljenje. starosedelački.). phakos sočivo) med. usinovljenje. ljubazan. afakičan. afekcija (lat. afakija (grč. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. pretvarati se. a-. med. outsider) onaj koji je izvan čega. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. starosedelaštvo. umiljato. strasno. skraćivanje početka. parnica. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. affettuosissimo) muz. mržnja na ljude. afazičar (grč. strasnost. samobitnost. plašljivo. affectare) biti izveštačen.) onaj koji ima ili pravi afe-re. affaire d'honneur) stvar časti. aphesis) lii™. npr. spor. supr perihel(ijum). samonikao. afijun (stgrč. afer d-oner (fr. aut Cezar. prvi slog. afektuozitet (nlat. afetuozisamente (ital. jednostavnost. up. afera (fr. posao. duševni pokret. affectuosus. ljubazno. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. autsajder (eng.) v. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. osećajan. aut nihil (lat. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. nežnost. prirodnost (u govoru). affec-tueux) usrdan. uzbuñenje. aut Caesar. velika naklonjenost. afemija (grč. vazal. affectio uticanje) naklonost. toplo. koještarije. aphairesis oduzimanje. afereza (grč. aphaneia) glupost. affanato) muz. phasko govorim) med. zamršena stvar. lingv. kla-dilac koji se kladi nasumce. a-. afagija (grč. afidavit (lat. fr. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. odanost. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. nemogućnost gutanja hrane. apheleia) ret. afeleja (grč. usiljenost. ganutljivo. dirljivo. osetljiv. težak položaj. auto-chthonos) uroñen. bolestan strah od dodira. affectivus) uzbudljiv. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. koji se bavi prljavim poslovima. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. primanje u neki red . auto-chthon) prastanovništvo.) čovek koji boluje od afazi-je. stanje raspoloženja. konj trkač nepoznatog porekla. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. prenemaganje. srdačnost. affectuositas) usrdnost.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. autohtonija (grč. zanemelost od užasa. afetuozisimo. afiksacija (lat. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. helios sunce) astr. afamirati (fr. ljubav. samobitan. afilantropija (grč. affettuosissamente) muz. a-. nego i ce svojim putem. mlatiti se. bolest. up. usiJ njenje. psih. arb od. kon afeto. veoma naklonjen. ačenje. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. nemoć (ili: nemogućnost) govora. prikovati. stanje razjare-nosti. afek(a)t (lat. affidavit) mor. affidatus) klevetnik. afektivnost (lat. afine (lat. nedostatak očnog sočiva: up. fig. phflos prijateljski. v. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. affigere pričvrstiti. afektivan (nlat. afektacija (lat. afanija (grč. sukob. afefobija (grč. aficiranje. afektirati (lat. auf) predl. up. tur. phobos strah) med. na. auf (nem. neprirodnost. affectio delovanje) izveštačenost. tj. phagem jesti) med. affectio delovanje) osećaj-nost. aut nihil) ili biti Cezar. affettuoso) muz. affabile) muz. poklon i sl. dodatak korenu. afetuozo (ital. čuvstven. med. prostota. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). a-. afidat (lat. mlaćenje. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. afektuozan (nlat. obolelost. nešto veliko. affectus. arap. afion. affixum) gram. onaj koji je daleko od čega. uroñenipggvo. afanato (ital. neupućen čovek. affiliatio) usvojenje. prijatno. affaire) stvar. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. afeza (eng. sporna stvar. prvo slovo. afel(ijum) grč.

težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. nešto putem oglasa objaviti. tast. up. žalost. fig. iskaz dat pod zakletvom. rastužiti. nedaća. nagomilavanje. aficirati (lat.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. v. oroñavanje. mudra. ubrzavajući. arap. srodnost. obilje. npr. fig srodnost. neplodnost. poučna izreka. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. opijum. nameštanje topa na lafet. sličnost. a-. ganuti. affinerie) prečišćavaonica. kon aflicione. hol. affirmatio) potvrñivanje. affretement) kor. preterano razvijen spolni nagon. aflikcija (lat. pre^ čišćavanje. puške na kundak. oplon. up afrodizijazam. afoničan. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). afobija (grč. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. ljubavni bes. aphyllos. afitirati (fr. zet. affretando) muz. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. izo-bilje. dremak. primiti nekoga u neki red. potvrditi. zbratimiti. afrikata (lat. nebojažljivost. oštrenje alata. npr. doterati. npr. affiche) oglas. aphobia) neosećanje straha. afformatio. uzbuditi. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. parenje. alfresko. aflogističan (grč. napraviti lepšim. č. jalovost. potvrda. afonija (grč. afirmativav (nlat. potvrdan sud (S je R). affuter) voj. odsečan. afluksija. bratstvo. afroditski (grč. umnožavanje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afluks. top ili pušku pripremiti za paljbu. aforizam (grč. uobličiti. glačanje.) uticati. dirnuti. v. affirmativa) potvrdno mišljenje. afekcija. društvo. affluentia) priticanje. muka. afretozo. afyun. afinerija (fr. log. afrodizijaka (grč. afretozo (ital. odlučan. afficere) v. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. spolna ljubav. affirmativus) potvrdan. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. ljupkost. profi-niti. tužno. afluencija (lat. c. rastrubiti. obljuba. afinirati (fr. aforija (grč. bol. lat. affinitas) srodstvo. Aphrodite) mit. afiličan (grč. afirmirati (lat. draž. affiner) prefiniti. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. sve brže. afretando. phlogizo zapalim. aflito (ital. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afretiranje (fr. ta rafinerija. neplašljivost. afilirati (lat. združiti. . ljubavno uživanje. afflitto) nuz. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. affiliare) usiniti. tajno udruženje. navala čega. pri-livanje. a-. affutage) voj. up. afitirati (fr. afflictio) utučenost. Aphrodite. afion (stgrč. afirmacija (lat. affigere priku-cati. afluks (lat. affricare natrl>ati) pl. zlato je skupoceno. afinaža (fr. phyllon list) bog. aformacija (nlat. phoros plodan. pripremanje topova za pucanje. ljubavno ludilo. prikovati. astr koji opisuje planetu Veneru. gram. uveriti. napraviti utisak. tur. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. affretoso) nuz. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. fig. obilnost. phone glas) ned. afrodizijazam (grč. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). šurak. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. a-. jad. pokazni. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. afirmati-van sud. afluksija (lat. zakupnina. doterivanje. up. oglas. affirmare) tvrditi. npr. u obliku izreke. nujno. affinis) roñak po ženi. afretando (ital. stanji-ti. afroditografski (grč. doj-miti se. prijateljstvo (suprotno: kognacija). bezglasnost. potvrñivanje. aficiranje (lat. nesreća. sagorim) koji gori bez plamena. priliv. javna objava. Afrodita (grč. bez čašičnog listića. afiniranje (fr. afrodizija (grč. zakuplji-vanje lañe. affluxio) v. bolno. afficher. tuga. aphorismos) kratko i jezgrovito. afinitet (lat. prijatelj. afresko v. družba. rodan) ned. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. a-. aflogistična lampa. ucveljenost. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. afitaža (fr. afirmativa (nlat. afirmirati se uspeti održati se kao takav. plemenitih ruda. afrodizija. potvrda. affluxus) priticanje. tvrñenja.afilirati 93 afroditski ili društvo. pre-čistiti. afinis (lat. hen. lat. ad forma-ge obrazovati. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. udariti na sva zvona. radionica gde se prave žice.. sveza. pridružiti. afiš (fr. afyon) mak. složeni suglasnici. biti afitiran biti u pripravno-sti. obilje. aforistički (grč. morska gusenica. bez listova. očistiti. ožalošćenost. stanjivanje. bratstvo ili društvo. prečišćavati. imati pri ruci. potvrñivati. affinage) profinjavaže.) ljubavni.) med.

nesposobnost razlikovanja boja. otuda: slabost. a-. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. ahromazija. a-. tur. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. chroma boja) opt. pomračenje vida. affunde) fari. ahipnija (grč. ahromatopsija (grč. oskudica u žuči. a-. ahemanzija (grč. slaba strana. up. tako da mogu upijati boje. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. acholos) med. potpuno slepilo za boje. a-. afunde (lat. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. melemi u masti u kojima nema voska. up. ahromatizam (grč. hydor voda) nedostatak vode. ahromatizam. Ahilova žila inat. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. koji nije u svoje vreme. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. up. aphros pena. a-. chemeia) fiz. orao vidim) med. achlys) tama. besanica. ahlis (grč. acerbatio) zagorčanje. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. karneola i dr. aharistia) nezahvalnost.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. aserra) kutija s tamjanom. Achilleus) mit. reka žalosti u donjem. Aheron) kit. acervatio) nagomilavanje. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. surovost. aftong (grč. bledilo. cheo sipam. acenonoet (grč. koinos zajednički. ahronija (fr. a-. ahat (grč. aftezan (grč. after-diner (eng. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. ahroničan (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. izraditi da izgleda kao ahat. dobar i mudar saveto-davac. pogoršanje. ahmedija (arap. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. chylcs sok) ned. oboljenje na sluzokoži usne duplje. acera (lat. ahipničan. aphthosus) mehurast. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. sramota. bledilo. aphrosyne) bezumlje. phthongos zvuk. . fiz. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma.) biol. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. vrsta dragog kamena. ahromatičan (grč. dolivanje. aphtae) pl. akromatin. ogorčen. boja kože) med. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. podzemni. služi za nakit. večernji. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. grubost. med. acera historika (nlat. a-. strog. akeridi. ravnodušnost prema nekom dobru. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. dosuti) dosi-panje. aphthai. acerbitet (lat. podzemnom svetu. chypnos san) med. do pete. a-. ahilija (grč. opt. otklanjanje boja. bezbojnost. v. strogost. affundere. a-. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. achates) št. a-. Ahasfer (hebr. aholija (grč. bežučnost. prema životu. nesavremen. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). fig. afuzija (lat. a-. acerbacija (nlat. med. Ahitofel (hebr. akedija. ton) gram. malokrvnost. nego mora večito lutati. ahidrija (grč. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. achromatos) bezbojan. čalma. affront) otvoren napad. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. up. acera turarija (lat. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. achronie) liti. tj. acervacija (lat. chemeia) pr. ned. uvreda.). nlat. akesis) lečenje. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. besmislenost. acera filologkka (nlat. afront (fr. ahemav (grč. gorčina. farm. sin Peleja i božice Tetide. acezija (grč. bezvučni suglasnik. oskudica u vodi. acerbitas) oporost. glas. mesnatog dela gnjata (lista). zatupelost. bezobrazna i drska prevara. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. Keros vosak) pl. ntis. akenonoet. buncanje u groznici. Ahil (grč. affronterie) javna pogrda.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. akedeia) duhovna tromost. acerban (lat. magličaste mrlja na rožnjači oka. afrosinija (grč. afronterija (fr. surov. akezija. Aherov (grč. up. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. med. aceridi (grč. bezvodnost. ogorčenje. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). kadionica. gomilanje. ahromazija (grč. mana jednog čoveka.) opt. turban. grub. acerbus) gorak. ahrea (grč.) ime mudrog savetnika kralja Davida. noos razum. chroma boja. lat. nemanje sna. a-. aphtha. i to na peti. sprava za merenje vrenja. up. up. ahmadiyya. acedija (grč. donji svet. afte (grč. affundere doliti. chros koža. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ahatizirati (grč. opor. ahromatin (grč.

prisustvo acetona u mokraći. acetum (lat. mineralna. haima krv) med. uzburkano. acetilceluloza (lat. acidosis) med. potpuno. hrane u želucu. grč. acetometar (lat. stvaranje kiseline. aseg. adžustamente (ital.ne. sirćetno kiseo. acefalija (lat. acetoza (lat. acetilen (lat. prisustvo acetona u krvi. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acescencije (lat. ocatne kiseline. soli sirćetne. acetoiurija (lat. acsscencija (nlat. aciniformis) v. lek protiv žuljeva i bradavica. acefalan (lat. aciditas) hen. acetil (lat. aciniformav (nlat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acetaldehid hen. kisela voda. stapanje. ašikovati (tur. acinosus) pupast. 2. bezbojan i otrovan. acetum) hem. acetabulum (nlat. pretvoriti u kiselinu. acidimetar (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acinozan (lat. acidacija (nlat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acetum. okaliti. grč. upotrebljava se za osvetljenje. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola.) 1. acidatio) hem. acstometrija (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. ukiseliti. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acetati (lat. žlezde. acescentia) hen. kiseljak. acetum) hen. metrfa) hem. kiselost.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acescentia) pl. grč. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetate-star celuloze. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acetum sirće. zglobna čaša. koji sadrži sirće. acidoza (nlat. acetonemija (lat. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acetum) hem. tačno. uskišnjavanje. dirll-vo. acid (lat. aceterin (lat. acciaccatura) nuz.) sirćetovit. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetum) farm. acidificatio) hem. acidifikacija (nlat. anat. bog. hen. koji ima oblik zrna grožña. acescere. naročito kod šećerne bolesti. aggiustamente) muz. Uron mokraća) med. ocat) pl. acidofilan (lat. a. grč. acidum. očeličiti. agi ta to) muz. aciditet (nlat. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acetum) sirće. ačakatura (ital. ocat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. ljutina. sredstvo. acidum) hem.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acetum) hem. acetičan (lat. pretvaranje u kiselinu. fr. jela i lekovi koji lako prokisnu. asik) voditi ljubav. asegeg) čeličiti. grč. grč. acetum. acijanoblepsija (grč. tronuto. sklonost prokišnjavanju. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acidirati (nlat. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. lako isparljiva tečnost SN2SNO. kon adžitacione. npr. acidum. sasvim tačno. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. metron mera) hem. acinozan. acetum. kyanos plav. acidere) hem. kiselina. acephalus. adžitato (ital. metrfa) merenje jačine kiselina. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. grč. aceton (lat. . npr. sprava za merenje kiseline sirćeta. naročito kod šećerne bolesti. merenje jačine sirćeta. acidimetrijv (lat. proki-šljivost.

bas-bleu) plava čarapa. tričarija. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. vrlo jevtino. bagmak) hrom. bagasa (fr.) ne mariti za nekoga ili nešto. V=predikat (dok A označava subjekat). basis) osnova. bagger) jaružar. Vso= banko. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bagdar. temelj. V=sniženi ton N. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bagatella) sitnica. bavoširati (fr. ološ. pagat (ital. podloga jedne stvari. kapija. bonus. slične bagdadskim šalovima. bagerovati (hol. bavoš (fr. Bav (lat. . strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. bager (hol. badava (tur. fig. Btto= bruto. babu (ind. mat.) vrata. bacdar od pere. grad. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. merač. b). otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bagav (tur. fiz. ne radeći ništa. detinjarija. babiola (fr. baždarina (tur. bagatelisati (fr. uzalud. ð=bor. uče-na gospa. mulja. 2. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. pančaratra. zbrka. meraču. geom. lenstvo-vati. moreuz. podnožje stuba. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . huz. bagasse) isceñena šećerna trska. arh. taksa baždaru. badem (tur. pomoću motaka za merenje. bagatelle. nečisto štampati. bhagavata) v. baždar) l. bagaža (fr. češka brza mazurka. beatus. bangav. koještarija. baborok) omiljena češka narodna igra. Bavijus (lat. bava) trg. babel (hebr. kao skraćenica: b= bene. bavoche) nečist štamparski otisak. knez. bedminton. vajna spisateljka. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. malenkost. Babilon. bedava) besplatno. zabuna. ða=barijum. baza (grč. babo (tur. maslin-ki i dr. bagavata (ind. carina. baždar (tur. nevaljalstvo. bavella. log. nlat.) besposlkčiti. baget (fr. nipodaštavati.B B. ćopav. geod. badminton v. . ital. bagat. deda) otac. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. baždar) naplaćivač carine trošarinac. radi isušivanja zemljišta. carinik. sit-narija. baggagium) prtljag. potcenjiva-ti. šljiva. kontrolor mera. Bi= bizmut. ba-ble (fr. nečisto izrañen bakrorez. otpaci od svile. bab (pere. . Vg=bor. sitnica. Bavius) v. S. v. Bk= berklčjum. baguette štap. bacdar od pere. baba otac.) kraljev otac. pere. badavadisati (tur. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. baborak (češ. fig. hen. izopačenost. nečista izrada. ba so. Vavilon. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. ne obzirati se na . kantardžija. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. vaditi pesak iz reke. osnova stepena. Bavijus. taroka ili aduta. fig. kanala i sl. babiole) dečja igračka. traćiti vreme uludo. manguparija. bagage. kom od grožña. baba otac. prava linija duga više kilometara koja se. igračka. kipa ili svoda. bagata) u taroku: prvi od 22. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. čistiti rečno korito od peska. badem) bog. razvrat.) jaružariti.) indijska titula: gospodar. babel) nered. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bezbožnost. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti.= vaso kontinuo. baba-kan (pere. uzaman. Ve= beril. V. potencije ili loga-ritma. ba-breton (fr. stvari. bagatela (fr. uzimati koga ili što suviše olako. bavela (ital. bavocher) praviti nečiste otiske. po čemu je i na zvana.

betilije. Bazedovljeva bolest ned. obojiti crno. bazeologija (grč. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). potom. augita. hramovima (ind. voj. dućan sa svakovrsnom robom. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. pouzdati se. kefalotripzor. bazar (pere. bajadere (port. baymak) vračati. bazirgan od pere. realnu bazu. bazni (grč. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. Basileus) pl. fil. pojačana probava materija. tvar (materija. baza. I. basiliskos) zool. bazarn (fr. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. god. bombasin) trg. i magnetita. bajagi (tur. basis) hen. bajat (tur. mršavljenje i dr. bazilisk (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. baitilije (grč. modni list sa mustrama za haljine. basis) pl. varati. logia) nauka o osnovi-ma tela. bazeitet. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bazeitet. bethel) pl. bazanirati (fr. v. ručni reaktivni bacač. predstavnik trgovaca. bazeitet (grč. nebesno kamenje. 28. baziti (grč. baitylia. basis) ži. sličan bazilici. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. utemeljiti. zasnovati. bazergan) starešina trgovaca. javne igračice i pevačice u Indiji. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. opsenariti (u svrhu lečenja). bazirati (grč. a druge za sudije (tribunal). baziotrib. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. ovčiju. vašarište. basis) hen. stari. basis. kol. koji se upotrebljava naročito na Istoku. drhtanje prstiju. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. znojenje. bazar) pijaca. pouzda-vati se u. kraljevski zmaj. hen. bazen (fr. 1799—1854. oslanja-ti se na koga ili što. glavna vena na pakoru-čici. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. baziotriptor. supstanca. bazilika (grč. konta na konjičkim čakširama. baze. u isto vreme. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). (nazvana po nem. bazrñan-baša (pere. odreñen put na zemlji (npr. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. va triangulacije. tripsis trljanje) ned.. odličan materijal za grañevine bazana (fr. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bayat) koji više nije svež. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. osnovno učenje. basen. kod Grka i 7 Leksikon . basane) učinjena ili obojena jagnjeće. Bazedovu. glavna crkva (takoñe: vasilika). javlja se u obliku slivova. bazno kamenje. tobože. dolerita itd. i javne ženske. tribo trljam) med. v. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. objavljen 887. bazuka voj. koji „čine privrednu strukturu društva. bazalni. Moje. ustajao. uvodna stihovna stopa. v. jedne za publiku. baja™ (tur. bayagl) tobože. 19). mit. vrsta finog i jakog porheta. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. ovčija. basis. up. bazitst (grč. basis) pl. bazanit (grč. teleću) za kori-čenje knjiga. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. vrsta malih marama. bassin) v. bazilikalan (grč. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. tip prvih hrišćanskih crkava. osnivati. krupne buljave oči. basis. sem. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. basis) osnovati. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". baziotrib (grč. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. ubrzan rad srca. lekaru K. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. legendarni kraljevski zmaj koji je. počivati. tribe trljanje) med. hen. basaltes. baze (grč. proliv. kefalo-trib. basis.. basis) pr. bazen (fr. kupa itd. prisustvo jedne hemijske baze. basilike) u obliku bazili-ke. up. koje su. basin. pokrivena čaršija na Istoku. svojim pogledom zadavao smrt. baziotriptor (grč. bazalt (lat. baziotripsija (grč. četr. aiat. bazicitet (grč. osloniti se.-tur. brzine automobila ili drugog motornog vozila. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. saborna. bailadeira) pl. bazrñan (tur. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. igračice na službi u ind. Bazilike (grč. koji ju je prvi utvrdio i opisao). v.

ispit koji prethodi licencijatu. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. baksuzluk.) pl. bajlbrif (hol. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. ispit zrelosti. phagos) pl. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. nesreća. bakvuds (engl. bakrač (tur. haima krv) med. nlat. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bejram) v. baidaki) pl. bakterfa. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. Beize) hem. fero donosim) bog. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. baionnette) voj. mokrenje zaraznim klicama. bakara (fr. bal en masque) igranka pod maskama. nevolja. bakteriolog (grč. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. uništači zaraz-nih klica. jednoćelična živa bića. bakteria. bajonet (fr. šaljivčina. prevučen kožama. ital.-med. zlosrećan čovek. jagoda. bakteriofagi (grč. bakteriocidnost. pajac. Backfisch pržena riba).. baklava. caedere ubiti) biol. gorštaci. therapefa) lečenje pomoću bakterija. Dnjestru i Bugu. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bajdara (rus. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakterioterapija (grč. bakteriemija (grč. nagrada za učinjenu uslugu. bacca laureus lovorova bobica) na nem. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bakalaureirati (nlat. . bakteria. čovek koji drugome donosi nesreću. hol. bakterfa. bakračlije (tur. hem. bakteriocidi (grč. baksuz (tur. bakterfa. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakterije (grč. barjak. bakalaureus (nlat. bakteriurija (grč. palica. močilo. backboard) mor. bakšiš (tur. metra) merenje pomoću štapa. bakteria) biol. baccana) obična vinarnica. bakkai) trgovac namirnicama. Bakchos) kit. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baka (nem. bakciforman (nlat. bal. pripadaju biljnom carstvu. lat. veoma sitna. bakulus (lat. Bake) znak (obično komad drveta. bakvudsmeni (engl. bacca) bog. bayrak) v. Bajram (pere. ma-gistriranju i doktoratu. Bahus. bakalaureat (nlat. lysis rastvaranje) hem. 2. up. lat. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakterioze (grč. bakreni kotao (i uopšte kotao). osobina nekih živih bića. bakfiš (nem. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. od bakterfa batina) pl. bal an mask (fr. kažnjavanje batinom. baccalaureus. klicomori. bakteriocidnost (grč. bakterfa. klicožderi. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakana (ital. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. fig. napojnica. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bajdaki (rus. baculus) štap. boja. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. dem. bajc (nem. backwoods) pl. i eng. uron mokraća) med. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). rakidžinica. bakteriologija (grč. bakler (fr. močenje. jagodičast. štapom. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. baclage) mor. grč. backwoodsmen) pl. baklave (tur. bakulacija (nlat. bakterioliza (grč. krčma. bobica. balio. prisustvo bakterija u mokraći. bakteriocidi. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bobičast. v. baccarat) francuska hazardna igra karata. luženje. batina. uzengija. Vasso Bahus. up. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bakterion štapić. poklon. bal (fr. bacciformis) u obliku bobice. mlevenih oraha. bakterfa. lešnika i dr. bajaccio) lakrdijaš. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. prašume. fr. dug nož sa dva reza ili više rezova. 1. baculum štap. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. biol. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. ballare igrati) igranka. bakulometrija (lat. baklaža (fr. bakteria palica. baculatio) batinanje. najmanja. arlekin. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bacleur) zatvarač luke. koji rodi bobicama. up. šiparica. pristaništa. bakvuds. bakbord (engl. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. arap. bah$i§) dar. zabava sa igrankom. bahtsiz) nesrećan. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. caedere) biol. mlada devojka. Barjam.) bajrak (tur. bakraclz) stremen. bakteriolizini (grč. up. bakciferan (lat. bakterfa. bacca bobica. Bakhus (grč. prut..bajaco 98 bal bajaco (ital. baka (lat. bakalin (tur. god. motke.

baleteza (fr. ustezati se. balerina (ital. balander (hol. ballet. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. pesnička pripovetke. uravnotežiti. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. ili u vezi sa pantomimom. treperenje. sa trou-glastom kutijom. balbucijes (nlat. balazor trg. preplitati jezikom. balerine (ital. balzamirati (grč. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. a delom i aromatičnim kiselinama. ballet. balbutirati (lat. balanos. balaena. Baldacco. proučavanje kita i njegovih osobina. biti neodlučan. balata) l. balzamika (nlat. kupi lopte i donosi igračima. bal champetre) igranka u polju. grč. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . kod tenisa. koje se posetiocima hramova nude za novac. balleteuse) pozorišna. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. ballare) pl. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). kolebanje. u kojoj je naročito poznat tzv. balsamon. pere. bal u svečanom ruhu. ital. balanos. nlat. balle) denjak. balansiranje (fr. balancier) šetalica. baldahin (ital. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). phagos) zool. ital. balanopostitis (grč. balsamon) xex. balbuties) ned. balaena. bilo kao umetak u operi. drhtanje. bal pesak. služavke u azijskim hramovima. svaki nepotreban i suvišan teret. onaj koji se hrani žirom. balenologija (lat. pterćn) pl.bala 99 balzamirati krabuljii ples. žirolik. ljuljanje. balzam (grč. trg. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. služeći se i dijaloškom formom. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). bog. baletska igračica. balalaika) muz. pesma uz igranje. Meister majstor) voña balega. nejasno izgovarati. bal rage). igranka pod obrazinama. balletto) umetnički ples. balave (fr. jaka i većinom prijatna mirisa. Tanzer igrač) igrač u baletu. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. baraka. balzamski lekovi. balzaminke (nlat. balanitis (grč. svežanj. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. glumac. slik. ravnoteža. astr. up. igra na pozornici. balet (fr. upotrebljava se za električne izolatore. baleine. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. balansirate (fr. grč. balata (ital. balabane) daščara. logfa) zool. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balsaminaceae) pl. muz. zapaljenje glavića i kapice. ballade. geb curim) zagnojavanje glavića. baletski igrač. konačni račun. stvar za odbacivanje. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). klatno. šatra. podaci mornara o robi koju su natovari li. nedoumica. balanse (fr. balerina. kor. bajadere. baletski igrač. bilans. držati u ravnoteži. izrañivač terazija. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balet-majster (fr. balšažgetr(fr. ballet. vaga. baleioptera (lat. žirožder. figura u plesu (u lansu i kadrilu). lat. naročito cirkuska. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). balast (kelt. muz. balancer) uravnotežavati. Terazija u Zodijaku. ballerino) učitelj igranja. lakrdijaš. balet-tencer (fr. bilj-na vrsta. njihanje. balanos. baladin) šaljivčina. nauka o kitovima. ballata pesma uz igru) džoet. blenna sluz. ballata) 2. vrsta hljerodula. ruski narodni instrumenat. balance. koja. balata (nlat. sličan gitari. balanos. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). bal pare (fr. nem. bal-boj (eng. posthion kapi-ca) med. balanoidan (grč. opis. ali elastičnija od ovih. up. fig. lat. dečko koji. baladen (fr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). neodlučnost. zamuckivanje. balagan (rus. mucati. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. tepati. trg. mucanje. baletski igrač. zool. ballerina) umetnica u igra-nju. preplitanje jezikom. balbutire) med. zamuckivati. balio. umetnik u igranju. up. balalajka (rus. baletska igračica. nem. far«. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. prvi igrač u baletu. mašinske kaiše. balzam-ska sredstva. ball-boy) ot. balansje (fr. balena (fr. balancement) kolebanje. kit. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balagan. otmena igranka. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. bala (fr. baladine (grč. bilanx) ravnoteža. kole-bati se. balaena) zool. balada (fr. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. kantara. ejdos) koji ima oblik žira. balanos žir) med. bilans. balanoblenorea (grč. balsamica) pl. balanofag (grč.

belina (fr. balkon (ital. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. utišavanje bolova. balkanistika v. fig. balneum cineris (lat. balneum. denjak. god. balio (fr. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. glavica. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena.). po običaju starih Egi-pćana. bacakanje. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balneografija (lat. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balzamovati v. okruglo telo. logfa) proučavanje banja. mor. balio bacam. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balon (fr. balistike (grč. ballizo. za olakšanje poroñaja. balneum lakonikum (lat. baluster (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". bokasta boca za tečnosti. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. fol-kloru. balzamirati. kosije pada nego što se penje. geogr. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. koji je 1746. balneum arene (lat. sojica. balneum (lat. kupanje u pari. balneologija (lat. grč. ballismos „igranje") bolesna. kupatilo. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. grč. balio bacam. usled dejstva vazdušnog otpora. grč. ballista. balaustion cvet divljeg nara) vrh. hitam) bacačica. balustre. balcone) apx. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balistički (grč. grč. balsamum cordi-ale) far«. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. Bugarske. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). trzanje. ital. balkanologija. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balon kaptif (fr. balzam za oči. igranka. pod pritiskom barutnih gasova. ballotte) kuglica za glasanje. balkanologija nauka o Balkanu. balneum arenae) peščano kupatilo. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balo (fr. ista-knut deo na spratu neke grañevine. kupališta. muzički komad za ples. balsamum anodynum) far«. glasačka kuglica. balneum) banja. bala trgovačke robe. ćuvik. grčenje. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. nazvana po dečaku Ba l ili. zbog čega se mora ponovo glasati. godine u ðenovi. balizam (grč. održavaju se od 1929. balotada (fr. Rumunije i Turske). naročito. lged. balistkčka kriva (linija) fiz. balista (lat. književnosti. grč. balzam za uminjavanje. balnot) vrsta burgundskog vina. teorija bacanja. banjsko lečenje. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balotaža (fr. balneum. balle. bal. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balio) l. balkanijada sp. balneotehnika (lat. . ballon) šuplje. Jugoslavije. balneum. balneoterapija (lat. drhtanje. grapho) opisivanje banja. gañenja. balistogram (grč. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. ples. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balneum laconicum) znojno kupatilo. balistoskop (grč. banjsko grañevinarstvo. balzamum kordijale (nlat. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balio bacam. balzamum anodinum (nlat. revolvera) i ispaljenog zrna. doksat. poz. lepo izrañen stubić. svežanj. balo (ital. Balila (ital. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balio) koji se tiče balistike. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balon d'ese (fr. balzamum oftalmikum (nlat. med. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku.. ballot) 2. balio bacam) voj. Grčke. balotirati (fr. balota (fr. produženje prve i druge galerije do pozornice. balle. kupanje u toplom pepelu. kupanjem i dr. balzam za jačanje srca. balsamum ophtalmicum) fark. balneum kupatilo. nepokriven. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. okrugla.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. baline) vunena materija za pakovanje. balneum vaporis (lat. ballon captif) vezani balon. grč. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. sargija od vune. glasati kugli-cama. balustra. zadnji deo velikog parobroda. kupanje znojenjem. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. koji spada u balistiku.

banalnost (fr. zastava na ka- tarci. spojnica. bandonion. banco. bandager) ned. sp. balhornizirati (nem. balaustion. kreditnim i efektnim poslovima. a po ukusu dinji. prosto. bandolin mast za kosu. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. drumski razbojnik. bambino) detence. Bank) novčani zavod. menjač. izveštao. ital. mandola. mandora. balčak) drška od sablje ili mača. banalna fraza otrcana. upotrebljava se naročito u Sev. pustahij-stvo. up. banque. bandažirati (fr. posreduje u kreditnim poslovima. zavijanje. banda) četa. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. balustrirati (fr. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. bank (ital. postaviti balustradu. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . balustrer) ograditi stu-bićima. grañ. stepenicama. daje zajmove uz kamatu. bambus (malaj. v. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. pustahija. bandage) med. družina (lopovske). balčak (tur. bambu. opšti. obično. strani novac itd. naslon. banchieri) pl.balustrada 101 banknota balustrada (grč. konjička zastavica. bandist(a) (ital. banderilla) koplje sa zastavicom. saraf. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. sopstvenik banke. utega i sl. okov na točak. lutka. banda (ital. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. odred. Bankier) v. remnik na pušci. v. nevaljalstvo. bankar. igrač koji drži bank. glumaca. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. rñave. fr. balkonima. nem. banquier. nevaljalac. šp. hajdučija. filistarski. bambočade (ital. banquet. svakidašnjost. nem. prinudno pravo (različito od jus kogens). često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. plaćeni ubica. zavoj. prodavac hirurških aparata. bandola (ital. previjati. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bandoneon muz. naročito zavoja. oproštajna gozba. bankvaluta (ital. veza. banket (fr. banco. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bandito) razbojnik. 1531— 1599). eng. staviti utege (u mačevanju i boksu). banda. filistarstvo. skitnica. bandagiste) proizvoñač. seljačke igranke i sl. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. čovek koji se upravlja prema vetru. banderola (fr. suviše ponavljana rečenica.. otr-can. reklamna traka na omotu knjige. bandu ra (rus. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bambocciade) pl. malo dete. banditizam (fr. pruga u boji. ograda na altanima. bavalitet (fr. okov na točku. bamboo) vrsta trske. baikir (fr. banderilja (iš. samo sa više žica (8^24). up. banquette) voj. el bandola) muz. banalite) v. banalnost. tračica. štampa-ru. bandonion muz. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. lazaroni. zavojić. banquier) lice koje se bavi novčanim. redenik. banana) bog. fr. gomila. banausos) zanatski. up. hajdukovanje. banaliser) načiniti otrcanim.utega (kod mačevalaca i boksera). svakodnevni. zaviti. opasač na kome stoji fišeklija. vašare. bambino (ital.. mala traka. vojna muzika. mambu. banalizirati (fr. obruč na naplatku. bankijeri (ital. banalan (fr. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. bandaža (fr. balustrade) arh. bandit (ital. vetrokaz. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. banauzijski (grč. priručje. sličan gitari i balalajci. putujuće društvo svirača. banketa (fr. banalitet. da bi bila glatka i sjajna. banalite) otrcanost. banarij (nlat. banknota (ital. bavana (šp. unutrašnji naslon na prozoru. kod nas i novčanica od 10 dinara. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banka. banka (ital. bandažist (fr. banco. bankar (fr. previ j anje. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banderiljero (šp. štedionica. tablica sa cenom neke robe. pljosnata mala šipka. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. fr. ustanova koja radi s novcem. trg. bannarium) pravo prisiljavanja. up. propalica. Hajnrihu Bandu). bandoneon. pre-viti. bandleta (fr. prima novac na štednju. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. bandeletette) uzan zavoj. raste u Indiji. bandola. metnuti obruč na naplatak. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banale) običan. banderole) kita ili gajtan na trubi. bank. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. Americi i Meksiku. banco. banauzija (grč. banditisme) razbojniko-vanje. gitari sličan muz. gozba. svakidašnjim.

bantam petlić) sp. daščarama. imate li što za jesti. rumpere slomiti) slom banke. ital. bar (grč. trošna kućica. taksa za prelazak preko mosta. barbarski ornament gotski.. barre) poluga. up. danas: neobrazovan. fig. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. barbacane. baptizo) pl. bankrot (ital. bankokratija (ital. naročito protiv groznice (nlat. bancarotta. razmena. baražna vatra zaprečna vatra. baptiser) krstiti. barragiste) čuvar brane. mostarina. papirni novac. bez da sam znao. npr. Adansonia digitata). nepravilno. šuster. fr. barracano. dakle tuñinac. baptizma (grč. barbarski (grč. baptisterij(um) (grč. grešiti se o previla i čistotu jezika. podvala. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. krateo vladam. u lice. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika.75 i 53. krštava ti. in barbam (lat. nm. livnica. barakirati (fr. baptfzo. barbacana) voj. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. tuñinski. greda kojom se zaprečava put. varvarizam. trampiti. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. fr. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove.. nadenuta ime.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baratirati (ital. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. teret) 1. pola tri. barba (lat. divlji. baobab (amh. barbar (grč. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. straćara. bansek (nem. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. kri-jumčarenje. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. u kojoj se pije i jede stojeći. barbarizam (grč. baptizirati (grč. barat) trgovanje. baratteria) kor. gruba jezička greška. preprečna vatra. baptisma) crkvena tajna krštenja. pogrešno upotrebljene reč. sa osvežavajućim plodovima. stanovati u logorskim kolibama. kaldrmarina. bendžo. divljak.' varizirati. baranda (tl. naročito uobičajena u knjižarstvu. kovanica. nazvati telefonom itd. grub. voj. raste u žarkim krajevima Afrike. baraž (fr. traže da se krštavaju samo odrasli. var. barattare) trgovati davanjem robe za robu. barbaros) v. baptisti (grč. bar (eng. rampe. banko-konto (ital. pritisak. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. bancus klupa.) bog. Band-sage) zan. bara (fr. lišće i kora služe i kao lek. široka arabljanska haljina od te tkanine. barakan (arap. surov čovek. baraque) daščara. bankokrat (ital. baratto) razmena. čiča (u Dalmaciji). veoma gusta i teška. barbarikos) prvobitno: strani.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. motka. pregrada. berkan. ital. grč. ital. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barbakana (fr. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. bandžo (eng. potkradanje. banco-conto) trg. grč. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. baptisterion) krstioni-ca. baražist(a) (fr. grub. barba brada) čika. plod. na štetu jasnosti i čistote jezika. u brk. mašinska testera tračara. bankrotstvo. krštenje. barrage) brana. propust za vodu. trgovina kod koje se daje roba za robu. banco. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. nečovečan.. džinovsko hlebno drvo. krčma. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. surov. pregrada. baraquer) smestiti u barake. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. iskvareno. tj. postradalost. barbarizirati (grč. dućan od dasaka. barat (ital. barato-trgovina (ital. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. za svetlost. in barbam) u bradu. banjo) kuz. pobarbariti. barakan. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. banco. novčanica. fr. trampa. barba. barbar. sprud naslaga. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. grč. bantam kategorija bokser. baros težina. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama.. varvarin. potpuna propast. nlat. v. krštavanje. bankokrat (ital. stradanje. baratto. visoko do 20 m i debelo do 9 t. govoriti u kovanicama. nlat. obustava plaćanja. varvarin. trampa. keltski i . slična platnu. barbarin (grč. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. bar) 2. stranac.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. bonsek. stražarske kula. baraka (fr. šipka. prevara. barbarismos) gran. protivan duhu i pravilima jezika. tj. ustava. baraterija (ital.: šnajder. rampa. trgovati razmenom. bantam (eng. brana u sudnici. možda poreklom sa Jave).

barilalija. pevač koji peva dubok glas. pesnik. barbarstvo (grč. uz pratnju harfe. ulaz gde se plaća troša-rina. otežano govorenje. barikada (fr. praznik žrtve. kurban bar jam. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. varvarska. smetnja. kelt. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. fr. guslarska pesma. znak Va. barñelo (ital. varvarstva. barbaros) neobrazovanost. dubok. ostaviti nenaglašen. ital. med. ital. metria) v. grañanski rat. barys jak. mali čamac. barister (eng. ulična borba. bardit (nlat. neraspoloženje. kakvu nose na službi sudije. polihord. teško izgo-varanje reči. surovost. bariglosija (grč. kćntron) fiz. bariton (grč. phone glas) muz. baribal zool. barda. nlat. nikla. koji je pevao. baricentrum (grč. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. barrel bure. varoška kapija. naročito poslednji slog reči. naša-ranost. barisomatija (grč. sastoji se. preprečiti. tuga. ua. neukusno. basist. pevati bariton. vrsta malih. glossa jezik) med. prošarati. mlada mazga. u slavu junaka i bogova. barijera (fr. barbifier) brijati. granica. muzički instrument sa žicama. v. barikadirati se ograditi se. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. verovatno. barioni fiz. bayrak) zastava. fig. barys težak. protkati šarenilom. element. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. ši-šati. barometrija. dubok glas.98 1 u SAD) bareljef (fr. Bajram. smetnja. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. prepreka.34. tćnos) muz. barbe. barys težak. barricade) brana. prepreka. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barbirati (fr. soma telo) med. baritonon (grč. Japanu i dr. sveštenici itd. zaklon. Barjam (pere. bereta (fr.(grč. arap. bardak (tur. baritonirati (grč. barioler) šarati. barij(um) (nlat. divljaš-tvo. sada: sve slično tkane materije od vune. suviše šareno slikarstvo. albarda) tovarna životinja. barytonon) gram. laleo govorim) med. a slavi se 70 dana posle prvog barjama.. bard (eng. gojaznost. fig. fig. našara-ti. barka (ital. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. 158. izdvojiti se. bardot. barditus) ubojna pesma barda. odbrana. teško. Zemljine jezgro. baritonist(a) (grč. barilalija (grč. ugojenost. barque) čun.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barytoneo naglasim gravisom) gram. pepeljuga. bardiljo (ital. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barimetrija (grč. sphaira lopta) geol. fig. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". duboki tenor ili visoki bas. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. pevač koji peva bariton. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. grč. barricader) pregraditi. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. dizati (ili: praviti) barikade. ñeram. barbiton (grč. muz. pogranične utvrñenje. redni broj 56. bariolirati (fr. barikadirati (fr. barifon (grč. barys. četa vojnika. barilla) hen. barys težak) hem. velika trgovačka laña sa tri katarke. branik. bas-relief) plići. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barys. bajra«. barkarola (ital.55 1 u Engleskoj. steg. barisfera (grč. drugi. pregrada od rešetaka. barys. barys težak. bariolage) šarenilo. mostove) u cilju odbrane. barrette. barriere) pregrada. tromost. reljef. zatvoriti se dobro. barel (eng. težište. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. skidati krljušt sa ribe. usamiti se. muški glas izmeñu basa i tenora. jedan slog. sličan liri. šp. i to za: nukleone i hiperone. bardo (fr. od teških elemenata. zatvoriti uzane prolaze . berretta. grubost. atomska masa 137. barilja (um. eufonijum (u vojnoj muzici). barifonija (grč. Americi. mostova) u cilju odbrane. barjak (tur. barretum) kapa uopšte. barca. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. svile i pamuka. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. gvožña i dr. baryum. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. barež (fr. barys. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. up. tj. drveni. bard. seta. barys težak. bas. pregrada uzanih mesta (ulica. prepona. bariolaža (fr. crnih medveda u Sev. brana. neuljuñenost. kuv. baritimija (grč. bardak) zemljani sud za vodu. barythymfa) zlovolja. bas. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. bari. meña.) muz. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. lañica. tonos ton) muz.

fr. najviše stanje barome-tra. jedrima i malim topovima. baronija. razboj. barokni stil. barokni stil (port. up. baroskop (grč. basket-ball) sp. grapho) četeor. čudan. baso obligato (ital. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. baromakrometar (grč. baronessa) baronova kći. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. takoñe: barkerola. basamak (tur. vazdušnog pritiska. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). noć od 24. metron) vaga za decu. dazimetar.). svaka učvršćena na dva stuba. baros. barok. najveći čamac na ratnim brodovima. barotropizam (grč. barokan (port.(grč. najdublji muški glas. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. skopeo) stariji naziv barometra. gramma slovo. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. up. baronat. bassetto) kuz. barne (nem. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. v. barmen (eng. barres) al. basso. basso obbligato) mu?. na dan sv. baskitbol (eng. barimetrija. pismo). barografsku krivulju. up. basileus (grč. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. grč. baronnie) v. bastaj. up. fagot. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. bassiste) pevač koji peva bas. baro. kotlina. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. paralelne (i vodoravne) motke. košarka. v. barut) prah za vatreno oružje. mali kontrabas sa tri žice. baronet (eng. Bartolomeja. barometrija (grč. mali čamac. baronese (ital. barkica. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barometrograf (grč. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. metron) fiz. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. bariton. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. fig. 2. vitez. najniže stanje barome-tra. barograf. barograf (grč. bassin. veština rukovanja barometrima. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. metron. štampana knjiga. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. barchetta) čun.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. barok (port. thermos topao. geotropizam. barotermometar (grč. pravac) bog. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. čuz. sprava za merenje vazdušne težine. barofon (grč. basileus) kralj. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. baset (ital.) nepravilan. basson) muz. up. gimnastičke sprava: dve okrugle. baros. fr. zapaljenje bartolinijskih. barcherolla) šetni čamac bez katarke. bassa ottava) pl.) koji se tiče barometri-je. Vaggep. makros visok. basen (fr. štampa. baseto (ital. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. duboki tenor. osnova harmonije. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. barkerola (ital. smešan. hipsotermo-metar. mesto u pristaništu gde stoje lañe. ital. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. basson. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. v. barometarski (grč. bas (ital. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baros. basist(a) (fr. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. basma (tur. basamak) prečaga na lestvama. barrocco. kelner u baru. barogram (grč. instrument koji proizvodi bastonove. barut (tur. barometar (grč. bazen. avgusta 1572. batino) rečno korito. baro. baros. bartolinitis med. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baronija (fr. baros težina. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. hrabar čovek. barkasa (tl. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. usminskih žlezda. stepenica na stepeništu. barone) plemićka titula. tanka šarena pamučna tkanina. up. barogram. trćpos obrt. barman) vlasnik ili poslovoña bara. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. cic. sa katarkama. basma) l. barketa (ital. izmeñu barona i viteza. baros. bas-lis (fr. dvorske. član nižeg plemstva. baronat (nlat. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baros. mandole i dr.). nastran. baron. gondola. glas basa koji vodi melodiju. . jak. barcaza) hor. bason (fr. basa otava (ital. bšros. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. baros. baros. ital. lañica. junak. materije i forme. barkarola. svirač koji svira bas. barrocco) apx. pritisak. grč. barokna poezija učena. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. bassetto) kuz. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog.

izbiti protivniku mač iz ruke. geol. lupetanje. stalno ponavljanje jedne teme u basu. brzoplet govor.. basso profondo) «ta dubok glas. basso ripieno) kuz. naročito po tabanima. obično sa 800—1000 vojnika. bataljon (lat. battologia) nepotreban govor. fig. bassetaille) muz. vuka i psa). ime dobila po gradu Bata-viji. nm. battuere biti se. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. prema formaciji. dvostruki udar. batterie) voj. sa potpisom lica koje ne postoji. pljosnata maška. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. ponajvip!e grani-toidnih. lupanje srca. batardo (fr. baton. bathys dubok. morska dubina. batinanje po tabanima u Turskoj. poremetiti. bastardirati (ital. tući. bastionirati (fr. bathos. bathys dubok. za vreme Luja XVI. električna baterija više lajdenskih boca koje se. batimetrija (grč. vot. batman (fr. brodarina. prut. lat. trg. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). sa potpunom opremom i priborom. privremen zaklon. bastovirati (ital. basso ostinato) muz. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bathys. battoir) mlat. u Berlinu). batardeau) voj. zamajni udar klatna na časovniku. morski omotač Zemlje. bas koji prati. batarizam (grč. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bastonnade) batinanje. prevoznina. bathos dubina. bastonada (fr. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. baterija (fr. radi većeg električnog punjenja. vrsta starih topova. batoliti (grč. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. battuere udariti. bathys dubok. naklapanje.). skaphos brod. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. ognjilo na starim puškama. palica. tučak za loptu. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. ital. kula. basta! (ital. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. baso ripijeno (ital. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. bios život) biol. basto) štap. bahth) srećan. mač. bastardna menice lažna menica. zamuckivanje. nlat. laña) „dubinski brod". batoar (fr. bastonare) batinati. sphalra lopta. batifon (grč. batomstar (grč. trućanje. voj. napustiti (neku nameru. grudo-bran. kugla) 1. prakljača. bastardna vuna. nuz. muz. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. bastardo) bog. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. jula 1789. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom.-tur. bataillon) voj. fr. podignuti utvrñenje (ili grudobran). federima. glas izmeñu bari-tona i basa. battalmak) pokvariti nešto. koji donosi sreću. batli (pere.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. konja i magarca. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. dubok bariton. batelaža (fr. phone) muz. brodski saobraćaj. takoñe: ba-reljef. 2. utvrditi. odred vojske koji predstavlja. . tip. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batimetrija. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. lithos kamen) pl. bastion) voj. bathys. 3. više topova (4—8) iste vrste. batard (fr. zool. kopile. batist (fr. mañioničarstvo. metron) sprava za merenje morske dubine. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. batometrija (grč. battarizo mucam) med. batisfera (grč. najslabija vuna na ovčijem krznu. hor. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). battre. zamisao i sl. prevara. lupiti) mač. bastille) tvrñava. batiskaf (grč. baton (fr. baso profondo (ital. okaniti se čega. utvrñenje. kremen. udar po protivnikovom maču. batibij(us) (grč. bastilja (fr. bastard (ital. metron) merenje dubine. bastion) fort. vrsta fine i guste pamučne tkanine. bastardo) vanbračno dete. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). metrfa) v. batologija (grč. mucanje. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bataliti (tur. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. batirati (fr. podeljenih u 4 čete. onaj koji živi u dubini. naročito maršalska palica. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bathos dubina. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batometrija. battere. nasip od kamena. bastion (fr. batelage) opsenarstvo.

bdelotomija (grč. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. prostota u govoru i pisanju. v. hirurška postel>a. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. Bacchus. v. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. baška (tus. bašta (tur. iza-zivači tifusa. bogorodice. beanus. bahant (grč. strah od dubine ili visine. bage) dimnjak. obično pokriven. batrijum. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). zasebno. baft) trg.) narednik u turskoj vojsci. batrachos žaba) med. bacili. bašta.. bauer (nem. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bdella. lat. vrtar. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). Bakchos) kit. batrij(um) (grč. pričest samrtnika kod katolika. svete uspomene (pokojnik). kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bacillum štapić. baska) napose. posebno. batovda (ital. baša (tur. bašča. Bacchanalia) pl. beanizam (nlat. pijanke. batos (grč. beata virgo (lat. god. batuta. bdelometar (grč. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beanus (nlat. Bah (grč. baštovav (tur. beaticum) poslednja pomast. gradina. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. beatikum (lat. bas) l. batrahus (grč. vino. bahanti (grč. vrsta istočnoindijskih. bacillaria) pl. bathron postolje. bathron) med. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. fr. bec-jaune. najstariji: baš-knez. nastavila rad u Čikagu. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. radi ispražnjavanja i održanja životinje. baca (tur. sedište) med. batrum (grč. baš-čaršija i dr. klupa. fig. ba§hk) marama koja pokriva glavu. beatae memoriae) blažene. nedisciplinova-na vojska. bahija (šp. grč. štapić) med. batofobija (grč. beate memorije (lat. Bauer seljak) u šahu: pešak. tj. odvojeno. bahce) vrt. staklena sprava za isisavanje krvi. bejaune) novajlija. baš-čaršija (tur. bašča (tur. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. baš (tur. Batrahomiomahija (grč. bacilarije (nlat. phćbos strah) med. bacchans) pl. žutokljunac. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. poznavalac hebrejskih zakona. metron) med. 2. vrenja buterne kiseline i dr. bahijus (grč. burno veselje. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bacilofobija (lat. beata (lat. basibozuk) ist. bašlik (tur. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. beatus blažen) pravljenje svecem. koji se pogrešno pripisuje Homeru. basa) starešina. znak za mirovanje. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. phćbos strah) med. prišt ispod jezika. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. klupa. basmaklik) „novac za papuče". početnik. srećna. batrachos žaba) med. baft (pere. saltomortale napravljen preko konja. prednji kraj lañe. poglavar. obično belih katunskih tkanina. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". lat. bathos dubina) niskost. bahur (hebr.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. Bauhaus (nem. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. batuta (ital. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bacillum prutić. bahanalije (lat. terevenke. dodiru nekog predmeta. dobar vinopije. pere. beatizam (lat. bathos. čuveni grčki komični junački ep. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bahaizam napredni pravac u babizmu. fig. ba§car§z) glavni trg. puškarnica.). batrahijum. obično praćen vrtoglavicom. sprava za nameštanje iščašenih udova. tetanusa. bog vina. bahce) v. u Vajmaru osnovao arhitekta V. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). . batrahus. baca. srdobolje. batrahij(um) (grč. vojnici neredovne turske vojske. sin Zevsa i Semele. beata) blažena. Bakchos)' mit. mač. v. parodija Ilijade. bogomoljka. grč. student prve godine. Bahus. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). brucoš. udarac za takt. v. bahio) zaliv. baš-čauš (tur. bašiboz(l)uk (tur. povrtar. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bakterije koje imaju oblik štapića. beata virgo) blažena devi-ca. im. vrat i ramena. bakchos. pion. bacilarije. up. glup i neotesan čovek. battuta) muz. bašmalik (tur. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). Bakchos. pijanica. u polu slože nicama: glavni. bacili (lat. Bahus (lat. škola je raspupggena i 1937. majka božja. a naročito arhitekture. tobožnje svetost. bdella pijavica. licemerstvo.

base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. udovica velikog gospodina. dopadati se. beguine (eng. beba. beg (tur. bezette) crvena šminka. bezbeli (tur. odobriti. bezistan) v. padzehr) fark. trg. koja se stavlja obično iza imena. ital. besoin. beduivi (arap. begenmek) l. beatificare) posvetiti. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. potrebnost. bevanda) vino. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. naročito u Carigradu. Be-dur (ital. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. prirodne boje. oskudica. v. bedminton (eng. blago onima koji imaju. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. stanovnici pustinje. gospodin. Be-kvadrat muz. deo trga pod krovom. beylik) 1.) udova-carica. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. pr. beatificirati. jevrejska sudnica. bekerel (skr. protivotrovi. bezoardika (nlat. bedak tur. uvršćenje u red blaženih od strane pape. dopasti se. bezeta (fr. na menicama: adresa po potrebi. beglerbet (tur. bedast. beatificirati (lat. svideti se. suprotno: Be-mol. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. proglašenje za sveca. bedevija (arap. beatificatio) posveći-vanje. begevisati (tur. badawiyyun) pl. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. v. koja su živela od stočarstva i pljačke. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. eng. tur. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. luda. vazalsko. barska šljuka. bezistan. bezoar (fr. bediverica v. begum (tur. sirijskim i severoafričkim pustinjama. baiser) poljubac. platno. begine. begute (eng. ritska šljuka. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. 4. zaista. siromaštvo. bedlamite) ludak.. bež (fr. knjiga. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bez (tur. tržište. naročito crno. bedlemit (eng. neobojen. obično arapske. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. knez. bezistan (pere. bedinerka. 2. bezistan) trg. beggar) pl. bezoan (fr. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). begine. beatifikovati v. fig. badawiyyun) kod. izabrati. uvrstiti u red svetitelja. rukoljub. biti saglasan s nečim. bezisten. titula. proglasiti svecem. starešina neke oblasti. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. četvoroutlasto „V". ako bi trasat odbio primanje. adres-se au besoin). pere. upućivanje menice na treće lice. bebi (eng. bogomoljke. budala. back) sp. bekasina (fr. 3. beging (eng. negovanju bolesnih itd. fil. betuine. posle čega dolazi akt kanalizacije. begov posed (dobiven od sultana). rica. Bq) fiz. baby) malo dete. naravno. 2. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). besbelli) dabome. becassine) zool. 3. baisemain) celivanje ruke. bedak (pere. beggar) pl. pokrivena čaršija. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. oda-brati nešto po svom ukusu. adres o bezoan (fr. o bezoan (fr. odobrava™. beige) koji je bledosmeñe boje. beatifikacija (lat. upravnik jedne oblasti. begoglija (tur. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bezisten (pere. Bedlam. begging) platno za pakovanje. predstavlja jedan . detence. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. igra slična tenisu. begute. badawiyy. fino tanko platno. beduina (arap. levog i desnog). bevanda (ital. tursko državno imanje. bek (eng. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. Bć-dur) kuz. beze (fr. veliki posednik i vlastelin. tj.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. zapovednik. beatitudo vestra (lat. plemić u staroj Turskoj. far«. bezemšon (hol. bedaf) glupak. bezemschoon) trg. Baedecker-a). badminton) sp. 2. bejzbol (eng. besplatan rad raje na begovom imanju. 3. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu.) begov sin. au besoin) u slučaju potrebe. bedeker putni vodič. najstariji red posvećen bogougodnom radu. beth-din) l. beggar) hi. one koje se prave sveticama. bisogno) potreba. kad bude nužno. titula jedne indijske kneginje. bez (hebr. stočni trg. lopta za tu igru. gospodar. begine (nlat. bezoardica) pl. bezmen (fr. begluk (tur. pokrajine u staroj Turskoj. baga. kuv. bey) 1. nužda. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. bez) 2. bedine-. bedinerka (nem. bezoard. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. naročito kod neprerañenog šećera.

nesreća. valjda. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). up. belegi) brus za oštrenje kose. suprotno: Be-dur. vrag. zlo. belki) možda. bangla. belvedere (ital. belles lettres. upotrebljava se. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. nazvala po gradu Benaresu. estetska i književna kritika. belogardejac (rus. Be-mol (ital. beli (arap. balan. beletrist(a) (fr. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. al. bacon) kora slanine. nevolja. zabavna književnost svake vrste. bekri) pijanica. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. bema (grč. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. strela) geol. Vrangelove i dr. služi za turiste. za vreme grañanskog rata u Rusiji. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). benares (ind. belvedere. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. luda. glupan. bel-espri (fr. up. bella donna „lepa žena") bog. belli) poznato. belćim (tur. pavta. boginja rata kod Rimljana. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. naročito vladičin sto. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. kao sredstvo za ulepšavanje. Bekerelu (1852—1908). butne kosti i lopatice. bilezik) 1. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. jad. lola. izvesno. belogvardeec) „beli gar-dist". belikozan (lat. beladona (ital. belum omnijum kontra omnes (lat. Bengal) pl. moreuz. bengal (eng. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. belegija (tur. belelaks trg. zabavni pisac. Be-moll) «uz. ratnički. kurjača. belanda. bala tur. muka. slične taftu. deport. bellevue) v. beledin trg. Bellona) mit. bellicosus) ratoboran. osušena polovina (strana) svinje. decibel. ben (hebr. čist parafin koji se dobija od petroleuma. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). belchite) vrsta španske vune. borila protiv boljševike. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. belomantija (grč. ludača. nazvane po gradu Belčite. brokat. 2. ranija jedinica kiri. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. bel canto) kuz. ñavolski poglavica. beladonin (ital. belandre) mor. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. vinika. »sena Marsova. belčite (šp. beluga) zool. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. bela) l. bon) budala. belmontin hen. bena (tur. Belzebub (hebr. belemniti (grč.—A. bungalow) jednospratna kuća. mus-lin sa prugama u više boja. tur. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. verovatno. bella donna) hen. Belona (lat. beluga (rus. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. bematin-sveće pl. npr. zvučanje sa osnovnim tonom b. vojske koja se. belvedere lep izgled) kula. belum internecinum (lat. lepo pevanje. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). bukraiyy. belaj (arap. bel kanto (ital. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. belos strela.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. tur. riba jesetra-mo-runa. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bengal) polusvilena tkanina. fig. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. čardak na kući. Solomon ben David=Solomon. oznaka b. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. Bembaša (tur. s krovom od slame ili crepa. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. bez glave. . glavni sastojak atropina. paskviza. bez sumnje. ñavo. ni praktičnim ciljevima. belt (skand. kičme. (Atropa Belladonna) velebilje. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. belenzuka (tur. lovce itd. ni naučnim. feljton. okovi na nogama. Baal-Sebub) mit. naziv po francuskom naučniku A. eng. bun. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. fig. bekon (eng. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. jasno. 2. bengalo (beng. božanstvo starih Filistinaca. Belt) tesnac. bekrija (arap. belvi (fr. bekuordejšn (eng. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. narukvica. grivna. belanda (ital. bellum internecinum) rat do istrage. karika. izumitel>u telefona). Davidov sin. bala. fil. radi povećanje zenica. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. lisice. backwardation) trg. opšti rat. na Dalekom istoku. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. beletristika (fr. patnja. fr. bengali (eng. belemnon oružje za hitanje. bel-esprit) lep duh. 3. tj. pametan i duhovit čovek. Bengalija (eng.

bene (lat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. ben-mari (fr. belje (fr. benevole lektor (lat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. bentonit (po Fort Benton-. benefactio) dobročinstvo. opojna trava (napitak). bentos (grč. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. beneficijar. bendi (eng. beneficancija. beraha (hebr. lože u parteru grañene u obliku kade. beotski (grč. čeličane i dr. benevolentia) blagonaklonost. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. benemerit (lat. beneficijant (nlat. zagrevalo vodom. bensficija (lat.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. priganica. aromatičan ugljovodonik. beignet) kuv. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. prihod.) dobit. napr. korist. benediktiner (fr. elektrogimnastika. poz. bezbojan. nem. glupo. benedikpija (lat. dobija se iz katrana kamenog uglja. dobrotvor. baignoire) l. igra se u Skandinaviji i SSSR. bergonizacija med. dobročinilac. bezoe) hen. beneficijalni (nlat. mañije. žutika. bandy) sp. žutim. instrument sa 5—7 crevnih žica. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. darežljivost. gori lagano crvenim. tj. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. industriji. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benefis (fr. Boiotćs) pril. benedicirati (lat. v. naklonjenost. dobrodušnost. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. zarada. benevreke (alb. krofna. S6N6. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benzol hem. sadrži više od 50% montmorilonita. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. berberis (nlat. preteča hokeja. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. prvenstvo. odan. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. nespretno. prolaznost bolesti. beneficium) v. bergami (ital. blagosiljanje. od neke predstave korisnice. beneficians) dobročini-lac. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benedikpija apostolika (lat. banja. kupatilo. beneficijar (nlat. a pozadi široke. beneficij(um) (lat. praveći znak krsta. tečan. izradi kalupa za livnice. bergamo) pl. . dobija se iz nafte. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. 2.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. korisnica. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. bezopasnost. uštipak. Bene-dikta (480—543). zelenim ili belim plamenom. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. bendžo (eng. bergamotto) carska kruška. val>ano. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. benevrek) uske suknene čakšire. benñeluk (pers. beneficium) dobit. benignitas) dobrota. benefic (lat. benedicite (lat. blagodejanac. benedicere) blagosloviti. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bencilik) 1. glupaci. berberis vulgaris) bog. benefice) predstava u korist nekog glumca. dobrotvorstvo. spreda uzane. lepo. bergamota (ital. lako isparljiv i za-paljiv. benjovr (fr. tromo. primalac prihoda crkve. kupalište. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. povlastica. a onda i po celoj južnoj Italiji. blagosiljati. takoñe: ñak koji prima stipendiju. benignitet (lat.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. čini. benefic. benefakcija (lat. benedictin. blagoslov. muslin sa prugama u više boja.-tur. benevolens) blagonaklon. otuda: ne-spretšakovići. Beoćani (grč. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. blagosiljanje. beneficiatus) v. naklonjen. berat (arap. up. bain-marie) kuv. beneficijat. . kaluñerski red sv. benzin (nlat. tj. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. benefactor) dobrotvor. upotrebljava se pri vañenju nafte. SAD) vrsta gline. bene) dobro. milostivost. benevolencija (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benefaktor (vlat. bengal strajp (eng. blagodejanje. povlastica. bentlos dubina) biol. rastvara se u alkoholu. berberiva (nlat. iz Beotije. bengilik. med. benevreci. 2. bene va lete! (lat. bengal stripe) trg. beneficijat (nlet. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benediktinci al. kada za kupanje.

berilistika (grč. heksagonalni mine-ral. berceuse) kuz. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). birichino) raspušten dečak. postavljena naslonjača. na taj način. utiče na suzbijanje besposlice. obrezanje. pelinkovac. zavet. berylliumj hem. pod berza. transuranski element. beri) med. up. i odlikova-li se u borbi divljim besom. plod. vojsci. 97. kada pobesne. uspavanka. bergere) pastir ka. fig. bersaljeri (ital. berklijum. ovčar-stvo. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. berkelijum v. berretta) v. burza. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). Australiji i ist. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. pesnika Bernija. berlingoca (ital. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. berkovec (rus. beržerija (fr. znak Ve. strelci (vrsta pešadije u ital. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. baraka. bergerie) tor za ovce. nlat. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. neprovidan. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berkshire) po eng. lake karuce sa dva sedišta. duge dlake. (produktna berza). bernijeskan.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. vermut. proizve-denih ukrštanjem sijamske. berzerkeri (nord. bourse. up. berićet (arap. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). fig. bourse. koji nema u sebi vitamina „be". ital. crvene i bele. sreća. beret) plitka i okrugla francuska kapa. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. nem. up.veoma raširena krvna bolest u Sev. element. znak Bk. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. beržerak (fr. berneskan (ital. borsa. beryllos. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. plahovita ljudi i ratnici. Berni. bersaglieri) pl. ugljem i sl. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. bez prednjeg sedišta. = beli skorbut. bert-brodovi (hol. nastran (po načinu pisanja ital. bernijeskan (ital.805 kg. napredak. berkovec) mor. berekin (ital. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. beavitamknoza. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. rod. redni broj 4. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. dragana. bereta (ital. brelengo. firmare) krizma. široka. novčana pijaca. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. berlengo (fr. osnovana 1836. hem. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). Indiji. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- .02. berlina (fr. koji trguju na ber-zi. Berdan) puška ostraguša. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. berzanski uzvisi trg. beurt) pl. letina. bernardinci pl. berit savez. bereket) l. beryllos) min. samo u medveñoj koži. Africi. up. ili zelenkastoplave (akva-marii). berma (lat. ljudi koji. bela braća. ljubavnica. berzijanci (fr. berseza (fr. atomska masa 9. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). birma. berna (fr. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. bertijonaža (fr. berlingot) polu-berlina. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). krzno. bermet (nem. nlat. redni br. mutnozelene boje. besni. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). mangup. v. beril (grč. beo metal koji ulazi u sastav berila. zavet obre-zanja. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. tur. deran. berilij(um) (grč. berklijum hen. zatim sa robom: žitom. berlingare. beryllos) gatanje. u Francuskoj.). bursa koža. pastirska pesma i igra. berlinska kola. otuda i naziv. berkšir (eng. ber-serkr) tig. berza (fr. bernesco) ćudljiv. berit-mila (hebr. god. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". bere. novčanik. berne) kor. beržera (fr. kitajske i napolitanske rase. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. 2. bernardinac (nem. Bersianer) pl. bere (fr. berlingozza) italijanski narodni ples. bernesco) v. ukras za glavu. berkan (ital. osnovanog 1098. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. beretka. beriberi (ind.

best najbolji. besar (fr. dvozgloban. zver-čovek. knjiga. up. nepopustllv. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. mangup. bibere (lat. razboj (naziv po pronalazaču). besje (fr. životinj-ski. list i cvet voćke) cvet. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). neženja. neoženjen čovek. kvart. sredstva. bekrija. zver-stvo. umetnost i sl. bex. momak. greška. biandrija. kašika. bestia) životinjstvo. bibi (fr. bibacitet (nlat. besje. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. ist. akcija i drugih hartija od vrednosti. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. grč. biblia knjižice. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. compromissum) koji ne pravi kompromise. bestijarijus (lat. nečovečan. bibere) piti. nečovek. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. tanjiri i ubrus. nepomirljiv. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. bestija (lat. surov. bibere greko stope (lat. nedostatak. bešika (tur. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. vrsta radioaktivnih zraka. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. životinja. knjige) Sveto pismo. padanje cena i kurseva državnih papira. biblion. npr. bestijarij(um) (nlat. 1813—1898). bega (grč. bestseler (eng. radi pojačanja. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. Besemerov čelik. tvrda reč. arhe vlada) dvovla-šće. besar. bibere ad numerum(lat.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). sisaljka. bestijalan (lat. bilupa itd. biartikularan (lat. grubo. kutni) dvougli. nem. Biblija (grč. nadničar. base-ball) sp. besik) detinja kolevka. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji.(lat. bi.najamni vojnik. besli) l.od grč. divlje. i sa dva tima sa po devet igrača. najamni radnik. becirk (lat. bestijalnost (lat. articulus zglob) koji ima dva zgloba. baisse) l. bianuelan (lat. onih naroda koji se u Bibliji pominju. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bekar) l. dehaizam napredni pravac u babizmu. bi-. Besteck) pribor za jelo: nož. besa (fr. a sastavlje-ni su od beta-čestica. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). besa) mana. stražar. običaje. nečovečnost. lekovi protiv kašlja. bi-. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bestiarium) knjiga sa slikama životinja. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. beton (lat. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. behar proleće. časopis. fr. diarhija. npr. fr. divlji. naročito cvet ia voćkama. viljuška. zverska priroda. bi-. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). beseže (po fr. bestia) zver. v. alfa-zraci. med. mehur. beskompromisan (lat. skotsko ponašanje. annus godina. vindžija. biarhija (lat. beta-zraci fiz. biberon) pijanac. seli prodavati. boca sa cuclom. prednapregiuti beton ar- . bexos kašalj) pl. procesu beta-raspada. bestialis) zverski. beštek (nem. skotološtvo. beša (tur. odeljak. skotstvo. 2. kao i robe koja se kotara na berzi. behar (tur. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. biarda mašina za tkanje. severnoamerička narodna igra loptom.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. bkblio. skrać. bibliognozija (grč.) 2. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. grub. bibHon knjižica. tur. 1853—1914). gama-zraci. baissier) trg. baisser) trg. besa (alb. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. knjiga. behika (grč. pošto se ovlaži. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). Bezirk) srez. up. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. aner. bes-bol (eng. bis. bešlija (tur. biangularan (lat. bis. biandrija (lat. angularis uglovni. sklonost piću. trg. pripadnik plaćene konjice. bećar (pere. cirkus. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. bitumen. lola. kod Albanaca: tvrda vera. razumevanje u knjige. grč. bi-kar bez posla. bibi) ženski šešir sa malim štitom. 2. v. 4. biberon (fr. to biblion u značenju knjižica. 3. muški šešir sa uzanim obodom. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha.

pretvarati se. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). išarati. hronološka ili sistemat-ska. bivariare) šarati. nauka o ureñenju biblioteka. bis. ona može biti azbučna. kao npr.. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bivalentan (nlat. licemer. koji ima dve vrednosti. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. biblioliti (grč. od dve vrednosti. biberon) v. bigamist(a) (lat. dvospolan. licemerstvo. bigamistki&a (lat. bibliotekografija (grč. grapho pišem) poznavalac knjiga. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. cink. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bigotisme) tobožnja svetost. up. preterana pobožnost. biglizo) pevati. biblion. bibliograf (grč. po kojima se udara drvenim maljićem. sumpor. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. npr. bigotirati (fr. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. bigot) praviti se svecem. bibliotheke. bibliotaf (grč. biblion. dvomužištvo. grč. bivakirati (fr. bibliologija (grč. bigoterija (fr. dvoženac. onaj koji se razume u knjige. pravljenje (ili: izrada) knjiga. stanovanje vojske pod malim šatorima. a reñe donosi i kritičke napomene. hermafroditski. raskrsnice. spisateljstvo. bakar. nlat. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. biglisati (grč. radi origi-nalnosti štampe. bibliolatrija (grč. poljski logor.) poznavalac knjiga.sahranjivač knjiga". bez obzira na predanje. bogomoljstvo. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. licemeran. raskršća. verski zatucan. koji ima dva spola. bivouaquer) okolovati. beaver) trg. taphos grob) . pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. biblfon. rasprava o raznim izdanjima Biblije. naročito slavuji). bivouac) voj. bivium) mesto gde se stiču dva puta. sa 4 žice. biblicizam (grč. japanski narodni instrumenat. bigarirati (fr. biver (eng. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. bigoterie) verska zatucanost. biblfon. tehničke opreme. . knjigoljublje. ukrasiti šarama. poznavanje Svetog pisma (Biblije). okamenotine lišća. biblioman (grč. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. ili celokupne književnosti jednog naroda.) žena koja ima dva muža. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. olovo. nauka o Svetom pismu. beaverteen) trg.) koji preteruje u pobožnosti. bi-. starosti. licemeriti. bigarrer. bibliotekar (grč. Ifthos kamen) pl. dvomužica.) knjižničar. naročito Sveto pismo. bibliotheke. biblfon. bigamija (lat. retkosti.) poznavanje knjiga. biblion. bivertin (eng. genus rod. bigener). biti u okolu. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bogomoljac. bibliofilija (grč. bibliolater (grč. licemerstvo. bis. logorovati u polju. bigot (fr. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. engleska pamučna materija. biblion. bibliofil (grč. biblion.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). biglao. nauka o Svetom pismu. bigotan (fr. bibliotekonomija (grč. prodavac knjiga. dvovredan.) čovek koji ima dve žene. bibliopoles) knjižar. biblioteka (grč. bigeneričan (lat. dvoženstvo. biblicitet (grč. bibliomantija (grč. upravnik. bivijum (lat. izvi-jati melodiju (ptice. biva Jiuz. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bogomoljstvo. onaj koji se drži samo Biblije. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. valere vredeti) he*. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bibron (fr. bibliopeja (grč. objašnjavač Biblije. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. biblista) poznavalac Biblije. nasumce otvori. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblfon. grč. sro-dan lauti. biblion. bibliopol (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigotizam (fr. biblioteka (grč. rukovalac bibliotekom. bibliografija (grč. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. njihove sudbine itd. grč. bivak (fr. valens koji vredi. bigot) onaj koji slepo veruje. bibliomanija (grč. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. biberon. pa su dobili mineralan izgled. grub vuneni porhet. geol. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. železo i dr. zbirka knjiga. biblist(a) (nlat. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. otisci lišća na kamenu. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. tj. gamos brak) dvobračnost. kiseonik.

bijenij(um) (lat. bižuterija (fr. . i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. zlatnici grčkih careva. intra biduum) u roku od dva dana. besoin) nužda. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. ital. bijon (fr. ukras. ispupčen s obe strane. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. oblast) koji je podeljen na dve zone. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bizarerija (fr. atomska masa 208. bikonkavno sočivo. bikarbonat (nlat. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bikvadrat (lat. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. bi-concavus) om. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. npr. fig. bizantijska umetnost. pri lečenju od sifilisa i dr. potreba. divlji bivo. bis. vizmut. up. udvorički. zone pojas. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikonjugiran (lat. zlatar. ar-heologiji. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. biennis) dvogodišnji. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bidet. vi-zantolog.). grč. dragocenost. bijenale (lat. filozofiji. bijoner (fr. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. trgovački posao.) v. bijou) nakit. Byzantion. kephale glava) dvoglav. bog. I bizaran (fr. bizoialan (lat. dragi kamen. bizantolog (grč. dvozube vile. bidens (lat. geografiji. biduum) vreme od dva dana. bizantologija (grč. bizarnost. bi-. bfson) zool. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bizarerija. osoben. fig. čudesan. bikoloran (lat. nastran čovek. retori-ci i poeziji. Byzantion) 1. v. bijouterie) trgovina dragocenostima. koji se ulaguje starijima od sebe. kada u kojoj se kupa sedeći.) v. up. bizarrerie) čudnost. bicarbonas) hen. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. puzavački. analistici. mali konj. bi-conjugatus) dvostruko sparen. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bikefalan (lat. rok od dva dana. bigotizam. pl. nakit. dragulj. bisogno. bi-. juvelirska roba. 2. Bizantinizam. biduum (lat. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bijonirati (fr. u slučaju potrebe (na menicama). hebr. bide (fr. srebrni novac bez propisne količine srebra. mošus. koji kadi. business) posao. bizar (fr. bismutum) hen. bije (fr. al bisogno) trg. i kao lek za jačanje živaca). fr. ali sa znatno više bakra. up.) pl. neobičan. zuber (u Evropi). dvogodišnje biljke. krivotvo-renje novca. i radili na istoriji. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bizonjo (ital. dvogubo izdubljen. al bizonjo (ital. bilet. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bikonveksan (nlat.) 1. npr. bi-dens) dvozubac. s obe strane izdubljen. čudnovat. bižugje (fr. bicolor) bog. vizantologija. do propasti Bizantijskog Carstva. dragulji. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bisamum. osobenost. dvogubo ispupčen. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. 3. dvobojan. proturanje lažnog novca. bižu (fr. element. intra biduum (lat. bufalo. grč. na kome su 1946. nastran. bizam (nlat. od koje je ranije pravljen sitan novac. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. billet) trg. koji se sastoji od dve zone. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. u dve boje. bizon (grč. bijenalav (lat. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bakarni novac sa nešto srebra. bikamerizam (lat. bizmut (lat. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikonkavan (nlat.) ćudljiv. bijonaža (fr. biennium) vreme od dve godine. neobičnost. dvozube rogulje. bizarre) čudak. vizantinci. bizantijski (grč. bicefalan. novčanica. bizantinci (grč. dvogubo spregnut. bije d' bank (billet de banque) banknota. naročito u moškavca. osobenjak. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. juvelirska radnja. 2. npr. dragocenost.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. ulagivački. konjče. američki divlji bivo. billon) legura od srebra i bakra. vizantijske bizantinizam (grč.dine. bikarbonat sode. redni broj 83. teologiji. bi-convexus) om. tj. bizarnost (fr. bi-quadratus) kat. bikonveksno sočivo.980. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. Byzantion. bijenalije (lat. juvelir. zlatarske radnja. biznis (eng.

cedulja. biletarnica (fr. nlat. dvaput. bulletin. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. biliaire) koji se tiče žuči. manus. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. nlat. bimenzan (lat. žustar. dvousneni suglasnik (b. billetier) v. prodavnica ulaznica. zelena bojena materija žuči. izvesti završni račun. obično krajem svakog meseca i svake godine. mrzovoljan. služe kao podloga papirnom novcu. bilis. na-| prasit. žučni. bilingvitet. fr. bi-. donji deo lañe. bileter. labium usna) gran. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. dvoličnost. tip. priznanica. bimestris) dvomesečni. bilans (fr. bilingvitet (lat. pun žuči. prepreden. bilanca (nem. fr. up. gnev. trg. bilingvičan (lat. bimenzis (lat. bi-cornis) zool. zaključiti neki posao.000. bilokacija (lat.) vreme od dva meseca. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. bilinguis dvojezičan) v. bullettino) dnevno saopštenje.). dvorog. loupe) opt. upotreba dvaju jezika u govoru. potvrda. pritvoran. saldiranje. I bilion (fr. bilis žuč. razdražljiv. o stanju na frontu. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. železničke karte i dr. menica. bimestran (lat. izdavalac karata (želez-ničkih itd. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. ital. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bilingvizam (lat. bulla) predlog. bilan. biletirati (fr. beryllus. bilijariti (fr. prek. koji se. krajnji ishod nečega. fig. o sednici ministarskog saveta. železnička (ili: tramvajske) karta. bilijar (fr. bilabijal (lat. ulvus. žuč. bilifulvin (lat. ballur kristal. tako da uvek stoji uspravno. bilten (fr. zakonski predlog (u Engleskoj). bilis. lat. biliozan (lat. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. bille. bilin (lat. podnosi kralju. železničkih karata. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bilet. grč. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bis. crvena bojena materija žuči. bilijarda (fr. beryllos beril) gorski kristal. žučno zelenilo. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . billetier) poz. bilateralis) dvostran. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat.000). fr. v. biljur (ar. kratak.). billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bimembričan (lat. tempus) v. fig. bileter (fr.koji se izgovara uz učešće obeju usana. fig. crvenožuta bojena materija žuči. posetnice i sl. priznanice. ulaznice. prevučena zelenom čojom. bildž (eng. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilge) mor. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. takoñe: pisamce. dvousneni (suglasnik). biman (lat. bilis) hen. bimester (lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. biliverdin (lat. se. latus strana. ljutina. bilis) med. fig. bilinguis) dvojezičan. lat. fr. bilis (lat. vert zelen) hen. bilirubin (lat. lupa sa dva sočiva. upravljen na suprotne strane. bili. bilis) žučan. bileta (fr. etiketa. billard) igrati na bilijaru. biletar. sa dva člana. bilabijalan (lat. pritvornost. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. bimanus) dvobimbaša (tur. bimemsis) dvomesečni. billion) milion miliona j (1. bixa) ham.000. rubinus) he«. bis. up. ital. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bilis.). završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. fig. prodavac ulaznica za predstave. m). mesto gde se izdaju karte. nlat. bimembris) koji ima dva uda. o stanju zdravlja. biksin (nlat. kristalno staklo. žutozelen. bilardirati (fr. lingua jezik) dvojezičnost. biletura (fr. priznanice. bis. Bilanjz) v. bimenzis.) v. billa. billiarde) hiljadu biliona. billet) blagajna. izvesti zaključak o svršenom poslu. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bis. bimestre. ulaznica. žučno crvenilo. ravno dno u sredini lañe. železničkih karata itd. bilansirati (lat. bilet (fr. dvoličan. bi-. i oboje . bimetalizam (lat. četvrtasta i zarubljena. bilateralan (lat. izborni listić. bilabialis) gram. bilaroc) trg. bil (eng. biliosus. bimester. bis. p. bilboke (fr. cedulja.000. koji govori dva jezika. cedulja. sitni štamparski poslovi (karte. prepredenost. obostran. jed. igra na bilijaru. bilupa (lat. mrkožut) hen. major. sa dva roga. glavni sastojak žuči. dvomesečje. knjigama. o konju: izbacivati prednje noge napolje. izdavati ulaznice. biletar (fr. žučno žutilo. bilieran (lat. saldo. nlat. jednim udarcem udariti dve lopte. bilancio. billet) pisamce. lat. listak. dvočlan. billet) izdavanje ulaznica. orlean. bilans. up.

bioblasti (grč. binaire) v. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). na klimu. dvočlani. up. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. veličina koja se sastoji iz dva dela. Bijhne) pozornica. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. grapho pišem) onaj koji opisuje život. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bfos. grč. grapho) veština opisivanja života. energefa) fil. biografika (grč. bi-. od dva) dvojki. Ifthos kamen) kol. bioenergetika (grč. binaran (lat. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bina (nem. npr. . biogen (grč. up. vladaoca i dr. pr. logos) fil. binocle) cviker. eng. binda (nem. binerav (lat. logos) fil. bioklimatika (grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. kolo-nija bioblasta). biokibernetika (grč. engineering) v. Binde) veza. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. biodinamika (grč. biofori. bioinžinjering (grč. suprotno: monometalizam. energetika svega živoga.) fil. biographfa) opisivanje (ili: opis) života.. bineran. biografija (grč. a i Srbi'.. okovratnik. bio. dogled za oba oka. biograf (grč. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bfos. padinom od dva člana. Biinne. a+ br. bfos. bios. bfos. bioliti (grč. biogeneza. binarius koji sadrži dva. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. bioaritmetika (grč. zavoj. med. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. filozofa. pristalica biologizma. bini. na kojima se osnivaju prirodne pojave. petlja. kao sredstvo u borbi za opstanak. binubus) čovek koji se dvaput ženi. blaste klica) pl. grč). zbivanja. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. binokularan (lat.(grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. grč. binaran. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. nomos zakon) mat. pisac biografije. binub (lat. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. sa dva člana. bios. biol. genesis postanak. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. binokl (fr. biozofija (grč. rañanje) razvitak života. (grč. bfos. biolog (grč. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. koji se tiče binoma. povoj. pojas. klfma. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet.) istorija razvitka života. bfos. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. binen-regulator (nem. svih životnih procesa. bfos. vrpca. fr. to klima nagib. kao i uticaj živih bića. sophfa) v. veština pisanja biografija. biobibliografija (grč.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biologist(a) (grč. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. biologfa) nauka o životu. bioklimatologija (grč. životopis. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bfos. bivomizam (lat. bfos. opt. mat. koji se sastoji od dve jedinice. nosila ga je poglavito turska konjica. bin v. bfos. bfos. od dva dela. biogeografija (grč.). životne jedinice manje od ćelija živih bića. binom (lat. posebno biocenoza i vegetacije. kibernao upra-vljam. binjiš (tur. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. biologizam (grč. ibn. bfos život. biosofija. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). binomski (lat. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. po učenju Altmana. biogenija (grč. nlat. dvočlani izraz. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biblion knjiga. dvojedinični. bini po dva. naočari. koji je udešen za oba oka u isto vreme. pozorište. bfos. regulator) poz. oculus oko) sa oba oka. ge zemlja. genetički inžinjering. biodinamički. životni. životopisac. bfos. genos poreklo) biol. poreklo. bfos. bfos. bini. binjektaš (tur. genos) koji se tiče razvitka života. zavoj za oba oka. graphfa). biogenetičan (grč. biologija (grč.

logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. biometrija (grč. grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. psyche. bios. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. 2. bios.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. biomatematika (grč. manteia proricanje) 1. tj. logia) nauka o živim bićima. on. životni prostor (obuhvata: atmosferu. orao vidim) med. pr. biostatika (grč. bioskop (grč. praktične eugenike i medicine. biosinteza (grč. svitci) sveta. poremećaji u razvitku. jer živih bića ima i u vazduhu. biotit min. god. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. naročito pojave nasleña. ontos. biorizacija (grč. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. biosofija (grč. organizama koji izazivaju vre-nje itd. panpsihizam. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. biol. bios. biosfera (grč. bios. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. biotehnologija (grč. npr. aparata. biotika (grč. bios. . psyche duša) fil. bioluminescencija (grč. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). bios. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. a čoveka. nlat. biorizator (grč. lat. neke oblasti. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. npr. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv.. bios. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. npr. lat. prilagoñavanja. crta na dlanu i drugih nekih simptome. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. razmnožavanja itd. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. bios) praktično učenje o životu. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. biomantija (grč. biozofija. biopsihologija (grč. up. i u vodi). bfos. bios. bios) 1912. biotip (grč. typos) čist tip. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. i u zemlji. psihobiologija. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. sudskolekarsko utvrñivanje. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. biomehavika (grč. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bionegativan (grč.) v. bioontologija (grč. mehanike razvitka. bios. v. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. nem. bios.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. sophfa) životna mudrost. bionika (skrać. bios. to on. bios. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. države itd. operativnim putem. biotehnika (grč. bionti (grč. sarkom). osnovni oblik je fotosinteza. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biorizacija. prema izvesnim znacima na telu. pribora. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. bios. tj. bionomija (grč. biomagnetski. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. ovako je nazvao 1866. biorizatora. bios. up. socius drug. člana društvene zajednice. biosociologija (grč. tu ontos postojeće biće) pl. stanovnika nekog grada. lumines-centia hladno svetljenje) biol. logia) fil. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. kao animalno biće. litosferu i hi-drosferu. biomagnetizam (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. čista rasa. bios. biopsija (grč. nastala u XX veku. techne. bioskopija (grč. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. bios.

birokrat(a) (fr. polus stožer) dvopolan. phoros koji nosi) pl.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. bios. polovina. bios. burette) hem.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. biotomija (grč.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. birokratizam. naročito u analitičkoj hemiji). kancelarijske potrebe. slikovito pričati. biseksan (lat. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. utensilia) pl. techne umetnost. biren (fr. biroutenzilije (fr. biromanija (fr. bipartitio) deljenje na pola. Burger-Meister) gradonačelnik. bis (lat. polovljiv. bioblasti. biocevotika (grč. ital. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. muz. bisegmentacija (lat. bis) dvaput. biraj (fr. predsednik mesnog odbora. Wirtshaus) krčma. bios. krateo jak sam) v. bureau. tj. bir-zeman) staro vreme. birotehnika (fr. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. buriner) rezati rezaljkom. burat) trg. lat. bipedalis) dug ili širok dve stope. dvostruka torba (u Lici). sa dva suprotna pola. biotop (grč. sexus. biplan (lat. nadlepggvo. bipedalan (lat. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. purger. buratine) trg. vrsta puplina od fine svile i vune. krut i nadmen. torba na sedlu. bios) koji se tiče života. još jedanput. kancelarija. bircaus (nem. bureau. bi-pes. burin. birtija (nem. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bios. bfos. biocenologija (grč. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. bis. vajalica. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. birato voj. grč. bisegmentabilan (lat. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). ital. ta phainomena pojave. birenirati (fr. grč. bis pes noga. segmentum) mat. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. bipolarav (lat. ponovo. vrsta polusvilene. lat. birger v. biohemija (grč. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). dvostopni. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. birgermajster (nem. bakrorez. razdvojenje. logia) nauka o životnim pojavama. . mania) želja (ili: težnja. kancelarijski pribor. burino) bakrorezačka rezaljka. staklena cev sa lestvicom. predsednik opštine. austrijskom inžinjerijskom oficiru. bureau. grč. veština) skup metoda. biremis) čamac sa dva vesla. chemeia) deo fiziologije. vajati. fig. odeljenje. kao odsečak jedne linije ili površine. nazvala po pronalazaču. Wirtshaus) v. birokratizam (fr. ukočenost. polovljenje. bios. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bis. gostionica. po drugi put. bireta (fr. nosioci života. burail) trg. Karlu Birago (1792—1845). birokratski koji se tiče birokratije. centrum središte) fil. biparticija (nlat. birema (lat. bios. biofenomenologija (grč. dleto. davnina. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. vrsta lakih poljskih mostova. pisarnica. biocenoza (grč. od kojih je jedna iznad druge. biocenotika.) mat. biro (fr. bureau. bakrorezac. bis. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. pravila. bis. bios. koinos zajednički. životni. spol) v. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. burato) pisaći sto. grč. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. praviti grbove. biocentrično posmatranje (grč. polovljenje. birtija. polu-vunene tkanine. deo ekologije. birokratija. planum ravan. biofon (grč. bureau. bios. kancelarijske osoblje. birokratija (fr. bisegment (lat. biofizika (grč. koji se može podeliti na dvoje. vunom ili kostreti. bisage (fr. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. biratina (fr. logia nauka) v. biol. dvonožac. birzeman (tur. bipedis) koji ima dve noge. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. razuñivanju živih tela.. segmentum odsečak) mat. koinos zajednički) životna zajednica. ravna površina) avij. bigeneri-čan. bi-pes) dvonožna životinja. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. biofori (grč. bipsdan (lat. pretežno formalističkom duhu. biped (lat. bircaus. bis. dvonog. bios. bissac) pl. bira (fr. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili.

nem. biskup (grč. bituminizacija (lat. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. dvoličnost. ital. biskoten (fr. beatnik) l. ital. prženo upola na jakoj vatri. folium list) bog. u asfalt. buffet) sopstvenik bifea. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bifurkacija (nlat. bit-muzika (eng. bifoličan (lat. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bifilaran (lat. bitnih (eng. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bitumivozav (lat. šećerni dvopek. grč. Ginzberg. behaviour vladanje. bis. sexus spol) koji ima oba spola. fig. biscotin. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bis. bistoquet) bilijarski štap. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. Bit je uvek pa-ran.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bistrirati (fr. konac) dvoni-tan. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bis. posle 28. episkopfa) v. Dž. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bisekstus. sa jednim prestupnim danom. grananje ili cepanje na dvoje. bitta) brod. od dva sloga. dvoni-zan. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. bistrer) slikati (ili: boji-ti. biformitas) dvoobličnost. bit (eng. bi-. ital. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). biheviorizam (eng. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . dvolist. syllabe slog) gram. sa dva cveta. series red. dvaput pečen porculan bez glazure. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. biseksualav (lat. npr. busto. Brust) poprsje. biscottino) mali. bit (eng. buffetto) tezga u krčmi. u debljini od 4 st. orman za stono posuće. pravac u psihologiji. asfalt i sl. biformitet (nlat. bife (fr. buste. bit (eng. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). grč. naročito Egipćana. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. filum nit. peksimit. obično dug 7—8 st. bisolit (grč. floris cvet) bog. pod biskup. reke. deljenje na dva kraka. lat. dvosložan. biskroma (ital. u džez muzici bit označava stalno. biscuit.) prevući (ili: pokriti. bituminirati (lat. mladići s dugom i neurednom kosom. bitumen (lat. bistoke (fr. bitva (ital. bistouri. up. bifurcatio) račvanje. a izvode ga udaraljke. bis. biskvit (fr. npr. bisextus) prestupni dan tj. bisilabičav (lat. premazati) zemljanom smolom. 2. sto po železničkim stanicama. biferan (lat. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. biftek (eng. bisekcija (lat. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. petrolej. bythcs dubina. okrugao dvopek.) 3. bifluevcija (lat. byssos pamuk. bisextilis) prestupni. The Beatles) nuz. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. biscroma) kuz. biskupije (grč. bisekstus (lat. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. polovljenje. ital. Ifthos kamen) min. biteizam (lat. epfskopos nadzornik. naf-ta. okrugao kolačić. bisus (grč. bis coctus dvaput pečen.) pretvaranje u zemljanu smolu. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). dvoboštvo. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. dvospolan. beat udarac) 2. biscotto. flos. Bitlsi (eng. bis. bisturi (fr. thećs bog) verovanje u dva boga. u teoriji informacija. orman sa srebrninom. bifer) vot. biformis) sa dva oblika. bifti (eng. bistori) hir. buffet. bit) l. dvoobličan. asfalti-rati. krčmica. bis. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. dvaput kuvan) dvopek. biserijalan (lat. (bitlsi) čupavci. hermafroditski. beefsteak) kuv. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. metrička jedinica takta. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bitometrija (grč. dvoredan. februara. domeće. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. dvorodan. ital. ponašanje) psih. bis. biformai (lat. biflorav (lat. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. u dva niza. bista (fr. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bifepija (fr. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). Keruak). bifluere) račvanje reke. onaj dan koji se svake četvrte godine. trideset drugi deo jedne note. koji ima dva cveta. niz) koji ima dva reda.

lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. izdanak. blenometritis (grč. biciklist(a) (eng. blastemia) vot. blašpe (fr. čist. velosiped. pupl>enjem). biceps (lat.-fr. blastomere (grč. blastema) biol. meros deo) biol. obesvetilački. belo. radi odstranjenja. procurim) med. blastos. black (fr. obesvećivanje. blastos. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje.) otupelost. dvoglavi ručni mišić. sulfid cinka. sluz. blamer) osramotiti. kystis mehur) fiziol. blenorea (grč. blastomikoza (grč. Bischof biskup) piće od crnog vina. neosetljiv. blase) otupelih osećanja. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). gei. cimeta. blenna. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. blenna. preživelost. blasfeman (grč. carte blanche) čista bela neispisana karta. zasićen i presićen. zametni mehurić. . blasfemija (grč. fiziol. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. huljenje na boga. blenna. svetlosti sa strane. tj. mladica. blenoftalmija (grč. bogohuljenje. bjanko menica čista. bizzarria) muz. izneti na rñav glas. bicikl (eng. biher-šrank (nem. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blanche) beo. blason) grb. blenna. blamirati (fr. eidos vid. im. nlat. španski zid. ukor. blenda (nem. prazno. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blasphemćs) bogohulnik. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. rheo curim) med. blastos klica. udubljenje u zidu sa svodom. nauka o grbovima. blastule. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. tj. bis. Blende) apx. zasićenost. blejzer (eng. vrsta šampanjca. korita. blaziran (fr. bišof (nem. obesvetilac. v. blanche) pr. neispisan. opt. huljenje. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. kredit bez pokrića. kapavac. bicinij(um) (lat. blenna sluz. us. blastoderm (grč. blastozoid (grč. preživeo. blamaža (fr. bicarija (ital. psovka. blastos. prekor. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blastem (grč. blanko-trgovanje prividno. eteb povraćam) med. blanko (ital. neosetljivost. spolnih organa i dr. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). bjanko. očiju. pokuditi. kephale glava) v. točkaš. grditi. kožica zametao g mehura. sluzna srdobolja. cyclus krug) točak. zapaljenje veznice očnih kapaka. od dve boje. bicycle. punomoć samo sa potpisom. kuñenje. blenna) kec. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. pogrdan. kuditi. blasphemfa) pogrda. neograničeno punomoćstvo. bicefalan (lat. beloća. nepopunjena menica (samo sa potpisom). bjanko (ital. klica. chroma boja) dvobojan. bicyclist) onaj koji tera točak. pomorandžine kore i soka. blanco) v. beo. čist. bi-. blenoragija (grč. regnymi izbijam. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. bianco belo. bis. canere pevati) huz.). blanko-kre-dit otvoren kredit. ñerma koža) fiziol. heraldika. sluzni proliv. oblik) biol. grč. lat. blanket (fr. bihromatičav (lat. sukno za filtriranje. kart blanš (fr.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. potpuno odrešene ruke. metra materica) med. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. belina) trg. obrukati. zametni mehur. belina. zapaljenje sluzokožnih žlezda. bis. blenna. blastema (grč. blaziranost (fr. blastula (grč. blenadenitis (grč. min. bela boja. blenemeza (grč. grč. bicintum. biceps) koji ima dve glave. velosipedist. bikefalan. blanc. potpuna sloboda rada. neispisan. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). prema potrebi. lučenje sluzave tečnosti. blasphemos) bogohulan. grdnja. blanš (fr. blasfemist(a) (grč. enteron utroba) med. slepi prozor. bruka. i blastocistis (grč. blekvud (eng. kompozicija za dva glasa. aden žlezda) med. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. blazon (fr. curenje iz ušiju. blena (grč. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. radi špekulacije razlikom u cenama. blaser. kapavica. alat. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. rñav glas. blastos. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blenotorea (grč. blastos. Bucherschrank) orman za knjige. belilo. rheo tečem) med. blamage) sramota. mykes gljiva) ned. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. povraćanje sluzi. blastula) fiziol. ophthalmos oko) ked. 6t6s uho. karanfilića i šećera. slepa vrata. hartija. karta bjanka. čist formular. tobožnje trgovanje. blenengerija (grč. blenna. blenna.

blepharon očni kapak) med.) voj. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. prevari. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. farsa. zajednica. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blombirati (fr. blestrizo bacakam. blepharon. povreda. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. treba: plombirate. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. bluza (fr. čamcu. ital. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. čamac. bacanje prašine u oči. celina. mladić plave kose. blinji (rus. blefaradenitis (grč. okloplji-vanje. biondo) plav.) pl. udvarač ženama. blonda (fr. blepharon. zaštićivanje od zrna (projektila). osigurati od zrna. ital. ucelo. hapsana. blondin) plavušan. blondine) devojka ili žena plave kose. blokirati (fr. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. fig. hvatati na zbunjivanje. kicoš. blokhauz (nem. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blumirati (nem. blesura (fr. ptosis pad) med. blestrizam (grč. up. blepharon. panj. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. slični palačinkama. šanca gredama. blefarospazmus (grč. žućkast. hvalisati se. zastrašivanje. blokaža (fr. grañ. ophtalmos oko) med. tip. bloquer) v. obmanjivati. blondine) v.). spadnutost očnih kapaka. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). blomba (fr. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). oklop (na ratnoj lañi. iskra. blef (eng. zavaravati. otvorene boje. bloki-ranje. blefaroptoza (grč. vojnički koporan. nazvala zbog žućkastog sjaja. blonde) čipka od sirove svile. nemir kod teških bolesnika. bacakanje. od finog pšeničnog brašna. velika količina (robe). prevrtanje. zaplašiti. tip. iskrica duha. klada. blond (fr. blokada.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. tome sečenje. varati. ruski kolači. blondina (fr. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blefaroftalmija (grč. gomila (knjiga). naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. plavuša. blepharon očni kapak. automobil. blokflauta (nem. duhovita sitnica. npr. hrpimice. vojske. phimosis suženje) med. blooming condition) sp. svetao. obmana. blumistika (nem. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. aden žlezda) ked. trupac. ñuture. spasmos grč) med. blindage) fort. Blue Book) „Plava knjiga1'. zatvor. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). bleh (nem. blickrig (nem. blindaža (fr. blondina. plomb) pogrešno. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. zatvaranje sa svih strana grada. ojačati rov. blokiranje (fr. blindirati (fr. suženost očnih otvora. plavojka. Blitz munja) v. munjeviti rat tj. šanac gredama. an blok (fr. blok (fr. dosetčica. mali pozorišni komad pun desetaka. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. grč očnih kapaka. Blume) poznavanje cveća. treba: plomba. opsada. up. . pretvarati se. blessure) ozleda. bluming kondišn (eng. veliki odlomak stene. fig. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. pivo. bloc) veliki komad (npr. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blenna. bloccata) voj. dobro. treptanje. rezanje) med. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. municije i sl. mnoštvo. sluzave mokrenje. blouse) laka gornja haljina kod žena. cvećarstvo. gomila. blinder) fort. zbunjivati razmetljivom reklamom. poza. mermera). bluff) plašiti. blefarotomija (grč. fleš. Blu buk (eng. obmanjivanje. blocus. osobito u sportu. blefarizam (grč. kulica. blefirati (eng. uron mokraća) med. en bloc) naveliko. automobilu. praviti se. bacam tamo-amo) med. blista (fr. sličan svirali. obmane. mustrama od cveća. avion). blepharon. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. oblaganje čeličnim pločama. zatvoriti skretnicu. blondin (fr. Blockflote) nuz. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. blondinka (fr. Blockhaus) voj. sveska za pisanje ili crtanje. opsada. blefaritis (grč. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. žmirkanje. blokada (fr. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. Blume cvet. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. blepharon. zapaljenje očnih kapaka. kol. podizanje cveća. blond. tvrñave. avionu). zatvaranje železničke skretnice. bluette) varnica. blefarofimoza (grč. plomber) pogrešno. zavara. ojačavanje rova. Blitzkrieg) voj.) med. karaula.

baka. engleski til. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. boiler kazan) kazan. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. prirodnim životom. beaujolais) vrsta francuskog vina. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. božur (arap. buza. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. planinski tesnac. bobine) kalem (za konac). bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. to bob) v. po pravilu neuredno. bojler (eng. deminutiv imena Robert). Dalmaciji. bogdo-lama (mont. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). kajmaka i šećera. od danas do sutra. Obotriti. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bojar (rus. boa. bobadiljizam nepravedno. + 1502. bahader) pl. rakije. tur. dečak. pamučni til. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. Bosni. bobina (fr. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. zajedno sa dalaj-lamom. moreuz. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. Bugarskoj. bob (eng. kalem od namotaja bakarne žice. induk-cioni kalem. krčma. bobbinet. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. fr. boj (eng. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. bodul. neuredan život. drevna pijanica. Hrvatskoj. bobinet (eng. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. boemerija (fr. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. bodega (šp. duhovni poglavar u Tibetu koji. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. skraćeno: bob. klanac. Džemsa Bojkota. boiler v. fig. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . pere. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. patareni. vinara. iznos berbe grožña. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bogus (ir. šećera i drugih dodataka. bobslej. književnici. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. boi-najf (eng. boheme) način življenja boe-ma. sluga. zmijski car. bogaz grlo) grlo. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boabab (amh. ždrelo. kotao. kablova. v. upravlja zemljom. bogumili. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). kod anglosaksonskih naroda. boy) dečko. blue-stocking) „plava čarapa". po nače-lu: dok traje nek laje. ispičutura. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. život od danas do sutra. fr. boa constrictor) zool. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. v. Makedoniji. bonrin) plemić koji je i ratnik. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. koji »sive svojim naročitim. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. raste na Kosovu. boit-tout) čaša bez postolja. udav (najveća zmija u Africi i ist. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bodega) podrum. bojkot (eng. magazin s robom u luci.. božole (fr. npr. bojkotovati (eng. bogomili pl. u Rumuniji: plemić. bojler. prekid svakog op-štenja s nekim. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka.Bob je. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. god. boa (nlat. naročito plemić veleposednik.) bog. eng. baobab. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. fig. nadimak londonskih policajaca. bova (ital. boza (pere.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. busur) bog. fig. . lažno optuži-vanje (po šp. bogus) irsko narodno piće od vode. boei) v. studenti i dr. boatu (fr. guša. bottomry) trg. Bodmerei. boemi (fr. bohemes) pl. v. bogumili pl. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bogatiri (tur. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. čergari. boduo (ital. momče. boetetika (grč. Indiji). ili na oboje ujedno. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. up. fiz. proizvodi se u predelima severno od Liona. bodmeraj (nem. bojer (hol. bodolo) ostrvljanin. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bobby) pl. kor. bu za. crven kao krv. umetnici. bobi (eng. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bobslej (eng. kosovski božur divlji božur. Bodriti pl. boja (hol. bogaz (tur.

prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. grč. bollo. bola (eng. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. ital. bokseri se dele s obzirom na težinu. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bolldos hitnuto. boks. boks (eng. jedan od glavnih izvora aluminijuma. boleta (ital. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. boks (eng. fr. bascagium) šumarak. ušće. kastanjetima. bolstit (lat. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. grč.boka 122 bomba boka (ital. bolidi (grč. bulletta) cedulja. okamenjena gljiva. boljševici (rus. bolis. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. bocassino. astr. boccale. bokser (eng. zračni termometar. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. 1555—1619). bomba. svaka runda 2—3 minute. staklene bočice kru-škasta oblika. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. ital. balon. loža u pozorištu. moreuz. bolus... kutija. boksovati se (eng. koja je 1900. bol. bocca. bucca) usta. up. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bokser (nem. gitarom ili tamburinom. oružje za bacanje. živa i okretna. bolvševiki „članovi većine". bombos potmuo. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. veća čaša s poklopcem. bole zrak.000001 * °S). sp. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. do struka. guranje i udaranje nogama. priznanice. šumica. „plemenitoj veštini". bombe. boxcalf) 2. bolero (šp. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. zbog čega se mogu i danju videti. bolas (šp. pesničar. boletus pečurka. bolivijano (šp. kineska tajna organizacije. strela) pl. šećera. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. metron) fiz. rudnjača. većina. fr. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bomba (fr. potkraj XVI veka. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. boks. bolonjske bočice fiz. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. kratak. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. Bokseri (kin. bulengren. bolus (lat. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. osnovana oko 1890. bokaža (fr. bolometar (grč. hidrat čiste gline. boks (eng. bosco. šp. atomska bomba. bolos) v. bok-sovanje. box) 1. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bolus. boksovanje (eng. Francuska). ital. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. zatvor za potkivanje nemirnih konja. boksati(se) v. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. srednje veličine.378 kg). ngrč. v. lug. v. do tetke kategorije (preko 79. pesničanje u rukavicama razne težine. ulaz.800 kg). box) 3. bolites pečurka za jelo) kol. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolletta. lat. praćen pesmom. box) pesničati se. bol (lat. boks-meč (eng. pod. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. naziv po mestu Bo (Les Baux. pristalice boljševizma. vrč. grč. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. up. bouche. bocal. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. železna ili čelična lopta. boxer) 1. glavom i leñima. bokasin (ital. up. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. otvor. boling-grin (eng. bolos) hem. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bokal (fr. tući se pesnicama u rukavicama. razreñene od strane Lenjina. tzv. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. ma-njina. dubok ton) voj. boksit min. boksovati se. bolonjska škola slikarska škola koju je. bocage. ručna granata. Voheg) 2. zaliv. nlat. box) sp. boljševizam (rus. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bolus. . oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. lemnoska zemlja. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. velika bokasta boca. bokskaf. sp. grč.

koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. Wandriegel. slada (malcbombona) ili voća. bonbon. čičica. bona mente) u dobroj nameri. naivčina. fig. obično ukusno i luksuzno izrañena. bonaca (ital. bona fide) dobronamernost. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bcmbyx) 1. bombardovati. u kojoj se drže bombone. lat. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bona (fr. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bombona (fr. bombyx pamuk) zool. ukusno namešten stan i sl. bondir) skakati. nadmen. nalog za izdavanje neke robe. konfetama). bona (lat. bombe) v. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonze (jap. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bondruk (nem. bond) pismeno jemstvo. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. preterano kitnjast. bo-nifier) naknaditi. potvrda prijema. nasledna dobra. dit. sigurnost nekog potraživanja (supr. boneta (fr. prirodna obdarenost. bombardje. bonsek. dobra. dobra (ili: imanje) maloletnika. ukusno nameštena soba. pl. bon pour) dobar za . vrsta ženske kape. visoko-paran. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bonum dobro. bombazen (fr. bombaš (fr. vrsta pamučne tkanine za podstavu. bono modo (lat. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bona hereditaria) pl. bonificatio) naknada. bombiks (grč. naknadno pridošle dobra. . vata za ispunjavanje haljina i sl. tobdžija. mirnim putem. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bombardirati (fr. Kini i istočnoindijskim zemljama. bonum. bona fide (lat. bon) trg. bombast) lit. zatucane popeskare. veritet). facere. ostavština. popravljati. imanje. bombo) vrsta rakije od ruma. dobrodušnost. bombona. grč. .. bujica reči. često sa dodatkom želatina. poslastica od istopljenog. bonitet (lat. bonz a vi (fr. platna sposobnost. poboljšanje. pamuk. trg. svila. bonvivant) veseli brat. nego potiču od neke druge strane. up. bonton (fr. muskata i šećera u Sev. bombarder. poboljšati. osoliti koga. popust u ceni. odštetiti. bombasin. izražavanja). bon (fr. bacati avionske bombe. popravka. brašna.) pl. sviloprelja. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. dosañivati kome (molbama. bonitas) dobrota. prostosrdačan čovek. bombast (eng. valjanost. na lep način. vojnik bombaškog odeljenja. bombastičan (eng. bombikometar (grč. bon pur (fr. bonificirati (lat. svi-lasta materija. onaj koji vrši bombardovanje. obaveza. naduven (način pisanja. po viñenju. krupnorečiv. menica. bona minorum (lat. bombardirati. prav. bombast. preteran. bondirati (fr. bon-sans (fr. Americi. bombe (eng.. 2. izvrsnost (u smislu izrade). bona minorum) pl. bonvivan (fr. aromatiziranog i oboje-nog šećera. bonette) voj. fr. grč. v. bonomija (fr. preterana prostota. bona dobra) 1. proneti se. bombaš. bonifikacija (nlat. imetak. važi za . u dobroj nameri (učiniti. bombardovati v. služavka.bombaža 123 bonton bombaža (fr. popraviti. imanja. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bona adventicia (lat. istoč-noindijski kaluñeri. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. nasleñena dobra.. bonom (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombardje (fr. lat. bons a vue) pl. sujeverni popovi. bonhommie) prostosrdačnost. vrsta keplovane svilene tkanine. poboljšavanje. bombardier) voj. bonne) 2. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. propinjati se. svilena buba. naivnost. fig. fig. bansek. sveštenici Budini u Japanu. odšteta. priznanice. bona mente (lat. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. otmeno držanje. bonbon) šećerlema. bonhomme) dobričina. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. veseljak. bombardare) voj. bombycinus. podskakivati (na konju). svila) pamučna svila. bond (eng. svojim pesmama i sl. nlat. bacač bombi. prav. ljubavnim izjavama. . bombyx svilena buba. bonaparte™ pl. bombyx pamuk. poverljivost. dadilja. bombonjera (fr.). nalog za plaćanje. bombardeur) voj. unutarnja vrednost. kazati). devojka za decu. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji).. prav. bon ton) dobar ton. bombarder (fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. nalozi koji se isplaćuju odmah. bombyx. bona hereditaria (lat. dobronamerno. priznanice. bono modo) dobrim načinom. bona adventitia) pl. bonbona v.

) 2. grč. bortna. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. laña. fig. bosselage) rad na ispupčenim. Borussia. nemetalno čvrsto telo. burani) zelen mlad pasulj. boreiaios. bordat (arap. 2. kozmetiku i medicinu. daska. bordel (fr. bornirati (fr. nevažno. borniran (fr. Bord. bordirati (fr. porubiti. borusofobija (nlat. . bordage) oblaganje lañe daskama. bordo-vino (fr. skučen. jedinjenje bora. borer (nem. element atomske mase 10. voska. botanizirati (grč. tur. grč. o biljkama i rastinju. kvrga. ital. biljni) poznavalac bilja i rastinja. botane trava) skupljati biljke. borner) ograničiti. baviti se biljkama. umeriti želje. botaničar (grč. bora (ital. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. bordat. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bosokteriti (od nem. jedna vrsta plesa. bording) kor. opšivati. sudnica. grundirati. bostan (tur. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. tj. Bohrer) burgija. tačka topljenja 2030°. boselaža (fr. sreća. mali. krstariti. postaviti granične belege. bosko napasam. bor-mašina (nem. borgis (nem. botanike) nauka o biljnom svetu. bozza) grba. boselirati (fr. brežuljkastim. bordel. venac. tamnocrvene. opus rusticum). igra karata slična vistu. botanika (grč. porubljivati. boreas. bonum) dobro. Americi. bordello) javna kuća. boreas) severac. nazvan po gradu Bostonu u Sev. buraniyya. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. ulublji-vati. sud. mahune. borusomanija (nlat. izvod. bording (dan. javna kuhinja. bord (nem. bašta. ograničen. materijal za oblaganje lañe. sprovodio pismo. board of trade) trgovačke komora. okvir. boraks (nlat. up. bona. bording-haus (eng. preimućstvo. čvrga. odbor. ivica. bosa (fr. lat. važan za industriju. Borgis) vrsta štamparskih slova. fig. hen. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. borde) l. opšivanje. sred. igre (američka. talasaste figure. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. tj. način otesavanja kamena. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). šarama. porub. ograničiti se. kamene meña-še. borani. bosseler) ulubiti. mrke boje. pervaz. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. burdelj. moru. umeravati. boston (eng. bortna (nem. rub. ital. trava. Borte) v. boršč (rus. manja laña u Ist. veća od pešta. up. buraq) hen. znak V. borealis) severni. borax. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. okrajak. bostan) lubenice i dinje. fig. nerazumljivo. kost. savetovanja.) v. glup. sto za kojim se drže sednice. bord ov tred (eng. ograni-čavati. board) l. phobos strah) strah od Prusa. borda 2. neiskusne. bordura (fr. borax) hen. bordo-boja (fr. oblo-žiti lañu daskama. gostionica.(grč. borealan (grč.) pl. javna radnja. omeñiti. fr. raditi ispupčene. porubljivanje. sever. zeleno. bosirati (lat. botano. me- nica. talasastim figurama. spisak računa. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bonum publicum) dobro države. bossage) arh. pl. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. korist. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. arap. severni vetar. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). gajtan za opšivanje. border) ogoliti. pervaz. sa četiri igrača. bor (nlat. redni broj 5. borati (nlat. lista. up. boreas (grč. vrt. opšte dobro. borda 1. novac za hranu. vrlina. Bohrmaschine) naprava za bušenje. šare. boston) l.811. Aziji i Kaliforniji. soli borne kiseline. bore] v. u grupi). boranija (arap. Borussia Prusija. bosaža (fr. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bosse. bordeaux) boja crnog vina. bord (eng. fig. a manja od garmonda. kor. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bonum publikum (lat. širit. pervaženje. bordereau) trg. nešto uprošćenija vrsta valcera). bord) 2. borda (arap. bordižati (ital. bu ši lica. borne) ograničen. nadleštvo. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. sto. borda (fr. botanikos travni. bordure) ivica. ivica lañe. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). dar. knjiga u kojoj su računi. državna korist. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. Muhamedov ogrtač.bonum 124 botano- bonum (lat. bordaža (fr. novčanik vrednosti. nešto sitno. bordro (fr. mržnja na Pruse i sve što je prusko. oivičiti. hrana. gipsa.

vrsta holandskog platna. geol. krčma.). graphfa) opisivanje bilja i rastinja. bošča (pere. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botulizam (lat. bradilalija (grč. sluga. bradiekoja (grč. kardfa srce) med. boutique. bragozzo) pop. kepha-1e glava) zool. brabansoni (fr. botanofil (grč. Brabansona (fr. crven izraštaj na ruci ili nozi. varenje) med. v. od usoljene ikre morskog lipena. roba za odbaci-vanje. -ites) pl. biljojeda životinja. botriomikoza (grč. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. sjajno. bošerija. botane. brabante) trg. bradifazija (grč. bradys. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. masaomai žvakati) med. bota larga. bradispermatizam (grč. tako je! bravo (ital. botriotičan v. botarga. grapho) opisivač bilja i rastinja. bravo) l. u južnoj Evropi i na Levantu. bavella. vrsta duvana. braggard) razmetljivost. neustrašivost. up. bili u engleskoj ili francuskoj službi. botroilit (grč. bradys. hrabrost. botella. živi u tankom crevu čoveka. boča (ital.) 2. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. botane.. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). botane. bravour. biljožder. junaštvo. brabancons) pl. čamaca i dr. valjano. botanolog (grč. lithos kamen) pl. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. bofl (ital. botanomantija (grč. pregača. phemi kažem. bohca) l. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. botane. ital. mykes gljiva) med. bradikardija (grč. teško. uron mokraća) med. pr. bravura (fr. hvastanje. bottega. bocherie) Nemci. botriotičan. sperma seme) med. odlično! bravo (ital. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). platno kojim muslimanke skrivaju lice. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. bragoc (ital. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. bravoure. okamenotine grozdasta oblika. rñava probava. botane. pesništvo. govorim) med. balota. botarga (nm. nem. 5. kelner. delija. lalia govor) med. „Marseljeza" belgijske revolucije. hvalisavost. širokočlana trakulja.-tur. brabantski vojnici koji su. bošerija (fr. bradilogija. pri mucanju). rñava. bradys. usklik u znak odobravanja. čarape) uvijen u bošču. botane. botriitičan. boš (fr. botanološki. botriiti (grč. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. . furda. botanografija (grč. onaj koji voli da se bavi botanikom. vinara. philos) ljubitelj bilja. okamenjene biljke. šamija. pokvarena roba. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. mala trgovina. stranturija. botanologija (grč. botane. v. up. bradys. teško žvakanje. botanofag (grč. ital. marama. brabanta (fr. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bogće. tur. teško. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bradisurija (grč. bradilalija. bradys. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). lak ribarski brod sa dva jarbola. pepsis kuvanje. botanika. gaće. botrys) grozdast. spor i težak govor usled mane u govornom organu. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. apotheca) dućančić. botellarius) šef kuhinje. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. botriitičan (grč. tunjevine i dr. bradimaseza (grč. bradilogija med. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. otpaci. akuein slušati) med. lat. bravur-arija (fr. bradys spor. geol. phagos) zool. gluvoća. valjan i vredan čovek. botega (ital. bradys spor. bragerdizam (eng. Mthos kamen) min. 3. nauka o biljkama. naročito u HP veku. ital. botane. junak. sporo prokuvavanje hrane. bottarga) jelo slično kavijaru. botanoliti (grč. boščaluk (pere. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. junačko delo. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. čuvar životnih namirnice na brodovima. najmljeni ubica. botrys grozd. bradys. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botulus kobasica) ned. bradipepsija (grč. u obliku grozda. 4. Bafel) trg. bravisimo (ital. botriokefalus (grč. bothrion jamica. bolesna usporena delatnost srca. bragr) pesnička umetnost. kamen grozdasta oblika. vrlo lepo. bošonerija (fr. botel (od nem. fr. težak. odlično. up. aria) »uz. botrys grozd. botelar (nlat. povezača. boche) v. botrys grozd.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bragura (stnord. teško slušanje. tro-vanje pokvarenom hranom. bravura) valjanost. psa i dr. 2.

brachys. orao vidim) med. lat. Brahma) v. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. npr. brašna. brahikefal (grč. Brand požar) brod na jedra. branža. brankar (fr. braunijanizam med. brahijalan (grč. tj.) kratkovek. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. branchion) pl. brahi. phrasis govorenje) med. brazilejin v. moć. brahmanizam. brahidromičan (grč. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. 1749—1814). brazilin. obično 6 do 7. brahikatalektičan (grč. nasilnički. branchos) med. Brand) med. odsek. grč. brahigrafija (grč. M. braon v. bractea list) bog. tj. Bramahova brava. ručni) mišićni. priperak. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. grivna. odus. up. strana broda. brachys. brauning (eng. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. deo. koji je smešten u kundaku. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brakteja (lat. broad-side) kor. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. braun) otvoreno mrk. paljba iz topova sa jedne strane broda. fig. nizak. brankar-kola teretna kola bez lotri. abrakadabra.(grč. brachys. nasilan. struka. kestenjast. brachfon) mišica. brahibiotičan (grč. bramar) hvalisavac. Brama (sskr. koji živi malo vremena. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. ital. brachium. me tron. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brahibiotika (grč. Brauningu). šalitra i sl. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bradifrazija (grč. zool. up. brachialis mišični. mali. brazletna (fr. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. težak govor usled nekog duševnog nedostatka.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. morbus Brightii) med. brachlon mišica. brandy) v. stenograf. naročito donji deo ruke. brakadabra fbracadabra) v.) hvalisati se. brachys. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. 1735—1788). smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). škrge. branche) v. zapaljenje krajnika. odćntos zub) zool. brahigraf (grč. suprotno: makrobiotika. nejednake veličine. brad-sajd (eng. brahimetropija (grč. prema tome. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. ruka. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. Brahma) v. sitan. branhus (grč. bramaizam (sskr. brazilejin. barut. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. 1789—1858). ret. brachy-katalekti-kćs) četr. bramani (sskr. ručni. od prstiju do lakta. brašna (fr. brand (nem. smeñ. branca) grana. bramarbasirati (šp. brahilog (grč. gangrena. kratkovidnost. promuklost. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. pristalice učenja Džona Brauna. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. bracelet. brahidaktilija (grč. uroñena kratkoća prstiju. brahiodonti (grč. brachys. braunijanci pl. brendi. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. nekroza. brachys. kephale glava) ampon. ali se krije u samom smislu rečenice. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brahmanac. poziv. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. lokalne izumiranje jednog dela tela. brahilogija (grč. v. branche) nosila. brander (nem. brahma) v. koji je kratke staze. ruka. brahmanizam. Brahma. Amerikancu Dž. branža (fr. braunijanizam. u sisara. branhije (grč. lat. koji ju je prvi objavio. engleskom mehaničaru Bramah-y. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. Bramarbas (šp. nekog posla). zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. junak na jeziku. brachys. rukunice (na kolima). naročita. branche. brachys. v. brandi (eng. med. čovek koji ima kratku lubanju. sila. poreklo bolesti je. . Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brahmana) pl. brachys. Brajtova bolest (nlat. nepotpun. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. v. braun. daktylos prst) ampon. brancard. uža oblast zanimanja. brahijum (lat. ogranak (jedne nauke. bradys. bramanizam (sskr. brachiale) narukvica. biti junak na jeziku.

brachys. skraćenje. srednji deo lubanje. petalon list) bog. brevijar. nauč-nike i političare. brek (eng. bremzovati (nem. koji ima kratke metričke stope. kratak spisak. povlastica. brachys. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. ruke. brevis. astma. životinje kratkih krila. breda vrsta mašinske puške. brevis (lat. brevijarij. bremzati. podos noga) kratkonog. breviatura) v. chronikos vremenski) kratkotrajan. bregma) anat. brahipetalan (grč. brahiptera (grč. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. povelju. kratkih nogu. pods. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. bez uvijanja. tele daleko. (fr. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. vladaocima i dr. typos otisak) ouz. skopeo gledam) opt. fil. brachys. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. neku vrstu komentara Vedama. Brahman) ind. metron) med. izdati dekret. brachys. brachys. sa poveljom. vrsta tambure za pratnju. loqui govoriti) kratak. diplomu. breviotipija (lat. grč. pismo. brachfon. brahipneja (grč. brahit opt. brahipteran (grč. brsvi manu (lat. brahiscijan (grč. sprava za merenje mišice. brevipedan (lat. uzetost grudi. brevete) pr. brahmani (sskr. štimuju u s. brevet) diploma. na razdaljini. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. bremsen) teh. insekti koji imaju kratka krila. breviarium) kratak pregled. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. skia senka) geogr. a'. brendi (eng. viola di braccio) muz. brevis. brev(e)te (fr. brahistohrona (grč. brahicefal antrop. brač (ital. v. nota koja vredi za dva cela takta. ukočiti. brahisilabus (grč. up. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. rpeb dišem) med. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). breviatio) skraćivanje. brevijar (lat. dajući oduvek sveštenike. sažet i jezgrovit govor. sp. bremsen) v. bregma (grč. Brahma) starije učenje o Brahmi. a izvode je obično trubači i saksofonisti. g. breve (ital. odmah. kraća improvizirana fraza u džezu. kratkih nogu. Brahma (sskr. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. up. cikloida. viola. brachys. kratkih krila. chronos vreme) kat. break) otvorena kola na 4 točka. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. kratak dah. brevijacija (nlat. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. bredizam med. sa diplomom. patent. sa patentom. brekfest (eng. patent. breve d'envansjon (fr. bremza™ (nem. veoma rasprostranjene morske životinje.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). osnovana. breviarium) v. 1795—1860). Brahmana (sskr. kočiti. uspravno). d'. bremza (nem. Bremse) teh. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. pus. i po tome liče na školske. molitvenik. breve) svaki zvanični pismeni akt. podos noga) zool. brahiopode (grč. četr. kratak izveštaj. brachfon. brahipodav (grč. zakočiti. . brevis kratak. dekret. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. breakfast) doručak. pesnike. brevijatura. brahmanizam (sskr. kratkih latica. lovačka kola sa 3-6 sedišta. komanda za prekid borbe u boksu. brachistos najkraći. linija pada za najkraće vreme. brahmaizam (sskr. koji ima kratke cvetne listiće. brachy-pneuma) med. kratke latice. naročito papino pismo državama. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brevijatura (nlat. štampanje nota. kratkokrilan. brevijarij(um) (lat. brevilokvij(um) (lat. brandy) rakija prepečenica. koji su. kočnica. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brevi manu) otvoreno. otprilike osam vekova pre naše ere. Brahman (sskr. teme. breveter) dati. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. up. kratkovremen. imaju dva kapka. brahipneuma (grč. brev(e)tirati (fr. povelja. brevis kratak) muz. kratak izvod. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. brevijacija. kratkim putem. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. pteron krilo) pl. pes noga) kratkonog. patent. = hipnotizam. patentiran. brachys. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). točkanica. odsecanje ruke. temno sečem) hir. brandi. brachys. sipnja. skraćen naziv za brahiteleskop. brahma) indijska religija. brahiteleskop (grč. brachfon ruka. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brahihroničan (grč. zool. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brahiotomija (grč. tj. muz. brachys. brahikefal.

briquette) nešto u obliku cigle. brefotrofeum. bretele naramnice. brisant) koji lomi. naročito starinske. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. briketaža (fr. bricola. ital. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. bricoler) odbiti. blistav. buntovnik. brefotrofij.) bog. briza (fr. povetarac. breccia) kol. briketirati (fr. up. 3. mala jedrilica sa dve katarke. divan. odskoči. fr. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. oramenice za držanje čakšira. utvrñenju). brephos. brefotrof (grč. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. zaobilazno. vidno se isticati. svetao. briše. briller sjati. par brikol (fr. brigadist (fr. brizer (fr. naročito brilij aktima. nem. presovati u obliku opeke. razne umetničke stvarčice. lukavo. razornost. zavod za ishranu i podizanje dece. bretelle) uprta. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. sabijen u obliku opeke. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. breskva (pere. brigade) član radne brigade. divota. brycho škrgućem. briseur) lomilac. breča (ital. Brigantine) tor. breccia) voj. razorna snaga. briller. briljantirati (fr. razara. briljant v. brilijant (fr. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brephos. — št. breša (fr. brigg) mor. vo. fig. odska-kati od ostalih. brimada (fr. briket (fr. brilaite (ital. sposobnost rasprskavanja. starinarnica. fig. 2. lopte ili jajeta. brigantine. bretagne) stari francuski ples udvoje. velelepnost. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. odličnost. cigle sitan. brigma. brizantan (fr. razbijač. prolom. prodor (u zidu. raditi zaobilazno. bradu i brkove. telalnica. pljačkaš. brigadir (fr. fig. fig. voditi računa o nekome. brikabrak (fr. bretona (fr. rasprskava. breche. vetrić. bretanja (fr. pokrajini u severnoj Francuskoj). krasan. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brigmos. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. blistati. brigadier) l. živahno. uštrb. brigata) l. ital. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. vrdati. vrsta mirišljave masti za kosu. odskočiti. brennen) l. fugovanje. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. par bricole) posredno. brig. brephos novoroñenče. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. koji razmrskana.brener 128 brimada brener (nem. ne raditi časno. ital. brefotrofeum (grč. briqueter) popločati ciglama. fig. rasprska-van. brigma (grč. kod bilijara: odskok. brig (eng. brigade. briser. bretela (fr. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. brefotrofij(um) (grč. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brizo spavam. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brizomant (grč. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. blistavost. učiniti da se nešto odbije. brigadist. svetleti se. up. brilijant. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. sa strane. raskoš. briljantnost (fr. brizantnost (fr. brig) mor. veoma vatreno. zarezivati nekoga. veličanstven. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. briljirati (fr. za sto naoružanih ljudi. briljantan (fr. lopte. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). sijati. briser) rasprsnost. tropheus) v. brigant (ital. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. tropheus hranilac) nastojnik. prelivati se u svetlosti. rukovodilac radne brigade. briljantina (fr. ital. up. brig. brik (eng. otuda fig. brizo. brigada (fr. prednji valjak na spravi za predanje. brillare) sjati. brillant) sjaj. remen. bedemu. brigantina (eng. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brezza) blag morski vetar. brenovati (nem. bric-a-brac) starudija. v. voj komandant brigade. brillant. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. kaiš za nošenje tereta. hozntregeri. briljantin (fr. . veličan-stvenost. upravnik bre-fotrofeuma. jajeta i sl. brygmos) med. brigg. brillantine) kozi. brigmos (grč. prekoramnik. šteta. obzirati se na nekoga. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. fr. v. plahovito. voj. 2. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brikolirati (fr. starež. brillante) iuz. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis.. 2. odličan. blistati) sjajan. hajduk. brigante) drumski razbojnik. brizomantija (grč. u prah pretvoren materijal. konjički podoficir u francuskoj vojsci. cigle. odboj lopte od ograde. rasprsan. brikola (nlat. tropheus) zavod za nahočad. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom.

crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. izvesti zlatom. životinje iz porodice „pamekušaca". bromos) fark. obrec-nuti se. broccato) zlatotkanica. bridž (eng. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. broder) vesti. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. brimera UŠ god. bromatometar (grč. nauka o sredstvima za ishranu. hteti nešto brzo sprovesti. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. up. bryon mahovina. od svile i pamuka. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromatika (grč. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. vezenje. bele. e. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. Brodway) „široka ulica". brunet) crncurast. ulep-šavati izmišljenim dodacima. jako nadražajnog mirisa. bryon. živahno. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. šumno. lat. crnka. slična vistu. Britiš mjuzeum (eng. ulepšavanje. broma jelo. brojler (eng. brokule (ital. bromoformium) farm. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. fig. tela-liti. bromural (grč. vrsta žutog. brunette) garavuša.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. Brodvej (eng. brokanter (fr. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. brioidan (grč. brokeraža (eng. trljanje boja. broker) trgovački posrednik. bromizam (grč. prebiti preko kolena. bridge) igra karata. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. broiler) vrsta pileta za pečenje. brokantirati (fr. vezivo. teška. tečnost veoma slična hloroformu. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . seizal. briozo (ital. senzarija. trgovina vezivom. brinirati (fr. broajon (fr. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. brokat (ital. za izradu stonog pribora. figurama i sl. briologija (grč. bromos smrad. svilom. starinar. bromium) xex. pocrniti. novembra. makleraža. brom (grč. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). reñe slatkovodne. magleni mesec (18. bronzana bolest med. bromos) ned. zoon životinja) zool. prenagliti čime. briskirati (fr. kulturno središte. mesto srebra. srebrotkanica. Brokhaus (nem. osnovan 1753. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. morske. kićenje. brnistra (ital. bromos smrad) hem. brioso) muz. brinet (fr. znak Vg. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. bromoform (nlat. eidos oblik) bog. od 23. up. bronzium) tuč. bromatologija (grč. telalin. oktobra do 24. garavko. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. nemetal atomske mase 79. bojiti (ili obojiti) mrko. ili samo od pamuka. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. vladu u svoje ruke). naročito slikama. srebrnaste boje. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. bromid (grč. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brumaire. bronza (fr. poznati lek za živce. brodirati (fr. brodet (ital. broma jelo. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. broyon) tučak za mrvljenje. brodsrija (fr.909 redni broj 35. sa utkanim krupnim cvetovima. trovanje bromom. god. bronzo. plameno. briozoe (grč. nlat. brinete (fr. element. nazvan po izdavaču. makler. kon brio. krasiti. brusquer) brecati se. bryon. cinka i gvožña. god. broker (eng. so bromovodonične kiseline. bromov preparat. ginestra) bog. broma jelo. — 9. fig. bronze. bučno. pre n. utisnutim u zlatu i srebru. brion (fr. upotrebl>ava se. oseći se na nekoga. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. broderie) vez. broker) trg. legura (slitina) bakra.. ital. nlat. srebrom. brunir) metalne predmete mrko uglačati. bromatografija (grč. naročito slikama. nauka o mahovina ma. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. crnomanjast muškarac. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. mahovinast. velikom nem. crvenkastomrka teška tečnost. brokatel (ital. osnovanom 1805. sličan mahovini. logia nauka) bog. obično industrijske proizvodnje. logia) nauka o jelima. up.

protkati. brovtosaurus (nlat. brutoprihod celokupan prihod. nameštaju) mrku boju. bronchos. bronhocela (grč. brum (eng. bakarnom bojom (drvo. . bista. bronhorea (grč. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. zapaljenje bronhija. posutost dušnika. brujon (fr. fr. brouillard) v. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronteum (grč. divljaštvo. leva i desna. brošurist(a) (fr. brutalan (nlat. bruderšaft (nem. bronchos. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brontoterij(um) (nlat. v. nacrt. tako da tkivo truli i raspada se. štraca u koju se unose. fig. gips. brutalitet (nlat. plesso udarim) med. bronzo) v.). bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik.(grč. knjiga dnevnog troška. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. blenna. brouillon) koncept. uraditi nešto na brzu ruku. povezati knjigu u mek povez. brutalnost v. sluz. brcnchia) med. aparat za pregled sluznice bronhija. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. neotesan. lithos kamen) med. gnojavo zapaljenje dušnica. brćnchos. bronhoskop (grč. dnevnik pazara. rheo tečem) med. brujar (fr. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. poživotinjiti. brontologija (grč. brontofobija (grč. srebrom. obojiti modrikastim prelivima na vatri. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronzirati (fr. pneuma dah) med. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brumalan (lat. brocher) prošiti. grub. osuroviti. tj. Brand) med. bruh (nem. mrkom. bronhopneumovija (grč. bronhije. na brzu ruku i privremeno. dug preko 18 t. brutalitas) surovost. bronchos. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. suprotno: nego. skotski. bronhijalni katar. bronzer) obojiti bronzanom. cedefastog sjaja. prvi sastav. bronhofonija (grč. bruto (ital. mykes gljiva) med. brustbild (nem. bez odbitka troškova. bronhitis (grč. anat. brćnchos. brćnchia) pl. brujon. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868).bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. brutalis. bronhoplegija (grč. surov. bronhijalni (grč. npr. klinasto pismo i dr. brochure) v. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. prošiva-ti (knjigu). bronchos. crnom. Bruch lomljenje) med. brochurier) pisac brošura. tuberkuloze pluća. polomim) med. bronhotomija (grč. Bruderschaft) bratstvo. brontosaurus) kol. brutto) trg. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. grč u dušnicama. brćnchos) alat. potpuno zanemari™. bronte. trgovačke beleške. brontotherium) kol. bronchos. životinjska požuda. briinieren) davati nečemu (metalu. Brust-bild) poprsje. broš (fr. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bront (nem. ogromni kičmenjak. bronhoblenorea (grč. grubost. bronhospazmus (grč. kele posutost) med. brutificirati (nlat. brutal) živo-tinjski. učiniti da podivlja. zverski. protkivati tkaninu (zlatom. bronte grmljavina. bronhus (grč. phone glas) med. skopeo gledam) med. dve cevi. up. up. brumalis) zimski. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. grkljan. divljački. brutaliser) zlostavljati. bronhoskopija (grč.). broche) zapinjača. mine-ral. brunirati (nem. brošura (fr. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronholitija (grč. dušnik. životinjsko ponašanje prema kome. bratimstvo. bronhostenoza (grč. spasmćs grč) med. brćnchos. logi'a) nauka o grmljavini. brošura. o nepogodama uopšte. brutalizirati (fr. brćnchos dušnik) dušnički. iz perioda krede. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brćnchos. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. svilom). rheo tečem) med. bronhije (grč. temno sečem) med. bronhomikoza (grč. bronhoragija (grč. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. meko povezana knjižica. bronze. bronc. regnymi skrham. brust-halter (nem. bronho. brujar. bronchos dušnik. broširati (fr. brochure) sveska. bronchos. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brutificere) napraviti nekoga stokom. brošira (fr. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brćnchos. kožu i dr. koji se tiče dušnika ili dušnica. bronhijalni katar = bronhitis. operativne otvaranje dušnica. brćnchos. stvaranje kamena u dušnicama. brutalitet. hernija. dušnice. drvetu. guša. grubijanski. brćnchos. uzetost (ili: paraliza) dušnica. skopeo gledam) med. bronce (ital. krvarenje dušnica.

budoar (fr. fig. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. vući lañu pomoću parnog broda. kaučuka i sl. bubonadenitis (grč. buboni (grč. bukinist(a) (fr. bez strasti i patnje. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. Buddha). . bubon. bukiner (fr. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća.. bus govedo.bubonulus (grč. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. v. neprerañeno zlato. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). bužija (fr. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. uvećanje. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. kele) med. bukmeker (eng. bujirati (fr. buñ (tur. bus. bubon. bugzirati (hol. bubikopf (nem. pena na pivu. profesio-nalni kladilac. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). govedo. antilopa. bubon preponske žlez-de. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. za razliku od totalizatora. bus. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. spisak. cvet. pisac pa-stirskih pesama. uzroci patnje su strasti (tj. bujatrika (grč. bukagi) pl. kephale glava. pastirske pevanje. Buddha) v. običan način klañenja na konjskim trkama. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. budhisti. tj. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bujrum (tur. budizam (sskr. književno delo. limfatični triper (kapavac). pastirska pesma. Br. buyurmak zapovedati. Život je patnja. bukinerija (fr. nicine. melitensis. nm. bubreg (tur. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bouquinerie) trgovina starim knjigama. v. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. budhizam. „sveti mudrac". seoski. bukolikos) poet. buket (fr. budala (tur. bukagije (tur. bukmeking (eng. budhisti (sskr. buzdovan (tur. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. budisti (sskr. algos bol) med. suis i Vg. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. up. bukolika (grč. bouquiniste) prodavac starih knjiga. stanju blaženog mira. vrsta tkanine. bukolikos) poet. glupak. buksiren) mor. Budha (sskr. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bukoliazmos (grč. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). posrednik pri klañenju. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. kardia srce) med. bukardija (grč. biibalos) zool. bubonocela (grč. Buda (sskr. topuz. bukolski (grč. buj (fr. ital. miris od vina. bouquineur. boucanier) lovac na bivole. micine. zverokradica u Sev. zapaljenje žlezda u preponama. bubonulus) med. bub-njice. Budhizam (sskr. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. valjkasta šipka od voska. onaj koji voli da rije po starim knjigama. gusar. Buddha) pl. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. hipertrofija srca. volja za život). ned. buljon. afrički jelen. bogurek) bubreg. bubonalgija (grč. buña. budala) ludak. zatim zadnjeg creva i jednjaka. book-making) sastavljanje knjiga. lista. ind. bukanje (fr. Buddha) „probuñeni. bukolska cezura četr. bujon (fr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bozdogan) vrsta starinskog oružja. antikvar. električna svećica. kao posledica jačanja srčane muskulature. figura u vatrometu. book) knjiga. morski razbojnik. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bukoliasmos) pastirska pesma. Budha. bouille. antikvarnica. biige) plesan. tj. bubon. bujom. fiz. Budhizam. lečenje goveda. okovi na nogama zatvorenika. bukasen (fr. gume. pristalice religije i filozofije budhizma. Bruchgold) izlomljeno. bubon) pl. prosutost prepona. nlat. pastirski. prosveće-ni". u Indiji poštovan kao bog. um. Buddha) v. bukanir POJI. bougie. bouillon) kup. bukolike) post. Bukefal (grč. up. bukanirati (ind. bubalis (grč. aden žlezda) med. bugia sveća) med. zapovedajte! buk (eng. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. žeñ za životom.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. Americi. bolest prepona. narediti) izvolite. kila. religija koju je osnovao Budha. buvoličar (grč. . pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. budizam. glupak. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). pamučna tkanina za postavu. Buddha) pl. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere).

bik. smotak. urnebes. pečat od voska ili metala na povelji. bulimfa) med. bulbus. bujon. vreva. verski obrazovana muslimanka. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulom zove šegrt majstorovu ženu. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. bulimija (grč. glavna ulica. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bullire. Boule (1642—1732). voj. papirići. bulumenta (ital. buljuk (tur. boule. bulicija (lat. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. god. bulbus oculi) anat. boltikbasi) četovoña. buckskin) „jelenska. rad od drveta sa metalnim umecima. zlatna bula (lat. bungur (tur. izdao nemački car Karlo IV. mera za staklo. buldog (eng. gomila ljudi. kugla. društvo. mera za konac. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bul (eng. onaj koji nije u opticaju. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. anat. bulla) l. ned. bulbus (lat. glavica. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. stran novac. muslimanska žena. metež. bola strina. glavičast. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. buljuk-baša (tur. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. skupštinska zgrada. vrenje. rulja. glupost. široka i lepa ulica zasañena drvećem. buljen (eng. tvrñava. der Bund) savez. bouillon) kup. bumaški (rus. mutna. . neotesanost. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova.) pl. jelo od nje. sabornica. koja raña lukovičastim podzemnim stablom.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. mnoštvo (obično stoke). bul (fr. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. liga. naročito na dorskom frizu. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. Bundesver (nem. bull-finch) sp. zavežljaj. povelja sa takvim pečatom. boulingrin) v. bula (tur. odličan lovac na miševe i pacove. bulbul (arap. vraća onome koji ju je bacio. sitan papirni novac u Rusiji. buliran (lat. bula (lat. bulinirati (fr. 2. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. a odlikuje se naročito time što se. fig. zimski kaput postavljen krznom. napomena ili kratka priča. foltamente gusto. čvornovat. velika količina (nečega). boling-grin. BulbulderSlavujev do. bukcinator (lat. buccinator) trubač. bunda (mañ. neodoll-va. fig. bulbosus) lukovičast. bungalov (eng. bulbus lukovica. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. veliki engleski pas širokih grudi. kapetan. pločama ili grudvama. bula (lat. obrazni mišić. boulevard) šetalište. nlat. bulla. talasanje. buli) l. nepošteno trgovati. bulbiferan (lat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bum (eng. kranion lubanja) arh. luk. mišić duvač. bumerang (austral. oličenje engleskog naroda kao celine. (nem. pljačkaš. krompirast. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. četrdesete deo rijala. plik. buke (eng. bulla) 2. tetka) 3. buleuterion (grč. tuñi. ukrasi. npr. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bul dog) 1. bulbul) slavuj. up. izbacivanje mehu-rova. bulterijer (eng. bulevar (fr. nazvan po francuskom rezbaru A. velika. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. krvava ili gnojna tečnost. forma) koji ima oblik lukovice. hartijice. boliik) l. udata žena. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulla aurea) zakon koji je 1356. Džon Bul. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. buljubaša. bulbiforman (lat. bukskin (eng. bulla) 2. lopta. velika gomila. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). Služi kao oružje. mora da projuri. bul-finč (eng. očna jabučica. f ero donosim) bog. bulbus) lukovica. bulla) pisac papskih bula. životinjska glad. bedem. potvrñen pečatom. buljon (fr. bulengrev (fr. ako ne pogodi u cilj. bula. bunda kaput) krzneni kaput. gomila. zapovednik jednog buljuka. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bulist(a) (lat. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bulbus okuli (nlat. daš Bund) svežanj. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bularij(um) (nlat. 2. gusta trnovita živica kroz koju konj. bullatus) zapečaćen. na trkama s preponama. uzana. čorba. buleuterion) većnica. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. glavičast. tj. zbijeno) 1. bus. bouliner) mor. bulbozan (lat. bullterier) vrsta engleskih pasa. 2. (nem. books) pl. bund 1. 2. krasti. jagnjeća koža". hladnokrvnosti i dr. tako da mu se vide prednji zubi. kratke i duboko usečene njuške. na povelji. Ch. snabdeven bulom. lat. bullitio) klju-čanje.

Buridanov magarac fil. prostor. pere. fr. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. Bunt savez) buna. 3. berza. up. fig. buržoa. burg) 1. dlaka za punjenje stvari. 2. burma (tur. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. Bundesrat. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. birader. buranj (rus. buret (fr. cement. ital. burlesque) smešan. nezadovoljstvo. burra. izostavljanje reči pri sla-ganju. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burleta (ital. up. voj. dvorac. s jedne strane kapitalista. bursae muscosae) pl. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. gazdaška žena. imućna žena. izmišljotina. burek (tur. šaljiv. vrsta šarenog francuskog platna. burlesque) poet. buraska (ital. burda (arap. v. burletta) mala vesela igra. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. Afrike holandskog porekla. kapitalističku. bourg. zamka. mala burleska. stanovnici Juhe. podvala. bourse. bu-rime (fr. pošto se. malograñanin. burda) Muhamedov ogrtač. burleska (nlat. bouts-rimes) pl. grč. vune. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). birader) brat. kor. burdon (fr. burla. bunting (eng. 2. i s druge strane proletera. predstavnički dom parlamenta. (ital. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. bourgeois. bourdon) ouz. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. bordižati. bourre. varošanka. usukati) 1. bourdalou) traka. bunker (nem. 3. burgija (tur. ljutine. Buntdruck) štampanje u više boja. nagao vihor. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. nakaradan. besmislica. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burg (nem. byrsa) v. buržujka grañanka. Bunker) l. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. burka. 2. buržoa (fr. duboki bas na orgulji.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. nlat. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. pesak i dr. jabukama. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. ital. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. tip. iznenadna nepogoda. burka (rus. pečalbar. Burg) zamak. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. betonsko sklonište (kućno. naročito kao lañarski radnik na Volgi. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. nemački Burg. burazer (pere. veseo i nestašan muzički komad za ples. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. boer) „seljaci"." buržuj v. buntdruk (nem. burze muskoze (nlat. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. Bundestag. Bundestag (nem. burdalu (fr. bourrasque) bura. burlesco. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. buraš. tur. Buri (hol. pripadnik buržoaske klase (v. a tek posle stihovi. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. burrasca. mesom. 4. buržoa- . med. gajtan na šeširu sa kopnom. fr. burlak (rus. izliv zlovolje. muzički komad humorističkog karaktera. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). koji poseduju sredstva proizvodnje i života. bunt (nem. up. bordel) v. tvrñave. lakr-dija. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. bura 1. seljaka i plemića. borra) otpaci od dlake. ćiftinica. burdelj (fr.) savezno veće. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. burag (rum. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). burma od burmak zavrteti. burgus. prema tome. burleskni (fr. bordel. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica.) savezna skupština SR Nemačke. mala tvrñava. fig.Bundesrat 133 burma zija 2). burza (fr. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. buržoazija (fr. buržoa) 1. burdižati v. sluzne kesice.. lakrdijaški. bourgeoisie. ulično) od napada iz vazduha. bura 2. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. buricu pupak) želudac životinje. šala. borek) vrsta pite sa sirom. (fr.

buczo) zool. bus. bottone) dugme. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. lat. vrsta gasa. brzi soloples bez pripreme. pusu) zaseda. mornarski kompas. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. butonjera (fr. bušel (eng. Bu-kephalas) „volovska glava". Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). up. buffa) šala. omnibus. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. boutiquage) torbarenje. venčani prsten. grč. rastvor baznog aluminijevog silikata. omnibus svima) v. računska godina. bucak) ugao. borsa) kesa. bufa (ital. ital. buftalmičan (grč. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. butyrum. sastaviti. ital. šraf.349 1 (u SAD 35. fr. butiga (ital. trgovanje na malo. up. bournous) ogrtač bez rukava. butan (grč. veseo. potpun. merov. bradavica. muz. neobuzdan. bufalo (eng. biityron. Butter) maslo. lakrdijanje. budžetirati (eng. zasićeni ugljovodonik (S4N10). med. buffone) šaljivčina. fr. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. posilni. obično od bele vunene tkanine. . bursa (ital. sladunjava i opora ukusa. komičar. buda (ital. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. buljook. puce. butirin (lat. bouffonnerie) šala. butrola (fr. puter. 36. burnus. burnetizirati. butyrum) hai. bik. butik (fr. hirurgu Burovu (1809— 1874). kojem je. doset-ka. temnjak.. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. bezbojna tečnost. nlat. ceo. butikaža (fr. zavrtanj. trgovina na malo. bouton. buxula. lat. bubuljica. Bukefalos. dućan. puxis kutija od šimširovine) fiz. 2. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. radi uspomene. bursa. merica. up. lat. bufo karikato (ital. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). bourse) med. maslac. sirćetna mirisa. butyron. ćošak. budget. burova voda farm. na mahove. boutade) duhovita šala. čep. burš (nlat. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). bottega) prodavnica. busija (tur. lat. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. vitica. volook. najmiliji konj Aleksandra Velikog. laka komedija. par boutades) prema ćefu. butyron maslo. ophthalmos oko) ned. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. nem. sastavljati budžet. ital. lakrdijaš. 134 buš-tru burnetirati v. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. budget) l. burnus (arap. biis vo. kiselina putera. komične opere. puxis kutija. sluga. kao što idu volovi pri oranju. burnetizirati (eng. but (eng. staklo. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. Bucefalus (grč.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. budžet (eng. futrola za karabin. neke ustanove i dr. bufoverija (fr. buter (grč. buter) hen.239 1). butun (tur. a drugi — obrnuto. butelja (fr. mappš. butonomantija (fr. opera bufa komična opera.. bouteille. za ušmrkivanje. boutique) prodavnica. lakrdije. bussola kutijica. minñuši. dućan. bustrofedon (grč. flaša. u Indiji). boutonniere) rupica za dugme. nem. bus (eng. bulga kožna kesa. buffalo) zool. burunotu) sitan duvan i dr. bottiglia) boca. = kapričo. bouteselle) voj. buton (fr. otoka i dr. buton (fr. maslena kiselina. bufo (ital. bouton. vrsta rečne košljoribe. bouchon) zapušač. buš-tru (fr. budžak (tur. burmut (tur. bursitis (fr.burmut snog kamenja. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bouffette) kićanka. trubni znak za sedlanje (kod konjice). pupoljak. nazvana po nem. sa kapom. (krupan) brilijant u obocu. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. bucov (mañ. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. dvorska budala. predračun prihoda i rashoda uopšte. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butiin) sav. butirometar (grč. stvarčica slična dugmetu. bivol. momak. bufov (ital. bufer (eng. zatvarač. bushel) engleska mera za žito. čireva. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. neravnina (na svili). bufon. pun života student ili mladić uopšte. butada (fr. . bušerizirati (fr. butum. Aspina gaga i Alburnus mento. kut. butsel (fr. finansirati po budžetu. 2. par butad (fr. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. bufeta (fr. strophe okret. detić. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. sa volovskim očima. lakrdi-ja. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. buffer) odbojnik (na vagonu). busola (ital. upotreblja-va se za obloge kod rana. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. biis govedo. kurir. grč. bolgia.

vaga (nem. vagari skitati se. vagati (nem. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. dvadeset osmo naše latinice (V. stidnični. waggon. fr. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vagina) ned. vazalagijum (nlat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. salonska železnička kola. Vavilon (hebr. tzv. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. podanik. hem. vagonet (eng. \. vagina. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vassal) klevetnik. vaza (lat. ro-dulja. vadla (nem. fig. sveto sasuñe. wagon-salon) salonski vagon.— valuta. vaginitis (lat. kao skraćenica: V= votum. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". god. fig. jemčevina. jaža. fr. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536.= vide vidi. 2. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. v. vagina) med. vas. rodnica. posuda. va! (fr. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. mali vagon. \=aanadijum. protuva. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. va bank (fr. verne prevr-ni..A E I L O RU 147/ V V. igrati va bank staviti sve na kocku. uputstva. vade mecum) „hajde sa mnom". wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). važi. vaginoskopija (lat. vaza sakra (lat. vadimonii desercio (lat. vagas) l. vagaš (mañ. va) vredi. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vaša sacra) pl. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). 2. UP> = veber. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. terazije. kantar. Mojsije kn>. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). Babel. prestonica Vavilonije.. bitanga. klevetnička zakletva. vas sud. vazal (nlat. sveti sudovi. e. leventa. val. vavilonsko ropstvo 1. lat. vaše) uzan sud za cveće. vagon restoran (fr. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. podsetnik. vadimonium) prav. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. lutalica. eng. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. vagiva (lat. pre ne. kolovoz. . zidana s namerom da dopre do neba. tumarale. beskućnik. skopeo gledam) med. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. fiz. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vadimonij(um) (lat. dolazak na sud. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). \Č=vat. vagon-salon (fr. Wade) list noge. grč. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. va banque) „važi za ceo bank". \9=volfram. zbirka priča (ili: anegdota). vol. može. metež. = vi-ce versa. I. vazna. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. čisto živčana pojava koja dolazi. nered. v treće slovo naše ćirilice. vadiš jemac) prav. vadium. za odreñivanje težine tela. vagon (eng. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. fr. e. vagina) alat. jemčenje. jarak. trgovačkih i političkih centara. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. za ukras. rok dolaska na sud.= volumen. vagon-li (fr. vagabund(a) (lat. naročito kod mladih žena. zapaljenje vagine. vademekum (lat. vaganti (lat. tj. zbrka. rov. stidnica. vagabundus) skitnica. vaginizam (lat. vasallus. vadij(um) (nlat. lutalice. zigurat. jedan od najstarijih kulturnih. ili ostati ili propasti. skitnice. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. pometnja. god. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. v. pre n. haos. tumači. v). po Bibliji. meriti na kantar. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. novac koji se polaže na ime jemstva. \=volt. probisvet. tj. vaginalni (nlat.. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače.

vaiz (arap. prazno mesto (naročito parohijsko). vakantan (lat. fa'ida. vakuitet (lat.. prazno je. vaišja (ind. vakuist(a) (lat. fr. srednje veličine. vacans) prazan. ektome isecanje) kec. dobit. živci što sužavaju krvne sudove. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vikont. nekog mesta). Vaisya) treća indijska kasta. vakatura (nlat. fa j da. vazna (lat. zemljoradnici i zanatlije. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vasodilatatores) pl. Vajl-Feliksova reakcija . znat. vasomotores) pl. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vaše) v. nosi 140—160 jaja godišnje. Vajtčepel (eng. nezauzet. bog. činovnike i dr. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo.) pl.-tur. teška do 3 kg. vazomotori (nlat. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vajda (arap. vajtbet (eng. potomci rimskih robova. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . povišenom temperaturom). hayat. evakuirati. vajzbratna (nem. tur. nepopunjen. vaišnave (ind. vreme. vajsmanizam biol. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. vazektomija (lat. waqt. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. sujeta. vacuolae) pl. vajkaunt (eng. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. ispražnjavati. fayda) korist. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vaiz) propovednik. vas. tur. up. poreklom iz Amerike. sada: široka ulica u zal. višnujit. grč. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. nema. i kao takvi prezreni. vacatura) upražnjavanje. slobodan) imanje bez vlasnika.vazektomija 136 vakuole smann. ništavost. vaktiyle) u staro vreme. tehni-ci itd. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vakacija (lat. praznina. vakat (lat vacat. oboljenje živaca krvnih sudova. tur. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. doksat (u seoskoj kući). sama molitva. Vajt star lajn (eng. vazoneuroza (lat. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). upražnjen. omanja. znat. raspust. vasoconstrictio) med. vakantno imanje prav. Vajthol (eng. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). taština. poreza. vaza. nekada. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. iz kojih se stvaraju nove ćelije. upražnjenje. školski odmor. imanje bez zakonitog gospodara. vazomotorna neuroza ned. čas. interes. Bazedova bolest i dr. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). pojačanim krvotokom. pastiri. neuron živac) med. naslednika. usporenjem krvotoka. trem. ispunjene vodnjikastom tečnošću. zool. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vazokonstriktori (nlat. vajat (arap. vakeri (šp. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vasoconstrictores) pl. vakuole (nlat. vakuirati (lat. whiteboys) pl. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). osmatrač vakuuma kod mašina i dr. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. teoriji kli-cine plazme. osloboñe-nost od neke obaveze. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vazelin (fr. nameta i dr. vacuitas) praznoća. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. poznavalac verske literature (kod muslimana). nepopunjenost. vazodilatacija (nlat. noge žute. vaktile (arap. slobodno je. hayat) 1. 2. vajandotka (eng. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vacuare) isprazniti. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). znat. od 1760. vas posuda. sudski odmor. vajtbojs (eng. po nekima Mavara. vaseline) he«. Vajnbergova reakcija med. White Star Line) „Linija bela zvezda". mineralna mast bez mirisa i boje. vazodilatatori (nlat. vakant (lat. <•«. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vakancija (nlat. upražnjenost (npr. upražnjenost. nedostaje. npr. grč. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. viscount) v. vakit) 2. kao ii. vacare) 1. vacantia) upražnjenost. vacare biti prazan. vasodilatatio) med. beli momci. vacatio) osloboñenje. kresta ružičasta. neštampana strana (iza naslovne). opadanjem temperature). Wyandotte) vrsta kokoši. vakat (arap. vaqueros) pl. nezapremljen. vas sud. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vazokonstrikcija (nlat. vaccus nezauzet. voća i sl. nezauzeto je. up. tur. u koju spadaju trgovci. kod knjiga: čista.. vreme muslimanske molitve — namaza. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi.

spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. uvala. grč. kravlja maja protiv velikih boginja. prav. sirotišta. valable. zdrav. validirati (nlat.mleka u prahu". vakcinacija (nlat. valise) putnička ručne kožna torba. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vakuum (lat. u propisnom obliku. lažne. wa-llah. valutirati. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valenca hen. valah (arap. valencije. cena. ostajte zdravo! bene valete! (lat. zatva-rač. 2. eventualne buduća vrednost. stavljaju ispod svojih bula). tatara. dugačka uska dolina. overevenje. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. potvrditi. zaista. vredan. snažan. valere) jak. valvirati (nlat. valentia) vrednost. ošančavanje. vakcinisati= vakcinirati. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valvula) znat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. bezvazdušni prostor. vakcinirati (nlat. vacuum) prazan prostor. u Lionu Petru s Valdus. važnost. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vaccinatio) med. utvrditi cenu nečemu. valeriane officinalis) bog. koju je osnovao 1176. valvacija (nlat. vale. mahuna. tur. valvulae intesti-nales) pl. bog. utvrñivanje u polju. gradu Valensiji. providan pokrivač za lice. muz. pravio valjan. vakuf (arap. ital. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. overa. živeo! valedikcija (nlat. praznina. odrediti vrednost. trajanje note. do sedam atoma jednovalentnog elementa. kalemiti. v. vakcina (lat. valensija (šp. valete) budite zdravo. zaklopac. vidovita žena. vodene boginje. baš. važeći. podizanje bedema. valvule intestinales (lat. eidos vid. koji važi. valabilan (fr. nlat.. validatio) potvrda. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. velidus. u obliku monograma. valiza. valansjen (fr. sa dva atoma. reformatorska sekta. bolnice. valvula (lat. va lete! (lat. npr. valvaciona tabele fin. zalistak (na srcu. grč. hartija od vrednosti. valeur en attente. vala (stnord. cepljenje. valor. validitet (nlat. valui-rati. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . valencije (nlat. vaccina) med. vala (ital. venama. pravio važan. e baš. valetudinarij(um) (lat. biti punovažan. valerijana (nlat. jedna lekovita biljka. vodovode i dr. crevima). naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). biti jak) zdrav bio. prav. leonisti. crevni zalisci. vaccina. valva (lat. vrednost koja se očekuje. variola kravlja boginja) ned. val (fr. podizanje nasipa. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). vakcinoida (nlat. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. potvrñivanje. vala) l. nazvanih po šp. vacca krava. valvere) ocepiti. vale-dictio) pozdrav na rastanku. košuljice. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. validitas) prav. sabatati. prevna vrednost. en recouvrement) trg. cepiti. priznanje pravne važnosti nekog akta. voile) l. hen. odista. javne biblioteke. kalemljenje boginja. valiža v. mati. up. valacija (nlat. prevna važnost. zaliv. vacuum prazan prostor. ljuska. vakcinoterapija (nlat. oblik) med. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. valere biti zdrav. cepivo. vakuum-metar (lat. v. valiza (fr. pelcovati.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. vaccina sc. waqf. validare) overiti. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. krepak. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . ljuštura (u školjke). nlat. izvršiti pravnu formu overevenje. čarobnica. grč. valeur. tur. valle) 2. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valetudinarium) bolnica. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. lečenje vakcinama. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. vallatio) voj. valer (fr. junaštvo. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. valanske čipke različite vrste. škole. pelcovanje. vakuum. validacija (nlat. odeljen. mati bivšeg turskog sultana. v. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. vallahi) bogme. hrabrost. neprave kravlje boginje. oproštajni govor. valida (arap. valore) vrednost. lat. valvatio) fin. valva) krilo vrata. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vaccina. biti previo voljen. valere vredeti) valjan. valenciennes) pl. validet) roditeljka. punovažan. bolesnička sobe. validan (lat. valdenzeri pl. punovažan. thera-peie lečenje) med. vale! (lat.

vrednost od danas. valovvica (mañ. dovode mu one koji hrabro poginu i. valor intrinsekus (nlat. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. novac koji je. valuta per dato (ital. ad valorem (nlat. fin. aromatična materija vanilinog ploda. u Valhali. skitati. za pranje posuña. divljaštvo. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. procena. . valkyrja. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. valvirati. valse) v. valuta (ital. valor ekstrinsekus (nlat. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. valor) vrednost. up. ad valorem) prema vrednosti. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vanilin (fr. prekomerno puštanje krvi. vandrovkaš. vrsta novca. vanille. valuta per dato) trg. po njegovoj zapovesti. Grka i Rumuna. valkire (stnord.. fr. sa pojavom proliva. walorisieren) izvršiti. carev namesnik. valkire. u nedostatku hrane. kao zamena prirodne vanile. vallomas iskaz) poreska prijava. valkover (eng. nem.žena-demon". docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). gde je kao opatkinja jednog manastira. vainilla) bog. novac. valjenke (rus. vandrovkaš (nem. vanilija (fr. one su. šp. zaštitnica od vradžbina i veštica. vandal(in) fig. vanilizam (fr. u službi boga Odana i. pronañen 1830. hartija od vrednosti. otisnuti se na vandrovku. vanadium) hen. up. up. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. i sisa im krv. zavodnica. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valenki) čizme od sukna. vanadin (lat. valija (arap.. Valpurga (nem. čovek sklon divljačkom uništavanju. vapila. Valholl. valcer. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. pesma o vandrovanju. valor vrednost) trg. vanadin. povraćanja i sl. tj. Vanadis) hen. ptice. otuda fig. pesma vandrovaca. dobiva se i veštačkim putem. vandrovati (nem. u svom sastavu i obliku. H. valutni damping (eng. vile. grčeva. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. u V veku pusto-šilo Galiju. a 455. Valhala. Vandali) pl. up.942. ratovalo s Rimljanima na Rajni. vale. izvršavati valorizaciju. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vanadijum. tj.. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. umrla oko 780. valvirati. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vali) guverner. po tome zool. zbog čega im je kurs nestalan. IX do 21. cena. redni broj 23. vampir. vale (fr. valutni papiri fin.. maja. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. vanadij(um) (nlat. valuta) „vrednost". zanata i sl. boginje bitaka i suña je boraca. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. Walkuren) pl. od 22. metal. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. up. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. donose pobedu. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vampiro. „Faust"). e. element. vampir (slov. valor (nlat. Španiju i Italiju. Walhalla) u nord.. vampirizam med. valorizirati (nem. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. probisvet. ital. valorizacija (lat. znak V. atomska masa 50. wandern putovati) lutati. ital. skitnja. Vandali (lat. skitnica. valuirati (fr. Vandali. vendemiaire. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vapdalizam (lat. Valhala (stnord. vandrovka (nem.valija 138 valcer (nem. od Š veka n. kaca) širok kuhinjski limeni sud. pri dnu uži. vami (eng. luta po svetu radi trgovine. vandemijer (fr. s druge strane. wandern) čovek koji putuje. vanille) med. pa i čoveka pri spavanju. muzički komad za ovu igru. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. proceniti. Wanne kada. Vandali. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. v. tur. dumping) devalvacija novca. zanata i sl. vanille) hen. u rudama gvožña i olova. (nlat. lat. nem. trovanje vani-lom. valuer) v. vandalismo) vandalska ćud. napada sisare. naročito u jelu. wali. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. valutirati (ital. vandla (nem. divlji i surovi varvari. odreñivanje vrednosti. vindemia) „mesec berbe". vavdrokaš v. . prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. sedište bogova i junaka. germanskogotsko pleme koje je. valutare) v.. procenjivati veću vrednost. Gete. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). kao vesnice.

promenljive. paziti. ništavnost.84 t. u stanju barometra. propalica. varanted (eng. vetrenje. omphalgos pupak) med.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. pun pare. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varix. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. vantoz (fr. od 19. prolaznost. varikozan (lat. vanilokvencija. raznovrsnost. vaporirati (lat. P do 20. raspršivačem. vantuza (fr. razne stvari. barbarizam. biol. stara. vanitas) taština. vari jete (fr. ništavno. variantes) pl. varvarin (grč. vaporimetar (lat. listić. vankos) jastučnica. pismo. oticanje vena. varant (eng. svaštarije. naduve-nost. prividno. barbaros) v. varvarin. sve je tašto. napor (lat. koja se razlikuju jedna od drugih. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. delimično odstupanje od jedne teme. poprskati prskalicom. bog. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. warrant) trg. varix proširenje vena. . vaporatio) isparavanje. varijacija (lat. barbaros) v. parni. npr. astr. vanilokventnost. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. pisamce. vanilokvencija v. otečenih vena. varius) l. gimnastičke produkcije. kele) med. čuvati se. ital. vanstep (eng. svaštice. nejasan. sujeta. variks (lat. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. mutan. raznolikosti. fiz. prazan govor. varijabilitet. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. ples. prazno. štrcaljka. varvarizam (grč. vaporisatio) isparavanje. vrebati. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporare) pušiti se. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. lit. varaq. varix) med. uobraženost. ispa-ravati. variabilitas) promenlji-vost. menjanje. promena veseli. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. grč. parna laña. varijante). varia (lat. tur. arh. variabilis) promenljiv. nejednakost. varzilo (prema zemlji Brazilu. vapore para) parobrod. promena je prijatna. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. brbljanje. varijante (lat. preinačeno. 2. vaporiser) ispariti. maglovit. guardare) pokr. proširenih vena. varijato (ital. variatio) promena. vaporizirati (fr. varak (arap. varicosus) med. varikocela (lat. svaštine. vanitas vanitatum (lat. podvrsta. vaniloquentia) hvalisanje. evaporacija. nevaljalac. Bandsage) l. varijabl (fr. pretvarati se u paru. proširenost vena. jedna vara iznosi 0. pome-šane stvari.. vaporosus) parovit. pretvoriti u paru.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. ventose) „mesec vetra". vancaga (nem. ili britva. varijabilan (nlat. prividnost. razbiti u kapljice. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). razreñivanjem vazduha u njoj. ventouse) ned. varikozitet (nlat. slavoljubivost. vardati (ital. tj. varia. vanitet (lat. grč. grč. muz. tupa sekira. vaporacija (lat. žonglerske veštine i sl. vaporizater (fr. varietates) pl. varietas) različnost. raznolikost. proširenje vena. razmetljivost. bolesno oticanje vena. uan-step. vanjkuš (mañ. oduška. varijabilnost. up. odlika. kolebanje. up. hulja. zarijetet (lat. kupica. pesmu. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. nepoetojan. promenljive količina. sklon menjanju. nestalan. naredba. Španiji i Južnoj Americi). odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. variatio delectat) posl. različit tekst (v. kvrgav. nož. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. step korak) v. v. pretvaranje u paru. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. prskalica. varius različit) pl. punomoć. variato) muz. nalog za hapšenje. verijeteti (lat. raspr-šivač. vapor. različitosti. svakovrsno-sti. vaporizacija (nlat. v. deklinatorijum. Š. probisvet. vara (port. raznovrsnosti. vaporozan (nlat. espapna založnica. pretvarati u paru. variae lectiones. praznina. varijacioni kompas fiz. varikomfalus (lat. 2. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. vankos) jastuk. varicositas) med. 2. variable) promenljive vrednost. proppfenje pup-čanih vena. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. zool. hvalisavost. vanjkušnica (mañ. one jedan. vapor. varijabilnost (nlat. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). lit. isparavati. 1. varijanta (lat. varak) list.

naročito podmornice.. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. eidos vid. pustogl. variolizacija. water-ballast) odeljenje lañe. varmeñe. vaskularan (lat. varirati (lat. prave boginje. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. stvaranje krvnih sudova. variolacija. žilica. rošav. variometar (lat. HP 1869 — 18. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. papska politika. 1000 W čini 1 kilovat (kW). najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. sudić) ned. . vater-linija (eng. vaterman (eng. sudovit. donnijeg švedskog kralja. mali sud. vaterpolist(a) (eng. vasculum mali sud. up. kravlje boginje. fatelin. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. grč. water-closet) moderni higijenski nužnik. vaskuloza (nlat.000 soba. Wasserwage) zan. imati promenljiv uspeh. varices) pl. velike boginje. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. početa u VI veku i stalno proširivana. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. vatelin (nem. v. koji se tiče krvnih sudova. vaserkopf (nem. vasculosus) zool. varinas) najfiniji američki duvan. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. vascularis) alat. W) fiz. čovek s takvom glavom. glavni sasto-jak biljnih sudova. papska vlada. vater-tvist (engl. variolacija (nlat. male boginje. vaservaga (nem. vasilika v. vasculari-satio) biol. variolis (nlat. bogat sudovima. * vater-balast (eng.varivas 140 vatirati varinas (tl. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. sastavljen od sudova ili kanala. variolae. vater-mašina (eng. belim robl>em. bog. razlikovati se. water. variare) biti različit. proširenje vena. unositi izmene u što. vasa sp. varioloide (nlat. menjati se. vaserdruk (nem. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. županijski ured. variolozav (lat. vater-klozet (eng. Vatikan (ital. promeniti se. Vasermanova reakcija ned. glupak. vastitet (lat. zgrada u kojoj se on nalazio. oboljenje od velikih boginja. vatirati (nem. variolatio) med. razilaziti se u mišljenju. blaži oblik velikih boginja. fig. varices (lat varix. varius različit. nlat. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. water-polo) sp. vaskularizacija (lat. prot-kanost krvnim sudovima. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. up. grč. sudov-ni. bog. oblik) pl. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. delimično odstupati od čega. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. vastitas) praznina. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. zapaljenje krvnih sudova. varicele (nlat. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. tako da sada ima 11. viruela) pl. proširene vene. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). variolizacija (nlat. variolisatio) med. engleski nužnik. varmeñija (mañ. vas sud. vaterpolo (eng. velike boginje. vaterpruf (eng. prostranost. varicellae) pl. variola. kišni ogrtač od takve materije. vaskulum (lat. nuz. libela (ravnjača). mćtron) fiz. variole vakcive (nlat. ned. wattieren) podmetnuti vatu. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vasculosa) bog. vaskulozan (nlat. ned. ne slagati se. varmegye) župani-ja. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. najduža skijaška trka na svetu (86 km). razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. vaskulitis (lat. fig. waterproof) materija koja ne propušta vodu. održan u Vatikanu. flebektazija. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolis) ned. biti raznog ili drugog mišljenja. vata (nem Watte) higijenski pamuk. med. vat (skr. vasculum) alat-. v. postaviti vatom. grč. bolestan od boginja. water polo) igrač vater-pola. variole (nlat. UP 1870). vodotisak. boginjav. šp. vas. variolosus) ned. Vasilike (grč. neizmernost. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vodene boginje. bazilika. sudić. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. pun krvnih sudova. ned. variolae vaccinae) pl ned. avij.

va§ak ris) pas. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. npr. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. bujanje. pergament-papir. slavan glumac ili čuvena glumica. velikih filozofskih sistema Indije. život i rastenje rizikujem. bez duha. starešina biljka. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. organa. a obično i ne pije i ne mehura. vegetus živahan. vedska religija najstarija faza indijski* religija. umerenom biljke. koji raste. bujnost. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. umereno. osobito električne. životna snaga biljaka. vae victis) jao si ga pobeñenima. vrsta melema u obliku šipke. izazivanje plikova na koži radi odjaja. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. mehur. vegetabilitet • (nlat. prospekt. Veberu (1804—1891). rastinje. (nlat. 4. u sav novac lozice i sednice). ljuljajući se. za popunjavanje oblika tela. vehabiti. vegetarijanac (nlat. ali manje obavezne nego farbića. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. nespolno rasznak Ws. ishrana hranom isključivo biljnog porekla.veduta (ital. naročito je sposoban da raste. vezikator (nlat. čio) tela. vačilante (ital. va tu (fr. pelce-ra. jedan od šest kolebljive. Wb) fiz. sposoban (ratna lañica). pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. znak 1 Wh. mali torpiljer za stražu oko da raste. vegetabilis) biljni. biljke. Watte) pl. vegetalan (lat. sekunda. mlečnim prerañevina-ma i jajima. stavljam sve na kocku. simpatikusnogcela. E. vedantizam učenje Vedante (Bede). watt. v. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. vegetirati (lat. mirisa i crnkast. biljni svet. biljke. vid) „znanje". autonomni nervni sistem. pristaništa. jednostavnosti. vegetabilna pozorišta „zvezda". vedetta. bešika. ibn Abd el-Vahaba. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. napravljen od bilja. najstariji vunu. vesicatorium) farm. vesicantia) pl. sve vegetacija (nlat. pristalice religioznog pokreta bilje. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. živeti životom načeto (ital.) pl. vegetabilia) pl. vesica urinaria). fig. koji životari. poz. zemlja vrtova i njiva.) jedinica za suprotno. watt. up. U upotrebi i danas = 82. lat. trepereći. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. ned. sistema ind. vegetare oživeti) živeti. umeci od vate tla). na Rig-vedu. vegetabilitas) biljna priroda. u zičaru V. živeti koliko da se živi. koji pripada vedeta (fr. rasti kao vahtmajstor (nem. živeti o biljnoj hrani. vaccetto) muz. vesica) aiat. slačica i sl. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa.141 vezikator vatmen (eng. puši. sredstva za biljem. konjička izvidnica. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. povrće. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. koji čini te bilje raste. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. tj. merenje rada i energije. (pri kartanju). u vezi sa rastenjem. med. videre) voj. mokraćni mehur. watt) el. vegetativno rasploñavanje bog.554 kg. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. biljaka. vedanta (sskr. mćtron) fiz. 3. straže. wey. koji unamerenje efekta električne struje. zovi. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. sposobnost ra-stenja.) „kraj Beda". tj. vegetativni živčani sistem znat. fig. reproduktivnom sistemu). koji vezika (lat. vegetabilki život život biljaka. u Arabiji koji su. najpopularniji u vadžibi (arap. vedette. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. Veda. vegetarijanizam. stražar na bedemu tvrñave. vacillante) muz. ostati ne radeći ništa. predstavi. ve (eng. va tout) igram u sve. naziv po nemačkom fiRig-. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. vegetabilije (lat. stroge verske dužnosti Indiji. ital. umereni vegetarijanac jede i mleko. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. bešič-nik. slika grada ili osobenost biljaka. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. deo nerv-nog vatsat (eng. koji se tiče vatmetar (eng. 2. neprijatna mlekom. jedan od vaška (tur. pseto. puter i sir. . sastoji se od praha vegetarijanstvo v. grč. fig. Yajur. hrana biljna hrana. fig. rastinje. vegetatio) bog. konjanik stražar.i Atharva-veda. spomenici sanskrtske književnosti. narednik. vegetus) l. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. sprava za rastenja. izviñač biljnom carstvu. tj. Sama-. Wachtmeister) voj. vahabiti (arap. svete veber (skr. vegetalis) biljni. užem smislu. filozofije. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. životariti. jastučići. istucanih zelenih bubaka (špan- . veduta) izgled.) pl.

točkaš. supr. pesnička snaga. zlostavljati. Wecke) hleb duguljastog oblika. veksir (lat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. fina i glatka.. mučenje. brzino-metar. peckanje.5 do 67 kg. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. Wecker) budilnik (časovnik).) gram. velociped (lat. ubrzanje.) zvanje i vlast vezira. sila. velum (lat. velosimetar (fr. brzina. prohtev. venatorius) lovni. veo. velocitas) brzina. up. vecchio conto) trg. velox brz. vitulus) pergament od teleće kože. velveteen) trg. vena poetica) pesnička žica. sport) v. velutoar (fr. kore muškatnjaka. veloutoire) slik. velosiped. volja koja još nije prešla u akciju. teška. velours) somot. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velur de koton (fr. veločisimo (ital. uzne-miravati. rudi-mentarno htenje. u obliku mehurića. mučitelj. velarije pl. nad kojom se zapali kašika ruma. želja na čijem se ostvarenju ne radi. velocissimo) kuz. lovački. vezirat (arap. bicikl. mešavina od crnog ili crvenog vina. pedis noga) v. velveret. podmitljivost. izgovor. vesicularis) mehurast. vector) kat. šuplja vena. hitro. slaba i nejasna težnja. fr. metron) sprava za merenje brzine aviona.) anat. terpentina. uznemiravanje. supr. kinje-nje. veloce) nuz. vena poetika (lat. staza za velosipedske trke. zadnjonepčani glas (g. velveret (eng. velar (fr. k. velvetin. nlat. pergamentu slična hartija. fina alansonska čipka. veksla (nem. somot. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. veloutine) kozi. velocipede) točak.vezikularan 142 vendeta skih buba). velarizacija (fr. razastrto radi zaštite od sunca. eng. vekio koito (ital. . velter kategorija boksera tetkina 63. somota-sta pamučna tkanina. lat. vena porta) anat. v. veksacija (lat. vena porta (lat. všloce brz. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. velleite) tih. lat. vena) anat. vena arterioza (lat. velament (lat. h). velaran (fr. cimeta i paprice (korijandra). velosipedist(a) (fr.) kinjiti. velosport (lat. wazer. dati tkanini izgled somota. upravljena veličina. dosañivanje. električna struja itd. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. venalitas) potkupljenost.. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. vena cava) anat. veloče (ital. velleitas. hitrina. ili lovca. veker (nem. velouter) raditi (ili: izraditi. tkati. vekna (nem. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vendetta. honorar koji prima umetnik za svoje delo. vrsta štofa sa dugom dlakom. veksir--kocka. grč. velarij(um) (lat. tur. grč. šećera. kupllvost. skalar. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velter (eng. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. vena kava (lat. vezir (arap. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. arterija. velar. otkati) u vidu somota. vin brule) kuvano vino. veleitet (nlat. velox brz. vrsta nekeplovanog mančestra. velur (fr. ven brile (fr. prodajnost. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. koji se tiče lova. kadifa. stari račun. npr. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velutina (fr. velvetin (eng. štruca. vrlo brzo. zadnje. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. vektor (lat. up. venalitet (nlat. dovodnica. velutirati (fr. velementum) pokrivalo. velours de coton) pamučni somot. velluetum) trg. meko nepce. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena arteriosa) anat. dosañivati. velin. zadirkivanje. kadifa. brzo. velosiped (fr. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velo (fr. velodrom (lat. pesnički dar. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velur satane (fr. vexatio) zlostavljanje. pes. veksirogledalo. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. zadnjonepčani. venatoran (lat. welter velika težina) sp. velaire) gram. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velvet. žutog voska. vendeta (ital. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velocitet (lat. velen (fr. vena (lat. tako postoji i veksir-doza. izmišljen razlog. velox brz. smole. plućna vena. velvet (eng. Wechsel) menica.) fon. biciklizam. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. reumatizma i DRvezikularan (lat. velveret) trg. mastiksa. velociped. velours satine) atlasni somot. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici).

ajni. poziv pred sud. Vendi. fig. ventilacija (lat. vent-en (fr. v. Venedi v. ventrilokvenciJa (lat. venenum (lat. nlat. rpaij. lat. venari loviti) 2. v. vidi. dopuštanje. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. bona venia. venenum) otrov. lov. tj. venesekcija (lat. provetravanje. odobrenjem. ventriculus) anat. dozvola. naročito sifilis. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ventositas) med. venski. naziv za polne bolesti. pun vetra: med. vici) „Doñoh. venozan. sa dopuštenjem. pare i dr. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venedjena (fr. ventrilokvija. grč ep. predavanje. prethodno pretresanje. venerabilis) veoma pošto-van. neka je dopušteno reći. hajka. venter (lat. ventus vetar. precenjivanje imanja koje treba deliti. trbuh. ventilator) vetrilo. vetrovi-tost. venski. lovl>enje. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh.u. venerija (fr. triper i meki šankr. venia aetatis) prav. venijat (lat. ventilacija. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). ventus vetar. neko pitanje pretresati. vetriti. venerabilan (lat. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. reč) med. venerolog (lat. vetrenje. venta. grč. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. zalistak. tj. mehana. zborio mesto. pobedih!". lat. sectio sečenje. boginja lju-bavi. venereus) med. venija docendi. Venus) mit. venedienne) trg. venerologija (lat. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. v. venerija (lat. fig. venosus) alat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. nagomilanost vetrova u želucu. grč. vena) znat. loža. venia legendi) v. venenum otrov. trg. veneratio) duboko poštovanje. polio bolestan. ventralis) aiat. fina vrsta tkanine grodetur. Venedik. venedički mletački. vetrokaz. venozan (lat. ventil (lat. koji nadima. alta vendita (ital. boginja l>ubavi) 1. trbušni. lat. spravljač otrova. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. ventile) oduška. nlat. one koje se najčešće prenose snošajem. zgrušavanje krvi u venama. veniat neka doñe) prav. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. vendita (ital. strahopoštovanje. tečnosti. sprava za obnavljanje. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). logos govor. venerabile (lat. venija docendi (lat. želudac. vena. veneričan (lat. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venija legendi (lat. veni. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. koji pripada trbuhu. lekar za venerične bolesti. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. venefik (lat. ventilare) obnavljati vazduh. vetrokaz. dostojan poštovanja. ventarola. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. Venus. Venedik. med. koji se tiče vena. venditio) prodaja. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. ventozan (lat. lovačka kuća. svestrano razma-trati. Venera (lat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. prečasni. venter) znat. venenosus) otrovan. objašnjavati u tančine. vendere prodavati. nadimanje. koji se tiče trbuha. videh. časni. vici (lgt. bona venija ili kum bona venija (lat. venerie. obično od metala. veledostojni. tj. veneficus) onaj koji spravlja otrove. ventralan (lat. ventriculi cordis) pl. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. vetropirstvo. venija legendi. Venedik (tur. kum venija (lat. ventiliranje v. ventilator (lat. koji truje. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venta (šp. ventarola (ital. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venija (lat. venia) odobrenje. rezanje) med. venire doći. načiniti odušku na čemu. bogat venama. vingt-et-un) „dvadeset jedan". puštanje krvi iz vene. Venus. vendicija (lat. zadak. ventosus) vetrovit. ventrikulus (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. mehanička naprava. nem. venevozan (lat. venetromboza (lat. Venus Venera. uopšte svaka šupljina na telu. fig. vena. obožavanje. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). veneracija (lat. snabdeti ventilom. ventilirati (lat. komore srca (desna i leva). venija etatis (lat. gasove. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. venter trbuh. provetravati.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. ventozitet (lat. . Venus Venera. sit venija verbo (lat.. koji se nalazi na trbušnoj strani. venenum facere otrov spravljati. sit venia). častan. vidi. pijaca. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. ventilogij(um) (lat. thrombos grumen. veni. koji pripada venama. fig. ventiliranje. polio zaražen. alta vendita) visoka loža karbonara. naredba. ventrkku-li kordis (lat. grč. otuñenje putem prodaje. ledenica. grudva) med. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venski (lat. Vindi).

verbi gracija. Venus (lat. vere. bujica reči. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). pričanje utaman. glagolska reč. verbum (lat. verberatio) batinanje. tanji sloj nečega. verbum auxiliare) gram. pričati utaman. umilno. verbalizam. veracitet (lat. fiz. rañen u P veku pre naše ere. iš. verbozan (lat. nečed-nost. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). veka (mañ. trućanje. prebačen preko glave i niz pleća. verbi kauza (lat. up. sastavljanje protokola. venula) znat. svačija »sena. glagol. Venus pandemos. ventrilokvist(a) (lat. verbalna egzegeza objašnjenje reči. v. nepravilan glagol. šamaranje. venusto) muz. tumačenje reči. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka.. ventuza (fr. astr. sada u pariskom Luvru. potresati. verbum deponens (lat. ljubav koja se svuda skita. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. Zornica. ver blan (fr. baranda. verbum activum) gram. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. tj. uvreda nanesena rečima. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. polna ljubav. v. poet. veratrum) hem. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. pomoćni glagol. verbalna definicija objašnjenje reči. kao plašt. poduži komad bele tkanine koji. ventrilokvencija. nešto što prikriva stvarnost. vers blancs) pl. batina-ti. verbalnost v. ljubav prema istini. sskr. verberacija (nlat. Venus vulgivaga (lat. od reči do reči. bukvalnost. doslovno. verbalisatio) prav. verberirati (lat. gei. verba) pl. koji se tiče reči. verbi gracija (lat. verbi gratia) v. pan-demos) v. usmeno. što ometa da se nešto sazna. neveste nose na venčanju. verbum auksilijare (lat. razvučenost (stila). besmisleno ponavljanje reči. ljubavnica. Zornjača (Fosforus). verbum. parenje. otvoren trem na kući.1820. verberare) šibati.). fig. verbi kau za. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. kao znak žalosti.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. služi. verbalna injurija prav. doslovan bukvalan. verbosus) rečit. pronañen . supr. prijatno. nlat. verbum aktivum (lat. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. uzvišena Venera. bukvalno. mati Kupidonova. ulična ljubav. kleka. vantuza. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. Venus. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. ljupko. verbum anomalum) gram. verbalna nota pol. usmeno raspravljati. pohotljivost. v. nepohotna ljubav. 3. verbalizacija (lat. Venera. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verbigeracija (nlat. mala vena. oblaka. od reči do reči. požuda. mraka i sl. razvratnica. mlaćenje gloginja. usmeni. verbalitas) doslovnost. verbum) gram. zastor (od magle. Venus vulgivaga. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. stihovi bez slika. grč. pismeno saslušavati. »sena Vulkanova. Venus. opširnost u izlaganju. verbositas) prekomerna rečitost. gram. u obliku masti. veran liberi. verbalan (lat. glagolski. mali krvni sud. Veneris) mit. nlat. verbalis) koji se sastoji od reči. tući. verba (lat. velo) l. Venus. verbum. omotač oko nečega. veras (lat. verbali-sare) prav. ventouse) ned. Venus pandemos (lat. govoriti. venula (lat. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. Venus vulgivaga) obična pohota. odložim glagol. realna injurija. nakla-pati. blagoglagoljivost. grč. od reči do reči. opširan (u pričanju ili izlaganju). venica. fenyii) bog. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbum reč. verbalist(a) (lat. versus) poet. verbaliter) pril. pismeno saslušanje. fig. pun reči. klekinja (drvo i plod). veranda (eng. govoriti u vetar. veo (ital. Venus uranija (lat. verax koji istinu govori. prekla-palo. radni glagol. istinoljubi-vost. trošenje reči uludo. veranda. doslovno. sastavljati protokol. . nlat. verbozitet (nlat. radi primera. oblju-ba. gram. verbum anomalum (lat. venusto (ital. koja se vidi i po danu. na ostrvu Milosu. lepotica. odredba reči. verbalitet (nlat. uranios nebeski) visoka. uzvišena. verbatim) pril. venter. šibanje. fenyo. verbigeratio) med. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. 2. veracitas) istinitost. verodostojnost. čista. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbum) pričalo. naklapanje. fig. verbalizam (lat. zvezda Danica. verbaliter (lat. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. veratrin (lat. kazati i sl. Večernjače (Hespe-rus). verbatim (lat. varanda) doksat. ispravnost. trućalo. nota jedne vlade drugoj. verbi causa) na primer. fig. verbalizirati (lat.

verem (arap. verizam (lat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verzio in utilitatem (nlat. verbum passivum) gram. verbum primitivum (lat. Werkstatt) radionica. jad. danak. neprelazni glagol.). verem) l. pun glista. verifikator (nlat. putem iskustva. verminatio) med. hipoteze. književnosti i muzici moderne Italije.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. promet. waram. eng. veritas. trpni glagol. versio. verbum transiti-vum) gram. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. npr. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. lat. punomoći i dr. okrenuti) inačica jedne pripovetke. zanos. proveravati. tuberkuloza. vermes (lat. obrtanje. versatio) okretanje. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. verbum defectivum) gram. verv (fr. gliste. verenda) pl. obavešten. vatrenocrven dragi kamen. vermijon (fr. verbum primitivum) gram. obrnutost materice. crvolik. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. vešt. vitriculum. fermati. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verbum impersonale (lat. versifikacija. . zool. verziran» (lat. veresija (tur. obrtati robom. verzo folio (lat. verdict) prav. proña robe. verso folio) na drugoj strani. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. bolest od glista. verzifikacija v. iskusan. da zahteva naknadu vrednosti). tur. vergl (ital. waram. (nlat. rumenilo (za usne. obrt. utvrñivanje pravog stanja. versura) vršiti promet robe. versio uteri) obrt deteta u materici. verifikacija (nlat. veritas juridika (lat. vergula) kuz. istine. prevod. vericle. veritet (lat. verbum imperso-nale) gram. up. zazirati. verzo šolto (ital. baviti se. ital. bojati se. veresi) kupovina ili prodaja na veru. verbum pasivum (lat. u vatri pozlaćeno srebro. grč. v. vermati (tur. primitivum. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. verite) istina. stvarnost. verificator) utvrñivač istine. glistav. versari) dolaziti u dodir. verve) polet. zanimati se čim. fr. šaren. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. overavanje. verbum inhoativum (lat. zamah. v. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. vertere obrnuti. versatus) upućen u nešto. verminacija (lat. 2.) poštovati. med. versura) trg. tip. verzikolorav (lat. koji boluje od glista. porotska odluka. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. versali. versi liberi. odluka. slikarstvu. verzurirati (lat. mešanje poverioca. obraze). verminosus) med. v. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. versio in rem) prav. veritet nekog potraživanja. glisna bolest. presuda. vermis. overilac. verificatio) proverava-nje. rumenica). prelazni glagol. versicolor) raznobojan. pesnik koji piše slobodnim stihovima. zool. veritas (lat. pozlaćen bakar. verbum intransitivum) gram. vermeil. verificirati (nlat. pa onda potvrditi ispravnost. verist(a) (fr. verdikt (lat. raditi na čemu. versus) poet. harač. ver-librizam (fr. 10 Leksikon verzura (lat. fil. verzacija (lat. dokumente. veriste) umetnik pristalica verizma. vermej (fr. prevod na maternji jezik. vitrum staklo) lažan dragi kamen. vičan čemu. verzija (nlat. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. prodaja na kredit. verzio in rem (nlat. Vermaht (nem. tj. vermes) pl. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. veritas) istina. plaćanje duga zajmom. promena. verenda (lat. pravna istina. nepotpun glagol. verso sciolto) v. versio in utilitatem) prav. pregledati (račune. verzali (lat. istinitost. versus) pl. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. vermikularan (nlat. ver-librist(a) (fr. sprava za ispitivanje jačine metala. verikl (fr. vermicularis) crvast. polni organi. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. tuga. ili. družiti se. onaj koji nema svih oblika. verziran (lat. verminozan (lat. overiti. lat. veredictum. ital. verzio in rem. žar. vergi) porez. verkštat (nem. bezličan glagol. na obratno j strani (lista). verbum tranzitivum (lat. veretizav (arap. verz (lat. verificare) proveriti. veritas juridica) prav. vero. vere. verbum intranzitivum (lat. menjanje. sušica. versus istinit. vergija (tur. verbum inchoativum) gran. veritet. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. V. izvež-ban.

vrsta finih talijanskih rezanaca. berlinskom stolaru Vertikou. zool. versificirati (lat. vere (lat. pršljenski. glava. vernirati (fr. versificatio) stihotvor-stvo. izbijanje mladica u proleće. verukozitet (nlat. vernalan (lat. fr. upravljanja (npr. veras. verticitet (nlat. vis. stih. niz metrički sreñenih ritmova koji. versetto. verte) okreni. obrni (list). okomit. stožer na nebu. vertikale (nlat. . uspravna. vermiformis) u obliku crva. bradavičav. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. versifeks (nlat. sedište republikan-ske vlade. ver) pr. kolebljivost. versikul (lat. verruca) med. versi liberi (lat. okretan. Versaj (fr. bradavica. vrtoglavica. grč. verz. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. vermifuga (nlat. verfen geol. promenljiv. velika početna slova. kičmenjaci. stavljanje u stihove. vernilitas) ropsko ponašanje. verzija. rtenjačni. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. tj. vertex) vrtlog. sifilis. pun bradavica. vermoute. obrtati) prevrtljiv. pesnik. up. koji pati od vrtoglavice. 1672—1789. neotesanost. se. 2. vertigo (lat. lekovi za isterivanje glista. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. presvlačenje nekih životinja. VI 1919 (Ver-sajski mir). praviti (ili: pisati) stihove. vertiko (nem. versatilitas) prevrtll-vost. variola) tec. pretposlednji kanonski . vermicelli) pl. prostota. skidanje svlaka. dovitljivost. vertebralis) zool. verole. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. versatilis. vertatur) neka se okrene. u pravcu dejstva Zemljine teže. . vesper (lat. bradavičavost. koga je uhvatila vrtoglavica. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. vir. nem. versi liberi) pl. fr. verre staklo. slobodni stihovi. verol (fr. versificator) stihotvorac.čas. verotipija (fr. vsrnacija (lat. neka se obrne (list). nazvana po svom pronalazaču. kičme-ni. vrsta nonijusa. verset) kitica. vesnjanka (rus. crvolik. verthajmovača. kovitlav. vertatur (lat. vsrnilitet (lat. 1871—79. prestonice francuskih kraljeva.) v. ned. versus) št. moć opredeljivala. versifikator (lat. breg. zvezda Večernjača. naročito na oku. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. versatilan (lat. tip. perpendikularan. fig. svrab. verte (lat. crvići. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. vertikalan položaj. pomoću rimovanja. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. versifex) nadripesnik. versificare) staviti u stihove. izreka iz Biblije. verrucosus) med. verticite) fiz. matematičaru Vernier-y (1580—1637). početak geološkog perioda tri-jasa. koji izaziva vrtoglavicu. 2. lik) prenošenje fotografija na staklo. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versiculus) mali stih. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. stihoklepac. verticalis) kat. vermug (fr. vermifuga. versus kankrinus (lat. vernir) lakovati. obnavl>anje. teme. prolećni. vsrsali (lat. npr. nauka o stihovima. brava. verukozan (lat. nazvan po pronalazaču. remedia) pl. vertere. glazirati. verseto (ital. vertiginosus) l. veruka (lat. prava linija. verofon (fr. vertebrata (nlat. pravljenje stihova. versare okretati. magnetne igle). vernatio) podmlañivanje. verre staklo. veronal fark. versifikacija (lat. vernisaž (fr. vertebralan (nlat. versija v. versatilitet (nlat. pravl>enje glupih šala. versus) poeg. vertiginozan (lat. vrtoglav. vernije (fr. odvesan. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. ulagivanje. vrh. okret-ljivost. premazati firnajzom. verteks (lat. verticalis) uspravan. strofa. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. asonancije ili aliteraiije. verthajmica. vertikalan (nlat. užina. versus memorijales (lat. versus cancrinus) post. vermiforman (nlat. vemalis. vešt. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). šuga.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vernier) geom. vrsta. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. stihovi bez slika. verrucositas) med. nesvestica. versus memoriales) pl. vertebrata) pl. pisac stihova. nlat. vertigo) ned. versta (rus. dati (ili: davati) sjajan izgled. tj. verticitas. predstavljaju celinu. crvast. astr. grč. račji stih = palindromos. promenljivost. typos oblik. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. zmija.

Vedžvudu (1730—1795). dršćući. vehemencija (lat. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vestales) pl. fiziol. bila je živa zakopana. mlitavost. stražar. rimska boginja ognjišta. Wachter) čuvar. planetoid otkriven 1807. vibratorius) treperav. vibrater (lat. veterinarius) marveni lekar. Palas 1802. isluženi vojnik. vestalinks (lat. ako se koja ogrešila o nevinost. živinar. veto) zabranjujem. vetativ (lat. škola za marvene lekare. ulaz u kuću. zakalućerivanje. Waschblau) plavilo za rublje. vestalke. fig. zabran-ski način. ili odbijanje. veteranstvo v. glas r. vestibil (fr. vibralitas) fiz. haljinar. treptav. predsoblje. farm. garderoba. neobuzdan. način zabrane. treptaj™. vecozo (ital. odbacujem. strastan. grč. med. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. šerifi. koji se sastoji u trepe-renju. veterina) nauka o marvenim bolestima. neobuzdanost. iznositi prljav veš. vod. vekil) punomoćnik. da se njihaju. veteranstvo. prevozio ili prenosio sredstvo. stope. nežno. veš (nem. vehabiti (arap. vestiarius. vibrant (lat. Indijanci. vehementnost. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. žustrine. vibrafon (lat. vehementnost v. veterancija. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vecozo. predvorje. fajansa. stanje jednog veterane. silovi-tost. većil (arap. vatren. Vetus Testamentum) Stari zavet. mrtvilo. vestern (eng. vedžvud (eng. vibrare vitlati. vibrator (lat. marveno lekarstvo. kauboji. veto zabranjujem) lipti. fiz. domaće sloge. vibrantan (fr. vestigium. nekad turski ministar. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. via) v. treperavost. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vibrare. vibrant) ustreptao. vestibul (lat.. veterina (lat. vestis odelo. plah. vehementia) žestina. vehiculum) kola. Vesta). njihati. ode-vanje. tragovi. vestibil. čovek ostareo u službi. veterinar (lat. srpskohrv. veternus dremljivost) med. via (lat. vestibul. spisi St. fig. vibralitet (nlat. teh. njihanju. ne primam. vibrato) muz. vestalke (lat. vetus star) stari vojnik. vehementan (lat. vestibule) v. zastupnik. sprovodnik. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. iaizmenična napetost i labavost delova tela. Wasche) rublje. oblik i dr. vestibulum. provodnik. trepereći. fig. takav je. tre-pereti. vecozamente. sredstvo za prenošenje. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vestibule) trem. u ustavnim državama vladaoci imaju. drhtav. meko. vibratoran (lat. vehemencija. fr. vija. veterinarski fakultet. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. liberum veto (lat. obično destilovana voda. vestalinke. Vahabi) up. Vesta) mit. vibrare tresti. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestiarium) soba gde stoje haljine. preobuka. nlat. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. veteran (lat. vibrato (ital. vestitura (nlat. vehemens) žestok. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vahabiti.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. tragovi nogu. vezzosamente) muz. zaveta. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vehikl (lat. astr. Juno 1804. vestijarij(um) (lat. vestitura) oblačenje. g. dremljivost. odeća) trgovac haljinama.. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. 2. bolesna želja za spavanjem. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. letargija. (Ceres 1801. vestigia) pl. vibrare trepereti. vestijar (lat. 2. phone glas) muz. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. wakil tur. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki .divlji zapad". blago. žustar. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. pustolovi. njihav. . vecozamente (ital. njihavost. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. prenosilac. veto (lat. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. stari ratnik. haljinarnica. veternus (lat. bušenje betona i dr. vestales) pl. nazvana po pronalazaču Dž. revolveraši. Vetus testamentum (lat. vibrare) l. oblačionica i svlačionice. vehter (nem. plahovitost. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. čednosti. vestigije (lat. veteranus. njihati se) 1. v. vezzoso) muz. vešplav (nem. npr. veterancija (nlat. vatrenost.

drhtanje. vivacissimo) kuz. grč. vigor) »sivotna snaga. njihanje (šetalice). usmeno poučavanje. up. rastao. sprava za posmatranje treperenja. viva voce (lat. vivos voko. munje lomim". sakagije i dr. klatiti se. vibrare) drhtati. da raste. živahno. fonautograf. viva čitaš) životna snaga. jačina. floreat) živeo. srdobolje. viviparija. slobodnjaci. whigs) pl. vivipar) hol. bri»sljivost. vibrograf (lat. vi vat) živeo! vivat. vigilantia) budnost. (lat. videant konzules . nastojnik. viva (ital. vibrare. klaćenje. oprezan. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. živahnost. vibrioni (lat. vigere. vivandjerka (fr. up. vivos voco mortuos plango. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. viviparizam. kratke. vivisecirati (lat. npr. vibriones) pl. vigogne) peruanska ovca. trepereti. viva vox) živi glas. čuvar. brižljiv. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vive r (fr. floreat (lat. vigorozo (ital. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). v. zverinjak. vibracija (nlat. paratifusa. tj. up. vibrare. nlat. podrhtavanje. izazivači kolere. vivisekcija (lat. pukovska krčmarica. vatreno. up. dan uoči praznika. vivat (lat. lama. vigorosamente) kuz. pažlji-vost. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. up. vibrirati (lat. vrlo živo. kolere. noćno straža-renje. viviparizam zool. zoološka bašta. vitlati. tj. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vibrogram (lat. vigilia) bdenje. treba da ga budno čuva. fulgura frango) „Žive dozivam. gramma crta) fiz. viva) živeo! viva voks (lat. da- . oživljenje. vigorozo. silan. vivipar (lat. skopeo gledam) fiz.) budan. eupr. što življe. treperenje. oviparan. vivo. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vibrare. vigorozan (nlat. Vidalova reakcija med. vivat. navečerje. nadzornik. obazriv. žar. opreznost. vigorozamente. smotren.). svilaste vuna ove ovce. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. snažno. protivnici torijevaca. članovi engleske liberalne stranke. vivače (ital. živa reč. zavojite bakterije. vigonja (fr. kon viveca. vivandje (fr. vivant! (lat. vivifikacija (nlat. oscilacija. usmeno. vigorosus) snažan. vivisektor (lat. viviparan (lat. živahno. živost. up. pun »sivotne snage. v. silina. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. sa žarom. viviparija (lat. mortuos plango. vide. njihati se. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vibrografija (lat. prijatelji slobode. vibrare. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vigilantan (lat. žestina. whiggism) načela i program vigovaca. treptaj. krepko. ovipar. veoma brzo. videre) vidi. vigilantibus leges sunt skripte (lat. sector koji seče) naučnik koji para. vivus »siv. vivačisimo (ital. ragege rañati) zool. pogledaj. fulgura frango (lat. grč. pukovski krčmar. grapho) fiz. krepak. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vigilancija (lat. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vivificatio) oživlja-vanje.vibracija 148 videant konzules. tj. marketender. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. živahnost. vigovci (eng. živa reč ima poučnu snagu. vigilija (lat. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). sve»s. vivače. grč. marketenderka. pažljiv. viva voks docet (lat. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vivus živ. bdenije. vibrare trepereti. sravni. vigilans) stra»sar. grč. uporedi. vivandiere) vojnička. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. živom rečju. obično od bivolskih koža. vibroskop (lat. vivo (ital. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. mahati. vigizam (eng. bonvivan. vibratio) fiz. fina. vivace) ouz. viva vox docet) živi glas poučava. viva voće) živim glasom. vivus živ.. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. kreskat. jak. vivus živ. mrtve oplakujem. vigor (lat. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. da cveta. u opasnim vremenima. vigorozamente (ital. vivacitet (lat.. v. vigoroso) muz. da živi. krepkost. silno. graphia) fiz. vide (lat. naročito medicinskog ispitivanja. kon vi-gore. vigilant (lat. fig. nauka o treperenju zvučnih tela. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vivo) kuz. up. fonautogram. vivus živ.

vizita (fr. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. kad sede. gledanje. videtur (lat. bizantini-zam. poho-dilac. onaj koji može duhom da vidi. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). kratak ženski ogrtač za posete. kao im. fr. vizitator (nlat. odrediti zapreminu posude. overavanje. praznim. pasoše). vizuelan. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. sravnili smo. pregledane. pošto su viñena. pri-državač listova. visio gledanje. kao kh. pohañati. vizum (lat. vidua udova. visuel) v. naravno. vidualitium) prav. Byzantion) v. sanjalica. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. nišaniti. videlicet =videre licet) pril. fr. rgo vidimatione) taksa za pregled. 2. vidimirati (lat. vidimacija (lat. 3. overen prepis. vidni. zagledati. nadzornik imanja. vidi niže. udovički deo. lekarska poseta. prikaza. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizionoskop (lat. vidimus) videli smo. zakonskim sredstvima. čini se. voj. obudovelost. posetiti. fig. copia vidimata) overen prepis. vidit) video je. razumljivo. nalaženje. visitare. pregled. treba videti. izvršiti pretres. videre videti. uobraženja. težiti za nečim. vide supra (lat. prema čemu. visis actis) prav. na adre-sama: preko. pregledanje. koji se tiče vida. poha-ñanje. pojava. udovičko stanje. kao što se lako može videti. visitator) posetilac. okrenute jedna drugoj. viduitas) udovanje. udovištvo. dići i spustiti. videatur (lat. via gratiae) prav. visum) opt. nlat. visite) poseta. vija Beograd preko Beograda. vizis aktis (lat. pričina. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). 5. način. vizirati (lat. Visit-karte) posetnica. viser) l. vizionar (nlat. uzana kočija sa dva sedišta. očigledan. viza (lat. in vija jurio (lat. kopija vidimata (lat. vidi napred. fr. vidi ranije (u knjigama). posećivati. utvara. za overu. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. sravnio. malo kanabe za dve osobe tako da su. viduitet (lat. imati u vidu što. fig. tenakl. vija gracije (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. preko puta jedno od drugog. vis-a-vis) lice u lice. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. spram čega. vidi) video sam. smotra. pregledava akta. npr. primetnost. za stvaran opaža]. videatur) neka se vidi. via. karta sa imenom. overiti putne isprave. jasno. grč. pohoda. fr. halucinacija čula vida. takoñe: viza.. očevidno. vidimus (lat. vizibilitet (nlat. vidi docnije (u knjigama). sanjarija. vija (lat. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. preko puta od druge osobe. visorium) tip. vide supra) vidi gore. pro vidimacione (lat. vidi (lat. staviti vizu na pasoš i dr. carinsko). visualis) ont. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. pr. poseta. pregledanje (lekarske. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vide infra) vidi dole. slika uobrazilje. vizantinizam (grč. pregled. videtur) izgleda. pesnik. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. shvatanje. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vizura (lat. fr. vizija (lat. prijavnica. vidovit čovek. prezimenom. 2. mišljenje. vidimiran. . očevidan. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. vide infra (lat. in via juriš) putem prava. primetan. visionarius. gañati. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizualan (lat. vizuelan (fr. naročito potvrda da je prepis veran originalu. overa jednog akta. npr. putem pomilovanje. vidimus. smerati nešto. 4. priviñenja. vizibilan (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. zvanična overa. očevidnost. prekoputa. vizitkarta (nem. pregledač. putem milosti. videlicet (lat. visum) ono što je viñeno. polaznik. videre videti) vidljiv. prema potrebi. videre) viñenje. visiera) l. pretresa™. vizitira™ (lat. video. vidualicij(um) (lat. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. zvanjem i mestom stanovanja. uzeti na nišan. vizualan. osamljenost. visibilis. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. izvršiti pregled. zanesenjak. visio. up. vidimer) staviti na nepggo vidi. moralne beda. vizir (ital. visum viñeno. visibilitas) vidljivost. prizor. 3. opsena. nišan. visere gledati. očiglednost. predstava koju smatramo. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. naspram. vizitacija (lat. psih. poho-diti. via put) sredstvo. visitatio) posećivaše. tj. visiter) pregledati. predstava. vidit (lat. sproću čega. nišanska gajka. visionaire) vidovnjak. vizavi (fr. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vizorij(um) (nlat. slika.

kuća izrañena u obliku letnjikovca. up. vicarus) zastupnik. ital. vigonja. viaticum) putni trošak. vindikativan (nlat. od-mazdni. vi mandati) prav. papijota. villanelle. vi mandati (lat. samovoljno. god. viae-ductus) most iznad doline. vina medicata) pl. viktorijaorandž hen. podgrof. up. asteroid otkriven 1850. puta.. viktualije (nlat. Vendi. wickeln omotavati. vicariatus) v. delokrug namesni-kov. villeggiatura) letnje vreme koje se. vitalijanci. vilis jevtin) prost. IX u čast Venere i 22. biskupiji. viatorium) putomer. patrijarha) u jednoj oblasti. osetljiv. a obično se provodi van mesta stanovanja. poslednja pomast. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vicuna) v. seoska igra. zavičaj. vikler (nem. vikendica kuća za odmor. vreñanje. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. victoriosus. prav. viking (stnord. . vilstek (eng. zamenik. viktorije (lat. gusar. na osnovu naredbe. viktoriozan (lat. posednik vlastelinstva u Francuskoj. imalin. neznatnije vrednosti. vijatikum (lat. villa. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). kapelan. hrana. životne namirnice. astr. victorieux) pobedonosan. farm. provincija. Victoria) nit. viktus (lat. vike (nem. viklifiti pl. barovitog mesta i sl. vilavela (fr. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vikarna krvarenja med. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. nasilno. samovlasno. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). junak. vija fakti (lat. namesnički. kapelanstvo. vikar (lat. biljna) vina.) zool. wilaya. Viktorije (lat. neznatan. vicomte. slon. eng. savijati) svitak za kovrčanje kose. provodi na selu. IV u čast Jupitera. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj).vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vikont (nlat. victus et amietus) hrana i odelo. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vilifikacija (nlat. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vijatorij(um) (lat. tur. vilio-ris kondicionis (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vikarija (nlat. vilayet) mesto roñenja. victualia. medicinska (ili: lekovita. u Engleskoj: niži sveštenik. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vivere živeti) pl. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. pobednički. vila (lat. vilajetlija (arap. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". po zapovesti. korpus vile (lat. za bojenje vune i svile. pokrajina. vilis (lat. sličan mandolini. fr. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vileñatura (ital. hodometar. vinalije (lat. ratnik. dijecezi itd.) muz. zastupajući. vina medikata (lat. izdržavanje. vikend. bez vrednosti. odmenjujući. vicarius) namesni. sredstvo za život. namesnik (pape. rñav. vikend (eng. vikarijus apostolikus (nlat. vikontesa (fr.-tur. kazneni. engleska teleća imi-cla. vindikacija (lat. namesništvo. Vindi v. vivere živeti) način života. Wichse) mast za obuću. fr. prethodnika reformacije u XIV veku. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. silom. vicecomes. vikarijat (nlat. smanjivanje vrednosti. fr. naročito junak na moru. male vrednosti. vilayetli) zemljak. vilajet (arap. bili na zlu glasu kao gusari. vina (ind. viktualijanci (nlat. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. via facti) prav. poputnina. pesma uz koju se igra. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. letnja svežina. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. ville) letnjikovac. victus. od UŠ—XI veka. željan osvete. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. victualia) pl. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. viktus et amiktus (lat. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. zaštićivanje. po naredbi svog vojvode (hercoga). vikarni (lat. život na selu radi razonode. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. viksati (nem. week-end) nedeljni odmor. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vikingr) borac. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. unižavanje. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vindicativus) osvetolju-biv. radi razonode i odmora. vinalia) pl. vikarijat. vilj (tur. vikarija. vikunja (šp.

pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. violetan (fr. up. violata) obeščašćena. obesvećenje. grč. fin. vinum. violentia) silina. gvint. kažnjavati. violentnost (lat. vinograd. vinktura (lat. višega (fr. sekt. prestup zakona. viola di bračo (ital. vrpca. vinolencija (lat. vindjak(n)a (nem. preteran. vino seko (ital. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. slaže slova). prinudan. viola di gamba) muz. gšja-nost. vinkulum (lat. vinovnik) krivac. nlat. violencija (lat. naprasit. vindikaciono pravo prav. naprasitost. združiti. tužba za zaštitu svojine. viola alta) muz. izmešan s vinom. čuvar vinograda. žustrina. bog. alt-violina. spa janje. vincire) vrpca. opijanje. petlja. brak. nasilan. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. plahovitost. vinkulum konjugale (lat. ljubičast. ranije sa 12—14 žica. uže. silovana devojka. violentus) silan. violinum) hem. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. ljubavna violina. violentan (lat. nlat. viola d'amore) muz. vincilir (mañ. viola alta. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vindicare) osvetiti. gañenje od vina. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vindicirati (lat. viola) l. vinovnik (rus. tinto. violare jus territoriale) prav. sudskim putem tražiti svoje natrag. vinkulirati (lat. violacija (lat. pu-dar. slagačica. etiketa. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. up. violencija. violetta) nuz. veština spravljanje vina. viola alta (ital. vinculum) konopac. mržnja na vino. vinifikator (nlat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. koji se opija. vinifikacija (nlat. izazivač. prouzrokovač. pre no što je isplatio. ital. vinum vino. vinkl (nem. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. vrstač. šp. fr. vinczeller od nem. u širini štampanog retka. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. oskrvnjenje. prisiljavanje. prav. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. takoñe: vindikta. u početku ili na kraju knjige. braniti. up. vinculum conjugale) bračna veza. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. ljubičica. prekomeran. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). sla-galjka (mala metalna pregrada. vinificator) proizvoñač vina. vint (nem. viola di vindikaciona tužba prav. žestina.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. brano. primiti obaveze. veza. violare jus teritorijale (lat. vinkulacija (lat. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. sila. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. grč. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. bog. vinomer. žigicama). violica. . kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vincula okovi) vezivanje. vindikta (lat. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. neobuzdanost. obavezati se. združivanje. violet (ital. veza. vinctura. mala violina. violentia) v. violette) koji je boje ljubičice. naročito zanatlijskih.. mešavina plave ili crvene boje. viiolentan (lat. dosuditi. violatio) prav. ljubičica. vigne. brač-violina. žestok. štititi. tužba zbog nanesene štete. goropadan. vinometar (lat. povreda prava. ital. vincire. Vindobone (lat. phobeo bojim se) strah od vina. vinculare) spojiti. preteranost. violončelo. vinklag (nem. violet) ljubičast. vinja (fr.. svezati. violetto. viola di braccio) muz. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. violata (lat. vinolentus) pijan od vina. na pismima. vinkulum matrimonii (lat. viola. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. nasilje. viola (lat. muz. osramoćenje. sklon piću. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. sklonost piću. violeta (tal. letnjikovac. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. docnije samo sa sedam drevnih žica. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. viola (ital. prav. doznačiti sudski. v. desnom rukom. vitula) 2. postao insolventan. vinolentia) pijanstvo. fr. maramica-ma). Winkelhaken) tip. violin (nlat. Vindobona) starorimsko ime za Beč. viola d'amore (ital. vigna) vinova loza. vino tinto) v. vino tinte (šp. papiru. poljska kuća. vinum misale (lat. vindicta) osveta. viola di gamba (ital. metron) sprava za merenje jačine vina. plahovit. kažnjavanje. viole. spona. od kojih su neke bile metalne. Winzer) stručan vinogradar. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale.

obrtanje (ili: okretanje) lañe. viraginitet. Č>JGvršiti obračun. uzajamno obračunavanje. violina. violine sekondo (ital. vi reskript (lat. narušiti. poremećaj u polnom razvitku kod žena. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. mor. limunova soka. hlorofilin. virginalan (lat. ćemane. vir muze) muški. kružno spuštanje aviona. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virga grančica) muz. virtuelan. viribus unitis (lat. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. violone) muz. a. lat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. spinet. mogućan. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. violino) muz. pol. mor. virilescentia) zool. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. čistota. muže-van. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virtuel. supr. violinista) muz. pogaziti ugovor. violine pikolo (ital. devica. virgineus morbus (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. isplata koja se vrši bez gotovine. virilizam. virtuelan (fr. bradatost. violoncello) muz. d. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virage) ani j. oskrna-viti. violino primo) muz. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. viridarij(um) (lat. viroze (lat. govor) nauka o virusima. virilitet (lat. viper-in (eng. zarazne bolesti izazvane virusima. violare) povrediti. okretati lañu. virtuelan lik ont. bledilo. virtus sposobnost. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). virmanisati (fr. devojka. trg. fig. svirač u violon. čelo. prostim knjiženjem. virilescencija (nlat. muškost. na osnovu naredbe. virtualis) sposobnost za rad. ginandrija. virola (fr. vi presidii (lat. promene u karakteru. zrelost. koji je sposoban za rad. virginitet (lat. virgo) med. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. virgimtas) med. viridis zelen) bog. gradila. logos reč. vir muž. bitna ili pojamna važnost. violino piccolo) muz. virgineus morbus) med. deo nasledstva koji pripada pojedincu. virilizam (lat. viraginitet (nlat. devičanstvo. šećera i začina. čist. virilis) pol. virilni glas v. violoncello) muz. up. prebacivati (ili: prebaciti. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. virilis portio) prav. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. silovati. viri potentia) muška snaga. virus otrov. virilan (lat. virago) muškobanja. viraginitas) fiziol. prva violina. naročito kod ptica. virtuelan lik virgo (lat. violončelo (ital. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. zrelo doba. devojapggvo. realan. virtualis) v. zelena bojena materija u biljaka. mužev-nost. druga violina. odvažnost. violiiist(a) (ital. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. sposobnost. virman (fr. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virpinija vrsta duvana i cigara. virginal (lat. virement) fin. virilist(a) (lat. virago (lat. e). fig. spolna nevinost. obesvetiti. noć delovanja. bašta. virtualan (nlat. violonist(a) (ital. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. fig. celokupnom snagom.152 violina (ital. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). v. votum virile. virilis. četvrtina violine. najmanja violina. virginalis) devojački. vii (eng. valjanost. virilis) v. viola di gamba. virologija (lat. vi rescripti) prav. . sa prikrivenom snagom. po zapovesti. virilitas) muškost. instrument sličan klaviru. virus otrov) med. violončelist(a) (ital. obavezu. čednost. čelični kalup za kovanje novca. violon (fr. virement) fin. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. ali se tom sposobnošću ne koristi. prestu-piti zakon. prividan. virilna porcija (lat. violirati (lat. violino secondo) muz. snaga) snažan. sposoban za dejstvo. viraž (fr. devičanski. up. viribus unitis) sjedinje-nim silama. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. po ital. čedan. obepgčastiti. dubok glas. devojačka bolest. violon) muz. fiz. jaja. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. whip) toplo piće od belog vina. virgo intakta nevina devojka. preneti. uobražen. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. muškarača. svirač u violončelo. odvažan. virtualitet (nlat. mirujuća ili drema-juća snaga. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. violine primo (ital. virole) spiralni svitak u satu. nagao zaokret. današnji kontrabas. svirač u violinu. viripotencija (lat. malokrvnost. viridin (lat. nastrojen za delovanje.

vis legne (lat. svojstvo viskoznog tela. vis maior) viša sila. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). pokazi-vanje menice. krepost. bitan. tegljivost. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. limuna i crnog vina. vis) sila. tj. vitalni osećaj psih. vitalitas) životna snaga. virus otrov. koji se tiče života. virtuozan (nlat. vita (lat. nutrica. viskozitet. šećera. vis vitalis (lat. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. veoma važan. naročito srce. privlačna sila. vitalan (lat. vitalizam (lat. virulentus otrovan) med.) 1. oživljavajući. vrlina. savršen. viskoza (lat viscum lepak) hem. unutrašnji or-gani životinjskog tela. ars longa) život je kratak. utroba. neophodan. živ organizam. sila zakona. virtus (lat. vist (eng. grč. virtuosis. vis absoluta) prav. ital. virtuositas) savršena veština. virulentan (lat. zecu slična južnoamerička životinja. creva. tj. v. vis atraktiva (lat. vis attractiva) fiz. visceralan (nlat. virtuelna žiža ot. viršla (nem. vis apsoluta (lat. izazivač bolesti. lepljiv. muškost. moć. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. artikl. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). zakonska sila. . valjanost. zagrižljiv. viscera (lat. fig. uvid. are longa (lat. vešt. gust. vitalitet. vitalist(a) fil. kurikulum vite. vir. vis armata (lat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. zagrižljivost. viskača (šp. viscositas) fiz. Wurstel) vrsta male kobasice. sa životnom snagom. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. kod jednog naroda). snaga dokaza. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. kinetička energija. vis legis) prav. velika umetnica. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vita) v. oštrouman. up. pun žestine. zarazna klica. pluća. viski (eng. sila lenivosti. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). vitalijanci (lat. vista (ital. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vis inertiae) fiz. vis vitalis) životna snaga. a vista (ital. vis viva) fiz živa sila. opšte stanje našeg organizma. virtuoznost (nlat. viscidan (nlat. duhovit. u našoj svesti. tj. drob. koje predstavlja važan trg. visceralis) utrobni. snaga. med. viscacha) zool. pun ljutih i opakih sokova. viscidus) židak. vis probandi) dokazna snaga. mogućnih. koji pomaže život. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). prosečne trajanje života (npr. plemenit. na taj način. viskozimetar (lat. vita brevis. whisky) engleska rakija od žita. viscosus. snalažljiv. piće od čaja. virulencija (nlat. tj. vis inercije (lat. viskozitst (nlat. vis probandi (lat. gnojav. vitalitas) v. gnojenje rane. vi-skoznost. opšti osećaj života. ulja i dr. vis major (lat. fig. viscum. fig. vojska. fig. dro-ban. a vista) odmah po viñenju. vitalis) životni. tvrdoglav. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. viskoznost fiz. pristalica vitalizma. otporan. jetkost. tok života. vitalitet (lat. celokupne zdravstveno stanje. vispren (rus. otrov. vis armata) oružana sila. sposoban za život. viscera) pl.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. virulentia) med. pome-ranja napadnih tačaka. živahan. lenivosna sila. viñenje. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). menice. verovatnoće življenja. viscum lepak) te-gljiv. onaj u kome se ogleda. vita brevis. snaga koja dejstvuje. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. životnost. onda je zbir virtuelnih. dostigao savršenstvo. uzvišen. virtuoz (nlat. virtuoskinja (ital. virus otrov) med. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vis viva (lat. vis (lat. vlast. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. otrovan. da luče otrovne produkte i da. jedak. vista) trg. 2. virus (lat. virtuosis) valjak. viskozan (lat. viršafterica (nem. jetra itd. izazivaju oboljenja. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. otrovnost. vitalnost (lat. lepljivost. viktualijanci. vita život) životopis. naročito u muzici. sposobnost za život. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. poglavito u tehničkom pogledu. mogućna. virtus) muška snaga. odličan. fore mažer. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. naročito lakova. hrabrost. naročito u muzici.

vitrine (fr. mane. dosetljivost. eiter (nem. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. pretvaranje u staklo. vitrage) staklena vrata. zamenjivanje. zastupanje nekoga. izdvojiti. nestajanje pigmenata u koži. razne hranljive materije. vitraj (fr. vicijum (lat. svežim plodovima i semenju. beriberi. vicesimare) dvadesetko-vati. . vicezimirati (nlat. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vitriolescere) hen. želez-nica. poročnost. vitraž(a) (fr. providan.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. zamenik vladara. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. fr. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. metron) ont. vitriolizacija (nlat. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. duhovit čovek. vitrum) staklo. vicenij(um) (lat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. H. machen činiti) šaljivdžija. viče versa) obratno. tj. vicinalni put opštinski. pored poslodavaca. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vitriolescirati (nlat. vicioznost (lat. na osnovu poslednje volje.) „Tvorac vasione". pretvorljiv u staklo.). vicia. obično uzanog koloseka. vicinalne železnica. bakra (zvani plavi vitriol. vicioznost.) v. osuditi. pogreška. sjajan. vice verza (lat. vitiosus) pogrešan. npr. pokvaren. Višnu (ind. vicijum kanonikum (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vice-kon-zul. analis godišnji) dvadesetogodišnji. mana srca. vitulus) žumance. pl. gresi (mladićkog) doba. kristal. vicenalan (lat. vitia aetatis) pl. putem prenošenja ili ustupanja. vitiligo (lat. vice-direktor. kazniti smrću (u pobunama i sl. vicies dvadeset puta. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. nevaljao. vitrum staklo. vice (lat. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitiligo lišaj) med. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vicennium) vreme od dvadeset godina. naročito u zelenim delovima biljaka. vicedominus) namesnik. dućanski izlog. fr. poročan. vicinalis susedski) opštinski. viče) u složenim rečima znači: pod-. bez mane. nalaze se u većini namirnice. najpopularniji bog u brahmanizmu. viciozitet (lat. Vitleju. nedostatak. vicijum nature (lat. pretvaranje u vitriol. vitriolisatio) hem. onaj koji vezuje samo susedna sela. u svežem mesu. rahitis. vitrum (lat. zabluda. grč. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vicinalan (lat. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. plava galica). omaška. vitrezan (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitium cordis) med. vitrificare) postakli-ti. vi cessionis) prav. vitrotipija (lat. kristalast. prozor. vitrifikacija (nlat. biol. vitelus (lat. prozori. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. viciozan (lat. vicia etatis (lat. zelena galica). veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitium naturae) med. vitrescibilitet (nlat. Witz. viciozan posed prav. u protivnom slučaju. vitriolo) hen. seoski. grč. vicezimacija (nlat. viciozitet. oštroumnost. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitrometar (lat. silom oporuke. pela-gru itd. vicesimatio) dvadesetkovanje. posed koji nije bez zamerke. vitreus staklen. cinka itd. Witz) desetka. prozorske zavese. gresi mladosti. mleku i dr. wischen brisati) brisač. silom. vicemaher (nem. vitrum staklo. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitrescibilan (lat. od vitreus staklen. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitium) mana. obrnuto. vitiositas) pokvarenost. staklena pregrada. vitrificatio) postakla-vanje. još neispitane dovoljno. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. koja vezuje samo obližnja mesta. seoski put. vi testamenti (lat. vicijum kordis (lat. vicedom (lat. vitriol. sulfat (tj. oti-rač. porok. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitrificirati (nlat. Višva-karman (ind. vitriol (lat. vi cesionis (lat. vitreolus dei. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vita život) pl.). i radnici u srazmernom delu dobiti. vitellus. testamenta. rñavost. šp. žumancetu. sporedna železnica. koji je sa ned ostatkom. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. med. pretvarati se u vitriol. vic (nem. postakljenje. greh. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitreux) staklast. promašaj. upravnik crkvenih dobara. vi testamenti) prav. koji ima manu. krivica. prvobitno bog Sunca. duhovita šala. fil.

fr. volatilizirati (nlat. volatilitet (nlat. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. nestalnost. ad vocem (lat. naročito za veo. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. koji može da se pretvori u gas ili u paru. pozivanje na neki položaj. što narod hoće. fiz. vocalis. samoglasnički. voal (fr. vokale (ital. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. letenje (ptica). s obzirom na boju zvuka. volva (lat. volatilisare) hem. voki-toki (eng. izgovaran. samoglasnički. voks hibrida (lat. volan (fr. e. voks (lat. mi. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). peti padež. . vokabula (lat. opna na mladim pečurkama. promenljivost. vocabulum reč) pisac rečnika. zasvoñena prostorija. prethodnik esperanta. ge. vokabulist(a) (lat. obešenjak. reč. rang. ime. isparavanje. assa voće) samim glasom. veo. voile) prevez. vox hybrida) melez-reč. spadalo. struci). sub hak voce (lat. vokativ (lat. pobede. volvulus (lat. zvuk. vox virginea) muz. volant) koji leti. dar. vokalna muzika pevanje. vox) glas. vodviljist(a) (fr. vox acuta) muz. danas: veseo. volabilitas) povrpšost. speak govoriti) meñunarodni. supr. grč. volabilitet (nlat. world svet. vocalis. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). to je svetinja. samogla-snik (kod nas glasovi: a. fig. zastor. Jovana Krstitelja. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. Vuogan. komad sa kupleti-ma. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. isparava™. zavezanost (ili: zapletenost) creva. ital. ton. konsonant. fa itd. krilo vetrenjače. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. za-interesovati. vocalizzo) muz. vocabularium) rečnik. leteći.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. zanatu. volantai (lat. ot vole (fr. npr. mrtvih. konstruisan 1933. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. voks populi. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vežbe u pevanju sa slogovima ut. u SAD. volta) zidni svod. volatilisatio) hem. koji se tiče glasa. stariji naziv za Rumuniju. volapik (volapuk = eng. vokacija (lat. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vokaliza (nem. uzaludno opominjanje. volatilis) hem. koji je u letu. tj. asa vode (lat. M Šlajera (Schleyer. vokali-ziranje. volans. izraz. god. vocativus) gram. pretvaranje u paru. glasni. voks virginea (lat. Vokalize. vocabulum) lingv. isparljiv. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. sklonost (nekom zanimanju. vokal (lat.) vera u učenje višnujita.višnuizam 155 nestašno. bez pratnje nekog instrumenta. fig. volee) let. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. u smeni (dokaz). vocalis) gram. vokabular (nlat. ad voćem) uz reč. mali poz. pri toj reči (pade mi na pamet). o. naziv. lepršav. vox humana) muz. vocale) muz. koprena. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). vocalizze) muz. fig. tj. glas istine koji nema dejstva. vox glas) gram. visok (ili: oštar) glas. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. volva) bog. vaudevilliste) pisac vod-vilja. pucati iz voleja u fudbalu. Wodan) mit. pevajući. voks klamantis in dezerto (lat. bog vetra. tj. tj. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). nestalnost. vokalizacija (nlat. vox populi. svetski jezik. karner na ženskoj haljini. volatilitas) isparljivost. točak za upravljanje automobilom. u ovom pogledu. višnuizam (ind. (solmiza-cija). vole (fr. vocalisme) gram. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). dozivni padež. reč. teorija samoglasnika. dobre žetve i lekarstva. u). volat (ital. volvulus) med. ispa-riti. vokalan (lat. položaj. vocalisatio) gram. udariti loptu u letu. vokalski (lat. muz. vocalis) gram. vokalizam (fr. višnujiti (ind. točak zamajac. voks akuta (lat. 1831— 1912). vokalna harmonija (lat. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. Vodai (nem. voks humana (lat. vox Dei) posl. vokalize (ital. vocatio) poziv. volant) pernata lopta. vodvilj (fr. i. glas narodni je glas božji. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. voks dei (lat. volatilizacija (nlat.) pl. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vrsta tanke materije za ženske haljine. čovečji glas (na orgulji). volatilan (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J.

predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. fig. Volta. volonter (fr. punoća (glasa. Volta. volta-indukcija (A. Volta. nestalnost. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). kao kod Voltera. udarac lopte (u tenisu reketom. fiz. lisnate testo punjeno ribom. galvanski elemenat sastavljen od cinka. volta-elektrometar (A. knjiga. Voltin elemenat fiz. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. volley) sp. voltiger. vrlo vešt konjanik. voltaža (fr. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. metron) fiz. tečnost u govoru. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. voltižirati (fr. najugledniji ljudi nekog mesta. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. poluokret. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. izraz volje. koji potiče od (ili iz) volje. voltižer (fr. volicija (lat. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. dakle. tome je pravo. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. voltaisme) fiz. tj. grč. volt (skr. Voltin stub fiz. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. ko hoće da mu tako bude. mesom. voltaizam (A. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. grč. promenljivost. tako zapove-dam. lat. voltametar. sveska. pokretljivost. galvanski elektricitet. muz. svitak. zvuka). Volta. jačina. obrtati) gibak. volens-nolens) „hteo-ne hteo". volo (lat. prostor što ga zauzima jedno telo. ital. spis ovijen oko štapića. up. laki pešak. volutus valjan. željni. vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. gljivama i dr. brzo prelaziti s predmeta na predmet. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. sic volo. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. htenje. električni napon.: at. volumen. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. voltametar (A. lat. tj. praviti veštačke skokove. volubilan (lat. nepostojan. voltfas (fr. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. bakra i sumporne kiseline. lat. igrati na konopcu. instrumenat za merenje potencijalne razlike. volvere okretati. Ampere) fiz. volte-face. okretnost. naglo promeniti mišljenje. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. volumen (lat. volumetar (lat. v. brzo okreni (na notama).vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. inductio) fiz. teranje konja u krug. V) fiz. volubilis. ital. volitivan (lat. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. nagla promena mišljenja. volubilitet (lat. volja. Volta. grč. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. tj. zapremine. volti subito (ital. voltmetar (A. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volenti non fit injurija (lat. M. jahač vešt u skakanju na konja. dobrovoljac (vojnik). vitak. epikurejski način mišljenja. A. galvanizam. voljni. savitljiv. pojedinačni akt volje. volvere okretati. . voltera (fr. igrač na konopcu. fig. volumen. slatkorečiv. promenljiv. volte. nestalan. elektron. volterizam. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). pre nego što dodirne tle. voltairianisme) fil. voltamper (A. obim. volej (eng. naponske razlike. okretan. volta (fr. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. volumen. volta. sikjubeo(. voltametar. volvere) rukopis. Volta. frivolan. konj obučen jahačkom vežbanju. 2. lat.. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. grč. poluobrt. volens-nolens (lat. volontaire. v. napon struje merene u vo l tima. voltigeur) veštak u skakanju. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltage) napetost. fr. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). volumenometar (lat. metron) fiz. bez obzira na lično raspoloženje. slatkorečivost. up. metron) fiz. strelac (u francuskoj vojsci). savitljivost. volterijanizam. gran. facies lice) voj. volo hoću) sik volo. volitio) l. volterijanizam (fr. voltmetar. tečan. govorljiv. volti subito) muz. sic jubeo) tako hoću. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. dopusni. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. lisnata pasteta. volitio) psih. volubilitas) gipkost.

votiv (lat. prišt. vostro konto (ital. kabast. fig. izglasavanje. voče di peto (ital. vota. voluntas volja) fčl. sit voto) s pravom glasa. uvijeni puž. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. votum (lat. a voče sola (ital. vovere) glasač. votant (lat. sve-cima. debeo. zlata. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. . vomitirati. po mom nahoñenju. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. glasanje. atomska masa 183. voter) dati svoj glas za nešto. kum vot (lat. voluptuozan (lat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. intelektualistička psihologija. votum kurijatum (lat. čudotvoran. votum. volšebnik (rus. tungstem. votacija. sinonim za mineral boksit. volutatio) valjanje. veoma tvrd i otporan metal. naročito: čir u plućima. pristalice voluntarizma. pun veselja. votum decizivum (lat. uvojnica. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. a ne intelekat. gde ima ležišta boksita. votare. bljuvati. vovere) zavet. znak W. vovere zavetovati. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. što se mene tiče. sredstvo koje izaziva povraćanje. votatio) v. nepostojanost. Wochein) u Sloveniji. u mnogo knjiga. votum decisivum) prav. kurijski glas. protiv nečega. krvnika. skupljanje glasova. voluminozan (nlat. vostro conto) trg. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. vražda) 1. vomitivurn) med. crkvama i dr. voluntas. velik. voluptuosus. voluminositas) obi-mnost. fr. hem. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). v. voluminozitet. teo voto) po mojoj želji. ital. koji je sastavljen iz više svezaka. povraćanje. nazvan po mestu Bohinja (nem. vomitus (lat. voluminozitet (nlat. voluntas volja) fil. volutacija (lat. prijatan. votum curiatum) ukupan. topi se na 3400°. zool. volšeban (rus. predata. votans. votum konzultativum (lat. vomicosus) ned. voluntaristi (lat. savetodavni glas. svaña. wolframium) hem. vomitus) ned. spirale. fizkol. glas koji se daje za nešto. votivan (lat. testamenat.85. voče di testa (ital. izgla-sati. zabavan. votacija (lat. volum-teorija (lat. glasati za. obi-man. votum. a voće sola) samo za jedan glas. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. voluminoznost v. voluntas ultima) prav. odreñivanje količine rastvorene materije.) čarobnjak. opsežnost. up. obećanje. votiranje (lat. votum virile (lat. sulr. Votergejt afera (eng. voluntarizam (lat.) natprirodan. votum consultativum) prav. fig. nestalnost. theoria) hek. pevački glas. vodka) popularne ruska rakija. zavada. vomitirati (lat. vomitiv (nlat. redni broj 74. kum vogo ilimitato (lat. vomika (lat. voće) kuz. gnojav. voluntas ultima (lat. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. vomica) kec. Bunt). glas iz grudi. zajednički glas. votirati (lat. neprijateljstvo. šara u obliku puža. na vaš račun. vražda (rus. vohajnit (nem. votka (rus. grč. za razliku od kurijalnog glasa. voluta) apx. volumen. voluta (lat.. sub voto remisionis (lat. pun čireva. stat pro racione voluntas (lat. volo hoću) volja. voluntativ (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. votiranje. 3. vomikozan (lat. nego prema zapremini. votivum) etn. voracitas. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. vomitare) med. vomirati. zavetni. Wochein) min. čir. mañioničar. voluntas volja) liigv. opsežan. vomera) med. glasanjem odobriti. voluptas pohota) sladostrasan. gramžljivost. koji. voče (ital. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. voće di petto) muz. plemenski mirovni sud (tzv. votivus) zavetovan. glomaznost. nezajažljivost. odlučujući glas. pun glas.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. v. srebra ili voska. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. metria) veština merenja zapremine. strasan. mañijski. votatio) glasanje. zavetna žrtva ili dar božanstvima. glas iz grla. povraćati. bljuvanje. izglasavanje. volfram (nlat. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vomirati (lat. meo voto (lat. dakle. pohotljiv. voracitet (lat. poslednja volja. vo-litiv. voluntas (lat. pl. krvno kolo). glomazan.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. vorax proždrljiv) proždrljivost. volumen zapremina. ukras na stubovima u obliku zavojice. voće di testa) muz. 2.

dete bludnice. vulvo-uterinski (lat. objaviti. vulkanizirati (lat. med. usijano kamenje i rastopljene stene. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. pulkanizam (lat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulcanus) kol.78 km). vulnerabilai (nlat. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulvus. vulkanitet (nlat. gomila. prostakluk. vulkanizacija (lat. vulnus (lat. koji se može raniti. logos reč. svetina. Vodai. vulkanizator v. uterus) ašt. Na taj način ove materije. Kind dete) izvanredno obdareno dete. zajedničkim. sklonost bolestima. elastične i ne rastvaraju se. vulkanski (lat. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgarisare) uprostiti nešto. koji bljuje vatru. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulva (lat. u etru. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulva) med. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulcanus. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). fizio-gnom. obranljivost. neptunizam). neotpornost. grč. vulkan (lat. kod naroda. vulnus) rana. vulgarizacija (nlat. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulgo) pril. povre-dljiv. prostaštvo. nepristojan izraz. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). fig. Vulcanus) kit. vulcanus) pl. vulvula (nlat. vulgaran (lat. slab. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. nlat. vulkord (eng. sredstva za lečenje rana. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. učiniti nešto opštim. nepristoj-nost. vulgaritet. nlat. kaučuka i gutaperke. vulgaritet (nlat. vulvula) zool. . kol. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vultispex. pomešanih sa sumporom. prostački način izražavanja. logia) kol. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulgare učiniti opštim. koji potiče od vulkana. sra-mnica. stidvdšd. vruć pepeo. Vulgata (nlat. obnarodovati. vulkanistički. čudo od deteta. vultispeks (nlat. olupina. vulkanizer. lat. vulcanus) kol. zajedničkim. vulcanus. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulgarizam (lat. neupotrebl>iva stvar. lice. vultus izraz lica. vulkanizer onaj koji vulkanizira. v. benzolu. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. usled visoke temperature. versta. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulvitis (lat. vulneraria (lat. učiniti da nešto bude svima razumljivo. ozle-dljivost. sin Jupitera i Junone. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulgarizirati (lat. preterano uprošćava naučne pojmove. nlat. Wunder čudo. ieptu-nisti). vulcanus. vulgus (lat. vulnerabilis) ranljiv. obično. terpentinu i dr. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. prostakluk. niskost. uopšte. ozledllv. vulkanolog (lat. fig. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. naročito za čakšire. puk. svakidašnji) nizak. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulcanitas) kol. činjenje da bude svima razumljivo. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulkanisti (lat. vulkanologija (lat. vulnus letale(lat. vrsta (rus. opšte poznatim. vulnus letale) smrtonosna rana. činjenje opštim. vulgarizator (lat. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. u narodu. uprošćenje. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulgaris običan. pr. shvatanje da . vulgirati. Wuotan) mit. prostački. Vulkan (lat. vunderkind (nem. kao obično. vulgaritas) običnost. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgarnost. materica kod životinja.066. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulgaris opšti. stidnično-materični. na temperaturi od 130—140°S. vulgarnost v. vulva) inat. postaju. vulkani-™ (lat. god. Vuotan (stnem. grč. u običnom životu. neotporan. obranljiv. vulneraria) pl. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. ruševina. vulcanus) kol. vulgo (lat. vulcanus. prosto rečeno. up. vulgus) narod. povredljivost. jezikom prostog sveta. vulnerabilitet (nlat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. sa radionicom u vulkanu Etni. narodski.

ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gajde (arap. gazal) 2. kao skraćenica: g=ipaia. gabionnade) voj. gaytan. gazi) ratnik. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. znak Gd. model u prirodnoj veličini ili umanjen. lignita. gagathos) min. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gajb. gage. gažiranje (fr. onaj koji drži zalogu. alapača. tečni deo sirovog petroleuma. atomska masa 157. gavaz v. najamnik. hen. gagiste) plaćenik. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. naročito se odlikuje velikom brzinom. gazal. gaibba) l. gavijal (nlat. krt. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. g= skraćenica za gravitaciju. gazolin hen. gaietanćn tur. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gayb. gazela (arap. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gaip (arap. gavone) zool. gabarit (fr. duhovna stvar. primalac zaloge. živahno. g četvrto slovo naše ćirilice. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. vojnik musliman. tur. gazette) dnevni list. gadlje. krletka. g). gažist(a) (fr. grudobran od koševa punjenih zemljom. gayret) revnost. gabro (ital. narodni muzički duvački instrument. gaza (fr. metal. Atherina hepsetus. gayda) nuz. staklenih boca i druge robe. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. prav. gabionada (fr. stalna nagrada. krupnozrna erup-tivna stena. mrki ugalj. gazirati (fr. gabarden (fr. dged. tamnozelene boje. gaža (fr.. kaytan) 1. tvrdica). srčanost. gabion) voj. kavaz. gazzetta. 2. poglavi-to ljubavne. fr. gayp) ono što je nevidljivo. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. up. gazzella) 1. gajret (arap. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gazeta (ital.25. prema kome se nešto oblikuje. gavota (fr. služi za grejanje i osvetljenje. skriveno. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). afrička antilopa. pripada grupi retkih zemalja. Ge= germanijum. borac za veru. vrsta crnog ćilibara. gazal. natopljena gumom. jedanaesto naše latinice (G. gazela. gazel (arap. lan-tanida. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gajtan (grč. gayra. plata. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. hem. gaggio) zaloga. čilo. sastoji se iz kožnog meha. gazal. fiz. ga'ib. pobednik. vrsta lirske ljubavne pesme. osobito česta u književnosti istočnih naroda. živi. tajo (ital. 2. gabion (fr. drveta) u gas za gorivo. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gazela (arap. junak. muz. Gd=gadolinijum. gazi (arap. torokuša. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. tur. fig. odela i ženske tkanine. narnik. jemstvo. tur. gajba (ital. gaeta (ital. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gavialis) zool. stalna zarada. uviti (ili: uvijate) gazom. vrsta morske ribe. službenik. stvarajući zvuk. gagat (grč. up. veselo. tur. ital. kao smola crn i voštanog sjaja. redni broj 64. ključa izmeñu 70—80°S. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. Ga = galijum. geman. a pamučne za lake haljine i. gadolinij(um) hem. zool. novine. kavez. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. plemenitost. za kišne ogrtače. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. veo. G—peti ton u dijatonskoj skali. dve ili više izolovanih žica za . slična srni. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gaio) muz. qai'da. gabarit) kalup. šp. gavun (ital. ital. stanovnik pustinje.A V E ILN D 166/ G G. hemijski element. gabbro) mm. tajno.

Arapa i dr. svečana nošnja. gala. galalit (grč. kao sredstvo za nagrizanje. zastoj mleka kod dojilja. stasis zastoj) med. galantan stil muz. galakto. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. šp. gala-večera i sl. 3. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida.160 sprovoñenje električne struje. galantirati se (fr. fig. gala. galante) pokazivati se darežljiv.). fino ponašanje. la-skanje. gala. lithos kamen) mlečni kamen. gala (ital. češljeva. pion mastan. radnja sa tzv. klavirskih dirki itd. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galanterie) trgovac galanterijskom robom. doteran. glikozidi. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktit (grč. metria) merenje mleka. galaktofag (grč. tvrda. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. gala. učtivost. gala. častan. Mlečni Put. phoreo nosim) pl. ašikovanje.. galaktofora (grč. bakra i cinka sa kiselinom). Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca... tj. gala. galante) izdašnost.) astr. galanterije (fr. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr.(grč. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galvanizam fiz. rukavice. galaktorea (grč. med. prekomerno gubl>enje mleka. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galaktografija (grč. šp. uglañenost. maramice itd. u paradnom odelu. skopem gledati) 1. an gala (fr. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. udvaranje ženama. galante) uslužan. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. fr. galaktoskop (grč. jata. galakturija (grč. gala. ljubazan.). akratia neumerenost) med. rheo curim) med. galabija (arap. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galantan (fr. sredstva za izazivanje mleka. galaktopiometar (grč. prijatan. ljubaznost. dopadljiv. ago proizvedem) med. otmenost. mlečni kamen. trg. veštačko oživljavanje. sistema zvezda. mlečna groznica (kod porodilja). in gala) u svečanom odelu. tanak mlaz. pomoću usijane žice. kosmičke prašine i dr. galantna bolest venerična bolest. uglañen. galaktozidi v.. izdašan. svečanost. galanterija. utvrñivanje valjanosti mleka. gala. galaktometrija (grč. npr. gala. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktometar (grč. naročito prema ženskom polu. galaktopira (grč. svečan obed itd. gala. prijatna ukusa. lithos kamen) hem. v. galaktocela (grč. gala mleko. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. galaKtos mleko. phagem jesti) mleko-jed. galaktagoga (grč. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galantnost (fr. ukusan. gala-predstava. galaktologija (grč. galantizam (fr. galaktoza (grč. gala. galanterie) predusretlji-vost. galaktogen (grč. kele) med. pristojan. gala) svečani ukras. Kumova Slama. fig. izdašan. spletenih slično vrpci. galvanisati v. uron mokraća) med. em gala) ili in gala (ital. v. galvanizirati. mlečni jaspis. Galaksije. može se bojadisati. gala. koji je lake ruke. galaxias) astr. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. tapše. . „kratkom robom" (bižuterija. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. od galaksije ili talak-tike. dvorska. gala. uslužnost.pocinkovati gvožñe"). galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. svidljiv. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. gala mleko. fin.) beli ogrtač kod Egipćana. gala. galaktički (grč. veštački oživeti. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galant. gala. mlečni. maglina. ital. Galaktika (grč. lepeze. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. gala. galvanisati 2. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. učtiv.) pr. lepo odeven. upotreba galvanske struje. gala. galaktakratija (grč. Galaksije (grč. galante) nadriobrazovanje. gala. prividna učenost. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktostaza (grč. elastična i sjajna. galanterist(a) (fr. rug vatra) med. trošiti ne štedeći. fig. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za .

grč. galvanski elemenat fiz. up. medalja. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. naročito slika. galvanski elektricitet fiz. plassein obrazovati. grč. galenizam med. galvanometalurgija (Galvani. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. gipsa. slika) v. instrument koji pokazuje postojanje struje. ital. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. therapeia lečenje) med. publika (u pozorištu. farm. glyphis zarez. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. slušaoci. tropos obrt) bog. zbirka umetničkih dela. grč. u rudnicima: prokop. fig. Faraday) med. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. grč.161 galvano (ital. mornarski dvopek. galeta (ital. Galli) pl. punctura bodenje. galvanoskop. 2.). med. grč. galvaiska baterija fiz. galenski lekovi. čahura svilene bube. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. galvanostegija (Galvani. Galvaniju. ital. galvanopunktura (Galvani. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galvano-faradizacija (Galvani. galeonist(a) (ital. u utvrñenjima: pokriven hodnik. pozlaćivanje srebra. plaketa i dr.). galvanometar (Galvani. parlamentu). technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. grč. usiljena šala. grč. galera (fr. galeot (šp. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanoplastika. galiota. galere. magnetes)B. galenika (nlat. struje. kori-dor. Galvaniju) istosmer-na električna struja. naročito takav kliše. up. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. voska i dr. Gali (lat. parlamentu i dr. grč. galenski lekovi farm. indukcionom strujom. galerija (nlat. e. bod) med. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galvanomagnetizam (Galvani. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galeria. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. predmeta (od drveta. tj. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. grč.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galenica) pl. galvanska struja (po L.). up. galeotta. Voltin stub. robijaška laña. galvanoterapija (Galvani. veoma brza ratna laña srednje veličine. galvanotropizam (Galvani. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. spoj više galvan-skih elemenata. galeote.). pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. pobakri galvanokaustika (Galvani. v. dug hodnik. zatim se pospe grafitom i onda. up. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. grč. grč. grč. typos lik. poniklavanje gvožña itd. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. up. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanoskop (Galvani. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. kausis gorenje. nlat. elektromagnetizam. galvanografija (Galvani. galvanskim putem. galenisti pl. galvanoplastičkim putem. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galletta) l. galvanografizirati (Galvani. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. metron) fiz. skopeo posmatram) fiz. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galera. pokriven balkon (u pozorištu. galeota (ital. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. električne. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galvanotehnika (Galvani. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galvanotipija (Galvani. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. šp. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galvanometar. fig. galvanoplastika (Galvani. posrebravanje bakra. zbog svojih dugih zidova. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galenit (grč. šp. da bi na taj način postali bolji i trajniji. sagorevanje) hir. galvanoglifija (Galvani. gledaoci. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). ital. koji ga je otkrio). galijaš. galizirati galvanohromija (Galvani. grč. grč. koji su bili keltskog porekla. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. grč. lat. galgnhumor (nem.

ordonansoficir. muz. golijat (ital. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. dijal. igrati polku. galea. mržnja na Francuze i sve što je francusko. ali mnogo kraće talasne dužine. Galileju. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. v. galijaš. galeone) lom. grč. galomanija (lat. up. galski petao petao kao simbol Francuske. galoman (lat. galofil (lat. galopin) slušče za trčkaranje. galochia) kaljače. rojte. ital. galikanski (lat. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. gammarus) zool. galicizam (lat. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galikanizam (fr. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. Gallia. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galofobija (lat. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. . galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. nejasan i nerazuml>iv govor.785 1. ital. fr. galeot. galoni (fr. galons. galop (fr. Gallus. galikomanija (lat. širiti. galomanija. galon (eng. gallicisme) osobenost francuskog jezika.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. francuski. galionizam. halijak) v. galski (lat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. nlat. fr. francuska reč u nekom tuñem jeziku. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galijun v. razvijati se vrlo brzo. Gallus. fig. Gallia. galina (lat. kammaros. galoni) pl. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. U Engleskoj = 4. Gallus. logia) zool. galion. galion (ital. reči bez smisla. mania) v. galera. galikomanija. Gallus Mathiae. gallicistes) pl. grč. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. grč.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. 2. spoljni konj u „trojci". galošne (fr. fiz. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galopira™ (fr. grč. galicisti (fr. galo-romansko (l&~.. u SAD=3. galop. skala. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. arap. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galimatijas (lat. graphia. gallina) kokoš. jezika itd. gallicus. galoper) jahati u galopu (ili: trku). tj. ital. gama-zraci (grč. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu.546 1. galli. katalektični anaklastični tetrametar. nlat. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. vrsta starinske morske lañe. Gallia) Francuska. robi-jaš. galeot. s funkcijom antitela. galopen (fr. šp. galera. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve.) v. grč. trčati u skokovima.. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galiota (ital. 1791—1863). kammaros rakušac obični. jahanje u trku. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galijambus (lat. galoscia. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). nlat.). fr. mania pomama. sifilis. Gallus. lat. galoppo) l. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galop. up. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. vrenga. ital. phobos) preteran strah od Francuske. galiot. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. tama (grč. gallon. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. gajtani. galimatias) zbrka od reči. galski. galikus morbus (lat. iambos) megr. galija (ital. gamma) fiz. grč. nauka o ljuskarima (rakovima). gallique) koji se tiče Galije ili Gala. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. gamarografija (grč. gamarologija (grč. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galofob (lat. med. galia. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galiot (ital. raditi nešto vrlo brzo. niz od osam tonova. galea) veslač na galiji. lestvica. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galopada (fr. galeotta) v. vrlo su prodorni. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). gamar (arap. u odnosu prema papi. Gallio. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. grč. l gal=l cm/s2. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. voj. igranje polke. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. Gallus. galeota. galilej (po G. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. Galija (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. Gallus. galoche. Imaju ogromnu prodirnost.

uvi-jači. kamašne. gargouillade) cifrast. garant. da bi se propustio drugi brod. bespri-zorni. biljaka. ital. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gangrenescirati. gurguran. garantirati. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. truljenje mekanih delova tela. u Meksiku. šp. gametes) biol. . gamonomija (grč. bambusovih svirala i dr. up. gambusija (nlat. encant. incanto) trg.). gamba (ital. gangrenescencija (nlat. gargarizam med. garbin (ital. nekog političkog prvaka. Gant. gangraenescentia) med. gavgrevizovanje v. telesna straža jednog vladaoca. gangrenira ti. naročito odabrana. gametogeneza (grč. gangrenescencija. gamin) slušče u kuhinji. ganglitis. gargalismos) med. mačevanju i sl. gažgrenescirati (nlat. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. ganoin (grč. viola da gamba. gangraenosus) med. gnjiležan. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. izazivati vučac na nekom delu tela. čamci. fr. koji sadrži čistu bojenu materiju. graino gloñem. obilje.. kon garbo (ital. dokolenice. ganiluk (arap. v. za izvršenje izvesnog posla. gamogonija (grč. garbo) pristojnost. gavgreiirati v. gone rañanje) biol. grgljanje. skitnica. primati odgovornost za nekoga ili nešto. garantija v. svrab. fr. gamos brak. čapkun. garda (fr. voñe i sl. gang (eng. ganoidei) pl. garde. gangrene. gangrena (grč. ital. lat. med. gnjilež. guarento jemstvo) jemac. garancija.. gamache) pl. zapaljenje živ-čanih čvorova. gagglion) med. štitonoše (vrsta riba). rskavičav izraštaj. pristojno. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. nomos) em. supr. garantol (fr. guard. licitacija. gargarizo) med. gangraina. štitonoša. vagoni. gambusino (šp. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. logia nauka) nauka o braku. gang) razbojnička družina. gamelan (mal. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane.. izuvi-jan korak u plesu. bronzanih ploča. uništavajući larve.-tur. ispirati usta i gušu grgljanjem. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. zaraziti. vučac. gargija (tur. gargarizacija. fig. ispiranje guše i usta grgljanjem. gambusia) zool. ganilik) bogatstvo. spolna ćelica. gargarizirati (grč. garaža (fr. v. garant. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. gamos brak. sudska prodaja zbog prezaduženosti. imaju srebr-nast sjaj. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . npr. gambit (ital. garantno pismo bank. sprečavaju razvitak komaraca. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. odbrambeni stav u boksu. prelaženje u trulež. gangrenozan (nlat. deran. gant (nem. ganglitis (grč. ganglion mrtva kost) zool. garantirati (fr.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. garde) sp. mor. kargi) koplje. stečaj. gargarizacija (grč. ganglijski sistem zool. prelaziti u truljenje. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. koji trune. garantovati v.gamašne 163 garda gamašne (fr. zigot. mrtva kost. garguran (fr. učtivost. ital. sigurnost. gangraenescere) med. gangster. gard (eng. banda. koji je u truljenju. pokvariti. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garance) broćni ugalj. živa rana. agamogonija. garantir) jamčiti za koga ili što. nadraženost kože. gargarizma (grč. gargarismos) med. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. koji boluje od vučca. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gangster (eng. gargarismos) med. con garbo) muz. gamologija (grč. ulični mangup. osiguranje. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. grgotanje. rañanje putem spolnog oploñavanja. up. ganglionitis. garant (fr. rasprava o braku. preparat izvañen iz korena broća. jamac. jedem) med. ganoidi (nlat. fig. razvijanje vučca. genesis) biol. jer. garancija (fr. gargalizam (grč. gamet (grč. gamen (fr. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. zool. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gamba) v. ganglija (grč. prema trećem licu.) javanski narodni orkestar. grgotati. garbo (ital. gargouran) trg. golicavost. guardia) straža. gangrenescirati. ganglionitis med. a time i prenošenje malarije. odane i pouzdane pristalice. gargarizam. grgljati. gamos brak. gangrenizovati se v. šegrt. obešenjak. gargujada (fr. garansin (fr. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. oleum ulje) hek. garantie) jemstvo.

svečanost koja se proslavlja u bašti. pomoću zamke bačene na vrat. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. dame) pra-tilja. momak. lat. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garnir. nem. nlat. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. i hem. ital. garderoba. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. garderobar v. gardina (nlat. gas-dinamo (grč. pratilac.). zbog stanja svojih molekula. Garnierung) ukrašavanje jela. eng. garderobiere) čuvarica garderobe. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. gaskonada (fr. momačka soba. garde-cote) obalski brod. garcio) mladić. pribor. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garrotteurs. pirinač i dr. garofal v. vrsta opasnih uličnih razbojnika.. sprava za primanje. razvijanje vazduha. vojska koja boravi u jednoj varoši. garnet (eng. gradini. karanfil. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. telesni stražar. smrtna kazna davljenjem. gas-automat (grč. courtine. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. momački stan. + 1644. chemeia) hemija o gasovima. garofano) bog. konobar. posada. gasometar (grč. koncertnoj dvorani itd. garter) čuveni engleski orden „podvezice". gasificatio) fiz. dečko. biti muškobanja. garota (šp. varoš u kojoj boravi vojska. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garcx>n. sprava za merenje količine gasa koji struji. up. naročito mesa. eng. gardn-parti (eng. gornje kapute i dr. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garmon (fr. (u pozorištu. dečak. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garnirati (fr. chaos. garofan (ital. garconner) ponašati se kao muško. dynamis sila) fiz. B. bećar. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garoteri (fr. gasohemija (grč. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. chaos.). garde la ren (fr. 1499— 1561). metron) fiz. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gardist(a) (fr. garden-party) sastanak društva u bašti. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. gard-kot (fr. Helmont. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garson (fr. biti odan pederastiji. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. gasifikacija (nlat. uplinjavanje. naročito gasa za osvetljenje. guarnire) snab-deti. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. garmond til. biti u gar-nizonu. garrotter) udaviti pomoću garote. nameštaj. zahod. gasmotor (grč. . garotirati (fr. začiniti. razmetanje. nlat. garsonirati (fr. raznim povrćem i sl. garderobarka (fr. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. kelner. čuvanje i ispuštanje gasova. gas fiz. pomoćnik. nakit. garsonjera (fr. cortina. naročito u Londonu. chaos. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. čuvar obale. obično bez kuhinje. teh. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garnison) voj. garderoba (fr. garnizon (fr. garnitura (fr. garnir (fr. sprema. garder čuvati. garrotte. chaos. gasara. garočon (iš. garrocha. Rubiaceae. fr. vazduša-sto telo. garmon. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garretto) zavrtanj za davljenje. garnet) mor.. chaos. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. telo koje. chaos. neženja. v. motor) teh. ital. svi kostimi pozorišta. garofan. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. ukrasiti. ukras. upotrebljava se za gorivo. ital. chaos. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma.). salata. plin. kalfa. muškobanja. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. dugmeta i dr. opljačkati žrtvu koja se. upli-njenje. krompir. Americi). gas-koks (grč. garnison) voj. nužnik. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. garrotters) pl. prema grčkoj reči chaos nered). fr. garter-orden (eng. garmond) tip. gasconnade) hvalisavost. ho-landski hemičar i fizičar J. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. garniture) oprema. garrotte. gas-generator (grč. garnijerit min. garnirung (nem. dodatak. garnizonirati (fr. ruda nikla. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. razmetljivost.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garnirati.

gaster. gaster. gastroenterolog (grč. gurman. gaster. gastrolatrija (grč. gastrikos) stomačni. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). curim) med. gastroman. koji pripada trbušnoj duplji. gastralan (grč. gastrepatičan (grč. gaster. gaster. sladokustvo. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastromanija. enteron crevo) med. gastrolater. želudačna groznica. grč želuca. gaster. gastromalacija (grč. gastrepatitis (grč. mania) preterano uživanje u jelu i piću. koji se zove „stopalo". koji se tiče varenja. gastroman v. gastroplikacija (grč. suženost želuca. v. gaster. zool. želudačni. spa-lost (ili: spuštenost) želuca.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. ne pokrećući usta. rñava probava. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastričan (grč. sladokustvo. trbušni. zapaljenje želuca i creva. gastroplikacija. gastroskopija med. aden žlezda) med. nlat. gaster) med. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gaster. gastrokriza (grč. up. lat.) koji se tiče želuca i jetre. malakia mekoća) med. regnymi prsnem. bolesno stanje želuca. gaster. gaster) med. stenos uzan) med. gastrologija (grč. gaster. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrenteritis (grč. napad bolova u želucu. gastromanija (grč. raphe šav) med. odyne bol) bol u želucu. gastroadenitis (grč. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. plicatio) med. gastrorafija (grč. koji živi da jede i pije. gaster trbuh. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gaster. rheo tečem. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. spasmos grč) med. bol u želucu. gaster. pathos bolest) med. otvaranje rupice na želucu. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. latreia) služenje želucu. utroba. gaster) med. nomos zakon) sladokusac. gaster. gastranaks. brosis razjedanje) med. proširenje želuca. tj. gasteranaks med. pretrpavanje želuca hranom. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrorea (grč. gastrilog (grč. gastritis (grč. tj. gasteropoda pl. gaster. diaphaneia providnost) med. zapaljenje želuca. pokvarenost želuca. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastroragija (grč. gaster. onaj koji voli dobra jela. probava hrane u želucu. gastroenteritis med.(grč. gaster želudac. gastranaks (grč. gastro. apah gospodar) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gasteralgija. gastroza (grč. gaster. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. entera creva) koji se tiče želuca i creva. veštak u spremanju finih jela. gaster. gaster. zapaljenje želuca i jetre. gasteropoda. v. zapaljenje želudačnih žlezda. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. piis noga) pl. epar jetra) med. gastrostenoza (grč. gastroptoza (grč. gastrosofija v. gastrolit (grč. gaster. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastrilogija (grč. koji može. puževi. gastronomija v. razmekšavanje želudačnog zida. gastrorafija. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrospazmus (grč. zool. gaster. gastrektazija (grč. prekomerna ješnost. gastrodinija (grč. gaster. rñavo varenje. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. skopeo gledam) med. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gaster. gastrozofija (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gaster. grč u želucu. stomačni. gastrizam (grč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastralgiJa. gastrimargija (grč. logos reč. ptosis pad) med. gastrobrozis (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje.) med. v. gaster. spad želuca. algos bol) med. gastropatija (grč. želudačni. gastromantija (grč. gastrenteričan (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. puknem) med. gaster. gastroskop (grč. želudac. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. krisis) med. enteron crevo. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. gaster. . gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. probavna delatnost želuca. v. krvarenje iz želuca. varanje. gastropoda. ektasis proširenje) med. v. stoma usta) med. naročito želuca. gaster. grč u želucu. gastrodijafanija (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. lithos. gaster. gastrozofija. razjedenost (ili: probušenost. gastrenteritis. gaster. gastropoda (grč. gastrostomija (grč. gastralgija (grč. gastrolater (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. nervozno oboljenje želuca. gastricizam (grč. gastrologija. gastronom (grč. progrizenost) želuca. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. takoñe: gurman-luk. gastralis) anat. gaster. gaster. takoñe: gurmanluk.

phobos strah) bolestan strah od mačaka. magi. nlat. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. 2. obožavaoci vatre uopšte. gaudijum (lat. guardinfante) „čuvar deteta". rñavo slikati. fig. gaus fiz. uvojak. Fr. gaffe) l. gebri (pere. gvaraia (šp. ge) mit. rñav radnik. kao trgovački artikl. lat. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . sveštenici obožavao-ci vatre. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. materija koja se dobiva od smole gvajaka. kila) želuca. gaulajter (nem. guarana) h«i. gatten. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gavarapo (šp. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. majstor-kva-riš. kosmološko božanstvo starih Grka. gvajakol (šp. greška. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gaudeamus (lat. nesmotrenost. gaster. zbog čega se. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). guazzo. ošljar. lek protiv tuberkuloze pluća. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. upropastiti nešto rñavim radom. od 1840. huano. gatirati (nem. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. drugi stepen u razvitku blastoderma. seljaci jahači u lampama. larslukod muhamedanaca: nevernici. goauche) slik. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. pivo Južnoamerikanaca. najvažniji sastojak kreozota. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. gaster. veselje. guaco) bot. gabr) pl. 2. gauči. gaster. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gattieren) razne vrste ruda. kele) med. . gvanako (šp. gvineja (eng. gastrula) visa. „Zemlja". gate-metier) trg.) lju-bitelj želuca = gastrolater. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). žutoj groznici. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. gasiti kreč. Gewinde) meh. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gvaš (ital. Gibelini. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gag) l. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gvaranin (šp. poz. pre topljenja. živi još i sad u divljem stanju. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč.) gastrofil (grč. sman-drljati. Gea (grč. gvardijan (ital. nlat. po matematičaru i astronomu K. fr. vrsta pamučne indijske tkanine. prodati (ili: prodavati) ispod cene. . guayaco. gedal (tur. gatre (nem. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. visoko do 15 t. Gvelfi (ital. ge zemlja) agr. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. žutosmeña i zemljasta masa. gvako (šp. up. upravnik) pokrajinski voña. šala u slici. oblast. neobičnim. tuzno. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. philos prijatelj. vozi u Evropu i Sev. guanaco) zool. Leiter voña. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. med. laž. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gvardinfante (ital. krivoverci. guano) izmet od morskih ptica. gaf (fr. s neočekivanim. drljati. biljka u Novoj Granadi. oleum ulje) farm. gastrocela (grč. Guaiacum officina-le."). slično kafi i čaju. gacher) praviti malter. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. giter. glupost. guardianus) čuvar. Gau župa. . obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). smola toga drveta. gaširati (fr. kafeni. gatmetje (fr. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. loza (na zavrtnju. ptičje ñubrivo. uživanje. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gein (grč. grč. „sveti rat" muhamedanaca. gatofobija (lat. Gueffi) v. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. guarana) farm. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gaucho) pl. naročito su poznati kao odlični jahači. rñav zanatlija. temno sečem) med. dati u bescenje. raka i dr. Gatter) teh. gater (nem. stražar. gaudium) radost. sanctum) bot. gvajak (šp. gaučo (iš. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. guardiano. gaudeamus) budimo veseli. fig. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. gvano (šp. u navrtnju). paradrksalnim. gvint (nem. catus mačka. prevara. guarapo) prevreo sok šećerne trske.) rat protiv nevernika. guayaco. smicalica. podvala. prodor (ili: prosutost. geg (eng. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gastrula (lat.

gemula (lat. geminare udvostručiti) lingv. generalni (lat. gejzir (isl. zbližavanje. gtypho režem. generalatus) generalski čin. generalisatio) uopšta-vanje. rodo-slovni. generalisti (lat. geminirati (lat. generalia) pl. gemacija (nlat. gemogliptika (lat.. Americi i Novom Zelandu. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. zbir poena u igri tenisa. francuskom: immence. praistorija. geloskopija (grč. gsnealoški (grč. gemelli) pl. glavna proba. u svim vojskama ima više stepena i rodova. udvojenost. rodoslovlje. pl.at. fićfi-rić. ñeneralat. gemza (nem. general . generalizirati (nlat. udvostručiti. Knjiga postanja. voj. generalne proba (lat. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. stezanje. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. genealogist(a) v. generalis) opšti. genea pokolenje. ñeneral. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. generalisati v. generalat (nlat. generalni vikar (lat. poreklo. pelikan. genea. probare) poz. Gelander) ograda na stepenicama. zbliženost. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. udvostručavati. gangster. geminacija (lat. geminare) udvojiti. vrhovni zapovednik. uopštenost. gen (gr. gelender (nem. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. genge (fr. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. vrsta tkanine od kamilje dlake. geneza (grč. više zapovedništvo. gemeli (lat. grč. svi generali jedne vojske. generaliser) uopštavati. generalis. geminatio) udvajanje. generalne punomoć prav. u Sev. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. generalizirati. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. npr. gem (mañ. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici.šat. poreklo. dvojnost. na Islandu. genealog (grč. generalizacija (nlat.gek. geng (eng. glavni. pupljenje. generalis) pl. stvaranje. javnost. genealog. postojanje udvoje. naročito omiljen ukras u staro vreme.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. generalis. gušteri koji proizvode zvuk (. glavnokomandujući vojske. gevezimantija (grč. nauka o postanku. udvojeni suglasnik. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gemmatio) bog. postanak. deo odigrane igre u tenisu. generalisati. promatranje (ili: proučavanje) smeha. gem (eng. gem) zool. gang) razbojničke družina. doba pupljenja. klica koja pomaže razmnožavanje. postanak. genus. gemma. nem. po dva. guinguet) trg. gelao smejem se. gemmula pupoljčić.. up. geier. nesit. rod. genera) pl. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. gšhtijanje. gelazmus (grč. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). uopštenje. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. general koji za vreme rata. u nemačkom: kommen. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. generalissimus) voj. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. udvostručavanje. voj. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. smejanje. nasledne supsten-ce. gelao smejem se) smeh. mostu i sl. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. udvaja-ti. generalitet (lat. gemischt) ono pggo je pomešano. velika kao koza. isterivanje pupoljke. generalis) opštost. Gemse) zool. fr. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. živi u Alpima. ledi. prime-niti (ili: primenjivati). generalis. gejša (jap. smržnja-vanje. genesis roñenje. divokoza. gelatio) mržnjenje. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalni guverner (lat. dobiva nasleñem. prav. fr. mischen. v. generalisim (nlat. gemišt (nem. dem. skopeo gledam) psih. gemma. geysir) geol. geminata (lat. poreklu i razvitku porodica. gek"). genesis) roñenje. opšti podaci. gelsonimo) kicoš. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. vrhovni. blizanci. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. uopštiti.. game) sp. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. geneelogie) rodoslov. naročito grčevit smeh. gelacija (lat. vrsta antilope. smesa. generali ja (lat. . rodni. po Darvinu. logos) rodoslovac. gekoni zool. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. gevealogija (grč. generalisare. teška 40-45 kg. tema (lat. fig. od gemma pupoljak) zool. gelsonimo (ital. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka).

tvorački. stvoriteljka. genijus (lat. genius) genije. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. postanak živih bića iz mrtvih darovit. blagorodnost. tačka. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generificatio) log. jak. Štab) voj. up. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. otadžbine. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. proizvodan. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. obeležje. doba. genetivus) gram. generatrix) roditel>ica. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. genetički inžinjering (grč. stvaralački izvanredno samozačeće. fr. eng. genijalnost. generički (lat. genijus loci (lat. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. uspavanka. oznaka. nauka o nasleñu. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. onakvu dodeljeni. genitiv. gsneracionizam (lat. velik duhom. darežljivost. postajanje. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). engineering) rodilački. proizvoñač. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. izdčšan. geniculatio) klečanje. izvanredna darovitost. mesta. sprava za biofizike i citologi-je. višim kakva je sad). direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. koleno. genus rod. koristeći generator (lat. generositas) plemenitost. genikulacija (lat. kretanjem proizvodi liniju. v. površinu ili telo. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. izražavanje poštovanja klečanjem. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. koja potpunom stručnom spremom. genetička metoda fil. generalis. genetlijakon (grč. višeg suda. gignomai rañam se. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. fr. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. biohemije. rañanje) stručnjak za genetiku. fkz.genijus seku li (lat. pesma za uspavljivanje dece. generalis. prastvaranje. generator) rañan. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. fr. ñanjem. podatljivost. komandantima. genetikos od genesis postanak. proizvoñenje. genius patriae) dobri duh generičan. stvaranjem. genije. stvaralac. darežljiv. oblast primenjene biologije koja. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. generique) v. rodim se) kolena.genetičan (grč. generozan (lat. roñenja. genijus patrije (lat. izdašnost. sa (za razliku od deskriptivne metode. karakter. generatriks (lat. genius saeculi) duh vremena dušan. v. genus. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. stvaranju. logia) proricanje dana i časa roñenja. procu. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. generatio) rañanje. pokolenje. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. rañanje bez semena. generalni sekretar (lat. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. velikodušnost. bios. genius. duhovna osobenost. genialitas) v. generosus) plemenit. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. nem. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. koji se odnosi na postanak (genezu). genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. gsnerifikacija (nlat. genikuliran (lat. rezultate molekularne ge-netike. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. su godina. veliko. zajedničko ime za životinjsku. tj. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. generacio ekvivoka. rodni. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. ili veka. genetiv (lat. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. genetikos) fil. čvornovat. (anorganskih) tvari. generički. genethlios dan roñenja. mat. naraštaj. božanstva (anñeli). rodilac. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. generalis. genijalitet. genijalan (lat. kao pomoćnici i savetnici. stvaralica. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. kolenast. dečju i rañanju. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). pramajka. koji se Francuskoj. genethlios dan roñenja. genetičar (grč. generativan (nlat. .

sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. gram. dynamis sila) geol. biol. genuinitet (lat. genos) biol. klanjanje. bot. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. rod. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). operacija koja se sastoji u krpljenju. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. ge. kretanju. genitalije (lat. eidos vid. ge. geognost (grč. porodica.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. genitalan (lat. geographikos) zemljopisni. geneion brada. geobotanika (grč. geognozija (grč. ge. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. geogonist(a) (grč. narod. genitivus) gram. geognostički. genitura (lat. geografski (grč. deo nečega ili poticanje od nečega. gens. blassios klica. ponizno odavanje poštovanja. gens) rod. geognostika. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). genufleksija (nlat. plasso obrazujem. geognostika v. genius. zemljomer. zemaljski. gignere rañati) pl. logia) nauka o životu Zemlje. vernost. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genom (grč. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. geobiologija (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. ge. botanike) biljna geografija. genos. geniologija (lat. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. genotip (grč. poklon pred kim. koleno. geogonija. genuinus. gignomai postajem) postanak Zemlje. grč. logi'a) nauka o velikim. neponovljivi i specifični genotip. gentiana) hem. genos vrsta) lingv. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. dinamička geologija. ge. plasso obrazujem. geoid (grč.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. nauka o položaju. geogonija (grč. genius. organi koji služe rasploñavanju. typos) biol. tačnost. proizvoñenje. genualni (lat. genocid (grč. genuinitas) istinitost. caedere ubijati. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. uobličujem) med. pleme. ge. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. genu koleno. ge. vrsta. genus (lat. geodinamika (grč. geognozija. gignomai) v. grč. jednak. uobličujem) med. genos pleme. ge. gencijanin (lat. geodet (grč. lincura. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. spolni organi. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. geogenija (grč. geoizoterme (grč. gena obraz. graphia) opisivanje duhova. ili u pravcu juga (južna širina). rod. genuflexio) klečanje. učenje o duhovima božan-stvima. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. veličini. izdanak) pl. spolni. up. koji spada u geografiju. stvaranje. lat. geogenija. thermos topao) linije ili površine koje . genus) rod. narod. geo. ge. nativitet. obrazovanju i razvitku zemlje. pr. poniznost. geografija (grč. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. nepatvorenost. obliku i životu Zemlje i njene površine. nlat. genitura) roñenje. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genitiv (lat. geoblasti (grč. i'sos isti. graphia) zemljopis. gentis) neznaboštvo. genitet (grč. ge. ge. ge zemlja. genoplastika (lat. kolenski. rañanje. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. oplodio seme. oblik) istinski oblik Zemlje. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. ge. same po sebi i s obzirom na čoveka. daiein deliti. zemljomerstvo. bi'os život. mnogoboštvo. gentilizam (lat. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. tj. Svaka individua ima jedan jedini. gens (lat. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. nauka o postanku.(grč. stvarnost. genualis) koji se tiče kolena. stvaranja i menjanja Zemljine kore. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genioplastija (grč. geodezija (grč. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genitalia. geograf (grč.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

otvoren. devoluciono pravo (lat. licemerstvo. danas: pobožnost. razrešiti. pokoran. devonski period geol. degradiran (nlat. devirginacija (lat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devonski period. degnek) batina. pogoršavati se. izbaciti. lišavanje čina i zvanja. žrtvovanje života. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. degresirati. skruše-nost. devocija (lat. prezrivo: pritvorio pobožan.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degarnirati (fr. opadati. degeneratio) izroñavanje. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. devoracija (lat. izbljuvati. veliko poštovanje. propadanje. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). koji se nalazi u stanju opadanja. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. pogoršan. devotizam (lat. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degradacija (nlat. degažman (fr. pobožan. vitrum staklo. izopačiti se. vita život) lišavanje života. degenek (tur. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. de. mač. degenerisan (lat. izvući iz neprilike. žderanje. izbaci(vati) loptu u polje. sporedan tajni izlaz. žderanje. proždiranje. neusiljenost. degeneracija (nlat. lakoća. degradatio) poniženje. degažirati (fr. izmetanje. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. devovere) v. puza-vost. pritvorna pobožnost. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. degradirati (nlat. izmeta™ se. degumirati. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. udarac batinom po tabanima. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). vitrum. izroñavati se. devoratio) gutanje. skinuti gumu sa nečega. izopačavanje. deflorisanje. degrader) zapostaviti. mač. izmetnu™ se. skrušen. devovere. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. god. degagement) sloboda. degredior) v. 1900. devitrificirati (lat. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. opadanje. . devitalizacija (lat. digresija. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. u stanu napraviti tajni izlaz. izopačenje. degoržirati (fr. izroñenost. degresija (lat. porculanu slično telo (Reomirov porculan). ponizan. u igru (obično o golmanu). karbonske. potcenjen. degradare) zapostavljen. degoržiran (fr. smirenost. ponizan. degenerare) izroñen. povratiti. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. sp. devirginirati (lat. fr. privrženost de Golu. poniznost (devotizam). devomere) med. preneti nešto na koga drugog. v. u znak pokajanja. degradare. devitalizacija zuba med. propadati. odvojiti. celokupne imanje pripada deci. vulkanski rad bio veoma snažan. devitrifikacija (lat. lišen čina i zvanja. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). lišiti nekog čina i zvanja. degažiran (fr. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). deflorisa ti. degomirati (fr. degluticija (nlat. degrasirati v. degarnirati tvrñavu voj. okretan. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. izroñenje. puzavičav. devolucija (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. degage) slobodan. degager) osloboditi. de. de. osloboñenje od neke obaveze. ako umre jedan supružnik. osloboditi mač od protivniko-vog mača. devirginare) razdeviči-ti. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). dabl). fiz. devocija. izmet-nut. naročito: ostaviti u nasledstvo. svoñenje na niže stanje razvoja. podzemnim bogovima. spretnost. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. skinuti ukras s nečega. potpuna odanost. degommer) osloboditi od lepljive materije. smiren. devotus) bogu posvećen ili odan. rešiti. pročisti™. davits) mor. devits (eng. uniziti. devolvirati (lat. degenerisati (lat. devomirati (lat. degorger) očistiti od mulja. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). izopačavati se. umrtvljivanje. devolutio svaljivanje) prav. bljuvati. deglutitio) gutanje. izopačen. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. železne dizalice za izvlačenje kotve. kvarenje. pun poštovanja. licemeran. devotan (lat. potceniti. neusiljen. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. otpustiti iz vojske. degarnir) ogoliti. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. izopačenost. degenerare) izroditi se.

dezanektirati (fr. deduplovanje (fr. otac Ikarov. kad oba konja stignu na metu istovremeno. dedicatio) posveta. dedukcija (lat. nlat. mirisa. neraspoloženje. probanje.(fr. dežurati. desemballer) ispakovati. dedit (lat. oprobati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. osporavati nešto. deduktivnost (lat. okrnjiti. otklanjanje. deetatizacija (fr. muz. deductis impensis) po odbitku troškova. dezodoracija). daidaleos) umetnički. tj. lekare itd. okušati. dezin-sekcija. dare dati. naknaditi štetu. udvostručavanje svoga bića. vršiti službu (naročito za oficire. openiti. deductio) log. čelik). masnih mrlja (vunu).degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. de jour) biti na službi. kapitulacija.) slabljenje uloge države. zakidati. sprečavanje (npr. an dezabije (fr. desavouer) odricanje. kitnjast. zavaditi. robu). lat. domaća haljina. desemballage) trg. utanjiti (srebro. dezanbalirati (fr. degumirati v. dez. dezavuisati v. kućnoj haljini. zaveštavanje. dežurati (fr. de jour) koji je na službi. dedecoratio) sramoćenje. vešt vajar i neimar. dedekoracija (nlat. platu. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. dedirati. ded hit (eng. nepriznavanje. kuv. odreći se aneksije. nerešene trka. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. degrossir) doterati. dati otštetu. platio je. nekome neku knjigu) zaveštati. dedoubler) voj. des-. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedukcija. dokazati. gañenje. raspakovati (npr. mirisa i vida. opozivanje. dezapoantirati (fr. odbijanje od neke sume. pokvariti nekome volju za nešto. degutirati (fr. degustare) okusiti. dare) trg. zootrop. desavouer) poricati. supr. v. pa da ih posmatra i analizira. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. nevoljenje izvesnih jela.) lice koje proba pića. desavantager) oštetiti. poklanjanje. v. dedikator (lat. degustacija (nlat. gnušanje. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. deshabille) noćna haljina. dedignatio) preziranje. degu (fr. dedalski (grč. dezavuirati (fr.. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. zakinuti. odreći. poremetiti zglašenost. deductivus) log. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. pošto se dokaže ono što treba dokazati. nameniti. dedaleum (grč. degomirati. dedomažirati (fr. dezavantažirati (fr. već dokazanih činjenica. etati-zacija. poricanje. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deditio) predaja. brisati neki dug. po-svećivati. trg. degustirati (lat. beščašćenje. pokloniti (npr. dedirati (lat. izvoditi. deduktis impenzis (lat. dezabije (fr. deducirati. lat. dezavuisanje (fr. potcenjivanje. izmirio je. deduktis deducendis (lat. dezavuirati. Daidalos) fil. posvećivanje. deducere) v. degraisser) očistiti od masti. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. npr. dedit. 2. degustator (lat. des-. nezadovoljstvo. en deshabille) u -domaćoj. iskorenji-vanje. kaljanje. deduktivna metoda v. dedicare) posvetiti. skinuti penu. degout) odvratnost. degustatio) kušanje. udvajanje. degouter) l. dedignacija (lat. deducere) izvesti. dedicirati (lat. izvoñenje. koji vrši službu. dedi) trg. brisati . pokazati. odvratiti nekoga od nečega. dedoublement) psih. dedicator) zaveštač.). annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. samo površno dodirnuti. dedikacija (lat. izložiti. dezaneksija (fr. „živi točak". ispaki-vanje. 1919). kakvoća postojanja kao deduktivan. dedicare posvetiti. deducirati (lat. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. poreći. degrosirati (fr. dežurni (fr. raspakivanje. dao je. deditirati. dezakordirati (fr. šaren. . posvetilac. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dezanbalaža (fr. ne priznavati. ogaditi (nekome nešto). des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. dedicija (lat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. graditelj lavirinta na Kritu. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. dead heat) sl. dedublirati (fr. desaccorder) izazvati neslogu. dedukovati (lat. nemanje volje za jelo.mrtva trka". zaključivanje iz opštega o posebnom. objasniti. jedan odred vojske smanjiti na pola. dare dati) trg. pokvariti skladnost. dedommager) obešteti-ti. ugladi-ti. lepo izrañen. (fr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. detrasirati. obeštećivati. Dedal (grč. nipodaštavanje. deditirati (lat. odricati. uneti razdor. pravni dokaz izvesti iz drugih. naročito »seneka. jelo. degustacija vina odreñivanje ukusa.

des-. obstructum) pl. integratio uspostava. lat. sindezmologija. obnova) uništavanje veze. raspuštanje vojske. desarmer) razoružati. utamanjivanje zaraznih klica. raspustiti vojsku. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. pathem patiti. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezinformacija (fr. lice koje taj posao vrši. dezercija (lat. dezen v. nenaseljen. dezaproprijacija (fr. desaffection) nenaklonost. dezolantan (fr. naročito ženu. dezmotomija (grč. raskinuti. dezekipirati (fr. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. vrlo žalostan. dezmopatologija (grč. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. desorganiser) rastroji-ti. v. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. osloboćavanje od kiseonika. opusteo. logfa) nauka o spletovima. desarmer) razoružavanje. razbijanje atoma. u čovečjem telu. lat. razočarati. tome sečenje) med. desmos žila. des-. desen. hig.) od zaraznih isparavanja i materija. npr. grapho) zool. dezinfektor (fr. lat. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). u rastrojstvu. oxys) hem. desoler) opustošen. lat. deflacija. des-. dezodorizirati. bol. algos bol) med. lat. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. prostodušan. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. zbuniti. nesnosan. oxys oštar. dezinfekcija (fr. rastrojavati.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. grč. vrlo bedan. kad novac traži robu. des-. nesebičan. up. desmos. dezarmiranje (fr. desmos. dovesti u nered. logia) med. 13 Leksikon . smanjivanje stalnog kadra. otkuživati. dezorganizirati (fr. desolant) vrlo tužan. obstruere zapušiti. dezmopatija (grč. dezmologija (grč. zbrku. neutešan. dezmitis (grč.. dezinteresiran (fr. smesti. nemilost. des-. lat. opisivanje žila i spletove. deserteur) begunac iz vojske. grč. vazduh. desertio) voj. vojni begunac. npr. desinteresse) nekoristoljubiv. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. uneti rasulo. lat. žila. stan. napraviti nered. odricanje (ili: napuštanje) svojine. desequiper) raspremiti brod. rñave stolice. desmos. dezintegrator (fr. dezopstruktiva (fr. des-. sečenje žila i spletove. napuštanje vojske. ruke itd. desertor malitio-sus) prav. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. desmos veza. des-. dezertirati (fr. dezintegracija (fr. npr. insectum buba. položiti oružje. nepristrastan. narušavanje neke celine.. dezertor maliciozus (lat. pobeći iz vojske. dezoksidirati (fr. razdružiti. a ne roba novac). odeur. reflacija. svojine. pomesti. rastroj-stvo. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. lat. dezoksidacija (fr. desertus) nenastanjen. sredstva protiv zatvora. bol u žilama zglobova. žilama. reducirati. dezinjolni barut (fr. odeur miris. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). prav. vezama itd. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. integrare uspostaviti. magnetiziranja. dezerter (fr. organske veze meñu sastavili delovima. designolles) voj. rasulo. nered. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. lat. dezorganiza-cija. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. dozmalgija (grč. dezinsekcija (fr. des. otkuži-vanje. pretrpeti) ned. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezodorizacija (fr. up. dezolatan (fr. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezinflacija (fr. odela. rastrojavanje. prebeglica. dezarmirati (fr. dezmografija (grč. nauka o bolestima žila i spletena. dezodorizirati (fr. tj. des-. dezinficirati (fr. dezodoransi (fr. inflatio nadimanje) fin. des-. dosadan. lat. desmos) med. otkužiti. dezorganizirati. osloboditi od kiseonika. des-. dezafekdija (fr. rasturiti. pathos patnja. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. smanjiti stalni kadar. jadan. dezertan (lat. desassortir) razdvojiti. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. des-. dezasortirati (fr. deserter) napustiti vojsku. ljut) hen. inflaci-ja. lat. des-. iskren. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. des-. zapaljenje zglob-nih »sila. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. bol žila i spletove. med. dezorganizovati v. raspariti. dezintegracija a toma fkz. stana i dr. pust. desmos. gubl>enje ljubavi. odelo. hig. dezorganizacija (fr. razdvajanje. bekstvo ispod zastave. ispod zastave.

dekagon (grč. mat lecimalni sistem. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dekas. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. lučenje. propadanje. pometen. . deiectio) prav. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. staklo. dejektorij(um) (nlat. oćelavljenje. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. deka. dekaed. pokrov. v. ispražnjavanje stolice. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. Decamerone. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. zabuniti. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. deka. curenja itd. ceniti više svega. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. deintegrirati (lat. pogoršavanje. deinos. tekst. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. sa bakra ili kamena na drvo itd. grč. porculan. pometnja. decadenza) opadanje. u nekom mestu. dekas. dekalitar (grč. npr. udaljivanje s položaja ili poseda. titulama itd. Ruso. deiktičan (grč. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija.. do dekadi). dekaginičan (grč. dekalogos) deset božjih zapovesti. pesnika Bokača). deinoterij(um) (grč. de fakto. zavoñenje sa pravog puta. u izvesnim prilikama. decalvatio) oćelavljava-nje. grč. dejizam. dekalkomanija (lat. telo od deset uglova.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. preuveličavanje. da. v. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. curenja itd. Dekameron (ital. nañena u okamenotin-skim ostacima. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. v. med. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. dekadika (grč. deka. deus) fil. deka. s pravnog gledišta. navesti na pogrešan put. deizam (lat. decimalni sistem. de-calare) trg. teizam. ćebe. dejekpija (lat. metron) mera za dužinu od 10 metara. Mendelson i dr. up. deka. deificatio) obožavanje. fr.. deizam. skr. deist(a) (lat. deiktikos) koji se osniva na primerima. strast) veština da se slike u bojama. metahroma-tipija. dekada (grč. preteri-vanje. tucati. zbunjen. dekalvacija (nlat. odavanje božanske počasti. dekalo (ital. dezorijentisati v. deinos strašan) ret. pod decimalan. izveden na pogrešan put. pomesti u nekoj prilici. dekadencije (lat. deitet (nlat. dezorijentiran (fr. Livijeva „Rimska istorija". dezorijentiran. hedra. deka deset) 2. dezorijentirati (fr. facere učiniti) obožavati. raspad. dekametar — 10 m i dr. Lesing. dekadni sistem mat. zbunjivanje. period od deset godina. deitas) božanstvo. de-calcare ugaziti. dekadent (nem. deintegrare) oduzeti od celine. 'grč. gyne žena) sa deset žena. de-cadere opadati. zver) zool. u nekom mestu. pristalica deizma. sisar. gonia ugao) geom.. dekados desetina) mat. izdvajanje. npr. deset komada. dejizam (lat. smanjiti. izgubiti u težini usled sušenja. du odi itd.. dezorijentisan v. preneti crtež na providnu hartiju. zbirka ili delo od deset knjiga. osnova) geom. smeten. litra) mera od 10 litara.) pristalica dekadencije. deka (nem. ukazivati čast kao bogu. dekametar (grč. poliedar sa deset površina. ital. mera od deset grama. dei gracija (lat. na dokazima. pomesti. metal. u upotrebi od Karla Velikog). zaveden s pravoga puta. de jure) po pravu. suziti. deinoza (grč. u nekoj prilici. dekalkirati (fr. dekalog (grč. pokrivač. kožu. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. bog. dezorijentirati. bez orijentacije. dekados desetina) desetorica. hemera dan) deset dana. deifikacija (nlat. dekabristi (rus. strana. up. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. gubitak u težini neke robe usled sušenja. deificirati (lat. Dečke) l. deiectorium) med.. deka. desetougaonik. deus. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. decalquer) prenositi otiske.). deka (grč. deka. decalo) trg. glavni predstavnici: Volter. izmet. mania pomama. sedalo.. desetni sistem.-. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. decembra 1825. de jure (lat. therion divlja životinja. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. 26. dekagram (grč. dekalirati (ital. v. deset. up. pod decimalan. guber. deus bog) fil. deus) fil. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. broj deset. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. lim i dr. propast. oterivanje. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. orijaška pretpotop-na životinja.

dekastilon (grč. decatissage) postupak pri dekatiranju. izjavljivati. declinare) koji odstupa. deklarirati (lat. dekanski jezici (ind. deklarešn ov rajts (eng. prome-nljiv (po padežima). declamando) muz. u Lineovom sistemu deseta klasa. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. declamare) besednički. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. izjava. deka. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. dekatisaža (fr. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. poniziti. fr. trg. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. iskazni. dekanat (nlat. dekapsulacija (lat. dekarbonizirati. objavljivane. ili o veštini lepog beseñenja. dekastih (grč. deklinabilitet (lat. deklinabilan (nlat. sposoban za skretanje. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. decaper) površinu metala — zagrevanjem. više svešteno lice. izjavni. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. visokoparno. razreda. predsednik fa-kultetskog saveta. dekapod (grč. decanatus) dekanstvo. 4. aner čovek.: Mislim da ćeš poslati. deklamovati v. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. razbi-striti. 2. sa puno izražaja. dekantacija (fr. što odgovara deklamatorskoj veštini. sposobnost skretanja. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. decarburer) v.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. dekar (grč. trg. o osnovnim načelima engleskog ustava. deklinatoran (lat. deklamira™ (lat. objavljivati. dekantirati (lat. reda. odmah posle biskupa. deklina torijum. obezglaviti. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. decanter) hem. up. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deka. objava engleskog parlamenta 1689. obezglavljenje. otočiti. deklamando (ital. odstupanja. kuvanjem u sodi. declinabilitas) gran. npr. vežbanje u govoru u školi. deklamirati. stichos) lit. grañevina na deset stubova ili svodova. dekatirati. declinare okretati) fiz. dekapirati (fr. veridbe. declaratio) objava. udaljiti. mesto službovanja dekana. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. deklamacija (lat. dekartirati (lat. dekatirati (fr. dekapitacija (fr. dekaster (fr. koji osporava. de-. capsula) med. deklaracija (lat. izjaviti. dekarbirirati (fr. odstupanje. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. deklamatorski (lat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. odbija. fr. strofa od deset stihova. rečito. decanus) l. dekapitirati (lat. npr. objavni. declinabilis) gram. declarare) objaviti. dekandrija (grč. pronañen 1822. deklinator (lat. promenljivost.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). declaration of rights) izlaganje prava. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. čitanju. carte) pošt. declasser) brisati (ili: izbrisati. fr. klase. decastere) deset kubnih metara. deka. isključite) iz jednog društvenog staleža. veoma izrazito. stylos) apx. zvanje i položaj dekana. deklamatorika (lat. muž) bat. deklamator (lat. decantation) hem. kardinala itd. ocediti. izraziti se. deklasirati (lat. Dekham) v. odstraniti. npr. decantare. deka. obznaniti svoju odluku. fr. skretl>iv. deset etera. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). izlaganje. dekarbonizirati (lat. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. . dekarbirirati. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. umetničko govorenje neke pesme. v. decapitation) odsecanje glave. de-charta. declamator) umetnik u govorenju (stihova). deka. declamatio) veština usme-nog izlaganja. lat. agea površina) mera za zemljište od deset ara. skreće. de-classis. govorenje sa puno izrazitosti. deklamatorij(um) (nlat. skretljivost. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. caput glava. dravidski jezici. deklarativan (nlat. u Parizu. 3. deca-piter) odseći glavu. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. izjašnjenje.

dekolacija (lat. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. orden. otpis. dekoracije (nlat. izgubiti boju. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. poklopiti. koji krasi. odbitak od duga ili računa. poz. dekomponirati. fiz. obezbojiti. reč sastavljena od više reči. dekorisati (lat.. kusur. koji resi. išča-šenje. obezbojenje. dekoracija. decompter) trg. astr. uresiti. odvajanje aviona od zemlje. dekokcija (lat. sve dekoracije jedne pozornice. decollage odlepljivanje) avkj.). biti de-korisan dobiti orden. dekoltirati (nem. dekomponovati v. deklinograf (lat.. obnažen. delovati (nem. ulepšati. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. dekoktor dolozus (lat. declinare. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. poletanje. slik. v. naročito ženskim. med. sastavne delove. dekoloracija (lat. popuštanje u boji. 2. menjati po padežima (imenice. ekvatora. declinare okretati) gram..>ačuna. ures. truljenje. prekriti. raspadanje.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. rasipnik. astr. nakititi. raščiniti. prav. oduzimanje boje. vrat. odbiti od duga ili . umetnički izrañenim nameštajem itd. decolleter) izrez na haljinama. koji je izgubio boju. hem. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). pozadine i dr. nameštanje pozornice pomoću kulisa. oslabeti u boji. dekolorirati (lat. dekombinirati (nlat. deklinacija (lat. polazak aviona. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. gubljenje boje. raščlanjavanje. imati na sebi orden. decoctio) iskuvavanje. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekont (fr. ure-san. dekorieren) 1. kome je oduzeta boja. prokuvavanje. odvojiti. oduzeti boju. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. up. izmiriti dugove. gran. otpisati. decoctor dolosus) prav. odvarak. polet. deklinometar (lat. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. odbijati. obezbojenja izvesnih tvari. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. decollete) sa izrezom na haljini. ukuvak. ukuvavanje. uzletanje. skretati. radnje i dr. zamenice i brojeve). kontrolni račun. izbledeo. odstupati. dekolorimetar (lat. dekoltovati (fr. takoñe: opadanje. trg. decorare) ukrasiti. dekokt-infuzum fark. grč. naročito koji ukrašava draperijama. declinare. decoloratus) obezbojen. decompte) trg. dekomponirati (lat. ukrasi™. dekor (lat. ukras u boji. fr. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. sprava za merenje magnetne deklinacije. fig. uresni. decoquere) fark. decoloratio) obezbojenje. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. dekorativni (lat. izbledeti. decor) ukras. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. kombinirati. declinatio) gram. razgolititi vrat i grudi. de. decor. decken) pokriti. ne priznavati. de-combinare) rastaviti. dekolte. počasni znak. dekolaža (fr. obnaženost. dekontirati (fr. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. ark. ukrašavati. grapho pišem) astr. ures. sastavne delove. metron mera) fiz. pozorišni slikar. naročito u keramici. decorativus) ukrasan. dekorirati (nem. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). poz. uzajamni. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. decolleter) obnažiti vrat. imenska (lli: padežna) promena. zastrti. prav. prideve. dekoktor (lat. ukrasni. ramena. declinare) fiz. decolorare) obezbojiti se. tako da se vide grudi. bez udubljivanja u formu i značaj. deklinirati (lat. pokriti. ukuvava. izgubiti draž. kićenje. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. postaviti sto. dekorisanje v. popuštanje neke bolesti. koji je izgubio draž. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. dekolirati (lat. grč. dekoltiran (fr. odličje. završavanje uzletanja aviona. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. dekorater (fr. med. . ukras. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). ukrašavati. savijati. dekolte (fr. bezbojnost. decolorare obezbojiti. dekoktor bonorum (lat. bleñenje. odlikovati ordenom. nag. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. fig. lepota. odlikovati ordenom. urešavati. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta.) rastaviti. dekolonizacija (lat. koji služi za ukrašavanje. grč. dekokt (lat. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekoltieren) obnažiti. fig. dekompozitum (lat. decoctor) onaj koji prekuvava. dekompozicija (lat. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoloriran (lat. ostatak.

u Vestfalskom miru. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. neza-štićen. dele (lat. deletus) prav. svaka viša naredba uopšte. vodnik (u vojsci starih Rimljana). decouvert) otkriven. puckaranje. neke bolesti. de-court) trg. delabijalizacija (lat. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. dekujus (lat. dekretirati (lat. dexter desni) hem. stoji na desnoj strani. decretum) odluka. dekrešendo (ital. dekurt (fr. dekurija (lat. hem. grapho) pisano sleva nadesno. usled zagrevanje. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. decubitus) med. grapho) pisanje s leve strane na desnu. de. dekurtirati (fr. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. koje su toga dana već stupile na snagu. manjek. decursus) tok. dekort. de-curtus. decourager) obeshrabriti. dekstralan (lat. prav. deficit. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). za sekularizacije. decussorium) med. klevetanje. praskanje. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. decourter) trg. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. optuženik. delacio juramenti (let. delatum) potkazivač-ki. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). klevet-nički. suze u očima. narediti. delatura (klet. rešenje. kao panonski zakonik. berz. . delat (let. dekre goran (lat. decretorius) odlučujući. dekusorij(um) (lat. delacio hereditatis (lat. nametanje zakletve. mesto na levoj. dekrepitacija (ital. odeljak. desetar. delegant (lat. ležanje. deksios. smanjiti. opadanjem. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. dekubitus (nlat. dekurzus (lat. dekreditirati (fr. odbiti. decrescere) pl. dekstroza (lat. delatio) dostavljanje. 1. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. bez pokrića. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno.v. za razliku od legista. grožñani šećer. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. popleši-ti. decrementum) smanjitak. glikoza. delacija (lat. supr. prštanje. dekuražirati (fr. decurrere. v. koji je s desne strane. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. decrediter) lišiti poverenja. potkazivač. deksios.dekort 197 delegant dekort (lat. izdati naredbu. npr. dekstrin. dekuver (fr. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. izdejnički. e decouvert) berz. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. im. delere uništiti. dekrement (ital. dela gor (let. kardia srce) med. desetina (u vojsci starih Rimljana). deletio hereditetis) prav. potajni tužilac. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. deksiokardija (grč. učitelja i pisaca rimskog prava. dekret (lat. dele) briši. poverenje. lacrima suza) med. npr. nemvnje. januar 1624. deleatur) neke se briše. naročito u korekturi). delature) potkazivanje. dostavlječki. izbacuj! deleatur (lat. de-. potkazivanje. dekurion (lat. deksios desni. rešavajući. de. rešiti. dekretisti (lat. decurio) starešina nad deset ljudi. delatio iuramenti) prav. naredba vlasti. ital. decuria) klese. ugled. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. a dekuver (fr. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. opadanje bolesti. inkrement. de-corto) trg. način (ili: položaj) ležanja. obeshrabljiveti. decutere. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. zaključiti. dekstrin (lat. odbitak od računa za neku robu. sve slabije. prodavati robu koje nema. labium usna) lingv. mesto koje se tako svira. pr-skanje kristala. dostavljanje. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. deferre. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. odrediti. de cujus od koga) prav. suženje. da se izbaci (slovo ili reči. deksiografija (grč. dextralis) desni. odeljenje od deset članova. čast. projed od ležanje. taloženje sokova na nekom mestu. postepeno tiše. up. skratiti. decrepitatio) hen. mat. uplešiti. decernere. delakrimacija (lat. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). dekretali (lat. decretare) odlučiti. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. opadak. ocrnjivanje. deksiografski (grč. nlat. kuhinjske so. delaktacija (lat. decrescendo) muz. delator) dostavljač. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. dekstroza. mala veličina za koju se promenljive smanji. delatoran (lat. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji.

rešavajući. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. omeñavati. deleterion otrov) med. skica. per delik-vijum(lat. delinkventkinja prestupnica. ograničavanje. delirijum tremens (lat. delineavit (lat. delictum) prav. deliberativan (lat. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. med. delikatamente (ital. delegatar (nlat. delicatus) nežan. izbaviti. junak) 1. koji treba pažljivo raditi. trg. delibacio hereditatis (lat. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. predati. delinquere. deliquescentia) topljenje. delectum) biranje. deligatura (lat. delineirati (lat. tugaljiv.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delirijum. 2. delirans) onaj koji bunca. materija koja truje i uništava život. prikraćivanje. ograničiti. trg. laskave reči. v. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. deligatio) med.). skici-rati. ludak. delirij(um) (lat. deliratio) med. deligere odabrati. škakljiv. limitis) grani-čiti. delikvescentan (lat. delinquere) v. maženja. pažljiv. prav. izbor. srčan. delikvent (lat. limitis) granigraničenje. deleomai uništavam. delirium tremens) med. delicato) muz. da se na vazduhu rastvori. delibasi) starešina delija. fin. težak. limes. dug itd. v. veoma obazriv. delekcija (lat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. delikanlija (tur. rastvaranjem na vazduhu. delegatus) izaslanik. pijaničko ludilo. zlikovac. d. osetljiv. delikvescirati (lat. odlučno. deligacija (lat. delikt (lat. zavijanje. deliquium animi) nesvestica. ljubak. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. deliracija. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delikato (ital. delikatamente. izaslanstvo. obeležavati ili postavljati granicu. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. im. prestup. delibatio) smanjivanje. delikanh) mlad momak. stvar). dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delinkvent. delineatio) crtanje. isporuči-vanje. prestupnik. pažljivost. delimitirati (lat. delenimenti (lat. poslati. član delegacije. rastopljiv. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. obazrivost. delineare) crtati. delibacija (lat. per deliquium) ili skraćeno: r. poslati. deligatura) med. med. opunomoćiti. izdati robu. delegatio) poslanstvo. delineacija (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. razmišljanje. osetljivost. delikatan (lat. delimitirati (lat. pojavljuje se sa delegat (lat. isporuka. otrovna materija. zavijanje rane. hrabar. delenire ublažiti) pl. dogovaranje. delibal (tur. delikvij(um) (lat. delivrezon (fr. de. delivrer) osloboditi. delegacija (lat. predstavlja ukupnost odnosa. delikvescencija (nlat. premišljanje. izdavanje robe. delirium) med. deliberato (ital. previjanje rane. delenimentum. položaj. utečnjavanje. delinquere. lep. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delegirati (lat. delivrirati (fr. smisao za lepo. sa nežnošću. istup protiv zakona. delija. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. predaja. deliberativus) koji savetuje. smeo. neprijatan (npr. previjanje. onaj koji boluje od delirijuma. delibaša (tur. delivrance) osloboñenje. delegare) odrediti. junak. delinkvent (lat. predaja. mladić plahe krvi. poslanik. umirivanje). većajući. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. delegatarius) trg. delicatamente) «uz. topiti se. bunilo. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. delinquens) optuženi. prislačak. preneti na koga (pravo. ukusan. zločin. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. samoupravne i politički organizovanim.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. deliquescens) topljiv. utečniti se. zavoj. nacrt. nežno. omeñavanje. limes. deli (tur. izaslati. delivrans (fr. kao predmet za uživanje: poslastica. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). ludilo. izdavanje. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delikato. omeñiti. turski konjanik. deli) lud. deleterij(um) (grč. god. delirant (lat. trabunja. obeležavanje ili postavljanje granice. delivraison) trg. deliracija (lat. delikvijum animi (lat. . mahnit. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. deliberacija (lat. deliberatio) savetovanje. prav. predstavnik. u umetnosti: prefinjen ukus. izabrati. ovlastiti. deli. delikatese (fr. isporučiti. mio. Ae. kitnjastost. gubiti se. deliberato) muz.

biti lud. . demek (tur. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. delfis (grč. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. delitescere) med. agein) koji rovari. voj. agein) voñenje naroda. umilan. razgoliti™. tenbel. besneti. . demagogija (grč. demarkacioni kordon granični lanac. demegoria. mor. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. ispraviti neistinu ili netačnost. ra-skrinkati. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. radioaktivni zraci. rastaviti na delove. tj. recimo. up. dementia) med. dembel (pere. deluvij(um) (lat. morska svinja. vlasti. kao zavodnik naroda. demos. delirirati (lat. tj. demegorija (grč. agein voditi. demet) naramak. zapravo: zavoñenje naroda. delfijsko proročište v. delphys) med. delta-zraci fiz. raskriti. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. demos narod. demarquer) ograničavanje. demy) vrsta hartije maloga formata. delta. demembrare) raskomadati. tur. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. poreći. neradnik. 1% gvožñe. demagogizam (grč. deltoid (grč. delcredere) trg. dome (grč. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. preduzeti korake. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. mašinske delove i oruña. poricati. prikazati u pravoj boji. luere prati) geol. demen-cija paralitika (nlat. tur. odseliti se. eidos oblik) kom. vršili velik uticaj na narodne skušptine. sladak. bljava u prekornom smislu. u narodnoj skupštini. što bi se reklo . demantovati (fr. isterati iz stana. i sa dijagonalama koje se upravio seku. fr. postupak. dernek) dakle. maloumnik. d. odricanje. eidos oblik) med. rečitošću itd. na podnožju Par-nasa. deltoidan (grč. bajan. demos. pliskavica. demens (lat. podbada. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. delkredere. demarkaciona linija granična linija. delkredere (ital. demagogos) voña naroda. demarkacione trupe pogranične trupe. tur. ludilo. rasparčati. demagog (grč. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. v. trougaon. demarš (fr. tembelhane) zemlja dembela. trabunja-ti. zanositi se. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. demencija (lat. demarche) korak. 2. danas se upotre- dembelisati (pere. uti-canje na narod govorom. delitescencija (lat. deložirati (fr. demagog. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. četvrto slovo grčke azbuke D . kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja.) provoditi vreme u neradu. buškara. dementia paralyti- . demeblirati (fr. iznositi. izići. otkriti. ukusan. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. brodske zavrtnje. deložiranje (fr. odricati. rastrgati. obeležiti granicu. delta. razgolićavati. povući graničnu liniju. obeležavanje granične linije. poricanje. završava se obično smrću. omeñavanje. deliciozan (nlat. med. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. agoreyo govorim) javni govor. demaj (eng. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delogement) izlazak. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. pokret. izneti) namešta]. demens) ludak. ušće reke oblika delte). demati. voj. izuditi. 3. delphinus) morska životinja. logora ili trupa. potiskivanje neprijatelja. demembrirati (lat. de-. postupati po nekoj stvari. deložman. sa položaja. tembel) lenština. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demos narod. onako kako jest. demarquer) ograničiti. govor pred narodom.. 41% cink. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. delta) l. Marke. npr. dembelija (pere. demarkirati (nem. graničari. materica. deloger) izbaciti. delirare) buncati. 5= D. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). fig. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. delkredere-provizion trg. 1% olovo. dementir) opovrgnuti. snop. demaskirati (fr. mio. demanti (fr. Delfi (grč. dementi) opovrgavanje. delfin (lat. deltoideus (grč. delta (grč. deltoeiaes) u obliku delte. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. slična kitu. deliciosus) divan. Delfi. demagoški (grč. odreći. odlazak. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. na primer. lenstvovati. demarkacija (fr. demos.

demos. kao tvorca sveta. demiskija v. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demencija senilis (lat. tj. diminucija. zahvaliti se na službu ili zvanje. dimije.(grč.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demokratizovati v. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. diminutiv. demos. nauku. detektor. položaj. demografija (grč. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demilitarizovati v. demiparalela (fr. čistiti. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. militarizirati. krateo vladam. demisija (lat. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim.pišem) onaj koji se bavi demografijom. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. razoružanje. demi-bastillon) voj. razoružati. demos. vlast. demivolte) jax. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. tvorac (ili: neimar) sveta. širokih pogleda. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. službenik u ostavci. demisionar (fr. demen-cija prekoks (lat. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. domilitarizirati (lat. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demoazel (fr. demeriter) skriviti. nekoj oblasti ili državi. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demitur (fr. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. malo utvrñenje. poreklo itd. otpustiti. supr. demobilizirati. demi-parallele) voj. demokratija (grč. demivolt (fr. polureljefni rad. narodni. čišćenje od škodljivih isparavanja. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. dementia praecox) mladalačko ludilo. nekoj oblasti ili državi. militariza-cija. demimond (fr. up. razoružavanje. demissio) skrušenost. klonulost.. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demephitiser) provetriti. senatori u današnjoj Grčkoj. demos. čovek slobodoljubivih. demobilisan« v. u običnom govoru slobodoljubivost. razoružavati. demissi-onner) dati ostavku. demobilisati. Ovako naziva Platon boga. demimondaine) dama iz polusveta. demoiselle) gospoñica. demikoton (fr. demokratizirati (grč. demimontkinja (fr. demos narod. demokratizirati. npr. demeritirati (fr. fr. demimonde) polusvet. demobilizacija (fr. demobiliser) voj. bez obzira na imovno stanje. deminuere umanjivati) gram. raspuštanje. od zagušljivog vazduha. demidžon (eng. de-. demersio) potapanje. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demefitizacija (lat. demefitizirati (lat. fr. polurov. ostavka. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. militaris) voj. logos reč. demos. poluobrt (nalevo ili nadesno). de. demodulator v. demokratija. demo. de. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. razne veličine (do 60 1). deminutio) v. kratos vladavina. demir-kapija gvozdena kapija. demos. demi-john. krateo) v. demiurg (grč. demilitarizirati. demodoksologija (grč. doksa mišljenje. v. demilitarizacija (lat. demerzija (lat. koja je u nekim zemljama utvrñena. dimisija. supr. zgrešiti. de-. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demobilizirati (fr. ja-hanje u polukrugu. demobilisation) voj. razoružavanje vojske. dimiskija. mephitis kužio isparenje) med. polušanac. demograf (grč. javna žena. sirće itd. demir (tur. demos narod. ogrešiti se o nešto. demokratizam (grč. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . grapho . Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demisionirati (lat. deminutiv (lat. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demir)) gvožñe. poluoptok. zagnjurivanje. za razliku od najvišeg boga. demograf (grč. razo-ružati. željezo. deminucija (lat. krateo moćan sam. demirelief) poluispupčen rad. mephitos. očistiti od škodljivih isparavanja. demergere. Dime-Sina). demeškinja v. militaris) voj. imanja. poluutvrñenja. demokrat(a) (grč. demibastion (fr. devojka. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demiurgos) fil. dimittere. utuče-nost. fr. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. kao posledica starosti. demireljef (fr. dimije v. dimiskija. državnim poslovima. demitour) polukrug.

onaj koji tumači. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonstracije (lat. demonstrativan (lat. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demping (eng. up. verovanje u aveti. uterati joj strah. demolicija (lat. koji nešto pokazuje. demonetizirati (lat. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. dumping) trg. očigledno prikazivanje. dokazivanje. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demonstrira™ (lat. pored razliko-vanja formalnih oblika. demolirati (lat. demofil (grč. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. kad ih neprijatelj zauzme. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demoliri. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. most itd. demonetiser) fin. u demokratskoj Atini: opština. ovaj. svog raspoloženja. demonetiser. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). ala. naklonjen narodu. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demonolatrija (grč. fr. dokazivati. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. upropastiti nekoga. onaj. preturiti. demon (grč. daimon. demoliranje (fr. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. akcija. otuda: demostenska rečitost izvanredna. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. Demosten (grč. demonstrans) tumač. tumačiti. taj. vidno ispoljavati raspoloženje. demoralisati v. demoralisation) kvarenje. mogu odmah razoriti minama. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. pokvariti neku spravu. demonstrativum) gram. razvaliti. voj. prikazivač. npr. . taj i dr. npr. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. odsek jedne file. oboriti s konja. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demoliranje. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. daimon. up. daimon. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demoralizirati (fr. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu.i moneta novac) fin. demoralizirati. ubedljiva i silna rečitost. demoliran. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonizam (grč. gubljenje hrabrosti. otvoreno. demos) narod. izlagati. pokazivač. demoralizirati. lišiti MOJ. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. uništiti. demos narod. ovaj. mania pomama.mologija (grč. gram. razvratnost. demoralizovati v. demonstrare) pokazivati. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. upropašćavanje. prodavati po niskoj ceni. pojedinaca ili gomile. demoliran. narodoljubac. demotikos) koji pripada narodu. naročito zao duh. pr. malodušnost. demotičan (grč. i dr. demonstrant (lat. zla kob. demonstrator (lat. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demonstracije. to dump frljiti. upropastiti. demonstrativum (lat. de. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). narodni. voj. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonomagaja (grč. demolicioni sistem fort. demonstrator) dokazivač. demonski (grč. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. izlagač. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. daimon. povlačenje novca iz opticaja. razvaljivan>e. živo. uništavanje. slobodno. pokazna zamenica. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). v. demos (grč. demontirati. pokvarenost morala (ili: naravi). fr. demonomelanholija (grč. predavanje robe. pokvariti. demonomanija (grč. porušiti. daimon) natprirodno biće. izla-gač. sotona. javno ispoljavanje. daimon. obaranje. demontirati (fr. de. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. natprirodan. daimonios) ñavolski. demolitio) v. očigledno. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. duh. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. demoralizacija (fr. onaj. demonima. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. naročito fabričkih proizvoda. demos. narediti da se sjaše. demoraliser) napraviti razvratnim. demolir) rušiti. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. objašnjivač. daimon. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demontirna baterija voj. soton-ski. demolir) rušenje. demonstrare) javno. demonomantija (grč. demonstratio) dokaz. lat. moneta. ućutkati top. voj. izrazito. demonologija (grč. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. logia) učenje o duhovima. demonetizacija (fr. demontaža (fr. demoralizirati. je kvalitativno nov oblik demo-kratije.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat.

arpazo zgrabim. de-. kao i za odreñivanje njegove zapremine. imenitelj. zejtina). naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. dendrologija (grč. dandy) kicoš. pomo-dar. zubni glasovi. nasalisatio) lingv. demulencija (lat. natura. dendron. objavljivanje. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. lat. prirodu neke stvari promeniti. ščepam) med. bez štete po prava nekog drugog. s.) i. dendrografija (grč. de non prejudikando (lat. d. kao nagao nastup groznice. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. dentalis) zubni. natio narod. dandy) kicoštvo. dendrometrija (grč. de. min. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. dendron. nlat. . dendroliti (grč. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. denacifikacija (fr. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dentritičan. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. gpaphia) opisivanje drveta. eko nihilo nihil. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. c). dendrometar (grč. dendizam (eng. vrsta areo-metra. dendrografički. denazalizacija (lat. denominare) nazvati. neizvršavanje bračne dužnosti. kao drvo. državi itd. denacionalizirati (lat. dendrometar. docnije 16 asa ili 4 sesterca. „ribati" od „riba". med. denaturalizirati (lat. fićfirić. lithos kamen) pl. dendrolog (grč. instrumenat za vañenje zuba. trg. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. denegatio audientiae) prav. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. denationaliser) oduzeti narodni karakter. denga (arap. fr. lik) v. de nihilo nihil) v. dentali (lat. prijava. dendron. u vezi s tim. denacionaliziranje (fr. vrlo zarazna bolest. denegacio audijencije (nlat. uskraćivanje saslušanja. denegare) odlučno poricati. pri izgovaranju. fr. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. natio narod. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. so. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. denzimetar (lat. denominatio) imenovanje. denikotinizirati (lat. denotare) naznačiti. damping. odbijanje. odroditi. de nihilo nihil (lat.) med. Dampfer) prigušivač. denarijus (lat. denegirati (lat. onaj koji proučava drveta. denaro (ital. dendron. denarius) stari rimski srebrn novac. javlja se povremeno u toplim krajevima. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. denatalitet (lat. koji je najpre sadržavao 10. denominirati (lat. naimenovanje. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. naimenovati. dendroidan (grč. odnaroñavanje. izopačiti. gubljenje nosne artikulacije. učiniti neupotrebljivom za ljude. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. denegatio debiti coniugalis) prav. metron) fiz. denationalisation) odroñavanje. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. kaćiper-stvo. imenovati. ne nanoseći štetu. denotacija (lat. grč. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). muzički češalj. logos) poznavalac drveća. metron) veština merenja drveća. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dentarpag (lat. up. dati podatke. dendi (eng.) dodavanjem drugih materija (gasa. odnaroditi. denar. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. uskraćivanje.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. pr. denominator ra-cionis (nlat. zavičajnosti. denegacija (lat. dendron. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. tj. zbijen. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denaturalizacija (fr. po svršetku drugog svetskog rata. kvocijent. logi'a) poznavanje drveća. dendron drvo) u obliku drveta. denominativ(um) (nlat. densus gust. lišavanje podanstva. imenilac (u razlomku). denegacio debiti konjugalis (nlat. de pop praejudicando) prav. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denotirati (lat. de-. samo leti. grč. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. količnik. eidos oblik. z. dens zub. fr. dentales) gram. smanjivanje broja stanovništva. dentalni (lat. uskraćivati. mera za svilu i zlato. denotatio) označavanje. denominativum) gram. npr. cenominator (lat. denominare) kat. dendron. dempfer (nem. denaturer) svoju prirodu izmeniti. davanje podataka. oni kod kojih vrh jezika. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. obeležavanje. sličan drvetu. dendron. obe-ležiti. njihovo podizanje i praktičnu primenu. denaturisati (fr. pomodarstvo. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. demulentia) pl. denpi-valjak (eng. de-. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. špiritus i dr. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. odbijati. denominacija (lat.

dependencije (lat. deplanta-ge) presaditi. prokazivanje. denuntiare) dostaviti sudu. optužiti. denlasirati (fr. depecher. deplecija (lat. skidanje dlaka. deploiement) voj. mor. zapremina istisnuća. de. lišiti nekoga imanja. deplorare) oplakivati. depenirati (lat. deploratio) oplakivanje. depedikulirati (lat. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. deon. odeljenje. usled odnošenja zemlje. deplasiran (fr. denuntians) dostavljač. smenjivanje. zvanično pismo. prinadležnosti. jednostavno. dentura) zubi. departman (fr. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. iogia nauka) 1. odelenje (stana). izlečiti od paralize. deparalizirati (lat. deployer) razvijati. bez okolišenja. depilatorij(um) (nlat. raz-dela. deploracija (lat. deplorirati (lat. denuntiator) v. brzojav. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. dolazi do snižavanja tla. potiskivanje. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. sa svog mesta. telegra-fisati. prav. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. paralyein klonuti) med. dens) zubni tehničar.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. de-. depeširati (fr. depeša (fr. lišiti kose. promeniti mesto. deplantirati (lat. zubalo. denudatio) otkrivanje. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. de. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. dentitio) med. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. delokrug. po naročitim kuririma. zapremina dela broda pod vodom. tj. razvijanje. 2. denticuli zubići) pl. tužitelj. povući nalog. soba. prokazivač. optužba. ispražnjavanje. deploajiranje (fr. ogolićenje.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. brzo dostaviti. de. dentifricij(um) (lat. raširiti. odvajanje kostiju od mesa. deplantatio) presañi-vanje. depauperirati (lat. ital. potkazivač. denuntians) dostavljač. grč. denunpijacija (lat. potkazivanje. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. tužitelj. razvašljivati. dis. de plavo (lat. deontos dužnost. dentura (nlat. ukratko. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. potkazati. denuncijant (alt. depo (fr. »saliti. (etra). deplace) neumestan. koji nije na svom mestu. deontološki (grč. dentist(a) (lat. de. pri čemu neza-sićeni ili manje . departitio) podela. ukloniti. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. srez. razvašljivanje. zajednička delatnost erozije i raspadanja. prosto. gubljenje palatalne artikulacije. logia) teol. potkazanik. farm. arh. rasprostirati. pertinencije. otkloniti uzetost. denuvcijat (lat. lat. deontologija (gr. razvijati se. deplere isprazniti. zubar. sažaljevanje. npr. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. rasaditi. osiromašenje. depandans (fr. de plano) prav. denudacija (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. voj. palatum) lingv. osirotiti. deplacement) premecJtanje. denuncirati (lat. okrug. depalatalizacija (lat. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). dens. prinadležnosti. depauperacija (lat. pauper) osiromaši-ti. rasañivanje (bilja drveća). postrojavati se za borbu. sklonište. denuntiatus) dostavljenik. reppa pero. denunpijator (lat. v. dentin (lat. departicija (nlat. planta bil>ka. fil. glavna masa iz koje se sastoji zub. kol. pediculus) hig. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. deplacer) premestiti. dens. optuženi. sredstvo za skidanje kose i dlaka. zubni lekar. depilacija (nlat. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. depot) stovarište. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. depedikulacija (lat. prokazivač. npr. deplantacija (nlat. denuncijant. depletio) pražnjenje. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). pediculus vaš) hig. pertinecije. depilirati (lat. vojska koja služi za . deontološki doka z za postojanje boga. koje se obično šalje najhitnijim putem. zbog koje. zubna kost. deploajirati (fr. pogrešno ili rñavo postavljen. v. zub. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. brzojavi™. prokazati. dependances) pl. dentis zub) zool. sažaljevati. dependere) pl. postrojavanje za borbu. prav. voj. depilatio) opadanje kose. potkazivač. denticija (lat. magacin za robu. učenje o lekarskoj etici. nazvan još i moralnim dokazom. deplasman (fr. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denuncijant (lat. rñav položaj. žaljenje.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. bežični brzo-jav. fig. depilatorium) med. deon dužnost. dsntiekaliij(um) (lat. pauper siromah) osiromašavanje. de. dipennare) trg.

depozitar (lat. potisnuti sa položaja. zalog. de. dspolitizapija (nlat. potištenost. glatkoću. fiz. depopulirati (lat. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. prisilno upući-van>e u logore. depoviranje (lat. depositarius. fr. hartije od vrednosti i dr. depolarizacija (lat. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. nanos. u pohrani. deponere) v. u sefovima. či-novništvu. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. iskaz pred sudom.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. med. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). primiti ad cepozitum (lat. preklinjanje. en depot) na čuvanje. de-posedirani npr. fr. talog. službe-nike. de. polos) fiz. oterati. ulagač. opljačkati) raseljavati. depozitum v. trg. posredovanje. deport (ital. kad vanka prima na čuvanje. depostirati (fr. deponere) v. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. raseliti (stanovništvo). zauzimanje za nekoga. deponere) odložiti. depressio) voj. opadanje cena. depolitizirati (lat. npr. službenicima. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. in deposito) na čuvanju. depolirati (fr. kol. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. padanje cena. poslati u zatočen>e. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deprecatio) molba za koga ili za što. izgnan. polus. utučenost. ulegnuće. grč. grč. Francuza u Novu Kaledoniju itd. . npr. proterati. depopulari opustošiti. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. da bi ga davao drugima uz veći. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. an depo (fr. depozit. poslati po kazni u koloniju. depresija (lat. izgnanje. depresivna oblast meteor. vojsku itd. pogoršanje. u ostavu. deponent (lat. depreverbacija (fr. depo-posao bank. depositor) v. dakle. depreverbation) lingv. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. izvaditi iz prese. vladalac koji je zbačen s prestola. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depresirati (lat. astr. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. vojni materijal koji služi za dopunu. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. deponovati (lat. deposedirati (lat. depozicija (lat. deportare) prognati. prav. depozicija. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. spuštanje. polos stožer) fiz. topovsku cev upraviti niže. depozitorij(um) (nlat. proterivanje. depositorium) odelje-nje za čuvanje. klonulost psihičke energije. deportatio) progonstvo. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depolir) oduzeti sjajnost. uništavanje polarizacije galvanskom elementu.) i melanholijom. depozit (lat. upućivanje po kazni u neku koloniju. deponens (lat. izgnati. de-possidere. izopačenost. depozitor (lat. deponent. lišiti nekoga narodne naklonosti. deportacija (lat. ulaganje. meteor. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deportiran (lat. pokvarenost. deposse-der) prav. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depositum) povereno dobro. ulog. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. de polus. deprekacija (lat. bank. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. pro-teran. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. dati na čuvanje. depolarizator (lat. arhiv. in depozito (lat. deprimere. grč. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. depravacija (lat. npr. deponentni glagol. depoiularizirati (lat. depono-vati. deportirati (lat. pred sudom iskazati. depopulacija (lat. deportatus) prognan. deposter) voj. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. nešto. nizak pritisak vazduha. činovništvo. npr. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. poglavito osetljivosti. fr. knjigu. deponirati (lat. lišiti polarizacije galvanski elemenat. polos stožer) fiz. dati. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. v. Engleza u Tasmaniju. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. deprefiksacija. opadanje stanovništva. deponens) gram.). oterati sa mesta. depressio) psih. oblast koja leži niže od morske površine. deponens) polagač. svedok pred sudom. nlat. depopulatio) raseljavanje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. vojsci itd. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. de. ono što je dato na čuvanje. prognati. de poius. depolarizirati (lat. iskvarenost. depositeur) čuvar. razvrat-nost. deponirati. položiti. baciti u bedu. depravatio) moralno kvarenje. uložiti.

nlat. cena. derivan-tia) pl. uznemiriti. v. trebiti. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. proizlaziti. med. prema tome. derivometar predstavništvo. deprecijativan (lat. omalovažavadeprimirati (lat. derivare. derivatum. depurgirati (lat. depurantia) pl. u ime neke veće organizacije. derangement) smetanje. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. derivatum) gram. deprimere) pritiskivati. deranžman (fr. deputare) odrediti. izvod. pročišćavanje. poslanici. pokvariti. izvesti. depurirati (fr. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. potiskivani moždane opne. izvoditi. v. depuratorius) v. instrumenat za svlačenje. derivatum (lat. iz nečega. nered. derbi-krek (eng. derelikta (lat. derivare. postati od. deputatus) zastupnik. deputatio) izaslanstvo. derivatum. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). sla-biti. metron mera) avij. reč koja je postala od neke druge reči. u sredu posle Trojice. depuratoran (nlat. ostavljanje. depurer) čistiti. prefixe predmetak) lingv. deprimirana kapi-larnost fiz. derivatus) izveden. voditi poreklo od. oduzimati snagu. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. deputatum) onaj koji prima deputat. de. otrebiti. derivare izvoditi. voj. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. izvedena reč. derwis. tlačiti. izvoñenje. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivare. derivometar (lat. depurativan (fr. derivata) pl. avij. jugozapadno od Londona.. zadužiti se. pogružiti. trebljenje. poslanstvo. koja se održava. nov glagol patiti. slab puls. iznuravati. žito. predstavnik. kod katarakta. stanovati — stanovnik. diferenci-jacija. tj. derelikcija (lat. nov prost glagol. derivare. depurgare) čistiti. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. pročisti-ti. poremećaj. zapaljenje vratnih žlezda. derviš) pripad-nik derviškog reda. pomeriti. sredstva za čišćenje. koji znači oslabelost. dere vrat. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. depuratif) koji čisti. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derby) sl. derivare izvoditi) dolaziti. odstupanje od pravog puta. pretium. depuracija (nlat. derivacija (lat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. naročito koji pomaže čišćenje krvi. deputat (lat. remetiti. npr. lor-du Derbiju. derbi (eng. koji ju je osnovao 1779). stvari bez gospodara. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. drva. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. dereglija (mañ. deranžirati (fr. napuštanje. derivatum) gram. de profundis (lat. med. vrši popravku kursa. deratizacija (fr. očistiti krv. izvedenica. deputirac (lat. derivati (lat. derelictio) prav. npr. naročito lekovi koji čiste krv. deputacija (lat. prav. deprefiksacija (fr. izvoñenje. uputiti. vrednost) koji izaziva prezir. utući. derivat (lat. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. depurgatorius) v. izazvane njihovim obrtanjem. oduzimanjem predmetka za-. sekte (tarika). mat. oslabiti. med. ko- dsradenitis (grč. derivirajuća sredstva. zadržavati (koga). depurgativan (lat. de. de profundis) „iz dubina" (početak 130. . deputatist (lat. depuratio) čišćenje krvi. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. koji odvodi na drugu stranu. pobrkati. derivatio) gram. rivus potok. depurativan. depurgatoran (nlat. aden žlezda) med. oneraspoložiti. depurgacija (lat. ugnjetavati. deputirati (lat. derivativan (lat. hem. uznemiravanje u poslu. jedne reči iz druge. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. očistiti. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. po značenju i obliku. koji je postao izvoñenjem. u naturi. psalma. pasti u dug. pritisnuti. derelicta) pl. nerv povući naniže. poremećenost. ona koja odvode sokove. tur. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. depurgatio) čišćenje. prima godišnje u stvarima. derivancija (lat. smetati kome. poremetiti. klasična trka u Engleskoj. grč. depressorium) med. lica koja. depurancija (lat. deranger) uznemiravati. tj. npr. de-. derivativum gram. izabrati. Npr. kao jedan deo svojih prinadležnosti. depresorij(um) (nlat. stan i dr. de-primiran puls pritisnut. napuštene stvari. derivare odvoditi. derivirati (lat. depresorii nervi biol. poremetiti svoje imovno stanje. depurgativan. nazna-čiti. derviš (pere. pored plate. miševa.

lečenje kožnih bolesti. naročito u modi. skopeo gledam) aparat. ñerma. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. cilj. ñerma) med. derma talšja. dermatoze (grč. ukidanje neke naredbe. dermatopatija. veselje. v. ñerma. silazak. tovar jednog broda. derogacija (lat. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. koji ukida. dirnek) sabor. ñerma) kožni. svadba. dermatoid (grč. dermatijatrija.pojave na koži kod nekih. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. ñerma. opozvati. nauka o kožnim bolestima. tylos žulj) med. nacrt. pathos bol. dert) tuga. derogativan (nlat. grapho pišem) opisivanje kože. briga. smanjenje. vrsta. uzorak. deses muz. dermatodčlija. nćsos bolest) med. dermatotilus (grč. kožni. derma. dlačica i dr. ñerma) ned. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. oleum ulje) farm. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. stavljanje van snage. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. koji je u vezi s kožom. dermatoliza (grč. gljive gotovanke. poslednja novost. descente) silaženje. rasulo. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dermatomikoza (grč. kožni žulj. staviti van snage. dermatopatija (grč. jad. ñerma. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. raditi na uštrb. u vezi sa kožom. mykes gljiva) med. dermotilus med. logia) nauka o koži. des. dermoplastika (grč. derd. spuštanje. dermatoplastika (grč. nagib. kožni para-ziti. bol. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). rasturi!??. tur. 2. derospazmus (grč. dermijatrija med. v. zakidati. med opšti naziv za bolesti kože. opozivanje. •zapaljenje kože. svaka pora. dermalni (grč. derutirati (fr. derma. muz. dermatijatrija (grč. desenater (fr. ograničavanje. ukidan. ñerma. dessin) trg. vojska dovedena vodenim. dere vrat. gotovani koji žive na koži. grapho pišem) med. koji se tiče kože. disegno. ñerma. dermatozoe (grč. bol kože. pobrkati nečije namere. koji pripada koži. iatrela lečenje) med. opozivan. eldos vid. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. propast. patheln patiti) med. rasecanje kože. dermatalgija (grč. dermatonoza (grč. dernek. ono što je najnovije u modi. vašar. voj. derogativus) koji krnji. dermatitms (grč. dermatolog (grč. dermatologija (grč. spasmos grč) med. dermatičan (grč. derma. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. derma. skopeo gledam) med. ñerma) v. dessein. ñerma. desen (fr. ñerma) kožni. dernije kri ((fr. zahidanje. ñerma. algos bol) ned. neki zakon. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. činiti krivo. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatografija (grč. žalost. ñerma. dsrmologija v. šteti. ital. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). lat. . deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. šara. dermoskopija (grč. padina. zakinuti. razbiti. od ugovora). derma. dert (pere. bolest kože. voj. dermatologija. deroute) nered. osoba (nastaju trljanjem. ñerma. udarom. dermo. ukinuti. ñerma. dermatol (grč. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. ñerma. zakona. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. smanjiti. derut (fr. lekar za kožne bolesti. grč u vratu. radi na uštrb. v. derogare) krnjiti. pa i najmanja promena na koži. veština ggunjenja životinja. naročito nervoznih. žućkast. dermatom (grč. desantni brod (fr. okrnjiva-ti. ñerma. uzoraka. dernier eri) poslednji krik. pomoću koga se može videti svaka. zakinuće. dermatonoza. bežanje u neredu razbijene vojske. dermotomija (grč. oduzimanje. oduzimati. zoon životinja) pl. ñerma. plastike veština uobličavanja) med.derma 206 desenater derma (grč. dermaskop (grč. plan. v. ñerma. odstupanje (npr. logia) nauka o kožnim bolestima. dermatotilus.(grč. osujetiti. (fr. dernek (tur. okrnjivanje. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. za pola stepena sniženi ton de. zavesti. dermatodinija (grč. ñerma koža. desig-nare obeležiti) namera. tome sečenje) med. stavlja van snage. u obliku naročitog ogledala. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. povrediti. zbuniti. tj. otok kože. derogirati (lat. dermografizam (grč. plastike veština uobličavanja) 1. ñerma. površine ili dubljih slojeva kože. ñerma. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. npr. bora. dessinateur) crtač mustara. ñerma. fort. koji opoziva. odyne bol) med. derogatio) krnjenje. osnova jedne kompozicije. lat. smesti. dermatopatologija (grč.

crtao. fot. descriptio) opisivanje. očajanje. ime. ocrtava. isušivanje. razoriti. zahtev. očajan. naznačenje. disegnare) crtati. teško ožalostiti. describere opisivati) mat. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. Podanici . slatka i jaka vina). klonuo duhom. neograničeni gospodar. krajnje ogorčen. puste želje. descriptif) opisan. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. fr. dessert) v. ocrtavan. despekcija (lat. odrediti (nekoga). prikazivanje. nacrtano. dessiner. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. desquamare) oljuštiti. stvari kojih nema. za popunja-van>e zbirki. nlat. desiccatio) sušenje. describere. desperado očajnik) razbojnik. desideria pia) pl. designare) označiti. čeznuti (za čim). gubiti svaku nadu. desperatio) očajanje. deser. odredan. designator) razvodnik. dssignacija (lat. desigram v. desigvirati (lat. potrebu. žudnja. omalovažavati. designaciona presuda prav. desperirati (lat. deskvamirati (lat. baciti u očajanje. ostrugati l>uske. voće. obeležavan. čega nema. neu-tešnost. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. npr. desistirati (lat. klonuti duhom. potreba. opis. čežnja. pasti u očajanje. tiranin. despectare) potcenjivati. odreñivanje. despekt (lat. želja. desenzibilizacija (nlat. desperatan člat. poruga. desperare) čovek bez nade. designator (nlat. naimenovanje. desolacija (lat. desideracija (lat. neograničena vladavina. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. skromne. nedostatak. despotizam (grč. gubiti ljusku. desiderare) želeti. kraj. desinence) gran. honorar. despektirati (lat. deser (fr. molba. uništen. razoren. desperado (šp. nestale stvari. designatio) označavanje. deservit (lat. desinirati (fr. koje su poželjne. desine (fr. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperatus) očajan. desinencija (lat. desiderata (lat. decimetre) v. prezir. desquamatio) ljušćenje. poslastice). koji prikazuje. designativan (nlat. dakle. skicirati. verba desiderativa) gram. ucveliti. samovolja. prestati s čime.). stvari koje su potrebne. suv. ital. desideratio) nemanje. tanjir za voće i poslastice. desimetar (fr. nai-menovati (nekoga za nešto). desiderij(um) (lat. desiderat (lat. obeležava. neograničeni vladalac. nacrtna geometrija. a koji još nije uveden u dužnost. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. despekt. siccus. i koja mustru. imenovati. uništiti. deskriptiva (lat. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). potreba. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desikacija (lat. verba desiderati-va (nlat. despectus) preziranje. prikazan. imenovanje. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. deskripcija (lat. fr. desiderirati (lat. despectio) v. pod desenzi-bilizacija. desiderativan (nlat. gubljenje ljuske. designatus (lat. desiderium) želja. poslednji deo obeda (sir. razo-renje. despotes) neograničeno gospodarstvo. decimetar. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). ljušćenje kože posle kožnih bolesti. dessert) prislačni. bezutešan. dessine) crtano. desinere završiti se. desolare) opustophen. odreñuje. desideratum) nešto što je poželjno. opu-stošiti. osećanje bezizlaznosti. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. grdnja. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. titula nekih srpskih vladara posle Kosova.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. bezglavost. titula grčkopravoslavnih vladika. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. nešto što nedostaje. žude-ti. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. desiderata) pl. okaniti se nečega. desperacije (lat. očajnik. naz-načiti. designativus) označavan. desolirati (lat. nacrtao. desiderija pija (lat. rastvorenih u vodi. krajnje ogorčen čovek. desertni tanjir. desoliran (lat. duboka tuga. tiranstvo despotizam. re-dar. nedostajanje. deskvamacija (lat. desolatio) pustošenje. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desolare) pustošiti. bez nade. samovoljan gospodar. koji opisuje. označenje. despicere prezirati. rušenje. desert (fr. završetak reči. deskriptivan (lat. praznina koju bi trebalo popuniti. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. ocrtavanje. desiderativus) koji izražava želju. desperatist(a) (lat. koji označava. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. samodržac. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. prezirati. desperare) očajavati. krajnje ogorčenje.). decigram. desnog (grč. med.

na parče. izlaganje) nabrajanje do sitnica. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detaljirati. neograničena i samovoljna vladavina. detašman (fr. desudatio) znojenje.). voj.). name-niti. onaj koji peče rakiju. sudor znoj. destructivus) razoran. posvetiti. dosti dovati v. detaljirati (fr. detaše (fr. detache) muz. prevrat. dette) podužica. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. konsig-nator. descendentia) potomstvo. taksacija. destra (ital. uništljiv. detacher) odvojen od celine. en detail) trg. despotes) samovoljno.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. popravljen. prekapnica. opširno pričanje (ili: opisivanje. destilacija (lat. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. despotizirati (grč. destillare) destilacijom do-bijen. praunuk itd. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. postupati nasil-nički. poticati. unipggilac. de-. dodeljen. pridodato. detachement) voj. destructibilitas) razorljivost. desugestija (lat. opisivanju). do deliti. namena. koleno. poreklo. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. posvete. pečenje rakije. opuštenost.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. detailler) rasparčavati. razrušljivost. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destrukcija (lat. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. detail) pojedinost. nasitno. unipggavanje. trg. na komad. colla destra) kuz. ponovo napraviti tečnom. pretvoriti u paru. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. poboljšava. destinare) odrediti. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. de-. do sitnica pričati (ili: izlagati. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. destilirati (lat. destillare kapati. destruktor (nlat. detaširati (fr. otcepljen. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destillatus) hen. otkomandovati. destilirati. bez veze sa ostalim delovima. desublimacija (lat. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. adresat. izdvaja. osamljen. preznojavanje. det flotant (fr. spuštati se. padež cilja u najopštijem značenju. opisivanju). razo-rilac. pridodat. kazan za pečenje rakije. detalj (fr. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destructibilis) razor-ljiv. proces prikazan pod destilirati. detaksacija (nlat. dette flottante) leteći dug. descendentna teorija bkol. detailleur) trgovac namalo. vršiti nasilje. učenje o postanku. detaljiranje (fr. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. prečišćen. dsstiliran (lat. rashlañivanjem. sitnica. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. destruktibilan (lat. tečni proizvod destilacije. detailler) opširan. desudacija (lat. nasitno. destilat (lat. unuk. rasparčan. voditi poreklo. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. na parče). destinatarius. a potom ovu. prečistiti. detant (fr. descendent (lat. de. desnom rukom. det (fr. kostiju i dr. destra desnica) kola destra (ital. potanko. krčmiti. dette publique) državni. otcepljen od celine. descendens) potomak. isparavanjem prekapa-ti. dsstruktivan (lat. destructor) rušilac. destillatio) hen. opredeliti. detaljist(a) (fr. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . destinativ (lat. u novije vreme. destilater (fr. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. izdanak (dete. izlapiti. krajnji cilj. detaljiran (fr. destructio) rušenje. sitničar. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. fr. skidati se. despotski (grč. razrušljiv. det publik(fr. destinare odrediti) lingv. dug. podrobnost. detaxatio) v. Darvin (v. fabrikant likera. naročito Lamark (v. despotija (grč. an detaj (fr. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. prodaja namalo. detaširan (fr. prevratnik. hem. raza-ranje. destruktivnost (lat. a. nasilnički. isparavanje. descendencija (nlat. darvi-nizam) i Hekl. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. ako se ohlade do odreñene temperature. javni dug. opširno. descendirati (lat. destina-taire) trg. usitnjavati. opredeljenje. otcepiti. lamarkizam). rušilački. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. prekapavati. prodavati namalo (ili: nasitno. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. detaljisati v. despotes) neograničeno gospodarstvo. tiranski. uništljivost. sići. scendere) silaziti. komada ti. naročito državni dug. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave.i stilla kap) ispariti. neku tečnost. destillateur) onaj koji preči-šćava. destinatio) odreñenje. neograničeno. primalac. opisivati). destinacija (lat. destruktibilitet (lat. destinirati (lat. destinater (nlat. de-struere) razornost.

detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. detoner) muz. determinato) muz. stvarno raspolaganje nekom stvari. odreñivati. detonatio) pucanj. potajno motri rad pojedinih ličnosti. ldg. prav. odvraćanje od zla pretnjom kazne. opredelji-vanje. determinabilitas) odredljivost. gram. determinativus) odre-dan. pomenuto. ograničl>ivost. detergere čistiti) med. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. deteriorativan (lat. obustava. znojenja itd. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. oduzimanje. determinare) ograniči-ti. deterzorij(um) (lat. detergere) obrisati. determinatus) odreñen. detto. deteriinirati v. odlučiti. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. odluka. (lat. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. detersorium) med. jus detrakcio-nis (let.). toga istog. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. tečnost i dr. ograničljiv. grmljavina. v. zakup-ca. fr. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). supr.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. tj. a deto (ital. činilac koji odreñuje pravac i cilj. detonacije (lat. detoner) puknuti. posuña i dr. detonator (lat. eng. npr. napred imenovano. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. eng. detractio) odbijanje. iznošenje na videlo.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. nezakonito zadržavanje. odrediti. detonare. za razliku od sopstvenosti. determinanta (lat. presudan faktor. up. deterritio) zastrašivanje. detergirati (lat. deto (ital. npr. ograničen. npr. determinist(a) (lat. determinacija (lat. determinabilan (nlat. determinativan (nlat. detekcija (nlat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. klevetnik. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. očistiti. privatan detektiv lice koje. 2. sinteza opštih pojmova u posebne. sredstvo za čišćenje. detektor (lat. pejora-tivan. pogrešno pevati. tresak. tajni policajac. deterziv. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. otirati.detektiv 209 detranp determinativ (lat. koji odreñuje. pritežalac. determiniran (lat. pristalica determinizma. . pogrešno pevanje. determinativ. detersio) čišćenje. 6 kg brašna 9 kg deto. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. onaj koji raspolaže nekom stvari. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. muz. detektiv (lat. odlučnost. odredba. oštro naglašeno. opredeljivati. de. detectio) otkrivanje. deterrere) zastrašiti. detonator) upaljač. to isto. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. odlučljiv. odrednica. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. odlučno. odreñenje. čistiti. determinare odrediti) fkl. trg. ispadanje iz tona. rešljiv. odredbeni. detevtor (lat. determinisati (lat. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinabilitet (nlat. krvi otvaranjem vene. detegere otkriti. detective) potajnik. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detranp (fr. lat. deterdžent (lat. determinato (ital. panjkalo. opredeljenje. supr. pobudama. deterzija (nlat. pulsa. detractor) opadač. odreñenost. opredeljen. klevetanje. organizma i dr. determinante (lat. praviti snimci. detonirati 1. za-plašiti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. tobožnje sopstvenik. obelodanjivanje. detencija (lat. odlučljivost. prasak. detericija (nlat. determinare) fil. detraktor (lat. indetermini-zam. detrakcija (lat.grč. rešljivost. detentor) prav. deterirati (lat. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. determinizam (lat. eksplozija. determinabilis) odre-dljiv. disanja. materije. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. prasnuti. eks-plodirati. determinisati. tresnuti. (fr. eng. deterior gori) v. smenjivanje. detoksinizacija (lat. determinativus) gram. a detto) istoga dana. utvrditi. panjkenje. distonirati. deterziv (lat. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. otrti. determinare odrediti) mat. inde-terminist. detentio) zadržavanje. po porudžbini i za nagradu. detergere. sasvim neprimetno. opredeliti. detegere otkriti. rešenost. determinare odrediti) fkl. determinatio) odreñivanje. opredeljenost. dictum) rečeno.

teški vodonik.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). deuterogamija (grč. nepotpunost. deus. deuteroksid (grč. de-transportatio) tip. defanzivni ugao voj. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. de-transponere) tip. manjkavost. sskr. deuterij(um) (grč. manjkav. odbrambeni rat. thronos presto) lišavanje prestola. topovskoj ili puščanoj. izmešane strane ponovo dovesti u red. defektivni glagoli (lat. tj. detumescere) med. defectus) nedostatak. defanzivno sredstvo (lat. deuteroskop (grč. verba defectiva) gram. de. ozloglasiti. grč. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. imenica doba. deuteros drugi po redu) hem. opanjkati. bogovi. deuteroza (grč. deuteros. de facto) v. de. u kasi. de-transportare) tip. detronizacija (lat. defectus) krnj. grč. defensivum) med. deuteros. detur (lat. defectivitas) krnjost. jezgra teškog vodonika. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. vatri. detransportacija (lat.(grč. thronos) lišiti prestola. izbacivanje izmeta. šljunak. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). popustiti (otok). mešanjem. znak D. defekacija (lat. mana. ponovo rasporediti. difamirati. supr. koji nema svih delova i oblika. deuteroni (grč. prestati da otiče. „bog iz mašine". spoljašnje zaštitno sredstvo. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. rat koji se vodi samo radi odbrane. fig. deugeronomion (grč. defamirati (lat. defectivus) nepotpun. onaj na kojem se očekuje napad. drugi brak. tef) v. deuteros. v. odbijati. npr. sa prazninama. npr. defalcirati (lat. kvar. detumescencija (lat. detritus (lat. defektivitet (nlat. deuterijuma. nepotpuni glagoli. detricija (lat. deuterogonist(a) (grč. de. pisma. fr. de-transpositio) til. defanzivno oružje voj. oštećen. koji je za odbranu. proizvodi raspadanja. rušenja. splašnjavanje. pod fakat. fr. deutero. skopeo) drugi vid. podnositi) med. def. pathein patiti. detransponirati. koji je. deus (lat. nepotpun. ofanziva. detritio) trljanje. detur copia se. glagol jesam itd. iznenadna pomoć. istrošen kamen. tj. def (arap. grč. deuteros) ponavljanje. protocolli) prav. slika raće-na vodenim bojama. nepotpunost. taloga. detrahirati (lat. detur) neka se da. diffamare) izneti na rñav glas. npr. detumescirati (lat. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. detroner) v. prav. odbiti. vidovnjak. manjak. defektivan (lat.. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). dii) pl. prilaže se prepis rasprave. dewa. deuteros. defakto (lat. ukloniti. faix srp) požnjeti srpom. de. defensus. detronizirati. . defanzivni položaj voj. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. potonji. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. detronirati (lat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. detransponirati (lat. pathos bol) med. detritus) oblutak. rana napravljena trljanjem. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detransportirati (lat. uskratiti. detranspozicija (nlat. tj. deuteros. daff. oklevetati. daire. detrahere) odbiti. detruzorij(um) (nlat. v. greška. deuteros) hem. deuteronomijum. koje su tek docnije primljene u kanon. deuteropatičan (grč. radi zaštite od škodljivih uticaja. defanzivan (lat. ukloniti. grč. ispravljanje izmešanih strana. svrgnuti s prestola. up. detur kopija (lat. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). naročito šećernog soka pomoću kreča. deuteros. tur. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deus eks mahina (lat. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. deuteros. fiz. defanzivni rat voj. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. oduzeti. skopeo gledam) vidovit čovek. da se da. deuteropatija (grč. drugog ranga. defanziva (fr. defaecatio) čišćenje od šljama. defektiv (lat. zaštitni. deuteros. defektan (lat. prečišćavanje. defekt (lat. deuteronomija (grč. defectivum) gram. oxys) hem. biol. mesto izloženo unakr-snoj. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. deus eh machina) lit. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. splašnjavati. detronizirati (lat. detumescere) med. oksid drugog stepena. defensiva) odbrana. oduzimati. deuteroskopija (grč. dewas) bog. detrusorium) med. reč koja nema svih oblika svoje promene. theos. odbrambeni položaj. obediti. dni (lat. thronos. defensif) odbrambeni. detranspozicija. med. u antičkoj tragediji. npr. deuteroskop. fiz. na motoru. oni koji nemaju svih oblika. jedan deo nasledstva. hem. uzeti napred. praznina.

starešina manastira. defectuositas) v. defilman (fr. deficit (lat. dsfenzija (lat. kapija itd. dostavljač. defek-tivitet. pravobranilac.. suma za koju su prihodi manji od izdataka. popuštanje u snazi. slabouman. malaksalost. defemivacija (nlat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defektuozitet (nlat. pre-sudan. definicija (lat. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. definitiva sen-tentia) konačni sud. To je rodna.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). tačno. defectura) fark. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. konačan. grč. odreñen pojam. prolaziti paradnim maršem. npr. defektologija (lat.. dril. zaštitnik. defeminatio) pete. ćuprija. defaite poraz. manjak u kasi. manjkav. defekcija (lat. bez vere u uspeh ili pobedu. nejak. klijent. odreñenje (ili: odredba) pojma. zastupnik. popunjavati. defetizam (fr. deferens) onaj koji traži zakletvu. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. slab. zaklju-čen. nagrditi. pojam objasniti drugim pojmovima. defectus. defanziva. up. koji nekome drugom nudi zakletvu. klonulim. definitivum) konačno objašnjenje. unakaziti. slabljenje. dužnik. odmetnik. provizorijum). mentalno (duševno) slab. defici-taran. deficitan (fr. defetist(a) (fr. defektoskopija (lat. defile) tesnac. zaključenja mira pre pobede. defetirati (fr. manji iznos u jednom računu. genetička definicija. defectivum) gram. definicija. ureñivanje. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defetistički. ispunjavanje laboratoriju ma. nedostaje. klanac. defenzor (lat. klanac. pojam odrediti. klonulost. defectus. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. tj. defensor) branilac. defendendus) optuženi koga treba braniti. definitor (nlat. defaitiste) pristalica defe-tizma. definisati (lat. skopeo gledam) tehn. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. definitiva seitencija (lat. završne redakcija ugovora. grč. odreñen. defaire) praviti maloduš-nim. pr. de-figurare) pokvariti. konačna presuda. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. viši član jednog kaluñer-skog reda. praktični učiteljski ispit. ponovo naručivati. deferent (lat. dopunjavali. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. izričan. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. grč. deficiens) otpadnik. defectio) otpadanje. defectus. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defenzor. definitiva) završni ispit. odrediti) log. voj. definitum (lat. deficitaire) koji ima deficit. deficit nema. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. dopunjavanje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. iznu-renje. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. supr. definicija. paradni marš.). defilirati (fr. defenziva v. neverovanje u uspeh ili pobedu. onaj koji odreñuje. zameravati. defektura (nlat. definitiva (lat. unakaživanje. deficijent (lat. v. deficere nedostajati. iznurenost. definitum) nešto odreñeno. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. ispitivanje. definitor) odredilac. generička. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. defigurirati (lat. fig. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. tj. definitfo) log. definitivum (lat. . defilement) voj. naružiti. onaj koji ima manjak u računu. nagrñivanje. konačno ureñenje (supr. defiguracija (lat. svečano prolaziti. u pošti: javiti da je nešto nestalo. definire ograničiti. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defendens) v. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. deficijentan (lat. efeminacija. defendend (lat. čovek malodušan. ma-nisati nečemu. kec. deficiens) l. defile (fr. 2. nepotpun. definitivno. defendent (lat. štićenik. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. definitivus) odlučan. defiguratio) kvarenje. malodušnost. defektirati (lat. fig. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). snabdevanje. nedovoljan. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. kasi itd. odme-tanje. proneveriti. defensio) odbrana. manjkav u nečemu. nije tu) manjak. svečan prolazak. definitivan (lat. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek.

deflegmirati (lat. decemvirat (lat. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. grč. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. de. deformitas) unakaženost. od 10 stopa. inflacionisti. defterdar v. fr. katar. defraudans) proneverilac. „Zakon na deset tablica". prevariti. defolijacija (nlat. naročito u državnoj upravi. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. defungere) prestanak života. izgoreti. dehiscere) raspući se. grč. oblika. listopad. saviti. grč. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. osloboditi od vode. deformis) pokvarena oblika. defleksija (lat. deformatio) kvarenje oblika. dimovuk. unakaziti. centrum središte. nedostatak. kidanje lišća sa drveća i dr. deformisati (lat. phlegma) han. lažljiv. pes stopa) motka za merenje. deforman (lat. nakaznost. deflorare) oduzeti devojci nevinost.. mana. deflektor (lat. supr. deflagrare) sagoreti. dehiscencija (nlat. deceptivan (lat. dehiscentia) bog. phlegma sluz) hem. naročito u državnoj upravi. otvoriti se. dehortatio) odvraćanje. decenij(um) (lat. nagrditi. koji podvaljuje. defraudant (lat. gubljenje. narušen. iz stare rimske istorije. čestit. deflegmirati. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. decentia) pristojnost. deformacija (lat. prista-lost. deformitet (lat. decem. decentralisati v. decencija (lat. krijumčarenje. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. defluksija (lat. nešto više od 3 t. defloratio) obeščašćenje. defo (fr. decembar (nlat. ned. pogreška. deformis) v. dehiscentan (lat. defraudant. decemvir) član kolegija od 10 članova. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv.) dvanaesti mesec u godini. kao posledica i cilj toga. varalica. deflexio) skretanje. defraudator) v. de centra lizirati (fr. med. defraudatio) pronevera. od vode. decemvir (lat. defraudator (nlat. decem) deset. defunkcija (lat. tj. obgoreti. deflacionisti (lat. decsntralizacija (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. decentan (lat. decembra 1851. smrt. nedolazak na suñenje. utaja. skretati. deformisan. uzdržljiv (u umetničkom smislu). deflectere) savijati. krijumčar. deformisan (lat. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. naročito: prikriti porez. pokvarenost. dehidrogenacija (lat. tefterdar. decentralizirati. obeščašćena. inflacija. deflatio) fin.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. izostanak sa ročišta. defoliatio) opadanje lišća. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. utajiti. zjapiti. opadanje. genesis postanak) han. defraudare) proneveriti. prosinac. decere. skladnost. unakažena oblika. prav. deflegmacija (lat. decempeda (lat. pristojan. decemviratus) vladavina desetorice. brojeći od marta. veća samostalnost pojedinih delova. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. nagrñenje. deflacija (lat. proneveravati. prikladan. dehidratacija. najpoznatiji su. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). deflorator (lat. de. deflagrirati (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. oduzimanje nevinosti devojačke. državnog štrajka 2. tekućina. de. decens) pristao. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. dehidracija. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). vatrom očistiti. utajivač. unakaživanje. de-. pošten. deforman. hydor voda. deflorisati (lat. defraudacija (lat. def aut) oskudica. iskvariti oblik. prevara. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. savi-janje. . pokvarenost oblika. odstupanje. defter v. decemviralan (lat. unaka-ženost. savetovanje da se nešto ne učini. defraudirati (lat. podigne kupovnu moć novca. obmanljiv. skrenuti. de-. neopravdan izostanak. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. prikladnost. dehidracija v. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. deflektirati (lat. nagrñiva-nje. grč. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. up. decipere varati) varljiv. tefter. deflorata (lat. nagrñenost. defloracija (lat. dehidratacija (lat. god. obeščastiti. deflagratio) hen. deflatio) fin. unakaženje. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. dehiscirati (lat. defluxio) oticanje. decemvirata. decem (lat. naružiti. dehortacija (lat. carinu itd. zjap-ljenje.

decimalni razlomak mat. vraćanje duga ili neke obaveze i priznanice o tome. ispali™ (pušku ili top). decisivus) odsudan. decizivan glas (lat. razrešiti. podvaladžija. decharmer) lišiti draži (ili: čari. decizum (lat. aparat pomoću koga se nalazi i utvrñuje sposobnost pojedinih tela za provo-ñenje elektriciteta. desetkovanje. dati se prepoznati. desetni razlomak. dvo-. decimola (ital. manjak (ili: gubitak) u težini koji neka roba pretrpi usled odvajanja prašine. dešifrirati se kazati se. fr. desetni razlomak.. decimalni ra čun račun sa decimal-nim razlomcima. tumačenje nekog tajnog pisma. decesija (lat. decepcija (lat. decidere pasti. razrešnica. decernat (nlat. decider) rešiti. odužiti. npr. di-agein provoditi. skroz. deceptorius) v. litra) deseti deo litra. di. odlučna) borba (ili: bitka). decernatus) delokrug. decimer) svakog desetog izazvati. oštar. poet. dug