MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeg. aeg. aeg. plasso obrazujem. Magnes. metrfa) merenje vazduha. aeg. aerometar (grč. geokarpija. aeromiting (grč. fr. aeroidan (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. uvo) ned. aeg. lat. aeg. zagrejavanje letilica itd. zoon životinja) zool. aerotermodinamika (grč. aeg. bakterija u vodi. aeromshanika (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. naročito vazduha. statćs stajaći. aerotonometar (grč. therapefa lečenje) med. aeg. eng. aeg. naus. u vidu magle ili dima. stručnjak u aerolo-giji. aerokonvoj (grč. kartograf. čvorište vazdušnih linija. aeronaut (grč. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. meeting. aeg. aeg. skok padobranom itd. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aerobije. aeg. aerologija (grč. asroklub (grč. taxis ureñenje) zool. vazduholik. vazduhoplovstvo. aerotehnika (grč. aerotaksi (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. veliki aerodrom. aeromagnetometrija (grč. izgaranje. aeg. aeg. aeg.). pomorski) vazduhoplovac. npr. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. v. maglovit. avion. koji stoji. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. planos koji luta. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeg. aeg. Ićgos reč. aeg. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. klinein naginjati. aeroplan (grč. asroklinoskop (grč. aerozoli v. pneumatika. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeroza (grč. mechanike) fiz. aeroplan. us. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerolog (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. asronavigacija (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aeg. meteorski kamen. aeg. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aerostacija (nlat. terme toplota. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aerokar (od grč. aerokarpija (grč. aeg. aerolit (grč. aerosoli. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeromedicina (grč. aeg) ned. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeg. kamen koji pada iz vazduha.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeg. vazduhoplovstvo. aerokartograf (grč. lithos kamen) meteor. aeroplast (grč. aeroeides) koji ima vid vazduha. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeroskopija (grč. kretanje organizama koji se slobodno kreću. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. navigatio) plovidba po vazduhu.). manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. naus brod. aerometrija (grč. od istemi postavim. aeromantija (grč. eng. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. helikopterom i dr. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg. eksploatacijom i istraživanjima). aeroskop (grč. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeg. aeropauza (grč. aeroterorizam (grč. aeroport (grč. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. terror strah. aeroterapija (grč. aerostatika (grč. portus luka) vazduš-na luka. razvijanje vazduha u telu. eng. lat. aerotaksija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aerosoli (grč. aeg. aeg. tćnos napon. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom.). emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. nautikos brodski. aeg. aerootitis (grč. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aerostat (grč. lat. lat. aeg. koja se drži potiskom. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aerozoe (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi. . karpos plod) v. zbor. aeg vazduh. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. v. lat. aeg.

azigija (grč. agio) trg. flotta) „vazdušna flota". deo-nicama i sl. azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. ažio-kovto (fr. aerofite (grč. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. Asianus) stanovnik Azije. nezauzetost. azbestoza (grč. . naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. ret. tćpos mesto. Aeroflot (grč. silovit. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. lat. akcije. azgin (tur. obaviti posao na vreme. pomeranje. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. stvoren u maloazijskoj Joniji.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. igrati na berzi. pribežište. ažurirati (fr. baviti se ažiotažom. azbest (grč. koji je pronašao Edison. udešavanje mere. ital. aeg. trćpos obrt. 2. naročito zemljišta (terena). jedna vrsta nesagorljivog minerala. npr. zygon jaram) neženjenost. hartija od vrednosti i sl. životna sila. aerotropizam (grč. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). ažistaža (fr. phoneo zvučim) instru-ment. služi kao rñav toplonoša. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. kao i pod vodom. gutanje vazduha. pr. aeg. azijanizam ret. 2. praviti šupljike. ažioter (fr. a-. tzv. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. od nominalne vrednosti. aerofobija (grč. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. phagem jesti) med. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti.. aerofilter (grč. pa i kod tuberkuloznih. azelija (grč. phone glas) kuz. čudovište. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. pun života. asbestos neugasan) med. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. ažiotaža (fr. Asia. Azijat (lat. trgovanje novcem. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. . neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. aeg. duvački instrumenti. agio-conto) trg. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. aerofagija (grč. takoñe: epifite. ažija (fr. zavese u pozorištima i dr. agiotage) špekulacija. plahovit čovek. pravac) bog. a-. za izolaciju.: bog. aerofotogrametrija (grč. aeg. doplata. neman. nameštanje. končastog sastava. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. ažuran (fr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. hartijama od vrednosti. aeroturbina (grč. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. i 2. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. Takvi su pojmovi npr. aeg. aždaja (tur. nezavidljivost. aerofon (grč. phobeo bojim se. azeličai. na utočište u nekoj stranoj državi. berzanske zelenap!enje. višak. ažiotirati (fr. besan (obično o konju). nem. aeg. metafizičke. metrfa merenje) 1. vojnih begunaca i sl. ažur (fr. aeg. jedne deonice. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. veća vrednost jedne vrste novca. aeg. magneziju-mov silikat. azelia) neljubomornost. azil (grč. aeg. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. bujan. neudatost. aeg. aerofor (grč. aeg. phytcn biljka) bog. aerofotografija (grč. neprikosno-ven. phoros koji nosi) donosač vazduha. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. profesionalni igrač na berzi. azgm besan) 1. ajour) šupljikati. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. ala. geofite). osion. bombastičan. antički besednički stil. plašim se) strah od vazduha. aeg. phos svetlost. a jour) tačan i brz u poslu. aerofilatelija (grč. utočište. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju.. aeg. igranje na berzi. aeg. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. phos svetlost. a-sylos neopljačkan. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aerofoni instrumenti (grč. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. odnosno kiseonika. asbestos neugasan) mm. inače. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. izbegavanje vazduha. sloboda. v. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). hartije od vrednosti i sl. gramma slovo. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. doterivanje. preterano kitnjast govornik. lat. entelehija i mnogi drugi. aeg. ejderha) zmaj. aerotunel (grč. filatelija.

ajmana (tur. azotometar (grč. slojevi bez organskih ostataka. pl. periodos) geol. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ajnzac (nem. domaća životinja. Platonova škola. Lavoazijeov naziv za nitrogen. koji nije u stanju da održava život) hem. 2. ropsko podražavanje antičkih uzora. praznik beskvasnog hleba. hazir) 2. zoo živim. Aias) kit. naima krv) med. skitnica. arhaik. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. ajkuva (tur. a-zoon. akademija. urem mokriti) med. Ajša (tur. aKademikćs) v. logia nauka) v. karbonat bakra. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. akademičar (grč. ital. koji pripada akademiji. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. gotovan. aKademikos) koji pripada visokoj. sperma seme) med. pripravan. koji se tiče akademije. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. element atom-ske mase 14. aygir) pastuv. kralja salaminskog.19 azima (grč. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. 3.) vrsta plave boje. sin Telamona. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. azzurro) l.bez. nastavak ites) tin. plav mineral. neradnik. dakle. azotos. atomska masa 254. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). hajvar. einlegen staviti) štamp. akademik (grč. eins jedan) v. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. 2. dobrotvorne ustanova.zoon. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. 4. marva. akademik. haymana) 1. nebesko plavetnilo. a. dušik. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. Einsatz umetak. ua. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. poludeo i ubio se od žalosti.-tur. azur. azurala (arap. dobro. aylik) dohodak. 2. uložak) muz. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. 5.bez. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. azot (grč. a ostali je deo pod vodom). tur. ždrebac. ajvan (tur. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. velikoj školi (univerzitetu). usiljen. ajvar (tur. 1. lat. više-manje. radioaktivan.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. as-samt strana) astr. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. gotov. v. azuran. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. pilu. koji se tiče ove. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. ogrlina. ajzenaši pristalice Karla Marksa. Ayse živa) muslimansko žensko ime. zoon živo biće. a. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. bitanga. ajdamak (tur. egiologija. rednog broja 7. ajnštajnij(um). zb<zg toga. ajskastn (nem. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). hayirli) srećan. ajgir (tur. zyme kvasac. obrazovan na visokoj školi. fig. visoka škola za nauku ili umetnost. na noge! azurii (arap. a-zoon. hajvan. gde su akademski držali kongres 1869.) v. Eis led. a. azo-bojs (grč.067. ljubavnica. ajsberg (nem. akademizam (grč. azotos. spreman. slabljenje. najstariji period Zemljine kore. Otkriven 1954. ein jedan. te je. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. GGlato-nova filozofija. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. »sena ljubimica Muhamedova. azotemija (grč. azimut (arap. školski. air (tur. aKademia. plava boja neba. zoon život) kol. dobar. akademičar. ajam (tur. ili organskoga iz anorganskog. Ajas (grč.) v. malaksavanje. uplitanje. azurit (fr. azotos. 3. nedostatak snage za život. plavetnilo. airli (tur.) draga. azur. azotos. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). hayir) sreća.. aitiologija (grč. zadužbina. korist. plata. akademski (grč. grč. hemijski element. akademija (grč. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. budite pripravni. sila) med. azoodinamija (grč. ajluk (tur. Eisberg) ledeni breg. ajman. azur (fr. znak Es. redni broj 99. azoik (grč. aKademia od osobnog imena AKademos. ajnc (nem. azoospermija (grč. motka. ajnleger (nem. aitfa uzrok. azoturija (grč. dynamis snaga. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). vent-en. a-. azoogenija (grč. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). akademska rasprava strogo naučna raspra- . stoka. hazir ola) spremajte se. azojski period (grč. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. azur (tur. čestit. znak N. a-. haydamak) batina. trovalentan. gfgnomai nestajem. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. ajnakter (nem. krut.

horsko pevanje bez pratnje instrumenata.ne. akvaped (lat. aqua voda. a capella) kuz. Hristu i svetiteljima. pes. med. akaparer (fr. a-. fr. naročito protestant. acqerellare) slikati vodenim bojama. koji se ne peva sedeći. umiljato. a-Katalektikos) poet. akampsija (grč.akairologija 20 akvarelist(a) va. po svom ćefu. agere voditi) prav. akalkulija (grč. akvabatik (lat. potres mozga. aKataleptos) nedokučljiv. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. nezapaljiv. axampsfa) negipkost. a kapričo (ital. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. akva (lat. . akatarzija (grč. akvarelirati (ital. papilomi i dr. u četiri glasa. akarecevole (ital. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. tj. nedostatak razumevanja. fig. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. akairologija (grč. neshvatljiv. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. akva destilata (lat. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. podrugljivih pesama. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. bez.ne. aqua destillata) hen. akarecevole. praćena hipertrofičnim promenama na koži. prekapnica. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). omanje trnovito drvo koje raste u ist. aqua. pedis noga) podvodni bicikl. a-Kaustos) nesagorljiv. akvadukt v. Africi. akapLja bodlja. u nezgodan čas. akacija (grč. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akvatikum. accapareur) nakupovalac. graphfa pisanje) med. akva Bineli (nlat. akagrJa) neplodnost. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akaša je starija od svih njih. akak!a) bog. aKairos nezgodan. pravo isuši-vanja zemljišta. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. aqua. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. aqua. akatapozis (grč. kao „prostorna supstancija". akvagij(um) (lat. zbirka satiričnih. akvanautika (lat. akvarelist(a) (fr. vrsta berila. akaustičan (grč. a-Katastatos) nepostojan. četvoroglasno. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. od koga se dobija gumarabika. a. akvedukt. samovoljno. nepravilan (za groznicu). akatalektičan stih (grč. ned. accarezzevole) muz. ukrućenost udova. nena-klonost prema čistoći. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akvaplaning (eng. kao što su bradavice. akaparisati (fr. grč. akvaplan (lat. reč akakJa znači nevinost). aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. marinus morski) min. aqua) voda. aqua. tj. v. akatist (grč. Kataposis pijenje) med. aqua Binelli) farm. Kata. med. neuredan. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. a kvadro (ital. a kapele (ital. nepoi-manje. nemogućnost pijenja ili gutanja. nemanje srca. ljupko. nego stojeći ili u hodu. koja se peva. axantha bodlja. akantologija (grč.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. pravo odvoñenja vode. a-. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat.) fil. malodušnost. a. Kathfzo) ne sedeći. destilacijom prečišćena voda. akatastatičan (grč. aqua. eng. nestalan. a capriccio) nuz. nepojmljiv. akaša (ind. naročito na Veliku subotu. v. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). aqua. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akatističan (grč. a-. aKathars(a) nečistoća. aquaplaning) sp. axantha bodlja) ned. neprikladan govor. akantoza (grč. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). akatolik (grč. akarpija (grč.. Kardfa srce) fiziol. po učenju Upanišada: etar. akantopelvis (grč. stojeći. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. logia govor) nezgodan. nepriličan. akatagrafija (grč. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. neshvatanje. Etiopiji. zgrčenost. pelvis karlica) med. akademski grañanin slušalac. kamerama i dr. lat. akataleptičan (grč. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. med. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akatalepsija (grč. akvamarin (lat. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. zakupac robe radi cphekulacije. snabdeveno reflektorima. logia govor) lit. akarecevolmente (ital. mekuštvo. akardija (grč. nečistoća krvi. accarezzevolmente) tuz. a quadro) muz. a-. akvalung (lat. planus ravan) sp. student univerziteta. bodljikava karlica. akvarel (ital. calcul račun). nautika.

accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akedija (grč. metron mera) med. acenonoet. nabavljene. aklastičan (grč. akvadukt. akumetar. ret. akiurgija (grč. jednoglasno. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. akvijescsncija (lat. pristankom svih. stečeno. odomaćivanje. akvila (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. acquisitor) čovek koji nešto stiče. aki (fr. aquaticum) prav. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. acquisitor sticalac) trg. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. koji ne prelama. aKesis) v. akvizitum (lat. uzetost živaca. acclimatio) v. acclimatatio) v. acclimatisare) prila-goditi. aklamacija (lat. aklamirati (lat. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. budala. umirivanje. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. 3. acedija. fortis jak) hen.akvarij(um) akvarij(um) (lat. fig. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. akio čujem. kišovit. aidestos nezatvoren) Opt. aqua. nabavljanje. accollata. akvaterarij(um) (lat. par acclamation) izvršiti izbor. akognozija (grč. akirija (grč. zool. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. kuapbv zagasito-plav. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akizam (grč. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). aquositas) bogatstvo vodom. aklimacija (nlat. akinezija (grč. aquosus) pun vode. aqua. acezija. aklimatiziranje. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). kad lisica kaže da je grožñe kiselo. a-. prelomio stanje u razvoju bolesti. koji živi u vodi. akvatikum (lat. ergon delo) ned. akte vrhunac. akvozan (lat. aquarius) astr. ducere voditi) 1. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. uz platu ili proce-nat. akolada (lat. Akvarij(us) (lat. npr. . akvatinta (lat. tj. aquatilia) zool. akoemetar (grč. sticanje. aklimatizirati (nlat. klicanje. izmirenje nekog dugovanja. nabavlja ili zadobiva. akvedukt (lat. kad se neko pravi da nešto ne mari. nauka o lečenju sečenjem. aKedeia) v. barovit. akmak (tur. arh. ime jednog sazvežña. močvaran. farm. akvijescirati (lat. šiljak) med. stari rimski vodovod. ovlašćeno lice koje. akenonoet v. navikavanje na tuñu klimu. 21 akolada akianoblepsija (grč. zarañuje. akpe) med. kanal. bogat vodom. akme (grč. naviknuti na neku tuñu klimu. gnosis poznavanje) med. oblik ruskog larpurlartizma. aklimatizacija. v. stečeno dobro. zadovoljiti. bez pojedinačnog glasanja. 1. upotreba reči u prenesenom smislu. pozdravljati klicanjem. skupljač oglasa (za novine). 3. ili usvojiti kakav predlog. akijezis (grč. aceridi. pokraj vode. 2. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. aqua. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. aquila) zool. zajednička tekovina muža i žene. snažna voda.. bez pojedinačnog glasanja. collum vrat. acquisitio) tekovina. vodeni. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. z. akvatičan (lat. akug£a) neprava upotreba jedne reči. poznavanje sredstava za lečenje rana. god. aklimatacija (nlat. akvagijum.adobivanje. astr. ital. mesto u apoteci gde se drži voda. orlovi (orao suri i orao krstaš). akov lek. gnojnica. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. fr. zarada. odomaćiti. aklimacija. aquiscere) umiriti. vlažan. orao. ukočenost jednog uda ili više udova. acquit) plaćanje. aćtak) glupan. aklimatizacija. akvestus konjugalis (nlat. nauka o hirurškim operacijama. akefalos (grč. kišovitost. aKinesfa) nepokretljivost. akvizitor (lat. akik (tur. ne lomi zrake. a-.. aklimatizacija (nlat. akvatilije (lat. čovek koji ne trpi ničiju vlast. vodene biljke. anne (grč. priznanica. aquila) pl. Kyesis trudnoća) ned. aquiescentia) umirenje. fig. acquestus conjuga-lis) prav. blepo vidim) ned. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. aKephalos bezglav) sanjalica. bubuljica. a medved za žute kruške. nesposobnost »sene da bude oploñena. aqua. med. aquaticus) podvodan. vodovod. akvozitet (lat. kri-tično. akvafortis (lat. uzvikivanje. akvizicija (lat. v. atiline (lat. ake lečenje. akezija (grč. akviziter (lat. vodovodna cev. ukras u obliku orla na zabatu kuće. 2. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). aklimatacija. slepilo za plavu boju. prilagoñava™ podneblju. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). slatkovodne životinje. par aklamasjon (fr.

unapred. vansudsko poravnanje. izgladiti. akomija (grč. akompanjirati (fr. akreditiranom. akord (ital. slagati. aKolastos) neumeren čovek. a ne nadnicom. nlat. uvaženje. kćsmos uredan) neurednost. akoz lek. bledilo. akosmija (grč. na račun. kranfon lubanja) fiziol. a-. uzimanje unapred. akonto. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. samo modifikacije božanstva. accompagner) pratiti. pripojiti. zglašavajući. assoglmoder) podesiti. a-. trg. voj. akrep (arap. unapred. accommodement) udobno ureñivanje kuće. bez istinske stvarnosti. poverenje. akrescenziJa akorder (fr. asge) engleska mera za površinu. v. kuz. a-. ad. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. vezati za ggritke. fet akompli (fr. akratija (grč. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. na ime. a conto) trg. otuda: dati neki posao u akord. akranija (grč. punomoćje. god. saglasnost. zglaša-vati. dovršen. ove-riti. odobriti. tur. udesiti. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. svršen. poravna™ se. a-. glas. accompli) završen. assogrogage) prisajedi-niti. sprovodnik. akreditirati (nlat. na ime zarade ili primanja. udešavanje muzičkih instrumenata. akosmizam (grč. accoler) obgrliti. okončan. opunomoćiti. akordando (ital. a-. na ime zarade ili primanja. accorporatio) sjedinjenje. accordatore) kuz. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. npr. samo bog. Aconitum napellus) hem. ne nadnicom. izravnati. kao jedino što doista živi. udešavanje instrumenata i glasova. accordo. sobe i dr. logia nauka) nauka o lekovima.22 ramenu novoproizvedenog viteza. namestiti se udobno. akordirati (fr. slaganje. poverenje. tačkati. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akrep) škorpija. nečistoća. accordeur.. akrescenzija (lat.8 t2). zglašavanje. ćelavost. udesiti (glasove. uroñena nakaznost glave. accrementum) poraštaj. akomodacija (lat. zglasilac. udešavanje. pa i sam svet. spojiti. akomodirati se. accreditare) ovlastiti. tj. accordando) kuz. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. sloga. proždrljiva!]. zagraditi. zglasilo. accordamento) muz. udesiti se. accompagner) pratilac. priraštaj. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akolast (grč. kote kosa) ned. akreditirati se steći ime. pridružiti. priseo jiti. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akordoar (fr. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. namiriti se. ital. poravnanje. pripadanje. akolirati (fr. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). predujmiti. accorder) zglasiti. kuz. bezdlačnost. urediti. kotyledon udubljenje) il. a conto) uzimanje na račun. zagrada. akordion (ital. bog. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. terme. po dešavanje. uzimanje predujma. priznati. akompanjist(a) (fr. pogodba.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. porav-nati. plaćati taj posao po parčetu. akontirati (ital. jakrep. uopšte svaka otrovna životinja. sprovoditi. koji je u punoj snazi. „štimer". aceordium) kuz. fr. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. u ime predujma. akratos jak. akomodirati (lat. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. krateia nemoć. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. ckrku-larni akreditiv akreditivno. akrement (lat. o plaćanju nekog duga. sporazum. 'aqrab. overenje. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. akreditiv (nlat. naročiti način plaćanja radnika. akorporirati (nlat. med.. akdniton jedić. fait accompli) svršen čin. fr. akomodman (fr. poravnati se. o sredstvima za lečenje rana. accordoir) muz. sporazumeti se. . slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akolit (grč. dok su sve ostale stvari. viljuška za zglašavanje. žderonja. accommodare. accommodatio) udešavanje. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. akratoterme (grč. akotiledone (grč. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. akonitin (grč. voj. utvrñenja i sl. predujam. akompli (fr. staviti u za-grade. akontacija (ital. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. združenje. ugovor. akologija (grč. složiti. = 4840 kvadratnih jardi (4046. bolestan izgled lica. po svršenom parčetu. aKĆluthos) pomoćnik. a ne nadnicama. žice). akr (eng. dati kredit. accord. dopustiti. zagrliti. accreditivum) punomoćstvo. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. udešavajući. a kong» (ital. povećanje. a-. tip. suprotno: ateizam. akordamento (ital. nl. pronañena 1829. suma koja se uzima na račun. akorporacija (nlat.crescere rasti) prira-štaj.

akrostih (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akribologija (grč. kiselina. akridofag (grč. nekritičan.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. oleum ulje) hen. pelivan. monos jedini. npr. akromfa) znat. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. bazipetalan. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akriminacija (nlat. pisanju. akros. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. sophia mudrost) najviša mudrost. istraživanju i. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akrokolije (grč. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. savesnost. aseg oštar. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akrimonija (lat. odyne bol) ked. tj.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akromion. koji nosi plod na vrhu. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. med. usmen. donje vilice. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akrokefalija (grč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akroazis (grč. gornji. akros. okrivljavanje. šiljat. temeljitost. akros. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akros. petalon list) bog. karpos plod) bog. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. predavanje. akros. u obliku predavanja. akromion (grč. ahromatin. čitanje. postupak pri radu kiselinama. acrimonia) oštrina. opori lekovi. akribometrija (grč. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. pleće. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). rasuñivanja. polis grad) gornji grad. gorčina. tačnost u govoru. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. slemenu grañevina. lopatica. accriminatio) optužba. akros. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrosofija (grč. naročito krajnjih. akro. akritičan (grč. akroamatičan (grč. ljutina. akropetalan (grč. akroterija (grč. akribes. redak) pesma kod koje početna. ljuti. akrobystfa) v. prevrtač. akromatopsija v. akromegalija (grč. akropatija (grč. akrolein (lat. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. brižlji-vost. graphfa. akribes. akrobata) (grč. ruku i nogu. odseca. teško razumljiv. gipko-sti i okretnosti. kratkoća jednoga ili više udova. akros. jezika. ahromatopsija. akrizija (grč. optuživanje. otpornost. akros. <upr. akropostija (grč. akrogrami (grč. stfchos niz. akrobistija (grč. avij. akrobacija (grč. glavica) ark. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova.(grč. pisanje) tip. aseg ljut) farm. akrotizam (grč. plećka. akros. oporost. krajnji. znat. onaj koji se hrani skakavcima. akrobatika (grč. akro. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. poslednjeg uzroka stvari. mikrćs mali) med. nosa. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akrisfa) nerasudnost. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akromatin v. akromikrija (grč. akros. phagos žderač) skakavcojed. ahromazija. akribija (grč. vrh zgrade. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akromonosilabike (grč. pathos bolest) med. akros. akrobistija. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. kolon ud) št. kome je potrebno usmeno objašnjenje. krajnji udovi tela. akroliti (grč. akromazija v. akrfs skakavac. neodlučnost. akrije (lat. ruke i noge) od kamena. akros. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). usnica. akros. neodreñenost stanja bolesti. akrokarpičan (grč. gornji deo. akros. akrografija (grč. koji se. metron) tačno merenje. Akropolis (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrćasis) slušanje. akronim (grč. kephale glava) znat. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. . u životu. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. šiljatost glave. akrilna kiselina hen. megas velik) med. akribeia) tačnost. uopšte. akribometar (grč. predavanje. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. pri obre-zanju. akroterion vrh. akropostija. akroama (grč. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja.

hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. živ. akta publika (lat. radan. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. akros. aktis. acte) delo. radnje. praktično. rasprava. pojačavanje delatnosti. očevidna istina. activus delatan) radan. radi u nekoj oblasti (npr. tj. uvesti u aktivnu službu. crtež ili slika nagog čovečjeg tela.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. koji se ne dokazuje. 2. aktivnost (lat. čin. svojstvo sunčanih. eng. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. activa) trg. v. Aktentasche) torba za spise. nedokažljiva istina. delanje. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. os) osni. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. svaka svečana javna radnja. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. imovina. osovina. acteur. poz. mekanog tela. aksungija (lat. radni. okretan. potraživanje (suprotno: pasiva). aktinidi (grč. hartije od vrednosti. fil. activus delatan. stopala. activus. aksinomantija (grč. naročito sudska radnja. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. actor vršilac. onda su i meñu sobom jednake). aktivitet (nlat. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. agere delati. aktiv 2. „osovine Berlin—Rim—Tokio". gram. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. aktivi (nlat. tj. 2. aksijalni (lat. axis osovina. koji vredi. aktinos) hek. axis oca. aksilarni (lat. akrocijanoza (grč. acta od agere delati. pl. 2. pogurnuti. delovanje. activus delatan) onaj koji je delatan. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. salo. 1. aksonometrija (grč. manteia proricanje) proricanje po sekirama. zrakova da izazovu hemijske promene. koji radi. pospešiti. akrofobija (grč. bradva. pospešavati. . pregalački. aktinos sunčani zrak. učenje o vrednostima. radnja. aktive (lat. razjarenost. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. od kojih sopstvenik ima koristi. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. istinit. javne radnje. osovinski. aksenija (grč. activus delatan. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. aksiomatika nauka o aksiomima. hem. ubrza-vati. aksiologija (grč. dejstvo. bez kostura. ne raditi po njoj ništa. akrćcholos jarostan. aktiv-nost. aktivizam (lat. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. naročito u sudu. aktivacija (lat. up. dela. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. aktinizam (grč. još u službi. raditi) pl. logia nauka) fil. trg. activitas) živost. vredan. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. aktivitet. axilla pazuho) pazušni. v. ahbp oca. državnim nad-leštvima itd. timologija. aktivan (lat. javni spis. actum. pretres. šake. politički aktivist). aktivist(a) (lat. stavljanje u delovanje. ubrzati. actinaria) 3001. pristalica aktivizma. one koje se tiču države. aktfs. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. negostoprimstvo. moruzge. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. fr. nlat. nadljubiča-stih. activi) pl. marljivost. aksiom. usta). axine sekira. acta publica) pl. aktfs. axioma ugled. uši. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist.. koji dejstvuje. radan) 1. farm. okretnost. akter (fr. delatnost.) med. mast. aktiva (lat. nekretnine). zrak) fiz. activus) v. lat. activa) trg. koji označava delatnost) 1. njegovim stalnim nastojanjem. gram. ili su mu čak od štete. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. razjaren) jarost. radno stanje (suprotno: pasiv). aksiom (grč. activare) v. istina koja se ne može dokazati (npr. akros. aktivisati (nlat. revnost. teorija vrednosti. akroholija (grč. osovina. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktinije (grč. aktivirati. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. actus. aheša) negostoljubivost. imanje (novac. act. raditi) fil. acta apostolorum) pl. Achse osovina) „osovinaš". metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. akseničan. spisi koji se tiču nečega. aksist (nem. izvršilac) glumac. aktentašna (nem. morske životinje iz porodice anto-zoa. aktivator (lat. očevidan. axios vredan. dela apostola. v. radni. za razliku od pasiva. akta (lat. aktivirati (nlat. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. radinost. aksiomatičan (grč. odstraniti je. activare) staviti u dejstvo. u dejstvu. Kad su dve količine jednake trećoj. suprotno: inaktivi. akta apostolorum (lat. akt (lat. ustalački. cijanoza.

zastupnik. aktis gen. goveda i svinja. . acuitas) šiljatost. accusatorius) prav. akuzacija (lat. poluvreme raspada 3. svečan čin. aktinometrija (grč. aktus (lat. ostvariva-ti. grapho pišem) fiz. aktrisa (fr. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. dat. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. actuarius) sudski pisar. znak Ap. aktinična energija (grč. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. akuleiforman (lat.). actuatio) med. dejstvo nekog leka na organizam. naročito: oštrina tona. aktis. aktuelaost. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. optuživanje. actualis) v. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. atomska masa 219. aktualizirati (fr. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. redni broj 86. današnjica. aktinograf (grč. aktis. aktis. ostvariti. svečanost. što). actus) radnja. aktor (lat. aktuelna energija živa sila. aktualizo-vati. metron mera) 1. sadašnja važnost. aktinoskopija (grč. aktinomicete (lat. aktualizacija (lat. savremen. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. actualiser) v. spol-no sjedinjavanje. optužljiv. nlat. optuže-nik. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktinogram (grč. rentgenogram. accusativus) gram. koji je na dnevnom redu. odista. suprotno: akuzatus. aktuelnost (fr. rad. koji hemijski dejstvuje. aktis. stvaran. aktinos zrak) fiz. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. stvarno. aktualitet (lat. fr. aktinoidi v. aktuelan (nlat. advokat. agere raditi. supr. skopeo gledam) med. hem. metron mera) fiz. aktis. actualis) sadašnjost. accusator) tužilac. redni broj 89. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova.. gramma slovo) rendgenska slika. bodljikast. aktis. teorija aktualiteta psi*. aktis. tužitelj. aktis. actu) u istini. aktualitet. radioaktivan element. zrakast. aktinografija (grč. stvarnost. aktualizovati (fr. aktinomorfan (grč. akuzativ (lat. 2. actuel) v. činjenički. aktinomikoza (grč.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. koji hemijski razlaže. aktis. akuitet (nlat. aktuelan. aktu (lat. optužilac. delo. aktinoelektricitet (grč. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. nevidljivi. ispoljava se na organima za va-renje. školska svečanost. oni koji stanuju na obali. istinit. koji se odnosi neposredno na današnjicu. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. accusatus) tuženik. aktinometar (grč. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. actualis. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktinon (grč. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. aktis. tužilac. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. kinetička energija. ispitivanje. ascusa-bilis) tužljiv. znak As. današnji. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. accusare optužiti. therapeia lečenje) med. ostvarenje. aktfs. prozračavanje rendgenom. aktinimetar (grč. aktualan (lat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. naročito geologije i bio-logije. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. prouzrokovači aktino-mikoze (v. prenošljiva i na ljude. akuzatus (lat. aktuar (lat. graphia opis) nauka o zracima. optuženje. aktis) hen. actualis) fil. ostvarivanje. danost. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). a ne nešto supstancijalno. mykes gljiva) ned. morphe oblik) bog. actualisatio) privoñenje u delo. izdavalac punomoćja. aktovka (lat. aktinoterapija (grč. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. akte strma obala) pl. aculeiformis) žaokast. Actinomyces) biol. akuzator. actor) prav. dan. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). accusatio) tuženje. tuži-lački. atomska masa 227. actuel) sadašnji. privesti ili privoditi u delo. čin. aktis. sparivanje. današnja zanimljivost.92 sek. akuzator (lat. aktinij(um) (grč. energeia delo. akuzabilan (lat. princip prirodne istorije. primorci. savremenost. lečenje zracima. jesu aktinski. aktuacija (nlat. kažnjiv. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aktinidi. zrači H-zrake. optužni. aktinski (grč. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. med. actrice) glumica. akuzatorski (lat. aktis. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. metron metar) fiz. aktualizam (lat. oštrina.

akcentuacija. staviti. akupunktura (lat. naglašavanje. akut. akcentus gravis (lat.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accelerare) ubrzati. usvojljiv. accelerativus) ubrzavan. akušeza (fr. akceptor (lat. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. acceleratio) fiz. način lečenja nekih bolesti. akutangularan (lat. slušam) fiz. ubrzanje. priznati. odobriti. a obično traje do 40 dana. accumulatio nagomilava-nje) 1. izvijeni naglasak (u grč. vezivati dva po dva. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. primalja. accoupler) sparivati. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. akumetar (grč. teški naglasak (u grč. nauka o zvuku. akceptabilan (nlat. prihvatljivost. punctura bod) med. akceptirati (lat. akumulacija (lat. akcentovati (lat. akcentus cirkumfleksus (lat. akutan (lat. acceptabilis) primljiv. metron mera) v. acutus oštar. accentus naglasak. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akustikos. prihvaćen) primanje menice. 2. kao u molra. dvornice. acutus accentus) gram. v. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. vez. i fr. 2. akcelerometar (lat. novac. modernizacija (primitivne) kulture. akcentus akutus (lat. nagomilavanje (reči i izraza). accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. accoucheuse) babica. acupictura) vezenje. akcentovanje (lat. acceptare) v. prek. oštri akcent. reč kojom se izražava primanje menice. a druga akceptant— primalac). „sprejeta". koji ubrzava. slog ili neku reč. akupiktura (nlat. akcept (lat. akcept. akut (lat. gramatici. jednog glasa. porañati se. grč. acutus) oštar. valac. . primalac jedne na sebe vučene menice. ubrzavajući. pozori1pte. akušersko odeljenje med. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akustika (grč. accentus circumflexus). acus igla. akuširati (fr. odobra-. akcepta (lat. acceptus primljen. acceptatio cambii) primanje menice. babičiti. savestan. prihvatiti. oštri naglasak. steći. skupljač. akcelerirati (lat. sloga ili neke reči putem naglašavanja. angularis ugaoni) kom. acceptibilitas) pri-mljivost. spojiti. nlat. accumulare) nagomil(av)-ati. akumulirati (lat. akceptilacija (lat. akoemetar. accoucher) pomoći ženi da rodi. cirkumfleks. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. prihodi. nagomilavač) fiz. primljena menica. naglasak (sloga ili reči). akceptibilitet (nlat. accentus acutus) gram. poroditi. accepta) pl. uredan. akustičan (grč. nauka o trudnoći. acceptare) primalac. akumulator (lat. ispravan. primaljstvo. stavljati ak-cente na reči. akceptirati. acculturation) l. spajati. accentus) gram. ubrzavanje. crkva). akceptacija (nlat. „prihvaćena". poroñaju i babinjama. akcent. poroditi se. accentuation) gram. spa-riti. akceptovati (lat. tačan. accumulator gomilač. logia nauka) gram. accentus gravis) gram. akušer (fr. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. pri izgovoru. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. acceptare) primiti. akcentuacija (fr. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. koji prisiljava na brzo rešenje. akcentologija (lat. accelerare ubrzavati. nauka o akcentima. trasat. oštrougli. gram. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. jedna je promitent — ponu-ñač. akupresura (lat. akuplirati (fr. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. up. acupressura pritisak iglom) med. akuo čujem. accoucher) babištvo. sticati. akceleracija (lat. ubr-zavati. ret. paciscenata. akceptant (lat. od dveju ugovoračkih strana. prihvatljiv. znak za obeležavanje naglaska. accepti latio) trg. akulturacija (eng. grč. gramatici). akuratan (lat. nagomilavač. akuo čujem. accentus naglasak) gram. dohoci. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). accuratus) brižljiv. gravis. aparat za skupljanje električne energije. akcen(a)t (lat. primljen od Kineza i Japanaca. isticanje. akušerstvo (fr.

izbor jela po jelovniku. raspusna. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. a la kart (fr. alabastar. halal. naučiti.. priraštaj. lat. akcesit (lat. accisia. acceptio) primanje. akcizant (fr. al. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. delanje. jezičara. gde je vladao rñav umetnički ukus). slučajna zarada. action) radnja. pomoćni. deoničar. Al-kuran itd. a la carte) prema jelovniku. acctionnaire) trg. pripravnik u službi ili zvanju. sreća. akcesoran (nlat. halayik) 1. preduzimlji-vost. alaj-beg (tur. prila-zak. obrazaca. mnoštvo. akšam (tur. sluškinja. optuživati. naročita. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). tužilac. čuti. alajka (tur. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). gomila. delatnost. akciza (fr. sporedan posao. a la bon-er (fr. senzal. tur. alabaster (grč. uzgredan. lat. akcija (lat. akcesija (lat. alay bayragi) glavna vojnička zastava. tip. akcesist(a) (lat. slučaj. akcidencija (lat. 3. ak§am) l. accessus. alal. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). accidens. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. stupanje na vlast. alabastrum) št. Aladinova lampa v. accedere pristupiti. akcidence (lat. druga nagrada. akcizor (fr. zalazak sunca. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. fr. usvojene značenje neke reči.akcepcija 27 privreñivanje. accidere dogañati se) prirez. trošarinu. accise) odrediti prirez. slučajan. accidentialis) nebitan. prvi mrak. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. accipere) primiti. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. odeljenje konjanika. usvajanje. actionator) tužitelj. akcioiiradi-jus avij. alabastros. accise) trošarinac. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. akcionirati (lat. alabastersko staklo mutno. trošarinu. ono o čemu niko ne vodi računa. sporedna nagrada. alev. što je promenljive ili slučajno u njoj. alabandizam umetničko ošljarenje. trošarina. koji nema veze sa suštinom stvari. a la (fr. delanje) radni. a la bonne heure) u dobri čas. actio rad. pokvarena. pristup) početnik. Aladin. accidere. accidentalis) v. nlat. po. alaj-barjak (tur. accessus pristupanje. alkohol. koji se tiče dejstva. »sena opaka jezika. al-) arapski član. accessio) pristupanje. med. akcionar (fr. npr. akcionator (nlat. oporezovati. rumen. deonica. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. ala breve takt (ital. slučajne osobine neke stvari. osetiti. parada. u vodi teško rastvorljiv. actio tužba) tužiti. de-latni. izrada tablica. alay) vojska. akcizirati (fr. eng. trg. akcidentalije (lat. accise. akcidens (lat. al) otvoreno crven. po zalasku sunca.(ar. al-kali. vreme četvrte molitve muhamedanaca. akcidencijalan (nlat. actio. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. posrednik. accidentalia) slučajnosti. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. accidere dogoditi se. pri-laz. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. osećati. koje nisu bitne. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. opažati. nemoralna žena. sporedan. poreznik. al (tur. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. napad groznice. accidere) pl. akcidentalan (nlat. robinja. hartija od vrednosti i sl. svečana povorka. 2. na probu. po ugledu na nešto. desiti se) nebitna. accedere) pristup. fini. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . sporednosti. akcipirati (lat. shvatiti. ružičast. op-tužiti. (arap. član nekog akcionarskog društva. akces (lat. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. accessorius) sporedan. ono što još pripada glavnoj stvari. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alaj (tur. akcioni (lat. svetina. poput (čega). često se upotrebljava i el i ul. udeo. Aladnnova lampa. veoma tvrda vrsta gipsa. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. odn. prihvatanje. a 1a) kao. alajbegova slama ono što nema vlasnika. opaziti. dejstvo. sporedna. poluprovidno staklo. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. razumeti. akcidencijalan. 2. accise) onaj koji plaća prirez.

alarmantan (fr. sve što je potrebno za rad. albatross) zool. donositi. koju treba ispuniti slikama u boji.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. pravi bog. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. koji uznemiruje. grč. alantoidna tečnost zool. posrebravanje metala. albertotipija tip. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. alarmist (fr. allas. odmah. albumin (lat. albacija. oblik) zool. onaj koji boluje od albinizma. albuminimetar (lat. Alba Greka (lat. bez prethodnog gruntiranja. alaturka (ital. allantos kobasica. knjiga sa belim listovima. oruñe. albino (um. uzbuna. začednica. strah. oprostiti se. alla franca) na evropski način. materija koja u sebi sadrži belančevine. albumen. uznemirujući. jer bi odbilo svu svetlost. neobuzdan čovek. albanolog stručnjak za albanologiju. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). ital. albugo (lat. belančevinasta materija. supr. alah (arap. do zemlje duga. požurivanje. albuminat (lat. nemir. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. riñan. napad na nekog grdnjama. allantos kobasica) med. alla prima) slik. alat. u zbunjivati. belančevina. lat. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. zapadnjačkog). spomenar. na kome će se ostvariti neka radnja. alatio. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. albifikacija. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). a-. alarmant) uznemiravan. po zapadnjački (za razliku od turskog. bela. alla marcia) iuz. pokloniti. od helal) l. alata (lat. alaman (nem. lalein brbljati) med. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. allas. zabrinutost. tj. vid. alat (arap. album belo) belina. albifikacija (nlat. uznemiriti. danas samo pesničko ime Velike Britanije. „brdska zemlja") staro. svetao. albolit (lat. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. knjiga za skupljanje fotografija. začedna bešika. po evropski. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. naročito ručni. a-ilah) bbg. album (lat. alat) pribor. spomen-knjiga. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. poziv ili znak ka oružju. islamskog). alantijazis (grč. zastrašiti. allas. ribar. supr.. albus beo) min. beli feldspat. albatros (eng. alumen) stipsa. orijentalskog. halaliti (tur. pozvati ka oružju. praviti uzbunu. alafranka (ital. allatus donesen) pl. najednom slikati.: alafrZnka. pozdraviti se. albumen (lat. obespokojavajući. ala marna (ital. riba i gmizavaca). crtežima i sl. al crven. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. alativ (fr. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. albatio) beljenje. a oči crvenkaste. albumen) hem. albification) v. gramežljivac. po turski (za razliku od evropskog. toksikon otrov) hem. poštanskih karata sa slikama. miraz. fig. albus beo. eidos izgled. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. alat (tur. lat. metron mera) hem. pustahija. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albino. albus beo. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. alba (lat. albumen belance) hem. alla turca) na turski način. albedo (lat. alaliti. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. usled čega koža i kosa izgledaju bele. afferre donositi) prav. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. belančevina. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. alarme. alatus krilat) davanje krila. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. alarmirati (fr. nazvane po pronalazaču. at konj) alatast konj.: alaturka. albus beo) med. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. alantotoksikon (grč. tur. Albion (kelt. alamanka (tur. all'arme) voj. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. nespokojstvo. 2. bela mrlja na rožnjači oka. alatura (nlat. alas (mañ. naročito bakra. grč. Alemanne) gladnica. nasledio odsustvo bojene materije. albinizam (lat. alantoida (grč. koračnice. ala prima (ital. alarm (fr. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. oboljenje usled trovanja kobasicom. Alaun. oprostiti se na rastanku.000 listova). alarmer) uzbuniti. albugo) med. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. albit (lat. književnosti i kulture. obespokojiti. alaun (nem. alatracija (nlat. ubrzanje. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. prćija. allatura. afferre doneti. albumen) hem. albus beo) med. botulizam. miraz. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. lat. halas. sjajanje metala. maraka itd. . sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. allatratio) lajanje na. alacija (nlat. albacija (nlat.

čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. algama (grč. uputstva.) astr. algeo osećam bol) bolan. na-vod. algolagnija (grč. grč. alvaluk (tur. alveoli) l. aleator) igrač kockom. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. otuda i naziv. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. izmet. veština računanja. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. graphfa) tip. napojnica. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. alea kocka. napred! alea jakta est (lat. anat. u sazvežñu „Bika". albuminosus) koji sadrži belančevinu. logia) bog.. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. nauka o algama. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. algoritam (arap. aleator (lat. aleatorika (lat. alvearium) košnica. alea kocka. aleatorij(um) (lat. aldumaš (tur. nagrada. algrafija (grč. algos bol. alvadžija (tur. allegatum) navedeno mesto. alkohol lišen jednog dela vodonika. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. grč. bol. igrač na sreću. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. izlučivanje belančevine mokraćom. okreni. algoritam. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. izvoñenje. algofon (grč. idi. Aldebaran (arap. kukuruznog brašna i dr. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. alegata (lat.'. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. neuralgija. rythmos odnos) 1. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. požuda za bolom.. trnka. aldehid (nlat. jasno crvene svetlosti. pozivanje na neki zakon. pče-lanik. algija (grč. algetičan (grč. znalac algebre. alea jacta est) posl. aleatorium) igračnica. udžbenik algebre. grč mišića praćen bolom. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. bolešljiv. spasmos grč) med. al-gebr) kat.) crven. alea kocka) muz. albus beo) fiziol. ale! (fr. alga. dakle. rythmos) v. god. mesta navedena iz drugih dela. plamene boje. alge (lat. bolesti bubrega i dr. okrecima. slastičar.. kao znak šećerne bolesti. koji odgovara litogra-fiji. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. aleatiko (ital. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. belančevit. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. algoritam. najčešće algi. konačno sam se odlučio na neko delo. ležišta za zube u vilicama. alvearij(um) (lat. kriptogamne vodene biljke. alev (pere. helva) v. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . algema) med. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. bol živaca. „volovsko oko". algebra (arap. alcohol. albuminozan (nlat. algeo osećam bol) med. alveolaran (nlat. allez) hajdete. ureo mokrim) med. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). stolica. bescvetnice. ćelijast. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albumen. grč. algos bol. algaritam. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. grč. lagneia obljuba) med. halva. grč. albuminurija (lat. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. algae) bot. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alveole (lat. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova.. albumoze (lat. mat. male duplje. phonos ubistvo) med. nastao usled bola. alvus (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. alea kocka) slučajan. alva (tur. algospazmus (grč. algologija (lat. 2. allegata) pl. (boza). kockar. račun simbolima po odreñenim zakonima. „sastavljanje razdvojenih delova". četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). dehydrogenatus li-šen vodonika) hen.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. albuminoidi (lat. alvus) anat. algos bol. kocka je bačena. uživanje u bolu. algaritam (arap. al-veolarni živci vilični živci. voštane ćelije u pčelinjem saću. alegat (lat. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. helvahk) napojnica. med. zvezda prve veličine. rythmcs) v. albus beo) ned. npr. aldim) zlato. tj. trbuh. aleatorni (lat. 2. ćelijski. aldum (tur. kockarnica. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. algorizam (arap.

protivotrov. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegoričan (grč. primamljivanje. aleksandrit (grč. sredstvo protiv groznice. alexo pomažem. dvanaesterac. alejkum selam (tur. ne odviše brzo. alexo branim. bez ikakve veze sa stvarnim životom. izazivanje draži. pat-hos doživljaj. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alektriomantija (grč. koji je osnovao 331. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegro (ital. u ponoći kao u po dana" (nar. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. phtefro unittavam. Septua-ginta. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. manje brzo nego u alegro. allegro con moto) muz. alegorisati. allegretto) muz. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. sa dostojanstvom.) min. klasičan stih Francuza. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alegorija (grč. allee) drvored. allegro pop tanto) muz. alegro kon spirito (ital. alegramente. manje živo. aliluja. allegorikos) iskazan slikom. u slikama. a ne direktno. iz HP veka. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. umereno veselo. izražavati misli zavijeno. v. drukčije prikazujem) v. alegro kon fuoko (ital. slikovit govor. allegro con fuoco) muz. strasno i brzo. alegreto (ital. vrlo veselo. alegorist(a) (grč. »sivo. alegro maestozo (ital. hitro. allegro moderato) muz. koji potiče iz Aleksandrije. alegrisimo. alegro kon mogo (ital. aleloftorija (grč. delo ili pisca. aleksandrijski gramati-čari. aleksit (grč. alegro di molto. allegro di molto) muz. šetalište izmeñu dva reda drveća. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. brzo. alektriomahija (grč. pozivanje na spis. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro. allegro furioso) muz. živahno. pored ostalih mnogih značenja. alegramente (ital. v. aleksija (grč. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. allegro) muz. i dr. alelopatija (grč. tvrñenje. allelon meñusobni. uzan prolaz. aleksiteričan (grč. allegramente) v. alektryon petao. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. alem (arap. alegro non tango (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro moderato (ital. aleksin (grč. a-. pesma u slavu boga. alegro asai (ital. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. kao npr. up. odmereno hitro. pesma). alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. allegrettino) muz. alegro kon brio. sa žarom. veselo. što življe. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. aleksifarmakon (grč. alegrisimo (ital. naročito protivotrov. alexo branim. alam znak.alegacija ZO alegacija (lat. pre n. alegro vivace) muz. u prirodi i životinjskom svetu. protivotrovni. allegro ma pop troppo) muz. suva učenost radi učenosti. alegro kon brio. u arapskom. uzaja-mni. alegro asai. štitim) hem. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alegro ma non tropo (ital. pharmakon lek) med. allegoreo drukčije izražavam. delovanje. alexo branim) med.) nauka o protivotro-vima. allegatio) navoñenje. slikovito objašnjenje pojma ili misli. uzburkano. alegretino (ital. alegorizirati (grč. vrsta dragog kamena. allegro con spirito) muz. alegro kon fuoko. allegrissimo) muz. umereno alegreto. lek protiv trovanja. brzo. rug vatra) med. allegro assai) muz. u HUP veku. aleja (fr. vatreno. . živo i brzo. alegro furiozo (ital. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. allegro con brio) muz. manje veselo. vrlo veselo. alegro di molto (ital. alektryon petao. aleksipiretikon (grč. allelophthorfa) fil. navoñenje činjenica. lexis govor) psih. allectatio) mamljenje. alegorisati (grč. alegro vivače (ital. alegro kon spirito. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. v. ne mnogo brzo. alegrisimo. aleksandrinac poet. slikovito. aleksiterijum. aleksifarmacija (grč. allegro maestoso) muz. vrlo »sivo. alegro kon brio (ital. slikovit. allelon naizmeničan. aleluja (hebr. allegoria) poet. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. čist rad (u bakrorezu). alektacija (lat. hallal. umereno brzo. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. v. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. zavijen. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije.e.

popuštajući. okruglasta i kristalizovana organska tvar. Alemani (nem. allos. aletofil (grč. alikante (šp. hhilat) odelo. lyrnpha voda) med. aleuronat (grč. aliquoties) mat. alijaža (fr. alibi) prav. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alienisme) med. odlučno (npr. aleopatija (grč. vanbračne dece. alentando (ital. v. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alligatore. drugim putem. levantinske broć. alizari) hen. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. 4. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. bračna veza. otu-ñivati. god. allemande) muz. alizari (šp. koji pati od alergije. alija (arap. izdržavati. el lagarto) zool. alibi (lat. slitina. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alizari) bog. oroñavanje. alimentarius) prav. alikvotan (lat. a limine (lat. alemanda (fr. aleuron (grč. legura. aleuron brašno. alergičan (grč. alliage) v. ergon delo) ned. slična zrncu. odbiti neki predlog. otuñiti. alergeni (grč. . alimenta) pl. dok je ranije dobivana iz korena broća. zemlja u kojoj žive Alemani). sklopiti savez. ua. drugde. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. bez. ludilo. zalog. onaj koji voli istinu. alfa. belle alliance). a. aleuromantija (grč. alentato (ital. alienare) prav. alopatija. prodaja. aligator (ital. ergon) med. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. američki krokodil. philos prijatelj) prijatelj istine. npr. alligare) sliti. savez. gde je ta ista osoba. usporavajući. sme-šati. belančevina koja se nalazi u pšenici. prema tvrñenju neke druge osobe. alliance) spajanje. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. Pruske i Austrije 1815. aleopat (grč. pathos) ned. slivati. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. Sveta alijansa (fr. svezati brakom. u biljnim ćelijama. tj. allier) vezati savezom. alias) inače. alergija (grč. aletheia istina. aliment(a) (1. prijateljstvo. alijenist(a) (fr. alimentare) ishranjiva-ti. up. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. alimfija (grč. alethes istinit. allos. šp. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. v. alentando. aletiologija (grč. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. 6 su alikvote broja 12. med.). s praga) odmah. alikvaitan (lat. alienus tuñ. alijansa (fr. sem toga. legirati. alet (arap. drukčije. aleuron pšenično brašno. aligirati (lat. alijevacija (lat. alimentar (lat. odvratiti. fig. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aleiteza (grč. npr. alloios. alizarin (šp. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alijas (lat. alimentirati (nlat. aleuron pšenično brašno) bog. allos drugi. koji se sadrži u većem broju. duhovno ra-strojstvo (lat. aligacija. filalet. razmena. umerenog tempa (nemačkog porekla). primesa. alizari. Z. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. u odreñeno vreme tobože bila. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. zadržavajući. alienatio) otuñivanje. kajman. ergon) med. koren broća. npr. poludeti. aleurometar (grč. aleluja. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. smesta. aleuron pšenično brašno) bog. aliquantum) mat. opri-jateljiti. v. thesis položaj. alef (hebr. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alieniste) lekar za duševne bolesti. snabdeva™ hranom. pathos bolest) lged. alienatio mentis). primesak. premamiti (mušterije). alikvota (lat. otu-ñenje. allentato) muz. odstupanje od prirodnog stanja. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. allentando) muz. nedostatak limfnih žlezda. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. ponudu.ne. lat. supr. alimentatio hranjenje) ishrana. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. savet i sl. alimentarna intoksikacija med. aliluja. aliirati (fr. trovanje hranom. alloios drukčiji. allos drugi. alopat. alijenizam (lat. v. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. obično: aliirati se. udružiti. metanje) med. alimentacija (lat. dodatak. alen-tato. duševno rastrojstvo. 2.alemanda 31 alimfija smesa. logia) nauka (ili: učenje) o istini. na drugom mestu. izdržavanje. a limine. alkkvotan. aligacija (lat. udruživanje. fr. svečana. alijaža. alijenirati (lat. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj".

udubljenje u sobi sa posteljom. nego tek iz drugih odeljenja. alkalimetar (arap. Alkalos) poet. alcalisare) hen. od kojih dva jedanaester-ca. neki prah.drveta. alkaloidi (arap. npr. alkoholat (arap. način hoda i držanja nekog čoveka.: „Ona poji po putu putnike". vodokri-lac. po sadašnjoj vrednosti novca. metron mera) hem. grč. osloboñenje špirituse od vode. sa osnovom od vune i svile. dvor. kroz staklena vrata i prozore. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. pomešati sa alkoholom. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. amoni-jaka. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. npr. od kojih su neki veoma lekoviti. rakije i dr. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. piva. rubidijum. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. stih od pet stopa. hem. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. grč.. ponašanje. osloboditi od vode. ali ingrosso) trg. alcalisatio) hem. allure) hod. cezijum i francijum. natrijum. morfin. skaphos laña) vozilo s krilima. alkalescencija (nlat. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. ka-lijum. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. Al-qur' ap) v. aliterirati (lat.) hem.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. ložnica. organska hemijska jedinjena ugljenika. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. iste slogove. alinjirati (fr. aliskaf (lat. alkoholizirati (arap. Alkoran (arap. pre naše ere. aligner. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. nauka o ispitivanju sode ili potaše. iz Mitilene na Lezbosu. hidroksidi alkalnih metala. an gro. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. svrstati. halkah) hen. alkalescirati (nlat. najbolji. alkazar (arap. aliptika (grč. npr. metron mera) he». alkoholatura (arap. po kursu. alkalimetrija (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. Al-qur' ap) v. alcalescentia) hem. alir(a) (fr.) hem. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. ishrana. način kretanja. odeljak koji počinje novim. jedan deveterac i jedan deseterac. prečišćavanje alkohola. alkalni metali hem. prečista™ do stepena najveće finoće. alcalescere) hen. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). a od. ko-kain. alkalije (arap. ala krilo. teobromin i dr.) hem. trljam) veština masiranje. al korzo (ital. halkalf. alineja (lat. na veliko. up. vladanje. nikotin. palata. razlažu vodu. alkoholi (arap. Alkuran (arap.) pl. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum.. god. grč. grč. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. otrovni i gorka ukusa. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alifatična jedinjenja hem. halka. vodonika i kiseonika. halkali. al-qubeh. ad littera slovo) praviti aliteraciju. alkalij (arap. potaša. poravnati po koncu. alkoholičar (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). halka) v. alkali (arap. doterati pod konac.. nauka o lečenju trljanjem. alkejski stih (grč. od kojih su prve tri i poslednja jambi. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkoholometrija (arap. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. aliteracija (nlat. grč. alkoholizam (arap. alkejska strofa strofa od četiri stiha. hemijski najreak-tivniji. Korav. alkatifa (arap. 2. novi pasus. alkalizirati (lat. potaša. šp. linea red) nov red. pijanica.) dvorac.. trag divljači. naročito rakije. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. efdos) hem. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. halkah. fig.). od kore kina-.. atropin. alkoholometar (arap. alitura (lat. hem. al ingroso (ital. . alkoholizacija (arap. alkohol (arap. alefpho mažem. strihnin.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. azot-ni organski spojevi biljnog porekla.) pl. al-qohhlu) l. lat. Koran. novi paragraf. nešto uvučenim redom. alitura) hranje-nje. alkalizacija (nlat. koji je živeo 600. pš. urediti. aliteratio) poet. opojno piće. kofein. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alere hraniti. postrojiti. al corso) trg. hidrokrilac. savršeno prečišćen prah. alkovn (arap. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. halkah) hem. alka (tur. grč. železa i dr.

alokucija (lat. tuñ potpis. alokvijum. alotriofagija (grč. allos. a-. alodijalan (nlat. alolalija (grč. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alopekia opadanje dlaka. pogrešan govor. alokucija. v. ćelavost. tuñinac. uobličavati) med. allothi na drugom mestu. allos drugi. alokacija (nlat. alodijalna dobra (stnem. elmas. naziv za univerzitet i veliku školu. na nekom stolu). verovatno. al marco) trg. alopecija ned. up. produžetak. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. almanah (arap. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alotigen (grč. almarada (tl. alotriologija (grč. nazvanog. ura! alonž (fr. alokvirati (lat. transplantacija. up. horizontom. a na koji se stavljaju indosa-menti. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. npr. bolest opadanja kose. genos rod) stranac. alopekija.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. glupost. morphe oblik) hen. alodij(um) (stnem. pravljenje omašaka u govoru. istočnjačke. aloplastika (grč. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. almada. grč. alo. alodoksija (grč. logos um. allons) hajdmo!. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alogos protivan svrsi. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. besmislica. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. grč. od koga se spravljaju lekovi. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. ili stavke docnije unesene u račun. alogičan (grč. alopecija. krug na nebu para-lelan sa vidikom. alloquium) v. trg. allocutio) oslovljavanje.) astr. megfste. aleopat. megale syntaxis. alma mater (lat. lekar koji leči pomoću alopatije. napred!. zbornik koji izlazi godišnje. tj. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. alogfa) nerazumnost. alopatija (grč. odobravanje nekog računa. aloin (grč. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. oslovlja-vati. ćelavljenje. nastavak (npr. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. allos. godišnjak. ono koje nije dobiveno u leno. almoraham (arap.: homeopatija). alomorfizam (grč. kratak govor. allos drugi. almaz (grč. alopat (grč. grapho pišem) tuñ rukopis. al-manakh) kalendar. alogija (grč. alon (fr. v. prema čistoj težini zlata i srebra. nerazuman. alma mater mati koja hrani) „časna majka". aloe) vot. pathos bolest) med. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alloqui) osloniti. magna constructio veliki sklop. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. po grofu Almavivi. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. almukantarat (arap. ap-dros čovek. asamas. laleo brbljam. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. pathos) ned. allos. alopekija (grč. različit. apeg. allos. gen-pab rañam) koji je postao drugde. aloniman (grč. al marko (ital. lat. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. zadužiti ih. tuña zanimanja. sporedne (ili: tuñe) stvari. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". arap. list koji se prila-že uz menicu. kose) ned. allćtrios. alokvij(um) (lat. al. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allos drugi. Almagest (arap. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allos. allotrios tuñ) pl. al-. allodialis) slobodan od plaćanja danka. nasleñeno dobro. vepggačkih zuba. allotrios. almas) dijamant. allotrios. drukčiji. alotrije (grč. phagein jesti) ned. alotropija. prijatelj.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. alopateki metod lečenja. produžak. dodatak. naročito afrička. nesmišlje-nost. alograf (grč. tur. allos drugi. alomorfija (grč. alotriodontija (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. aleopatija. melos ud) zool. alogen (grč. allos drugi. nego koje je potpuna sopstvenost. alogen. aloe) hen. plassein uobli-čiti. alogotrofija (grč. alogandromelin (grč. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. . heterodoksija. govorim) ned. al-6t) slobodno dobro. allonge) trg. pristalica alopatije. odtis zub) nameštanje tuñih. almadet (arap. allos drugi. up. kratka beseda.(grč. prelaženje jednog glasa u drugi. nelogičan. allocatio) dodavanje. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. almarada) bodež sa tri reza. alotigen. nepri-stojnost. thesis postavljanje) lšlv. allos drugi. aloteza (grč. nered.

vodom. v. promena. alpijski (lat. alternator) fiz. alteratio) menjanje na gore. čarobnica. odmenjivanje. planinski sport. alpinizam (lat. promeniti. koji postepeno poboljšavaju sokove. alohorija (grč. kako se hoće. iz koga su. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alterkacija (lat. alterare) menjati. zbuniti. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. 2. po starom verovanju. Alpes. alomorfija. ital. alterirati (nlat. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. izomerija. alternativa (lat. alta otava (lat. po tome nazvan koren mandragore. alruna. po volji. alter ego drugi ja) 1. potpuno saglasno. npr. mezosopran.: „Galilej je otkrio zakone padanja". smenjenost. allohroos) koji menja boje. altera pare (lat. koji ima oblik Alpa. pevač koji peva alt. alohroičav (grč. koji ima jednaku vrednost. alohroizam (grč. altar (lat. lednja-ke. jednak. izmeniti na gore. alterativa) pl. drugi glas. osobina ljudi. italijanske i francuske trupe. allaka (per. naročito: penjanje na Alpe. al rigore di tempo) muz. uplašiti. viši srednji glas. svaña. ulster. rasrditi. alpini (ital. izmena. allos. alternativan (nlat.pari (ital. autotrofija. altan(a) (lat. koji je sličan čovečjem liku. alta ottava) muz. alteracija (nlat. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. al piacere) muz. zool. alrauna (stnem. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. ital. protivna. kvariti. alt (lat altus visok. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. alotrofija (grč. 2. pokvariti. supr. mali. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. kordiljerska tkanina od alpakine vune. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. uzbuñenje. alternator (nlat. alpinum (lat. strogo u taktu. alpinizam. raspro-stirem se) bkol. penjač na Alpe. alter ego (lat. alto) muz. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. ned. al seko (ital. 2. galvanski posrebrena elitna. Alpes. prema dopadanju. lat. od- . novo srebro. al pjačere. beli slez. lekovi koji izazivaju promenu. nem. alotropija (grč. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alpijski lovci. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. Alpes) v. naročito kod novca. svojstvo tvari. alterancije (nlat. iste vrednosti ili sadržine. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. al segno) nuz. koji se preliva. altercatio) prepirka. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. alternacija (lat. al piacimento) muz. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. oštećenje. tropos) he*. muz. pogorp!anje. životinjama. raspravljanje. orao gledam. up. al pjačere (ital. alohton (grč. alterantia) pl. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. nego im je potrebna organ-ska hrana. alporama (lat. pogoršati. ra-spra. altus. 3. al punto) u tačku. med. apunto. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". užasavanje. allos drugi. od 1872. allos drugi. postali ti patuljci--proroci. alpinistika (lat. tropos način) heh. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. diskusija. alta aga visok žrtvenik) v. istomišljenik. alpinus) koji pripada Alpima. pogled na glečere. allos. al. al pari) trg. alternatio) smenjivanje. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. planinarstvo. al punto (ital. balkon. alte-rativa. alster v. u istočnoj i južnoj Evropi. alternativus) naizmeni-čan. planinar. gatalica. preina-čenje. trophe hrana) bkol. log. altera pars drugi deo) druga strana. zastupnik. preobraćanje. althaea) vot. npr. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. supstancije. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alpijska rasa. alpinist(a) proučavalac Alpa. zamenik. smena. npr. al pjačimento (ital. vrsta peruanske late. opredeljivanje za jednu od dve odluke. odmena. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. gnev. alterativa (nlat. al rigore di tempo (ital. protivnička strana. hen. altana) apx. uzbuñivanje. alpacca) l. grč. choreo idem. althaia. uzbuditi. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. allos. v. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. isggust. alteja (grč. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. alternativni sudovi su 1. oltar.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. savršeno tačno. alternativa) izbor izmeñu dvoga.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alpini) voj.

kumulus. up. . pored vaspitavanja. trg. pansion. alfa (grč. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. alternare) smenjivati se. altrui drugi. odmenjivati se. altes (fr. alphiton ječmena pre-krupa. 2. crtaju i sl. početnik u čemu (u nekoj nauci. beta) gram. mesto prave stvari. altiora. aluminozan (lat. kvantitativni.). alfabet (prva dva grčka slova alpha. element atomske mase 26. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. aluzija (lat. alhimija (arap. altin) l. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. fr. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alludere) smerati. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. za merenje uglova. altum silencijum (lat. docnije. aluvijalan (nlat. aluzivan. tegljiv i kovan. altimetrija (lat. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. alumen) min. druge imaju tzv. alfitomantija (grč. ječmeno brašno. grč. alterum tantum) još jednom toliko. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. tobožnja veština pravljenje zlata. metrfa) veština ili nauka merenja visina. ZO delova cinka i 10 delova nikla.alternirati 35 alciora alumen (lat. aluvio (lat. aluvionog prava. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. alluvium naplava. ped. alumen stipsa) hem. tj. sve i sva. sleteti na Mesec. 2. alumin (lat. veštini. početak i kraj nečega. b. turski zlatni novac. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. mavarske kraljevska palata u Granadi. alciora. med. težiti za višim stvarima. stratus. pevač koji peva alt.v. alunirati (lat. zlato. kamate koje su se popele do visine glavnice. altus. alumneum) v. dvostruko. d . beta b) 1. više stvari. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. altus. latinska ili koja druga slova. aludirati (lat. 2. ljubav prema bližnjima. da nešto prepisuju. aluminium) min. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). znak A1. alterni-rajuća groznica povratna groznica. gram. altiora (lat. deo nonijusa. osim ćirilskih i glagoljskih. altist(a) (ital. bocka-ti. alfabetar (grč. ići od altiora (alciora) ići napred. način osećanja. i hrane. duboko ćutanje. alluvio naplavljenje) prav. visost. c. pa i celoga čovečanstva. alteri huic ovom drugom) fil. procesu alfaraspada. redni broj 13. alludere smerati) nišanjenje. 3. alpha a. sprava za merenje visina.) islandski parlamenat. altiora) pl. altin (tur. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alting (dan. fig. alhimist(a) (arap. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. aluminari vaspitavati. početnik u čitanju i pisanju. pokretni lenjir. stip-sat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. lat. aluminat (lat. početak. termin potiče od O. kolebati se. tuizam. tj. menjenost. prevoj (kvali-tativni. altum silentium) duboka tišina. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. nišaniti. dukat. alhemija. mera) visinomer. v. aluvij(um) (lat. grč. altiora) v. up. pr. ciljati na koga ili što. alhemija (arap. alternirati (lat. naplavljeno) geol. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. aluminijum) (lat. alumneum (nlat. alterum tantum (lat. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. al-qimia) v. više nauke.. ciljanje na koga ili što.98. Konta. aluminosus) stipsast. najgornji. altimetar (lat. al-hadat) re. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. naročito kod Arabljana. altus visok. onda dok se jednoj predaje. al fresko (ital. altruizam (od ital. alfa-zraci v. altus visok. zanatu i dr. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. tiho zanimanje. alto) «uz. Al-hamrah) „crvena kuća". posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. naziv po pronalazaču. tj. Alhambra (arap. altokumulusi (lat. aluminat. spisak izrañen alfabetskim redom. u odreñenom redu. suglasnički). a. čovekoljubac. alluvialis) nanosni. al fresco po svežem) slik. govorka figura u kojoj se. alhimija. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. fig. altostratusi (lat. altesse) visočanstvo. ići naviše. . svetlost (titula). ako u jednom razredu ima više grupa. stipsa. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. aluminijum. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. alumin. pod alfa. alfa i omega (a. allusio. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. 1. hemičaru Al-fenu. alciora (lat. ruski bakreni novac. tvrñi od cinka a mekši od bakra. alumneum. npr. alhidada (arap. metron me-rilo. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. samoglasnički. viša znanja. . nesebičnost.

okrilje. ostaviti na čuvanje. bez. sa kalijumom. amandin (fr. amanet (tur. amballage) pakovanje. grč. amathia) neznanje. amabile) kuz. smela jahačica. hammam. zamračavanje vida. kletvenik) poslanstvo. žensko odelo za jahanje. prilagoñavanje delova celini. pun gorčine. amandine) bademov sapun. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. svetinja. amorevole. spajanje metala sa živom. amarus gorak) bog. pakovarina. strah od vožnje. v. amasser) gomilati. „one koje nemaju dojki". popravka. upakivanje. amatija (grč. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amazonke (grč. prepredenjak. junak žena. potraživanje. stanište ambasadora. farž. amender) poboljšati. amatrice. amarinum) hem. amalgam). fig. lopov. crna mrena u očima. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. tesno otopiti (u jedno). ljubavnik koji se ponaša kao vitez. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. hamam) tursko kupatilo s parenjem. a manko (ital. fig. nagomilavati. lat. amam (arap. Amadis (fr. nagrada za pakovanje. amarin (nlat. amarela (ital. masaomai žvaćem) med. iz ljubavi. bakrom. tj. amalgamatio) hen. zlatom. a-mauros mračan. traženje preduj-ma.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji.ne.. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. talisman. malagma olakšavne sredstvo. amagazinaža (fr. ratobor-na žena. amazon (grč. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. Po priči. amans-amens) koji je zaljubl>en. veštinom itd. tur. Amazon) mit. amara (lat. združiti. hammal. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. diletant. emmanchement) slik. varalica. hamartija. phobos) med. ljupko. nežno. sargija. Amharaca. ostava. muškobanja. dug. emmagasiner) smeštati u magazin. amater (fr. amari&a (etiop. alcak niskog rasta) nikakav čovek. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. stapanje. ljubitelj. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amatrix) ljubiteljka. amabilmente) muz. gorka materija. Amadis de Gaule) lit. amaurotičan (grč. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. predujam. emanet) preporuka. a manco) trg. sa vladavi-nom majke i žene. amajlija (tur. amans-amens (lat. a. prijateljica umetnosti. hamail. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. gorki lekovi. malassein) v. npr. nakupiti. amarulentus) gorak. v. amanšman (fr. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amazezis (grč. gorka sredstva. a-. ambassade. amaterka. pribor za pakovanje. umetnošću. sliti živu sa drugim metalima (v. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. spojiti sa živom. bile su veoma ratoborne. zavet. amartia) grepšost. armagan grč. aldžamija (arap. ambalaža (fr. mazos dojka. ambažura (fr. emmagasinage) smeštanje u magazin. budala je. lat. amartija (grč. popraviti. lat. umilno. malassein smekšati) hem. hamajlija. naukom. ataha kola. amaurosis zamračenje) med. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. slepoća. npr. krasuljak. amorozo. slitina. amazonsko odelo. slep. tur. bezbednost. poboljšavati. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. taman) bolestan u očima. . krivica tragičnih junaka. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amalgamirati. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. spoj. legura žive sa drugim metalima. junak iz romana. (ital. amabile (ital. amabilmente. nemogućnost žvakanja hrane. embouchure) muz. amalin (arap. a ne profesionalno. fig. hamayli) amulet. nečistota. pobolj-šanje. amaksofobija (grč.36 ambasad a alčak (tur. hamal) nosač tereta. amabilmente amabile. amarant (grč. junakinja. amateur. amara) pl. amalgamirati (arap. slepilo. amandman (fr. amazon. lat. nagomi-lati. gubitak. amarella. amandirati (fr. poverenje. predmet koji se daje na čuvanje. amagazinirati (fr. amazonsko odelo sp. manjak. malassein smekšati) hem. amalgamisati (arap. neobrazovanost. amarulentan (lat. fig. Amazon) sp. hrabro su branile svoju državu. amalgam (arap. amalgamacija (nlat. armagan. ambasada (fr. amatrisa (fr. amarantos neuvenljiv) bog. amaurozis (grč. natrijumom. čuvanje. ambactus sluga. amasirati (fr. grč. srebrom i dr. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci.

grč. natprirodan. slabost čula pipanja. sredstva za izazivanje pobačaja. ambis (grč. fig. oba. amblem (grč. med. logia) dvosmislen izraz. ambitio) častoljublje. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambulatoria) ned. amblozis (grč. ops. embleme) znak. opekotine. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. 'anbar. ambo oboje. sskr. provalija. svirali itd. čaršije. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambrozijski (grč. nego dolazi lekaru na lečenje. ambire) tražiti službu. divan. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambloma (grč. valere vredeti) pst. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. amb. ambra (arap. ambloma pobačaj) med. ambulanta. nek-tar. nestalan. med. embrasser) zagrliti. fr. amblys. 6p6s vid. ambloma. amoibe promena) zool. embrunir) slik. ambyssos) bezdan. ambrozija (grč. amvon (grč. amber. celivati. amebv (grč. ambulantni (lat. propovedi i pomeni. ambon katedra. ravan hod konja. ponor. jelo koje okrepljuje. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). molilac. potamniti. bolesnička stanica. ambrel(a) v. naročito nedozvoljenim načinom. amburere ogoreti. ambl (fr. emblema. ambulanca. ambonoklast (grč. voj. dvosmislica. licemer. obilaziti nekoga i moliti za mesto. obadvo-jica. ambrosfa) kit. ambitus) obilaženje. ambo (lat. ambroid (arap. licemerstvo. božanski. ambulans) trg. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambivalentan (lat. ambrotipi pl. loqui govoriti) dvosmislen govor. ušće (reke). opaliti) pl. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. ameblirati (fr. muz. ambidekster (nlat. tur. amblys tup. ambiciozan (lat. težiti za čim. amrel. jelo koje daje besmrtnost. oboje. pokretni. . v. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambijenat (lat. znamenje. ambilokvija (lat. embuscade) zaseda. pobacivanje. ambulare hodati. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. kružna putovanja. grč. amblosis pobačaj) med. ambideksteritet (nlat. u istom redu jedne tombolske karte. pokriven hodnik oko crkve. voj. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambire obilaziti. ambrasirati (fr. poljubiti. slab. Ambulanz) v. dovesti izmeñu dve vatre. ambo oba. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. abortiva. slavoljublje. ambitus (lat. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. dvostruka privlačnost. ambulatorija (lat. amblozis. prevući tamnom bojom. abortus. hrana višnjih bogova. težnja za nečim. ambrinirati (fr. otvor klanca ili tesnaca. izvrsno jelo. fig. ambulanta (lat. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. emblem. slavoljubiv. društvo u kome neko živi i radi. obeležje. ambo oboje. ambitiosus) častoljubiv. putem podmićivanja i sl. ambliopija (grč. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. 'anbar. slabovidost. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. na soleji. fig. ambusta (lat. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji.(lat. ambulanza. usta topovske ili puščane cevi. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambulare hodati. pokretna ili poljska bolnica. opkoljava-ti) sredina. neosetllvost. ambi. pobačaj. busija. ambara mirisna smola. propast. ambiguitas) dvosmislenost. ambulancija (ital. dulac.. nem. predikaonica. okolina. ambusta. na sve četiri strane. amble) jax. embouchement) utok.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. traženje čega. dvosmislica. stremljenje čemu. železnička pošta. ambrosis) bogovski. ambulanta pošta putujuća. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambigvitet (lat. ambicija (lat. simbol. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. arće pipanje) med. opticaj. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. oko) med. ambulans. amblosko pobaciti) pl. ambijent (lat. od pet. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ambiologija (lat. amblijafija (grč. obgr-liti. up. ići za čim. ambiskada (fr. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. pisak na rogu. ići) putujući. ambirati (lat. amblotika (grč. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. koji pripada bogovima. ambulant (lat. ambulantia) med. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. molitve. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. sskr. ambušman (fr. eldos izgled) presovan ćilibar. ambivalencija (lat. fig.

opšta duševne slabost. otuda: reći amin privesti kraju. a-methystos) pl. amencija parcialis (nlat. na lep način. skrob. ned. igračka. amentia simplex) med. naglo ludilo. amizeta (fr. a-. amencija aktiva (nlat. amicabili modo) na prijateljski način. amentes cit. a. ametabolni insekti zool. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amerikanka agr. 1. amencija okulta (nlat. amiloidva degeneracija med. a-. ametabolija (grč. grč. amen) v. razonoda. bubrega i creva. nepravilnost. imanja. vrsta platna. poboljšavati. potajno. glikozid u gorkom bedemu. curim) med. amenomanija (grč. prijatan. ametrija (grč. atomska masa 243. ops vid. amiloidna degeneracija. amen (hebr. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. razonoñavati. rheo tečem. a-metrfa) neravnomernost. med. amebni (grč. amenorea. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. jetre. amida) hen. amylon) hen. organsko jedinjenje SvN10O5. 2. zapaljenje krajnika. amigdalitis (grč. hemijski elemenat. voj. lekovi koji sadrže u sebi skrob. nepravilan. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amicabilis compositio) prav. amin. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). ameliorirati (lat. amygdale badem) med. ametropija (grč. amylum. amygdalon badem) bademova gorčina. trešanja. bresaka. amencija (lat. amusette) zabavica. metabole promena. amiksija (grč.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. ludilo. a-. otrovan. mfmesis podražavanje) med. metabole ) biol. men. nejednak. amencija senilis (nlat. amikabili mode (lat. v. a-. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amentia) med. amizirati (fr. zanimljiv. amerikanizirati (fr. amoibe promena) koji potiče od amebe. 3. amicus prijatelj. planu. ošljar. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amicalis) prijateljski. kajsija. nesrazmernost. koji nije podložan metamorfozi. amiloza (grč. fr. amusant) zabavan. skrobno brašno. amenija. ameboidno kretanje zool. uveseljavati. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amelioracija (nlat. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. a-mfmetos) nepodražljiv. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. koji je bez reda i načela. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. popravljanje. jednostavna. ametabolan (grč. ametaboličan (grč. a-. metabole) biol. amerikanizmi pl.ne. ametista (grč. amilum (lat. amen. drugarski. amid (nlat. nejednakost. poameričavati. štirak. amerikav (fr. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. god. staračka slaboumnost. npr. pripada grupi trans-urana. amentia partialis) ned. bez. završiti. amikabilis kompozicio (lat. ametodist (grč. jezgru šljiva. vrsta lubenice. manfa) ned. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. nesrazmeran. amivi hem. amimetičan (grč. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. razonodan. americaine) otvorena kola na četiri točka. oko) med. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. vrsta vinove loze. melior bolji. amenorea (grč. amentia occulta) med. amin (hebr. amilacea (nlat. nenaučan. farn. a-. amizantan (fr. delimično ludilo. a-. vrsta košnice američkog tipa. zanimati. amencija simpleks (lat. amidin (nlat. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amida) hen. amimija (grč. nepromenljiv. amylacea) pl. a-. doterivanje. a-metron. vepggački napravljen 1946. mana oka u prelamanju svetlosti. prijateljski sporazum. prijateljska nagodba. popraviti (zemljište). amentia activa) med. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. preobražaj) koji se ne menja. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. aminokiseline hen. amentia senilis) med. amenija (grč. redni broj 95. zemljišta. nepromenljiv. amuser) zabavljati. znak At. ametričan (grč. americij(um) hem. skriveno ludilo. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. a-metrfa) neravnomeran. men mesec) ned. . nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amigdalin (grč. vrsta lakog poljskog topa. amelioratio) pobolj-šanje. ametist (grč. ameliorer) poboljšati. americaniser) poame-ričiti. poboljšavanje. amylon skrob) hen. tuha sluz) ned. men. ili mnogogubo toga. amikalan (lat. prouzrokovan amebama. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. naročito slezine. insekti koji nisu podložni metamorfozi. v.

amortizman. amica. barut za poprašivanje. amytto param. nlat. morphe oblik) bezobličan. jedinjenje azota i vodonika. a-mos. emisija (lat. kod koga postoji amitoza. amoniemija (grč. amoralan (lat. bogu Amon-u). amynteria) pl. amortizator (lat. fig. amorfan (grč. amortirati (fr. ljubav sve pobeñuje. koja je dobila ime po eg. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortirati. supr. vraćati neki dug postepeno. amnos) med. salammoniacus) hem. glavno božanstvo starih Egipćana. Amon. Amor (lat. ampatman (fr. nastavak -ites. amorfija (grč. amnicola) stanovnik pokraj reke. zapaljenje vodenja-če. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amoriti. vodenjača. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amnionova voda. amortizovati (nlat. amortizirati. Amon (hebr. amore (fr. a-morphos) bezobličnost. amor vincit omnia) posl. gubljenje. amortisare) v. amirante (tl. amenesteo zaboraviti) pomilovati. v. amissio) gubitak. amnitis (grč. cornu Ammonis Amonov rog) geol. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amor ljubav) v. amnikolist(a) (lat. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). mamiti. amortisare) tehn. grañ. oblast u Libiji. koje odbacuje dotadanji moral). odbranjujem. kristalnost. v. predati zaboravu krivicu. nlat. 2. amonijak (grč. ammoniakćn. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amnezija (grč. nakazan. amorfizam (grč. nakaznost. amok (mal. potprašiti. koji ne zna za moral. nakaznost. haima krv) med. trophe ishrana) med. zaljubljeni. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). supr. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). nekristalnost. amnestirati (grč. v. Amon. amabile. amitoza (grč. Atog) mit. up. koju odvaja od začetka tzv. amnestika (grč. ammoniakon amonijak. grč. amortizirati (nlat. amorevole (ital. ljubav. naročito državnih zajmo-va. a-. amoralizam (lat. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. staviti kapelu. amnestija (grč. morphe) bezobličnost. amor cer) metnuti mamac. atupb branim. amoroso) l. kap-sla za paljenje mina. fig. a-. trovanje krvi amonijakom. vabiti. bezmora-lan. amortissement) l. amytto param. amortisatio) l. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. med. amortizacija. vab (za divljač). amortisare) 1. amorsirati (fr. lekovi koji služe za predohranu. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amoniti (hebr. 3. grč. min. starac. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. Amon. oprostiti kaznu. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. a-. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. 2. amnos jagnje) med. zupčasta ivica zida. amortizacija (nlat. ljubavnik. amca) stric. bog ljubavi. a-. razdirem) biol. mos. amidža (tur. lat. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. bezobličnost. mnesis sećanje) med. min. Ammon) kit. amortizman (fr. amonium) hem. amniona. amorevole) muz. amnestia zaboravljanje) prav. otplaći-vati. vrh. amabile. amoreti (ital. poprašljač. amortizirati. 3. amor vincit omnija (lat. muz. ukras na vrhu grañevine. a-. kao sastavni deo nišadora i dr. složenih jedinjenja. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amortizer. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. zaštitna sredstva. nekristalisan. dugotrajan ili stalan. 2. moriš običaj) koji je bez morala. bezbojan gas. slikanje debelim slojem boja. amiotrofija (grč. amoriti (lat. amonij(um) (lat. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amoreti. kratkotrajan. amorce) mamac. moriš) fil. ljubav je jača od svega. 4. amorozo (ital. potpraši-vati (pušku). kristalan. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. mys mišić. simbol stvaralačke snage i rañanja. razdirem) biol. bezobličan. . 2. jedinjenje azota i vodonika. postepeno. amitotičan (grč. empatement) slik. amortir) v. amnion (grč. amoretti) št. deda.

amplijacija (lat. amphiblestreides mre-žast) anat. razmrskanih. ri-srditi se. proširiva™. odseći. uveličavanje. sa svih strana. amplifikacija (lat. amphi. empire) carstvo. Hthos kamen) pl. razgranja-vanje. proširenje. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amuletum) amajlija. zool. ambrel. bog je apsolutni duh. obuhvatan.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amfibiologija (grč. razvijati. emporter) voj. belilo. amuzičan (grč. ampulla bočica) ispupčena. amplificirati (lat. za razliku od superlativa. amputare odsedati) med. ampliativus. empirance) trg. metron mera) fiz. nasilno odvojiti. najveća razlika u vazdušnom pritisku. ombrello) računi štit od kiše i sunca. fig. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. Ampere. obično na vratu. prolazna ljubav. bokasta bočica za mast. ampule (lat. razgranavati. amputacija (lat. amphibios. ampir (fr. fiz. amfibiolog (grč. a svet ne postoji. okolo.. pojačavanje. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. mundus svet) fil. amrel. igra toga duha. uveličati. up. amusfa) nenaklonost muza. amper fiz. ampelos čokot. razviti. anportirati se. npr. bios život) aaij. šira obrada. prostranost. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. oko. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). a-. amplitude (lat. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amfibije (grč. zauzeti. širina) geogr. zauzimanje. ambrela. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. izložiti. unaokolo. tj. amundizam (grč. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. neobrazovan. dvojak. amplektivan (vlat. razvijanje. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. kalfa. nadute. amplificatio) proširi-vanje. amputirati (lat. razgranato. shvatanje po kome samo bog postoji. amputatio odsecanje) med. amplifikovati (lat. osvajanje. amplectivus) koji obuhvata. kišobran. amphibios) vodozemski. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. amphibios. najvišeg stepena. u složenicama: s obe strane. amplificare) v. inat. nameštenih. employe) službenik. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. otimanje. amfi (grč. niži činovnik. ret. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. uvećati. bombaste reči. amourette) mala. iscrpio govorničko izlaganje. a svet je samo treperenje. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. suncobran. odsecanje ranjenih. otcepiti. amfibioliti (grč. ulje. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. opširno izlagati. amphibios. amphiblestron mreža) ned. koji uveličava. oteti. amplijativ (lat. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. razrada. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. grč. žustriti se. amplifikativan (nlat. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amfiblestroida (grč. vodozemci. planuti. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. ampli-ficirati. meteor. ampliare proširiti) širenje. proširivano. amportiranje (fr. . jedinica za merenje jačine električne struje. prevrtljiv. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. razmetanje. amportirati (fr. nazvana po slavnom franc. odvojiti. ampliare povećati. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. ampullae) pl. avion snabdeven i točkovima i čamcima. način izražavanja nadugačko i naširoko. teh. amfibija (grč. nepesnički. amfiblestroditis (grč. emporter) voj. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. šteta na brodu. potpuno odvajanje. uveličavajući. ampelurnfa) vinogradar-stvo. mrežnjača oka. amrela (ital. ampirans (fr. vinograd. ampule (lat. amplificativus) proširivan. amphi) predl. pomoćnik. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amploaje (fr. fig. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. osvojiti. ampermetar (fr. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amfibijski (grč. logfa) nauka o amfibijama. na jednoj skali. neobrazovanost. amuzija (grč. prav. amureta (fr. ampelurgija (grč. carevina. amplitudo obimna veličina. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. matematičaru i fizičaru A. lat. ljubav bez strasti. staklo električne sijalice. na oba načina. zapaljenje mrežnjače oka. amulet (lat. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. amplificare) proširiti. logos) zool. fig. koji proširuje. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amfibije.

amphoteros) hem. a U Drugo prema jugu. genesis rañanje) zool. anaglypta) pl. v. amphideum) ned. amfipneuma (grč. diploos dvostruk. latinskom in-. amphi. amfigonija (grč. amfismila (grč. protivrečnost. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amphi.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amfilogija (grč. apa. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfigeneza. amphfbolos dvosmislen. amfimacer. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). penjanje. po. ali svakim okom drukčije. amfibolija (grč. ana-basis penjanje. amfimakros. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. anaglypha) v. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. anaba-tična groznica med. istovremeno i neptunskek pluton-ske. anagnozma (grč. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. duž. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . amphi-theatron) polukružna pozornica. koje su. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. ops oko) med. odgovara našem ne-. amphi. veoma važna za nauku. amfimetori (grč. do. sumnjiv) min. stalna groznica. otvor (ili: usta) materine. deca dvaju očeva a jedne majke. amphi. sa dva reza (nož). najprostiji kičmenjak. i lužni i kiseo. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfibol (grč. oxys oštar) zool. amfo-terne tvorevina kol. uz. ana baptistički. amfioks (grč. amfidiplopija (grč. ispred samoglasnika. dvosmislica. sumnjiv. med. amphflogos) sporan.) poet. sipnja. amfibrah (grč. anagliptika (grč.itd.. anabolizam (grč. uzvišeno mesto prema pozornici. amfitomičan (grč. amšir (tur. besmisleno brbljanje. slika i sl. amfimakros (grč. groznica koja hvata svakog dana. amphi-gignomai) zool. spajanje rasplodnih ćelija. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. razvoju i obnavljanju tkiva. smetenjak. amphfbolos) dvosmislen. daje reči odrično značenje. amfikarpičan (grč. bog. amfora (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. astma. anabaza (grč. amphi. amphi.) šesti mesec u turskom kalendaru. teško disanje. amfiteatralan (grč.. an. anabafno uzlazim) koji se penje. amfisciji (grč. ana (grč. amfigurist(a) (grč. ribolika morska životinja. dvojak.(grč. amphi. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. v. amphitomos) dvorez. diploos. koji raste. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amfimacer (grč. na. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. disanje) med. geogr. amfigurija (grč. ops) med. amfoteran (grč. gledaoci. anaglifi. karpos plod) bog. razvijanje i jačanje bolesti. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. oko. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. dvostruko gledanje na oba oka. dakle. meignymi mešam) biol. anaglipti (grč. amphi. pater otac) pl. amfilogičan (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. naročito za anatomsku upotrebu. kretikus. meter mati) pl. fig. amfideum (nlat. anabioza (grč. amfimiksis (grč. anaglifi (grč. sinovi dveju matera a jednog oca. amfitropičan (grč. spolno množenje. anabaptist(a) (grč. amphimakros) poet. amfigeneza (grč. amphi. amphilogia) spor. prepirka. amfiteatar (grč. skia senka) pl. amphi. amfiguričan. amphibolfa) dvosmislenost. amfoterodiplopija (grč. baljezgalo. amphi. amphi. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. bog. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. koji napreduje. trućalo. srca ni pravog mozga. pr. ap) u grčkim složenicama. amphoteros. apa) predl. anabaptizam (grč. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. anabatičan (grč. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. zbrka reči i pojmova. amphibrachys) poet. uspon) biol. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. anaglipti. kroz. pneuma dah. nemačkom il. anagnosma) štivo. dvostruko gledanje. um. amfigonija. amfipatori (grč. polureljef-ni umetnički radovi. anabole uzlazak. amphi. velika nekoliko santimetara. amfiboličan (grč.

rekapitulacija. anakolut. alegorično tumačenje Biblije (up. anaklastika (grč. anagogija (grč. npr. ana-grapho napišem) sprava koja. anakolutija. ana-dipldo udvojiti. anakreontičari pl. poluležeći položaj bolesnika. anaktesis) med. ana-klasis prelamanje) ont. inat. anaerobe (grč. udvostručiti) udvajanje. mast za zarašćivanje rana. ponavljanje reči. avagram (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. čmarni. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. aeg. avaklaza (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. bfos život) pl. ana-grapho) med. katoptrika. anakliza (grč. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. radi ponovnog otiska i umnožavanja. ana-kathafro očistim) med. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anagoga (grč. dolazim) meteor. bfos život) pl. anakuphisma dizanje. avadoza (grč.) koji se odnosi na anu s. v. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anagraf (grč. mir od Rim. anaka-tartična sredstva. anakoluthos) nepravilan. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. anakriza (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. skrećem) sklonište za sirotinju. koji odbija (svetlost. anadiploza (grč. bez veze. diopgrika. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. čitali pojedine glave iz Sv. anagvosti (grč. anakoluthia nedostatak u vezi. analgija. anakamptika (grč. recept. v. anakolema (grč. ana-klfno nasloniti se) med. rob je anagram od bor. anakojnoza (grč. ana-kampto savijam. čišćenje grudi od sluzi. anakatarzis (grč. anakoluthon) gram. akuo čujem) med. anakampterija (grč. oduševljenje. iskašljavanje. naglašavanje. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. bezbolnost. prelamanje svetlosnih zrakova. zool. a ne za prikazivanje. kata odozgo dole. an-ago) uzdizanje. nemanje veze) gram. ahust. analgetik (grč. analan (lat. anakefaleoza (grč. anakolutija (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. pisma. anaklastos prelomljen) ot. kratko ponavljanje nečega. anakufizma (grč. udva-janje napada grozničnih bolesti. ap-. najveća zmija tropske Amerike. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. nauka o odbijanju zvuka. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. analgezija (grč. kašljanje krvlju. ap-. alegorično značenje. varenje. anakruza (grč. apa. ana-dosis) fiziol. anakreontika (grč. pri duvanju jakog vetra. ned. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. obično pored crkava i manastira. koje se onda moraju po smislu dopuniti. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. bacanje krvi. aeg vazduh. anakolut (grč. med. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. analni otvor zadnji otvor creva. anakolutičan (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. apa. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. okrepljenje. anakalipterija (grč. neosetljivo«1. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. pevali ljupke. anakrusis) četr. naslanjanje leñima. ana-gnostes) pl. dijadema. piše obratno. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. probava. anakatabat (grč. katkada i frivolne pesmice. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. zvuk). anakamptičan (grč. anakovda zool. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. anaerobe. anakteza (grč. prethodna istraga. ana-kampto) o d bojni. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakuza (grč. po ugledu na Anakreonta. anagogija). . anagrafa (grč. ana-gnostes) pl. sporazumevanje. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. bai'no idem. analgesia) med. ret. v. ana-kollao nalepiti) med. apa. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anaerobionti (grč. anakrisis) ispitivanje. ozdravljenje. ana-kampto) ont. anakatartika (grč. propis leka. algos bol) med. med. anagnostici (grč. ili usled izostavljanja reči. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. nauka o dobijanju svetlosti. udaranje glasom na slog. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anadema (grč. ana-kathafro) pl.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. za vreme službe. zool.

ap-. obrascem. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. prestanak rastenja i razvijanja. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analdija (grč. sudovima i zaključcima. kvanti-tativna analiza hek. ned. analysator) fiz.). kvalitativna analiza hek. analeptika (grč. analekta) pl. rasta-vljati. uporeñivati. analitički jezici IKKð. suda u njegove delove. istovrsan. tela itd.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. sa njime je identično vezan. up. ana-lyo) v. ana-lyo) rastaviti. hranim. beta) onaj koji ne zna azbuku. koji razgla-ba. sličan. razglabanje. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. tj. razlagati. odgovarajući. ispitati. ispitivati potanko. 2. koji se bavi razglabanjem. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analytikos) raščlanjavan. analogizam (grč. anamnesis sećanje) fil. analepsis. ocenjivanje. osvežavajući. nepogrešan. slično (ili: odgovarajuće) stanje. ra-zložiti. alpha. analisati (grč. razglaban. annales) l. analogfa) sličnost. odgovarajući. zaključak po analogiji log. podoban. okrepan. letopisima. analist(a). ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analogon racionis (nlat. v. analogija (grč. analambano podižem. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti.) ned. okrepljujući. polari-zator. pisac godišnjaka. koji se osniva na analizi. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. sva su tela rasprostrta. tj. analitički (grč. sravnjivati. analizirati (grč. anamartezija (grč. tipom. analist(a) (lat. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. analou rapgčlanjavam. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). semantički. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analogon (grč. raš- . analogičan (grč. v. nauka o popravljanju zdravlja. analogija jurio (nlat. sravniti. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. etimološki. zakržljavanje. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). rapgčlaniti. analysis) raščlanjavanje. supr. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. an-amartetos) bezgrešan. koji odgovara nekom zakonu. odgovarajući) lingv. razlaganje celine na njene delove. hemi-čar i dr. ap-. ap-. jačam) med. analitičar (grč. analgezija. ozdravljenje. koji je postao putem analize. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analogia juriš) sličnost pravna. analistique) rad na analima. koji ne zna ni čitati ni pisati. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analogan (grč. annales. analogismos) fil. anamartetičan (grč. avalist(a) (grč. godišnjaci. morfološki itd. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. srpskohrv. saglasan. nožem — sintetički oblik i nem. koji raščlanjava. srodan. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analytike) teorija analize. analitičkim oblicima. Nikolova prizma). sredstva za jačanje i okrepljenje. analog (grč. apa-Gub) 2. analogisti (grč. med. pravilu. odreñivanje sastojaka nekog tela. mit dem Messer — analitički oblik). analogizirati (grč. ana-logizomai) uporedi-ti. odgovara reči drugog jezika. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. reč jednog jezika koja. analogon sličan. jačanje. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analizirati. neznalica. aldafno potpomažem. analizator (lat. analogos) sličan. analize (grč. prikaz. mat. sinteza. analitičan (grč. analfabet (grč. analeptikos) osvežavan. annus godina) pl. saglasnost sa pravnim načelima. tipu ili obrascu. analytikos) filozof. analeptičan (grč. oporavljanje. avalhtika (grč. analfabetizam (grč. uspostavljam) ned. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). podaci koje bole- analgija (grč. avali (lat. letopisi. istovr-snost. odabrana štiva. ana-lambano) l. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. anamneza (grč. što je u skladu sa razumom. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analistika (fr. ned. nepogrešnost. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analepsija (grč.) nepismenost. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. koji se odnosi na analitiku. podoban. letopisac. pl. sintetičan. tj. avalekta (grč. nepismen. npr.. an-amartesfa) bezgrešnost. ocena. analitičar. raščlanjavati. supr. algos bol. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake.

arche) koji se odnosi na anarhiju. anapleroza (grč. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. an-andria) nemuškost.anamnestika 44 anarhičan. ananassa sativa) vot. osnivači su Prudon. nedostatak (ili: nemanje) udova. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. plastična hirurgija. koji dopunjuje. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. i rukovo-deće uloge proleterske partije. potpun nered. nakazan. marksizmu neprijateljska. iske-žen. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. jačanje pamćenja. anarhistički v. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. anarhički (grč. anantapodoton (grč. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. up. prećutkivanje završne rečenice. anaptiksis (grč. apa-rpeb) pl. anankofagija (grč. koji ne cveta. duboko disanje. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). uobličim) med. pogruženost. arthron) bezudnik. naopak. anaptoza (grč. organizovane političke borbe. koji nema prašnič-kih niti. bezvlašće. ap-. preobražavanje. obrnut daktil. ana-morphosis preobražaj. anapnoika (grč. iza leña. ananeozija (grč. anaplastična sredstva med. apa. nameštanje slomljenih kostiju. anarhista) (grč. arthron) 2. arthron ud) med. anapest (grč. an-archos bez poglavara. — videćeš šta će ti biti. bez cveta. koji je ponovo zadobijen za nešto. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. ana-plasso preobrazim. anamorfotičan. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. anarea (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. bez ikakvih obzira. proširenost krvnih sudova. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. anarhičan. reda. anarhističan. apa. en arriere) nazad. anarhija (grč. anandričan (grč. anartros (grč. rastenje mesa. v. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anandrija (grč. izbacivanje sluzi. nedisciplinovan. anamnestična sredstva med. med. anarmonija (grč. Bakunjin i Stirner. an-andros) koji je bez muškosti. aiantičan (grč. plašljiv. izopačena oblika. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). an-anthes) bog. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. sredstva koja pomažu disanje. charmom'a) kuz. ana-ptyo ispljujem) med. an-apto obesim) utučenost. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. ostrag. fiz. ananke nužnost. anaptiza (grč. morphe oblik) izokrenut. anamnestika (grč. anamorfičan (grč. anapetija (grč. ždrela. veština sećanja i pamćenja. ana-plasso preobrazim) med. anamorfičan.). nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. phagein jesti) med. ana-pler66 ispunim) pl. progresivne i bulbarne paralize). nepriznavanje autoriteta. pamćenju. apa. anamorfotičan v. arche vlast) bezvlaće. iskašljavanje. anarhizam (grč. naročito krvi. nemuževnost. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. unazad. 1. u odsustvu. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. grla. anapneuzija (grč. anamnestičan (grč. lekovi za jačanje pamćenja. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. odušak. bog. haotičan. anarhičan. ispljuvanje. plašljivost. natrag. disharmonija. prema gornjim delovima tela. ned. anarhički anavlerotika (grč. anarroia) med. discipline. ap. anapneusis) med. anaptyksis razvitak. anaplazis (grč. zamenjuje. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. otvoren) ned. samovolja. anaplerosis) dopunjavanje. anamorfoza (grč. bog. nesre-ñen. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. plastična hirurgija. uzimanje hrane po propisu. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anaplerotičan (grč. fig. npr. ap-. kukavičluk. anaprozelit (grč. preinačenje) preobražaj. anamnesis sećanje) fil. .: Ako li ne učiniš. usana. povećane disartrija. apa. po dijeti. anartrija (grč. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. anartrija (grč. neorganizovan. ana-neosis) podmlañivanje. lica kao posledica moždane kaplje. anarchia) bezvlašće. anapetes raširen. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. penjanje sokova. anapnoična sredstva. odmor. an arijer (fr. zbog čega se zove i anti-daktilos. razvoj) lingv. med. koji pripada sećanju. anaplastika (grč. ap-. anarhičan. ananas (nlat.

stigma) opt. ned. uglavničenje interesa. trljanjem. anatriptična sredstva. ana-thymfasis) isparavanje. ana-tribo) med. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. 1. anatomizirati. telegrafska. ana-spao) med. obrt) ret. oštrovid. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. med. koji je bez poremećaja u oštrini vida. do sitnica. anathema esto). istočnjački. stigma tačka) ont. bakroreza. anisum) bog. trljanje udova. anatimijaza (grč. anarhoindividualizam (grč. anarchla bezvlašće. anatema esto (lat. anatolijski (grč. ušća. ana-stello suzbijam) pl. anaspazmija (grč. ozdravljenje. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. koji zasušuje ranu. ana-tribo trljam) med. tip. ustajanje iz bolesničke postelje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). ana-temno rasecam) para-ti. anathematizo) prokleti. apa. a-. pr. ana-stello) koji zaustavlja krv. anarhosindikalizam (grč. anaspazis. stoma) pl. biljka iz porodice štitara. sarx meso) ned. anatresis) med. okretanje. proučavati u tančine. baciti prokletstvo na koga ili što. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. seismos trus. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. stoma) med.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. uskrsnuće. apa. anatripsologija (grč. anatomirati. anatreza (grč. stćma usta) sastaviti otvore. razuñivati. preklinjanje. isključiti iz crkve. arche. up. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. apa. grč želuca. anastrofa (grč. jako povraćanje. ana-triptica pl. 2. zemljotres) geol. anaseizam (grč. prenosim. anastrophe) ret. anatripsis (grč. anastaltičan (grč. apa. anastaltika (grč. apa. med. ana-trepho) med. umnožavanje. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. med. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. v. prenop!enje. lečenje trljanjem. stezanje želuca. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. anatomija (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). a-. anatriptika (grč. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. npr. neka je proklet! anatematizirati (grč. apa. životinja i biljaka. med. raščlanjavati. sredstva za zaustavljanje krvi. anason (nlat. mesto „neki drugi čovek". kao začin za hleb i opojna pića. koji daje punu oštrinu slike. anatom (grč. sredstva za trljanje. anasonlija (nlat. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. . češanje kože. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. rastavlja-ti na sastavne delove. ana-tribo trljam." ana-temno rasecam) v. anasarka (grč. anaspazis (grč. anatematizirati.isključenje iz crkve. zelenašim) prav. med. anatema (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. menjanje mesta rečima. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. koji obnavlja. archos. dimljenje. anisum) rakija u koju je pomešan. anastaza (grč. ana-trope preokret. osušen plod ana-sona. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. oporavljenje (rekonvalescencija). anastasis ustajanje) uskrsavanje. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. tokizo dajem pod kamatu. anastigmat (grč. u Makedoniji. podrigivanje. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anatomirati (grč. anastatičan (grč. prevrtanje. „drugi neki čovek". fig. anfstemi. anatomizirati (grč. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anastigmatičan (grč. anatrepsis (grč. ana-spao izvlačiti) med. anastomoza (grč. kletva. tj. izvrtanje reči. kožna vodena bolest. med. anatocizam (grč. anatropa (grč. anatole istok) istočni. anaspazmija. naplaćivanje interesa na interes. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. fig. nlat. . anarhoidan (grč. trepanacija. otvaranje bušenjem. radi mirisa. anathema) prokletstvo. koji podmlañuje. spojiti. prenosan. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anatemisati v. anatocistički. naročito rakiju (anasonlija). prevrtanje želuca. anastomizirati (grč. lat. npr. ujediniti. apa. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored.

jedno na drugo. čarka. angeion. anñeoski koren. stupanje u službu. obavezati obećanjem. . po-buditi. Cezar na automobilu itd.angelos anñeo) bot. sarx meso) med. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angitis. sudar. skloniti koga našto. redovna dužnost. anvsr (fr. angeion sud. akgiostenoza (grč. angeion. omot. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. proširenje krvnih sudova.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angere suziti. skrivenosemenjače. voj. onaj koji nije sposoban da oplodi. za ples. otpravnik poslova. najmiti. zalaganje. angeion. anaphora) poet. pustiti se. ucelo. angarijapija (nlat. brodova i dr. anafilaksija (grč.. boj. zalagati se (za kota ili što). zauzimati se. angina pectoris) med. zapleten u borbu. neispunjene. za ples. pustinjak. instrumeng sličan gitari. obaveza. krvni sud) med. angiografija. uzeti u kuluk. lat. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. anversen (fr. epifora). neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. navesti. ektasis pastezanje) med. koji se obećao. angioteničan (grč. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. a l'envers) naopako. angeion sud. angeion. naročito krajnika. angiosarkom (grč. karp6s plod) bot. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. anafrodizijaka (grč. pogodba. v. kola. npr.) protiv volje sopstvenika u službu državi. odsekom. nesavremenost. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. vrsta ženskog ogrtača. neko plaćanje itd. dogañaja. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). nagovoriti. mag. neuron živac) med. elektroforeza. engager) obavezati. pojavljivanje znakova na nebu. nisko utvrñeno. ap-. angiokarp (grč. phylaxis čuvanje. stesniti) med. angaria) uzeti u kuluk. oboljenje živaca krvnih sudova. grč krvnih sudova. jedan registar na orguljama. en bloc) naveliko. angelika (grč. pr. upustiti se u nepggo. . antologija (grč. inversus) naličje. zapaljenje krvnih sudova. npr. npr. uzan) med. npr. poslanik drugog reda. med. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. brod i dr. ap-. ćutu-re. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. obećati. angažirati se zauzeti se. anahoret(a) (grč. voj. angažovati. angeion. engleski muz. angažovan (fr. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. anahronizam (grč. koji je uzet u službu. anaforeza v. angeion sud. davanje u zalog. anahoretski. stenos tesan. pogoditi. grapho pišem) fiziol. an blok (fr. uplesti se u borbu. angeion. gušobolje. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angažirati. natraške. an blan (fr. jaki bolovi u oblasti srca. angeion. stezanje grudi. anaphonesis) med. sperma seme) bot. angiospermije (grč. angiografija (grč. angarirati (lat. logia nauka) fiziol. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. enversins) trg. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. antiektazija (grč. anahronističan. envoye) izaslanik. opis krvnih sudova. založiti se. usamljenik. voj. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. pl. anafora (grč. angina (lat. angažman (fr. grub vuneni serž. angaria) kuluk. zapaljenje vrata. — Kulu gradi od dvadest tavana. angažirati (fr. opasan rak krvnih sudova. kulučenje. poremećaj u čulu pipanja. pektoralna angina. enveloppe) zavoj. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. zaostalost. „iznošenje spreda". anafoneza (grč. angeion. uzano spoljno utvrñenje. anvoaje (fr. pogañati. ap-. astr. engager) obavezan. pathos bol) med. angina pektoris (lat. ned. en blanc) trg. angiitis (grč. obvezati na besplatan rad za državu. angažovati v. angejologija.: Kulu gradi crni Arapine. sukob. topovi u Kosovskoj bici. — Kosu reže pa vinograd veže (up. vremenska poremećenost. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. anvelopa (fr.. najmljivanje. datuma. angarija (lat. na naličje. otvoreno. isposnik. angeion. zaštićavanje) ned. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. služba. uzeti u službu. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. apa. spasmos grč) med. anachronismos) pogreška u računanju vremena. ono što je u protivnosti sa hronologijom. anafrodit (grč. angiospasmus (grč. za ratne svrhe. a l'anver (fr. anafrodizija (grč. zastarelost. kuz. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. an-aphroditos) med. engagement) obvezivanje. envers. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. praćeni smrtnim strahom. arće pipanje) ned. obaveznost. angiom (grč. blanko žiro. angioneuroza (grč. angiopatija (grč. angeion) med. Kosu reže ostarela majka. pr.

android (grč. nevolja. apeg. šonja. naveliko. nlat. andarini (ital. androidan (grč. ugao. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). fil. bolno. geol. apeg. andana (ital. andantino) muz. anglizirati (fr. trg. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. andrologija (grč. naviše. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. deo jedne fuge. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko.angiotomija angiotomija (grč. kulture. onaj koji mrzi Engleze. zlo. skup svih prašnike u cvetu. andrak (pere. nesreća. gamos brak) biol. eidos lik) veštački napravljen. anglofob (lat. angošjozamente (ital. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. anglofobija (lat. grč. sečenje. jezika itd. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. apeg. andro-gynos) dvospolnik. andrek tuga. hermafrodit. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. gde je pronañen). androginija (grč. andros. en groš) trg. andamento) hod. an gro). apeg. androliti (grč. angulus) ugao. v. uglavnom (ispričati nešto). andarini) pl. anglikanac pripadnik anglikan-ske. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. logi'a nauka) med. rogljast. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. apeg. kut. uškopljenik. lagano. andros) pl. brižno. avgusta (lat. apeg. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). ćoškast. anglofil (nlat. anglikan. andragatija (grč. vrlina. angoscioso) ran. čestitost. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. an gro (fr. apeg. poengležavati. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. andro. prnje. tj. do tančina. Anglia. andana) niz brodova povezanih u luci. ancrogenija (grč. jad) ñavo. pečalno. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. do sitnica. Anglia. andragathia) muževnost. grč. andare ići. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. opširno. anglist (lat. dvospolac. androgonija. apeg. nazvane po gradu Angostura. anglomavija (nlat.(grč. angošjozo (ital. angusta) muz. nesreća. andamento (ital. Anglia. andante (ital. apeg. hermafroditizam. rasploñavanje ljudskog roda. anglicizam (nlat. angliciser) poengleziti. angularan (lat. grč. anglicizirati (fr. v. jedan registar na orguljama. anglaiser) potkusiti konju rep. okamenjene ljudske kosti. apeg. grč. iscrpio. podrobno. eidos) sličan čoveku. angulus. genos roñenje) v. apeg. prenos menice. endosser) trg. angostura-kora. angitis (grč. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andante) muz. adrogenija. oikion kuća. androgamija (grč. phćbos strah. kao imenica: komad u laganom tempu. stanište) bog. napravljen u čovečjem obliku. andezit min. angloman (nlat. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. grč. hrabrost. muž. andantino (ital. en ñetail) potanko. slabić. malo laganije. temno režim) med. osobenost engleskog jezika. andaluzit min. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. muz. angostura-kora v. Anglia. gone rañanje) stvaranje čoveka. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. androgin (grč. angustacija (lat. angosciosamente) muz. ženskonja. an detaj (fr. angiitis. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. apeg. dronjci. na kvantum. engleza (fr. androkefaloid (grč. andros čovek. operacija krvnih sudova. angeion. Anglia. kao u hodu. andosirati (fr. drangulije. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. gyne žena) dvospol-nost. angularis) uglast. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. andosman (fr. protestanske crkve. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. angustura-kora. andreceum (grč. angošjozo. angster (ital. namalo (supr. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . angulus (lat. andramolje (grč. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. pokretan čovečji lik. andristi (grč. oploñenje muškoga gameta ženskim. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. kephale glava) min. endossement) trg. vrag. potpis menice na poleñini. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. anguistara. naročito prvog čoveka. umereno. angeion) med. lithos kamen) pl. androgonija (grč. episkopalna crkva.

anemos. andromolje v. a-. logfa nauka) nauka o vetrovima. malokrvnost. anemos. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. od muškaraca. lečenje vazduhom. apeg. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pridruženje. uteloviti. upaljenost »sene za muškarcima. koji se plaši ljudi. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. androtomija (grč. npr. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemos. anemometrograf (grč. anegertika (grč. anñeo (grč. lenjost. aneza (grč.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). tromost. angelos vesnik) teol. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. bolesti. an-energeia) neradnost. ap. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. androfag (grč. pridodan. božji glasnik. anemostat (grč. anemos. pathos bol) med. olakšavanje. haima krv) med. annexus) zavisan. anematurgija (grč. andro-phagos) ljudožder. ergon delo) med. aneksionist(a) (lat. slabljenje. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. hydor voda) med. anemobat (grč. annexus) prilog. močvari itd. barys težak. vetromer. metali). metron) merenje. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). spasao je Persej. šaljivo: krasti. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. mati Astijanaksova. lit. anemopatija (grč.ne. pustinje. aneksije (lat.) muški spolni hormon. haima) beskrvan. Tragedije od Euripida i Rasina. pripojiti. anemogaman (grč. vezan za. anemos. haima. andromanija (grč. Andromeda (grč. a-. anemo. nova i kratka priča. anenergija (grč. androfonomanija (grč. androfobija (grč. anematoza (grč. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. beskrvnost. još nije objavljen. a-. haima) med. vidim) vetrokaz. anemičan (grč. žrtvovana je morskom čudovištu. anemofilija (grč. sve što je dodano ili vezano za nešto. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. strujanja vazduha. polubožansko biće. 2. phflos prijatelj) bog. tj. anemos. popuštanje. proučavanje vetrova. phflos) biol. anemologija (grč. spis koji. apeg. anemos. anemofilan (grč. pridružiti. nimfomanija. sporedan. anemos.). priča o kakvom zanimljivom dogañaju. tj. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. Andromache) mit. odnosno vetra. phonos ubistvo. veština merenja brzine i jačine vetra. oskudica u snazi. aneklogist(a) (grč. biljke kod kojih vetar. jačinu vetra. . oploñavanje). dodatak. a-. anemograf. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. pri-svojiti. ili je namerno zadržan od štampanja. androsteron (grč. anektirati (lat. prinadležnost. nastavak. elektron ćilibar) fiz. andramolje. anemidrija (grč. anemometrija (grč. anegdota (grč. anemogame (grč. anemos. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. bog. aneks (lat.) mit. gamos brak) bog. anelektričan (grč. nauka o beskrvnim operacijama. skopeo gledam. apeg. anemos. up. anemobarometar (grč. slab. anemograf (grč. annectere) prisajediniti. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. odnosno meri. annexio) prisajedinjenje. metron. npr. pripajanje. malokrvan. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anekdotos neizdan) 1. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. a-. muškaraca. metron mera) sprava koja pokazuje. naljutivši bogove. kod kolere. a-. anemos. aneksan (lat. anemoskop (grč. antropofag. temno sečem) znat. anemogamne biljke. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. anemometar (grč.(grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. npr. pripremni. ma iz kog razloga. gamos) pl. anemos. bled. phobos) strah od ljudi. anesis) med. phobos strah. ukrasti. androfob (grč. anekumena (grč. sečenje čoveka. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. baino idem) igrač na konopcu. grapho) v. utelovljenje. anemos. apeg. utelo-vljavati. fig. anemografija (grč. ap-. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. haima. astr. anemos. anemija (grč. nesposoban za život. mama strast) med. prevrtač. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. Andromaha (grč. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. šaljiva ili duhovita pričice.

anestezirati (grč. anestezije (grč. a-. anizotropan (grč. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. an ženeral (fr. obično. logos. u organima za varenje hrane. anizofilija (grč. animalizirati (nlat. a-. ap-. anilan (lat. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. ani kurentis (lat. nepažljiv. enjambement) poet. anenkefalos (grč. anydria) v. isos. metron mera) neravnomeran. kristalni. ops vid) med. reč. uzetost. en espece) trg. supr.aienkefalija avenkefalija (grč. an-nil. bapsko ponašanje. anil (arap. anizometričan (grč. dobiva se od indigo-biljke (anil). godišnja proslava. ano kurente. a-. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. nejednako lučenje mokraće. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže.: vegetabilije. ap. slabost (ili: malaksalost) živaca. pomen i dr. anairesis) ret. anni currentis). najčešće. anizometropija (grč. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. a-. anaistheteo ne osećam) med. an-nil) hem. anilizam (arap. živi stvor. anaerobni. trovanje anili-nom. apa na. jaja itd. animalia) pl. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. tupoglavost. idros znoj) med. ap-. anima mundi (lat. nemoća. en general) uopšte. neuron živac) med. anizohromija (grč. a-. neosetljiv. aniverzarija (lat. anniversarium) godišnjica. ap-. med. enjeu. od koga se spravljaju razne lepe boje. opiti. a-. v. anžambman (fr. fig. animalisare) zool. bezbolan. u materije živog tela. animal (lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. blos život) bial. anilin (arap. isos. jeu) ulog u igri. energija (grč. općenito. a. med. nejednaka veličina listova na istoj grani. med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. anestetičan (grč. anima) duša. kijanol. phyllon list) bog. anizeta (fr. anil) bog. aneretizija (grč. epi na. anizokorija (grč. kao islandski kristal). ap-. anima (lat. anže (fr. ap-. koji je bez bola. anestetika (grč. anizurija (grč. anilis) bapski. aiereza (grč. i'sos jednak. uroñeni nedostatak mozga. slabost. erethfzo) 2. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. kore zenica) med. ravnodušnost.ne. ap-. životinjska tela. duh. nesposobnost govorenja. jela od mesa. anervičan. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. ap-. u gotovu. ap-. chroma boja) med. fig. epithymia požuda) psih. a-. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. anesteziolog (grč. indigo biljka u Indiji. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. ani-malna hrana meso. životinja. neros tečan) fiz. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. aneritropsija (grč. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. učiniti neosetljivim. metron. supr. tromost žila. od koje se dobiva anilin. isos. aneroid (grč. mleko. isos. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. neosetljivost prema bolu. . nakaza roñena bez mozga. anima mundi) fil. enkephalos) med. epos reč) med.TeKyhe. erethfzo dražim) 1. an-aisthesfa) med. način ishranjivanja tela. anervia) ned. grañu. aneurija (grč. svisveti. animalan (lat. šp. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. ergon delo) med. koji »sivi u sredini bez kiseonika. uzbuñenost. poživotinjivati. anhidrija. aromatič-no ulje. liker od anisa (onajsaž). nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. bapska starost. animal) živo biće. ove godine. aerobni. poži-votinjiti. ansrvija (nlat. a-. anepigraf (grč. anepitimija (grč. bezbojno. nemaran. animalizam (lat. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. grapho pišem) spis koji nema naslova. animalis) životinjski. u zvečećem novcu. duša sveta. anilinske boje. tzv. zadušnice. govor) med. isos. poživotinjenje. anestezacija (grč. aneretizija (grč. brz oko) med. ne jednakost zenica. anisette) rakija začinjena ani-som. aeg vazduh. aneorobni (grč. animalizacija (nlat. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. uron mokraća) med. enkephalos mozak) ned. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. uzbuñenje. an espes (fr. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anilitet (lat.ne. anspija (grč. anaisthesia. isos. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anilitas) bapskost. prelaženje. anaistheteo) pl. anaistheteo ne osećam) med. benzidam. erythros crven. fig. rasejan. animalije (lat. an-nil) med. anima-rum dijes (lat. a-. animalis) životinjska priroda. uzrujanost. anidroza (grč. tupoglav.

odluka i sl. enclave) prav. anquisitio) prav. animare) dati dušu ili duh. živost. 50 anlaser ani precedentis (lat. iris dužica) med. pristalica ani-mizma. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). duša) prav. ispitivati činjenice o nečemu. zool. o živiti. avkora (ital. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. hrabro. rezervoar na mašini za štamparsku boju. animus) duh. ankiloglosa (grč. kod crtanog filma oživljavanje slika. 2. ankylos kriv. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. animalcula životinjice) pl. anima duh. animozitet (lat. enqueter) vršiti. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. animus (lat. sanduče za boje. izvršiti anketu. ispitati. inquestia. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. tražiti (ili: predlagati) kaznu. anni praesentis) ove godine. ani futuri (lat. ogorčenost. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). anienai peti se. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. aniridija (grč. svest. karakter. lenger. animacija (lat. kotva. uno animo (lat. animalkula (nlat. opovrći. ankvirirati (lat. 1. fr. ankrije (fr. opovrgavanje. animoznost (lat. mišići opružači ruke. mikroskopske životinjice. istraživati. animus ivjurandi (lat. pobudi-ti. apsoga. veoma čvrst i otporan bokser. srdit. naredne godine. srčano. još jednom. žestina. animalkulizam (lat. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. vatrenost. animus duh. srdžba. duša. animosite) v. anquirere) prav. ipo animo) jednodušno. zagrejati. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. namera nanošenja uvrede. anis (lat. anker (lat. podstrekavati. onajs. oduševljeno. animo (lat. anlassen puštati u rad. supr. ani precedentis. animalculum životinjice) pl. žestina. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. oživljeno. samopouzdan^. ankyra) brod. neprijateljski. animosus strastan) ozlojeñen. ankylos kriv. ukinuti. animalkulisti (nlat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. animozo (ital. apsoga) muz. fiz. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. glossa jezik) med. animoznost. opovrgavanje. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. da je živo (kod primitivnih naroda). anlaser (nem. animalitas) životinjstvo. anni praeteriti) v. ani preteriti (lat. grč. 3. znat. metron mera) sprava za merenje krivine. odvažnost. mišljenje. tip. namera pričinjavanja štete. u nameri. srce. Anlasser) teh. mastionica. ogorčen. animus nocendi (lat. ankilometar (grč. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. davanje duše. anni futuri) iduće. podbadati. živahno. anni praecedentis) prošle godine. obodriti. animatizam (lat. životna svežina. animosus) strastvenost. mržnja. ani prezentis (lat. pustiti u rad. tj. ljutnja. raz-draženost. delimična ili potpuna sraslost jezika. animozan (lat. anketa (lat. s predumišljajem. oduševiti. ankon lakat) pl. encaisseur) sp. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. animist(a) (lat. encrier) divit. složno. povesti sudsku istragu. anima) fil.animalist(a) animalist(a) (lat. fr. ukidanje. živahno. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anketirati (fr. animalculum) zool. annihilatio) poništa-vanje. animalitet (nlat. ukočenost i sraslost zglobova. animosus. anihilacija (nlat. ankoneji (grč. avimato (ital. anima to) muz. nedostatak dužice u oku. pimpinella anisum) bog. poruge. annihilare) poništiti. ankylos kriv) med. ap-. ankvizicija (lat. ljutina. av>on (grč. nakana. vlada ili neka ustanova. animatio) oživljavanje. predlaganje kazne. animus injurandi) prav. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. vera u duhove. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. podstaknuti. animus nocendi) prav. anklav(a) (fr. osećanje. nazor. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ankiloza (grč. životinjska priroda. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. anihilirati (lat. duša) fil. animizam (lat. animoso) muz. razdražen. namera. oživljenje. animirati (lat.: katjon. ankeser (fr. ponovo.

opisivanje kamenja. objavljivati. neuredan. bez potpisa. popis zaplenjenih stvari. annuntiare) oglasiti. nedostatak volje za jelo. anomičan (grč.: katgen. organon. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). npr. ap-. supr. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila.bez. anonimitet (nlat. an minijatir (fr. nlat. ap. žitni. koji odstupa od pravila. agšo) godine. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anodinija (grč. up. neslikovan način govora. adnotacija. ap-. apo naviše. a. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anorganogenija (grč. bezbol-nost. oreksis želja. appopseg. obznaniti. ap-. anonimnost. nepravilan. annotatio) napomena. eruptivne stene. en miniature) u malom. u godini. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. odus) pl. ap-. obla-godariti. logia) gram. tj. koji odstupa od pravila. oglašavati. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomalos nepravilan. ćrganon. anorhija (grč. a-. anomalija (grč.: Tišina je postala još tiša. ap-. anonimno društvo trg. protivan pravilu. an mas (fr. anonarni zakoni. anodia) nevezan. zool. ovarium jajnik) med. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anomfa) bezakonje. anomalia) (nepravilnost. avosmija (grč. anonymos) bezimen. sisari koji nemaju zuba. anoniman (grč. deoničarsko društvo. zakona. nezakonitost. hen. anonimnost (grč. anonymitas) v. namerno izjednačavanje reči. nepotpisan. put naviše) fiz. po-zitivni pol. tal. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anomalologija (grč. škodljiv) med. supr. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. a-. lat. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. en masse) u masi. mrtve prirode. koji odstupa od pravila. koji je bez života. anorgavografija (grč. ano ante Hristum (lat. objaviti. nlat. žudnja) nemanje apetita. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. anonymos) bezimenost. u maloj srazmeri. anonimitet. nauka o nepravilnostima u jeziku. anorganski (grč. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anomaloi (grč. up. anorgavologija (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anoftalmija (grč. anomalon. nepotpisati. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. objašnjenje. . protivan pravilu. nepravilnost u kretanju planete. nćmos zakon) v. plemićku titulu. starter. paronoma-zija. anotirati (lat. gignomai postati) ar. grapho pišem) nauka o kamenju. anonymus) nepoznati. anosmi'a) med. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. ap-. npr. nemanje očiju. naročito uživanje u jelu. avofeles (grč. astr. pre Hristova roñenja. obznanjivati. antinomizam. izuzet-nost. anodinum (grč. u gomili. norma pravilo) nepravilan. oštar. oplemeniti. annominatio) ret. anoblir. istovr-san. an-odos uzlaz. organon. anoblirati (fr. anogena metamorfoza kol. a imaju različito značenje. koji ne ulazi u sastav organskih tela. nepoznat. u kapitalizmu bezimeno. organon) neživ. odyne bol) ned. anopheles beskoristan. ap-. neobičan. omos sličan. annonce) oglas. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. annotare) v. ano (lat. apodinum) med. elektroda. anoksija (grč. obznana. običaja. nepoznatost. tj. anoreksija (grč. naročito minerala. anno ante Christum) godine pre Hrista. anogev (grč. anoda (grč. ap-. anonsa (fr. avotacija (lat. anomalon) gran. anodonti (grč. odstupanje od pravila ili zakona. anomizam (grč. anomalos) neredovan. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. ophthalmos oko) med. anomalan (grč. ap-.: katoda. anovimus (nlat. ap bez oksys kiseo. lat. anodija (grč. radi prenošenja na novo platno. odyne bol. zločinački. akcionarsko. beleška. ariomos) nezakonit. ap-. anonsirati (fr. adnotirati. anormalan (grč. ap-. anomija (grč. anomalistički (grč. neredovnost. objava. orchis mudo) bezmudost. organon. anomeomerija (grč. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anvarija (grč. nemanje poroñajnih bolova. anorganizam (grč. ñuture. skupa. ennoblir) dati plem-stvo. nepravilni glagol. anlevaža (fr. neobuzdanost. anorganognozija (grč. uroñeni nedostatak jajnika. anonaran (lat. anomalos) nepravilan. mrtav. genesis postanak) smanjenje. svi zajedno. ap. neobičnost. organon) neživa ili mrtva priroda. primedba. smanjen. slepilo. nastao bez dejstva životnih sila.

ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. oblast Zemlje oko Južnoga pola. koji se nalazi u toku trudnoće. asthma) med. ant-. ant. sredstva protiv kiseline. arthron zglob) pl. ante. ante. suparnik. arktos sever. Velika antanta savez Rusije.: postdiluvijumski. predbračni. utrapljavanje voća i povrća. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. anti. bojene materije. natalis koji se tiče roñenja) ked. ante. enceindre. apo. antedatirati (lat. lat acidum kiselina) pl. slaganje. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. sklad.• govor. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. 2. up. logos govor) pred. anti. izneti. borba. anthemion) cvet. algos bol) pl. bedem. antidatirati. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). ante. ante. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. anaklasis uzvijanje) ret. trve-nje. antelokvijum (lat. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antenagium) prav. mimogred. grč. taj čovek je nikakav čovek. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. predak. entablement) apx. skup. diluvium potop) pretpotopni. dodavanje pouke. . sredstva protiv zglobobolje. antennif ormis) u obliku pipaka. antanagota (grč. antl. enceinte) voj. pervaz na vrhu stuba. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. anteniforman (nlat. antagonismos opreka) oprečnost. antastmatičan (grč. anti. antediluvijumski (lat. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. antalgika (grč. doba cvetanja. raniji čin. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. pretporoñajni. anteludij(um) (lat. gledan sa strane. an pasan (fr. ensemble) celina. koji leži na Južnom polu. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. anteza (grč. an pat (fr. suparništvo. anti. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. pradeda. entente) sloga. antarktičan (grč. sredstva za ublažavanje bola. antanaklaza (grč. antarktikos južni) geogr. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. npr. savez (izmeñu država). antenat (lat. entendre. pre suñenog dana. an profil (fr. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. antartritičan (grč. tj. antanta (fr. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. ranije. nasip. obim. antafroditičan (grč. ante. koji leži nasuprot Severnom polu. opkoljavanje divljači. sloga. atrophos nehranjen) ked. antacida (grč. suprotna težnja. npr. pravo nekoga da prvi govori. en pate) u obliku testa ili kate. en profil) sa strane. pretpotopni ljudi. anti. stubovi sa obe strane vrata) 1. sredstva protiv srčane kapi. ned. spoljašnji delovi jedne tvrñave. an-ago uzvodim) ret. ante. lov. u profilu. protivnost. natus roñen) prvoroñeni. ante (lat. plesso udaram) pl. radi čuvanja. delanje u suprotnom smislu. silo. koji služi kao lek protiv sipnje. zajednica. naravoučenija. arh. takmac. antemion (grč. antemeridlanus) prepodnevni. apo. apo-didomi predati. kao pipci. antatrofičan (grč. antarktikos) geogr. antapoplektičan (grč. pužast zavijutak na jonskim stubovima. anti. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. neprijateljstvo. cvetanje. ante dijem (lat. antemeridijanski (lat.(grč. ned. ansambl-partija kuz. anti. pojas nekog utvrñenja. antediluvijumci (lat. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. antapoplektika (grč. boriti se protiv koga ili čega. pipak kod insekata. antablman (fr. antelogijum (lat. antartritika (grč. antagonizam). anteakt (lat. ant-angomzomai boriti se protiv. med. pred. en passant) u prolasku. naročito protiv kiseline u želucu. u silose. napred. ante) predl. antena (lat. ked. antapodoza (grč. opšivnica pod krovom. južni. umanjuje bol. ponovan napad groznice. pre. antalgičan (grč. antagonizam (grč. anti. uzgredno. antenatalni (lat. loquor govorim) predgovor. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. anteactum) ranije delo. diluvium potop) pl. supr.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antenuptialis) predsvadbeni. ansilaža (fr. antagonizirati (grč. priči. uzgred. med. ispred. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. anti. Čehoslovačke i Rumunije. anti. antl. izložiti) poet. antf. anthe cvet) bog. antagonistes) protivnik. algos) koji ublažuje. ante diem) pre vremena. raditi u suprotnom pravcu. anti. antenna motka za koju se vezuju jedra. antagonist(a) (grč. ansambl (fr. koji leči zglobobolju. antenupciJalni (lat. suprotnost. ante-ludium) predigra. ansent (fr. antena™ ju m (lat. sporazum.

raniji dogañaji. antecedens (lat. antiaditis (grč. antf. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. antf. aristokratos) protivnik plemstva. raniji odnos u nekoj stvari. antianeksionist(a) (grč. streptomicin. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. prvenstvo u vremenu. antecedere) prethoditi. apa. veneričnih bolesti. a na suprotnim poluloptama Zemlje. anterioritet (nlat. antf. anti. ante-testari) prav. tzv. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). boreios severni) okrenut prema severu. naročito: aureomicin. dati (ili: davati) prvenstvo. a-. anterioritas) prethod-nost. antf. itd. ante-cessor) prethodnik. preteći. antiartritičan (grč. prioritet. antecedens) prethodnik. antf. antiadijaforist(a) (grč. antimaterija (grč. anteriora (lat. anteci (grč. penicilin. med. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. arthron zglob) med. antestirati (lat. antecedencije (lat. nadmašiti. anti. nea. umesto. antestacija (lat. anterotična sredstva ned. anteriores (lat. U antibioti-ke spadaju. antibiotički (grč. antivarvarus (grč. antiapeks (nlat. antepositio) stavljanje ispred. antestatio) prav. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. areh) astr. koji uništava život. antibahijus (grč. anterotika. putovoña. dopretposlednji slog neke reči. antivarvarus. ant-. zapaljenje krajnika. antera (grč. antibarbarus (grč. barba-rizme ili varvarizme. antepileptičan (grč. anterotika (grč. neosetljivost prema anafilaksiji. sthenos ]anina. anteriores) pl. neprijatelj aristokra-tije. adijaforist. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antiastmatičan (grč. antialkoholičar (grč. materice. arap. antf. ići napred. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antias krajnik) med. phylatto čuvam. v. oikos kuća) pl. preticati. prethodnost. anthera) bat. prašnici. anti. koji pomaže protiv padavice. bat. antecedentia) pl. muški spolni organ u bescvetnica. raniji život. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. pretpostaviti. lat. raniji dogañaji ili odnosi. subjekt — predikat. antheros) pl. antiastmatičan. snaga) med. anti. prethoñenje. ante-ponere) staviti ispred. anteridija (grč. učitelj. mesto. up. geotr. supr. annexio) protivnik aneksije. raniji dogañaj. antf. spolna ljubav) pl. nadmašivati. antiborejski (grč. antf. asthma sipnja) med. trezvenjak. antiaristokrat (fč. anti i lat. Venus boginja ljubavi. bfos život) koji je protiv života. barbaros negrčki. antepozicija (nlat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio.: posteriores. lat. v. prostitucije itd. antepenultima (lat. anterija (tur. entari. pretpostav-ljanje. iza.(grč. gram. anti. a-. antivenerea (grč. Bakchios) poet. antecedirati (lat. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. lat. pored ostalih. koji služi protiv zapaljenja zglobova. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. v. treći slog od kraja. prethodni slog. antf. koji služi protiv slabosti. savijenost napred.anteokupacija anteokupacija (Lat. hloromicetin i dr. raniji život. anteriora) št. sredstva protiv spolnih. antiabolicionist(a) (grč. epileptikos). stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. ant-erotikćs) pl. antere (grč. prethodnici. protivnik upotrebe stranih reči. anteflexio) med. prošlost. koji povećava životnu snagu. arap. antepenultima) gram. davanje prvenstva. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. npr. muški spolni delovi cveta. čistunac u pogledu jezika. antiasteničan (grč. koji ubija. preci. barbaros) v. ante Hristum natum (lat. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). ranije stvari. antecedencija (nlat.: apeks. antestat (lat. pretpostavljati. pozivanje za svedoka. antheros) bog. antibarbarus. anteponirati (lat. sredstva protiv ljubavi. preteča. antefleksija (lat. prema. antianfilaksija (grč. antecedentia) ono što prethodi. anti. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antibiotik (grč. anti. anteoccupatio) rat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antestatus) prav. naročito ropstva. fil. palimbahijus. 53 antivenerea antecesor (lat. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antf. branim) ned. supr. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antestari. antf. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. antf. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. med. . prašnica.

. pelco-vanja. uspravna latinska slova (supr. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. anti. antiquare) zastareti. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. anti. Gallus) protivnik. antiepileptičan. antidinika (grč. truo) med. daktylos prst) četr. zyme kiselo testo. npr. pr. neprijatelj Francuza (jezika. kakos rñav. lat. avtigen (grč. diexeimi prikazivati. med. anti. platinski lim kod Rendgenovog aparata. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. lat. anti. anti. antiinkrustator (grč. antidoton (grč. anti dynastes vladar. anti. antikariozan (grč. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anti. med. antimentalizam (fr. anti. anti. epilepsfa) pl. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antiquitas) starina. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. antiemetika (grč. anteme-tika. vrsta tamnozelenog serpentina. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. up. Grka i Rimljana. kod nas ga ima u Fruškoj gori. nagrada. antikataralije (grč. sredstvo protiv bola. sredstvo koje sprečava vrenje. antikatolički (grč. anti. lek protiv čega. antiemetičan (grč. okretanje) pl. poznavalac starina i starih spomenika. lat. eu. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. dolor bol) med. antički. sapseg rak) pl. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. upotrebljavao antikvarijat (lat. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. sredstvo. stara ili zastarela ureñenja i sl. proglasiti za zastarelo. antikvaran (lat. anapest. anti. anti. antizimotikum (grč. raditi prema antičkim uzorima. anti. stari svet. tip. up. antikvarnica (lat. anti. angina (lat. dine. stari vek. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. lekovi koji služe protiv proliva. emeo) med. anti. sredstva protiv nesvestice. antikvar (lat. med. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. diabaino prolazim) med. cariosus kvaran. katarroos stakanje) pl. lat.). katholikos) koji je protiv katoličke vere. antikvizirati (lat. anti. polovan. antidramatičan (grč. odnosno zastarele stvari ili ustanove. farmakopeja. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antidijabetikum (grč. antikahektičan (grč. antiseptikum. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. med. antidatirati (grč. dysenterikos srdoboljan) pl. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. anti. antikatoda (grč. sredstva protiv kašlja. kvasac) hem. odbaciti. v. čime se dobivaju snažnija dejstva. antikvirati (lat. kulture. fig. antimentalisme) lingv. stare. kathodos put na niže) fiz. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. podražavati ukus starih. antidotarij(um) (grč. pravac koji polazi od date reči. epilepsija. protivsred-stvo. antiepileptika (grč. sredstva protiv bolesti raka. antiqua) staro pismo. med. anti. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antikategorija (grč. antiinokulist(a) (grč. antidinična sredstva. zakon. protivotrov. antiquarius) stari. antikvus antieutanazist(a) (grč. antidemokratski (grč. kupac i prodavac starina. starodrevnost. protivtužba. antidaktilos (grč. antikvitet (lat. antiemetici (grč. politike itd. stanje) med. lat. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. sredstva protiv povraćanja. antiquus) stari. utuk. lat. up. umetnička retkost. protiv demokra tije. diegeza. antikvus (lat. antidiegeza (grč. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. antidinastičan (grč. diabetes šećerna bolest. antidoron (grč. antikankroza (grč. anti. starinski. jezičko ostvarenje. izneti) ret. med. anti. nastaje metamorfozom ampfibola. vrtlog. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. latini-ca. sredstva protiv padavice. anti. anti. ne vodeći računa o mentalnim. antidizenterika (grč. predmet stare umetnosti. anti. antikva (lat. starinar. antidoton) ned. anti. fig. lat. emeo povraćam) pl. doron dar) uzdarje. starovremenski. proglasiti nešto zastarelim. starinski. datum) v. ante-datirati. antiquus) ugledati se na stare. lek protiv šećerne bolesti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista.54 avtigal (grč. anti. kurziv). anti-kategoreo) prav. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antidolorozum (grč. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. sredstvo protiv povraćanja. eksis svojstvo.

lethargfa dremež-nica. antimentalizam (grč. antikonstitucionalan (grč. anti. antimerija (grč.: „Ako smo veliki.. antilego protivim se. razmena) ret. anti. lat. pisac odbrane od napada. militarisme) protivnost militarizmu. homolotumena. protivkritika. anti. antimonium) hem. ali u protivnom smislu. med. loimos kuga) med. protivnarodni. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. antilopa (grč. antilogičan (grč. anti. npr. pisma čija se. anti. koji sprečava nastup krize (uticaj). koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. consti-tutio ustav) protivustavan. v. „Demosten" mesto „govornik".antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. npr.75. antikonvulzivan (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). tj. antilogikćs) nedosledan. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara.: „Otkrovenje Jovanovo". fr.: „Jedemo da živimo. koji služi protiv trzaja i grčeva. a ne živimo da jedemo". pobijanje. anti. antikonstitucionist(a) (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. kolike trbobolja) pl med. lat. antimetalepsija. mentalizam) lingv. anti. antilemičan (grč. narke ukočenost. antilisa (grč. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antiletargičan (grč. antimaterija (grč. antimon (nlat. metal srebrnobele boje. pozitivizam u lingvistici. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). supr. anthćlops) 3007. koji služi protiv kuge. lyssa pseće besnilo) pl. zaravan) pl. anti. anti. antimoralan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antimonarhičan (grč. lat. ali drugim redom. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antimovid (lat. a padaju u suprotnim pravcima. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. teol. anti. anti. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antimetalepsija (grč. na prestolu. sredstva protiv psećeg besnila. elemenat. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. a ne živi da jedeš. onoma ime) zamenjivanje imena. antologija (grč. prigovor. koji razvedrava raspoloženje. antimonium) mineral." antimilitarizam (grč. klinč naginjem se. odbrana pred sudom. delovi Sv. protuslovan. antimoralizam (grč. atomska masa 121. žida u stadima po toplijim kopnima. med. anti. anti. anti. napad itd. antiiefritika (grč. u kolibi. anti. . protivan moralu. nephrćs bubreg) pl. anti. antimetateza (grč. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. lat. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. pokret protiv rata i pripremanje za rat. convulsivus grčevit) med. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. postupnost u izrazu) ret. contagiosus prilepčiv.-. antikreza (grč. constitutio) protivnik ustava. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. med. ned. moralis) koji je u opreci sa moralom. anti. anti. anti. krino) koji odgovara na kritiku. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). anti. antikritičan (grč. povijam) pl. moriš običaj) fil. lekovi protiv trbobol>e. sredstva. antikritika (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. anti. dntinacionalan (grč. antilogia) protivrečnost. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. antikontagioza (grč. znak Sb (stibium). lat. melancholikćs) koji razbija tugu. bolest spavanja) med. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". odgovor na napade. mos. u padati. nationalis). sinklinala. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. nlat. anti. klimax stepenice. npr. kresis mešanje) prav. antikosmetičan (grč. suar. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom.: „Jedi da živiš. npr. protiv obamrlosti. umesto interesa na dug. lat. spuštam se) kol. anti. antimelanholičan (grč. anti. sul-fid antimona. krino sudim) odgovor na kritiku. meros deo) ret. važna njegova ruda. antikolika (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. redni broj 51. sa logikom. originalnost osporava ili u koju se sumnja. protivkužni. med. upotreba osobnog imena mesto vrste. metalepsis zamenjivanje. anti. nenarodni. antikritičar (grč." antiklinala (grč. anti. anti. antikonvulzivan (grč. antimetabola (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. antinarkotika (grč. nlat. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antimetabola. anti. ukočenje) pl. antilegomena (grč. antinomazija (grč. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. veliki smo svuda. odbrana. npr. lat. anti. krino) pisac odgovora na kritiku.

dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antipiretičan (grč. anti. sredstva protiv šuge. lat. teal. reuma) med. antiparalelogram (grč. antiparalelan (grč. vatre.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. pus. anti. anti. nemarenje. anti. antirevolucionar (grč. med. psyche duša) fil. lat. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antiprotasis protivpred-log) ret. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. pyr) ned. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. odnosno čovečje mišljenje. neslaganje sa trezvenim. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antiplenisti (grč. lat. anti. shvatanje da razum. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. anti. antiracionalizam (grč. antipi-rink dr. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antipatičan (grč. ratio razum) fil. sredstva protiv uzetosti (paralize). lat. antipleuritičan. nemio. gramma) geom. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antiskabioza (grč. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). anti. ravnokraki trapez. antipsihologizam (grč. nesimpatičan. koji suzbija vatru. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. nerodoljub. 2. antisemit-ski. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. sredstvo protiv groznice. antiperistaza (grč. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. pl. utuk. spolna ljubav. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. med. royalisme). antinomija (grč. antiparalitika (grč. med lekovi protiv vatre. anti. socialis društven) protivan društvenom poretku. antiparazitika (grč. antireumatičan (grč. lat.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. aspirin. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). protivrečnost. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. parallelos. neslaganje sa trezvenim. patriotes) neprijatelj domovine. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte.: simpatija. nomos zakon) 1. para-lyo) pl. nije apsolutni izvor saznanja. teal. teal. oprečan. Semiti. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. koji sprečava truljenje. nije apsolutni izvor saznanja. antisocijalan (grč. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. antipleuritika (grč. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antiseptika. fil. antiparagraf (grč. pneumon pluće) med. anti. glavobolje. protivnik. antisepsa (grč. aatipneumoničan (grč. dvoumica) fil. npr. skepsis nedoumica. pr. parasitos gotovan) pl. antirepublikanac (grč. scabies šuga) pl. geogr. anti. anti. protivnožnik. anomizam. ratio razum) fil. sepsis) heš. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. antiskepticizam (grč. pyr vatra) pl. antipatija (grč. anti. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. groznice. plenus pun) fil. npr. odnosno čovečje mišljenje. antirojalizam (grč. anpšlatonska ljubav čulna. anti. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. anti. antiseptikum (grč. koje se obično izražava jednim pitanjem. anti. anti. sepsis trulež) med. antipus) sasvim suprotan. replika. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. fr. političkom i duhovnom životu. anti. antipapizam (grč. protivnik revolucije. suparnik. anti. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. groznicu. antipodan (grč. anti. supr. antipirin (grč. antiprotaza (grč. anti. . lat. antipiretike (grč.: „Svet ima svoj početak u vremenu. protivjevrejski pokret. anti. rebro) pl. anti. anti. med. shvatanje da razum. anti. septikos) med. koji služi protiv reumatizma. antirepublikanski. pr. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. rug) med. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. antiseptičan (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. lat. antiracionalizam (grč. antipatriot (grč. nlat. anti. pleuron bok. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. anti.

besmislica. spiritus duh) fil. ektikos jektičav) pl. ljudi sa suprotnim senkama. progovara mudro". thyreos štit. logia. antihelmintika (grč. antiftizika (grč. protivgroznični. antifebrilan (grč. jektike. med. anti. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. koji ublažava zapaljenje ili vatru. up. sinteza. antiflogistika. antiscii (grč. haima krv. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. med. tuberkuloze. eidos izgled) farm. anti. lat.: „To bi bilo vrlo pametno". 5. takoñe: otpe-vanje. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna.. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antitypia protivudar. ret. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antispiritualizam (grč. antifon(a) (grč. al' su labudovi? / Da je snijeg. 2. anti. pristalice antiflogistike. antispastika (grč. antithesis suprotnost. anti. antiteza (grč. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. spastikos koji vuče. anti. / nego šator age Hasan-age. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. med. anti. antiflogistika (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. . anti. 3. dveju težnji i sl. antispazmodika (grč. (Hasanaginica). antifebrilije (grč. phone glas) otpev. med. antifrizi (grč. tome sečem) med. anthelmintika. typos) otisak. anti. phlogos plamen) 1. tj. antispast (grč. up. sredstva protiv sušice. antifermenti (grč. med. antitireoidin (grč. antiflogistika 1. pl. trzav) pl. flogiston. loet. odabrao papa Grgur Veliki. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. hem. prepis. med. skia senka) pl. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. antiflogističan hem. regnymi probijam) med. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. suprotno) 1. antifraza (grč. antitoksin (grč. u smislu „vrlo ludo". zajednice. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. protivrečne. phlox) pl. lekovi protiv groznice. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. sredstvo protiv groznice. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. anti. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. spasmos) pl.U. anteci. antitetičan (grč. već bi okopnio. oprečnost dvaju karaktera. thermos topao) pl. toksine. nauka lat.: „Ide ludo. geogr. antistrofa (grč. lat. teorija franc. anti. otpev. febris) med. anti. anti. freeze zamrzavati. antitermika (grč. komandant neprijateljske vojske. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. antitip (grč. ili kontrarna. anti. antipirin. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. elmis elmintos glista) pl. eng. ned. prototip. anti. antiflebotomist (grč. npr. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. a drugi i treći dug: U ------. lat. spectrum avet. toxikon. antispastos vući na drugu stranu) metr. antihektika (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antistrateg (grč. antispektrologija (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. anti. protivotrov. antithetikos) protivan. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. pr. stanovnici na istom podnevku. antihektičan. v. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. anti. phthisis sušica) pl. / labudovi već bi poletjeli.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. 2. antiunionist(a) (grč. phleps žila. anti. up. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. phlox. hek. odboj) fil. v. antispazmodika. koji je u suprotnostima. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. anti. 4. pr. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antifonarij(um) grč. otrov) med. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. antitipija (grč. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. ned. anti. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antispastika. anti. lat. anti. anti. v. antiflogističari (grč. sredstva protiv sušice. 57 antihemoragičan. anti. antifonnja (grč. npr. npr. med. suprotan. lat. anti. protivnik ujedinjenja. antifebrin (grč. sredstva koja ublažuju grčeve. teza. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. lat. febris) farm. antihemoragičan (grč. fermentum) med. febris groznica) med. phone glas) logička protivrečnost. lekovi protiv zapaljenja. antiftizičan. oprečna). lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde.

typos otisak. starovremenski. v. antonimija (grč. anti. krasta. antotipoliti (grč. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. antorgastična sredstva med. u četiri oka. rheo curim) lged. korali. protivgrañanski. izmeñu. antonoar (fr. v. oputa ime) pl. fig. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. anticivičan (grč. antoftalmika (grč. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. homonimi. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antički (lat. med. anthrax ugalj. antozoe (grč. avtihipnotika (grč. up. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". tvrd-mek i dr. naročito na licu. entre nous) meñu nama. odmor izmeñu činova. antotipoliti. privremen prekid u nekom poslu. antihreza (grč. antr-akt (fr. preduj-miti. usred. stanka. antoalaža (fr. sredstva protiv kolere. cholas utroba) pl. avtiholerika (grč. inter) meñu. antihronizam (grč. zbirka odabranih. odus zub. geogr. antografija (grč. kol. vrtača. hypnos san) pl. anti. up. be-drenica. pre vremena. anticipacija (lat. dobar-rñav. ñavo. naročito lirskih pesama. sredstva protiv zubobolje. antologija (grč. zbirka na j lepšega. starinski. lažistina. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. krečnjak obojen ugljenom. sotona. antonomazija (grč. antraks (grč. upotreba jednog vremena umesto drugog. predujmljivati. antiquus) stari. paronimi. starodrevni. koji služi kao lek protiv šuljeva. starog kova. 58 antr-akt antoksantin (grč. ret. leto-zima. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. med. anti. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. odmor. antikrist (grč. anthos) cvet. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. reči suprotne po značenju. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. lat. toile. anti. travnjak. antrakoza (grč. ned.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. hresis upotreba) prav. anthos. . nepomenik. antišambr (fr. anthrax. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). hafma. ned. anthos. predujam na robu. samo na suprotnim stranama polutara. lit-hos kamen) pl. kyklos krug. po starinskom ukusu. anthrax. ned. počinka. orgazam. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antihtoni (grč. ophthalmos oko) pl. osip. redak. civis grañanin) negrañanski. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. besnilo itd. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. kol. koji potiče iz starog veka. u. anti. preduzimati. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv.. antrakolit. antrakonit (grč. kotlina. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. fig. anti. zool. anthrax ugalj) med. tle) pl. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antr (fr. fig. listovima. chthon zemlja. antoliti. anti. antrakolit (grč. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). anticipirati (lat. kyanos zatvorenoplav) hem. anticus. fil. anti. anthologia) branje cveća. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. u obliku predujma. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anti. zlič. metron mera) hem. lithos kamen) min. govorni ukras. antonimi (grč. oputa) lkngv. npr. anticnklon (grč. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. cvat. unapred primiti (ili: primati). antichambre) zadržavati se u predsoblju. živo biće) pl. npr. kružno kretanje) meteor. geol. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antrakometar (grč. s tim da će se kasnije dokazati. sprava za odreñivanje količine ugljenika. entonner. antodoitalgika (grč. sredstva protiv navale krvi. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. anticipaido (lat. pr. entr'acte) poz. anthos cvet. anticipando) unapred. entonnoir) levak. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antišambrirati (fr. u poverenju. anti. bezbožan čovek. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. anthos. antocijanini (grč. čekati prijem. sredstva protiv očnih bolesti. sinotši. ksanthos žut) hem. Ifthos kamen) pl. prostrel. antonomasia drugi naziv) reg. plodovima. anti. lithos kamen) min. med. sredstva protiv očnih bolesti. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. antoliti (grč. stablu itd. anti. antos (grč. antonimi. liig. zoon životinja. anthos cvet. anthos cvet. anti. cvetnjak. crni prišt. antihipnotičan. entre. hemoroida. npr. antr lu (fr. up. algos bol) pl. levkasta rupa od eksplodirane mine. cvetno žutilo. med. antoftalmika (grč. lat. ophthalmćs oko) pl. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. preduzeti.

anthrax ugalj) hen. anthropos. ulazni-ca. uvozna carina. po traje još i sad. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antrkolon (fr. S14N10. otprilike jedan milion godina. zemaljski. nauka o merenju čoveka. antrpilastr. anthropos. fiziologije. bios život. naročito svečanim. anthrax. anthropos. uticaja okoline. opadanja itd. uvod. entree) ulazak. antropognozija (grč. predsoblje. o odnosima izmeñu čovečjih udova. antracit (grč. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. predjele. psihologije. antropozoik (grč. pojava glumca na pozornici. zoon životinja) geol. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. anthropos. upadanje jednog glasa. nauka o čovečjem telu. anthropos. anthropos. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. složen ugljenički vodonik. meso izmeñu dva rebra (kod stoke).: teosebija. težnji i ideala. anthropos. entrecolonne) apx. 1.(grč. anthropos. trgovačke i politička geografije. antropoidan (grč. oblik) čovekolik. anthropos. ulazna soba. anthropos. razmak. shvatanje da je čovek biće slično bogu. antropogenija. antropozojski period geol. antropomantija (grč. očoveča-vanje. 2. antropozofija (grč. antropogsografija (grč. saobraćajne. sophla mudrost) fil. antropozojski period.) vot. anthrax ugalj. antropijatrika (grč. želja. sličan čoveku (o majmunima). antropografija (grč. anthropos. antropogeneza (grč. anthropinos) čovečji. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. ulaznina. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. antropologija (grč. antropolatrija (grč. anthropos. anthropos. psihološkog i filozofskog. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. prvo jelo pri obedima. npr. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. antropogenija (grč. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. supr. antropometrija (grč. pri-vredna. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. muški gamet kod biljaka. antropizam (grč. antricid (grč. anthropos. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. papagaj. najbolja vrsta uglja. antropobiologija (grč. predvorje. množenja. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". duša sudbini koju sama stvara. antropognost (grč. logismos) fil. istorijskog i sociološkog. anthropos. antracen (grč. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. najstariji fosilni ugalj. majmun sličan čoveku. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. ukrpgganja. antropinski (grč. koji se tiče ljudi. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". poznavanje čoveka. krmenadla. komad kojim počinje opera ili koncert. pod antr. arheološkog i dr. tj. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. arheologije i nauke o jeziku. anthropos) fil. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. latreia služba) obožavanje čoveka. „prosvetljenje" i „posvećenje". logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antropolog (grč. a duh zakonu reinkarnacije. počinje sa diluvijalnim periodom. . antropo. filozofije.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. odstojanje izmeñu stubova. antropogonija (grč. lat. nastavak ites) min. ulazna cena. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. antropometar (grč. plo-ñenja. antropologizam (grč. muz. antrkot (entrecote) kup. anthropos. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. istorije. ulaz. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". prostor izmeñu dva stuba. entre nous) v. antropogenetika v. antropomorf (grč. metron) merenje čovečjeg tela. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. anthropos. kulturne. antre (fr. avtreozoid (grč. pristup. socio-logije. antropareskija (grč. ulaženje. telo je podložno zakonu nasleña. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. eidos vid. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. avtr nu (fr. anthropos. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. kao podvrste su: istorijska. anthropos. anthropos.

koji ima čovečji oblik. antrša (fr. a ova se pruži napred. anthropos. anthropos. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. neocarinjen. smatranje onoga što je čovečje božanskim. antropoplastika (grč. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. antroponomija (grč. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropos. antropoteizam (grč. ne plaća carinu). tj. antropohorija (grč. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. tome sečenje) med. antropomorfozirati (grč. an-tu-ka (fr. anthropophagia) ljudožderstvo. počovečavati. anthropos. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. v. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropos. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antropopatija. talile. antropohemija (grč. phytefa sañenje. ljudožder. hod konja. lat. antropomorfologija (grč. anthropos. deliti. entrepot. interpositus metanje izmeñu. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. morphe. ponašanje životinja itd. soma telo. anthropos. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. i odatle uvoziti. antroposomatologija (grč. anthropos. da misli. kanibalizam. antropoterapija (grč. v. anthropopathefa) fil. antropohistorija (grč. bog. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. rañanje) biol. rañanje čoveka. antropofagija (grč. istorija čovečanstva. počovečenje boga. izvoziti ili upućivati. antropofonika (grč. morphe) fil. odstojanje izmeñu dva stuba . anthropos. nomos zakon) fil. vrlinama. ital. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. anthropos. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos. antropotomija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antrfen (fr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antropomorfizam. antropopa tizam. theke pričuvi-šte. slabostima i dr. anthropos. anthropos. anthropos. popravljati. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropopatheia) fil. kanibal. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. onoma ime) lingv. sphaira kugla. antroponimija (grč. up. choreo pasprostirem se) zool. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. anthropos. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antropospeleologija (grč. antropopatizam (grč. theos bog) obogočovečenje. obožavanje čoveka. u bačen u redakcijski deo lista. sa ljudskim osobinama. anthropo-poia) stvaranje čoveka. tj. antropomorfoza. polukas. anthropos. entrechat. antrpo (fr. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. antrpa (fr. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropofiteja (grč. anthropos. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. koje oseća i »seli isto kao čovek. antrtaj (fr. anthropos. skladište. anthropos. anthropos. saopštenje vlade. dok leži u njemu. antropoteka (grč. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. tj. entrefins) pl. anthropo-morphos) sličan čoveku. antrpilastr (fr. antropofobija (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. . spe-laion pećina. lat. koja se može razvrstavati. umetanje) trg. antropomorfizam (grč. antropopeja (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. nauka o spolnom životu čoveka. antropofag (grč. dvornica slave. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. kratak članak. entrepilastre) apx. stovarište. morphe oblik) fil. antropocentrizam (grč. antropomorfoza (grč.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropos. antrkolon. anthropos. morphe uobličavam) počovečiti. — an antrpo (fr. anthropos. anthropos. obično zvanično. antroposfera (grč. razuñivanje. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. fizičke pojave. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antroposkopija (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. en entrepot) necarinjen. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. razmak izmeñu stubova. oseća i radi kao čovek. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. antropopatija (grč. fiziognomika. entrepas) poluravan. biološki život. u užem smislu.

aosmičan (grč. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. godišnja renta. ap. uračunavanje. opovrgnuće. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. preko. koji traje godinu dana. decembra. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. čisti se! apagoga (grč. ubrajati. neravan. anulacija (nlat. annus solaris) sunčana. anus (lat. opovrgavati. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. hydor voda) hem. pribrojavati. ap-ago odvesti. enfilade) dug red. obična julijanska godina. aorta (grč. npr. s boka. anulus palacii (lat. poskupljenje. nesiguran. poništavanje. anumeracija (lat. apage! (grč. anfan (fr. džombast. godišnjak. aorte med. anšlus (nem. vodonik i postaje kiselinom. žila srčanica. tučenje topovima uzduž. red soba u jednom pravcu. u opasnost. neprestupna godina. amrel za svako vreme. anfilirati (lat. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. per anum) med. pripajanje. annullare) poništiti. dobrajanje. iznad. anus kurens (lat. opovrći. anti. annus civilis) grañanska godina. podizanje cene. biser. ap. Petar u ribarskom čamcu. podizati cenu. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. poskuplji-vanje. dobrojavati. enchere) trg. anšantirati (fr. anus (lat. potpun prestanak lučenja mokraće. hydor voda) hem. zaobilazan. teško udisanje vazduha. anfraktuozan (nlat. ukinuti. metr. vijugast. anti. npr. poskupl>ivati. ukidati. anus eklezijastikus (lat. an fas (fr. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. ali koje izloženo vodi apsorbuje. uračunavati. apagoge) log. enfant) dete. soli i oksidi. anšerirati (fr. anti. tući topovima po dužini. pr. anurija (grč. hypo-phero snositi) ret. annus communis) prosta. posredan dokaz. voj. dvostran. anthelmintičan. mrtva straža. završetak zadnjeg creva. godi- šobran i kao suncobran. anthipnotika (grč. spa-janje. anhelacija (lat. hypnos san) pl. pol. ap. hydor voda) hem. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anhidrid (grč. aorte) znat. anus komunis (lat. ukinuće. prošlo trenutno vreme. per anum (lat. Anschluss) priključenje. anualni (lat. anšer (fr. anthiperidrotikon (grč. apagogičan dokaz indirektan. slobodan od vode. enfants perdus) na. opčišavati. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. otići. npr. zapaljenje aorte. uništiti. apage) odlazi. filum konac. enchanter) očarati. pr. tj. anhelatio) kratko. anuarij(um) (lat. antihipnotika. s lica. Blagovesti. idros znoj) med. anfan teribl(fr. preñašnje svršeno vreme. aorist (grč. encherir) trg. ap. upija. nuditi više. po dužini. annuarium) letopis. vragolan. oglašavanje nevažećim. anulus pi-skatorijus (lat. yper nad. annulus magicus) čarobni prsten. anfan perdi (fr. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. annualis) godišnji. godišnji dohodak. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anus solaris (lat. suša. nanizati. udevati. ribarski prsten. iskrivudan. zadivljavati. god. po-ništavati. kolebljiv. anulirati (nlat. pravo u oči. helmintos glista) pl. zaplesti nekoga u neko preduzeće. kroz čmar. annuitas. januara do 31. a. pridruženje. voj. kalendar. v. nlat. neodreñen) gram. osme miris) bezmirisan. opčiniti. ushićivati. anthipofora (grč. bolja ponuda na javnoj prodaji. enfiler) udenuta. naročito Devi Mariji da će roditi sina. uništavati. anceps) dvostruk. kome je oduzeta voda. posredan dokaz. čmar. anceps (lat. dvosmislen. med. nesta-ško. an-šantiran. glavna srčana žila. anus) anat. koji se dogaña svake godine. anhidrit (grč. anulus (lat. anhidričan (grč.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. appšpegage) pribrojiti. lat. s boka. objavljivanje. opovrgavanje. prisajedinjenje. apanaža (fr. zadihanost. nestašica vode. anfilada (fr. anidrija. med. apanage. annus currens) tekuća godina. zapodenuti razgovor. uron mokraća) med. a-oristos neograničen. ushititi. hydor) bezvodnost. dobrojiti. anumerirati (lat. godišnji prihod. annullatio) poništenje. annunciatio) nagovešta-vanje. sredstva za isterivanje glista. oča-ravati. Š. napraviti ćupriju (u trik-traku). anuitet (nlat. idi. ap. zadiviti. en face) spreda. anti. fr. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. fig. aortitis (grč. anuncijacija (lat. aiulus magikus (lat. da bi se posle jedan po jedan pobijali. annumeratio) pribrajanje. anus civilne (lat. anus interkalaris (lat. annulus) prsten. dati više pri nadmetanju. dahtanje. oči u oči. ogla-siti nevažećim. anhidrija (grč. annuus godišnji) godišnja otplata duga. annus intercalaris) prestupna godina. od 1. nizati. anfractuosus) krivudav. helmins. izvoñenje i nabrajanje prigovora. ñavolan. annus) godina. anthelmintika (grč.

apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). očevidan. voj. supr. up. appellatio admissibilis) prav. apatheia) neosetljivost. odvraćanje. paideytikos vaspitni. apartman (fr. apparatus sprema. soba. appellatus) prav. višim sudovima i traži njihovu pomoć. aparat (lat. apartheid (eng. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). otimač. apantropija (grč. mač. prav. apatije (grč. apelatorija (lat. ret. čovek. apelacija (lat. a-. trg. apedeutizam (grč. apedeugizam. areh vrh. obezbeñen prihod. appellativus) gram. strasno. prepušten. apelativan (lat. apartan (fr. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. lopov. apatetikos prevaran. a-. zajedničko ime. naprava. neosnovan priziv. odstojanje. neškolovan. doziv. apatit (grč. utrnulih osećanja. appassionato) kuz. apanteza (grč. apelacio frivola (lat. zaziranje (ili: strah) od ljudi. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). početak. ceo pribor. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. npr. apantesis) odgovor. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. pun draži. patria domovina) lice koje nema državljanstva. odgojni) neobrazovan. npr. apeiron (grč. lat. nomen appellativum) gran. apasionato (ital. appellatio deserta) prav.: antiapeks. prevaran. dražestan. ljubičaste ili zelenkaste. appellatio frivola) prav. appelare) viši. zadocneo priziv. nedostatak ukusa. pozivanje. koji označava zajedničko ime. nemarnost. pozorišta i dr. apel (fr. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. kazivanje. ravnodupšost. apeiros neiskusan. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). neprihvatljiv priziv. apeks (lat. geom. apatao. nemaran. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. arasće) velegradski razbojnik. antropofobija. ne odaziva se na poziv gospodara. neznanje usled slabog školovanja. apaideysia) nevaspitanost. apparens) vidljiv. paideyo vaspitavam. zločinac. braće). svirepost. verovatnoće. reč koja označava rod ili vrstu. taj pas nema apela. pozivanje na viši sud. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. spoljašnji izgled neke robe. kalcijev fosfat s fluorom. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. znak. izgled. npr. apeirokalija (grč. appellatio inadmissibilis) prav.: drvo. appellans) prav. apart odvojeno. beznačajan i ništavan priziv. apatetičan (grč. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. vidan. apart naročit. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. pobijanje. apparentia) privid. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. očigledan. zaključak. apelacio dezerta (lat. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. odvratnost meñu ljudima. lažan. appellare. privid-nost. apanažirati (fr. prizivni sud za crkvene sporove. poznavanje. spoljašnjost. apelacio inadmisibilis (lat. zbor. prividan (npr. odgojim) v. veličina i sl. odrediti stalan godišnji prihod. pri Zemljinom obrtanju. stroj. jasan. apelat (lat. apatao zavodim) št. stan sa više odeljenja. oruñe) sprava. posle nižih. ravnodušan. npr. beskrajan) fol. vrstu. gran. aparentan (lat. apelacio admisibilis (lat. godišnji prihod. apedeuzija. izdvojeno. utrnu-lost osećanja. nepromišljen priziv. a-. odeljenje. sprava i sl. aparatorij(um) (nlat. apelacio temerarija (lat. imenovanje. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost.). veoma rasprostrt. apaš (fr. vrh kupe. lažljiv) lažljiv. apathes) neosetljiv. neupućenost u ono što je lepo. apelativ (lat. boje sive. appellatio temera-ria) prav. apatrid (grč. jedinstven) naročit. nedopustljiv priziv. tj. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. žalba višoj vlasti. pomoćna sredstva i dr. zamršen. sa puno osećanja.). priziv višem sudu. sva mehanička postrojenja (npr. appel) poziv. bioskopa. poslušnost kod pasa. za-pleten. apelant (lat. nevaspitan. astr. aparatura (lat. rod. apatičan (grč. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. životinja. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. . apedeutičan (grč. apeiros neograničen. neobrazovanost. appartement) stan. neobičan. aparencija (lat. neke radionice. nesvakidašnji. dopustljiv i prihvatljiv priziv. sva oruña.

suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). opt. sumnja. koji nema sferne aberacije. aperitivan. perfodos) fiz. aperkat (ept. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. aperantologia) preterana brbljivost. sredstvo za čišćenje. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. otvor npr. ad-percipere) zapaziti. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. kao složene sočivo. crvuljak. aperijentan (lat. apetencija (lat. . apelirati. volja za jelom. aperire otvoriti. neprobavljiv. uložiti (ili: ulagati) protest. aperijentan. požuda. appellare) moliti koga za pomoć. apiričan (grč. a-. žudnja za nečim. apirman (fr. apistia) neverovanje. Alis mit. slabo varenje u organizam unete hrane. aplanatičan (grč. a. ad-perceptio) fil. pomoću kojih se jedan predmet shvata. koji nema koštice (o plodu). drugo. težnja za čim. shvatanje. sažetak. aplanir) poravnati. apepsija (grč. loša probava. areh. sveti bik. aperfu kratak pregled. beskrunični. pl. ješnost. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. apercepcija (lat. da se jede. nezapaljiv. primamljiv. apirija (grč. apendikularije (lat. aperientia) pl. appellare) v. nem. apices juris (lat. apis) zool. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. aperijens. prilog knjizi ili delu. a-. tečan. varenje) med. zool. apeiros. jasno shvatiti. apikultura (lat. koji pati od slabog varenja želuca. a-. apetitivan (nlat. uvideti. letimičan pregled. aperitivan (lat. apersi (fr. otkloniti smetnje. bez lišća. plašiš obrazovanje. apis pčela. da ga (ili: je) pojedeš. oni akti parenje. aplanat (grč. bez visoke temperature. apendiks (lat. zaklona na optičkim aparati-ma).ne. odnosno mišljenja. a-. suština. aperijencije (lat. pravničke dosetljivosti. bujica praznih reči. apiarium) pčelanik. pčelinjak. na prečaga. osećanje gladi. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. v. linkejoskop. appetitlich) ukusan. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. aplanirati (fr. pohotan. apeticija (lat. apertura) anat. više veze duševnog života. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. appetitus) prohtev za jelom. naklonost. aperitivus) v. zapažati. proveravanje računa. rug vatra) med. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. požu-dan. sladak. sklonost. applaudere) tapšati. rugep kopggica) bog. apis (lat. neiskusan. appetentia) čežnja. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. pozivati se na nešto. a-. aperiodičan (grč. apistija (grč. uobličenje. appetitivus) željan. aperantologija (grč. odnosno mi-šljenja. težnja. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. načelo na kojem počivaju druge. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. za-pažanje. apendicit (lat. a-. apercipirati (lat. aperitiv (nlat. med. rug vatra) 1. otvor (izdubenog ogledala. apireksija (grč. appendix) ned. pljeskati u znak odobravanja. simbol zemljoradnje. aperiens) koji otvara volju za jelom. apehema (grč. podozrevanje. zaključak. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. aperijens (lat. pepsis probava. planao lutam) fotografski objektiv. bez. a ne one koje počivaju na asocijacijama. želja. peira iskustvo) 2. izdužen produžetak sa površine nekog organa. a-. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apeiria) neiskusnost. suprotno dejstvo pada. apireničan (grč. apiričan (grč. tvorenje) anat. nlat. apiretičan (grč. slobodan od njihanja. stanje bez groznice. žudnja. alelovati (lat. apetit (lat. apices juriš) pl. siguran od vatre. apijarij(um) (lat. rug) med. ap-echema) odjek. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. uložiti (ili: ulagati) priziv. apurement) trg. appetere. aplaudira™ (lat. cultura gajenje) pčelarstvo. appendicula mali pri-vezak) pl. planao) opt. koji izaziva želju za jelom.. aperire otvoriti) med. apetalan (grč. irreg gornji. kratko i pregledno izlaganje. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). prohtev. pčela. a-. nagon. tj. bez groznice. aperijencije. apeptičan (grč. med. saznaje i tumači. konstruisan 1866. apetitlih (lat. nevičan. zagladiti. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. dopuna. aplazija (grč. alat. čut udarac) sp. a-pyros. appendix) dodatak. koji nema iskustva. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. koji su bez latica. dovesti u red. apertura (lat.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. appetitio) težnja za čim. živo odobravati. a-petalos) bog. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. overavanje. bez (sferne) aberacije. a-.

starati se. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. zagonetan. plaćati. rañanje bez nogu. apojovium. natrag. za razliku od prvog dela (protaze). naročito u vojnim naukama. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. L0g. applausus) tapšanje. applicans) v. staviti. zavoj. primena. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. a ne Sunce (up. dati npr. ordinata (kod kupinih preseka). afričkim i dr. mračan. up. dodavanje. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. npr. upotrebiti. može da ga zameni (npr. pus noga) med. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. appositio) gram. neopovrgljiv dokaz. modalitet. pljesak. kada se još smatralo da je Zemlja središte. beznož-ni vodozemci. apodeixis) prikazivanje. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. nemanje nogu od samog roñenja. grč. apodan (grč. priljubljiv. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. glasno odobravanje. apodeiktikos) koji dokazuje. prilježnost. poslednja knjiga Novog zaveta. apojovijum (nlat. dokazan. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. . apogej (grč. prileplji-vanje. apodiktičan sud log. Jovis) astr. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. podesan. tvoj mlañi brat. prio-nuti za neki posao. aplicirati (lat. bezuslovan. kopija izvornog dokumenta.: Dete bolesno mora da leži. aplikativan (nlat. svaka. gran. appositivus) gran. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. koji stoji kao dodatak. stavljanje. poslednji deo složene rečenice. metnuti. brižljivo izučavati. pus. apodejktičan (grč. metanje. podćs. drugi. arb. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. beznožnost. Otkrovenje Jovana Bogoslova. ned.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". predudar. asertoran. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. noga) zool. a-. grapho pišem) prepis. apo. apodikti-čan. opet. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. aplikant (lat. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. supr. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. applicatio) način izvoñenje. pravilan položaj prstiju pri sviranju. apodiksis (grč. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apo-gaion) acrp. apoda (grč. a-. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. uneti. apozitivan (nlat. ogledni govor. gameo ženim se) zool. 18). kandidat. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. neopovrgljiv. aplikacija (lat. apoentirati (fr. menica. raz-. neoboriv. upotreba spoljnih sredstava. appoint) fin. odrediti ročište. tačka na putanji Meseca. apokaliptika (grč. sud koji izražava logičku nužnost. kao apozicija.-. koji se može lako namestiti na. aplikatorika (lat. glad i smrt. poravnati se u nečemu. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. aplikativ (lat. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici.. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. apodeiktikos) v. npr. arb od. proble-matičan.(grč. rpeo dahćem) ned. prišiti. 1—8): kuga. u nekim kavkaskim. npr. apograf (grč. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. Apokalypsis) 1. aplauz (nlat. utiskivanje. vrednoća. dodati. arropege priložiti. Apokalipsa (grč. nameštanje. applicata) geoi. neminovan. aplikabilan (nlat. ukrašavanje melodije sitnim notama. oblog. pus) koji nema nogu. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. apogamija (grč. Dušan. apodiktičan (grč. aplikata (lat. ucrtati. appositi-vum) gran. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. appoggiatura) muz. marljivost. applicabilis) primenljiv. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. združiti) liši. apodemia boravak u tuñini. ukras na haljinu. apodoza (grč. a-. itd. sitan novac za potkusurivanje. izlaganje. primenjivanje. apozicija (lat. prilepiti. applicare) namestiti. apodosis) ret. nedisanje. 2. dokazivanje. Jov-od Jupiter gei. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. čita knjigu). primeniti. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apoen (fr.: . menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. applicatura) kuz. aplikativan. apnea (grč. a-. tajanstven. tj. mat. obraća-ti jaku pažnju na nešto. afelijum). apoñatura (ital. perigej. npr. aplikatura (nlat. apunto. beznožan. apozitiv (lat. applicativus) v. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. Jupitera. apodija (grč. lek. appointer) odrediti platu. arb. aplikabilan. pohvala. završnica. rat. applicare približiti. pljeskanje u znak odobravanja. naročito inostrana. apokaliptičan (grč.

učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). babušina. živac) znat. svojevoljna smrt od gladi. branilac. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". u isto vreme. apologist(a) (grč. rečitosti itd. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. govora. lažan. neuron žila. apolepsis zadržavanje. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. poučna pričina. apolćgema) odbrana. apokrifi (grč. med. skrham) med. aponia) bezbolnost. arb. sličan kaplji. karpćs plod) bog. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apo-krinomai obavestim. apologetika (grč. apolitoza (grč. bog sunca. grupe mišića i cele udove. npr. apoplexia) ned. disanja. apopleksija (grč. apokriza (grč. Apollon) muzički instrumenat. vrsta fortepi-jana. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apokopirati (grč. religiozni zanesenjaci. odvajanje.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. vraćanje zdravlja. apo-krmo izlučujem) med. pret . skratiti. poremećaj. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. sufumigacija. apokspa (grč. držati odbrambeni govor. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apologeomai branim) teol. arb. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. koji ima karakter odbrane. apoklazma (grč. fil. arolambano zadržavam. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. odgovorim) 2. 5 Leksikon apolepsa (grč. astr. pronañena u Darmštatu. kapnos dim) ned. apologet (grč. npr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. istraživači Otkrovenja. mixis mešanje. naročito hrišćanske učenje. mišiće. lekarstva. rešenje. naročito rimskog. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. odgovor. apokatastaza (grč. bila. apologema (grč. apokrizijar (grč. . poput navlake. takoñe: dela nepoznatih pisaca. pitagorejci). snošljivo stanje. kaplja. sumnjiv. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. zdravlje. apo-kopte odsecanje. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. otkrivene. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. izostanak) neke organske funkcije. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. u Engleskoj. sprečavam) med. apokriza (grč. zauzimati se za. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. kanoi-ske. apologet. a poko a poko (ital. nauka o tome kako treba braniti veru. apćlogos priča) poet. apologeomai branim) v. koji luči. apolithyo skameniti) kol. obaveštenje. apokarpija (grč. sklon kaplji. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apolonion (grč. apolid (grč. aro-Mab slomim. postepeno. apokrifan (grč. potpun prestanak neke bolesti. apomiksija (grč. ozdravljenje. Apollon) nuz. pronañen 1828. podmetnut. nepravi. arb. aponija (grč. odluka. med. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apolis. sin Zevsa i Lato-ne. pretvaranje u kamen. sličan orguljama. postupno. apologeomai) odbramben govor i dr. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. sparivanje) zool. apologeomai) braniti. poezije. malo po palo. apolonikon (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. apoliza (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. povratak u isti prividni položaj. apokapnizam (grč. apolog (grč.sid (ili: smetnja. koje nisu prave. apologetičan (grč. apo-krypto skrivam) pl. prestanak. a roso a roso) nuz. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. prelom kosti. muzike. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. krvokapni. spokojstvo. apologfa) odbrana. apo-krypto skrivam) nesiguran. skraći-vati. kod ljutića). poreñenje u priči. aponeuroza (grč. od IV veka titula biskupskog. arb. apoplektičan (grč. apokartereza (grč. odrezivanje) gram. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. skamenjavanje.. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. Apollon) nit. apokrino izlučujem. Aiolon (grč. apologija (grč. apologizirati (grč. izdvajam) 1. aiokritičan (grč. ned. stojici. spis. odbrambena tačka.

bog. učenja. koju je osnovao apostol Petar. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. nepokretnostima ili pokretno-stima. nejasan. apostol (grč. zvanje propovednika vere. gnojenje. papski. apostolicitet (nlat. npr. prinositi. Hristov učenik. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. arogeb) zagonetan. donesi! (kod obučenih pasa). apostolski (grč. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apostematozan (grč. apopsihija (grč. bilo prisutno j ili odsutno]. apoplšsso udarcem oduzmem) med. načela. fig. kao pečat. ukoriti. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. Dela apostola. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. težak zadatak. apportare. med. zavisan od iskustva. 3. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostolos) koji potiče od apostola. 4. aporetikos) onaj koji sumnja. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. oštrijim tonom. arogeb biti u nedoumici. aposfragizma (grč. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. težak za razumevanje. aporetičar (grč. npr. aportirati (lat. aposterioran (lat. osloniti nekog življim. pisma koje su napisali apostoli. apostilator (nlat. apport prinos. fig. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. onaj koji je sklon kaplji. aporizma (grč. a-poreutos neprohodan. apo-siopesis zanemljenje) ret. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. 1. aporia) zbunjenost. obamrlost. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. ulog) trg. apostat (grč. arogsb u zabuni sam) sumnja. koji se gnoji. prećutkivanje. apor (fr. apćrema. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostematosus) koji ima oblik čira. tj. apo-strepho odvratiti. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apostilirati (nlat. ideje i sl. logička teškoća. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. papinska vlast. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostil (nlat.! apostazija (grč. sporno pitanje. ali ne u gotovom novcu. Bogom sestro. apostolska stolica (lat. logična teškoća. duboka nesvestica. aporematičan (grč. aporija (grč. aporizma. da se nepojamno od pojamnog odvoji. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apoetolikum (nlat. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. aposiopeza (grč. apostrofirati (grč. stvoren na osnovu iskustva. odmetanje. aporem (grč. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. aporos neprohodan) fil. aporem. apostolsko dostojanstvo. aporetika (grč. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. . imanje doneto u brak. ua. Julija Apostata. propovednik hrišćanstva.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. apostasia) odvajanje. na osnovu iskustva. Dela apostola. ispuštanje duše. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. arogeb) v. dodatak nekom pismu ili povel>i. grditi. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. čistim učenjem apostola. lat. a-poreutos) zabranjen. 2. zagnojavanje. apostemacija (nlat. naročito od hrišćanske vere ili crkve. odreći se vere. preveriti. ukor. naročito hrišćanske. . nlat.: a priori. odmetnuti se. pribegavanje) ret. sumnjiva (ili: sporna) stvar. apostrophos) gram. apostolat (nlat. aro. supr. apo-stema čir. a posteriori) fil. prevrnuti verom. . apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. aporetičan (grč. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv.: Jao. apostrof (grč. a posteriori (lat. apostateo otpadam) otpa-sti. otklanjanje. „Ja ću tebi" . apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. a posteriori) fil. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). fr. bespomoćnost. aporeta (grč. apostolicitas) teol. apostazirati (grč. a posteriori. apostata) otpadnik. prav. sphragis pečat) lik urezan u prsten. neprolazan) pl. apostolos odaslan) poslanik. nedopušten. otpadništvo. grdnja. skeptičar. apostates. teškoća. apostrophe odvraćanje. apporte) daj ovamo. apostrofa (grč. goro i planino. onaj koji širi neko učenje. stvari zabranjene za izvoz. roba zabranjena za izvoženje. nejasnoća. gnojav. kolebati se. ili nekoj stvari. apporter) doneti. apostematio) med. aport! (fr. okrenuti) gram. naročito kod obučenih pasa. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. odvojiti se od pravog učenja ili vere. koji odgovara učenju apostola. fig. donositi. tj. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. apostolicizam (grč. preporuka priložena uz pismo ili molbu.

apotithemi odvojim. popis imetka. apprehensio) fil. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. appoggiato) nuz. odobrenje. prima nista. nesumnjiva smrt. min. apophysis izraštaj. npr. sredstvo za zaštitu od nesreće. uroka i sl. hartija. up. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. strahovanje. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apohometrija (grč. up. apophonie) lingv. gubljenje glasa. apprecari. apraxia besposlenost) pskh. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. pori-canje. skloniti. procene. misao. podignutih na kvadrat itd. predudar. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. a priori) fil. označava lo-gičku prethodnost značenja. nezavisan od iskustva. apoteoza (grč. kratak a misaon. razlika izmeñu celog i narednog polutona. epi-fiza). izdanak) med. ar . vezivanje. pristanak. . muz. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. aprehenzija (lat. a priori. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. hapšenje. obožavati. obožavanje. tj. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apofonija (grč. ali tako da ne izgleda da se to hoće. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. trgovac lekovima. aprecijacija (nlat. mlečnih prerañevi-na i dr. koji izražava odobravanje. aprobatoran (nlat. skidanje. kućna. aprobativan (nlat. fabrikama itd. aro. npr. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. apotheke. bilo u teoriji saznanja. koja je razli: . dopuštenje. apofaza (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. poljo-privrednim dobrima. aprobatoran. duhovit. apotropejon (grč. ukidanje.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. skinem. hen. apoftegmatičan (grč. apoche odstojanje. u državinu. sa košću spojen koštanom masom (up. poslovica. ocena. apophthegma) kratka i duhovita izreka. da se knjiga štampa. apprecatio) preklinjanje. prav. veličanje. apoteozirati (grč. v. zatim. vrednosti nečemu. apotema (grč. a prima nista (ital. usrdna molba. appoggiatura) kuz. apo-tithemi) geom. theos) uzdizati do božanstva.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. ukinem) lipti. potom. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. zabrinutost. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. u običnom životu: unapred. apotropaion) amajlija. dati mu glatkoću. aro. aprobator (lat. kol. a priori (lat. apotithemi ostaviti na stranu. apretirati (fr. aro. im. koštani izraštaj. apraksija (grč. apre (fr. therapefa) ned. ocenjivanje. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. pro-cenjivanje. povoljan sud o nečemu. potpuno izlečenje. aro. appretiatio) odreñivanje cene. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu.: a posteriori) te. razumevanje. stanicama. brašna. apohromat (grč. approbatio) odobravanje. zatvor. v. apophasis) davanje saveta. apoteza (grč. strah. ablaut. sjajnost itd. apres) posle. slivanje tonova. nlat. veličati. pohvala. apotemno odsecam) mat. aprobacija (lat. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. putnička apoteka. a priori) fil. chroroa boja) opt. apotoma (grč. aproba-g tivan. aro. pojam. uzimanje u posed. aprekacija (lat. vezano. nezavisno od iskustva (supr. inventar. apofiza (grč. razdaljine. apofize pl. vina. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. a ne vremensku prethodnost (psihološku). approbatorius) v. phone glas. apoftegma (grč. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apoteka (grč. moj apre. predstava. metria) merenje odstojanja. produženje lečenja i posle bolesti. apoterapija (grč. kutija u kojoj se drže lekovi. apothesis odvajanje. sentencija. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. apriorizam (lat. mladi-ca. aprioran (lat.). apopatura (ital. prema tome. a prima vista) trg. prevoj. npr. (»sita. sjajnost). chroma) opt. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. fr. bilo u etici. apotekar (grč. apretura (fr. approbativus) odobravan. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. koža. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. kuz. aro. sliveno. alodžato (ital. kao izmeñu ~U~2p 1.

samovolja. fkl. a propos) zgodno. udešavanje. velika oca eliptične putanje. ili predstavljati nešto kao apsolutno. polukružni delovi crkava. apsolutan (lat. prosto. approfiter koristiti se) v. aproksimacija (nlat. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. aproseksija (lat. udesiti. aproksimitet (nlat. za masu: gram. a prope (fr. uslova. stvar po sebi. podesiti prema čemu. absens) odsutan. prisvojenje. approche) voj. povoljno oceniti. aproksimativan (lat. aproširati (fr. apsolutna vrednost mat. eng. relativ. shvatati. apsidos okruglina. 2. neku . apsintizam (grč. duh. apropinkvacija (lat. alkohol čist od vode. svršiti. aproksimirati (lat. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. apsihija (grč. apsmthion) bog. absolutum) činiti. rakija sa pelenom.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. prilagoditi. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. naročito nekog trenutka ili dogañaja. imati pristup. appropriatio) prisva-janje. neprisebnost. absens. osloboditi od (greha ili krivice). apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. 2. up. tj. apsidiola. primicati se. potpun. duž koja spaja obe apside. npr. prilagoñavanje. absolutum) l. u ap-solutnom smislu. savršen. ograničenja) nezavisan. prvi osnovni uzrok svim pojavama. supr. gram i sekundu. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. apsentan (lat. povodom toga. pril. approximatio) pri-bližnost. školu. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. apropinkvirati (lat. aprobirati (lat. apsychfa) nesvestica. astr. bog. baš kad treba. absolvere završiti. apsentizam (lat. pelenjača. relativno. aprovizacija (lat. apsolvent (lat. ab-solvere odrešiti) razrešiti. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. indikativ. voj. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. apsida (grč. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). prosto-naprosto. neuslovl>en. približavati. apsolut (lat. appropriare) prisvojiti. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. absens) odsutan. aprovizionirati (fr. samodržavlje. rasejanost. no samo za jednu. apsens (lat. razumeva™. aproksimativa (lat. npr. appropinquare) približiti. pelen. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. absenterS) pl. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. supr. savršeno. absolvere) neograniče-nost. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. afelijum i perihelijum za planetu. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. apsolvirati (lat. approximare približava™ se) približiti. neuslovljeno.. prisvajati. za vreme: sekunda. prokop. aproprijacija (lat. apsolutan (lat. bezuslovno. saobra-ziti. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. neograničen. udaljen. samovlašće. praviti prokope. vrednost bez obzira na znak + ili —. aprofiter (fr. dopustiti. apsint (grč. ocenjivanje otprilike. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. naprosto. tim povodom. v. apsidna linija astr. apsolutni broj. u zgodan čas. v. apsmthion) ned. apopsihija. rov. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsis) vrh. dakle. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. strašljivost. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. približavati. iako se u njemu podrazumeva. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. bezuslovan. gorka rakija. apsenteri (eng. bez obzira na njegovu zapreminu. za vinograd i sl. svod) 1. naročito u crkvama romanskog stila. broj. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsolutivirati (lat. grč. aproprirati (lat. nešto. približno izračunavanje. profitant. appropinquatio) približavanje. neprisustvo duha. pohvaliti. materijali-stički: materija). u filozofiji religije: apsolutno biće. abest. priznati nekome sposobnost za nešto. approximativus) približan. neograničeno. approximativa) tačka zbliženja. apsis. fiz. aproš (fr. čist. mala horska kapela. fkl. fiz. učiniti nešto apso-lutnim. približno iznalansenje korena. apsidiola (nlat. završiti. up. agr. kao poručeno. absolvere razrešiti) gram. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. dodirna tačka. pod apsenti-zam. rovove. kao poručen. mat. apsolutni alkohol hen. bezodnosno. approcher) približiti se. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. približna ocena. approximitas) približ-nost. apsolutizam (lat.

absurditas) logička nemogućnost. razrešio pismo. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. apstraktne (nlat. savršenost. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. supr. abscissa tj. sredstva za ispiranje rana. misaonih predstava. apstergirati (lat. progutati. pojmovno odvojeno. uzdržavanje od alkoholnih pića. graditi misaone predstave.mislima. neuslovljenost. upijati. spolne ljubavi. izmučenost. neograniče-nost. ovladati. otpusni. abstergere otrti) prati. upiti. absolvere. istrošenost. ubrizgavanjem mleka i dr. dubokomi-slen. apsurditet (lat. gonoreje. zagnojavati se. apstraktum (lat. napon. apstinencija (lat. in abstracto) u opštem. nejasan. teorijski. fig. absolutorius) koji osloboñava. koji čisti (ranu). besmislica. ispiranje. apsterzivan. absumptio) trošenje. diplom-skog ispita. nerazložan. apsolutivira ti. glupost. abstrusus) skriven.: in konkreto). ab-sorbere) usisati. osloboñenje. duvana. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova.apsolutizirati 69 apscisa ni. zagnoj. udaljavati se. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. koji služi za ispiranje. abstractivum) xex. abs-cedere) odlaziti. apstraktan broj mat. grañenje pojmova. sasvim zauzeti poslom nekoga. neime-novani broj. rela-tivitet. odvajati u . absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apstrakcija (lat. apscisa (lat. npr. potpuna zauzetost (poslom. specijalno. besmislenost. apsorbirati. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. obuzeti. pranje. odustajanje od nasledstva. negledanje. spolnog opštenja itd. prelaziti u gnoj. apsorbovati (lat. apsorptivan (nlat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. apsolutorij(um) (lat. abstentio uzdržavanje) prav. apsorbirati (lat. absorptio. nerazložnost. bezuslovnost. sredstva za čišćenje spolja. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno.: emisija). misao- . apstrahirati. udaljiti se. absolutorium) razre-šenje. razreš-nica. apstinentan (lat. apstencija (nlat. mesa. hen. apsolutoran (lat. trošiti. apsterzivan (nlat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. rasejan. apstergevtan (lat. duvana. misaona imenica. abstergens) med. apsurditet. absurdus) logički nemoguć. v. spolnom opštenju. apstrahovati (lat. čist. apstraktum pro konkreto (lat. duvanu. upojan. okaniti se toga. abstinens) pristalica apsti-nencije. nepriličan. apeterzija (nlat. što biva usled piemije. apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. samo u mislima. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. usisan.: konkretan). apsorpcija (lat. usov. apstergencije (lat. apsurdnost (lat. absolutum) v. odseći) geom. mesu. apstinent (lat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. odvajanje. zamišljenost. živeti trezveno. usisa-vati. usisiavanje. ono pggo je u mislima. apsorpciometar (lat. zamršen. mislen. metastatič-ni apsces. mesa. apstruzan (lat. abs-trahere) odvojiti. potpuno zaposliti. ispolj. apsurdi-te t. abstractio) log. pomilovanje. fiksacioni apsces. čista misao. apsolutnost (lat. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. linea. čista misao. abstractum) log. abstractus) log. viši. abstersio) med. neosvrtanje na. apsces (lat. progresivne parali-ze itd. apsurd (lat. ispirati. med. abstersivus) med. absorbentia) pl. otići ad apsurdum(lal. uzdržljivost. koji postoji samo kao pojam (supr. fiziol. zatvoren. razrešni. abscessus) odlazak. odvojiti. čist akt mišljenja. metron mera) fiz. apsorbencija (lat. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog.. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. osloboñenje. čišćenje (rana). absurdum nemoguće) v. dubok. čistiti (ranu). apsurdan (lat. gnojnik. apscedirati (lat. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apstinirati (lat. gram. med. raseja-nost. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. gnojnica. ekstrakt nekog soka ili alkohola. abscindere otrgnuti. absorptio) fiz. čist pojam. upijanje. abstergentia) pl. mislima i sl. zamišljen. uvlačiti u se. besmislen. trezven. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. abstinere) uzdržavati se od alkohola. potrošiti. radi lečenja sepse. opšte. koji razrešava. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apsumpcija (lat.). ab-sorbere) v. absurdum nemoguće) v. apstraktan (lat. mudrovanje. apsolucija (lat. obuzimati. gnojno zapaljenje tkiva. trezvenjak. primanje u sebe (supr. grč. med. ne obazirati se na to. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. težak za razumevanje. smešan. doći u sukob sa zdravim razumom.: relativnost. taman. in apstrak-to (lat. absolutus) bezodnosnost. abs-trahere) v. apstrahirati (lat. otići. mis leno (supr. udubenost u misli. odvajanje. nepodoban. teško razumljiv.

arachne. arancini) pl. bezbojan ili žućkast mineral. arahnide. eldos vid. najuticajnija. kol.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. posmatrač. ureñenje. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. abscissio) odsecanje. v. mode i dr. ukras u arapskom stilu. lithos kamen) geol. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. ureñiva-ti. arahniti. aptijalizam (grč. trg. zool. arahnoditis (grč. arapske književnosti i dr. arak (arap. u umetnosti. a punta darko (ital. despot. ten.). v. reč uzeta iz arapskog jezika. arbitraža (fr. odbijati (npr. arabicitet (nlat. kuz. suñenje izbornim sudom. oblik) pl. pokrajini u Španiji). ret. a punta d'arco) kuz. arabizirati udesiti po arapski. apscisija (lat. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu.) 2. v. fig. appunto) trg. vrhom gudala. daktylos prst) ned. arba. arahnologija (grč. ar (lat. araba (tur. logfa) zool. otakati. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. 4. lat. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. red. arka tabak (hartije). udesiti. apunto (ital. grapho pišem. arrangement) ureñivanje. haram. rasporediti. arranger) urediti. spremiti. buvama i dr. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. arancivi (ital. a. sporazum. arahnoditis. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. arachne. obrada. arbitražni posao (lat. v. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arabist(a) znalac arapskog jezika. presuda izbornog suda. arachne. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arbitrari) fin. prisutni svedok. eidos) pl. upotrebljavati u govoru arapske reči. verovnike zadovoljiti. arahnitis (grč. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . naročito za »sene. zapravo slike iz biljnog sveta. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. ureñi-vač. tip. arahnide (grč. izmirenje. slik. aranžman (fr. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. srediti. arač v. opisujem) opisivanje pauka. pretakati (vino). male. pauci. ukusa. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. zapaljenje paučinaste moždane opne. arahnolog (grč. prireñivati. 2. arabesco) l. arabicitas) suština. arbiter (lat. logfa) zool.). izabrani sudija. aram v. prekidanje. arak (lat. aragonit poš. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. zool. agapea pauk. apcigovati (nem. harač. arbiter) izborni sudija. pol. arcus luk) 1. arachne. karbonat kreča. raspored. ugledati se na Arabljane. araneologija (lat. arahnoida (grč. nauka o paucima. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arahnoide (grč. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arahnodaktilija (grč. arahnoide. grč. a-pteros beskrilan. npr. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. paucima slične životinje. araba) orijentalska kola na dva točka. araneografija (lat. ara (lat. 2. arachne. aga) oltar. žrtvenik. gen. arbitrage. logfa) zool. poravnanje. lat. arachne pauk) pl. arahnoliti. udešavati. agapea pauk. eidos vid. arabeska (ital. od plate na ime otplate duga). arachne) med. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. arapske književnosti i umetnosti. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arahnoliti (grč. abziehen) l. prirediti. arrangeur) upravljač. zraka vrsta jake rakije od pirinča. aratura (lat. grč. paučinaste moždana opna. oduzimati. govoriti arapski. arahnitis. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. 3. blju-vati. prireñivač. aranžirati (fr. izravnati. odvajanje. rum (od ove je postala reč rakija). napraviti sporazum. arachne. arabizam osobenost arapskog jezika. udešavač. arbija (tur. arahniti (grč. poravnati. arachne. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). oblik) zool. fantastične linije u slikarstvu. arahnologija. osušene i pošećerene naranče. grč. ptyalon pljuvačka) ned. menica za izmi-renje nekog duga. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). apterologija (grč. araneolog. povraćati. šećera ili od soka kokosovog oraha. agapea. udešavanje. osobenost. . neograničeni gospodar. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. glavna. složiti. i poznavanje arapskog jezika. arabotedesko (ital. sreñivati. arachne) med. sudija u nekom sporu. araneologija. otki-danje.

argo (fr. argentum) v. argirijaza. arbitrari) ceniti. argotirati (fr. arborikultura (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. rodoslov. shvatanje. argentum foliatum) lisnate srebro. arbor genealogika (nlat. izabrani sudija. arbitrator (lat. odrvenjavanje. samovolja. arbitrimn liberum) slobodna volja. arborist(a) (lat. lopovski. zbirke drveća.948. krip-ton. veština dokazivanje. arbitrij(um) (lat. zaključivanje. volja. pakvon. približan. porodično stablo. vrt (rasadnik) sa drvećem. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. argonautika (grč. arborescencija (nlat. god. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. argentum (lat. argyrion) dged. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. pakvon. „životno drvo". znak Ag. vladavina novca. grč. strast) za novcem. argos nedelatan. argyrion srebro) ned. proizvoljan. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argentum. argiromanija (grč. novac. obrazlaganje. raspravljen. argumentativan (lat. redni broj 18. arbor vitae) aiat. tj. način dokazivan>a. argyrion) med. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. argonaut (grč. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. arborescere) pretvarati se u drvo. v. ocena. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. oblik) veštačko srebro. pro-cenjivati. neradan. zemljodelstvo. argumentacija (lat. sud. argirijaza (grč. nazvani po svojoj lañi Argo. argonauti (grč. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argirija (grč. koji obrazlaže. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). dokaz. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. izbornog sudije. argentum) srebro. razlog. argental. metalna smesa slična srebru. Argo. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. pretvaranje u drvo. argentum srebro) legura bakra. koji zaključuje. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argental (lat. obrazloženje. zaključivanja. v. argumentator) onaj koji navodi dokaze. neon. mišljenje. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbitrium) presuda. up. arborin (lat. argyrion.. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. arbitrarius) izbornosudski. izbornosudski. bogatstvom. argyrion. obrazloženje). proizvoljna procena. ksenon. mam'a pomama. arboriformis) koji je u obliku drveta. govoriti jezikom koji svako ne razume. odrvenjenje. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. arboriforman (nlat. argentan (lat. argentometar (lat. cinka i nikla. otkriven 1894. pakfong. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. argumentator (lat. argotizam (fr. argit) puškarnica. argirijaza. efdos vid. argentum vivum) živo srebro. argyrion. šatrovački govor. argumentatio) dokazivanje. arbitracija (lat.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. argirizam (grč. ñuture procena. . stari grčki junaci. argentan. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arborescirati (lat. arbitrijum liberum (lat. arvikultura (lat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argentum folijatum (lat. svojevoljan. živa. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. arborizacija (nlat. izborni sudija. arbitralan (lat. argat (tur. nautes brodar) zool. arvus njiva. cultura gajenje) poljoprivrede. argyrion srebro) ned. elemenat. arbitrirati (lat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. mangupski. argon (grč. trg. Argo. biljni otisak. bubrega i jetre. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arbitraran (lat. samovoljan. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. vrsta glavonožaca. ludilo) želja (ili: žeñ. argiroida (grč. zaključivanja. dokazni. kao drvo. argumen(a)t (lat. slobodno opredeljivala. plemeniti (inertni) gas bez boje. argumentum) dokazno sredstvo. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. presuñivati kao izabrani sudija. argiroza (grč. atomska masa 39. suditi. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argirokratija (grč. slobodan izbor. odrvenjavati. arbor drvo. lenj) hen. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. nautes) kit. arboretum (lat. mirisa i ukusa. arbor genealogica) rodoslovno stablo. arbor vite (lat. Argo. sloboda opredeljivanja.

udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. Areopag (grč. rada i sl. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. boga rata Aresa. gumno. dovoz robe. zatočenik. agea) površina. strastan. zadrhtati. plaho. usijan. arest (ital. popularan dokaz. tektoniki) voj. Areios Aresov. dokazuje nešto batinom. 2. ugovor o davanju zemljišta u zakup. vreo. silom. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arza (grč. zaključivati. areometar (grč. velika teškoća. up. aretirati. areražirati (fr. ardito) muz. dokazivati. Areios pagos) 1. zadržavati. hidrome-tar. arrestum) zatvor. znat. 72 arivaža arenda (nlat. araios redak. nepla-ćena kamata. argumentirati. sin Zevsa i Here. dokazima. agea. dolazak laña u pristanište. arestacija (nlat. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. Argos. bogat razlozima. arete vrlina. dugovi. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. Ares (grč. veoma oprezan i revnosan čuvar. lat. staviti zabranu na. Arej. zakupiti. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. metron mera) fiz. jer je predlagač rñav čovek". areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. argumentozan (lat. u Ateni. aretirati (fr. arrestans) uhapšenik. arestirati (nlat. arrendator) zakupac zemljišta. muz. žarki. ardentan (lat. kolektivno javljanje. simbol surove hrabrosti. argumentari) navoditi kao dokaz. plah. žustar. argumentosus) bogat grañom. argumentum e consensu gentium) log. ardassine) trg. vrsta grube svile iz Smirne. arrivage) pristajanje. nlat. v. .: „Taj predlog nije dobar.. krug oko Meseca. 3. ardus strm) strmost. deo etike. peščano kupatilo. zaustavljati. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. arrerages) pl. mandatum) prav. arreter) zaustaviti. arrestare) v. kažnjenik. muka. rvač. naredba o hapšenju. gradilište. obustaviti. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arrenda) zakup zemljišta. argumentum bakulinum (lat. astr. poprište. tj. Ares) mit. arrestatorivun se. špijun. neplaćene zakupnina. arena) borac na areni. ardito (ital. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. ardito) voj. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. čije je sedište bilo na tome brežuljku. arz-mahzar) pismeno. arena) borilište posuto peskom. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. argumentum ad hominem) 1. arsa (lat. gravimetar. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. argumentum ad veritatem (lat. haps. arendator (nlat. revnostan. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arenatio) med. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). areola (lat. sr-čano. nemajući drugih dokaza. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari.teza. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. zažaren. po Zevsovoj zapovesti. zatvoriti. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. vrsta fine per-sijske svile.) rasprostranjena na Zemlji. zaostala plaćanja. fig. dolazak. kupanje u pesku. silan. arendirati (nlat. Argusove oči vrlo budne. zatvaranje. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku).argumentirati argumentirati (lat. Arej (grč. argumentum ad hominem (lat. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. vatren. dizanje glasa. arenant (lat. areola) malo. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. sin Zevsov i Niobin. argumentisati v. ardasina (fr. lako razumljiv.. rešt. zatvor. metria) fiz. areraže (fr. arestat (nlat. fig. polje borbe. tegoba. fig. pažljive. optuživanje. ardasse) trg. logia) fil. najstariji i najugledniji sud u Ateni. prav. fig. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. 2. aretologija (grč. areotektonika (grč. uhapsiti. Argus (grč. arivaža (fr. uzapti-ti. Ares) mit. arendar (nlat. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. rata i ratnih užasa. med. ne biti isplaćen. arsis) metr. Argus) mit. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. zapadno od Akropolisa. bog rata. prsten oko bradavice na sisi. smelo. arrestatus) prav. arenacija (nlat. arestatorij(um) (nlat. haps. supr. ardens) gorući. molba. tr-kalište u cirkusu. slobodno mesto. obustavljati. arestant (nlat. arrestatio) hapšenje. veština. npr. arresto. obra-zlagati. areometrija (grč. ubio Hermej. crven krug oko zapaljenog mesta. Ares. nauka (ili učenje) o vrlini. ardit (ital. naoružan ruč-nom bombom i kamom. areal (nlat. ardasa (fr. arduitet (lat. arzi-mahzar (tur. araios. arena (lat. dovezena roba. uhoda.

mala arija. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. prijatelj i član aristokratije. arijergarda (fr. ariditas) suvoća. Arijevci. arithmetikćc) koji spada u računanje. slabost. lutrije i dr. aristotelizam (grč. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. aristodemokratija (grč. mršavost. suvoparnost. zaštitnica. gurgur. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. aristokratizam (grč. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. progresija. plemstvo. pomogla Tezeju. kratos moć. aritmologija (grč. arioso) muz. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. arriere-ban) voj. niz lukova na stubovima. nepravilnost. bog i praizvor svega zla. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. aristokratia) vladavina plemstva. poslednja odbrana. melodija. naročito kucanja bila. suša. arijanci pl. odstupnica. pulsa. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. na-pev. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. mania ludilo) med. 2. veština računanja. arcade) l. arija (ital. neplodnost. Irana sami sebe nazivali. a rijega (ital. ih. sušnost. nego običan čovek. arivizam (fr. vladavine plemića. ariozo (ital. mit. Arijevci (sskr. laktaštvo. neplodan. pošto je ubio Minotaura. arriver postići) osobina onih koji. arizacija (sskr. aridus) suv. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. Ahriman) ion-. aritmetički (grč. a-. pevajući. Aristoteles) fil. arithmos. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. plemićki stalež. vlast) vladavina plemstva i naroda. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. love zvanja i položaje. nauka o brojevima. relikvije i dr. arriere-garde) voj. Ariman (pere. fig. arietta) muz. aritmetike (grč. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. aristos najbolji. agua) pretvaranje u Arijce. karijerist. dragocenosti. Persije i ist. med. aritmije (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. mršav. nesklad-nost. aristokratija (grč. sredstva koja pomažu porañanje. e arithmetike tj. arka (lat. aritmus (grč. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. logla) nauka o brojevima. učenika Platonova. osiguranje života. aritmometar (grč. mršavljenje. Arijadna (grč. de-mos narod. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. arhit. aristolohika (grč. arythmia) nedostatak ravnomernosti. u vidu arije. fig. večni protivnik Ormuzda. agua. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. i njegovih pristalica. arithmos broj. pristalice i pobornici arija-nizma. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. naročito čišćenje porodilje. arithmos broj. veštak u računanju. fig. v. pesmica. v. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aritmomanija (grč. arijevci pl. pr. računaljka. Arijci. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. nepravilno kretanje. u novije doba.). aristos najbolji. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. rythmos takt) med. suvoparan. spržen.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. arithmos. zaštitno odeljenje. sanduk) 1. arijanci. aria. arithmos. locheia porañanje) pl. Arijci (sskr. arkada (fr. pre naše ere). pere. aritmetičar (grč. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. ned. ariditet (lat. geometrijska sredina. v. sušan. deo čeone kosti (očna). arijevci. laktaš. arija) pl. arithmos. up. aridan (lat. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arijski jezici svi indoevropski jezici. arijer-ban (fr. jalov. mršavost. jalovost. agua) pl. Ariadne) mit. gurgurstvo. aridura (nlat. aridura) med. iz IV veka. aritmogrif (grč. način pevanja. otuda: Arijadnin konac. 2. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. fr. poglavica zlih duhova. arivist(a) (fr. Aristarh (grč. agsa kovčeg. techne) mat. bez ikakvih obzira. računski. sušenje. aritmomantija (grč. arriver postići. anat. . aristarhski. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku.

jela i dr. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. kol' arko (ital. arozman (fr. arktos (grč. fig. fig. uzeti pod svoje. fig. sopstvenik gusarske lañe. arkcior citacio (lat. gusar. arozirati (fr. arkeo izdržavaš) geol. arkapija (tur. tajno sredstvo. prav. arkadikćs) koji je iz Arkadije. tj. »sena sposobna da zavede. mala ratna flota.arkadski arkadski (grč. ratna sprema. oružati. arrosio) med. arma (lat. god. naročito carinski. arlecchino) lakrdijaš. arlekinada (fr. lat. vrdalama. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". naoružanje. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. nepropisan put. arktički (grč. arkbutan (fr. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. naivan. grañ. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. prevrtljivac. artiljeriju i dr. armadilja (šp. arkanist(a) (lat. armorale) poznavalac grbova. arctatio) ned. arctura) med. arrosement) zalivanje. obasipanje vatrom. seoski. vazduhoplovstvo. podlivanje ulica. oru-žana sila. stezanje nekog dela tela zavojem. obasuti (ili: obasipati) vatrom. osvežavanje. sočna materija kod biljaka. granatama. morski razbojnik. 2. bombama. fiz. jačati. trg. naduven. arc-boutant) arh. Pola. ovlažavanje. arctior citatio) prav. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arroser) zalivati. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. sužavanje. arktura (lat. bezobrazan. najedanje. armorist(a) (nlat. trg. fig. metodič-no bombardovanje. mali naoružan brod. „armija nezaposle-nih". vojska. Velika Kola) astr. Arktik (grč. Arkadla. čovek koji često menja mišljenje. idiličai. armadilla) kor. armater (fr. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. stanovnici Arkadije. metodski bombardovati. zaobilazan. arozaža (fr. onaj koji se razume u grbove. sever. aromatizacija (grč. snažiti. lakrdi-ja. gord. armirati (lat. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. arlekin (ital. arcanus tajanstven. armare) voj. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. mor. arrodere. uraslost nokata u meso. drskost. lučni stub. . prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. arctius jus) prav. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. muz. agta oružje) pl. prisvojiti. pooštrena zapovest (ili naredba). potez gudalom. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armorale) knjiga sa grbovima. snabdeti ratnom spremom. stub podupirač. armorial. naoružan trgovački brod. arrosage) zalivanje. arktacija (nlat. agta oružje. arkuacija (lat. bezobzirnost. povećanje nosivosti zida gvožñem. arozija (lat. doplaćivanje. nego iz avlije. arkosolij(um) (lat. voj. arkcijus mandatum (lat. navodnjavati. Arkañani (grč. u Španiji: oružana sila. poslao protiv Engleske). nadutost. lat. arcanus) tajni lek. prevrtljivost. armada) oprema. armalis. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. nepravilan. arcus luk. pesnici pastirske poezije. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. npr. doplatiti. arrogans) nadut. drznuti se. arko (ital. armija (lat. prisvajati. armatura (lat. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. nego su »siveli samo od službe u vojsci. potporni poluluk. podmlañivanje itd. armada (šp. naknadno plaćanje. armatura) voj. navodnjavanje njiva. arogirati (lat. pravo prvenstva. fiz. Arkadoi) pl. grañ. arcuatio) med. agtee) 1. nlat. muz. npr. tj. „armija beskućnika" itd. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. oružje. drzak. gudalo. arcato) muz. bliže (ili: preče) pravo. pastirski. arrogare) usuditi se. vinski cvet. nao-ružati. šaljivčina. arkcijus jus (lat. arogantan (lat. nagrizanje kostiju. arcus luk) nuz. e arktos Veliki Medved. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. agta) pl. usiniti. armorijal (fr. armateur) mor. fr. arkoza (grč. aroma) miris. naknadno platiti. 3. tenkove. gusarska laña. od srednjeg veka: porodični grb. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). krivl>enje kostiju u obliku luka. arktikos severni) Severno Ledeno More. ohol. prevlačeći guda-lom. so!G agso) gudalom. kako se prave sredstva za ulepšavanje. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arkanum (lat. aroma (grč. nlat. uobražen. fig. arlequinade) šala. arogancija (lat.. polivanje. veliko mnoštvo. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. pozadi kuće. oholost. agso. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arrogantia) nadmenost. polivati. nadmen. arctius mandatum) prav. vrdanje. arkato (ital. razmetljiv. Armida lit. opre-miti. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. poza. voj.

arteria) med. mirišljave materije. sa začinom. are silogistika (lat. slabost uma. muzički stil u XIV i XV v. arsenikćn) hem. arpikord (ital. rexis kidanje. naročito u morskim pristaništima. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. začiniti. arrondissement) zaokrugljivanje. v. uvećanje. tj. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. arostija. koji prijatno miriše. arterfa žila) anat. fig. kao na harfi. arteriositas) fiziol. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. kvart. artis umetnost) način umetničkog. gone rañanje) rañanje muške dece. za-činjavati. arteriektazis (grč. sičan. arteritis (grč. darsonvalizacija. svirati na harfu.9216. nauka o arterijama. arpantaža (fr. arsenik. zanat. zapaljenje arterija. lomljenje tona kao na harfi. prskanje arterije. logfa) anat. muški porod. bilo iz srca u ostale delove tela). arsen muški. aromatičan (grč. harfica. arterijalizacija (nlat. artefactum) veštački proiz-vod. vita brevis (lat. arteriolae) pl. hem. artes liberales (lat. arteriografija (grč. ono što je veštački napravljeno. arostema. arterijska krv otvoreno crve na. zaokruživanje. arterijski (grč. bogatstvo u arterijama. arostija (grč. jak) hen. aroma. zanatlij-ska radna zajednica. arpihord (ital. arrostia) med. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arterija (grč. zaokruženje. magacin za smeštaj ratne spreme. veština. arsenal. arterfa. arsentrioksid (As2O3). operativne otvaranje arterija. ars mnemonica) veština pamćenja. artes liberales) pl. arsenogonija (grč. arsenijati (grč.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arseniti (grč. graphia) anat. posao. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. ars) umetnost. slobodne umetnosti. nlat. arterialitas) fiziol. niz razlomljenih akorada. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arsenik (grč. soli arse-nikove kiseline. u razlomljenim akordima. arterfa. proširenje. are mnemonika (nlat. arpeñato (ital. ludilo. phagein jesti) med. tome sečenje) med. arterfa. arterfa. stenćs tesan) med. arpeño (ital. arteriole (nlat. redni broj 33. jak otrov. arterieurizma (grč. ars nova) nova umetnost. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. artelB) radna zadruge. elemenat atomske mase 74. ektasis pomeranje) med. are vova (lat. artefakt (lat. ital. arteriektazis. chorde žica prevara. arpadžik (tur. arondismav (fr. a život kratak. proširenje arterija. nlat. ars antiqua) stara umetnost. aroma) mirišljav. prskanje) med. arsenale) oružnika. arterioreksis (grč. arterijalitet (nlat. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arsen muški. arpeggiare) muz. mala harfa. arpikord. arpeñirati (ital. struka) muz. arpeñatura (ital. začini. oksidisana krv. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. are longa. fiziol. trovanja akutna i hronična. arpanetta) muz. arpeggio) muz. grč. arpentage) zemljomerstvo. arrostema slabost) med. arsevofagizam (grč. mirisan. artizam (lat. krvna žila. arsenikćn. sužavanje (ili: suženost) arterija. jedinjenja su mu jako otrovna. opis (ili: opisivanje) arterija. arteriozitet (nlat. muz. srez. are (lat. artelj (rus. arpeggiatura) muz. arsena. aromatica) al. arpeggiato) muz. arterioekleroza (grč. posle kojih dolaze kapi-lari. deo grada. ars. arsen (grč. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arterfa žila. arsenikćn) pl. naročito knlževnog. arsonvalizacija (nlat. arteriozitet. spinet. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. žeš. izražavanja . v. arteriostenoza (grč. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). vita brevis) umetnost je duga. are angina (lat. arpihord. aroma) namirisati. arterfa. metnuti mirisa u nešto. agra. gde je veoma rano bilo takvih bunara). zaokrugljenje. arteriologija (grč. arsenikćn) pl. v. sklerćs krt. znak As. arteriotomija (grč. podrugljivo: tandrkati. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. aromatika (grč. arterfa. najsitnije arterije. lepe veštine. ars longa. v. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arsonvalisatio) v. arostema (grč. arterfa žila) koji se tiče arterije. damar. arterialisatio) fiziol. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arterijalitet. arsenal (fr. arpaneta (itzl. arteria. up. zaokrugljenost. bilo. tvrd) med. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. eurys širok) med.

arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. prastari) gram. artos. trganje u zglobovima. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. bol (ili: trganje) u zglobu. arheopteriks (grč. bol zgloba. topništvo. docnije: topovi. azojski period. umetnički. podćs noga) pl. arhaističan v. arhajski period v. up. zastarela reč. karkfnos rak) med. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. jedan po jedan. artik(a)l (lat. articulare) uzglobiti. artritizam (grč. član. archaios star. veštak. archaios star. tome sečenje) med. pauke rakove i crve. artrodinija (grč. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artišoka (ital. bog. artrofioza (grč. artiljerac. artikulisati v. artilerac (fr. arch-egetes) voña. articulus zglob. izneti. izveštačen.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. vot. articulatio) anat. odyne bol) med. phagos) hlebojed. fosilni kič- . poznavalac umetnosti. životinje sa zglobovima. artrozoa (grč. artichaut) vot. artikularni (lat. artrotomija (grč. artolatrija (grč. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. veštački. arthron. arhaičan. logos reč. uzglobljavati. zastareo. artista. drevni. artro. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artokarpi (grč. zoon životinja) zool. čvor.). arheopteriks. neuralgiji. glumac. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. artroze (grč. arun v. artrofima (grč. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. harun. archaios star. igrač na konopcu (u cirkusu). roba u trgovini. artropatija (grč. gonos) pl. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. zool. zglobni. arheornis v. zagnojavanje zglobova. otok) med. up. odsek. artropioza (grč. rak u zglobu. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arthron. artropoda (grč. arthron. arthron. logia) početna nauka. kolence. arthron) med. pokretač. arundinozan (lat. artizan (fr. tobdžija. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. sastavni deo jednog spisa. gran. stilom. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). pro-či (drugi). npr. naročito antičku umetnost i nauku. ruop gnoj) med. veštak u jahanju. osnovi nauke o čoveku. zapal>enje zglobova. zglobobolja. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. LIŠð. sastav tela koji je sklon gojaznosti. polza (korist). arheolog (grč. archaios star. arthron zglob. gnojenje zglobnih kostiju. artremboleza (grč. artikulacija (lat. iznositi nešto član po član. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. fr. artistique) umetnički. priključenije (doživljaj) itd. bol zgloba. arthron. prastari) star. da(va)ti arhaičan oblik. artritis (grč. arhelogija (grč. arche početak. lukav. nlat. artiljerija (fr. arthron) med. osnivač. drevan. oblik ili izraz. bol u zglobu. nameštanje iščašenih zglobova. hlebno drveće i hlebne bil. arthron. arthron. stvar. artisan) zanatlija. kostobolji. karpos plod) pl. arheget (grč. paragraf. prastari. trg. predmet. emballo ubaciti. poglavlje. starinski. artralgija (grč. slik. phima izraštaj. liigv. artofag (grč. arthron zglob. artikulisati. zglavak. archaios star. artrokarcinom (grč. umetnuti) kec. članak) članak. arundinosus) trskovit. artificijelan (lat. neprirodan. rod vojske naoružan topovima. tj. algos bol) med. arhaičan. anat. giht. pus. bogat trskom. pregib. arhaizirati (grč. trganje u zglobovima. obrastao trskom. prevremenoj arterio-sklerozi. latreia poštovanje) služba za hleb. izgovarati. zglavkari. artificiozan (lat. arhaizam (grč. pathos bol) med. artos hleb. arheologija (grč. artist(a) (ital. artilleur) vojnik koji rukuje topom. articiocco. pterix pero. arche početak. artikulirati (lat. arhegonije (grč. mekani otok zgloba. prepreden. opšte ime za kukce (insekte). zglavak. articularis) zglobni. artistički (fr. drevan. astmi i dr. arhaičan (grč. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. logos reč. šećernoj bolesti. vinovnik. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. jestastvo (priroda). archaios star. grapho pišem) opisivanje starina. arheografija (grč. poglavar. lek). glavočika sa cevastim cvetovima. bog. „igra reči". artos. phyo stvaram) med. archakos) starinski. arhejski (grč. gaji se kao veoma cenjeno povrće. artikulirati.ke. reči i slogove jasno. archaios stari. artificialis) veštački. artiste) umetnik. zglobobolja. tačka ugovora. operativno otvaranje zgloba. kompozicijom i dr. zglob. krilo) zool. koji odista potiče iz starog vremena. artillerie. arthros. artificiosus) umetnički. fig. fr.(grč. napis. glumac. arthon zglob. veštački. arthron zglob) med.

lat. fr. veoma. arhijater (grč. up. naročito: prvi otisak. po izvesnim delovima sličan reptilijama. arhitrab. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhiblast (grč. mitropolit. izmeñu Grčke i Male Azije. archos. archivista) v. nauka o grañevinarstvu. architekton. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. kele prosutost) med. prapismo. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. rif. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhihijerarhija (grč. archo. i 640. pra-. visoko sveštenstvo. blastos klica. arhivar. koji su često ukrašeni kipovima. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. tj. asai (ital. gfgnomai stvaram) biol. dokumenti. arhocela (grč. archivum) koji se tiče arhiva. archos čmar. „kec" na francuskim kartama. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. assis) 1. archeion vladino nadleštvo. arhitip. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. archetypon) v. arhoptoza (grč. najmanja jedinica za merenje zlata. setva) bog. najbolji u nekoj struci. nadbiskup. as (lat. archo. anorgakske materije. arhitektonika (grč. archivolto glavni luk) vrh. školovan grañevinar. arslama) bog. arhitekt (grč. aršin (tur. veličine goluba. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. naročito u avijatici i raznim granama sporta. lični lekar. vrlo. episkop. arhiepiskop (grč. raspored i grañenje jedne grañevine. arhidijeceza (grč. arhiv(a) (lat. a po drugim opet ptici. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. poglavar. archos. . architektonikos) grañevinski. spora sejanje. neoštećeno (na tovarnim listovima). archi-ierarches) vrhovni sveštenik. žučan. dioikesis gazdin-stvo. koji radi u arhivu. podrugl>iv u govoru ili pisanju. prvosveštenik. architekton) grañevin-ska umetnost. 5. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhitrav (grč. nadbiskupa. kod starih Rimljana: novac. Archilochos) poet. original.). zametak) zool. spadnutost zadnjeg creva. archos voña. spontano postanje života. abiogeneza. arhivist. assez) kuz. 3. neimar. prastvaranje. spisi ili akta. arhetip (grč. način zidanja. vrsta crnog luka. sada potisnuta tzv. arhont (grč. arhivski (lat. arhivolt (ital. koji se nalazi u arhivu. archos čmar. pre n.arhesporIJum 77 menjak. archo početak. alhimija. 4. arsin) stara mera za dužinu: lakat. neimarstvo. prvi nad. službenik arhiva ili arhive. arhi. architec-tura) grañevinarska umetnost. archo prednjačim. up. archos. dobro očuvano. iatros lekar) prvi lekar. arhiñakon (grč. arhigonija (grč. fig. rimskoj. grañevinarski. arhivist(a) (nlat. arhivalije (nlat. prodor zadnjeg creva. arhitrab (grč. trabs greda) ar*. arhiepiskopija (grč. počinjem. metričkim me-renjem. prosutost. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. prauzor. archi-pelagos more) ostrvlje. nauka o sistemu. archos. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. dvorski lekar. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. ptosis pad) med. zajedl>iv. arche početak. arhimandrit (grč. prvosveštenik. v. koji se tiče jednog naučnog sistema. renesansnoj i barokno j arhitekturi). aršlama (tur. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. archetypon prauzorak) prasli-ka. arhitrav. archivum. 2. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. grañevinski stil. e. najjača karta. arhoragija (grč. arch-iereus) vladika. arhivar (lat. prapočetak. arhilohijski (grč. a salvo) trg. a salve (ital. neimarstvo. prazametak. arhesporijum (grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. as. archimandrites) starešina manastira. archo prednjačim.(grč. arhitip (grč. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhitektonski (grč. trešnja (plod i stablo). grč. koji pripada arhivu. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. assai. episkopos) prvi vladika. povel>e. lat. grañevinar-stvo. arhimagija (grč. arhipelag (grč. prvi služitelj jedne crkve.) arh. arhijerej (grč. u početku od pola kg bakra. archon) vladalac. prvak. lat. potiče iz preistorijskog doba. viši lekar. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. arhetip. arhihijerarh (grč. arhitekture (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja.

primalac novca po uputnici ili nalogu. asenzija (lat. a-septikos) koji nije sklon truljenju. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. aseverativan (lat. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. kora od hleba. nalog. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. assassinator) prav. nepriznavanje bogova. udva-ranje. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). ascenseur) dizalica. bolesnikove kože i dr. asemičan (grč. assecurans) osiguravač. u nekom gradu. asibilirati (lat. asertoran (lat.bez. aservacija (lat. apodiktičan). spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). doznaka. asesor (lat. fil. pristajanje uz koga. a-selenos) bez Meseca. kraju. a. koji je bez oznake. bez pratioca. assassinatum) prav. ad-. bez ikakvog podsticaja spolja. aseveracija (lat. mučko ubistvo. protiv požara.). asasinat (nlat. a-. koji nema zaraznih klica. assus pečen. u pohranu. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. dakle. npr. pozdravl>avanje naselja. lat. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. aseitet (nlat. ulagivačko odobravanje. bez obeležja. nasilje. sepsis trulež:. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asemos) koji nema znaka. npr. npr. bezverstvo. prav. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. assertivus) v. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. nlat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. sexus spol) bespolan. securus bezbedan. a-. pomoćnik sudijin. a.bez. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. asekurat (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assecurare) osigurati. sačuvati. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. asekurancija (nlat. asekurirati (lat. potvrdan. aseitas. sanus. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. asseverare dokazivati) potvrdan. up. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom.. unutarnjem nagonu. koji nema spola. aseptol (grč. a se esse biti tj. za-klinjanje u nešto. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". aselgija (grč. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. sepsis) hem. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. tvrdnja. npr. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. asepsija (grč. assentatio) laskanje. assecuratio) v. assensio) odobravanje. sanus zdrav. pohrana. dokazivanje. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asacija (nlat. aseptin (grč. isušivanja podvodnih mesta itd. isušenje moč-varnih mesta itd. lift. smrti i sl. asekuracija (nlat. assibilatio) gram. assignatus) lice na koje glasi uputnica. assecurantia) osiguranje. uspinjača. assertorius) kojim se tvrdi. asesura. sepsis trulež. aseleničan (grč. zeta znak) ned. fr. asemija (grč. obezbediti. površina pečenja i dr. asanacija (lat. asanirati (lat. asertivan (nlat. asesorat (nlat. umorstvo. problematičan. tj. asekurant (nlat. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas.asamar 78 asignatar asamar (lat. aselgeia) razvratnost. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. zvanje pomoćnog sudije. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. pohraniti. kraju (ili državi). aseptičan (grč. sudsko pomoćništvo. postojati sam sobom) samostalnost. up. asertoran. . asertorna zakletva prav. asignat (lat. aseksualan (grč. a. pohotljivost. one koja se polaže pre davanja iskaza). lat. asanzer (fr. asentacija (lat. antiseptičan. dokazni. nesposobnost razumevanja znakova. asibilacija (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo. asservare) čuvanje. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države.) ned. razvrat. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. amarus gorak) hen. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. doznačilac. asasinator (nlat. assecuratus) osiguranik. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. nlat. bez trabanta. asercija (lat. aservat (lat. ostavljanje u pohranu. fr. primanje nečega kao istinitog. assignans) onaj koji šalje novac. ascenzor. aservirati (lat. a-. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. pri vršenju operacije. pomoćnik starešine nadleštva. asignatar (nlat. asebija (grč. asekurancija. assibilare) gram. fil. oleum ulje) hen. assertio) tvrñenje. up. kastracija. čišćenje od zaraze. asignant (lat. asebeia) bezbožnost. asservare) čuvati. aseksualizacija (grč.ne. sexualisa-tio) uništenje. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom.

acieration) pretvaranje u čelik. jednačenje glasova (po zvučnosti. nesrazme-ran. upravo. pokajnik. gram. syllogismos posredni zaključak) log. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. potpora. asignacija (lat. ali se nikad ne dodiruju. askaris) med. bez sveza. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. asindetičan (grč. licemerstvo. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. ash) pravi. asimetričan koji nema simetrije. assignatura) v. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. fiziol. asimilovati v. nedostatak volje za jelom. askeo) pisac pobožnih. isti. nemanje saučešća prema kome ili čemu. udarac u dvoboju.asignatura 79 asinhroaičan (grč. asker (tur. asli. nedovoljno saosećanje. gran. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. npr. assimilare) izjednačiti. a. neskladnost. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. pritvorstvo. npr. dela. asket(a) (grč. asindet(on). isposništvo. izjednačavati. verovatno. askeza (grč. neravnomernost. asimetrija (grč. ua. asitija (grč. prisustvovati čemu. assistentia) pomaganje. (da) niko je ne čuje. asjeraža (fr. nedostatak veze u rečenicama. systole skupljanje. assimulatio) pretvaranje. — (ali) Slušale je momče čobanine. mestu ili načinu tvorbe). nejedna-kost. doista. assaut. izjednačavanje. asindet(on) (grč. prisustvo. pomoćnik. syn sa. asindezija (grč. zaista. asketes) isposnik. primiti u se. prilagoñava-ti. tur. pr. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). asimulacija (lat. trudoljubivost. ital. nestezanje srca. askesis) isposništvo. prilagoditi. nedostatak hrane. asignatura (nlat. čeličenje. prisustvo glista u stolici. a-. pomagač uopšte. asistent (lat. nepoklopljiv. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. a-. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. pomoć. psih. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asimptotičan (grč. bez svezica. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asker) vojska. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. nalog za isplatu. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). assiduitas) tačnost. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asitia nejedenje. askeo) učenje o askezi. neistodo-ban. assimilatio) izjednačenje. asilabija (grč. bogougodan. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. i sa jambom na završetku. chronos vreme) neistovremen. a-. asjeracija (fr. bogougodnih spisa. a-. primati u se. asli (arap. a-syndeton) pong. asimptota (grč. a-. vrsta klasičnog stiha. asketizam (grč. nespojenost) ret. gladovanje) post. u početku sa trohejom ili spondejom. a-. sympatheia) nenaklonjenost. a-. asistolija (grč. a-. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). juriš. asistencija (nlat. detinje gliste. vojnik. asimilacija (lat. asketika (grč. ili izmeñu članova jedne rečenice. asiduitet (lat. marljivost. supši. asistirati (lat.ne. asimilirati (lat. vrsta vežbe u mačevanju. postojanost. symphonia) nesklad. uputni-ca. asyndesia) nevezanost. bubine. vrednoća. assignatio) d oznaka. neješnost. askaride (grč. askaris) pl. pratiti nekoga. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assistere) pomagati nekome u poslu. jednačiti. asklepijadska strofe četr. revnost. asketski (grč. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku".: „Misli mlada. stezanje) ned. asignacija. vaspitni. pokajniš-tvo. symptotos koji se ne poklapa) mat. pokajnički. askariodoza (grč. asketos) isposnički. zood. fiziol. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. iz koga se ne može izvesti zaključak. asimpatija (grč. aso (fr. asimfoničan. asketičar (grč. istrajnost. jezik. asignirati (lat. neskladnost. neskladan. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. nevezanost. moguće. . veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. asilogističan (grč. asimfonija (grč. nejednovremen. assalto) napad. nejednak. asklepijadski stih četr. napad. preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimilirati.

koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. rospija. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. asonavca (nlat. lat. med. nepostojanost. razvrat. asonirati (lat. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspirata (lat. aspermičan (grč. pust život. aspi's. nedruštven. socialis) nedruževan. asomatičan (grč. bog. surovost. a-somatos) bestelesan. špargla. aspermizam (grč. zbirka razne robe iste vrste (npr. aspergillus) med. spajanje. associare) pridružiti. uortačiti se. zla i opaka žena. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspermatičan (grč. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. nesanica. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). asocijativan (nlat. žel>a za nečim. asortiman (fr. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza).ne. a-. izgovarati iz grla. asperitet (lat. gasa ili tečnosti. biljka sa hrapavim lišćem. aspra (grč. aspergioloza (lat. a-. guja otrovni-ca. dobro znamenje. asparagus) bog. a-. gram. aspectus) izgled. težnja. asosje an komandit (fr. usisavati. aspirant (lat. fig. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. aspermatizam. ventilator. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. gram. ase prezasićenost) med. koji ne može da izlučuje seme. aspirata se. aspek(a)t (lat. littera) pl. usisaljka. tvrdoća. aspirator (lat. biranje. bunilo. aspik (fr. astateo. primiti za ortaka. udružiti. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. bacakanje teškog bolesnika. asocijacija (nlat. hladetina. bez odreñene orijentacije. asoti'a) razvratnost. udi-sanje. asocirati se združiti se. asortirati (fr. grubost. asosje (fr. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. asonanca. težiti za nečim. lat. spojiti. astatične igle fiz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. astasia) nemir. astr. asodična groznica groznica sa povraćanjem. somnus san) med. asortisaža (fr. neravnina. aspic) kup.) v. asocijalnost (grč. s hakom. reumatizma. koji nadovezuje na nešto. opre-miti. as-6des koji oseća gañenje. društvo. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. aspirin farm. oštrokonña. \ asonancija (nlat. usisavanje. knjiga).) med. fil. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. aspergiloza med. para. sisanje. aspermizam. assonantia) post. a. uvlačenje u sebe. asolirati (fr. izazove u svesti i neku drugu. udruženje. suglasnici s dahom. udisati. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. asocirati (lat. astatos nestalan. krutost. nepotpun slik. strana nečega. associare združiti. up. asperifolia) pl. associe en commandite) trg. zvanjem). ima ih više vrsta. vezati. lat. zadrugara. asperitas) hrapavost. egipatska naočarka. associe) drug (ili: ortak) u poslu. aspiratio) gram. aspermija (grč. fig. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. aspidos) zool. činovnički pripravnik. sperma seme) med. koji nema semena. vezivanje. asomnija (grč. nepostojan) koji nema pravca. astatičan (grč.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. aspirare) tražiti nešto. Convallariaceae. tajni ortak. odabrati stvari jedne prema drugima. assortissage) trg. astakos rak. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. sa dahom. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. associatio) udruživanje. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. čežnja. aspermizam. v. oporost. astazija (grč. aspermos) med. aspiracija (lat. s dahom. aspirans) kandidat. samoglasničko podudaranje. uvlačiti u sebe. rod biljaka iz fam. muz. kada se pojavi. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. nazeba i sl. onaj koji teži za nečim (položajem. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. pojava. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. aspida (grč. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. asperifolmja (nlat. koji izaziva gañenje. raskalašnost. neotesa-nost. astakolit (grč.) ned. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. asocijalan (grč. aspirirati (lat. muz. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. gledište. odabiranje. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. assonantia) v. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. asparagus (lat. u organizmu ljudi i životinja. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. vid. izgovaranje s hukom. usisač. člana. pihtije. slično zvučati. aspermičan. asotija (grč. v. aspermatizam (grč. up.

onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. usled interferencija svetlosti. astenija (grč. astralni duhovi. po učenju okultizma. telo bez zemaljskih. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astragal (grč. alat. asterizam (lat. slab vid. zadirki-vanje. a-. piljak. zvezdana svetlost. svet zvezda. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. uprava grada. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. med. asthma) med. zemlje i pakla. orao vidim. tačka) fiz. astilon (grč. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. oronu-lost. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astenopija (grč.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. koji potiče od zvezda. astr. grapho pišem) opisivanje gradova. aetigmatičai (grč. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom.) igra kockom. gledam) med. astron sazvežñe. gležnjača. astmatičar (grč. asteroidi (grč. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. Palas. lako zama-ranje očiju. Ceres. slabija no na ostalom nebu. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. služi za pravljenje raznih ukrasa. zaptivanje. kockanje. astro. astenologija (grč. plane-toidi. astragalizam (grč. astragalos) kocka. astratija (grč. nemoć. astrum zvezda. a. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. nadzor nad kućama. osobina nekih vrsta liskuna koje. slabost. zvezdani. npr. aster zvezda. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astmatičan. aster. astigrafija (grč. eterično telo čoveka. Juno. astheneia slabost) med. aster) sazvežñe. grupa zvezda. steničan afekt. npr. duše umrlih. asthma) sipljivac. koji potiče od slabosti. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asteroeides) zvezdolik. obruč. zvezdani. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. tuga. astrafobija (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. zvezda. stigma bocka. astron. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. preterano velik strah od groma ili grmljavine. asthenes) nemoćan. npr. posle svakog bacanja kocaka. izbegavanje vojne obaveze. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. asty grad) velikovaroško ponašanje. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. v. ned. psih. asty grad. asteismos utančan. astrobolizam (grč. želudačnog). astralit (lat. astenomakrobiotika (grč. supr. zvezdan. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. smrt ili obamrlost od udara munje. grč. astralni svet. astralna svetlost. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. telesnih osobina. 6 Leksikon . slabost vida. dosetljiv govor. npr. sunčanica. zvezdano nebo. grañevina bez stubova. astralno telo. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. drugo. up. uglañene radnja. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. asteričan (grč. vrh. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. logia nauka) ned. geodezija. u obliku zvezde. udar sunčanice. uticaji. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). astralni (lat. grč. pun zvezda. a. asthenes. male. fini ton u ophoñenju. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. slab. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. asty grad. phobos strah) med. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. aster zvezda) fiz. asteničan (grč. makros dug. astragalos kocka. asteriskus (grč. teško i kratko disanje u nastupima. asterismus. astma (grč.).(grč. ipak kaže. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. u srednjem veku: pali anñeli. asterizma (grč.ne. sipnja. up. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). eidos oblik. zvezdast. srčanog. astragal omanti ja (grč. astrobolismćs. oblika zvezde. asthenes. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera..ne.) geol. vid) pl. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. stigma. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. asteroeis) zvezdast. Vesta i dr. astinomi)a (grč. tj. Astrea. astenična groznica živčane groznica. astigmatizam (grč. sjajan. zadevanje. astheneia nemoć. skočna kost. oronuo.ne. a. duhovit govor. ret. koji potiče od zvezda. astralis) koji se tiče zvezda. astrogeodezija (grč. nomos zakon) upravljanje gradom. nauka o asteničnim bolestima. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. stylos stub) vrh. asteroidan (grč. asteizam (grč.

fig. phos. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. astron. uzeti na sebe. a-. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. astron. astro. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astron. astroteologija (grč. astron. astrometar (grč. astrolatrija (grč. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astronomia. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astron. itd. photćs svetlost. primanje duše na nebo. astrologija (grč. assumpsit) primio je na sebe.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. primiti odgovornost. srditi se. astrum (lat. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. Sunčanih pega itd. up. uzimanje. dan smrti nekog svetitelja. vrlo velik. astrofotografija (grč. assouplir) učiniti gipkim. okamenotina u obliku zvezde. astron. grapho) opisivanje zvezda. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astron. tj. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. asurdirati (fr. karakter) ukrotiti. upotrebljava se za astrognozija (grč. astro. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. Ifthos kamen) zvezdast kamen. razumeti. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. ret. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrografija (grč. metron mera) zvezdomer. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. položaja planeta. neku misao. astrolog (grč. astro. assumptio. okretnim. asumcija (lat. umeriti. astron. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. do časti. dati blaži karakter. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. photćs. assourdir. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. tj. labi's držak. morska zvezda slična biljni.) v kosmonautika. azota i sumpora. ublažiti (svetlost. thećs bog. slik. sik itur ad astra (lat.000 km. astrosofija (grč. aetronomija (grč. tj. astro. astron. podneblje. meteorolo-gia. obaviti kakav posao i sl. astronomski (grč. kometa. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . veličini nebeskih tela. astrum. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. pomešan sa krečnjakom. astronom (grč. podelu na sazvežñe i nazive. astromavtija (grč. v. druga (minor) premisa u silogizmu. astron. služba zvezdama. asfalt (grč. astrofizika. poznavanje) poznavanje zvezda. hasir) prostirač od rogoza. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. npr. paklina. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. grč. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. prav. nćmos. astron. zvezdozna-nac. astrolabijum (grč. aetronomija. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astroskopija (grč. astrolit (grč. astrofit (grč. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astroskop (grč. asumirati (lat. astrofičan (grč. ogroman. gnosis spoznaja. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. načiniti popustljivim. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astrometrija (grč. zeml>ina smola. assumere) preuzeti. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. phytcn) zool. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. asuplirati (fr. astrodiktikum (grč. asumpsit (lat. shvatiti. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrometeorologija (grč. astrograf (grč. phos. up. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. fil. fil. astron. zakon) nauka o kretanjima. asphaltos) hem. rasrditi se. naročito astrofotografijom. glas).500.) veština posmatranja zvezda. uzeti k sebi. lat.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astrognost (grč. slave (Vergil). astrofotometrija (grč. astron. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). nemein upravljati. surdus gluv) zaglušiti. asura (tur. hasimak) žestiti se. onaj koji se bavi astrotozijom. astrofizika (grč. astron. astron. astron. 149. slomiti (volju. astronautika (grč. assumtio) primanje. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. asumiti (tur. astron) zvezda. zvezdočatac.

uzilaže-nje. atavistički (lat. atelier) umetnikova soba za rad. ateist(a) (grč. napad neke bolesti. ataraxia) fil. atavizam (lat. askites tj. obamro. drhtanje. polumrtav. ataše (fr. asciji (grč. athanasfa) besmrtnost. fig. voj. napadati. a tempore) upravljati se prema vremenu. mat. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. viša škola. atheos bezbožan) bezbožnik. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. utišati. osloboñenje od poreza i državnih nameta. napadati. dodeliti na rad. atanatizam. npr. nekog poslanstva. kozački harambaša. pretežnost. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. ateizam (grč. ateknija (grč. penjanje. (fr. obično u činu pukovnika. neuredan. asanzer. boginja. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. ataktičan (grč. ataxia) med. Atena (grč. attemptare napasti. penjanje igrača na konopac. ascendentia) prava. atanatologija (grč. necelishodnost. uzlaženje nebeskog tela. ustati otvoreno protiv koga. uzlazak. a tempera) slikati vodenom bojom. muz. a tempo (ital.sphyktos) ned. stanje bez strasti. fiz. juriš. athambfa) neplašljivost. a-taktos) neureñen. nem. ataktična groznica. ublažiti. neurednost u toku bolesti. atelje (fr. obamrlost. attentatum od attentare. bezbožništvo. asfiksija (grč. ascenzija (lat. ascendencija (nlat. nadmoćnost. po staroitalijanskom načinu. npr. atavus napredak) sličnost sa precima. 133. neiznenañenje. atanizam. kći Zevsova. fig. ataširati (fr. zaštitnica junaka i gradova. med. hetman. ublažavati. pre naše ere. athanasfa besmrtnost) v. sphyxis bilo) med. napad. lekara i dr. onaj koji ne veruje u postojanje boga. atalsko blago ogromno. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ataraksija (grč. naviknuti se na nešto. brak bez poroda. divim se) nečuñenje ničemu. imanje ili čast nekoga. naročito ženskih. atheos bezbožan) bezbožnost. zločin. vreñati. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. privrženik. Ateneum (lat. navaliti. atemporirati se (lat. vajara. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. atentat (lat. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. srodnici po uzlaznoj liniji. najviši stepen nesvestice. penjanje. atanatizam (grč. ataka (ital. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. tačno po taktu. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atelija (grč. atakirati (fr. nasleñe. u pravi čas. atemperirati (lat. besciljnost. up. thaumazo čudim se. polet. Spasovdan. ascites (grč. naročito grada Atene (Atine). tj. napredovanje. atambija (grč. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. attemperare) umeriti. ascenzor (lat. suprotno: des-cendenti. utišavati. a. ra-stenje. ateleia) besvrhnost. a-. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). nagrizati. koji je u dubokoj nesvestici. atanizam (grč. spopasti. trbušna vodena bolest. primamiti. uzlazna linija srodstva. skia senka) št. radionica slikara. ascensor) v. a-thanatos besmrtan. udariti na nekoga. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). nemanje dece. „besenča-ni". ascensio) penjanje. ascendentes) pl. neposredno veži. topovski pribor. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. geogr. naročito konjice. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. attelage) zaprega. duševno spokojstvo. napadanje. ataksija (grč. duševni mir. uzdizanje. umeravati. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. nosos. zaštitnica umetnosti i veština. at) konj. prema prilikama. nepravilnost. otuda: učeno društvo. pokušati) protivpravan napad na život. prilagoñavati se duhu vremena. pradedovi. attaque) voj. atak. napasti. attacca) kuz. Athena) mit. nepravilan. zavoleti nešto. attaccare. ataumazija (grč. po legendi nikla iz njegove glave. a tempo). a-. amovi. ravnodušnost. ascendenti (lat. attacher) pridati. astr. atanazija (grč. askos koža) ned. neizmerno bogatstvo koje je. attache) na rad dodeljeni službe-nik. asfaltirati (grč. udar. (kod Rimljana: Minerva). attaquer) napasti. navala. uzlazak. asfiktičan (grč. atavistika (lat. preci kao rodi-tell. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. zaprežni pribor. . a-. atelaža (fr. astr. boginja rata. a tempera (ital. up. najedati. kod vojske.asfaltirati 83 ataman (rus. osobina predaka. odan čovek. ataman-v. zločinački napadaj. Vaznesenje Hristovo. med. neustrašivost. neumrlost. at (tur. spopadati. prav. dedovi.

Atlantida (grč. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atletika (grč. sletanje. fig. izdati svedodžbu. atlotet (grč. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. attestari posvedočiti) pismena potvrda. attentata crimina) pl. velik i snažan. zapadnoafrički. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. mor. napasti. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. pa potonulo u more. atlas (grč. a-. ateramnija (grč. atentator (nlat. Africi. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. athletike) skup viteških narodnih igara. atička duhovitost i dosetljivost. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. mor. jednog lekara). proglašenje nevažećim.) neuredan. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atička so duhovit i fini način izražavanja. napadati. dizanje tereta i natezanje konopca. nepravilan. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. typos oblik. potvrdu. ukidanje. tanan. stva. atehnija (grč. znat. atimija (grč. poništaj. . svedočanstvo. atterage) mor. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). duhovit. atmidometar (grč. atlanti (grč. atticus) svojstven atičkom duhu. atentirati (lat. a-. v. overi-ti. ia-treia lečenje) med. aterisaža (fr. atlantski (lat. aticizam (grč. Atlas) geogr. skakanje i dr. atmijatrija. prezirati. Atlantik ' (eng. ležalo u Atlantskom okeanu. atički (lat. nevešt. borac. ital. uzor) med. ateteza (grč. trg. životni dah. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. v. po Platonu. aterman (grč. posvedočiti. atlete (grč. planina u severozapadnoj Africi. atmis. a gesta t. atterir) avij. lišiti koga grañanskih prava. duša. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atmidijatrija (grč. princip sveta. a-theoretes) koji ne zna. spuštanje avionom. neumešan. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. pismena potvrda. atletske igreboračke igre. spustiti se avionom. ateraža (fr. duša sveta. Atlas. teramnos tvrd) med. atentata krimina (lat. teška atletika rvanje. ne popggovati.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atmidijatrika (grč. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. u baletu: stav na jednoj nozi.: duša. koji odstupa od utvrñenog obrasca. aeroplanom ili balonom na zemlju. veoma jak i lepo razvijen čovek. pesničenje. attique) ark. atestirati (lat. koji ima osobine jednog atlete. a-. pokušani ali neizvršeni zločini. attikismos) atički način govora. po grčkoj mitologiji. atika (nlat. lepo i pravilno razvijen. atman (ind. aeroplanom ili balonom na zemlju. athetesis) odbacivanje. v. atehničan (grč. atman) dah. divov-ski. attica. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). atmis. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. atehnikos) neiskusan. koje su mnogo negovali još i stari Grci. attitudine). athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. po verovanju starih Grka. pravo ja. Atlantic) Atlantski okean. adijater-man. držanje tela. obali. atipija (grč. položaj. dosetljiv. pristajanje. pristati. atletski (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. potvrñivanje. naročito na olimpijskim i drugim igrama. attestatio) overavanje. izvršiti zločinački pokušaj. Atlas) ark. nasrnuti na tuñe pravo. neupućen. v. thermaino) fiz. aterirati (fr. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. plivanje. nespretnost (npr. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. titan koji. fr. veoma snažan. prav. svedodžba. pršljen-nosač. u indijskoj fil. čovek koji se bavi atle-tikom. laka atletika trčanje. attestari) potvrditi. attestatum) v. atmijatrija. oko 9000 godina pre njega. atest. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. svedodžba. atmidos para.) med. uverenje. atest (lat. rvač. atimirati (grč. atestacija (lat. rñava probava. stav. bacanje. priploviti obali. atterrissage) avij. uglañen. prvi vrat-ni pršljen. tj. nespretan. nazvan po džinu Atlasu koji. Atlas) mit. ponašanje. Atlas) mit. Atlant (grč. pristan. čast ili imovinu nekoga. nevičan čemu. koji pripada planini Atlasu. atlanticus) gorostasan. hodanje. poništavanje. »tipičan (grč. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. neve-štost. uverenje. nepravilnost u razvoju neke bolesti. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. geogr. pristanište. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". priterati zemlji. attitude. ateoretičan (grč. uverenje. mesto pristajanja. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. Atlas (grč. sime. priteri-vanje obali. sjajna svilena tkanina. atestat (nlat. atehnfa) neumešnost. teško varenje hrane. otuda koji pripada Zap.

fig. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atomizacija (grč. atomologija (grč. iatreia lečenje) ned. fig. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. mlitav. attractibilis) privlačljiv. up. primamljiv. atokos) ned. facere činiti) med. atomos. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. sphaira lopta) vazdušni omotač. parnih kupatila. atraktivan (nlat. gram. atomistika (grč. atonon (grč. atmos. jalov) med. ato (ital. atopos) koji nije na pravom mestu. attractorius) privlačan. atmosferografija (grč.) fil. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. metron mera) v. stratosfera.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . up. slabost tela. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). atomologija. atmidoskop (grč. atom. neplodan. rasparčavanje. koja su postala usled naslojavanja korala. atom (grč. atopičan (grč. supr. atmidometar. lečenje pomoću pare. o pretvaranju vode u paru. atmos. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). čep. atonifikacija (grč. primamljiv. prstenastog oblika. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. žutica. padavine: kiša. atmis. primamljivost. logia) fiz. v. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atofai hedg. atomvolum (grč. hevisajd. atmosferologija (grč. atolmia) strašljivost. nesposobnost rañanja. što iznosi oko 1. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atoksičan (grč. nedeljiv. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. fiz. atokija. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. pojava. sphaira. nepriličnost. atmosferilije (nlat. nenaglašenost. atopia) nepristojnost. neplodnost.) fig. troposfera. najmanji delić hem. atrabilitas) med.) fiz. atomos nedeljiv) 1. fenilhinolin-karbonska kiselina. atmos. a-. nenaglašena reč. logia) nauka o atmosferskim pojavama. neotrovan. žućkasti kristali gorka ukusa. odnos atomske težine prema gustoći. lat. volumen zapremine) fiz. skopeo gledam) v. malaksalost. attractibilitas) privlačljivost. atraktibilitet (nlat. atmidometar. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . uspavlji-vanje.: repulzivan. atmometar (grč. sve do početka XX veka.000 km debljine. atmosphaerilia) pl. atonon) gram. bojažljivost. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atraktoran (nlat. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). med. ono se sastoji iz progona i neutrona. veoma sićušna stvar. atmis. fig. alfa-čestica.033 kg na 1 st . atmos. lat. atocije (nlat. agonija (grč.) bezglasan. up. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. mislilo da je nedeljiv. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . čin. atmosferski elektricitet v. v. atra tamna. agonija (grč. privlačnost. malaksao.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. rasparčava™. atomističar (grč. atocija (grč. atmidijatrija. at-mijatrika. naročito komada za pevanje. niska ostrvca. 2. završetak muzičkog komada. atom. nepriličan. deutrona. bilis žuč. atomizirati (grč. crna. gram. pristalica atomizma. atomski (grč. kukavičluk. slab. klonulost. atoničan (grč. reumatizma i dr. grad itd. razdvajanje u sitne delove. omlitavljenje.) fig. atonia) bezglasnost. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atoli (mal. kadencom. atraktibilan (nlat. atonos olabavljen. atrabilitet (lat. atomistika. nenaglašen. protivrečnost. neutrona i dr. atmosferski (grč. logia) nauka o isparavanju. veoma sitan. razdvajati u sitne delove. klonuo. atto) poz. atomizam (grč. atmos. tj.) filozof. jezgro ima isto tako složen sistem. atolmija (grč.) kol. neobičan. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. elementa za koji se. up. sneg. lečenje inhalacijom. fiz. atomos. elektricitet. atomska masa fiz. atmosfera (grč. atmijatrija (grč. umoran. a-tokos koji ne raña. sphaira. atocia) pl. atto di cadenza) muz. ato di kaden-ca (ital. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. nlat. up. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. a u praksi te dve atmosfera znače isto. mlitavost. attractivus) privlačan. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata.) koji se tiče atoma. najsitniji delić nečega. atocija. nauka o atomima. atonija (grč. atmologija (grč. atmos.

velebilje. kolovoz. užas. otok) med. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. npr. auguriozan (nlat. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. trepho hranim) med. kućetina. atremičan (grč. sasušivanje. augmentum) povećanje. bledozelen dragi kamen. broju i graji ptica. atremeo ne dršćem. atrocitas) grozota. dodati. dodatak. augirati. attributivus) koji se odnosi na atribut. up. auguralan (lat. povećati. Her-kulo očistio za jedan dan. atremija (grč.v. augmentirati. augmentativ (nlat. piroksen. atremes koji ne dršće. znamenitost. umnožavanje. nemilost. trenje. ne uzrujavam se. kosa) med. paskvica.: kontricija). atribucija (lat. auguralis. atro-fija kod odojčadi. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. atributivan (nlat. atrium mortis) predsoblje smrti. mršavost) usled slabe ishrane. primamljivati. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. počasno ime rimskih careva. atricija (lat. supr. bitna. augur (lat. uvećavanje. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. nadležnost. ath. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. privlačan predmet. odlučnost. kataralnih. cacynieH. predznaci (ili: vesnici) smrti. gram. ojedanje. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. tumač znamenja. prividno kajanje. . mir. — 14. augmentacija (lat. augmentatio) umnoženje. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. med. zrak) min. nedostatak prirodnog otvora. atrepsija (grč. kurjača. augmentativum) gram. atropos neotklonjiv. miran) miran. Augeias) mit. predskazivati.ne. augnt (grč. strogost. svire-post. atropos) hem. atremograf (grč. privlačna sila. koji vrši službu atributa. auguriozan. trophe hrana) zakržljao. fig. magne-zija. loviti ca. slab. atremia nepokretnost. mesec žetve.) koji nema kose. a-. auguriosus) v. augmentare) umnožiti. sastoji se iz silicija. npr. čvrstina. pouzdanost. thrix dlaka. atrezija (grč. phyma izraštaj. surovost. Augije (grč. pravo. a. povećava™. znak. znamenje. atrofija. atrofima (grč. stvar koja privlači. attritio) med. ojedenost kože. dlaka. predskazivač. nepokretan. npr. u kojoj je bilo 3. po Spinozi). trajna osobina nečega. predmetak pomoću koga se. predskazi-vanje. e. attractio privlačenje) privlačnost. gram. kopnjenje.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. bezdlačan. arthron zglob. predznak. konjić). operativne otvaranje zgloba. atrihija (grč. fr. tresis bušenje) med. uvećanje. atrij(-um) (nlat. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. pogañač. koja izvlače gnoj). augment (lat. atribut (lat. attrahere) privlačiti. atrotomija (grč. predsrñe. prednji deo hrama. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. cenu. augustus uzvišen) 1. osmi mesec u godini. obeležje. mir.: repulzija. kakvo ća. augere) v. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. dodatak. uzajamno privlačenje. auge sjaj. zove se i tirkiz. nepomičan. vinika (veoma otrovna biljka). attrium) predsoblje u starorimskoj kući. dodavanje. obrazuju prošla vremena. prirapggaj. atrihičan (grč. e. gvožña i kreča. med. augural) proročki. suv. atrofičav (grč. a-. pre n. povišavati. fil. a-. čiju je štalu. predskazivački. očnih i spazmodičnih oboljenja). august (lat. neumitan) vot. atrijum mortis (lat. zabava. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. mekani otok zgloba. augur. kod grčkih i staroindijskih glagola.). gatar. up. zanimljivost. (za razliku od deminutiva. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. melemi (npr. augurij(-um) (lat. up. dodavati. augirati (lat. 31. pojačanje. arthron zglob. atropa (grč. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. 2. med. pod adh-. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. atrahirati (lat. umnožavanje. povećanje. nedostatak kose. volina itd. oznaka. avgust. prorok.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. naslućivati. augurirati (lat. sredstva za izvlačenje. auguralan. beladona. strahota. n. slutiti. attrahentia) med. pogoršanje bolesti. atrocitet (lat. koji se ne koleba. tome sečenje) med. sušenje. srčano pret-komorje. bezdlačnost. astmatič-nih. atrahencije (lat. umnožavati. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. pojačavanje. neustrašivost) mirnoća. atrofija (grč. atronin (grč. pripisivati) svojstvo. dvorana za primanje posetilaca. augmentirati (lat. attribuere pridava-ti. kralj u Elidi. up. pojačavati. tih. attributum. dlaka. mršav. pojačati.

proba glumca. aura vitalis) životna snaga. slušaoci. audijencija (lat. aukcionis lege (lat. audire čuti. po običaju. smelost. aulos frula. aura vitalis (lat. grč. dvorski život i običaji. augustus (lat. predvorje. vojni sudija. auxsesis) ret. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). phone glas) med. auxiliaris) pomoćni. zlatni. aurarius) koji se tiče zlata. saslušanje. auditorium) slušaonica. svečana dvorana univerziteta. opernog pevača. prav. govorničko preuveličavanje i preterivanje. up. auctor delicti) prav. držati licitaciju. auditor (lat. auditivan (lat. auleum) prostirka. auctionis lege) putem javne prodaje. svirača i dr. auleo sviram u frulu. aura) prijatan vazduh. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. tj. slušanje. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje.) muz. auratura (lat. auditus (lat. metron mera) med. auns (eng. ko sme taj i uspeva. aihapb uvećavam. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). slušni. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. nebo. aule lat. učionice. auratura) pozlata. nlat. vinovnik krivičnog dela. protivna strana. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. sudnica. auctoritate curatoris) prav. audiometar (lat. ulagivanje. aukcionator (nlat. tj. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). aura popularne (lat. auksin (grč. unca. auksilijaran (lat. životni dah. nauka o pevanju uz pratnju frule. sudska sednica. autoritativan. ročište. aukcionirati (lat. licitacija. javnim nadmetanjem. pepevanje) čuz. velika slušaonica. dvornice) dvorjan-stvo. aurum zlato. auletike) veština sviranja u frulu. audacem fortuna juvat (lat. nuz. laskanje. hrabrome pomaže sreća. de auditu (lat.) kec. audicija (lat. aulet (grč. aura (grč. aulizam (lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). zasedanje. čujni. audacitas) srčanost. uzvišen. množenje) biol. baldahin. auktor delikti (lat. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. mirisan. plaćanje menice o normalnom. aula (grč. porast (ili: napredovanje) bolesti. osvećen. med. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. carski. pregaocu bog daje mahove. aukseza (grč. audijatur et altera pare (lat. vrsta nemosti. smelo. zborio mesto. audace) «uz.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. probio pevanje. auletes) svirač u frulu. auletika (grč. auktoritate kuratoris (lat. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. ode pesma. auctio) trg. auksilijarne trupe pomoćne trupe. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). javna prodaja.. srčane. aulodika (grč. a ne može da govori. aukcija (lat. auctionari) trg. prijatan povetarac. grč. saslušavanje. auctor) v. auditor slušalac. aula dvor. Augustina. prestupa. auditorij(-um) (lat. sonometar. audiometrija (lat. hrabrost. pregalaštvo. probio sviranje. audimutizam (lat. aulodija (grč. grč. čuvenje. autor. ounce) v. audacem forturia juvat) poet. auctoritativus) v. frulaš. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auleum (lat. pozlaći-vanje. audire čuti. slušati. audifon (lat. javno nadmetanje. slušalica za gluve. mutus nem) ned. pomažući. audacitet (nlat. auraran (lat. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). čulo sluha. audion (lat. javno prodavati. prodavati nad-metanjem. augustinijanizam teol. auxesis rast. pevanje uz pratnju frule. audače (ital. auditivni tip psih. metron mera) opt. ćilim. auksanomstar (grč. audire čuti. naročito pozorišta. slušalac. auktor (lat. auksometar (grč. up. auxano umnožavam. audire čuti. auktoritativan (nlat. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. redovnom roku. naročito biljaka. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. . auditus sluh) slušno čulo. prostrana dvorana. augustus) svet. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. kad čovek normalno čuje. audientia) zvaničan prijem. hrabro. sudija koji saslušava) vojni islednik. aula) dvorište. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). učenje o milosti sledbenika sv. a uso) trg. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. zavesa. auditio) čuvenje.

auscultare) slušati. overiti. autos sam. samodrštvo. vrhovna uprava i zapovedništvo. prvobitni. aurikula (lat. žut ili crven mineral arsenov sulfid. phobos) mržnja na Austriju. aut — aut) ili — ili. sreća. med. zadovoljstvo samim sobom. koji prolazi još istog dana.aureatan aureatav (lat. . auriformis) uvast. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". autos sam. proricati. krug oko glave svetaca. auriskop (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). despot. uživanje u samom sebi. god. australis južni. authentica) pl. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auster južni vetar. facere) potvrditi. pokrovitelj. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auricula) uvence. Aurora (lat. up. australis južni. aurora. aureola (lat. znak. ausštafirati (nem. auriforman (nlat. auscultatio) ned. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. fig. auriga (lat. početnik. aurum) zlatovit. autarh (grč. originalni spis ili dokumenat. austrijacizam (nlat. pod pokroviteljstvom. fig. australopitek (lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. auripunctura) ned. auskultator. bez uvoza sa strane.) samovlada. auskultacija (lat. original. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). auripunktura (nlat. auskultant (lat. završni glas. aurikularan (nlat. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. slava. kašiči-ca za uvo. pomoćni sudija bez prava glasa. autarhija (grč. odličan. zaštita. autevtike (nlat. auris uho. autarkeia) dovoljnost samom sebi. ubod u bubnu. archo vladam) samovladar. aureola tj. zadovoljstvo samim sobom. znat. pomoću stetoskopa. aurist(a) (lat. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. auspeks (lat. apsolutist. ital.. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. aurin (lat.) ned. iskititi. aurum) zlato. auri sakra fames (lat. aurora (lat. sjaj. „Vozar" (sazvežñe). steto-skopa. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. veka do 1938. apsolutizam. auskultator (lat. aurum (lat. ušni. autemeran (grč. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. deo uva za vešanje obodaca. sub austt-cčjus (lat. astr. odvratna žudnja za zlatom. aureatus) zlatan. authenticum) izvorno delo. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. up. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auskultirati (lat. stoffa materija) opremiti. moć. aus iz. skopeo) med. koji sadrži u sebi zlata. znamenje. sogopa) svetli venac. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. aurora muzis amika (lat. autemeron (grč. minñuša. tj. Austria. o. auspicij(um) (lat. autevtikum (nlat. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. spoljašnje uvo. aurum. okrilje. istok. ispitivati šum pluća slušanjem. trg. kao uvo. u obliku uva. samodržac. istodnevni. austrofobija (nlat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auspicirati (lat. osluškivanje. authadia) samodopadanje. grč. auskultant. augur. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. aurora) zora. pigmentum) mm. out) sp. pod zaštitom. lat. sub auspiciis) pod okriljem. auriscalpium) med. up. auscultans) slušalac. Aurora) mit. aigšp zlato) hen. musis amica) zora je prijateljica muza. Auslaut) lingv. velik ugled. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. bubanjsku opnu. zaštitnik. aurozan (lat. autentikum. „ko rano rani dve sreće grabi". auspicium. namestiti (stan). fil. auriga) kočijaš. uvce. Australazija Indijski Arhipelag. kraj reči. jutarnje rumenilo. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. aut — aut (lat. australopitek (lat. up. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. aut (eng. auriskalpijum (1. grč. nezavisnost od spoljašnjih stvari. autadija (grč. prav. prisluškivati. grč. auripigment (lat. authentikos pouzdan. samostalnost. authadeia. srećan početak. sudski pripravnik. auscultator) v. auslaut (nem. emera dan) med. autentificirati (grč. autarkija (grč. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. auris) lekar za uši. ušna školjka. udesiti. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. austromantija (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. živeo u pliocenu. prav. vlast. zlatan.

odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). ličnosti i ideje. auto. bios život. umnožavati. vežbalište (ili: put) za automobile. tj. dress) odelo za automobiliste. autos. gignomai rañam) biol. naročito u crkvenom pogledu.(grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). kephale glava) samostalan. autogonija (grč. samooploñivanje kod biljaka. svečano spaljivanje jereti-ka. autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. in) med. (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. nlat. pisac autobio-grafije. v. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). gyros krug. lat. autos. autobiografija (grč. autogram (grč. samo-. pravi. svojeručno napisan. autos. autos. autos. autos. autos. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. auto-de-fe) v. lat. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autograf. grapho. eros ljubav) psih. autožir (grč. gamia) bog. bezbožnika. dynamikos moćan. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. graphia) veština umnožavanja rukopisa. samovarenje. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. pravovažnost. učim. pod uticajem želudačnog soka. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autogen. autos sam) psih. autodeterminizam (grč. sag. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autogram. autodefe (šp. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. fr. kata-luo drešim. ili da. autokefalnost (grč. graphikos) svojeručan. autodinamičan (grč. autos. nepatvorenost. autobiograf (grč. samooprašivanje. auto-garaža (grč. autos. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autokefalan (grč. izvornost. autos. autognozija (grč. lat. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. bilo da priča samo svoje doživljaje. omnibus. autentikos) istinitost. digestio va-renje) fkziol. auto-dres (grč.) samostalnost. autogol (grč. eng. učenje o samodeterminaciji. autćs. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. izvorni. infectio zaraženje) med. autografski (grč. autos. nezavisnost od drugih. autodikija (grč. autodefe. autogamija (grč.: alogen. autograf (grč. eng. verodostojnost. istinit. autos. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autos sam. autos. posle smrti. stena). autografirati (grč. nepatvoren. autokataliza (grč. autos.) samoživotopis. autos. lat. autos. nezavisan. autos-didaktos) samouk. autoinfekcija (grč. supr. autokar (grč. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. verodostojan. odrediti) fil. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autografija (grč autos. poznavanje samog sebe. autografomanija (grč. umnožiti. mašina za umnoža-vanje rukopisa. sam sobom. autografskog mastila. autos. autentičnost (grč. putem razumne volje. računa se u korist protivnika. autoklav (grč. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. authentikćs) zakonit. autodidakt (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. auto-da-fe. ital. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. actus fidei) jeretički sud. autodafe. grapho pišem) samoživotopisac. gnosis) samoispitivanje. fr. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. izvestan. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. pravovažan. razmekšavanje organskog tkiva. autovakcina (grč. autobus (grč. autodidaksija (grč.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. lat. autentičan (grč. autos. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autodrom (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autizam (grč. autogramma) v. lat. izvršenje inkvizicijske presude. svojeručan potpis. autodigestija (grč. auto (grč. autobaza (grč. didakso. eng. up. lat. sam svoj. autos. autćs. toxikon. din. omnibus svima) automobil-omnibus.) uobičajena skraćenica za automobil. dromos put) automobilske trkalište. proučavam) samouštvo. autos. autointoksikacija (grč. autoerotizam (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos. basis) prostor za smeštaj automobila. determi-nare opredeliti. izrañen putem autodafe (port.

skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. samokretanje. autos sam. med. mahinalan. (Najpoznatiji: Rafael. v. životinja (kod Dekarta).) pril. auto-put v. fig. autoptes) očevidac. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. hem. opsis gledanje. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. postupaka. auctor tvorac. autonomos) samoupravni. autos. vladanje samim sobom. tvorevina. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). automacija. autos. auteur) pisac. odnos prema samom sebi. automobilski sport.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. pascho iskusim. učiniti da neko radi kao automat. autos. auto-riser) v. ovlašćivanje. autokratizam. automatizam (grč. morfogeneza. zvekan. up. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autopt (grč. sprava koja. autosomnambulizam. pri čemu ne dolazi do truljenja. autopadeia) sopstveno osećanje. maomai. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. auto. koji se bavi automobilom kao sportom. autorsko pravo isključivo pravo književnika. samostalan. auctor. aparat za sterilizaciju lekova. autos. morphe oblik) biol. automahija (grč. odobravanje. med. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. pregled. kritike) samokritika. tj. automatski (grč. autokratija (grč. nož. automatograf (grč. automatizam. portrait slika ličnosti) um. autolitotom (grč. autonomija (grč. fr. autopsija). mehanički. na osnovu ličnog posmatranja. automatija v. bezvoljnik. autoportret (grč. baino idem) med. lat. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. vegetativni živčani sistem. maomai tražiti žudeti) fiz. puška. autokrat(a) (grč. Tintoreto i dr. 2. Papinov lonac. autos sam. kišobran. moć) samodržac. začetnik... za čoveka: onaj koji liči na stvar.) onaj koji tera automobil. pronalazač. biće koje nema duše.) v. autonomist(a) (grč. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima.) neograničena vladavina. Rembrant. lat. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. samokret. fr. hirurških instrumenata i dr. h'thos kamen. lišiti samoradnje. autorizirati (lat. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. sopstvenim očima. lično posmatranje. auto-strada. puh. fr. motorni čamac. . teranje automobila. automobil (grč. med. autos. lat. autokratizam (grč. vaga. koji sam od sebe radi.) pristalica samouprave. samouprava. vladanje sobom. autokritika (grč. naučnog ili umetničkog dela. viñenje) 1. autonomfa. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. automatika (grč. autos sam. samodržački. logia) ret. automatizacija v. nafta ili elektricitet. fil. autoptički (grč. sistem apsolutističke vladavine. automobilist(a) (grč. Tici-jan. fil. automatos koji se kreće sam od sebe. besvesnik. temno sečem) med. autonoman (grč. automatos) nauka o samokretanju. 1ub rastvaram) samorastvaranje. samo gledanje. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. samokretljivost. lično iskustvo. nyktos noć. naučenjaka. autonomni nervni sistem v. već čisto fiziološkim uzrocima. ocenjivanje samoga sebe. automatiser) pretvoriti u mašinu. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. tj. autos. grapho) pskh. autologaja (grč. autos. autoliza (grč. tvorac nekog književ-nog. umetnika. autopatija (grč. mobilis pokretan. autoniktobatija (grč. vutomorfoza (grč. auktor. za razliku od slikovitog. automatija. neograničeni vladalac ili gospodar. autos.). autos sam. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autorizacija (lat. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. nomos zakon) samozakonodavstvo. fr. autos. automobilizam (grč. slika. tako reći. kratos vlast. samostalnost. up. mišljenju i pisanju). up. samostalnost. autopsija (grč. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). augere. autos. putem otvaranja i pregleda leša (ua. samodrštvo. autos. up. fr. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. glu-pak. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. stvarni govor. autorizovati. pristalica samozakonodavstva. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. autor (lat. autorisation) ovlašćenje. go-spodarenje razuma nad čulima. npr. koji radi automobile. putovanje automobilom. 90 autorizirati automacija (grč. autokratski (grč. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. odobrenje. samovladar.. slobodan. automatizirati (grč.) u gospodarstvu neograni-čen. automatos) samokretan. automat (grč. autos. politička nezavisnost. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. auctor tvorac.

kod akrobatskog leta „kovit". priznat stručnjak. autostabilnost (grč. autofnlija (grč. ital. zakon koji je na snazi. sticanje pogrešnog. suggerere uli-ti kome što u glavu. v. obrtanje krila oko vertikalne ose. prvi otisak. phonos ubistvo) 1. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autć-chthon) prastanovnik. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos. zaljubljenost u samog sebe.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. smatranje sebe samoga bogom. autos. thećs bog) obožavanje samoga sebe. . samolečenje. physis priroda. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. pozvan. autćs sam. i njihovo umnožavanje. samoobrtanje. automatsko održavanje stabilnosti. autorotacija krila aaij. autćs. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autotip (grč. nadležan. uticaj. 2. autos. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. lat. Pitagora. autorizovan prevod. autos sam. autotelija (grč. up. autofizioterapija (grč. autoshedijastički (grč. autohipnoza (grč. autofonija (grč. autos. autorotacija (grč.) ovlastiti. pravna). odobri-ti. choreo idem. autos. hipnoza. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. phone glas) 2. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. up. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. ljubav) samoljublje. autoritš) 1. skopeo gledam) v. transfusio pretek) ned. autos. autćs. auto-strada (grč. v. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autopsija. pozivajući se na autoritet učitelja. neuslovljenost. rotatio okretanje) samookretanje. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. lat. moralna. autotrofan (grč. lat. auctor. supr. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autoritativan (lat. kod zapaljenja plućne maramice itd. autohirija (grč. autofagija (grč. auctoritas ugled. autćs. starosedelac uroćenik. lat. autotrofne biljke bog. na brzu ruku. he-mitipija. od vrha prstiju. npr. kad gušter žrtvuje svoj rep. novija fak-similna izdanja. autćs sam. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. phagefn jesti) ned. autćs sam. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autohton (grč. haima krv. samoubistvo. autosugestija (grč.. stabilis čvrst. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autohemoterapija (grč. lat. autćs. autohorija (grč. autotipija (grč. neograničenost. fr. pa se. merodavan. autoritet (lat. ljubav prema samom sebi. heterotrofija. autofonija (grč. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autotomija (grč. autos. autos. priznata veličina (u nekoj struci). autos efa (grč. autoterapija (grč. autoskopija (grč. uticanje na samoga sebe. npr. tvorac. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. therapeia lečenje) ned. zakonita vlast. therapeia lečenje) med. nepomičan) fiz. rasprostirem se) bog. npr. tome seći. je to rekao". up. epha) „on. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. ambulare hodam) med. philia naklonost.) biol. npr. ned. autotrofija (grč. somnus san. autćs. takve su.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. psih. samoubećivanje. autos. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. tj. autotransfuzija (grč. ugled.. ugledan. auto-teles nezavisan) samostalnost. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. alotro-fija. autoteizam (grč. fr. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autohirija. mršavljenje usled šećerne bolesti. omotaju elastičnim vrpcama. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autoseroterapija (grč. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autoniktobatija. autosomnambulizam (grč. hemigrafija. therapefa. lat. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. opunomoćiti. serum) ned. improvizirano. pod heterotrofai. nadmoćnost (duhovna. jedenje samog sebe. autćs. therapeia) med. tj. autos sam. autos. čak kad su i pogrešna. autćs.

afel(ijum) grč. prenemaganje. afek(a)t (lat. osnovi ili reči. srdačnost. duševni pokret. parnica. aphe dodirivanje. helios sunce) astr. apheleia) ret. fig. tj. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. usiljenost. afekcija (lat. prijatno. aphairesis oduzimanje. aphesis) lii™. veoma strasno. praviti se. bolno. razjarenost. phobos strah) med. autsajder (eng. up. phagem jesti) med. nežnost.. arb od. jednostavnost. samobitan. afetuozo (ital. v. aut Caesar. autohtonija (grč. prikovati. lingv. nego i ce svojim putem. velika naklonjenost. med. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. affectio uticanje) naklonost. a-. sukob. afidat (lat. veoma naklonjen. afektuozan (nlat.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč.) v. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. plašljivo. koještarije. ačiti se. osećaj. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. mržnja na ljude. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afemija (grč. phasko govorim) med. afereza (grč. affixum) gram.) čovek koji boluje od afazi-je. stanje razjare-nosti. a-. affettuosissimo) muz. afanato (ital. ili ne biti ništa. spor. phflos prijateljski. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. skraćivanje početka. neupućen čovek. koji je po strani. aferaš (fr. onaj koji je daleko od čega. arap. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. ljubazno. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. aficiranje. affettuosissamente) muz. afetuozisimo (ital. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. starosedelački. usinovljenje. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. afagija (grč. auto-chthonos) uroñen. auf (nem. svaki utisak na telo. psih. ačenje. afanija (grč. dodatak korenu. auf) predl. affectare) biti izveštačen. npr. a-. konj trkač nepoznatog porekla. afeleja (grč. strasno. auto-chthon) prastanovništvo. aut nihil (lat. ljubazan. težak položaj. affabile) muz. i afilijacija (nlat. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. na. nešto veliko. skidanje) gram. samoniklost. afazičar (grč. afefobija (grč. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. dirljivo. afilantropija (grč. supr perihel(ijum). phakos sočivo) med. fr. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). aut nihil) ili biti Cezar. aphaneia) glupost. afektuozitet (nlat. vazal. afer d-oner (fr. kon afeto. affaire) stvar. toplo. ganutljivo. afakija (grč. zanemelost od užasa. affettuoso) muz. mlatiti se. koji se bavi prljavim poslovima. affectivus) uzbudljiv. na koga zbog toga niko ne računa. samobitnost. affiliatio) usvojenje. uzbuñenje. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afektacija (lat. afidavit (lat. vrlo osećajno.). poklon i sl. obolelost. affanato) muz. afera (fr. affidatus) klevetnik. afakičan. oset. osećajan. afamirati (fr. primanje u neki red . neprirodnost. oboljenje. affectio delovanje) izveštačenost. starosedelaštvo. up. tužno. up. afeza (eng. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. afiksacija (lat. nemogućnost gutanja hrane. affigere pričvrstiti. afektivan (nlat. sporna stvar. nedostatak očnog sočiva: up. afetuozisamente (ital. samonikao. prirodnost (u govoru). zamršena stvar. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. mlaćenje. tur. kla-dilac koji se kladi nasumce. naročito na račun države. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. odanost. uroñenički. uroñenipggvo. usiJ njenje. bolest. osetljiv. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. afazija (grč. afion. afektirati (lat. affaire d'honneur) stvar časti. prvi slog. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. affec-tueux) usrdan. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. prvo slovo. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. affectus. posao. strasnost. afijun (stgrč. afine (lat. bolestan strah od dodira. affectuositas) usrdnost. affectuosus.) onaj koji ima ili pravi afe-re. prenemagati se. iznenadno. čuvstven. affectio delovanje) osećaj-nost. umiljato. ljubav. afektivnost (lat. outsider) onaj koji je izvan čega. a-. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. nemoć (ili: nemogućnost) govora. aphe dodirivanje) lingv. affidavit) mor. dvoboj. afamiran. prostota. aut Cezar. uzbudljivo. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. pretvaranje. afetuozisimo. pretvarati se. stanje raspoloženja. med..

afekcija. afonija (grč. tužno. afroditski (grč. parenje. prečišćavati. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. v. affutage) voj. afobija (grč. napraviti utisak. affinage) profinjavaže. afluksija. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. tuga. up. uveriti. affluxio) v. udariti na sva zvona. afflictio) utučenost. aficirati (lat. ganuti. javna objava. aflikcija (lat. uzbuditi. nešto putem oglasa objaviti.) uticati. afitirati (fr. jalovost. nesreća. bolno.) med. afluks (lat. tajno udruženje. npr. npr. afluencija (lat. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. potvrñivanje. dirnuti. zakupnina. aforistički (grč. oplon. opijum. fig. šurak. rodan) ned. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. radionica gde se prave žice. ubrzavajući. zlato je skupoceno. sagorim) koji gori bez plamena. affiche) oglas. afretando (ital. afiš (fr. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. složeni suglasnici. napraviti lepšim. afitaža (fr. pridružiti. jad. odlučan. biti afitiran biti u pripravno-sti. afroditografski (grč. alfresko. nujno. afirmati-van sud. rastrubiti. affuter) voj. fig srodnost. sličnost. nameštanje topa na lafet. spolna ljubav. afluksija (lat. afrikata (lat. pripremanje topova za pucanje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. tast. sveza. affiliare) usiniti. družba. afinerija (fr. npr. aforija (grč. ljupkost. ožalošćenost. afiniranje (fr. affluentia) priticanje. pre-čistiti. društvo. a-. profi-niti. preterano razvijen spolni nagon. affiner) prefiniti. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. č. afirmacija (lat. Aphrodite. afficere) v. doterivanje. hol. log. afyun. ta rafinerija. stanjivanje. zet. afrodizijaka (grč. aphyllos. afion (stgrč. a-. potvrdan sud (S je R). afformatio. odsečan. afluks. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). lat. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. affirmativa) potvrdno mišljenje. nagomilavanje. afrodizijazam (grč. navala čega. affretement) kor. up afrodizijazam. bol. affigere priku-cati. aphorismos) kratko i jezgrovito. potvrditi. neplašljivost. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. up. phyllon list) bog. združiti. afilirati (lat. a-. ucveljenost. obilnost. nedaća.afilirati 93 afroditski ili društvo. Aphrodite) mit. afretozo. obilje. afirmirati se uspeti održati se kao takav. aflogističan (grč. potvrñivati. prijatelj. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. srodnost. imati pri ruci. oštrenje alata. rastužiti. top ili pušku pripremiti za paljbu. afflitto) nuz. afinis (lat. afresko v. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. affinerie) prečišćavaonica. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. pre^ čišćavanje. uobličiti. žalost. affinis) roñak po ženi. tvrñenja. afrodizija (grč. pri-livanje. ad forma-ge obrazovati. sve brže. muka. potvrda. phoros plodan. iskaz dat pod zakletvom. obljuba. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). affretando) muz. afretozo (ital. a-. u obliku izreke. affirmativus) potvrdan. prijateljstvo (suprotno: kognacija). lat. aphobia) neosećanje straha. oglas. tur. mudra. hen. izo-bilje. afiličan (grč. affirmare) tvrditi. oroñavanje. afinitet (lat. ljubavni bes. up. dremak. Afrodita (grč. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. affricare natrl>ati) pl. morska gusenica. zbratimiti. neplodnost. afretiranje (fr. v. aflogistična lampa. primiti nekoga u neki red. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. doj-miti se. kon aflicione. priliv. aforizam (grč. puške na kundak. afirmativa (nlat. npr. zakuplji-vanje lañe. bez čašičnog listića. afinirati (fr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. poučna izreka. afrodizija. affluxus) priticanje. umnožavanje. gram. afretando. pokazni. astr koji opisuje planetu Veneru. očistiti. prikovati. aformacija (nlat. bez listova. afoničan. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. plemenitih ruda. potvrda. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. bratstvo. draž. aficiranje (lat. stanji-ti. arap. . bezglasnost. nebojažljivost. bratstvo ili društvo. ljubavno ludilo. affirmatio) potvrñivanje. glačanje. afyon) mak.) ljubavni. phone glas) ned. afirmirati (lat. affinitas) srodstvo. afirmativav (nlat. obilje. aflito (ital. phlogizo zapalim. doterati. afitirati (fr. c. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. afficher. affretoso) nuz. ljubavno uživanje. fig.. afinaža (fr.

ahmadiyya. mesnatog dela gnjata (lista). dobar i mudar saveto-davac. oskudica u vodi. aphtha. chemeia) fiz. a-. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. acera historika (nlat. afrosinija (grč. glas. up. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. bledilo. ahromatizam (grč. achronie) liti. a-. surov. Achilleus) mit. afunde (lat.) biol. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. up. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. up. slaba strana. dolivanje. med. boja kože) med. afronterija (fr. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. oboljenje na sluzokoži usne duplje. strog. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. acenonoet (grč. nego mora večito lutati. melemi u masti u kojima nema voska. nlat. ntis. achromatos) bezbojan. chylcs sok) ned. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. Aheron) kit. acholos) med. Ahil (grč. nesavremen. farm. tako da mogu upijati boje. noos razum. up. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). acedija (grč. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. ahroničan (grč. ton) gram. ahmedija (arap. sin Peleja i božice Tetide. a-. ogorčen. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. donji svet.). ahromatopsija (grč. Ahitofel (hebr. aftezan (grč. otklanjanje boja. ahemanzija (grč. afuzija (lat. grub. affundere. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. med. acerbacija (nlat. bežučnost. aharistia) nezahvalnost. hydor voda) nedostatak vode.) ime mudrog savetnika kralja Davida. bezobrazna i drska prevara. podzemni. koji nije u svoje vreme. med. phthongos zvuk. malokrvnost. acerbitas) oporost. acerbitet (lat. opt. podzemnom svetu. a-. v. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. uvreda. ahemav (grč. tj. do pete. akromatin. a-. oskudica u žuči. aphrosyne) bezumlje. aphthosus) mehurast. izraditi da izgleda kao ahat. aphthai. prema životu. chroma boja) opt. dosuti) dosi-panje. lat. chypnos san) med. ahat (grč. cheo sipam. acerbatio) zagorčanje. čalma. večernji.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. chroma boja. ahidrija (grč. Ahasfer (hebr. strogost. Keros vosak) pl. ahatizirati (grč. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. acervacija (lat. sramota. afront (fr. aserra) kutija s tamjanom. aceridi (grč. a-. reka žalosti u donjem. tur. achates) št. mana jednog čoveka. acezija (grč. acera turarija (lat. afte (grč. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. acera filologkka (nlat. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. affundere doliti. aphtae) pl. kadionica. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). chemeia) pr. bledilo. bezvodnost. a-. ravnodušnost prema nekom dobru. akesis) lečenje. aftong (grč. a-. affunde) fari. nemanje sna. ned. .afrometar 94 aceridi afrometar (grč. akenonoet. a-. ahromatičan (grč. ahipnija (grč. ahromazija (grč. after-diner (eng. acera (lat. fiz. nesposobnost razlikovanja boja. ahilija (grč. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. ahromatizam. a-. ahrea (grč. pomračenje vida. akezija. up. surovost. orao vidim) med. up. otuda: slabost. affront) otvoren napad. i to na peti. opor.) opt. bezvučni suglasnik. potpuno slepilo za boje. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. grubost. acerbus) gorak. akedeia) duhovna tromost. ogorčenje. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. besmislenost. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. chros koža. ahipničan. akedija. služi za nakit. Ahilova žila inat. turban. ahronija (fr. karneola i dr. acerban (lat. ahromatin (grč. gomilanje. aholija (grč. koinos zajednički. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. affronterie) javna pogrda. aphros pena. a-. besanica. pogoršanje. a-. buncanje u groznici. up. gorčina. akeridi. vrsta dragog kamena. bezbojnost. zatupelost. achlys) tama. acervatio) nagomilavanje. Aherov (grč. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. sprava za merenje vrenja. ahlis (grč. fig. ahromazija.

metron mera) hem. acetabulum (nlat. aseg. aggiustamente) muz. pretvoriti u kiselinu. Uron mokraća) med. acidum) hem. zglobna čaša. acescencije (lat. sredstvo. grč. adžitato (ital. acsscencija (nlat. sasvim tačno.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. potpuno. aciditet (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acidirati (nlat. ukiseliti. acetum. acetum (lat. acidatio) hem. agi ta to) muz.ne. stvaranje kiseline. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. metrfa) hem. acinosus) pupast. acetilen (lat. prisustvo acetona u mokraći. acetum) hem. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. aciniformis) v. uskišnjavanje. npr. a. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. fr. sprava za merenje kiseline sirćeta. aceterin (lat. kiselost. acetum) hem. acetum) hem. acidifikacija (nlat. kon adžitacione. hrane u želucu. acetičan (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. pretvaranje u kiselinu. sirćetno kiseo. očeličiti. acetum. kiseljak. acetum) farm. acetum. stapanje. hen. bezbojan i otrovan. acefalan (lat. okaliti. žlezde. uzburkano. upotrebljava se za osvetljenje. acidoza (nlat. koji sadrži sirće. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acidum.) 1. grč. acetum) hen. npr. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acescere. proki-šljivost. tronuto. soli sirćetne.) sirćetovit. grč. metrfa) merenje jačine kiselina. acidosis) med. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. lako isparljiva tečnost SN2SNO. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acephalus. bog. acefalija (lat. acstometrija (lat. acetoza (lat. kiselina. koji ima oblik zrna grožña. acidofilan (lat. anat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. ocat) pl. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. asegeg) čeličiti. ačakatura (ital. acidere) hem. acinozan. acetil (lat. sklonost prokišnjavanju. acid (lat. acetaldehid hen. aciditas) hen. grč. naročito kod šećerne bolesti. dirll-vo. nastaje destilacijom etil-alko-hola. grč. 2. aceton (lat. acetum. kisela voda. tačno. acinozan (lat. acetum sirće. grč. prisustvo acetona u krvi. acciaccatura) nuz. acidacija (nlat. ocat. . acidimetrijv (lat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. lek protiv žuljeva i bradavica. acidum. acidimetar (lat. jela i lekovi koji lako prokisnu. acidificatio) hem. mineralna. acetometar (lat. ocatne kiseline. acetonemija (lat. acescentia) pl. aciniformav (nlat. kyanos plav. acijanoblepsija (grč. asik) voditi ljubav. ašikovati (tur. acetilceluloza (lat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. naročito kod šećerne bolesti. acetate-star celuloze. grč. acetoiurija (lat. acescentia) hen. haima krv) med. acetum) sirće. merenje jačine sirćeta. adžustamente (ital. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetati (lat. ljutina.

bacdar od pere. maslin-ki i dr. carina. ne obzirati se na . uzalud. bhagavata) v. Bav (lat. po čemu je i na zvana. bager (hol. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. potcenjiva-ti. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. bavela (ital. V=sniženi ton N. češka brza mazurka. baguette štap. badminton v. stvari. babel (hebr. v. kantardžija. baza (grč. bavoširati (fr.) besposlkčiti. osnova stepena. Vavilon. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. mulja. čistiti rečno korito od peska. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. malenkost. nečista izrada. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bagata) u taroku: prvi od 22. bagatella) sitnica. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. fiz. Bavius) v. grad. ćopav. lenstvo-vati. bangav. meraču. pančaratra.B B. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. log. prava linija duga više kilometara koja se. uzimati koga ili što suviše olako. razvrat. sitnica. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. baborok) omiljena češka narodna igra. geod. geom. beatus. nevaljalstvo. vajna spisateljka.) ne mariti za nekoga ili nešto. bagat. bagasse) isceñena šećerna trska. ð=bor. kom od grožña. tričarija. zbrka. arh. carinik. . kapija. sit-narija. ne radeći ništa.) indijska titula: gospodar. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. Bi= bizmut. nlat. manguparija. ba so. badem) bog. nipodaštavati. bonus. bedava) besplatno. kipa ili svoda. taksa baždaru. deda) otac. baba otac. kanala i sl. pagat (ital. huz. Ve= beril. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. badem (tur. bedminton. mat. koještarija. uče-na gospa. fig. bagage. S. baget (fr. bavoš (fr. babiola (fr. kao skraćenica: b= bene. Bavijus (lat. V=predikat (dok A označava subjekat). slične bagdadskim šalovima. otpaci od svile. bagdar. b). moreuz. bavoche) nečist štamparski otisak. baždar) l. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bagmak) hrom. ološ. badavadisati (tur. Bk= berklčjum. baggagium) prtljag. traćiti vreme uludo. uzaman. fig. detinjarija. bacdar od pere. bagasa (fr. nečisto izrañen bakrorez. baba-kan (pere. babiole) dečja igračka. izopačenost. temelj. vrlo jevtino. igračka. bavocher) praviti nečiste otiske. baždarina (tur. baba otac. basis) osnova. baborak (češ. Btto= bruto. fig.) vrata. knez. ital. merač. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. podnožje stuba. bagav (tur. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. Babilon. vaditi pesak iz reke. Vg=bor. baždar (tur. pomoću motaka za merenje. bagatelle. radi isušivanja zemljišta. potencije ili loga-ritma. bagatelisati (fr. bavella.) kraljev otac. bab (pere. babel) nered. ba-breton (fr. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. babu (ind. 2. ba-ble (fr. kontrolor mera. ða=barijum. V. bagavata (ind. bezbožnost. Vso= banko. bava) trg. badava (tur.= vaso kontinuo. podloga jedne stvari. taroka ili aduta. baždar) naplaćivač carine trošarinac. bagerovati (hol. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. bas-bleu) plava čarapa. babo (tur.) jaružariti. bagaža (fr. zabuna. bagger) jaružar. bagatela (fr. Bavijus. . . šljiva. pere. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. hen. nečisto štampati.

modni list sa mustrama za haljine. bazalt (lat. stari. Bazilike (grč. baymak) vračati. bazirgan od pere. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. kefalo-trib. konta na konjičkim čakširama. bazuka voj. bazergan) starešina trgovaca. znojenje. dolerita itd. bazalni. bazilisk (grč. basis. odreñen put na zemlji (npr. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. tribe trljanje) med. baziotriptor. vrsta malih marama. u isto vreme. augita. basis) pl. basis) hen. basen. koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazrñan (tur. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. proliv. bazeitet. bazar) pijaca. sem. dućan sa svakovrsnom robom. legendarni kraljevski zmaj koji je. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. bajadere (port. pojačana probava materija. bazicitet (grč. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. mit. zasnovati. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. baitilije (grč. mršavljenje i dr. bazrñan-baša (pere. bazen (fr. supstanca. kefalotripzor. realnu bazu. bombasin) trg. ovčija. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. up. pouzda-vati se u. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bayat) koji više nije svež. up. hramovima (ind. basis) ži. lekaru K. utemeljiti. ovčiju. hen. bailadeira) pl. baziti (grč. prisustvo jedne hemijske baze. vašarište.. baziotriptor (grč. basilike) u obliku bazili-ke. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. koje su. Moje. baziotrib. opsenariti (u svrhu lečenja). glavna crkva (takoñe: vasilika). odličan materijal za grañevine bazana (fr. bazanit (grč. kod Grka i 7 Leksikon . predstavnik trgovaca. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove.-tur. osloniti se. voj. ubrzan rad srca. saborna. nebesno kamenje. bayagl) tobože. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. glavna vena na pakoru-čici. bajagi (tur. baze (grč. teleću) za kori-čenje knjiga. baziotripsija (grč. bazitst (grč. osnovno učenje. potom. 1799—1854. bethel) pl. obojiti crno. baza. tripsis trljanje) ned. bazni (grč. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. aiat. basis) osnovati. basiliskos) zool. baziotrib (grč. varati. (nazvana po nem. tobože. basis. bazeitet (grč. basis) hen. bazar (pere. tip prvih hrišćanskih crkava. 19). fil. drhtanje prstiju. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. igračice na službi u ind. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. v. bazno kamenje. kol. basis. 28. i javne ženske. objavljen 887. logia) nauka o osnovi-ma tela. uvodna stihovna stopa. baitylia. va triangulacije. jedne za publiku. Basileus) pl. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. hen. a druge za sudije (tribunal). ili teleća koža za kori-čenje knjiga. bazeitet. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. bazirati (grč. kupa itd.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. krupne buljave oči. basis) pl. koji „čine privrednu strukturu društva. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. I. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. v. baja™ (tur. tribo trljam) med. v. god. Bazedovljeva bolest ned. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. basaltes. bazen (fr. tvar (materija. i magnetita. bajat (tur. vrsta finog i jakog porheta. v. bassin) v. bazeologija (grč. bazarn (fr. bazanirati (fr. pouzdati se. javlja se u obliku slivova. brzine automobila ili drugog motornog vozila. baze. ustajao. oslanja-ti se na koga ili što. svojim pogledom zadavao smrt. bazilikalan (grč. ručni reaktivni bacač. četr. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. basis) pr. kraljevski zmaj. Bazedovu. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. basin. javne igračice i pevačice u Indiji. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". koji se upotrebljava naročito na Istoku. počivati. osnivati. sličan bazilici.. basis. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazilika (grč. betilije. pokrivena čaršija na Istoku.

bayrak) v. bal. uzengija. dug nož sa dva reza ili više rezova. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bakciferan (lat.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakterfa. bakara (fr. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bal an mask (fr. gorštaci. bal (fr. bakkai) trgovac namirnicama. bacca bobica. čovek koji drugome donosi nesreću. osobina nekih živih bića. up. bakler (fr. caedere ubiti) biol. bah$i§) dar.-med. baculus) štap. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. baionnette) voj. metra) merenje pomoću štapa. uništači zaraz-nih klica. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. fig. zlosrećan čovek. baklaža (fr. 2. bajc (nem. baidaki) pl. poklon. baculum štap. ital. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bacciformis) u obliku bobice. bajdara (rus. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. ma-gistriranju i doktoratu. bakfiš (nem. prašume. bakteria palica. backboard) mor. bakbord (engl. bakterfa. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakteria) biol. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. baka (nem. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakterioliza (grč. močilo. jagodičast. bakreni kotao (i uopšte kotao). uron mokraća) med. zabava sa igrankom. baka (lat. haima krv) med. palica. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bakterioze (grč. Bajram (pere. i eng. v. backwoodsmen) pl. bakteriocidi. biol. bakterion štapić. bakrač (tur. bakterfa.. baksuzluk. arap. klicožderi. bakterfa. bakulacija (nlat. bakteriurija (grč. bakraclz) stremen. grč. Barjam. baccalaureus. bakalin (tur. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakteriolog (grč. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). Bake) znak (obično komad drveta.) bajrak (tur. bakteriocidi (grč. Bakchos) kit. bajaccio) lakrdijaš. ispit zrelosti. bakteriologija (grč. klicomori. bal en masque) igranka pod maskama. nevolja. batina. hol. luženje. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. Bakhus (grč. šaljivčina. . mlevenih oraha. bejram) v. bakciforman (nlat. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakvuds (engl. bakteriolizini (grč. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. fero donosim) bog. bakvuds. lat. prut. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. veoma sitna. baklava. bajlbrif (hol. bakterioterapija (grč. bakteriofagi (grč. prisustvo bakterija u mokraći. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. nagrada za učinjenu uslugu. bobica. nlat. bajonet (fr. baklave (tur. kažnjavanje batinom. up. bakračlije (tur. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. baksuz (tur. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. lysis rastvaranje) hem. krčma. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. šiparica. bakalaureirati (nlat. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. up. jagoda. bobičast. bakšiš (tur. bahtsiz) nesrećan. bakalaureat (nlat. bajdaki (rus. pristaništa. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. lat. univerzitetima: najniži akademski stepen. dem. močenje. barjak. bakterfa. fr. bakteria. bakteriocidnost (grč. caedere) biol.) pl. pripadaju biljnom carstvu. najmanja. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. nesreća.. up. bakteriemija (grč. phagos) pl. od bakterfa batina) pl. bakulus (lat. balio. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. motke. ispit koji prethodi licencijatu. bacleur) zatvarač luke. Dnjestru i Bugu. prevučen kožama. bakulometrija (lat. Beize) hem. arlekin. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. Bahus. mokrenje zaraznim klicama. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. rakidžinica. koji rodi bobicama. baculatio) batinanje. hem. therapefa) lečenje pomoću bakterija. baccana) obična vinarnica. bakteriocidnost. bacca) bog. bakana (ital. napojnica. bakalaureus (nlat. bakvudsmeni (engl. 1. lešnika i dr. backwoods) pl. boja. god. Vasso Bahus. bakteria. ballare igrati) igranka. štapom. bakterije (grč. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. Backfisch pržena riba). baclage) mor. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakterfa. mlada devojka. jednoćelična živa bića. pajac.

ili u vezi sa pantomimom. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. nejasno izgovarati. ravnoteža. a delom i aromatičnim kiselinama. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balagan. balzamski lekovi. bal champetre) igranka u polju. posthion kapi-ca) med. kupi lopte i donosi igračima. grč. ballata pesma uz igru) džoet. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balalaika) muz. ruski narodni instrumenat. sličan gitari. mašinske kaiše. balanos žir) med. ball-boy) ot. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balenologija (lat. geb curim) zagnojavanje glavića. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. Baldacco. bal pesak. onaj koji se hrani žirom. u kojoj je naročito poznat tzv. fig. blenna sluz. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. nedoumica. glumac. bal rage). ballade. balada (fr. uravnotežiti. up. pesma uz igranje. zamuckivanje. baladine (grč. balander (hol. balaena) zool. balerina (ital. ejdos) koji ima oblik žira. pere. nem. baletska igračica. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. ital. koje se posetiocima hramova nude za novac. stvar za odbacivanje. balsaminaceae) pl. bal-boj (eng. balancement) kolebanje. grč. bilo kao umetak u operi. bilans. kolebanje. baletski igrač. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). balletto) umetnički ples. Meister majstor) voña balega. konačni račun. nlat. nem. balalajka (rus. balansje (fr. kole-bati se. balbucijes (nlat. balast (kelt. treperenje. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. balanoblenorea (grč. balena (fr. klatno. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. ballare) pl. kod tenisa. neodlučnost. balzaminke (nlat. ali elastičnija od ovih. ballet. baladin) šaljivčina. balzamika (nlat. igra na pozornici. up. baletski igrač. balerine (ital. ital. balzam (grč. žirolik. ballerina) umetnica u igra-nju. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . vaga. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. igranka pod obrazinama. far«. baraka. balave (fr. koja. zamuckivati. naročito cirkuska. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. opis. baladen (fr. balata) l. ballet. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. balet-majster (fr. svaki nepotreban i suvišan teret. balle) denjak. drhtanje. balio. umetnik u igranju. balanse (fr. balanos. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). baletski igrač. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). balancer) uravnotežavati. zool. balet-tencer (fr. balbutirati (lat. balazor trg. balleteuse) pozorišna. balanoidan (grč. pterćn) pl. jaka i većinom prijatna mirisa. podaci mornara o robi koju su natovari li. balabane) daščara. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balzam-ska sredstva. upotrebljava se za električne izolatore. astr. balaena. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. logfa) zool. balanitis (grč. tepati. ballet. balagan (rus. bal u svečanom ruhu. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. trg. balance. lat. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. ballata) 2. ljuljanje. biti neodlučan. sa trou-glastom kutijom. bala (fr. slik. balanos. služeći se i dijaloškom formom. prvi igrač u baletu. baletska igračica. phagos) zool. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). otmena igranka. izrañivač terazija. ustezati se.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balanos. balbutire) med. balsamica) pl. bajadere. baleteza (fr. trg. balet (fr. balaena. bilj-na vrsta. lakrdijaš. muz. balanopostitis (grč. svežanj. preplitanje jezikom. muz. šatra. pesnička pripovetke. bal pare (fr. balanofag (grč. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. bilanx) ravnoteža. dečko koji. balancier) šetalica. balsamon. ballerino) učitelj igranja. služavke u azijskim hramovima. baleine. bog. balata (ital. balerina. balata (nlat. žirožder. kantara. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. kit. balšažgetr(fr. njihanje. lat. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. Tanzer igrač) igrač u baletu. up. baldahin (ital. preplitati jezikom. mucanje. vrsta hljerodula. nauka o kitovima. mucati. balansiranje (fr. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). bilans. proučavanje kita i njegovih osobina. Terazija u Zodijaku. kor. balansirate (fr. balzamirati (grč. balbuties) ned. baleioptera (lat. balanos. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). držati u ravnoteži. balsamon) xex. zapaljenje glavića i kapice.

grč..balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balle. grč. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). glasati kugli-cama. utišavanje bolova. balotaža (fr. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. grč. baline) vunena materija za pakovanje. balio bacam. balsamum ophtalmicum) fark. balsamum cordi-ale) far«. bala trgovačke robe. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. koji spada u balistiku. bokasta boca za tečnosti. med. trzanje. glasačka kuglica. produženje prve i druge galerije do pozornice. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balotirati (fr. balzamum oftalmikum (nlat. utroba se ispere karbolnom kiselinom. nazvana po dečaku Ba l ili. logfa) proučavanje banja. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. ballotte) kuglica za glasanje. grčenje. balneologija (lat. balneotehnika (lat. Balila (ital. balneum. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. fol-kloru. balneum vaporis (lat. kupanje u pari. ćuvik. ballot) 2. balista (lat. belina (fr. balo (fr. balota (fr. okruglo telo. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. kupališta. balneum arene (lat. baluster (fr. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balneum kupatilo. balio (fr. banjsko lečenje. balkon (ital. balneum lakonikum (lat. balnot) vrsta burgundskog vina. balneoterapija (lat. fig. balistkčka kriva (linija) fiz. balzamirati. balzamum anodinum (nlat. bacakanje. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balneum (lat. za olakšanje poroñaja. usled dejstva vazdušnog otpora. balsamum anodynum) far«. lepo izrañen stubić. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balio bacam) voj. balzam za uminjavanje. doksat. . sargija od vune. ballismos „igranje") bolesna. poz. grč. balneum laconicum) znojno kupatilo. balistički (grč. balistike (grč. balcone) apx. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balio) l. ballon captif) vezani balon. mor. balon (fr. revolvera) i ispaljenog zrna. ballizo. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. god. balizam (grč. kupanje u toplom pepelu. grč. balotada (fr. lged. sojica. balon d'ese (fr. balistoskop (grč. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balzam za jačanje srca. balkanijada sp. balkanologija. balzamovati v. okrugla. Rumunije i Turske). balistogram (grč. balo (ital. kupatilo. ballon) šuplje. koji je 1746. balkanologija nauka o Balkanu. zadnji deo velikog parobroda. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balustra. nepokriven. pod pritiskom barutnih gasova. Jugoslavije. po običaju starih Egi-pćana. godine u ðenovi. grapho) opisivanje banja. balneum cineris (lat. hitam) bacačica. održavaju se od 1929. ballista. kupanjem i dr. balon kaptif (fr. denjak. glavica. banjsko grañevinarstvo. zbog čega se mora ponovo glasati. balneum vaporis) nap-no kupatilo. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balneum) banja. književnosti. balustre. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balio bacam. bal. igranka. naročito. muzički komad za ples. ista-knut deo na spratu neke grañevine. Grčke. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balkanistika v. teorija bacanja. balaustion cvet divljeg nara) vrh. ital. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balzamum kordijale (nlat. svežanj. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). drhtanje. Bugarske. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. kosije pada nego što se penje.). grč. balzam za oči. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balle. balneum. balneum. baliotade) skok konja ispruženim nogama. ples. balneum arenae) peščano kupatilo. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. gañenja. balneografija (lat. balio bacam. kupanje znojenjem. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balio) koji se tiče balistike. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. geogr.

trg. suviše ponavljana rečenica. banquette) voj. banalitet. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banket (fr. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom.balustrada 101 banknota balustrada (grč. el bandola) muz. svakidašnjost. posreduje u kreditnim poslovima. metnuti obruč na naplatak. mandora. bandonion muz. bandleta (fr. stepenicama. banka (ital. skitnica. spojnica. bambočade (ital. nem. daje zajmove uz kamatu. up. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. vašare. banalan (fr. prinudno pravo (različito od jus kogens). banalizirati (fr. Bank) novčani zavod. bandažist (fr. balaustion. banco. Americi i Meksiku. sopstvenik banke. gomila. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. hajdukovanje. banalna fraza otrcana. vetrokaz. svakidašnjim. grañ. previjati. zavijanje.. banda) četa. igrač koji drži bank. Hajnrihu Bandu). balkonima. banditisme) razbojniko-vanje. saraf. balhornizirati (nem. unutrašnji naslon na prozoru. pustahija. a po ukusu dinji. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banderola (fr. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banda. bank (ital. banda (ital. remnik na pušci. banderilja (iš. balustrer) ograditi stu-bićima. odred. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bandeletette) uzan zavoj. kreditnim i efektnim poslovima. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. prodavac hirurških aparata. previ j anje. banditizam (fr. obruč na naplatku. fr. zavoj. bavana (šp. banco. ograda na altanima. okov na točak. fr. v. šp. banco. zavojić. obično. prima novac na štednju. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banderiljero (šp. up. strani novac itd. postaviti balustradu. v. gitari sličan muz. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. lazaroni. baikir (fr. bandu ra (rus. malo dete. rñave. kod nas i novčanica od 10 dinara. nem. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. bandist(a) (ital. štedionica. balčak (tur. banquet. naročito zavoja. bandoneon muz. pljosnata mala šipka. ustanova koja radi s novcem. bambocciade) pl. bandit (ital. glumaca. banderole) kita ili gajtan na trubi. bavalitet (fr. bandolin mast za kosu. sp. banauzija (grč. tračica. bambu. redenik. mambu. samo sa više žica (8^24). bandoneon. čovek koji se upravlja prema vetru. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. mala traka. banquier) lice koje se bavi novčanim. hajdučija. banka. up. banalnost (fr. bankijeri (ital. nevaljalstvo. lutka. bandage) med. zastava na ka- tarci. staviti utege (u mačevanju i boksu). bamboo) vrsta trske. bambino) detence. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. banque. banaliser) načiniti otrcanim. opšti. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . bank. bankar (fr. upotrebljava se naročito u Sev. bandager) ned. seljačke igranke i sl. ital. banalite) otrcanost. banquier. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bannarium) pravo prisiljavanja. bandagiste) proizvoñač. up. pruga u boji. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. balustrade) arh.utega (kod mačevalaca i boksera). banchieri) pl. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. nevaljalac. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. eng. oproštajna gozba. otr-can. bandola (ital. balustrirati (fr. zaviti. banale) običan. priručje. drumski razbojnik. propalica. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. pre-viti. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bankar. filistarski. opasač na kome stoji fišeklija. svakodnevni. sličan gitari i balalajci. bambino (ital. balčak) drška od sablje ili mača. banauzijski (grč. utega i sl. mandola. pustahij-stvo. prosto. štampa-ru. 1531— 1599). bambus (malaj. veza. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. gozba. plaćeni ubica. reklamna traka na omotu knjige. banderilla) koplje sa zastavicom. bandažirati (fr. izveštao. menjač. bankvaluta (ital. da bi bila glatka i sjajna. bandola. Bankier) v. banarij (nlat. filistarstvo. bandaža (fr. raste u Indiji. banco. banketa (fr. tablica sa cenom neke robe. bandito) razbojnik. banknota (ital. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. vojna muzika. banalite) v.. okov na točku. banana) bog. bandonion. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. putujuće društvo svirača. banalnost. fr. družina (lopovske). banausos) zanatski. konjička zastavica. naslon.

nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. barracano. baratto. baraque) daščara. visoko do 20 m i debelo do 9 t. banko-konto (ital.. baranda (tl. baptfzo. bar) 2. kovanica. baraž (fr. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. grešiti se o previla i čistotu jezika. baražna vatra zaprečna vatra. tuñinski. divljak. danas: neobrazovan. barakirati (fr. tj. grč. barrage) brana. brana u sudnici. pregrada. u brk. baražist(a) (fr. divlji. naročito protiv groznice (nlat. grub. novčanica. plod. baraterija (ital. bendžo. raste u žarkim krajevima Afrike. dakle tuñinac. potkradanje. bansek (nem. slična platnu. var. papirni novac. trampa. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. široka arabljanska haljina od te tkanine. barattare) trgovati davanjem robe za robu. teret) 1. kri-jumčarenje. šipka. baros težina. baratto) razmena. surov čovek. u kojoj se pije i jede stojeći. motka. straćara. fr. krateo vladam. baptizma (grč. npr. pobarbariti. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. berkan. bancarotta. v. trgovina kod koje se daje roba za robu. grub.. barbacane. barbar (grč. baptiser) krstiti. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. dućan od dasaka. varvarin. bankrot (ital. baptisterij(um) (grč.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baptisma) crkvena tajna krštenja. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. ustava. baratirati (ital. taksa za prelazak preko mosta. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. rumpere slomiti) slom banke. bara (fr. obustava plaćanja. trgovati razmenom. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. Adansonia digitata). banco.) bog. prevara. fr. grč. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. bantam (eng. podvala.. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. traže da se krštavaju samo odrasli. up. banco. naročito uobičajena u knjižarstvu. ital. propust za vodu. barbarski (grč. barba (lat. imate li što za jesti. fr. ital. fig. keltski i . pregrada izmeñu konja u konjušnici. na štetu jasnosti i čistote jezika. barbarizam (grč. lišće i kora služe i kao lek. nečovečan. u lice. džinovsko hlebno drvo. pola tri. krštavanje. trošna kućica. barbarizirati (grč. nepravilno. daščarama. krštava ti. iskvareno. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. gruba jezička greška. nadenuta ime. bonsek. možda poreklom sa Jave). nlat. baptisti (grč. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. barbaros) v. trampiti. barbarin (grč. nlat. rampa. pogrešno upotrebljene reč. voj. bankokratija (ital. barre) poluga. bankokrat (ital.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. varvarizam. barba. bez da sam znao. pregrada. krčma. tj. barakan. barato-trgovina (ital. banco-conto) trg. in barbam) u bradu. barbacana) voj. Band-sage) zan. barbarismos) gran. baptizo) pl. pritisak. barba brada) čika. bandžo (eng. barbarski ornament gotski. mašinska testera tračara. kaldrmarina. livnica. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. nm. sa osvežavajućim plodovima. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima.75 i 53. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. baraquer) smestiti u barake. barat) trgovanje. baptisterion) krstioni-ca. baptizirati (grč. barbar. stranac. bar (eng. bantam kategorija bokser. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. potpuna propast. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. bankrotstvo. postradalost.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. greda kojom se zaprečava put. razmena. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece.. barakan (arap. barragiste) čuvar brane. protivan duhu i pravilima jezika. stradanje. bancus klupa. čiča (u Dalmaciji). barat (ital. stražarske kula. surov. baratteria) kor. sprud naslaga. veoma gusta i teška. govoriti u kovanicama. varvarin. barbakana (fr. bankokrat (ital. bar (grč. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. za svetlost. krštenje. mostarina. stanovati u logorskim kolibama. barbarikos) prvobitno: strani. šuster. rampe.: šnajder. grč. ital. nazvati telefonom itd. baraka (fr. bantam petlić) sp. in barbam (lat. trampa. baobab (amh.' varizirati. preprečna vatra. banjo) kuz.

ostaviti nenaglašen. ua. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. drveni. atomska masa 137. sličan liri. element. steg. jedan slog. baritonirati (grč. velika trgovačka laña sa tri katarke. surovost. verovatno. grañanski rat. bardak) zemljani sud za vodu. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. ulaz gde se plaća troša-rina. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. sastoji se.55 1 u Engleskoj. fig. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barikada (fr. prepreka. barifonija (grč. prepona. albarda) tovarna životinja. mlada mazga. protkati šarenilom. barys. barioni fiz. baryum. redni broj 56. muški glas izmeñu basa i tenora. drugi. tuga. barka (ital. barytonon) gram. soma telo) med. bard (eng. bajra«. lañica. barister (eng. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. grč. barys težak. brana. Barjam (pere. barij(um) (nlat. pesnik. i to za: nukleone i hiperone.(grč. barrel bure. težište. pepeljuga. vrsta malih. ši-šati. barisfera (grč. bariolage) šarenilo. barikadirati (fr. granica. barys. barilja (um. barifon (grč. pregrada uzanih mesta (ulica. gojaznost. bardo (fr. bariolaža (fr. ñeram. metria) v. barriere) pregrada. sphaira lopta) geol. barimetrija (grč.barbarstvo 103 barkarola (ulice. meña. pregrada od rešetaka. glossa jezik) med. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. prošarati. neukusno. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barilla) hen. naročito poslednji slog reči. barys težak. tromost. kakvu nose na službi sudije. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. teško izgo-varanje reči. dizati (ili: praviti) barikade. barbiton (grč. tćnos) muz. Zemljine jezgro. neuljuñenost. laleo govorim) med. tonos ton) muz. bari. barys težak. odbrana. barež (fr. zatvoriti uzane prolaze . varvarstva. znak Va. bas-relief) plići. bayrak) zastava. barque) čun.. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. divljaš-tvo. bardot. grubost. smetnja. barditus) ubojna pesma barda. reljef. nikla. kurban bar jam. pogranične utvrñenje. baritonist(a) (grč. barys. barjak (tur. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. ugojenost. bardak (tur. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. dubok. barys težak. varoška kapija. barythymfa) zlovolja. bas. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. ulična borba. barbaros) neobrazovanost. crnih medveda u Sev. skidati krljušt sa ribe. basist. muzički instrument sa žicama. fig. dubok glas. med. preprečiti. gvožña i dr. ital. baritimija (grč. usamiti se. mostove) u cilju odbrane. baritonon (grč. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. Bajram. bariton (grč.) muz. barilalija (grč. seta. tj. bereta (fr. barometrija. guslarska pesma. ital. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. baricentrum (grč. baribal zool. muz. barijera (fr. bas. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barrette. berretta. naša-ranost. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. zatvoriti se dobro. Americi. svile i pamuka. varvarska. bariolirati (fr. neraspoloženje. bariglosija (grč. uz pratnju harfe. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". 158. suviše šareno slikarstvo. barñelo (ital. barbarstvo (grč. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. arap. pevač koji peva dubok glas. sada: sve slično tkane materije od vune. koji je pevao. polihord. četa vojnika. prepreka. barikadirati se ograditi se. v. šp. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. teško. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. barbe. bardit (nlat. kćntron) fiz. duboki tenor ili visoki bas. od teških elemenata. barbifier) brijati. kelt. bardiljo (ital. fr. fig. izdvojiti se. branik. up. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. phone glas) muz. pevač koji peva bariton. zaklon. barioler) šarati. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. barbirati (fr. barricade) brana. barel (eng. otežano govorenje. barricader) pregraditi. kuv. Japanu i dr. čovek koji izvlači sve na svojim leñima.34. našara-ti. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barys jak. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barisomatija (grč. barkarola (ital. barytoneo naglasim gravisom) gram. fig. barda. barilalija. barys.98 1 u SAD) bareljef (fr. pevati bariton. barca. mali čamac. mostova) u cilju odbrane. barretum) kapa uopšte. nlat. sveštenici itd. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. barys težak) hem. u slavu junaka i bogova. bard. eufonijum (u vojnoj muzici). praznik žrtve. smetnja.

stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. razboj. bariton. bassetto) kuz. mandole i dr. tanka šarena pamučna tkanina. avgusta 1572. svaka učvršćena na dva stuba.) nepravilan. basso. mesto u pristaništu gde stoje lañe. čuz. barman) vlasnik ili poslovoña bara. basson) muz. baronat. barokni stil. grč. barotermometar (grč. bassetto) kuz. grč. barcaza) hor. basma) l. baronnie) v.). barokan (port. thermos topao. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). baronessa) baronova kći. barografsku krivulju.) koji se tiče barometri-je. Bartolomeja. barok (port. baronese (ital. up. barrocco. baset (ital. junak. najveći čamac na ratnim brodovima. basist(a) (fr. ital. nastran. baronija. basso obbligato) mu?. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barok. hrabar čovek. grapho) četeor. baron. barometarski (grč. bazen. smešan. basma (tur. bassiste) pevač koji peva bas. 2. najviše stanje barome-tra. titula drugog arhonta u staroj Ateni. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barogram. makros visok. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. baros. basileus (grč. bason (fr. basket-ball) sp. barokni stil (port. barkica. metron) fiz. barne (nem. čudan. baronat (nlat. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. baronija (fr. barkasa (tl. baroskop (grč. barometrograf (grč. duboki tenor. baro. osnova harmonije. lañica. Vaggep. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. fagot. baros. barketa (ital. bas-lis (fr. bas (ital. barmen (eng. gramma slovo. bastaj. pravac) bog. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. barcherolla) šetni čamac bez katarke. svirač koji svira bas. barokna poezija učena. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. kotlina. up. basamak (tur. barone) plemićka titula. baromakrometar (grč. barut) prah za vatreno oružje. v. trćpos obrt. up. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. up. barograf. basamak) prečaga na lestvama. baros težina. fig. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. jak. stepenica na stepeništu. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. pritisak. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. na dan sv. ital. v.). barkerola (ital. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. gondola. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. najniže stanje barome-tra. košarka. barchetta) čun. instrument koji proizvodi bastonove. fr. barogram (grč. metron) vaga za decu. dvorske. hipsotermo-metar. glas basa koji vodi melodiju. metron. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. geotropizam. baros. baskitbol (eng. skopeo) stariji naziv barometra. član nižeg plemstva. barut (tur. vazdušnog pritiska. bšros. baseto (ital. baros. mali kontrabas sa tri žice. batino) rečno korito. materije i forme. jedrima i malim topovima. basson. baro. najdublji muški glas. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. basa otava (ital. . usminskih žlezda. izmeñu barona i viteza. sa katarkama. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. sprava za merenje vazdušne težine. kelner u baru. zapaljenje bartolinijskih. cic. barrocco) apx. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. takoñe: barkerola. paralelne (i vodoravne) motke. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. barofon (grč. barres) al. dazimetar. bartolinitis med. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. fr. barograf (grč. pismo). v. štampana knjiga. bassin.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. barkarola. bassa ottava) pl.(grč. baros. barimetrija. vitez. baros. veština rukovanja barometrima. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. basileus) kralj. up. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. noć od 24. baronet (eng. baros. barometar (grč. basen (fr. mali čamac. barotropizam (grč. gimnastičke sprava: dve okrugle. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. barometrija (grč. štampa. baso obligato (ital. baros. up.

3. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. bataliti (tur. utvrditi. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batometrija (grč. privremen zaklon. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. mañioničarstvo. bastardo) vanbračno dete. pljosnata maška. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). mucanje. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bathys. zamuckivanje.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. kugla) 1. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. bathos dubina. baso profondo (ital. bastionirati (fr. izbiti protivniku mač iz ruke. zamajni udar klatna na časovniku. lithos kamen) pl. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. skaphos brod. basta! (ital. battre. bastion) fort. ime dobila po gradu Bata-viji. baton. batometrija. battalmak) pokvariti nešto. metrfa) v. bastovirati (ital. batelaža (fr.). bathys dubok. batomstar (grč. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bataillon) voj. bastille) tvrñava. bathys. federima. kremen. nuz. basso ostinato) muz.-tur. onaj koji živi u dubini. sa potpunom opremom i priborom. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. . lupiti) mač. batimetrija (grč. 2. dubok bariton. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. batirati (fr. bastonnade) batinanje. metron) merenje dubine. bastardo) bog. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. brodarina. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. battuere biti se. batardeau) voj. bataljon (lat. dvostruki udar. morski omotač Zemlje. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bastard (ital. battere. voj. batiskaf (grč. phone) muz. kula. batelage) opsenarstvo. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. prema formaciji. lupetanje. laña) „dubinski brod". spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. lat. fr. bastardna vuna. prevara. batoar (fr. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. basto) štap. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. nlat. vrsta starih topova. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. utvrñenje. batibij(us) (grč. grudo-bran. bas koji prati. bastonare) batinati. bathys dubok. brzoplet govor. ognjilo na starim puškama. bastilja (fr. za vreme Luja XVI. prevoznina. napustiti (neku nameru. palica. nasip od kamena. električna baterija više lajdenskih boca koje se. geol. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. basso ripieno) kuz. baton (fr. udar po protivnikovom maču. najslabija vuna na ovčijem krznu. kopile. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). prut. naročito po tabanima. baterija (fr. podeljenih u 4 čete. zamisao i sl. battuere udariti. sphalra lopta.. bathos. basso profondo) «ta dubok glas. batman (fr. ponajvip!e grani-toidnih. koji donosi sreću. muz. poremetiti. vot. bastardna menice lažna menica. batardo (fr. glas izmeñu bari-tona i basa. batli (pere. batist (fr. sa potpisom lica koje ne postoji. radi većeg električnog punjenja. batifon (grč. batimetrija. batoliti (grč. battoir) mlat. bathos dubina. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. obično sa 800—1000 vojnika. batterie) voj. tući. metron) sprava za merenje morske dubine. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bahth) srećan. ital. vrsta fine i guste pamučne tkanine. odred vojske koji predstavlja. baso ripijeno (ital. bastardirati (ital. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bathys dubok. trg. naklapanje. trućanje. batinanje po tabanima u Turskoj. tučak za loptu. vuka i psa). ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. batarizam (grč. stalno ponavljanje jedne teme u basu. batard (fr. battologia) nepotreban govor. brodski saobraćaj. morska dubina. u Berlinu). battarizo mucam) med. prakljača. bastion (fr. jula 1789. zool. bastonada (fr. bastion) voj. bios život) biol. hor. mač. batologija (grč. konja i magarca. bassetaille) muz. tip. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. lupanje srca. nm. okaniti se čega. više topova (4—8) iste vrste. takoñe: ba-reljef. fig. batisfera (grč. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). naročito maršalska palica.

mač. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bathron postolje. student prve godine. prostota u govoru i pisanju. bejaune) novajlija. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). prednji kraj lañe. Bah (grč. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. početnik. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. batrijum. bdella. beatae memoriae) blažene. bathron) med. beaticum) poslednja pomast. beatizam (lat. bašta (tur. beanizam (nlat. batrahus. lat. zasebno. batrahij(um) (grč. Bauhaus (nem. nedisciplinova-na vojska. batrum (grč. tetanusa. nastavila rad u Čikagu. Batrahomiomahija (grč. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. baš-čaršija (tur. batrachos žaba) med. beanus. baca. prišt ispod jezika. bauer (nem. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. pijanica. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. Bacchus.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. parodija Ilijade. čuveni grčki komični junački ep. beata) blažena. sedište) med. v. bahaizam napredni pravac u babizmu. bacilofobija (lat. up. bahant (grč. baš (tur. klupa. bacili. Bacchanalia) pl. bacili (lat. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bakchos. beata virgo) blažena devi-ca. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. vrsta istočnoindijskih. grč. batos (grč. batrij(um) (grč. srećna. bašča (tur. batrahijum. bog vina. im. Bahus (lat. obično belih katunskih tkanina. batrachos žaba) med. posebno. bage) dimnjak. bahur (hebr. bacchans) pl. iza-zivači tifusa. saltomortale napravljen preko konja. bašta. bacilarije. fig. baštovav (tur. battuta) muz. god. baska) napose. znak za mirovanje. grč. bahanalije (lat. povrtar. obično praćen vrtoglavicom. baša (tur. terevenke. glup i neotesan čovek. 2. bakterije koje imaju oblik štapića. Bakchos)' mit. pričest samrtnika kod katolika. Bahus. metron) med. v. bathos dubina) niskost.). bahio) zaliv. klupa. beatikum (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. udarac za takt. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. v. odvojeno. beata virgo (lat.) narednik u turskoj vojsci. beate memorije (lat. u Vajmaru osnovao arhitekta V. strah od dubine ili visine. baft (pere. beata (lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. vrenja buterne kiseline i dr. baca (tur. batovda (ital. obično pokriven. bahce) v. bahijus (grč. bec-jaune. poglavar. phćbos strah) med. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. v. tobožnje svetost. pion. koji se pogrešno pripisuje Homeru. dobar vinopije. pijanke. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). licemerstvo. bas) l. bogorodice. bdelotomija (grč. phćbos strah) med. bašlik (tur. bacillum štapić. gradina. fig. puškarnica. ba§hk) marama koja pokriva glavu. radi ispražnjavanja i održanja životinje. brucoš. bašmalik (tur. a naročito arhitekture. ba§car§z) glavni trg. beatus blažen) pravljenje svecem.. bdella pijavica. bacillum prutić. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bahija (šp. bdelometar (grč. bahanti (grč. beanus (nlat. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). baš-čaršija i dr. bacillaria) pl. batuta. lat. . Bakchos) kit. srdobolje. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. batofobija (grč. vrat i ramena. baška (tus. sin Zevsa i Semele. pere. svete uspomene (pokojnik). bašiboz(l)uk (tur. štapić) med. Bakchos. dodiru nekog predmeta. bacilarije (nlat. basibozuk) ist. u polu slože nicama: glavni. basmaklik) „novac za papuče". Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. žutokljunac. burno veselje. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). bašča. fr. škola je raspupggena i 1937. bathos. vino. bogomoljka. staklena sprava za isisavanje krvi. Po dolasku na-cista na vlast 1933. poznavalac hebrejskih zakona. Bauer seljak) u šahu: pešak. vojnici neredovne turske vojske. sprava za nameštanje iščašenih udova. tj. batuta (ital. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. baš-čauš (tur. baft) trg. hirurška postel>a. vrtar. bahce) vrt. batrahus (grč. basa) starešina. majka božja. najstariji: baš-knez.

gospodar. bez) 2. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bey) 1. adres o bezoan (fr. bezmen (fr. au besoin) u slučaju potrebe. beatificare) posvetiti. Bedlam. lopta za tu igru. back) sp. bedinerka. bedlamite) ludak. zapovednik. odobrava™. beduivi (arap. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. vazalsko. bezoardica) pl. bevanda (ital. obično arapske. sirijskim i severoafričkim pustinjama. dopasti se. badawiyy. koja se stavlja obično iza imena. posle čega dolazi akt kanalizacije. bebi (eng. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. baisemain) celivanje ruke. pokrajine u staroj Turskoj. stočni trg. beatifikovati v. upućivanje menice na treće lice. stanovnici pustinje. adres-se au besoin). begging) platno za pakovanje. oskudica. bedinerka (nem. bedaf) glupak. veliki posednik i vlastelin. levog i desnog). ital. pokrivena čaršija. protivotrovi. beg (tur. preko mreže razapete 155 st od zemlje. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. knjiga. bedine-. plemić u staroj Turskoj. dopadati se. jevrejska sudnica. barska šljuka. bezoardika (nlat. beige) koji je bledosmeñe boje. biti saglasan s nečim. naročito u Carigradu. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. starešina neke oblasti. beglerbet (tur. besplatan rad raje na begovom imanju. uvršćenje u red blaženih od strane pape. bezemschoon) trg. rica. v. fil. tržište. bedlemit (eng. bek (eng. beba. budala. 3. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. beggar) pl. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. beze (fr. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. bevanda) vino. badawiyyun) kod. bedevija (arap. beggar) pl. koja su živela od stočarstva i pljačke. begine. betuine. eng. beatificirati. platno. pr. begute. far«. Be-kvadrat muz. skitalačka arapska plemena u arabijskim. bezoard. bezistan (pere. bez (hebr. titula. tursko državno imanje. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bogomoljke. 4. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). tur. proglasiti svecem. bekasina (fr.) begov sin. bezisten. bezoar (fr. 2. badawiyyun) pl. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. detence. begum (tur. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. beylik) 1. fig. bedak (pere. beduina (arap. baby) malo dete. pere. bezbeli (tur. suprotno: Be-mol. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. bez (tur.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. begluk (tur. bedak tur. nužda. beth-din) l. bezemšon (hol. bezistan) v. neobojen. proglašenje za sveca. begov posed (dobiven od sultana). padzehr) fark. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. trg. begine (nlat. v.. one koje se prave sveticama. upravnik jedne oblasti. bekerel (skr. negovanju bolesnih itd. besoin. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. bisogno) potreba. begevisati (tur. udovica velikog gospodina. 3. beatificatio) posveći-vanje. fino tanko platno. bezeta (fr. svideti se. Bq) fiz. begenmek) l. bedeker putni vodič. rukoljub. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. 3. ritska šljuka. baiser) poljubac. Bć-dur) kuz. Baedecker-a). naročito kod neprerañenog šećera. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bež (fr. bezisten (pere. kad bude nužno. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. odobriti. siromaštvo. bezoan (fr. naravno. 2. tj. bezette) crvena šminka. 2. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. igra slična tenisu. deo trga pod krovom. begine. četvoroutlasto „V". izabrati. oda-brati nešto po svom ukusu. blago onima koji imaju. zaista. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. becassine) zool. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. beatitudo vestra (lat. bedminton (eng. bedast. bezistan. beguine (eng. baga. titula jedne indijske kneginje. na menicama: adresa po potrebi. kuv. Be-dur (ital. uvrstiti u red svetitelja. begoglija (tur. besbelli) dabome. bezistan) trg. prirodne boje. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). beggar) hi. najstariji red posvećen bogougodnom radu. knez. beging (eng. bejzbol (eng. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. naročito crno. bediverica v. gospodin. ako bi trasat odbio primanje. beatifikacija (lat.) udova-carica. predstavlja jedan . badminton) sp. luda. potrebnost. begute (eng. o bezoan (fr. beatificirati (lat.

zvučanje sa osnovnim tonom b. belogvardeec) „beli gar-dist". čardak na kući. izumitel>u telefona). organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. Vrangelove i dr. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. na Dalekom istoku. belemniti (grč. belvedere lep izgled) kula. služi za turiste. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. beluga) zool. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belchite) vrsta španske vune. verovatno. butne kosti i lopatice. Bekerelu (1852—1908). Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bellum internecinum) rat do istrage. al. ni naučnim. Bengal) pl. Baal-Sebub) mit. jad. glavni sastojak atropina. pavta. belum internecinum (lat. bekuordejšn (eng. riba jesetra-mo-runa. naročito vladičin sto. narukvica. estetska i književna kritika. belanda (ital. eng. Belzebub (hebr. belegi) brus za oštrenje kose. Davidov sin. vinika. bukraiyy. kao sredstvo za ulepšavanje. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. benares (ind.—A. luda. slične taftu. belmontin hen. suprotno: Be-dur. karika. čist parafin koji se dobija od petroleuma. borila protiv boljševike. upotrebljava se. ben (hebr. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). naziv po francuskom naučniku A. nesreća. beluga (rus. belćim (tur. lola. božanstvo starih Filistinaca. ni praktičnim ciljevima. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. 2. up. bekrija (arap. belemnon oružje za hitanje. oznaka b. patnja. bengali (eng. bel kanto (ital. kurjača. Bembaša (tur. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. decibel. belos strela. moreuz. bela) l. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. fr. belogardejac (rus. belčite (šp. beladona (ital. Belona (lat. zlo. tur. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. zabavna književnost svake vrste. bekon (eng. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. boginja rata kod Rimljana. glupan. Bengalija (eng. bala. bel-espri (fr. s krovom od slame ili crepa. (Atropa Belladonna) velebilje. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bena (tur. strela) geol. ranija jedinica kiri. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bengalo (beng. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. bema (grč. fig. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). lovce itd. lisice. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. fig. bellevue) v. feljton. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. Be-mol (ital. beli (arap. belvedere (ital. bella donna „lepa žena") bog. belvedere. bun. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. vojske koja se. Solomon ben David=Solomon. bon) budala. belvi (fr. beladonin (ital. . belelaks trg. osušena polovina (strana) svinje. npr. zabavni pisac. bez sumnje. 2. bematin-sveće pl. vrag. belki) možda. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. fil. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). up. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. lepo pevanje. Bellona) mit. bangla. belomantija (grč. ñavo. belum omnijum kontra omnes (lat. belaj (arap. kičme. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. bel canto) kuz. belanda. paskviza. ratnički. radi povećanje zenica. bel-esprit) lep duh. belt (skand. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. backwardation) trg. mus-lin sa prugama u više boja. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bacon) kora slanine. bengal (eng. brokat. bungalow) jednospratna kuća. belikozan (lat. ludača. tur. beletristika (fr. belenzuka (tur. bella donna) hen. deport. Be-moll) «uz. okovi na nogama. valjda. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). ñavolski poglavica. nazvala po gradu Benaresu. izvesno. belles lettres. beledin trg. beletrist(a) (fr. »sena Marsova. pametan i duhovit čovek. muka. grivna. belandre) mor. bengal) polusvilena tkanina. balan. tj. jasno. bez glave. 3. bilezik) 1. opšti rat. nazvane po gradu Belčite. nevolja. Belt) tesnac. bala tur. bekri) pijanica. bellicosus) ratoboran. belegija (tur. belli) poznato.

glupaci. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. bergamo) pl. benedictin. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica.-tur. bene) dobro. beneficijar. beneficijat. bergami (ital. čini. beneficij(um) (lat. benefakcija (lat. preteča hokeja. izradi kalupa za livnice. bencilik) 1. benedikpija apostolika (lat. uštipak. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. zarada. priganica. naklonjenost. praveći znak krsta. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. 2. tečan. Bene-dikta (480—543). ben-mari (fr. glupo. beneficijat (nlet. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. med. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. a pozadi široke. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benevolencija (lat. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. Boiotćs) pril. bendi (eng. gori lagano crvenim. rastvara se u alkoholu. benzol hem. tromo. benedicite (lat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. beotski (grč. banja. muslin sa prugama u više boja. prvenstvo. benedicere) blagosloviti. primalac prihoda crkve. benjovr (fr. prihod. opojna trava (napitak).) dobit. beneficiatus) v. blagosiljanje. sadrži više od 50% montmorilonita. povlastica. tj. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. milostivost. mañije. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. Beoćani (grč. žutim. beneficians) dobročini-lac. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bene meritus) vrlo zaslužen čovek.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. benefactor) dobrotvor. nespretno. beneficium) dobit. . čeličane i dr. benediktiner (fr. upotrebljava se pri vañenju nafte. lepo. korist. berat (arap. 2. kupatilo. dobrotvorstvo. bentlos dubina) biol. bezopasnost. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. beneficijalni (nlat. benefice) predstava u korist nekog glumca. dobrotvor. bendžo (eng. iz Beotije. igra se u Skandinaviji i SSSR. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. instrument sa 5—7 crevnih žica. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. bain-marie) kuv. bengal strajp (eng. berberiva (nlat. elektrogimnastika. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). blagosiljanje. benignitas) dobrota. kupalište. otuda: ne-spretšakovići. beneficancija. korisnica. spreda uzane. blagodejanac. prolaznost bolesti. baignoire) l. v. blagodejanje. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. SAD) vrsta gline. S6N6. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. beneficium) v. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bene (lat. up. bergamotto) carska kruška. krofna. bentos (grč. kada za kupanje. val>ano. bensficija (lat. benefaktor (vlat. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benevolentia) blagonaklonost. dobija se iz nafte. bandy) sp. industriji. povlastica. nem. benedicirati (lat. bentonit (po Fort Benton-. poz. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benediktinci al. benñeluk (pers. benedikpija (lat. benefic. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. naklonjen. darežljivost. lože u parteru grañene u obliku kade. beignet) kuv. bergonizacija med. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. bene va lete! (lat. od neke predstave korisnice. kaluñerski red sv. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benevolens) blagonaklon. benefis (fr. belje (fr. benevrek) uske suknene čakšire. beneficijar (nlat. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. blagoslov. dobročinilac. bezoe) hen. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. tj. beraha (hebr. benefic (lat. benemerit (lat. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. blagosiljati. benevole lektor (lat. benignitet (lat. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. žutika. bengilik. a onda i po celoj južnoj Italiji. napr. berberis vulgaris) bog. dobrodušnost. zelenim ili belim plamenom. zagrevalo vodom. dobija se iz katrana kamenog uglja. benzin (nlat. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. lako isparljiv i za-paljiv. bengal stripe) trg. bezbojan. beneficijant (nlat. benefactio) dobročinstvo. . aromatičan ugljovodonik. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benevreke (alb. berberis (nlat. odan. benevreci. bergamota (ital.

berneskan (ital. nlat. berlengo (fr. zavet obre-zanja. berlinska kola. kitajske i napolitanske rase. ugljem i sl. bereta (ital. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). mangup. berlina (fr. nem. burza. berlingare. element. mutnozelene boje. berićet (arap. bernesco) ćudljiv. beretka. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). nlat. ljubavnica. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. beriberi (ind. Australiji i ist. beržera (fr. berzerkeri (nord. berklijum hen. berkshire) po eng. redni br. berzanski uzvisi trg. bez prednjeg sedišta.). tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berylliumj hem. = beli skorbut. strelci (vrsta pešadije u ital. beurt) pl. birma. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. Berni. berseza (fr. borsa. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. bela braća. up. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). otuda i naziv. pelinkovac. beržerija (fr. Bersianer) pl. berekin (ital. berilistika (grč. berkšir (eng. zatim sa robom: žitom. bernardinci pl. transuranski element. bernesco) v. bernardinac (nem. bere. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. beryllos. berlingot) polu-berlina. berlingozza) italijanski narodni ples. postavljena naslonjača. berma (lat. napredak. berlingoca (ital. znak Ve. ovčar-stvo. 2. berkelijum v. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. redni broj 4. ber-serkr) tig. beo metal koji ulazi u sastav berila. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beril (grč.02. berkan (ital. baraka. sreća. samo u medveñoj koži. novčanik. deran. vojsci. ukras za glavu.veoma raširena krvna bolest u Sev. bourse. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. firmare) krizma. u Francuskoj. letina. beržerak (fr. up. novčana pijaca. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. vermut. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. berkovec (rus. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. fig.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. kada pobesne. bermet (nem. fig. tur. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). ljudi koji. beret) plitka i okrugla francuska kapa. plod. bersaljeri (ital. berit-mila (hebr. berne) kor. god. koji trguju na ber-zi. ili zelenkastoplave (akva-marii). Indiji. berkovec) mor. znak Bk. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. brelengo. beryllos) gatanje. heksagonalni mine-ral. krzno. rod. bourse. berza (fr. berklijum. berretta) v. lake karuce sa dva sedišta. berzijanci (fr. pastirska pesma i igra. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. plahovita ljudi i ratnici. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). osnovanog 1098. široka. berit savez. bertijonaža (fr. koji nema u sebi vitamina „be". glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. bernijeskan. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). v. uspavanka. nastran (po načinu pisanja ital. osnovana 1836. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. neprovidan. ital. bereket) l. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). „oni koji se pojavljuju u koži medveda". koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. bersaglieri) pl. up. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. obrezanje.805 kg. beri) med. proizve-denih ukrštanjem sijamske. bursa koža. bergere) pastir ka. hem. atomska masa 9. dragana. bert-brodovi (hol. duge dlake. na taj način. Africi. i odlikova-li se u borbi divljim besom. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. bernijeskan (ital. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. (produktna berza). zavet. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. besni. berna (fr. crvene i bele. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. pod berza. berilij(um) (grč. 97. Berdan) puška ostraguša. beryllos) min. utiče na suzbijanje besposlice. bere (fr. pesnika Bernija. berceuse) kuz. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. up. bergerie) tor za ovce. birichino) raspušten dečak. beavitamknoza.

1813—1898). nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). zver-čovek. med. bekar) l. bestijalan (lat. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. Besemerov čelik. neženja. besje. bibacitet (nlat. časopis. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. nepomirljiv. sklonost piću. besa) mana. kvart. bes-bol (eng. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nečovečan. vindžija. momak. bestia) zver. bestialis) zverski.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). bi-. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. biarda mašina za tkanje. trg. umetnost i sl. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bešlija (tur. stražar. bibHon knjižica. bitumen. tur. bibere greko stope (lat. mehur. pripadnik plaćene konjice. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bestia) životinjstvo. životinja. bilupa itd. bibi) ženski šešir sa malim štitom. severnoamerička narodna igra loptom. biblia knjižice. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. životinj-ski. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. beša (tur. besa (alb. odeljak. Bezirk) srez. bkblio. boca sa cuclom. divlji. 1853—1914). seli prodavati. arhe vlada) dvovla-šće. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bibere (lat. knjiga. greška. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). zver-stvo. tanjiri i ubrus. v. npr. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. 2. razumevanje u knjige. skrać. i sa dva tima sa po devet igrača. zverska priroda. bestijarijus (lat. biartikularan (lat. dvozgloban. besar (fr. bestseler (eng. Besteck) pribor za jelo: nož. 3. 4. prednapregiuti beton ar- . kao i robe koja se kotara na berzi. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). 2. kašika. biberon) pijanac. nadničar. bex. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bešika (tur. muški šešir sa uzanim obodom. besli) l. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. neoženjen čovek. mangup. beta-zraci fiz. razboj (naziv po pronalazaču).(lat. cirkus. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bi. nepopustllv. najamni radnik. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. behar (tur. pošto se ovlaži. articulus zglob) koji ima dva zgloba. viljuška. običaje. beton (lat. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. sisaljka. list i cvet voćke) cvet. base-ball) sp.od grč. baisse) l.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bi-. bi-kar bez posla. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. akcija i drugih hartija od vrednosti. procesu beta-raspada. lekovi protiv kašlja. nem. bestija (lat. lola. Biblija (grč. bibere) piti. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. grč. bibi (fr. behika (grč. v. vrsta radioaktivnih zraka. surov. beštek (nem. behar proleće. nedostatak. annus godina. becirk (lat. biandrija. bibere ad numerum(lat. bianuelan (lat. radi pojačanja. fr. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. up. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bekrija.najamni vojnik. biandrija (lat. sredstva. beskompromisan (lat. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. tvrda reč. ist. besik) detinja kolevka. bis. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. bis. skotološtvo. knjiga. bestijarij(um) (nlat. besje (fr. grubo. up. besa (fr. to biblion u značenju knjižica. knjige) Sveto pismo. npr. divlje. best najbolji. skotsko ponašanje. biblion. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. gama-zraci. padanje cena i kurseva državnih papira. bi-. aner. skotstvo. a sastavlje-ni su od beta-čestica. bibliognozija (grč. naročito cvet ia voćkama. grč.) 2. nečovečnost. biarhija (lat. angularis uglovni. diarhija. baissier) trg. fr. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. nečovek. kod Albanaca: tvrda vera. kutni) dvougli. bestijalnost (lat. baisser) trg. besar. compromissum) koji ne pravi kompromise. grub. alfa-zraci. biberon (fr. dehaizam napredni pravac u babizmu. beseže (po fr. bećar (pere. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). bexos kašalj) pl. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. onih naroda koji se u Bibliji pominju. biangularan (lat. bega (grč.

npr. dvoženac.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bibliotheke. pretvarati se. rasprava o raznim izdanjima Biblije. preterana pobožnost.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bivouaquer) okolovati. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. beaver) trg. biblion. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane.. biblioteka (grč. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. raskršća. bogomoljstvo.) poznavanje knjiga. ona može biti azbučna. koji ima dve vrednosti. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. sro-dan lauti. a reñe donosi i kritičke napomene. starosti. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. bivalentan (nlat. biblista) poznavalac Biblije. hronološka ili sistemat-ska. nauka o Svetom pismu. biberon) v. bivium) mesto gde se stiču dva puta. cink. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biblfon. licemerstvo. nasumce otvori.) žena koja ima dva muža. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. biblion. bogomoljstvo. dvomužica. išarati. nauka o ureñenju biblioteka. licemeran. kao npr. gamos brak) dvobračnost. knjigoljublje. biblfon. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. nauka o Svetom pismu. bigarrer.) poznavalac knjiga. železo i dr. bogomoljac. bigotan (fr. bivouac) voj. bez obzira na predanje. ili celokupne književnosti jednog naroda. upravnik. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. zbirka knjiga. biblicitet (grč. bibliomantija (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. tehničke opreme. bigamist(a) (lat. bigamistki&a (lat. bigamija (lat. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bibliopeja (grč. bigotisme) tobožnja svetost. radi origi-nalnosti štampe. bivak (fr. bibliomanija (grč. bis. bibliografija (grč. dvoženstvo. biblicizam (grč. bibliopol (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. izvi-jati melodiju (ptice. biblion. logorovati u polju. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. biblfon. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. biglisati (grč. bibliopoles) knjižar. retkosti. . bivijum (lat. sumpor. bibron (fr. grč. prodavac knjiga. njihove sudbine itd. verski zatucan. biblfon. biblioliti (grč. bigot) onaj koji slepo veruje. pravljenje (ili: izrada) knjiga.) knjižničar.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. grč. bivertin (eng. dvomužištvo. licemerstvo. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bibliograf (grč. geol. bigotizam (fr. rukovalac bibliotekom. objašnjavač Biblije. bibliofilija (grč. up. ukrasiti šarama. bigoterija (fr. Ifthos kamen) pl. licemer. bibliolatrija (grč. bi-. bigener). tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). sa 4 žice. bigotirati (fr. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. biblist(a) (nlat. bibliotekar (grč. bigot) praviti se svecem.sahranjivač knjiga". naročito slavuji). licemeriti. tj. koji ima dva spola. pa su dobili mineralan izgled. valere vredeti) he*. poznavanje Svetog pisma (Biblije). poljski logor. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bigot (fr. bibliolater (grč. biva Jiuz. valens koji vredi. grč. biblioman (grč. biver (eng. nlat. onaj koji se razume u knjige. stanovanje vojske pod malim šatorima. okamenotine lišća. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. raskrsnice. bibliotekografija (grč. olovo. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. beaverteen) trg. kiseonik. grapho pišem) poznavalac knjiga. grub vuneni porhet. biti u okolu. bivariare) šarati. biblion. naročito Sveto pismo. bakar. engleska pamučna materija. dvovredan. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bivakirati (fr.) čovek koji ima dve žene. biblioteka (grč. bibliologija (grč. hermafroditski.) koji preteruje u pobožnosti. po kojima se udara drvenim maljićem. spisateljstvo. od dve vrednosti. biberon. bibliofil (grč. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. dvospolan. biblion. genus rod. onaj koji se drži samo Biblije. otisci lišća na kamenu. japanski narodni instrumenat. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biglao. biglizo) pevati. bibliotheke. biblion. bigoterie) verska zatucanost. bigeneričan (lat. bibliotaf (grč. bibliotekonomija (grč. bigarirati (fr. bis. taphos grob) . onaj koji se pravi da je strogo religiozan.

dvozube rogulje. bižugje (fr. bijenalav (lat. Byzantion. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. zlatnici grčkih careva. bije (fr. zuber (u Evropi). menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bicefalan. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bizantijski (grč. trgovački posao. bizam (nlat. dragi kamen. dvozube vile. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. Byzantion) 1.) pl. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bizarnost (fr. bog. bije d' bank (billet de banque) banknota. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). nastran. od koje je ranije pravljen sitan novac. pri lečenju od sifilisa i dr. bide (fr. bidens (lat. bizantologija (grč. bikarbonat (nlat. bikonkavno sočivo. oblast) koji je podeljen na dve zone. bikamerizam (lat. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bufalo. bizarerija (fr. filozofiji. zlatar. vizantijske bizantinizam (grč. bi-concavus) om. u dve boje. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bfson) zool. Bizantinizam. nakit. potreba. bizantinci (grč. intra biduum (lat. proturanje lažnog novca. krivotvo-renje novca. bicarbonas) hen. bilet. bikarbonat sode. nastran čovek. business) posao. biennium) vreme od dve godine. dvobojan. neobičan. ulagivački. na kome su 1946. s obe strane izdubljen. bizarnost. i kao lek za jačanje živaca). biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bikonveksan (nlat. i radili na istoriji. ital. bikefalan (lat. osobenost. v. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. konjče. bijouterie) trgovina dragocenostima. koji se sastoji od dve zone. bidet. 2. besoin) nužda. billet) trg. koji kadi. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. udvorički. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. ukras. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. novčanica. fig. bi-quadratus) kat. bi-. ispupčen s obe strane. čudnovat. bižuterija (fr. fr. naročito u moškavca. vizantologija. I bizaran (fr. bi-conjugatus) dvostruko sparen. juvelirska radnja. bijenij(um) (lat. bizantolog (grč. neobičnost. Byzantion. bismutum) hen. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bijenale (lat. bi-. bizmut (lat. . kada u kojoj se kupa sedeći. bizon (grč.dine. npr. retori-ci i poeziji. mali konj. bis. fig. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. analistici. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. 3. dvogubo ispupčen. bizantijska umetnost. up. u slučaju potrebe (na menicama). zlatarske radnja. biennis) dvogodišnji. bikoloran (lat. mošus. bizar (fr. bijonirati (fr. dvogubo spregnut. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. juvelirska roba. bisogno. kephale glava) dvoglav.) v. rok od dva dana. biznis (eng. vizmut. puzavački.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. vizantinci. bijon (fr. dragulji. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. biduum) vreme od dva dana. ali sa znatno više bakra. dvogodišnje biljke. bi-dens) dvozubac. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. srebrni novac bez propisne količine srebra.980. bizarre) čudak. do propasti Bizantijskog Carstva. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bižu (fr. bi-convexus) om. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. zone pojas. bijenalije (lat. grč. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. billon) legura od srebra i bakra. bizoialan (lat. bakarni novac sa nešto srebra. npr. čudesan. teologiji. bizarerija. up. npr. bicolor) bog. bijou) nakit. atomska masa 208. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. dragocenost. koji se ulaguje starijima od sebe. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. dvogubo izdubljen. biduum (lat. up. intra biduum) u roku od dva dana. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. osobenjak. ar-heologiji. grč. bisamum. bikvadrat (lat. redni broj 83. bikonkavan (nlat. vi-zantolog. dragulj. bizonjo (ital. tj. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bijonaža (fr. američki divlji bivo. bigotizam. geografiji.) v. dragocenost. osoben.) 1. al bisogno) trg. bijoner (fr. 2. pl.) ćudljiv.). bikonveksno sočivo. al bizonjo (ital. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. divlji bivo. bizarrerie) čudnost. hebr. juvelir. element. bikonjugiran (lat.

koji se izgovara uz učešće obeju usana. m). bilieran (lat. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. loupe) opt. nlat. bilardirati (fr. bilabialis) gram. bilanca (nem. bullettino) dnevno saopštenje. donji deo lañe. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. prek. nlat. I bilion (fr. bixa) ham. dvomesečje. biliozan (lat. o stanju na frontu. billiarde) hiljadu biliona. billet) blagajna. ital. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. biliverdin (lat. lat. bimestran (lat. četvrtasta i zarubljena. krajnji ishod nečega. bilis žuč. dvoličnost. dvaput. žutozelen. v. bilin (lat. labium usna) gran. bilten (fr. upravljen na suprotne strane. biletar (fr. bilis) med. biliaire) koji se tiče žuči. razdražljiv. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . mesto gde se izdaju karte. trg. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. kratak. ulvus. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). žučno žutilo. upotreba dvaju jezika u govoru. pun žuči. zvaničan dnevni izveštaj (npr. fig. billion) milion miliona j (1. bili. biletura (fr. bilansirati (lat. bimester.) vreme od dva meseca. bimemsis) dvomesečni. up. služe kao podloga papirnom novcu. nlat. bilet (fr. kristalno staklo. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. biletar. žustar. fr. bimenzis (lat. beryllos beril) gorski kristal. ulaznica. lingua jezik) dvojezičnost. tako da uvek stoji uspravno. bileter. tip. bilingvitet.000. bimestris) dvomesečni. železničke karte i dr. železnička (ili: tramvajske) karta. bilokacija (lat. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. crvenožuta bojena materija žuči. bilinguis) dvojezičan.000). zelena bojena materija žuči. bi-. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. fig. fr. izvesti zaključak o svršenom poslu. bilijarda (fr. o konju: izbacivati prednje noge napolje. Bilanjz) v. sa dva člana. gnev. prodavac ulaznica za predstave. žučno crvenilo. bis. rubinus) he«. prodavnica ulaznica. lat. billet) pisamce. koji se. saldo. lupa sa dva sočiva. ljutina. bilinguis dvojezičan) v. posetnice i sl. vert zelen) hen. bille. billard) igrati na bilijaru. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. p. biksin (nlat. priznanica. bilans (fr. jed. fr. manus.000. jednim udarcem udariti dve lopte. bulla) predlog. nlat. igra na bilijaru. major. bilijar (fr. mrzovoljan. priznanice. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. potvrda. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. izvesti završni račun. dvočlan. listak. bilingvizam (lat. sitni štamparski poslovi (karte.). takoñe: pisamce. tempus) v. biletarnica (fr. dvousneni suglasnik (b. biliosus. bilis (lat. bil (eng. na-| prasit. bilateralis) dvostran. cedulja. obično krajem svakog meseca i svake godine. billa. bilabijal (lat. bimestre. bilans. bilirubin (lat.000. beryllus. bimanus) dvobimbaša (tur. bilis. bilancio. prepreden. grč. cedulja. crvena bojena materija žuči. biletirati (fr. ulaznice. o stanju zdravlja. bilet. bilboke (fr. obostran. prevučena zelenom čojom. izborni listić. orlean. dvorog. bilis. bi-cornis) zool. zaključiti neki posao. bi-.). bilis) hen. žuč. up. ital. knjigama. se. bimetalizam (lat. koji govori dva jezika. bis. bilingvičan (lat. bulletin. bilis. dvoličan. pritvornost. bis. zakonski predlog (u Engleskoj). bilaroc) trg. izdavalac karata (želez-ničkih itd.) v. ravno dno u sredini lañe. glavni sastojak žuči. biman (lat. bis. bilan. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. biljur (ar. bis. prepredenost.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. latus strana. billet) izdavanje ulaznica. menica. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. up. billetier) poz. etiketa. bilupa (lat. bilifulvin (lat. bimenzis. fig. bi-lanx sa dva tasa) trg. sa dva roga. žučni. bimembris) koji ima dva uda. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. saldiranje. bilabijalan (lat. ballur kristal. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. bilis) žučan. bilijariti (fr. mrkožut) hen. pritvoran. železničkih karata itd. podnosi kralju. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. priznanice. dvousneni (suglasnik). bildž (eng. bimenzan (lat. i oboje . lat. bilge) mor. billetier) v. izdavati ulaznice. fr.). o sednici ministarskog saveta. železničkih karata. bimester (lat. fig. bileta (fr. bileter (fr. žučno zelenilo. bilingvitet (lat. bimembričan (lat. cedulja. fig. bilateralan (lat.

životne jedinice manje od ćelija živih bića. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). zavoj za oba oka. bfos. biologizam (grč. vladaoca i dr. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. grč). bfos. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. binjektaš (tur. zavoj. filozofa. bini. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. genetički inžinjering. koji se sastoji od dve jedinice. bfos. bfos. (grč. bio. binerav (lat. svih životnih procesa. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. kibernao upra-vljam. bfos. bfos. biogen (grč. genos) koji se tiče razvitka života. naočari. rañanje) razvitak života. biolog (grč. bioblasti (grč. nomos zakon) mat. bioinžinjering (grč. kao i uticaj živih bića. bineran. biol. pr. biblion knjiga. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bivomizam (lat. binocle) cviker. bfos. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. dvojedinični. opt. bfos. binen-regulator (nem. dogled za oba oka. bioenergetika (grč. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). zbivanja. binubus) čovek koji se dvaput ženi. up. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bfos.). kolo-nija bioblasta). biozofija (grč. klfma. pristalica biologizma. biologfa) nauka o životu. biografija (grč. dvočlani izraz. . pojas. koji je udešen za oba oka u isto vreme. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. binom (lat.. energefa) fil. bioaritmetika (grč. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). a+ br.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. na kojima se osnivaju prirodne pojave. up. binda (nem. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. bin v. binokl (fr. Binde) veza. poreklo. nosila ga je poglavito turska konjica. genesis postanak. binub (lat. oculus oko) sa oba oka. ibn. veština pisanja biografija. biokibernetika (grč. to klima nagib. Ifthos kamen) kol. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. bios. od dva dela.(grč. Bijhne) pozornica. bini. bfos život. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. po učenju Altmana. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. kao sredstvo u borbi za opstanak. a i Srbi'. bioliti (grč. biologist(a) (grč. pisac biografije. energetika svega živoga. biograf (grč. binokularan (lat. sa dva člana. biologija (grč. povoj. grapho pišem) onaj koji opisuje život. grč. logos) fil. biofori. binaire) v. fr. biobibliografija (grč. biografika (grč. grapho) veština opisivanja života. bioklimatika (grč. biogenija (grč. sophfa) v. blaste klica) pl. binomski (lat. logos) fil. pozorište. ge zemlja. med. od dva) dvojki. životopisac. bioklimatologija (grč. engineering) v. bios. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bfos. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. životni. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. grč. binaran (lat. biodinamički. bini po dva. bi-. mat. biogeografija (grč.) istorija razvitka života. vrpca. na klimu. posebno biocenoza i vegetacije.) fil. suprotno: monometalizam. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. bfos. genos poreklo) biol. okovratnik. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. dvočlani. bfos. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. biogeneza. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. eng. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binaran. životopis. bina (nem. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. Biinne. bfos. biogenetičan (grč. padinom od dva člana.. bfos. veličina koja se sastoji iz dva dela. petlja. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. regulator) poz. bfos. nlat. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. npr. bfos. biosofija. binjiš (tur. binarius koji sadrži dva. graphfa). biodinamika (grč. koji se tiče binoma.

biorizatora. on. čista rasa. biotehnika (grč. nlat.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. biotika (grč. 2. up. tj. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. sophfa) životna mudrost. v. bios. bioskop (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. prilagoñavanja. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. operativnim putem. bios. biomagnetizam (grč. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bfos. poremećaji u razvitku. biomantija (grč. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. techne. biotehnologija (grč. biomehavika (grč. bios) praktično učenje o životu. grč. bionika (skrać. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema.) v. bios) 1912. psihobiologija. bios. bios. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. a čoveka. sarkom). prema izvesnim znacima na telu. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). životni prostor (obuhvata: atmosferu. orao vidim) med. pr. npr. člana društvene zajednice. stanovnika nekog grada. npr. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. lat. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. biopsija (grč. bios. bioluminescencija (grč. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bioontologija (grč. crta na dlanu i drugih nekih simptome. biosinteza (grč. bionegativan (grč. bios. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biomatematika (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. ovako je nazvao 1866. nem. biometrija (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. lumines-centia hladno svetljenje) biol. mehanike razvitka. biorizacija (grč. tu ontos postojeće biće) pl. praktične eugenike i medicine. biorizacija. i u zemlji. socius drug. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. bios. bios. bios. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biosfera (grč. razmnožavanja itd. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. biopsihologija (grč. biozofija. logia) fil. ontos. bios. logia) nauka o živim bićima. biotit min. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. aparata. biostatika (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bionti (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. jer živih bića ima i u vazduhu. psyche. . bios. bios. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). litosferu i hi-drosferu. bios. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. tj. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biol. bios. to on. npr. bionomija (grč. države itd. organizama koji izazivaju vre-nje itd. typos) čist tip. psyche duša) fil. biotip (grč. biomagnetski. bios. svitci) sveta. bios. up. sudskolekarsko utvrñivanje. bios. osnovni oblik je fotosinteza. bios. biorizator (grč. kao animalno biće. biosofija (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. nastala u XX veku. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. pribora. bios. biosociologija (grč. neke oblasti. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata.. panpsihizam. i u vodi). god. lat. naročito pojave nasleña. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. bioskopija (grč. manteia proricanje) 1.

Wirtshaus) krčma. bios. bis. predsednik opštine. phoros koji nosi) pl. grč. muz. bis. bakrorez. kancelarijske potrebe. birtija. birato voj. razuñivanju živih tela. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bisage (fr. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. bipedis) koji ima dve noge. biol. po drugi put. vrsta puplina od fine svile i vune. Karlu Birago (1792—1845). biotomija (grč. krut i nadmen. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bisegmentabilan (lat. lat. polovina. biren (fr. biseksan (lat. bis. bios. biofizika (grč. ta phainomena pojave. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. biroutenzilije (fr. bipedalis) dug ili širok dve stope. biplan (lat. burat) trg.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. birokratija (fr. koji se može podeliti na dvoje. biotop (grč. dvostruka torba (u Lici). od kojih je jedna iznad druge. bir-zeman) staro vreme. planum ravan. vajalica. vrsta lakih poljskih mostova. bis pes noga. ponovo. bureau. biofenomenologija (grč. slikovito pričati. dvonog. ital. burino) bakrorezačka rezaljka. polus stožer) dvopolan. bircaus. koinos zajednički.) mat. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bakrorezac. bipedalan (lat. sexus. koinos zajednički) životna zajednica. još jedanput. bipartitio) deljenje na pola. bira (fr. davnina. bioblasti. biremis) čamac sa dva vesla. ukočenost. kancelarija. biocenotika. fig. biofon (grč. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bfos. dvonožac. lat. bissac) pl. birokratski koji se tiče birokratije. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). grč. praviti grbove. nosioci života. krateo jak sam) v. centrum središte) fil. naročito u analitičkoj hemiji). bios. kancelarijski pribor. grč. ravna površina) avij. dvostopni. bis (lat. austrijskom inžinjerijskom oficiru. Burger-Meister) gradonačelnik. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. logia) nauka o životnim pojavama. burail) trg. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. biparticija (nlat. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. birenirati (fr. pisarnica. biraj (fr. gostionica. buriner) rezati rezaljkom. životni. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. bios. pravila. bureau. polovljiv. biocevotika (grč. kao odsečak jedne linije ili površine. kancelarijske osoblje. bisegment (lat. bios. logia nauka) v. bisegmentacija (lat. biratina (fr. tj. bios. birokratizam. bios. burato) pisaći sto..biotičan 117 biseksan biotičan (grč. segmentum) mat. birotehnika (fr. Wirtshaus) v. spol) v. bios. bureau. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. nazvala po pronalazaču. birgermajster (nem. biro (fr. deo ekologije. biohemija (grč. bigeneri-čan. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. razdvojenje. bircaus (nem. birger v. birokratizam (fr. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. veština) skup metoda. biocenologija (grč. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. biocentrično posmatranje (grč. ital. pretežno formalističkom duhu. polovljenje. buratine) trg. birema (lat. bipsdan (lat. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bis) dvaput. utensilia) pl. bios. vajati. . biped (lat. segmentum odsečak) mat. grč. birzeman (tur. birokratija. burin. burette) hem. bipolarav (lat. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. polovljenje. birokrat(a) (fr. bureau. sa dva suprotna pola. torba na sedlu. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. polu-vunene tkanine. biromanija (fr. vrsta polusvilene. techne umetnost. biocenoza (grč. chemeia) deo fiziologije. biofori (grč. bios) koji se tiče života. odeljenje. bi-pes. bireta (fr. bureau. birtija (nem. mania) želja (ili: težnja. dleto. bis. predsednik mesnog odbora. nadlepggvo. staklena cev sa lestvicom. bis. purger. vunom ili kostreti. bi-pes) dvonožna životinja.

bit (eng. bifluevcija (lat. u asfalt. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). sexus spol) koji ima oba spola. dvosložan. buffet. series red. dvorodan. bis. bifurcatio) račvanje. bisekcija (lat. sa dva cveta. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. prženo upola na jakoj vatri. orman za stono posuće. bis. hermafroditski. biseksualav (lat. polovljenje.) pretvaranje u zemljanu smolu. sto po železničkim stanicama. (bitlsi) čupavci. bit (eng. biscroma) kuz. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. bistrer) slikati (ili: boji-ti. grananje ili cepanje na dvoje. behaviour vladanje. bifepija (fr. episkopfa) v. folium list) bog. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. 2. grč. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bifluere) račvanje reke. biferan (lat. biskupije (grč. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. bi-. biscottino) mali. bitometrija (grč. beefsteak) kuv.) 3. biskoten (fr. u teoriji informacija. bistoke (fr. petrolej. pravac u psihologiji. dvoboštvo. bisekstus (lat. u debljini od 4 st. u džez muzici bit označava stalno. Ifthos kamen) min. dvoredan. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bifilaran (lat. februara. bisextus) prestupni dan tj. bistoquet) bilijarski štap. npr. npr. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. beatnik) l. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). peksimit. fig. dvaput pečen porculan bez glazure. The Beatles) nuz. biskvit (fr. buffet) sopstvenik bifea. Brust) poprsje. buffetto) tezga u krčmi. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bisolit (grč. ital. bista (fr. bis. dvospolan. byssos pamuk. ponašanje) psih. biflorav (lat. bis. ital. bituminizacija (lat. bisextilis) prestupni. okrugao dvopek. bistouri. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. filum nit. bis. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. biformai (lat. biscotto. flos. floris cvet) bog. bifti (eng. bifoličan (lat. metrička jedinica takta. bifer) vot. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. pod biskup. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bisekstus. biserijalan (lat. beat udarac) 2. Ginzberg. bit) l. asfalti-rati. thećs bog) verovanje u dva boga. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). biscotin. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. epfskopos nadzornik. bythcs dubina. okrugao kolačić. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bit-muzika (eng. bistrirati (fr. bistori) hir. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. deljenje na dva kraka. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. bitumivozav (lat. u engleskoj muzičkoj terminologiji. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. biformitet (nlat. bit (eng. dvolist. nem. konac) dvoni-tan. Bit je uvek pa-ran. ital. biformis) sa dva oblika. trideset drugi deo jedne note. krčmica. up. obično dug 7—8 st. ital. dvoobličan. syllabe slog) gram. biscuit. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. ital. biskup (grč. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bife (fr. mladići s dugom i neurednom kosom. od dva sloga.) prevući (ili: pokriti. naf-ta. naročito Egipćana. bis. bitumen (lat.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. a izvode ga udaraljke. bis. dvoni-zan. sa jednim prestupnim danom. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. Dž. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. grč. bisturi (fr. biheviorizam (eng. šećerni dvopek. bitva (ital. dvaput kuvan) dvopek. busto. domeće. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. bisilabičav (lat. premazati) zemljanom smolom. bis coctus dvaput pečen. biteizam (lat. bitnih (eng. orman sa srebrninom. Keruak). niz) koji ima dva reda. bitta) brod. bifurkacija (nlat. bisus (grč. biftek (eng. lat. biskroma (ital. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. reke. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. biformitas) dvoobličnost. koji ima dva cveta. u dva niza. posle 28. Bitlsi (eng. onaj dan koji se svake četvrte godine. dvoličnost. asfalt i sl. buste. bituminirati (lat.

blenna. blastos. kapavica. grč. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blenna. bis. Blende) apx. karanfilića i šećera. lat. velosipedist. bicinij(um) (lat. bjanko. blasfemist(a) (grč. bela boja. belina. rheo curim) med. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. korita. udubljenje u zidu sa svodom. nepopunjena menica (samo sa potpisom). povraćanje sluzi. bjanko menica čista. blamirati (fr. obrukati. blazon (fr. obesvećivanje. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). blenoragija (grč. kožica zametao g mehura. blaziran (fr. bianco belo. velosiped. točkaš. 6t6s uho. bicycle. prazno. blašpe (fr. chroma boja) dvobojan. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. enteron utroba) med. čist. nauka o grbovima. bicarija (ital. zapaljenje veznice očnih kapaka. blastula) fiziol. belina) trg. kompozicija za dva glasa. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. beloća. blastemia) vot. mykes gljiva) ned. obesvetilac. psovka. blastos. i blastocistis (grč. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. tj. metra materica) med. eteb povraćam) med. regnymi izbijam. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. fiziol. blanko-trgovanje prividno. blasfemija (grč. blamaža (fr. sluzni proliv. blase) otupelih osećanja. bicefalan (lat. bis. zametni mehurić. obesvetilački. blejzer (eng. blenna. sukno za filtriranje. pokuditi. blasphemćs) bogohulnik. gei. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bišof (nem.). blenda (nem. blastos. radi špekulacije razlikom u cenama. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blastos klica. blastema) biol. blasfeman (grč. kuditi. blaziranost (fr. belilo. blenadenitis (grč. karta bjanka. pupl>enjem). blasphemos) bogohulan. rñav glas. čist. bjanko (ital. im. blenna. dvoglavi ručni mišić. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. slepi prozor. blastos. blenometritis (grč. pogrdan. blanco) v. očiju. blaser. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. pomorandžine kore i soka. blastos. spolnih organa i dr. carte blanche) čista bela neispisana karta. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. nlat. hartija. radi odstranjenja. canere pevati) huz. preživelost. kapavac. kuñenje. lučenje sluzave tečnosti. blastema (grč. huljenje. black (fr. čist formular. neispisan. blastoderm (grč. opt. sulfid cinka. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. sluzna srdobolja. neograničeno punomoćstvo. heraldika. neosetljiv. bikefalan. grč. kart blanš (fr. blanc. neispisan. cimeta. svetlosti sa strane. ñerma koža) fiziol. eidos vid. blamage) sramota. us. izneti na rñav glas. bicikl (eng. blenna. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). bogohuljenje. blasphemfa) pogrda. blenemeza (grč. kystis mehur) fiziol. punomoć samo sa potpisom. blanche) beo. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blanko-kre-dit otvoren kredit. neosetljivost. blastozoid (grč. blastula (grč. preživeo. zasićen i presićen. v. klica. potpuna sloboda rada. beo. belo. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. kredit bez pokrića. blanche) pr. Bischof biskup) piće od crnog vina. blastule. bi-. cyclus krug) točak.) otupelost. . blanš (fr. španski zid. sluz. blastomikoza (grč. blenorea (grč. blenoftalmija (grč. potpuno odrešene ruke. grditi. zasićenost. blason) grb. bihromatičav (lat. blenna. zametni mehur. blena (grč. oblik) biol. bis.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. biher-šrank (nem. ophthalmos oko) ked. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. ukor. rheo tečem) med. biceps (lat. blenna) kec. bruka. blekvud (eng. blanko (ital. grdnja. prekor. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. prema potrebi. meros deo) biol. vrsta šampanjca. biceps) koji ima dve glave. procurim) med. slepa vrata. mladica. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blenna. blenengerija (grč. zapaljenje sluzokožnih žlezda. min. alat. tj. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi.-fr. curenje iz ušiju. blenna sluz. blanket (fr. aden žlezda) med. Bucherschrank) orman za knjige. biciklist(a) (eng. blenotorea (grč. kephale glava) v. bicyclist) onaj koji tera točak. bizzarria) muz. blastem (grč. huljenje na boga. tobožnje trgovanje. od dve boje. blastomere (grč. blamer) osramotiti. izdanak. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. bicintum.

obmanjivanje. gomila (knjiga). hapsana. blepharon očni kapak) med. gomila. blumirati (nem. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blickrig (nem. celina.). tip. bluza (fr. oklop (na ratnoj lañi. prevari. tome sečenje. povreda. tip. an blok (fr. hvalisati se. poza. farsa. blondin) plavušan. phimosis suženje) med. treptanje. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). trupac. plavuša. osobito u sportu. bluff) plašiti. blepharon očni kapak. zapaljenje očnih kapaka. ñuture. uron mokraća) med. automobilu. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blonda (fr.) pl. blista (fr. velika količina (robe). zbunjivati razmetljivom reklamom. sluzave mokrenje. blefarizam (grč. mladić plave kose. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. ophtalmos oko) med. bloquer) v. blefaroptoza (grč. Blue Book) „Plava knjiga1'.) med. ojačati rov. otvorene boje. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blefirati (eng. varati. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. prevrtanje. blepharon.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. svetao. aden žlezda) ked. duhovita sitnica. zatvoriti skretnicu. zatvaranje železničke skretnice. mali pozorišni komad pun desetaka. blokada (fr. iskra. blondina. blokaža (fr. blokflauta (nem. blindaža (fr. rezanje) med. grč očnih kapaka. žmirkanje. čamac. šanca gredama. udvarač ženama. grañ. fleš. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). bacakanje. zavara. bacam tamo-amo) med. obmane. plavojka. blindage) fort. blomba (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. mermera). dobro.) voj. bluming kondišn (eng. up. ojačavanje rova. tvrñave. slični palačinkama. blombirati (fr. suženost očnih otvora. avion). blonde) čipka od sirove svile. okloplji-vanje. blouse) laka gornja haljina kod žena. fig. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. od finog pšeničnog brašna. osigurati od zrna. blondina (fr. blondine) v. blumistika (nem. Blume cvet. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). zatvor. up. nazvala zbog žućkastog sjaja. blondin (fr. čamcu. municije i sl. npr. blokhauz (nem. zaštićivanje od zrna (projektila). bacanje prašine u oči. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blooming condition) sp. avionu). trupama zatvoriti pristup nekom gradu. munjeviti rat tj. blefarotomija (grč. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. zatvaranje sa svih strana grada. pivo. blepharon. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. vojske. blok (fr. blefarofimoza (grč. veliki odlomak stene. blondine) devojka ili žena plave kose. treba: plomba. sveska za pisanje ili crtanje. nemir kod teških bolesnika. žućkast. blepharon. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. plomb) pogrešno. karaula. fig. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. blestrizam (grč. Blockflote) nuz. obmana. sličan svirali. blepharon. blesura (fr. Blu buk (eng. zavaravati. iskrica duha. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. plomber) pogrešno. Blitz munja) v. automobil. mustrama od cveća. cvećarstvo. blondinka (fr. blefaroftalmija (grč. bluette) varnica. oblaganje čeličnim pločama. kol. vojnički koporan. praviti se. blond. dosetčica. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. blefarospazmus (grč. Blockhaus) voj. blokiranje (fr. kicoš. zaplašiti. blinder) fort. ital. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. opsada. treba: plombirate. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. blepharon. mnoštvo. zapaljenje žlezda očnih kapaka. ital. ucelo. blessure) ozleda. bleh (nem. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. spadnutost očnih kapaka. ptosis pad) med. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blenna. hvatati na zbunjivanje. klada. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. šanac gredama. Blitzkrieg) voj. zajednica. blokada. panj. blefaradenitis (grč. blokirati (fr. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. hrpimice. zastrašivanje. bloki-ranje. obmanjivati. blefaritis (grč. bloc) veliki komad (npr. bloccata) voj. ruski kolači. Blume) poznavanje cveća. pretvarati se. . biondo) plav. blond (fr. kulica. opsada. en bloc) naveliko. spasmos grč) med. blocus. podizanje cveća. blindirati (fr. blinji (rus. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blef (eng. blestrizo bacakam.

beaujolais) vrsta francuskog vina. prekid svakog op-štenja s nekim. boabab (amh. duhovni poglavar u Tibetu koji. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. u Rumuniji: plemić. proizvodi se u predelima severno od Liona. bu za. Obotriti. od danas do sutra. ispičutura.) bog. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. eng. v. bahader) pl. bodega (šp. fig. kor. udav (najveća zmija u Africi i ist. kalem od namotaja bakarne žice. bogatiri (tur. kod anglosaksonskih naroda. engleski til. dečak. šećera i drugih dodataka. boiler kazan) kazan. deminutiv imena Robert). zmijski car. skraćeno: bob. bogus) irsko narodno piće od vode. klanac. kotao. bogaz grlo) grlo. Džemsa Bojkota. fiz. bobslej. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. boj (eng. studenti i dr. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. ždrelo. Bodriti pl. bova (ital. bobadiljizam nepravedno. kablova. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bobi (eng. božur (arap. busur) bog. nadimak londonskih policajaca. bodega) podrum. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. Makedoniji. zajedno sa dalaj-lamom. crven kao krv. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. . fr. bonrin) plemić koji je i ratnik. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. Indiji). bojkot (eng. bobslej (eng. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). krčma. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. boja (hol. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. fig. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. bohemes) pl. god. kod bojkota strane robe u nekoj državi). dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. umetnici. momče. po nače-lu: dok traje nek laje. boemerija (fr. bogus (ir. iznos berbe grožña. sluga. boemi (fr. boheme) način življenja boe-ma. bodmeraj (nem. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. upravlja zemljom. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boei) v. neuredan život. ili na oboje ujedno. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. guša. pere. planinski tesnac. bogomili pl. vinara. drevna pijanica. koji »sive svojim naročitim. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. raste na Kosovu. bojer (hol. bogumili. magazin s robom u luci. čergari. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. književnici. rakije. bobbinet. boa. lažno optuži-vanje (po šp. bodolo) ostrvljanin. bobina (fr. baobab. boit-tout) čaša bez postolja. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. boi-najf (eng.Bob je. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . život od danas do sutra. bogumili pl. boa constrictor) zool. bojar (rus. naročito plemić veleposednik. boza (pere. bodul.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. up. bogaz (tur. boduo (ital.. bojler (eng. tur. Bosni. boatu (fr. Dalmaciji. blue-stocking) „plava čarapa". od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. patareni. bobinet (eng. pamučni til. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. božole (fr. bojkotovati (eng. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. kajmaka i šećera. + 1502. bojler. Bodmerei. Hrvatskoj. boa (nlat. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. bob (eng. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). boy) dečko. po pravilu neuredno. buza. baka. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. Bugarskoj. moreuz. npr. prirodnim životom. v. boetetika (grč. v. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. to bob) v. boiler v. bobine) kalem (za konac). pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bottomry) trg. fig. bogdo-lama (mont. induk-cioni kalem. kosovski božur divlji božur. fr. bobby) pl.

zatvor za potkivanje nemirnih konja. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bocca. bole zrak. potkraj XVI veka. . bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu.800 kg). box) pesničati se. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. ngrč. bulletta) cedulja. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. ital. bolldos hitnuto. 1555—1619). šumica. vrč. tući se pesnicama u rukavicama. sp.000001 * °S). ulaz. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boccale. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. lat. v. up. boksati(se) v. box) 1. bokskaf. Bokseri (kin. bolites pečurka za jelo) kol. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. up. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bolero (šp. svaka runda 2—3 minute. bolometar (grč. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bomba. kratak. naziv po mestu Bo (Les Baux. bolstit (lat. grč. atomska bomba. bombe. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. bokser (eng. bokasin (ital. veća čaša s poklopcem.. bolus. bocal. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. fr. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. bolus. metron) fiz. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bok-sovanje. bolvševiki „članovi većine". boks. staklene bočice kru-škasta oblika. bol. pod. boljševizam (rus. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bol (lat. strela) pl. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). otvor. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. pristalice boljševizma. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bombos potmuo. boksovati se (eng. bolas (šp. bokaža (fr. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bocassino. bolos) v. koja je 1900. do tetke kategorije (preko 79. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bulengren. bosco. bascagium) šumarak. bucca) usta. priznanice. boljševici (rus. grč. kastanjetima. glavom i leñima. v. zbog čega se mogu i danju videti.boka 122 bomba boka (ital. grč. Francuska). „plemenitoj veštini". guranje i udaranje nogama. ušće. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. boksit min. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. loža u pozorištu. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. ma-njina. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. većina. bokseri se dele s obzirom na težinu. Voheg) 2. sp. bolis. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. boling-grin (eng. bola (eng. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). šećera. okamenjena gljiva. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. grč. kineska tajna organizacije. moreuz. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. boks (eng. dubok ton) voj. bolivijano (šp. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. velika bokasta boca. železna ili čelična lopta. boxer) 1. fr. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bolos) hem. hidrat čiste gline. balon. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bolidi (grč. bolus. nlat. bolonjska škola slikarska škola koju je. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. razreñene od strane Lenjina. astr. rudnjača. živa i okretna. boksovanje (eng. bolus (lat. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bolonjske bočice fiz.378 kg). šp. ital. ručna granata. box) 3. ital. lemnoska zemlja. zračni termometar. box) sp. pesničar. bouche. boks (eng. boleta (ital. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. boxcalf) 2. kutija. bokal (fr. praćen pesmom. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. oružje za bacanje. lug. gitarom ili tamburinom.. bomba (fr. boksovati se. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bocage. pesničanje u rukavicama razne težine. bokser (nem. boks-meč (eng. bollo. up. boks (eng. do struka. bolletta. tzv. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. boletus pečurka. buldogu slična rasa nemačkih pasa. srednje veličine. boks. osnovana oko 1890. zaliv.

u kojoj se drže bombone. bonom (fr. bombardovati. nalozi koji se isplaćuju odmah. bonbona v. up. onaj koji vrši bombardovanje.). bonitet (lat. Wandriegel. poboljšanje. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bonifikacija (nlat. platna sposobnost. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bombycinus. sviloprelja. mirnim putem. boneta (fr. bombikometar (grč. propinjati se. istoč-noindijski kaluñeri. . prostosrdačan čovek. ukusno nameštena soba. nadmen. valjanost. muskata i šećera u Sev. bonbon.. bombaš. bombastičan (eng. bon pur (fr. priznanice. u dobroj nameri (učiniti. bona mente (lat. na lep način. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). preteran. nasleñena dobra. tobdžija. svi-lasta materija. prav. bons a vue) pl. nego potiču od neke druge strane. nlat. bonum. konfetama). bombyx pamuk) zool. bonhommie) prostosrdačnost. popraviti. bonz a vi (fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. naivčina. bon pour) dobar za . facere. nalog za plaćanje. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bono modo (lat. lat. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. preterano kitnjast. obaveza. bona fide) dobronamernost. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bacač bombi. proneti se. bonbonniero) kutija ili kor-pica. naduven (način pisanja. sujeverni popovi. bona minorum (lat. kazati). dobra. bombardare) voj. bombe) v. . bombyx svilena buba. bombast. fr. osoliti koga. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. grč. bona fide (lat. bona hereditaria (lat. bonomija (fr. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. poverljivost. vrsta keplovane svilene tkanine. nalog za izdavanje neke robe. vrsta pamučne tkanine za podstavu. svila) pamučna svila. fig. bona adventicia (lat. dadilja. bombardje (fr. zatucane popeskare. visoko-paran. ukusno namešten stan i sl. bombarder. bond (eng. priznanice. obično ukusno i luksuzno izrañena. ostavština. . bonvivan (fr. po viñenju. bono modo) dobrim načinom. bonitas) dobrota. veritet). bona dobra) 1. bombardje. potvrda prijema.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bona hereditaria) pl. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bombyx. bonhomme) dobričina. bond) pismeno jemstvo. bon) trg. bombonjera (fr. bombona (fr. nasledna dobra. popravljati. naivnost. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bonze (jap. bonaca (ital. bombazen (fr. bondir) skakati. popravka.) pl. svila. bonificirati (lat. bombyx pamuk. prav. aromatiziranog i oboje-nog šećera. bon (fr. bombardirati. bondirati (fr. odštetiti. naknadno pridošle dobra. bombaš (fr. svilena buba. bacati avionske bombe. bombasin. bonificatio) naknada. devojka za decu. unutarnja vrednost. bon sens) zdrav (čovečji) razum. dobronamerno.. poslastica od istopljenog. poboljšavanje. 2. sveštenici Budini u Japanu. bombardeur) voj. sigurnost nekog potraživanja (supr. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bombarder (fr. bombast (eng. bombo) vrsta rakije od ruma. brašna. bonette) voj. pl. imanja. bonaparte™ pl. preterana prostota. delovi imanja koji nisu ostali od oca. fig. podskakivati (na konju). bonbon) šećerlema. slada (malcbombona) ili voća. bonum dobro. bombardovati v. dit. bona (lat. imetak. Kini i istočnoindijskim zemljama. bon-sans (fr. vojnik bombaškog odeljenja. bombiks (grč. bansek. vrsta ženske kape. otmeno držanje. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bona adventitia) pl. odšteta. imanje. popust u ceni. ljubavnim izjavama. menica. bombardier) voj. čičica. bonsek. bombardirati (fr. bon ton) dobar ton. često sa dodatkom želatina. bombona. vata za ispunjavanje haljina i sl. veseljak. bonvivant) veseli brat.. bona minorum) pl. bonne) 2. služavka. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. izvrsnost (u smislu izrade). bona (fr. bonton (fr. dobra (ili: imanje) maloletnika. krupnorečiv. lat. bo-nifier) naknaditi. bombast) lit. bondruk (nem. grč. važi za . dobrodušnost. poboljšati. bombe (eng. fig.. prirodna obdarenost. dosañivati kome (molbama. trg. bona mente) u dobroj nameri. bcmbyx) 1. izražavanja). svojim pesmama i sl. pamuk. v. bujica reči. prav. Americi.

sud. opšivati. mahune. zeleno. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. igre (američka. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. board) l. botanike) nauka o biljnom svetu. trava. Borte) v. bosirati (lat. grč. novčanik vrednosti. o biljkama i rastinju. tačka topljenja 2030°. bozza) grba. botano. sa četiri igrača. border) ogoliti. bordo-boja (fr. bordaža (fr. bor-mašina (nem. boston) l. čvrga. bordat (arap. bore] v. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. talasaste figure. redni broj 5. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bording) kor. hrana. pervaženje. Americi. bortna (nem. bašta. opšte dobro. bording (dan. državna korist. izvod. skučen. bor (nlat. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bordro (fr. bordel. borati (nlat. manja laña u Ist. boselirati (fr. bordat. borusomanija (nlat. borgis (nem. borax. buraq) hen. boreas) severac. mržnja na Pruse i sve što je prusko. Aziji i Kaliforniji. jedna vrsta plesa. bora (ital. boreas. šarama. tj. kamene meña-še. borer (nem. Borussia. savetovanja. venac. porub. veća od pešta. krstariti. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). jedinjenje bora. bordirati (fr. voska. bonum publicum) dobro države. odbor. gajtan za opšivanje. nadleštvo. botane trava) skupljati biljke. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). lista. borda 1. up. okvir. daska. fr. fig. hen.) 2. raditi ispupčene.811. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. neiskusne. kvrga. kozmetiku i medicinu. bossage) arh. sred. nešto uprošćenija vrsta valcera). bord (nem. pervaz. bosaža (fr. bosokteriti (od nem. botanika (grč. boranija (arap. bonum publikum (lat.(grč. board of trade) trgovačke komora. sto za kojim se drže sednice. lat. sudnica.) pl. bordure) ivica. Muhamedov ogrtač. buraniyya. bord ov tred (eng. borne) ograničen. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. up. Bord. oblo-žiti lañu daskama. soli borne kiseline. boston (eng. nešto sitno. bordura (fr. borda 2. borda (fr. bordereau) trg. talasastim figurama. širit. sever. borde) l. kor. tj. glup. bosa (fr. nemetalno čvrsto telo. boreiaios. bostan (tur. ograni-čavati. grč. boreas (grč. borusofobija (nlat.) v. mali. fig. pervaz. porubljivati. oivičiti. botanikos travni. borniran (fr. porubljivanje. bordel (fr. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. u grupi). boselaža (fr. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bonum) dobro. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. ital. bosseler) ulubiti. sreća. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. ivica. boraks (nlat. me- nica. tamnocrvene. botanizirati (grč. bordižati (ital. 2. element atomske mase 10. javna radnja. knjiga u kojoj su računi. sprovodio pismo. preimućstvo. severni vetar. bortna. šare. bordello) javna kuća. novac za hranu. burdelj. bona. burani) zelen mlad pasulj. umeravati. laña. ulublji-vati. botaničar (grč. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. umeriti želje. nevažno. sto. ograničen. znak V. Borussia Prusija. . pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. borealan (grč. Bohrer) burgija. bord) 2. porubiti. bosse. kost. arap. materijal za oblaganje lañe. vrlina. bordage) oblaganje lañe daskama.bonum 124 botano- bonum (lat. borealis) severni. phobos strah) strah od Prusa. način otesavanja kamena. borax) hen. rub. bosko napasam. fig. javna kuhinja. korist. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. gostionica. baviti se biljkama. borda (arap. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. ograničiti se. mrke boje. vrt. gipsa. up. bordeaux) boja crnog vina. borner) ograničiti. grundirati. biljni) poznavalac bilja i rastinja. bosselage) rad na ispupčenim. bu ši lica. bord (eng. tur. spisak računa. okrajak. borani. ivica lañe. boršč (rus. igra karata slična vistu. važan za industriju. fig. pl. opus rusticum). bornirati (fr. moru. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. nerazumljivo. brežuljkastim. Borgis) vrsta štamparskih slova. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. opšivanje. postaviti granične belege. dar. bording-haus (eng. omeñiti. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. bordo-vino (fr. ital. a manja od garmonda. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bostan) lubenice i dinje.

fr. pri mucanju). mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). botulizam (lat. sjajno. bravisimo (ital. bradys spor. bohca) l. tako je! bravo (ital. boche) v. usklik u znak odobravanja. junačko delo. masaomai žvakati) med. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. aria) »uz.). vrsta duvana. odlično. lithos kamen) pl. bradys. kardfa srce) med. bragerdizam (eng.. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bocherie) Nemci. psa i dr. pepsis kuvanje. čuvar životnih namirnice na brodovima. pregača.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bradilogija med. botriomikoza (grč. tunjevine i dr. bravura (fr. botrys grozd. Brabansona (fr. ital. živi u tankom crevu čoveka. boča (ital. geol. brabanta (fr. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. kelner. bolesna usporena delatnost srca. sluga. bothrion jamica. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. up. v. up. bradilogija. furda. 5. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. govorim) med. botanomantija (grč. botane. naročito u HP veku. philos) ljubitelj bilja. brabancons) pl. botriitičan. bradilalija (grč. bragr) pesnička umetnost. bragoc (ital. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. ital. botanolog (grč. bradilalija. marama. bošerija (fr. rñava probava. povezača. mykes gljiva) med. bošča (pere. teško. grapho) opisivač bilja i rastinja. up. ital. botane. botanofil (grč. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. širokočlana trakulja. sperma seme) med. teško slušanje. bradys. lalia govor) med. bradys. „Marseljeza" belgijske revolucije. bogće. 4. bottarga) jelo slično kavijaru. bofl (ital. valjano. botane. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). čarape) uvijen u bošču. tro-vanje pokvarenom hranom. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botane. botanofag (grč. . kamen grozdasta oblika. bradys. tur. phagos) zool. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. mala trgovina. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. botane. bragura (stnord. lak ribarski brod sa dva jarbola. neustrašivost. teško. hrabrost. bradimaseza (grč. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. okamenjene biljke. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). okamenotine grozdasta oblika. botulus kobasica) ned. botane.) 2. brabantski vojnici koji su. težak. botel (od nem. vrlo lepo. šamija. kepha-1e glava) zool. bradys. platno kojim muslimanke skrivaju lice. Bafel) trg. bošerija. vinara. botanika. botanološki. botrys grozd. bragozzo) pop. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. onaj koji voli da se bavi botanikom. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. Mthos kamen) min. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botriotičan. bradispermatizam (grč. balota. roba za odbaci-vanje. odlično! bravo (ital. bravoure. geol. apotheca) dućančić. hvastanje. bradifazija (grč.-tur. vrsta holandskog platna. botriokefalus (grč. 2. 3. botrys) grozdast. botella. akuein slušati) med. bradiekoja (grč. pr. bravo) l. gaće. botriiti (grč. phemi kažem. bravura) valjanost. botroilit (grč. spor i težak govor usled mane u govornom organu. junaštvo. u južnoj Evropi i na Levantu. delija. bavella. rñava. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bradikardija (grč. sporo prokuvavanje hrane. u obliku grozda. bravour. teško žvakanje. botanografija (grč. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. od usoljene ikre morskog lipena. botriitičan (grč. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. brabansoni (fr. bottega. otpaci. botanologija (grč. botanoliti (grč. crven izraštaj na ruci ili nozi. boščaluk (pere. -ites) pl. pokvarena roba. bradipepsija (grč. hvalisavost. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. bradys spor. lat. botane. bošonerija (fr. botelar (nlat. boutique. botarga (nm. botane. biljojeda životinja. botarga. valjan i vredan čovek. varenje) med. gluvoća. najmljeni ubica. botriotičan v. bravur-arija (fr. botellarius) šef kuhinje. junak. braggard) razmetljivost. v. uron mokraća) med. biljožder. čamaca i dr. pesništvo. nauka o biljkama. bradisurija (grč. bradys. bota larga. bili u engleskoj ili francuskoj službi. nem. boš (fr. krčma. stranturija. botrys grozd. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botega (ital. brabante) trg.

v. sila. brad-sajd (eng. npr. brachys. brahmanac. me tron. brazilejin v. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. od prstiju do lakta. Amerikancu Dž. nejednake veličine. branche) v. čovek koji ima kratku lubanju. bramani (sskr. brankar-kola teretna kola bez lotri. 1749—1814). brachys. deo. branža. branchion) pl. orao vidim) med. brachy-katalekti-kćs) četr. ital. morbus Brightii) med. brachlon mišica. branhus (grč. bradifrazija (grč. brahikefal (grč. abrakadabra. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. braunijanizam med. 1735—1788). brazilin. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. bramarbasirati (šp. Bramarbas (šp. lat. ruka. . brachys. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. bractea list) bog. brachium.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. mali. brahikatalektičan (grč. biti junak na jeziku. brachys. brankar (fr. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. u sisara. brahilogija (grč. Brahma. brahibiotičan (grč. brahibiotika (grč. rukunice (na kolima). kephale glava) ampon. nasilnički. brazilejin. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brahmanizam. poreklo bolesti je. brahidromičan (grč. barut. phrasis govorenje) med. odsek. brahigraf (grč. engleskom mehaničaru Bramah-y. paljba iz topova sa jedne strane broda. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). braunijanizam. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brachys. grč. promuklost. brašna (fr. broad-side) kor.(grč. up. zapaljenje krajnika. up. lokalne izumiranje jednog dela tela. ruka. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. braon v. brachiale) narukvica. ret. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. koji je kratke staze. koji živi malo vremena. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brachfon) mišica. smeñ. Bramahova brava. Brahma) v. brachialis mišični. junak na jeziku. brahma) v. lat. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brahiodonti (grč. braun) otvoreno mrk. ručni. bradys. brand (nem. nizak. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brandy) v. Brauningu). nekog posla). koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. naročita. brandi (eng. brahijalan (grč. naročito donji deo ruke. struka. sitan. branca) grana. strana broda. brendi. tj. 1789—1858). Brahma) v. prema tome. odćntos zub) zool. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. stenograf. zool. v. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. branhije (grč. brahigrafija (grč. branža (fr. pristalice učenja Džona Brauna. škrge.) hvalisati se. brazletna (fr. ali se krije u samom smislu rečenice. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brakteja (lat. M. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. bracelet. brahi. brauning (eng. koji ju je prvi objavio. grivna. v. bramar) hvalisavac. braun. brahilog (grč. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. nekroza. brachys. kratkovidnost. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. brakadabra fbracadabra) v. odus.) kratkovek. braunijanci pl. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. fig. moć. med. suprotno: makrobiotika. obično 6 do 7. uroñena kratkoća prstiju. Brand) med. brahidaktilija (grč. brahijum (lat. branche) nosila. branche. brachys. nasilan. brachys. brahmana) pl. daktylos prst) ampon. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. Brand požar) brod na jedra. Brama (sskr. bramaizam (sskr. poziv. brander (nem. gangrena. brahimetropija (grč. brahmanizam. branchos) med. brachys. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. tj. nepotpun. kestenjast. brašna. bramanizam (sskr. šalitra i sl. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. Brajtova bolest (nlat. koji je smešten u kundaku. brancard. ogranak (jedne nauke. uža oblast zanimanja. ručni) mišićni. priperak.

breviarium) kratak pregled. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. podos noga) zool. kratkokrilan. brevis (lat. brevis kratak) muz. chronos vreme) kat. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. bez uvijanja. brevis. lovačka kola sa 3-6 sedišta. Brahmana (sskr. brachfon ruka. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). viola di braccio) muz. sa diplomom. veoma rasprostranjene morske životinje. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brev(e)te (fr. brachys. brachys. skraćen naziv za brahiteleskop. brachys. odmah. brahiotomija (grč. breviatio) skraćivanje. bregma (grč. osnovana. breve) svaki zvanični pismeni akt. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brevi manu) otvoreno. brendi (eng. patentiran. kratkih nogu. breda vrsta mašinske puške. brek (eng. brachys. pismo. fil. kratke latice. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. dajući oduvek sveštenike. insekti koji imaju kratka krila. komanda za prekid borbe u boksu. kočiti. . brandi. temno sečem) hir. chronikos vremenski) kratkotrajan. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahiteleskop (grč. bremza™ (nem. pesnike. brahisilabus (grč. Brahma (sskr. kraća improvizirana fraza u džezu. brachistos najkraći. a'. pes noga) kratkonog. brekfest (eng. kratkim putem. ukočiti. brachy-pneuma) med. pods. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. kratkovremen. grč. točkanica. bremsen) teh. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brevete) pr. brevijarij. životinje kratkih krila. v. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). pteron krilo) pl. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. metron) med. zool. srednji deo lubanje. štampanje nota. kratkih krila. brahmaizam (sskr. sp. dekret. vladaocima i dr. podos noga) kratkonog. kratak izveštaj. povelju. brevijarij(um) (lat. Brahman) ind. brahipodav (grč. na razdaljini. brachys. pus. brahiopode (grč. bregma) anat. brahiscijan (grč. odsecanje ruke. 1795—1860). povlastica. skraćenje. brač (ital. kratkih latica. brevijatura. brachys. brsvi manu (lat. bremzovati (nem. uzetost grudi. brahma) indijska religija. izdati dekret. vrsta tambure za pratnju. linija pada za najkraće vreme. brahiptera (grč. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. a izvode je obično trubači i saksofonisti. breakfast) doručak. brevijacija. imaju dva kapka. brachys. cikloida. brahihroničan (grč. uspravno). breve (ital. Brahma) starije učenje o Brahmi. brevis. typos otisak) ouz. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. koji su. breviarium) v. breviatura) v. koji ima kratke cvetne listiće. breveter) dati. sa poveljom. koji ima kratke metričke stope. (fr. brachfon. up. tele daleko. povelja. otprilike osam vekova pre naše ere. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. d'. teme. brachys. brevijacija (nlat. brahmani (sskr. brevis kratak. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brevilokvij(um) (lat. ruke. brahikefal. brahipetalan (grč. brevet) diploma. Bremse) teh. brevet d'invention) pronalazačka povelja. kratak dah. up. breve d'envansjon (fr. Brahman (sskr. loqui govoriti) kratak. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. muz. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. bremza (nem. nauč-nike i političare. bremsen) v.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brev(e)tirati (fr. brevipedan (lat. kratak izvod. kratak spisak. patent. brahipneja (grč. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. štimuju u s. kratkih nogu. molitvenik. brahistohrona (grč. zakočiti. patent. astma. petalon list) bog. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. i po tome liče na školske. breviotipija (lat. sa patentom. brahicefal antrop. skia senka) geogr. patent. up. brahit opt. tj. brahipneuma (grč. naročito papino pismo državama. četr. bredizam med. nota koja vredi za dva cela takta. sipnja. brandy) rakija prepečenica. skopeo gledam) opt. neku vrstu komentara Vedama. rpeb dišem) med. sprava za merenje mišice. g. brachfon. brahipteran (grč. viola. diplomu. brevijar. bremzati. sažet i jezgrovit govor. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. brevijatura (nlat. break) otvorena kola na 4 točka. brahmanizam (sskr. kočnica. = hipnotizam. brachys. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevijar (lat.

bretona (fr. bricoler) odbiti. razbijač. 3. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. blistavost. brycho škrgućem. brigadir (fr. divota. odskočiti. fig.brener 128 brimada brener (nem. bretanja (fr. brigg) mor. lukavo. brig. otuda fig. vidno se isticati. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brikabrak (fr. nem. fig. jajeta i sl. hajduk. brigmos. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. utvrñenju). brizo spavam. bretelle) uprta. bradu i brkove. brilijant. brefotrofij(um) (grč. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. prolom. brig. prekoramnik. brizomant (grč. brigma. ital. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. oramenice za držanje čakšira. 2. briller. brizo. breskva (pere. — št. brizantan (fr. cigle. breča (ital. raditi zaobilazno. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. odskoči. brillantine) kozi. brigade) član radne brigade. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. Brigantine) tor. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brefotrofeum (grč. brillare) sjati. breša (fr. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brennen) l. koji razmrskana. brillant. naročito starinske. briljantina (fr. prodor (u zidu. zarezivati nekoga. prelivati se u svetlosti. brikola (nlat. sposobnost rasprskavanja. razara. veličanstven. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. razne umetničke stvarčice. brephos. briljantnost (fr. rukovodilac radne brigade. briljantirati (fr. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. razorna snaga. up. odboj lopte od ograde. briljantin (fr. brefotrof (grč. povetarac. lopte. v. briše. brillante) iuz. briza (fr. brigadist (fr. odska-kati od ostalih. tropheus) v. ital. brigmos (grč. ne raditi časno. starež. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. vrsta mirišljave masti za kosu. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. rasprskava. fr. brilijant (fr. uštrb. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brikolirati (fr. zaobilazno. voj komandant brigade. brizantnost (fr. tropheus hranilac) nastojnik. v. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. mala jedrilica sa dve katarke. starinarnica. brenovati (nem. brephos. bretela (fr. pljačkaš. sijati. brigada (fr. fugovanje. brygmos) med. brigg. pokrajini u severnoj Francuskoj). rasprsan. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. telalnica. divan. blistati) sjajan. prednji valjak na spravi za predanje. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. obzirati se na nekoga. briser) rasprsnost. tropheus) zavod za nahočad. briljantan (fr. brigma (grč. lopte ili jajeta. brephos novoroñenče. bric-a-brac) starudija. bretagne) stari francuski ples udvoje. brigant (ital. cigle sitan. remen. šteta. kod bilijara: odskok. brilaite (ital. bedemu. par brikol (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. fig. razornost. ital.. ital. zavod za ishranu i podizanje dece. briller sjati. breche. blistav. živahno. par bricole) posredno.) bog. fr. breccia) kol. brigadist. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. up. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. bretele naramnice. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brillant) sjaj. plahovito. sa strane. briquette) nešto u obliku cigle. blistati. brezza) blag morski vetar. u prah pretvoren materijal. vetrić. briser. veličan-stvenost. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. . brigade. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. hozntregeri. brigata) l. buntovnik. odličnost. briketaža (fr. bricola. rasprska-van. briqueter) popločati ciglama. učiniti da se nešto odbije. briljirati (fr. fig. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. up. brigadier) l. brizomantija (grč. odličan. vo. brigante) drumski razbojnik. briketirati (fr. brefotrofij. krasan. brigantina (eng. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. voj. brisant) koji lomi. svetao. 2. naročito brilij aktima. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. briseur) lomilac. brig) mor. za sto naoružanih ljudi. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. sabijen u obliku opeke. brig (eng. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). svetleti se. brizer (fr. brik (eng. brefotrofeum. brigantine. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. fig. briljant v. velelepnost. brimada (fr. vrdati. briket (fr. voditi računa o nekome. raskoš. upravnik bre-fotrofeuma. breccia) voj. veoma vatreno. 2. presovati u obliku opeke. kaiš za nošenje tereta.

jako nadražajnog mirisa. krasiti. bromatografija (grč. bromium) xex. bromos) ned. ulep-šavati izmišljenim dodacima. bridge) igra karata. mesto srebra. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brinete (fr. broma jelo. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. pocrniti. brokeraža (eng. srebrotkanica. oktobra do 24. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. utisnutim u zlatu i srebru. bridž (eng. brinirati (fr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bromos smrad) hem. brinet (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. legura (slitina) bakra. briozoe (grč. bronza (fr. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. od svile i pamuka. bromatika (grč. novembra. broker) trgovački posrednik. telalin. brusquer) brecati se. nemetal atomske mase 79. god. lat. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. crnomanjast muškarac. fig. bromos) fark. nauka o mahovina ma. bromizam (grč. obrec-nuti se. starinar.909 redni broj 35. senzarija. Brokhaus (nem. kon brio. brioidan (grč. ital. brimera UŠ god. tela-liti. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). Brodvej (eng. bronzium) tuč. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. hteti nešto brzo sprovesti. briologija (grč. logia nauka) bog. e. bryon. eidos oblik) bog. bromoform (nlat. cinka i gvožña. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. makler. mahovinast. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. živahno. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. broajon (fr. bromatologija (grč. brokantirati (fr. prebiti preko kolena. obično industrijske proizvodnje. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. poznati lek za živce. broker) trg. nlat. trgovina vezivom. bučno. oseći se na nekoga. ginestra) bog. brokat (ital. pre n. brodsrija (fr. brunette) garavuša. brodet (ital. bronze. seizal. bele. trljanje boja. svilom. vrsta žutog. makleraža. broder) vesti. up. up.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. brnistra (ital. Brodway) „široka ulica". britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. brokule (ital. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. crvenkastomrka teška tečnost. naročito slikama. bojiti (ili obojiti) mrko. trovanje bromom. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. bromov preparat. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. broderie) vez. brom (grč. plameno. sa utkanim krupnim cvetovima. nazvan po izdavaču. kićenje. bromos smrad. naročito slikama. znak Vg. teška. reñe slatkovodne. brumaire. bronzo. god. ili samo od pamuka. crnka. vladu u svoje ruke). nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. garavko. logia) nauka o jelima. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. slična vistu.. broccato) zlatotkanica. magleni mesec (18.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. bryon mahovina. srebrnaste boje. osnovanom 1805. broyon) tučak za mrvljenje. brodirati (fr. izvesti zlatom. životinje iz porodice „pamekušaca". novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. briskirati (fr. bromoformium) farm. element. upotrebl>ava se. osnovan 1753. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. figurama i sl. šumno. — 9. tečnost veoma slična hloroformu. brion (fr. fig. brioso) muz. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . briozo (ital. broker (eng. prenagliti čime. brojler (eng. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. up. nauka o sredstvima za ishranu. od 23. broma jelo. velikom nem. vezivo. brokatel (ital. so bromovodonične kiseline. bronzana bolest med. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. bromatometar (grč. ulepšavanje. Britiš mjuzeum (eng. zoon životinja) zool. kulturno središte. sličan mahovini. za izradu stonog pribora. srebrom. broiler) vrsta pileta za pečenje. bryon. bromural (grč. nlat. brunet) crncurast. brokanter (fr. vezenje. broma jelo. morske. brunir) metalne predmete mrko uglačati. bromid (grč.

cedefastog sjaja. mine-ral. brutalitet. grubijanski. povezati knjigu u mek povez. o nepogodama uopšte. bez odbitka troškova. brontoterij(um) (nlat. brošura (fr. bronholitija (grč. iz perioda krede. sluz. kožu i dr. životinjska požuda. prvi sastav. bronhijalni katar. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronchos. brćnchos dušnik) dušnički. bronte grmljavina. dušnik. zapaljenje bronhija. temno sečem) med. brutificirati (nlat. prošiva-ti (knjigu). brćnchos. meko povezana knjižica. bronhospazmus (grč. na brzu ruku i privremeno. bronhoragija (grč. brćnchos. bruderšaft (nem. Brust-bild) poprsje. bronhije (grč. operativne otvaranje dušnica. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. poživotinjiti. grub. blenna. guša. kele posutost) med. brontotherium) kol. učiniti da podivlja. bronchos dušnik. brocher) prošiti. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. brošurist(a) (fr. aparat za pregled sluznice bronhija. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brćnchos. knjiga dnevnog troška. Brand) med.(grč. životinjsko ponašanje prema kome. bronhocela (grč. rheo tečem) med. bronchos. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. dnevnik pazara. broche) zapinjača. bakarnom bojom (drvo. grkljan. tako da tkivo truli i raspada se. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brouillard) v. obojiti modrikastim prelivima na vatri. brovtosaurus (nlat. zverski. brunirati (nem. bronzo) v. bronhoskopija (grč. bruh (nem. anat. bronzer) obojiti bronzanom. bronte. briinieren) davati nečemu (metalu. lithos kamen) med. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. suprotno: nego. potpuno zanemari™. brutal) živo-tinjski. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brutoprihod celokupan prihod. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. brutalitet (nlat. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. krvarenje dušnica. piskutavost glasa (kod promuklosti). brochure) v. bronteum (grč. bronhopneumovija (grč. bronho. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. bronhorea (grč. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. stvaranje kamena u dušnicama. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. protkivati tkaninu (zlatom. mykes gljiva) med. bronhoskop (grč. gips. brontologija (grč. brutificere) napraviti nekoga stokom. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhijalni (grč. Bruderschaft) bratstvo. up. skotski. brouillon) koncept. brum (eng. koji se tiče dušnika ili dušnica. brumalis) zimski. brošira (fr. regnymi skrham. dug preko 18 t. brutalitas) surovost. spasmćs grč) med. brutalan (nlat. grubost. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). logi'a) nauka o grmljavini. nacrt. bronhije. tj. leva i desna. dve cevi. brćnchos. osuroviti. brutto) trg. tuberkuloze pluća. brćnchos. bronchos. pneuma dah) med. bronc. surov. bronhotomija (grč. brontofobija (grč. bronhofonija (grč. brošura. brujar. bronhoblenorea (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brujon (fr. brochurier) pisac brošura. bronchos. divljaštvo. bronhoplegija (grč. divljački. bronchos. brćnchos) alat. skopeo gledam) med. bista. trgovačke beleške. bronhus (grč. polomim) med. brumalan (lat. rheo tečem) med. brćnchia) pl. . bronhitis (grč. crnom. brutaliser) zlostavljati. brcnchia) med. bront (nem. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brutalizirati (fr. brutalnost v. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike.).bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. ogromni kičmenjak. brujar (fr. protkati. v. bratimstvo. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. dušnice. nameštaju) mrku boju. phone glas) med. brćnchos. brutalis. fr. bronchos. bronzirati (fr. posutost dušnika. skopeo gledam) med. neotesan. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. Bruch lomljenje) med. grč u dušnicama. mrkom. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. npr. brontosaurus) kol. bruto (ital. svilom). broširati (fr. brujon. srebrom. bronhijalni katar = bronhitis. bronze. klinasto pismo i dr. hernija. brust-halter (nem. brochure) sveska. brćnchos. plesso udarim) med. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. bronce (ital. fig. up. bronhomikoza (grč. bronhostenoza (grč. štraca u koju se unose. gnojavo zapaljenje dušnica. drvetu. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. broš (fr.). uraditi nešto na brzu ruku. brustbild (nem.

valjkasta šipka od voska. buvoličar (grč. bubon. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. buket (fr. ital. budizam. bogurek) bubreg. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. suis i Vg. bus. bugzirati (hol. budhisti. glupak. gume. bukoliazmos (grč. buksiren) mor. tj. bub-njice. u Indiji poštovan kao bog. bukanje (fr. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bubon. za razliku od totalizatora. književno delo. uvećanje. bužija (fr. bubon) pl. kele) med. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. spisak. limfatični triper (kapavac). tj. vrsta tkanine. kaučuka i sl. up. uzroci patnje su strasti (tj. pamučna tkanina za postavu. bugia sveća) med. bukolika (grč. bubonadenitis (grč. bouquiniste) prodavac starih knjiga. kila. budisti (sskr. bukinerija (fr. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). cvet. bukmeking (eng. bougie. Americi. kardia srce) med. bujom. bez strasti i patnje. Buddha) „probuñeni. bukolski (grč. Buddha) pl. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. . bukolikos) poet. figura u vatrometu. budhizam. miris od vina. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bukagije (tur. fiz. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. Br. bubonalgija (grč. buyurmak zapovedati. Budhizam (sskr. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bukiner (fr. buljon. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). prosutost prepona. aden žlezda) med. Bruchgold) izlomljeno. bubon preponske žlez-de. religija koju je osnovao Budha. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. budizam (sskr. bukolike) post. bukanirati (ind. običan način klañenja na konjskim trkama. Život je patnja. Budha (sskr. bukasen (fr. algos bol) med. Buddha) v. zverokradica u Sev. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. antilopa. fig. profesio-nalni kladilac. . jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). afrički jelen. bujon (fr. pastirske pevanje.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. gusar. budhisti (sskr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). micine. bouquineur. neprerañeno zlato. book-making) sastavljanje knjiga. prosveće-ni". pena na pivu. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. up. ned. govedo. bubon. vući lañu pomoću parnog broda. glupak. melitensis. bukinist(a) (fr.. bouille. okovi na nogama zatvorenika. nm. seoski. bukmeker (eng. stanju blaženog mira. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. Budha. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih pesama. buñ (tur. bujirati (fr. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. kao posledica jačanja srčane muskulature. bubonulus) med. onaj koji voli da rije po starim knjigama. v. morski razbojnik. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bubreg (tur. bus govedo. boucanier) lovac na bivole. zatim zadnjeg creva i jednjaka. biibalos) zool. bukagi) pl. bouquinerie) trgovina starim knjigama. narediti) izvolite.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bujrum (tur. „sveti mudrac". zapovedajte! buk (eng. bukanir POJI.bubonulus (grč. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. Buddha). book) knjiga. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. pastirski. budala) ludak. žeñ za životom. Buddha) pl. pastirska pesma. bolest prepona. zapaljenje žlezda u preponama. lista. um. buzdovan (tur. nlat. buboni (grč. lečenje goveda. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bozdogan) vrsta starinskog oružja. topuz. bubonocela (grč. nicine. biige) plesan. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bukolska cezura četr. Buda (sskr. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bouillon) kup. bukoliasmos) pastirska pesma. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. bukardija (grč. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. hipertrofija srca. bujatrika (grč. buj (fr. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. posrednik pri klañenju. Buddha) v. antikvarnica. bubikopf (nem. Bukefal (grč. pristalice religije i filozofije budhizma. bus. kephale glava. budala (tur. ind. Budhizam. bubalis (grč. električna svećica. antikvar. volja za život). v. buña. budoar (fr.

bulbul) slavuj. uzana. bouliner) mor. . bula (lat. buke (eng. bullitio) klju-čanje. tj. 2. bul-finč (eng. bulbus lukovica. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. kratke i duboko usečene njuške. bulom zove šegrt majstorovu ženu. kranion lubanja) arh. bumerang (austral. bul (eng. boling-grin. mora da projuri. tuñi. povelja sa takvim pečatom. bukskin (eng. bouillon) kup. buljuk (tur. bulla) pisac papskih bula. bukcinator (lat. bulla) 2. buljubaša. der Bund) savez. vrenje. oličenje engleskog naroda kao celine. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bund 1. na povelji. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. buckskin) „jelenska. tako da mu se vide prednji zubi. buldog (eng. rulja. mera za konac. rad od drveta sa metalnim umecima. očna jabučica. buleuterion (grč. snabdeven bulom. liga. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bulla. fig. lat. 2. zbijeno) 1. Bundesver (nem. naročito na dorskom frizu. buli) l. boulingrin) v. 2. krasti. bunda (mañ. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bulbus. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). velika količina (nečega). npr. glavna ulica. plik. tetka) 3. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulbiforman (lat. nlat. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. boule. urnebes. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). voj. buljen (eng. sitan papirni novac u Rusiji. bullterier) vrsta engleskih pasa. životinjska glad. vreva. bull-finch) sp. jelo od nje. jagnjeća koža". izdao nemački car Karlo IV. neodoll-va. f ero donosim) bog. lopta. bulbus okuli (nlat. bularij(um) (nlat. bullire. udata žena. velika. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bujon. izbacivanje mehu-rova. ned.) pl. bulbul (arap. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. hartijice. nazvan po francuskom rezbaru A. bulengrev (fr. potvrñen pečatom. mišić duvač. krompirast. buliran (lat. books) pl. bulist(a) (lat. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. pločama ili grudvama. bulla aurea) zakon koji je 1356. mnoštvo (obično stoke). četrdesete deo rijala. BulbulderSlavujev do. velika gomila. bulbozan (lat. papirići. Džon Bul. bungur (tur. napomena ili kratka priča. bulla) l. talasanje. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. gomila. nepošteno trgovati. luk. boulevard) šetalište. bulbus (lat. buljon (fr. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. boltikbasi) četovoña. verski obrazovana muslimanka. mutna. gomila ljudi. odličan lovac na miševe i pacove. bulumenta (ital. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. bulla) 2. muslimanska žena. metež.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. tvrñava. gusta trnovita živica kroz koju konj. glavičast. zlatna bula (lat. bunda kaput) krzneni kaput. bola strina. stran novac. kapetan. vraća onome koji ju je bacio. ukrasi. krvava ili gnojna tečnost. Boule (1642—1732). buccinator) trubač. zapovednik jednog buljuka. bungalov (eng. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. skupštinska zgrada. buleuterion) većnica. široka i lepa ulica zasañena drvećem. mera za staklo. bulbosus) lukovičast. pečat od voska ili metala na povelji. bedem. foltamente gusto. buljuk-baša (tur. glupost. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. boliik) l. obrazni mišić. veliki engleski pas širokih grudi. up. Ch. bula (tur. bul (fr. daš Bund) svežanj. bik. bumaški (rus. forma) koji ima oblik lukovice. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. sabornica. na trkama s preponama. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. kugla. bulbiferan (lat. bulbus) lukovica. fig. bulimfa) med. glavičast. bullatus) zapečaćen. bus. neotesanost. (nem. Služi kao oružje. glavica. bul dog) 1. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. ako ne pogodi u cilj. čvornovat. bum (eng. društvo. anat. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). čorba. smotak. god. bulinirati (fr. pljačkaš. (nem. bulimija (grč. hladnokrvnosti i dr. 2. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bula (lat. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. a odlikuje se naročito time što se. bulevar (fr. bula. zavežljaj. zimski kaput postavljen krznom. bulterijer (eng. onaj koji nije u opticaju. bulbus oculi) anat. bulicija (lat.

burza (fr. burleska (nlat. nemački Burg. vune. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. ulično) od napada iz vazduha. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). burlesco. nezadovoljstvo. borek) vrsta pite sa sirom. muzički komad humorističkog karaktera. izmišljotina. up. (fr. burma od burmak zavrteti. voj. bu-rime (fr. burda (arap. Bundestag (nem. bunker (nem. predstavnički dom parlamenta. vrsta šarenog francuskog platna. burgus. ćiftinica. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. lakr-dija. buret (fr. kor. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. bursae muscosae) pl. grč. Bundesrat. burlesque) smešan. prostor. cement. burdelj (fr. med. nlat. bordižati. bourg. bourgeois. burze muskoze (nlat. v. burka. mala burleska. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. Buridanov magarac fil. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. šala. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). burrasca. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. buržujka grañanka. bourrette) tkanina od otpadaka svile. buricu pupak) želudac životinje. a tek posle stihovi. dvorac. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. burlesque) poet. burda) Muhamedov ogrtač. Bundestag. pečalbar. tip. fr. fr. gajtan na šeširu sa kopnom. burra. up. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. bouts-rimes) pl. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. 2. 3. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. pere. 4.. pošto se. sluzne kesice. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. burdalu (fr. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). varošanka. nagao vihor. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. izostavljanje reči pri sla-ganju. burek (tur. nakaradan. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. bordel. burg) 1. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. fig. malograñanin. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. pripadnik buržoaske klase (v. izliv zlovolje. burgija (tur. s jedne strane kapitalista. Bunt savez) buna. jabukama. zamka. šaljiv. ital.) savezno veće. Buntdruck) štampanje u više boja. 2." buržuj v. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burletta) mala vesela igra. burleta (ital. burdon (fr. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. buranj (rus. borra) otpaci od dlake. duboki bas na orgulji. fig. boer) „seljaci". Afrike holandskog porekla. bunting (eng. mala tvrñava. bourre. bunt (nem. veseo i nestašan muzički komad za ples. burazer (pere. buržoa- . besmislica. buržoa (fr. up. Bunker) l. burleskni (fr. 2. bourrasque) bura. bordel) v. berza. bourdalou) traka. pesak i dr.) savezna skupština SR Nemačke. Buri (hol. burag (rum. tvrñave. kapitalističku. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. (ital. bourgeoisie. buraska (ital. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. tur. burla. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. buržoa) 1. imućna žena. burlak (rus. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. burma (tur. 3. burdižati v. buraš. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. buntdruk (nem. byrsa) v. usukati) 1. iznenadna nepogoda. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. bourse. gazdaška žena. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). bourdon) ouz. lakrdijaški. ital. birader. buržoa. mesom. ljutine. dlaka za punjenje stvari. birader) brat. burg (nem. seljaka i plemića. buržoazija (fr. burka (rus. bura 1. prema tome.Bundesrat 133 burma zija 2). naročito kao lañarski radnik na Volgi. i s druge strane proletera. bura 2. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. betonsko sklonište (kućno. stanovnici Juhe. Burg) zamak.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. podvala.

buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. vitica. med. butun (tur. bouffette) kićanka. . ital. boutonniere) rupica za dugme. kojem je. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. buczo) zool. burova voda farm. burnus. butyron. butyron maslo. posilni. flaša. bušerizirati (fr. 2. bus. butelja (fr. sastavljati budžet. puter. kut. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. a drugi — obrnuto. predračun prihoda i rashoda uopšte. busola (ital. buftalmičan (grč. sirćetna mirisa. bursa. buffalo) zool. neobuzdan. bouchon) zapušač. Butter) maslo. bouton. čep. čireva. butyrum) hai. bus (eng. sa volovskim očima. sladunjava i opora ukusa.239 1). buxula. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. bubuljica.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. 134 buš-tru burnetirati v. bufov (ital. puce. lat. . bushel) engleska mera za žito. butyrum. bufoverija (fr. busija (tur. bradavica. butan (grč. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. omnibus. lakrdijaš. buton (fr. fr. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). par butad (fr. = kapričo. komične opere. futrola za karabin. biis vo. bufa (ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. bufo karikato (ital. burš (nlat. kiselina putera. maslena kiselina. bušel (eng. Aspina gaga i Alburnus mento. lakrdi-ja. burmut (tur. butrola (fr. grč. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. nlat. boutique) prodavnica. bursitis (fr. bulga kožna kesa. bufalo (eng. puxis kutija od šimširovine) fiz. neravnina (na svili). bournous) ogrtač bez rukava. nem. lakrdije. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. bucak) ugao. sa kapom. 2. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. računska godina. nazvana po nem. buter) hen. trgovanje na malo. omnibus svima) v. minñuši. vrsta gasa. bouteselle) voj. buffone) šaljivčina. rastvor baznog aluminijevog silikata. volook. dvorska budala. lat. budžet (eng. pun života student ili mladić uopšte. boutiquage) torbarenje. up. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. sluga. butsel (fr. u Indiji). sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. hirurgu Burovu (1809— 1874). pupoljak. boutade) duhovita šala. bustrofedon (grč. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. mornarski kompas. ophthalmos oko) ned. finansirati po budžetu. stvarčica slična dugmetu. up. neke ustanove i dr. ital. merov. butirin (lat. bufo (ital. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. lat. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. zavrtanj. butonjera (fr. na mahove. laka komedija. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa.349 1 (u SAD 35. Bukefalos. butikaža (fr. grč. zasićeni ugljovodonik (S4N10). butada (fr. Bucefalus (grč. temnjak. potpun. šraf. up. lakrdijanje. dućan. bufer (eng. burnetizirati (eng. maslac. za ušmrkivanje. buš-tru (fr. Bu-kephalas) „volovska glava". brzi soloples bez pripreme. puxis kutija. bouffonnerie) šala. bussola kutijica. buffa) šala. trgovina na malo. nem. muz. budget) l. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bucov (mañ. butirometar (grč. strophe okret. venčani prsten. but (eng. budžak (tur. butum. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. detić. kurir. burnus (arap. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. biityron. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). kao što idu volovi pri oranju. butiga (ital. bursa (ital. bezbojna tečnost. bottega) prodavnica. mappš. merica. budžetirati (eng. dućan. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. obično od bele vunene tkanine. butonomantija (fr. bolgia. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. buljook. bik. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. buffer) odbojnik (na vagonu). biis govedo. vrsta rečne košljoribe. par boutades) prema ćefu. bouton. burunotu) sitan duvan i dr. bivol. najmiliji konj Aleksandra Velikog. bufon. upotreblja-va se za obloge kod rana. fr. ceo.. radi uspomene. ital. bottone) dugme. otoka i dr. (krupan) brilijant u obocu. buda (ital. sastaviti. buton (fr.. momak. doset-ka. pusu) zaseda. bourse) med. bouteille. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. lat. veseo. butik (fr. zatvarač. komičar. butiin) sav. buter (grč. opera bufa komična opera. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). bottiglia) boca. ćošak. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. burnetizirati. borsa) kesa. budget. staklo. 36. bufeta (fr.burmut snog kamenja.

vadla (nem. 2. vazal (nlat. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vadimonij(um) (lat. meriti na kantar. čisto živčana pojava koja dolazi. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. jaža. pometnja. vas sud. vagabund(a) (lat. nered. prestonica Vavilonije.= vide vidi.A E I L O RU 147/ V V. ili ostati ili propasti. kao skraćenica: V= votum. vagabundus) skitnica. . po Bibliji.. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. ro-dulja. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj.— valuta. zapaljenje vagine. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). tumači. sveto sasuñe. va) vredi. zbirka priča (ili: anegdota). vagina) med. vaše) uzan sud za cveće. vaza (lat. zigurat. vaginalni (nlat. vadiš jemac) prav. tj. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. vagon-salon (fr. vasallus. vagon (eng. \9=volfram. kantar. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. skopeo gledam) med. grč. e. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vaza sakra (lat. waggon. fig. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vade mecum) „hajde sa mnom". dvadeset osmo naše latinice (V. v). vas. igrati va bank staviti sve na kocku. protuva. vadium. vagina) ned. vagari skitati se. podsetnik. fr. fr. \Č=vat. probisvet. mali vagon. vaginoskopija (lat. pre ne. stidnica. vadij(um) (nlat. podanik. vagati (nem. vol. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). skitnice. vaša sacra) pl. fiz. vagon restoran (fr. naročito kod mladih žena. beskućnik. e. sveti sudovi. vazna.. zidana s namerom da dopre do neba. pre n. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). klevetnička zakletva. fig. bitanga. vagas) l. trgovačkih i političkih centara. \=aanadijum. salonska železnička kola. vagon-li (fr. \=volt. vagiva (lat. val. Vavilon (hebr.. eng. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vagonet (eng. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. rodnica. god. vadimonium) prav. tzv. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). rok dolaska na sud. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vadimonii desercio (lat. fr. v. novac koji se polaže na ime jemstva. Babel. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. I. jemčevina. vagina) alat. verne prevr-ni. uputstva. tj. stidnični.= volumen. vagaš (mañ. va! (fr. može. wagon-salon) salonski vagon. metež. v treće slovo naše ćirilice. va banque) „važi za ceo bank". wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. dolazak na sud. god. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. posuda. vavilonsko ropstvo 1. tumarale. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vaganti (lat. jarak. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. leventa. \. v. haos. jedan od najstarijih kulturnih. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). kolovoz. važi. vagina. va bank (fr. vademekum (lat. lutalica. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. hem. Wade) list noge. rov. jemčenje. = vi-ce versa. lat. vazalagijum (nlat. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. za odreñivanje težine tela. vaginizam (lat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vaginitis (lat. vaga (nem. Mojsije kn>. lutalice. terazije. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). UP> = veber. vassal) klevetnik. 2. za ukras. zbrka.

Wyandotte) vrsta kokoši. teška do 3 kg. trem. nekog mesta). slobodno je. sama molitva. tur. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . zemljoradnici i zanatlije. npr. vreme muslimanske molitve — namaza. teoriji kli-cine plazme. vakuitet (lat. nezauzet. ispražnjavati. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vajat (arap. usporenjem krvotoka. nosi 140—160 jaja godišnje. iz kojih se stvaraju nove ćelije. vakeri (šp. White Star Line) „Linija bela zvezda". nepopunjen. vaseline) he«. vasoconstrictores) pl. po nekima Mavara. vaccus nezauzet. mineralna mast bez mirisa i boje. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. Vajtčepel (eng.. vaiz (arap. vaišja (ind. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vazektomija (lat. znat. waqt. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vacuare) isprazniti. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. povišenom temperaturom). sujeta. vazelin (fr. up. vaišnave (ind. praznina. potomci rimskih robova. vacantia) upražnjenost. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). pastiri. vakatura (nlat. činovnike i dr. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vazoneuroza (lat. interes. viscount) v. hayat.) pl. zool. vakat (arap. ektome isecanje) kec. vacare biti prazan. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. opadanjem temperature). grč. tur. hayat) 1. vasoconstrictio) med. kresta ružičasta. vazomotori (nlat. vacare) 1. fayda) korist. vaqueros) pl. vasodilatatores) pl. vacatio) osloboñenje. vajkaunt (eng. omanja. školski odmor. Vajthol (eng. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. beli momci. vacatura) upražnjavanje. nezapremljen.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. upotrebljava se mnogo u farmaciji. nema. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. bog. nekada. fa j da. tur. vajsmanizam biol. znat. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. Bazedova bolest i dr. nezauzeto je. vazokonstrikcija (nlat. evakuirati. whiteboys) pl. Vaisya) treća indijska kasta. vajda (arap. čas. vakacija (lat. ispunjene vodnjikastom tečnošću. neštampana strana (iza naslovne). vajtbet (eng. prazno mesto (naročito parohijsko). odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vaza. osloboñe-nost od neke obaveze. vakuist(a) (lat. imanje bez zakonitog gospodara. vaiz) propovednik. Vajnbergova reakcija med. upražnjen. up. naslednika. upražnjenost. nepopunjenost. tehni-ci itd. raspust. pojačanim krvotokom. tur. poznavalac verske literature (kod muslimana). tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vas. kod knjiga: čista. vajandotka (eng. vakantan (lat. vakancija (nlat. vazokonstriktori (nlat. neuron živac) med. vacans) prazan. vas posuda. nameta i dr. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vajzbratna (nem. upražnjenje. fr. ništavost. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. slobodan) imanje bez vlasnika.-tur. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vaktile (arap. sudski odmor. kao ii. <•«. dobit. 2. upražnjenost (npr. doksat (u seoskoj kući). vacuitas) praznoća. živci što sužavaju krvne sudove. vacuolae) pl. taština. srednje veličine. vakat (lat vacat. znat. Vajt star lajn (eng. u koju spadaju trgovci. voća i sl. vazodilatacija (nlat. prazno je. vazodilatatori (nlat. i kao takvi prezreni. sada: široka ulica u zal. vasodilatatio) med. noge žute. vasomotores) pl. Vajl-Feliksova reakcija . delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vajtbojs (eng. vaše) v. fa'ida. oboljenje živaca krvnih sudova. vakuole (nlat. grč. vas sud. vaktiyle) u staro vreme. vazomotorna neuroza ned. vakant (lat. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. poreklom iz Amerike. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. vikont. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vakit) 2. vakantno imanje prav. vazna (lat. nedostaje. vreme. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. poreza. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje)..vazektomija 136 vakuole smann. višnujit. vakuirati (lat. od 1760.

kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. pelcovati. valeur. valore) vrednost. cepiti. koju je osnovao 1176. važnost. oblik) med. podizanje nasipa. vallatio) voj. hrabrost. valva (lat. tur. baš. valentia) vrednost. valida (arap. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. en recouvrement) trg. prevna važnost. eidos vid. cena. zaista. reformatorska sekta. zaklopac. sabatati. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. vakcinoterapija (nlat. validatio) potvrda. u propisnom obliku. zaliv. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valabilan (fr. odeljen. valenca hen. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. vaccina) med. hartija od vrednosti. nlat. punovažan. biti previo voljen. potvrditi. mati. vale. izvršiti pravnu formu overevenje. do sedam atoma jednovalentnog elementa. u obliku monograma. ljuštura (u školjke). valvirati (nlat. pravio valjan. bog.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. cepivo. valvacija (nlat. bolesnička sobe. stavljaju ispod svojih bula). overevenje. potvrñivanje. vakuum. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja .mleka u prahu". biti punovažan. ošančavanje. živeo! valedikcija (nlat. valable. valvaciona tabele fin. vakuum (lat. neprave kravlje boginje. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. tur. validan (lat. vakcinacija (nlat. praznina. ital. valanske čipke različite vrste. thera-peie lečenje) med. grč. škole.. važeći. valvulae intesti-nales) pl. utvrditi cenu nečemu. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. 2. prevna vrednost. vale-dictio) pozdrav na rastanku. punovažan. valva) krilo vrata. zalistak (na srcu. voile) l. utvrñivanje u polju. up. valere vredeti) valjan. va lete! (lat. valetudinarij(um) (lat. velidus. zatva-rač. mahuna. vakcina (lat. javne biblioteke. valeur en attente. hen. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. koji važi. sirotišta. validirati (nlat. grč. prav. vaccina. pelcovanje. valvula) znat. vala (stnord. valerijana (nlat. priznanje pravne važnosti nekog akta. wa-llah. valenciennes) pl. validacija (nlat. valensija (šp. muz. eventualne buduća vrednost. validare) overiti. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valere biti zdrav. vala) l. valdenzeri pl. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. junaštvo. lažne. valui-rati. vacuum prazan prostor. valiža v. valete) budite zdravo. valiza. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. vakcinoida (nlat. kalemiti. ostajte zdravo! bene valete! (lat. v. vacca krava. snažan. vaccinatio) med. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valvule intestinales (lat. vaccina sc. vakcinirati (nlat. vacuum) prazan prostor. biti jak) zdrav bio. valansjen (fr. valencije. bolnice. cepljenje. valutirati. vredan. valvula (lat. kalemljenje boginja. vallahi) bogme. podizanje bedema. v. čarobnica. crevima). npr. val (fr. gradu Valensiji. valiza (fr. valise) putnička ručne kožna torba. validet) roditeljka. vakcinisati= vakcinirati. providan pokrivač za lice. valvatio) fin. lat. vidovita žena. valer (fr. lečenje vakcinama. valetudinarium) bolnica. košuljice. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. vakuum-metar (lat. valle) 2. vodene boginje. vodovode i dr. waqf. v. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . oproštajni govor. mati bivšeg turskog sultana. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. overa. venama. krepak. valere) jak. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). grč. odrediti vrednost. valacija (nlat. u Lionu Petru s Valdus. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. e baš. valor. trajanje note. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valah (arap. leonisti. crevni zalisci. dugačka uska dolina. variola kravlja boginja) ned. valvere) ocepiti. valeriane officinalis) bog. uvala. kravlja maja protiv velikih boginja. vakuf (arap. valencije (nlat. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). validitas) prav. tatara. prav. sa dva atoma. vale! (lat. validitet (nlat. vala (ital. bezvazdušni prostor. nazvanih po šp. zdrav. ljuska. pravio važan. jedna lekovita biljka. vrednost koja se očekuje. nlat. vaccina. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. odista.

novac. vandrovkaš. pronañen 1830. valutirati (ital. valorizacija (lat. pa i čoveka pri spavanju. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. valuta) „vrednost".. čovek sklon divljačkom uništavanju.valija 138 valcer (nem. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. Valhala. Grka i Rumuna. ital. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. donose pobedu. valvirati. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. ad valorem (nlat. s druge strane. vavdrokaš v. valuer) v. redni broj 23. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. walorisieren) izvršiti. vanilin (fr. i sisa im krv. vali) guverner. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vrednost od danas. tj. proceniti. vanadin (lat. vainilla) bog. valvirati. fin. zanata i sl. Španiju i Italiju. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valenki) čizme od sukna. IX do 21. up. vanille) med. ptice. nem. valse) v. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. od Š veka n. vanadij(um) (nlat. valija (arap. (nlat. šp. skitnica. trovanje vani-lom. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. u nedostatku hrane. valcer. element. vandla (nem. Valpurga (nem. kao zamena prirodne vanile. sa pojavom proliva. valuta (ital. vile. dovode mu one koji hrabro poginu i. divlji i surovi varvari. tj. zavodnica. u Valhali. vampirizam med. metal. Walkuren) pl. od 22.. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. vallomas iskaz) poreska prijava. one su. cena. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. wali. vale. vandrovati (nem. skitnja. Gete. vanille) hen. procenjivati veću vrednost. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. a 455. vanadin. vandrovkaš (nem. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu.. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. pesma vandrovaca. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. kaca) širok kuhinjski limeni sud. wandern putovati) lutati. muzički komad za ovu igru. boginje bitaka i suña je boraca. luta po svetu radi trgovine. ratovalo s Rimljanima na Rajni. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valorizirati (nem. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. dobiva se i veštačkim putem. vale (fr. wandern) čovek koji putuje. vendemiaire. up. carev namesnik. vampir (slov. divljaštvo. ad valorem) prema vrednosti. valor intrinsekus (nlat. vanilija (fr. kao vesnice. lat. u V veku pusto-šilo Galiju. grčeva. tur. povraćanja i sl. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. u svom sastavu i obliku.. gde je kao opatkinja jednog manastira. odreñivanje vrednosti. vindemia) „mesec berbe". naročito u jelu. valjenke (rus. valor vrednost) trg. vandemijer (fr. umrla oko 780. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. zanata i sl. procena.. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vandalismo) vandalska ćud. „Faust"). fr. vampir. valor) vrednost. aromatična materija vanilinog ploda. napada sisare. vandrovka (nem. Vandali) pl. vanille. u službi boga Odana i. znak V. up. u rudama gvožña i olova. . probisvet. valutare) v.. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. nem. valutni damping (eng. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valkyrja. vandal(in) fig. zaštitnica od vradžbina i veštica. Valhala (stnord. novac koji je. pesma o vandrovanju. v. po tome zool. e. Vandali. valutni papiri fin. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. ital. valor ekstrinsekus (nlat. up. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. vrsta novca. atomska masa 50. Wanne kada. Walhalla) u nord. germanskogotsko pleme koje je. izvršavati valorizaciju. . up. valkire (stnord. po njegovoj zapovesti. otuda fig. pri dnu uži. vanadium) hen. vampiro. H. maja. prekomerno puštanje krvi. Vanadis) hen. zbog čega im je kurs nestalan. Vandali (lat. vapdalizam (lat. hartija od vrednosti. valovvica (mañ. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. valkover (eng. valuta per dato) trg. valor (nlat. valuirati (fr. vanilizam (fr. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). valkire. vapila. za pranje posuña. vanadijum. sedište bogova i junaka. usled toga što je protivnik postao nesposoban.žena-demon". vami (eng. dumping) devalvacija novca. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. Vandali. otisnuti se na vandrovku.942. Valholl. skitati. valuta per dato (ital.

2. parna laña. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. 2. varaq. variabilitas) promenlji-vost.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. prazno. sve je tašto. varak) list. varietas) različnost. ples. tur. omphalgos pupak) med. svaštarije. pretvaranje u paru. kvrgav. jedna vara iznosi 0. hvalisavost. vantuza (fr. zool. vrebati. vanitas) taština. varijacija (lat. 1. varietates) pl. uan-step. pretvarati se u paru. vanilokvencija. probisvet. up. pome-šane stvari. tj. nejasan. vaporisatio) isparavanje. varijabilnost (nlat. varikomfalus (lat. vardati (ital. vaniloquentia) hvalisanje. čuvati se. raspršivačem. warrant) trg. varijante). promena veseli. ventouse) ned. uobraženost. varius različit) pl. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. promenljive. od 19. slavoljubivost. npr. vaporozan (nlat. razreñivanjem vazduha u njoj. različitosti. koja se razlikuju jedna od drugih. v. muz. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste.. varvarizam (grč. Španiji i Južnoj Americi). sklon menjanju. poprskati prskalicom. naduve-nost. variantes) pl. 2. vanjkuš (mañ. varia. raspr-šivač. . barbaros) v. promena je prijatna. razbiti u kapljice. nepoetojan. proppfenje pup-čanih vena. kupica. listić. varix. varanted (eng. vapor. variatio delectat) posl. prividnost. vaporirati (lat. raznolikost. žonglerske veštine i sl. variable) promenljive vrednost. vaporizacija (nlat. variae lectiones. vaporacija (lat. menjanje. vaporizater (fr. nevaljalac. lit. vapore para) parobrod. vaporare) pušiti se. vankos) jastučnica. biol. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. grč. kolebanje. paziti. varix proširenje vena. vaporosus) parovit. kele) med. maglovit. astr. vanstep (eng. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. vapor. praznina. deklinatorijum. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. razmetljivost. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. ništavno. u stanju barometra. promenljive količina. varak (arap. step korak) v. varzilo (prema zemlji Brazilu. vetrenje. proširenost vena. sujeta. P do 20. varia (lat. otečenih vena. pesmu. punomoć. vanjkušnica (mañ. pretvoriti u paru. grč. varijanta (lat. vancaga (nem. variatio) promena. espapna založnica. zarijetet (lat. prskalica. varijacioni kompas fiz. vanitet (lat. pun pare. fiz. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. stara. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. varijabl (fr. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). varikocela (lat. ništavnost. varius) l. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. svakovrsno-sti.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. evaporacija. mutan. varicosus) med. hulja. vaporiser) ispariti. raznolikosti. vanilokventnost.84 t. ispa-ravati. svaštice. v. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. delimično odstupanje od jedne teme. varant (eng. vari jete (fr. brbljanje. ital. ili britva. nestalan. odlika. propalica. štrcaljka. varix) med. bog. raznovrsnosti. varijabilan (nlat. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. svaštine. bolesno oticanje vena. naredba. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varijabilnost. guardare) pokr. nejednakost. oduška. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. raznovrsnost. up. tupa sekira. vaporizirati (fr. nalog za hapšenje. proširenih vena. varijante (lat. vankos) jastuk. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. lit. arh. varikozitet (nlat. proširenje vena. vara (port. nož. pismo. variks (lat. barbaros) v. variato) muz. gimnastičke produkcije. prolaznost. varijabilitet. verijeteti (lat. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. prividno. varijato (ital. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vanilokvencija v. parni. oticanje vena. prazan govor. varikozan (lat. pisamce. podvrsta. vaporatio) isparavanje. vanitas vanitatum (lat. napor (lat. grč. vantoz (fr. ventose) „mesec vetra". one jedan. vaporimetar (lat. Š. različit tekst (v. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. razne stvari. barbarizam. isparavati. Bandsage) l. variabilis) promenljiv. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. varicositas) med. varvarin. varvarin (grč. pretvarati u paru. preinačeno.

vas sud. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. oblik) pl. water-polo) sp. waterproof) materija koja ne propušta vodu. grč. * vater-balast (eng. ned. vater-linija (eng. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica.. promeniti se. varicele (nlat. menjati se. varmeñija (mañ. variolacija. libela (ravnjača). županijski ured. vodotisak. varinas) najfiniji američki duvan. vaserdruk (nem. proširene vene. vaskularan (lat. vaterpolo (eng. vatelin (nem. med. delimično odstupati od čega. neizmernost. variole (nlat. variolizacija (nlat. sudić) ned. varices (lat varix. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. ned. avij. viruela) pl. vaskulum (lat. nlat. variolae. fatelin. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. čovek s takvom glavom. . Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. flebektazija. ne slagati se. water. vat (skr. varices) pl. water polo) igrač vater-pola. bog. papska politika. razilaziti se u mišljenju. pun krvnih sudova. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. bogat sudovima. Vatikan (ital. postaviti vatom. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vodene boginje. male boginje. vater-klozet (eng. održan u Vatikanu. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. vasilika v. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). variolacija (nlat. vatirati (nem. vastitas) praznina. Vasermanova reakcija ned. vasculari-satio) biol. mćtron) fiz. varius različit. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. sudovit. variolisatio) med. varirati (lat. belim robl>em. papska vlada. varioloide (nlat. proširenje vena. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi.varivas 140 vatirati varinas (tl. kišni ogrtač od takve materije. tako da sada ima 11. fig. vaskularizacija (lat. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vaterpolist(a) (eng. Wasserwage) zan. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. variole vakcive (nlat. donnijeg švedskog kralja. v. up. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. vater-tvist (engl. vaskulitis (lat. fig. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). bog. razlikovati se. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. ned. prot-kanost krvnim sudovima. stvaranje krvnih sudova. varicellae) pl. sastavljen od sudova ili kanala. vasa sp. unositi izmene u što. šp. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vascularis) alat. bazilika. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. sudić. naročito podmornice. kravlje boginje. variometar (lat.000 soba. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. zgrada u kojoj se on nalazio. prostranost. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. HP 1869 — 18. grč. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). zapaljenje krvnih sudova. variolosus) ned. variolis) ned. variare) biti različit. nuz. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. UP 1870). Waterman) prekomorski trgovac devojkama. vasculosa) bog. variolozav (lat. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. varmegye) župani-ja. koji se tiče krvnih sudova. eidos vid. biti raznog ili drugog mišljenja. glupak. vaservaga (nem. water-ballast) odeljenje lañe. oboljenje od velikih boginja. varmeñe. v. 1000 W čini 1 kilovat (kW). velike boginje. vaterman (eng. water-closet) moderni higijenski nužnik. bolestan od boginja. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). početa u VI veku i stalno proširivana. Vasilike (grč. žilica. variola. najduža skijaška trka na svetu (86 km). mali sud. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. vata (nem Watte) higijenski pamuk. rošav. variolis (nlat. grč. variolae vaccinae) pl ned. vasculum) alat-. up. vasculum mali sud. vaterpruf (eng. prave boginje. vater-mašina (eng. vastitet (lat. variolizacija. vaserkopf (nem. sudov-ni. engleski nužnik. wattieren) podmetnuti vatu. vaskulozan (nlat. vaskuloza (nlat. vasculosus) zool. W) fiz. blaži oblik velikih boginja. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. pustogl. glavni sasto-jak biljnih sudova. variolatio) med. vas. imati promenljiv uspeh. boginjav. velike boginje. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe.

mehur. trepereći. bujnost.i Atharva-veda. nespolno rasznak Ws. koji raste. biljke. merenje rada i energije. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. fig. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. koji unamerenje efekta električne struje. na Rig-vedu. umereni vegetarijanac jede i mleko. v. wey. bez duha. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetativno rasploñavanje bog. fig. koji pripada vedeta (fr. napravljen od bilja. npr. pergament-papir. jastučići.) pl. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. umerenom biljke. mokraćni mehur. osobito električne. vedanta (sskr. fig. život i rastenje rizikujem. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. pseto. . wattman) vozovoña na vegetativan (lat. vedantizam učenje Vedante (Bede).) pl. rastinje. va§ak ris) pas. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. sredstva za biljem. zemlja vrtova i njiva. ital. Veda. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. konjička izvidnica. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. a obično i ne pije i ne mehura. Wachtmeister) voj. watt. naziv po nemačkom fiRig-. stroge verske dužnosti Indiji. naročito je sposoban da raste. biljaka. bešika. mali torpiljer za stražu oko da raste. umereno. ibn Abd el-Vahaba. neprijatna mlekom. koji se tiče vatmetar (eng. najpopularniji u vadžibi (arap. jedan od vaška (tur. predstavi. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vesicatorium) farm. u sav novac lozice i sednice). vedska religija najstarija faza indijski* religija. veduta) izgled. ali manje obavezne nego farbića. vegetalis) biljni. sekunda. U upotrebi i danas = 82. ostati ne radeći ništa. vehabiti. koji čini te bilje raste. vegetabilitet • (nlat. tj. velikih filozofskih sistema Indije.veduta (ital. vedette. ljuljajući se. Yajur. watt) el. vesica urinaria). puši. Wb) fiz. vesica) aiat. biljke. 4. watt. Sama-. slavan glumac ili čuvena glumica. (pri kartanju). tj. najstariji vunu. živeti koliko da se živi. vrsta melema u obliku šipke. bujanje. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. spomenici sanskrtske književnosti. koji životari. up. puter i sir. stavljam sve na kocku. izazivanje plikova na koži radi odjaja. videre) voj. sve vegetacija (nlat. narednik. slačica i sl. za popunjavanje oblika tela. istucanih zelenih bubaka (špan- . slika grada ili osobenost biljaka. 2. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. reproduktivnom sistemu). jedan od šest kolebljive. vegetatio) bog. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. stražar na bedemu tvrñave. straže. vegetabilia) pl. grč. mlečnim prerañevina-ma i jajima. Watte) pl. vegetarijanizam. (nlat. konjanik stražar. mirisa i crnkast.554 kg. bešič-nik. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. živeti o biljnoj hrani.) jedinica za suprotno. tj. životna snaga biljaka. svete veber (skr. vacillante) muz. vegetativni živčani sistem znat. E. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. sprava za rastenja. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vegetus živahan. u zičaru V. Veberu (1804—1891). znak 1 Wh. vegetabilki život život biljaka. organa. vesicantia) pl. živeti životom načeto (ital. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. simpatikusnogcela. filozofije. ned. životariti. koji vezika (lat. rasti kao vahtmajstor (nem. med. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. užem smislu. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. prospekt. va tu (fr. povrće. lat. ve (eng. u vezi sa rastenjem. vedetta. vegetarijanac (nlat. vegetabilitas) biljna priroda. vahabiti (arap. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. vačilante (ital. sposoban (ratna lañica). fig. umeci od vate tla). poz.141 vezikator vatmen (eng. čio) tela. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. vae victis) jao si ga pobeñenima. vid) „znanje". izviñač biljnom carstvu. vegetalan (lat. pristalice religioznog pokreta bilje. starešina biljka. vegetirati (lat. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vaccetto) muz. vegetabilis) biljni. vegetabilna pozorišta „zvezda". sistema ind. va tout) igram u sve. 3. vegetabilije (lat. vezikator (nlat. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. autonomni nervni sistem. zovi. mćtron) fiz. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. deo nerv-nog vatsat (eng. u Arabiji koji su. pristaništa. jednostavnosti.) „kraj Beda". biljni svet. rastinje. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. hrana biljna hrana. vegetus) l. vegetare oživeti) živeti. pelce-ra. sposobnost ra-stenja.

velleite) tih. električna struja itd. veloče (ital. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velarije pl. velveret. velum (lat. up. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda.) anat. velaran (fr. vesicularis) mehurast. velox brz. tako postoji i veksir-doza. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). uznemiravanje. razastrto radi zaštite od sunca. venalitas) potkupljenost. vezirat (arap. veloutine) kozi. vrsta nekeplovanog mančestra. podmitljivost. zlostavljati. velutina (fr. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. slaba i nejasna težnja. velvetin. veksla (nem.) kinjiti. terpentina. koji se tiče lova. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. grč. velveteen) trg. v. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velarij(um) (lat. želja na čijem se ostvarenju ne radi. otkati) u vidu somota. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. izgovor. welter velika težina) sp. velouter) raditi (ili: izraditi. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. vena kava (lat. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velutoar (fr. šećera. honorar koji prima umetnik za svoje delo. točkaš. nad kojom se zapali kašika ruma. kadifa. k. eng. velocipede) točak. veo. upravljena veličina. velter kategorija boksera tetkina 63. plućna vena. veloce) nuz. supr. mešavina od crnog ili crvenog vina. zadnjonepčani glas (g. velosiped. velar (fr. dosañivanje. arterija. zadnjonepčani. fina alansonska čipka. dati tkanini izgled somota. vena cava) anat. lat. zadnje. vekna (nem. velours) somot. prodajnost. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. veločisimo (ital. ubrzanje. velocitet (lat. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). pergamentu slična hartija. somota-sta pamučna tkanina. izmišljen razlog. vena poetica) pesnička žica. velin. vena (lat. tur. sila. velarizacija (fr.. veksir--kocka. uzne-miravati. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. u obliku mehurića. somot. fina i glatka. biciklizam. kinje-nje. peckanje. vendetta. staza za velosipedske trke. velvetin (eng. pedis noga) v. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. . hitrina. Wecke) hleb duguljastog oblika. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velveret (eng. mastiksa. velluetum) trg. pes. venalitet (nlat.5 do 67 kg. veker (nem. velur de koton (fr. vecchio conto) trg. velo (fr. velementum) pokrivalo. velleitas. vektor (lat. vendeta (ital. šuplja vena. hitro. vena poetika (lat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. veloutoire) slik. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velur (fr. vexatio) zlostavljanje. pesnički dar. dosañivati. wazer. velocitas) brzina. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. dovodnica. supr. volja koja još nije prešla u akciju. fr. smole. h). vezir (arap. velament (lat. npr. venatorius) lovni. teška. sport) v. lovački. Wechsel) menica. velociped. skalar. mučenje. bicikl. veksirogledalo. Wecker) budilnik (časovnik). meko nepce. up. rudi-mentarno htenje. vrlo brzo. velox brz. velen (fr. vena porta) anat. vena porta (lat. vekio koito (ital. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. veleitet (nlat. cimeta i paprice (korijandra). grč. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velours de coton) pamučni somot.. brzino-metar. velveret) trg. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. pesnička snaga. všloce brz. metron) sprava za merenje brzine aviona.vezikularan 142 vendeta skih buba). velodrom (lat.) fon. vin brule) kuvano vino. vena) anat. vitulus) pergament od teleće kože. velosipedist(a) (fr. lat. vena arterioza (lat.) zvanje i vlast vezira. velar. velaire) gram. brzina. veksacija (lat. mučitelj. nlat. velox brz. kore muškatnjaka. stari račun. tkati.) gram. štruca. velours satine) atlasni somot. velutirati (fr. velosiped (fr. velur satane (fr. vector) kat. velocissimo) kuz. prohtev. velosimetar (fr. velter (eng. velvet. reumatizma i DRvezikularan (lat. venatoran (lat. vrsta štofa sa dugom dlakom. žutog voska. zadirkivanje. kupllvost. ven brile (fr. ili lovca. velosport (lat. velociped (lat. kadifa. veksir (lat. vena arteriosa) anat. brzo. velvet (eng. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna.

ventilirati (lat. lekar za venerične bolesti. kum venija (lat. lat. vendicija (lat. fig. svestrano razma-trati. pijaca. zadak. lovačka kuća. venerabilan (lat. venerabilis) veoma pošto-van. polio zaražen. venerija (fr. Vendi. veneficus) onaj koji spravlja otrove. ventilare) obnavljati vazduh. naredba. predavanje. alta vendita) visoka loža karbonara. rezanje) med. ventralan (lat. vingt-et-un) „dvadeset jedan". nlat. Venus) mit. venetromboza (lat. ventriculus) anat. nem. trg. mehanička naprava. v. časni. Venus. venozan (lat. venedički mletački. ventozitet (lat. Venedi v. Venus Venera. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. tj. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. veneracija (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. nadimanje. sectio sečenje. sa dopuštenjem. venerolog (lat. venerie. ledenica. zborio mesto. ventrkku-li kordis (lat. venski. venereus) med. veni. ventilacija. obožavanje. ventrilokvenciJa (lat. videh. venski. vendere prodavati. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venari loviti) 2. ventilacija (lat. venire doći. boginja lju-bavi. dozvola. prečasni. fig. koji se tiče trbuha. ventiliranje v. venerija (lat. vetrokaz. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venter (lat. zalistak. vent-en (fr. veniat neka doñe) prav. fig. naziv za polne bolesti. venedienne) trg. trbušni. gasove. sit venija verbo (lat. Venus. Venedik. venevozan (lat. ventile) oduška. vetriti. venija docendi (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. komore srca (desna i leva). tečnosti. vena. ventilator (lat. venefik (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. venta. ventrilokvija. venenosus) otrovan.u. obično od metala. grč. nlat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. odobrenjem. venia) odobrenje. veni. polio bolestan. spravljač otrova. prethodno pretresanje. Venera (lat. triper i meki šankr. dostojan poštovanja. boginja l>ubavi) 1. venija legendi. koji nadima. v. uopšte svaka šupljina na telu. venia legendi) v. precenjivanje imanja koje treba deliti. venesekcija (lat. reč) med. one koje se najčešće prenose snošajem. grč ep. puštanje krvi iz vene. venski (lat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. tj. vendita (ital. venta (šp. venedjena (fr. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. strahopoštovanje. venija legendi (lat. ventarola. vendita prodaja) mesto gde se trguje. sit venia). provetravati. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma).. vidi. grudva) med. venenum facere otrov spravljati. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venter trbuh. fig. ventilogij(um) (lat. veneratio) duboko poštovanje. ventus vetar. vena. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. načiniti odušku na čemu. med. Venedik. venerologija (lat. pare i dr. ventarola (ital. provetravanje. tj. ventralis) aiat. ventositas) med. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. koji se tiče vena. otuñenje putem prodaje. bona venija ili kum bona venija (lat. alta vendita (ital. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. ventosus) vetrovit. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. lat. Venus Venera. dopuštanje. želudac. nagomilanost vetrova u želucu. venenum (lat. fina vrsta tkanine grodetur. venija (lat. naročito sifilis. vena) znat. koji pripada trbuhu. vetropirstvo. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. vetrokaz. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. neko pitanje pretresati. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venija docendi. ventil (lat. ajni. veledostojni. vici) „Doñoh. venozan. koji se nalazi na trbušnoj strani. bogat venama. ventrikulus (lat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venter) znat. ventriculi cordis) pl. venerabile (lat. venijat (lat. objašnjavati u tančine. ventiliranje. veneričan (lat. koji pripada venama. logos govor. snabdeti ventilom. ventilator) vetrilo. pun vetra: med. bona venia. grč. lat. pobedih!". Venedik (tur. trbuh. lov. vici (lgt. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. častan. lovl>enje. ventozan (lat. poziv pred sud. venditio) prodaja. koji truje. vidi. hajka. sprava za obnavljanje. . neka je dopušteno reći. zgrušavanje krvi u venama. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). Vindi). loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venenum) otrov. venosus) alat. vetrovi-tost. venia aetatis) prav. venenum otrov. vetrenje.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. v. loža. ventus vetar. venija etatis (lat. mehana. grč. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. rpaij. thrombos grumen.

potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. poduži komad bele tkanine koji. sastavljati protokol. bujica reči. Venus vulgivaga. pun reči. bukvalnost. verbum. tanji sloj nečega. na ostrvu Milosu. prijatno.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. ispravnost. oblju-ba. verberacija (nlat. oblaka.). vere. fig. nepohotna ljubav.1820. nlat. zastor (od magle. otvoren trem na kući. vers blancs) pl. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. trošenje reči uludo. verbi kauza (lat. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbum. verbalist(a) (lat. baranda. svačija »sena. omotač oko nečega. od reči do reči. verbalizirati (lat. fig. prebačen preko glave i niz pleća. sastavljanje protokola. verbum (lat. verba) pl. nlat. Veneris) mit. astr. verbatim) pril. što ometa da se nešto sazna. ventrilokvencija. Zornjača (Fosforus). verbalis) koji se sastoji od reči. neveste nose na venčanju. verbozitet (nlat. Venus pandemos. šibanje. nlat. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). varanda) doksat. parenje. verbum auxiliare) gram. stihovi bez slika. verbum aktivum (lat. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. mati Kupidonova. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. usmeno. verbalna injurija prav. opširnost u izlaganju. ljubav koja se svuda skita. 3. verbi causa) na primer. služi. venter. ventrilokvist(a) (lat. nota jedne vlade drugoj. verbum anomalum (lat. govoriti. doslovno. vantuza. fig. verbalna nota pol. šamaranje. verbum) gram. uzvišena Venera. verbatim (lat. polna ljubav. razvratnica. usmeni. Venus vulgivaga) obična pohota. verbalna egzegeza objašnjenje reči. mala vena. ventouse) ned. Venus (lat. veracitas) istinitost. doslovan bukvalan. Venus pandemos (lat. fiz. fenyii) bog. umilno. pričanje utaman. verbum reč. Venus. pomoćni glagol. . odložim glagol. verbi gracija. verbaliter) pril. gram. glagol. grč. 2. kao znak žalosti. doslovno. verbosus) rečit. sada u pariskom Luvru. ulična ljubav. koja se vidi i po danu. verberatio) batinanje. blagoglagoljivost. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. venusto (ital. tući. verbalnost v. veranda. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. usmeno raspravljati. veras (lat. verbalan (lat. ljubav prema istini. trućalo. naklapanje. velo) l. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. tj. zvezda Danica. tumačenje reči. mali krvni sud. batina-ti. Večernjače (Hespe-rus). up. v. nešto što prikriva stvarnost. Venera. v. verbositas) prekomerna rečitost. nepravilan glagol. venula (lat. iš. Venus. nečed-nost. fenyo. prekla-palo. »sena Vulkanova. venula) znat. verodostojnost. od reči do reči. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. v. sskr. verbi gratia) v. Venus uranija (lat. verbum deponens (lat. pričati utaman. realna injurija. uvreda nanesena rečima. lepotica. gei. versus) poet. venica. rañen u P veku pre naše ere. pismeno saslušavati. mlaćenje gloginja. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. uzvišena. koji se tiče reči. verbozan (lat. besmisleno ponavljanje reči. opširan (u pričanju ili izlaganju). pismeno saslušanje. potresati. trućanje. kleka. veratrin (lat. radni glagol. ventuza (fr. klekinja (drvo i plod). verbalizacija (lat. bukvalno. pohotljivost. verbi kau za. verbum anomalum) gram. verbum activum) gram. fig. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. nakla-pati. verbigeratio) med. govoriti u vetar. verbalizam. veratrum) hem. verbalitet (nlat. verbi gracija (lat. radi primera. Venus vulgivaga (lat. verax koji istinu govori. verbigeracija (nlat. verbalna definicija objašnjenje reči. pronañen . verberare) šibati. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. glagolska reč. verbum) pričalo. ver blan (fr. pan-demos) v. verbalitas) doslovnost. glagolski. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. mraka i sl. kazati i sl. gram. čista. verberirati (lat. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). istinoljubi-vost. verbalizam (lat. venusto) muz. verbali-sare) prav. veo (ital. veranda (eng. Zornica. grč. u obliku masti. veka (mañ. uranios nebeski) visoka. poet. verbalisatio) prav. ljupko. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbum auksilijare (lat.. verba (lat. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. od reči do reči. veracitet (lat. razvučenost (stila). požuda. supr. veran liberi. Venus. ljubavnica. verbaliter (lat. odredba reči. kao plašt.

). verzacija (lat. glistav. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. proveravati. versura) trg. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. verbum imperso-nale) gram. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. versio. rumenilo (za usne. pa onda potvrditi ispravnost. vertere obrnuti. porotska odluka. tur. versali. versatio) okretanje. bojati se. verzija (nlat. zanos. verbum passivum) gram. ital. prelazni glagol. vere. bolest od glista. u vatri pozlaćeno srebro. vermikularan (nlat. proña robe. fil. tj. eng. veredictum. vergula) kuz. med. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum intranzitivum (lat. tip. veresija (tur. overavanje. veresi) kupovina ili prodaja na veru. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verzikolorav (lat. prevod. verso sciolto) v. raditi na čemu. versus) poet. verem (arap. verminatio) med. lat. nepotpun glagol. sušica. verdict) prav. veritas. prevod na maternji jezik. glisna bolest. istine. na obratno j strani (lista). ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. fermati. tuberkuloza. verzio in rem (nlat. pozlaćen bakar. verzifikacija v. grč. V. versus) pl. neprelazni glagol. vitrum staklo) lažan dragi kamen. fr. obrtati robom. presuda. zool. obrt. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. verificator) utvrñivač istine. pregledati (račune. vergi) porez. verzo folio (lat. versus istinit. versio in rem) prav. harač. verenda) pl. (nlat. veritas juridika (lat. vermes (lat. verminacija (lat. vericle. v. verziran» (lat. vatrenocrven dragi kamen. zamah. lat. vermes) pl. obraze). waram. vero. vermati (tur. vičan čemu. stvarnost. rumenica). obrnutost materice. verzio in rem. verbum primitivum (lat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. vešt. menjanje. verzali (lat. verve) polet. veritas (lat. da zahteva naknadu vrednosti). družiti se. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. jad. zanimati se čim. 2. v. pesnik koji piše slobodnim stihovima. vergl (ital. versio in utilitatem) prav. baviti se. verem) l. verso folio) na drugoj strani. verzurirati (lat. verbum tranzitivum (lat. verbum transiti-vum) gram. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. primitivum. versifikacija. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. versicolor) raznobojan. verizam (lat. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. veritas juridica) prav. okrenuti) inačica jedne pripovetke. verificirati (nlat. mešanje poverioca. slikarstvu. veritet nekog potraživanja. verikl (fr. koji boluje od glista. veriste) umetnik pristalica verizma.) poštovati. obrtanje. tuga. crvolik. verkštat (nem. književnosti i muzici moderne Italije. bezličan glagol. vermej (fr. verz (lat. v. onaj koji nema svih oblika. ili.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. veritas) istina. veritet. verminozan (lat. verite) istina. polni organi. up. gliste. versio uteri) obrt deteta u materici. versura) vršiti promet robe. overiti. npr. verist(a) (fr. verbum intransitivum) gram. vermijon (fr. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. punomoći i dr. verificatio) proverava-nje. vergija (tur. veretizav (arap. ver-librizam (fr. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. zool. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. ital. žar. putem iskustva. šaren. vermis. overilac. verificare) proveriti. utvrñivanje pravog stanja. verbum primitivum) gram. versari) dolaziti u dodir. verminosus) med. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. versi liberi. istinitost. pravna istina. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. pun glista. Werkstatt) radionica. plaćanje duga zajmom. promet. dokumente. vitriculum. verifikacija (nlat. iskusan. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. prodaja na kredit. izvež-ban. verziran (lat. verzo šolto (ital. verenda (lat. verdikt (lat. hipoteze. verv (fr. zazirati. Vermaht (nem. waram. verbum inhoativum (lat. obavešten. ver-librist(a) (fr. sprava za ispitivanje jačine metala. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verbum impersonale (lat. verifikator (nlat. vermeil. versatus) upućen u nešto. danak. 10 Leksikon verzura (lat. vermicularis) crvast. veritet (lat. verbum pasivum (lat. odluka. verbum defectivum) gram. verzio in utilitatem (nlat. . promena. verbum inchoativum) gran. trpni glagol.

verotipija (fr. neka se obrne (list). astr. versificator) stihotvorac. vrsta. vertatur) neka se okrene. verz. versatilitas) prevrtll-vost. prestonice francuskih kraljeva. versificirati (lat. izreka iz Biblije. stihoklepac. versus memoriales) pl. versare okretati. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. stih. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. verticitet (nlat. vir. crvast. vsrnilitet (lat. vermifuga. vermiforman (nlat. bradavica. vrsta finih talijanskih rezanaca.) v. kičme-ni. verticalis) kat. tip. vere (lat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. bradavičav. versus memorijales (lat. vertikale (nlat. verfen geol. verofon (fr. glava. vertebrata) pl. praviti (ili: pisati) stihove. odvesan.čas. strofa. npr. velika početna slova. versificare) staviti u stihove. 1672—1789. typos oblik. verticitas. verte (lat. glazirati. pršljenski. veronal fark. vermicelli) pl. versificatio) stihotvor-stvo. matematičaru Vernier-y (1580—1637). 2. verol (fr. verrucositas) med. kolebljivost. nlat. vemalis. promenljivost. vertigo) ned. magnetne igle). Versaj (fr. neotesanost. sifilis. vertikalan (nlat. versetto. nesvestica. moć opredeljivala. vertebralis) zool. obrtati) prevrtljiv. vešt. vermiformis) u obliku crva. veruka (lat. presvlačenje nekih životinja. koji izaziva vrtoglavicu. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. ver) pr. fr. rtenjačni. . niz metrički sreñenih ritmova koji. ulagivanje. versi liberi) pl. asonancije ili aliteraiije. versatilitet (nlat. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. verte) okreni. brava. versus cancrinus) post. vermoute. vrsta nonijusa. verticalis) uspravan. okretan. stavljanje u stihove. slobodni stihovi. VI 1919 (Ver-sajski mir). verole. obnavl>anje. bradavičavost. vrtoglavica. lekovi za isterivanje glista. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. variola) tec. ned. dovitljivost. vertebrata (nlat. versikul (lat. fig. prostota. versi liberi (lat. versifikator (lat. premazati firnajzom. predstavljaju celinu. vernatio) podmlañivanje. se. zool. vis. sedište republikan-ske vlade. vertiginozan (lat. prolećni. vertex) vrtlog. perpendikularan. svrab. verset) kitica. vernisaž (fr. versifeks (nlat. verthajmovača. nem. skidanje svlaka. versatilan (lat. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. vsrsali (lat. fr. šuga. teme. upravljanja (npr. crvići. prava linija. dati (ili: davati) sjajan izgled. versus) poeg. vermifuga (nlat. versija v. tj. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vsrnacija (lat. pretposlednji kanonski . verruca) med. breg. vrtoglav. vernije (fr. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. versus kankrinus (lat. u pravcu dejstva Zemljine teže. verticite) fiz. verteks (lat. vertebralan (nlat. izbijanje mladica u proleće. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vertere. početak geološkog perioda tri-jasa. vesper (lat. vertiginosus) l. užina. okret-ljivost. promenljiv. vrh. okomit. verre staklo. obrni (list). vertigo (lat. versta (rus. verukozitet (nlat. versatilis. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vertikalan položaj. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. 1871—79. zvezda Večernjača. verzija. up. naročito na oku. vernir) lakovati. vernier) geom. vernirati (fr. vertiko (nem. stožer na nebu. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. verseto (ital. grč. vernilitas) ropsko ponašanje. kovitlav. remedia) pl. nauka o stihovima. kičmenjaci. verre staklo. stihovi bez slika. zmija. račji stih = palindromos. versifex) nadripesnik. versifikacija (lat. verrucosus) med. uspravna. grč. 2. koji pati od vrtoglavice. nazvana po svom pronalazaču. koga je uhvatila vrtoglavica. pun bradavica. pravl>enje glupih šala. berlinskom stolaru Vertikou. veras. . verukozan (lat. pesnik. vertatur (lat. lik) prenošenje fotografija na staklo. nazvan po pronalazaču. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). tj. vesnjanka (rus. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. pomoću rimovanja. pisac stihova. pravljenje stihova. verthajmica. vernalan (lat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. versiculus) mali stih. crvolik. vermug (fr. versus) št.

zastupnik. veto (lat. Wasche) rublje. vestitura) oblačenje. vecozo (ital. glas r. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vestalinke. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vibratorius) treperav. Vedžvudu (1730—1795). odbacujem. marveno lekarstvo. vehemencija (lat. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. Vetus Testamentum) Stari zavet. med. vehikl (lat. tragovi. vestalke (lat. vestales) pl. iznositi prljav veš. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vezzoso) muz. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vibrant) ustreptao. vestibil. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. haljinarnica. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. liberum veto (lat. njihav. mrtvilo. vija. veto zabranjujem) lipti. veterinar (lat. farm. vestis odelo.divlji zapad". vehementnost. sprovodnik. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. tragovi nogu. vestibule) trem. vibralitet (nlat. šerifi. haljinar. nežno. vestijar (lat. Vesta). fig. čovek ostareo u službi. provodnik. wakil tur. bušenje betona i dr. pustolovi. vestern (eng. odeća) trgovac haljinama. Palas 1802. vibratoran (lat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. njihati se) 1. neobuzdan. vešplav (nem. zabran-ski način. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. ne primam. vestalke. veto) zabranjujem. vestibul. zakalućerivanje. strastan. veš (nem. trepereći. fr. vod. vibrare trepereti. bila je živa zakopana. škola za marvene lekare. vibrater (lat. via) v. vehemens) žestok. zaveta. meko. predsoblje. mlitavost. nazvana po pronalazaču Dž. vestitura (nlat. 2. vibrare) l. garderoba. veteran (lat. nlat.. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. veterancija (nlat. veterancija. predvorje. isluženi vojnik. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. prevozio ili prenosio sredstvo. vetus star) stari vojnik. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. stražar. vestibil (fr. fajansa. planetoid otkriven 1807. plah. vehementnost v. vestalinks (lat. ako se koja ogrešila o nevinost. prenosilac. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vecozo. vehementia) žestina. njihanju. grč. vehementan (lat. vestibulum. v. neobuzdanost.. vehabiti (arap. teh. vedžvud (eng. vekil) punomoćnik. veterinarius) marveni lekar. g. veterina (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima. čednosti. vibrant (lat. žustrine. (Ceres 1801. vestigia) pl. vestales) pl. Juno 1804. drhtav. vestigije (lat. vezzosamente) muz. vestibul (lat. spisi St. kauboji. vecozamente (ital. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. treptaj™. vestiarium) soba gde stoje haljine. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vibralitas) fiz. vestiarius. veteranstvo v. letargija. takav je. veteranus. 2. vibrare vitlati. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. Vetus testamentum (lat. vatren. njihavost. ode-vanje. vehiculum) kola. oblačionica i svlačionice. treptav. vestijarij(um) (lat. ili odbijanje. domaće sloge. silovi-tost. fiz. Vesta) mit. vestibule) v. vibrantan (fr. blago. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . Waschblau) plavilo za rublje. fig. srpskohrv. u ustavnim državama vladaoci imaju. da se njihaju. stari ratnik. sredstvo za prenošenje. njihati. veteranstvo. živinar. treperavost. preobuka. via (lat. revolveraši. oblik i dr. vehemencija. fig. vibrator (lat. vibrare. vecozamente. vestigium. plahovitost. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. ulaz u kuću. . vetativ (lat. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. phone glas) muz. fiziol. rimska boginja ognjišta. vehter (nem. bolesna želja za spavanjem. astr. većil (arap. stanje jednog veterane. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. nekad turski ministar. vibrafon (lat. žustar. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vatrenost. veterinarski fakultet. Indijanci. veternus dremljivost) med. tre-pereti. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vahabiti. veternus (lat. koji se sastoji u trepe-renju. Wachter) čuvar. npr. vibrare tresti. dremljivost. stope. vibrato (ital. način zabrane. obično destilovana voda. vibrato) muz. Vahabi) up. dršćući.

živa reč. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. opreznost. da cveta. vigilija (lat. usmeno poučavanje. pun »sivotne snage. marketender. v. da živi. fina. vibrioni (lat. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). fig. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. usmeno. žestina. jak. srdobolje. vigere. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vibrograf (lat. vi vat) živeo! vivat. kreskat. protivnici torijevaca. da raste. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). oviparan. vibrogram (lat. sakagije i dr. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. up. vigor (lat. vibratio) fiz. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog.). bri»sljivost. vibrirati (lat. vivus živ. viviparija. slobodnjaci. zoološka bašta. vive r (fr. viviparizam zool. fulgura frango) „Žive dozivam. zavojite bakterije. zverinjak. vivacissimo) kuz. nlat. whiggism) načela i program vigovaca. obično od bivolskih koža. grč. v. vitlati. živahno. klaćenje. ragege rañati) zool. trepereti. floreat (lat. treptaj. krepkost. pažlji-vost. treperenje. pogledaj. vigilia) bdenje. kolere. vrlo živo. vivo) kuz. vatreno. vivipar (lat. viviparija (lat. sve»s. žar.) budan. kon viveca. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vivant! (lat. vivat.. viviparizam. rastao. sector koji seče) naučnik koji para. sprava za posmatranje treperenja. vivandjerka (fr. brižljiv. marketenderka. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigilans) stra»sar. viva voks docet (lat. da- . bonvivan. vivacitet (lat. vibrografija (lat. vibrare trepereti. vivificatio) oživlja-vanje. vivat (lat. vivačisimo (ital. pažljiv. živost. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). up. prijatelji slobode. dan uoči praznika. vide. vivisektor (lat. sa žarom. pukovska krčmarica. graphia) fiz. vigoroso) muz. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. sravni. vivifikacija (nlat. oprezan. kon vi-gore. vigor) »sivotna snaga. izazivači kolere. vigilantan (lat. vibriones) pl. vivus živ. vigovci (eng. vivo (ital. nauka o treperenju zvučnih tela. v. obazriv. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vivus živ. vivipar) hol. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl.. živom rečju. bdenije. vigilant (lat. njihanje (šetalice). grapho) fiz. skopeo gledam) fiz. viva voce (lat. vigilancija (lat. naročito medicinskog ispitivanja. svilaste vuna ove ovce. u opasnim vremenima. gramma crta) fiz. smotren. grč. vigogne) peruanska ovca. vigorozo. viva voće) živim glasom.vibracija 148 videant konzules. videant konzules . vivisecirati (lat. krepko. silno. uporedi. paratifusa. vivace) ouz. fonautogram. viva vox) živi glas. noćno straža-renje. snažno. vivos voco mortuos plango. vide (lat. vibracija (nlat. jačina. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vivus živ. članovi engleske liberalne stranke. viva) živeo! viva voks (lat. eupr. grč. vivos voko. vigorozamente. silina. vigorosus) snažan. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vibrare. Vidalova reakcija med. vivus »siv. vibrare. silan. navečerje. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. (lat. up. vivače (ital. vivo. vivandiere) vojnička. npr. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). tj. oživljenje. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). up. up. vivače. vigonja (fr. vigorosamente) kuz. floreat) živeo. živa reč ima poučnu snagu. tj. viviparan (lat. što življe. vivisekcija (lat. oscilacija. pukovski krčmar. drhtanje. nastojnik. vigizam (eng. vibroskop (lat. up. viva vox docet) živi glas poučava. klatiti se. vibrare) drhtati. mahati. viva (ital. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. živahnost. podrhtavanje. up. ovipar. lama. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. treba da ga budno čuva. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). videre) vidi. fonautograf. nadzornik. živahno. mortuos plango. fulgura frango (lat. kratke. krepak. viva čitaš) životna snaga. vigilantia) budnost. mrtve oplakujem. veoma brzo. grč. živahnost. vigorozo (ital. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. čuvar. vibrare. vivandje (fr. vigorozan (nlat. njihati se. vigorozamente (ital. vibrare. munje lomim". tj. whigs) pl.

halucinacija čula vida. karta sa imenom. vizavi (fr. prizor. fr. očevidnost. prema čemu. jasno. utvara. kao što se lako može videti. zakonskim sredstvima. visitare. sanjalica. vizuelan (fr. fig. preko puta jedno od drugog. voj. visitatio) posećivaše. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. putem pomilovanje. pregled. težiti za nečim. vidi docnije (u knjigama). pregled. očiglednost. slika uobrazilje. vizantinizam (grč. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. poho-diti. visionarius. overen prepis. vizita (fr. kao kh. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. prijavnica. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. pohañati. pro vidimacione (lat. copia vidimata) overen prepis. pošto su viñena. bizantini-zam. zanesenjak. vidit) video je. visum) ono što je viñeno. videlicet =videre licet) pril. vidualicij(um) (lat. 3. pr. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. nadzornik imanja. vidni. vis-a-vis) lice u lice. takoñe: viza. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. npr. predstava koju smatramo. prekoputa. up. za stvaran opaža]. prikaza. in vija jurio (lat. priviñenja. onaj koji može duhom da vidi. dići i spustiti. vidimacija (lat. pregledanje (lekarske. vizitkarta (nem. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. spram čega. kopija vidimata (lat. odrediti zapreminu posude. vidualitium) prav. mišljenje. kratak ženski ogrtač za posete. visiter) pregledati. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. visum) opt. npr. uzeti na nišan. videatur (lat. vizionar (nlat. vide supra (lat. vidi (lat. vizirati (lat. smotra. 3. nišanska gajka. vidimer) staviti na nepggo vidi. fig. poseta. viza (lat. gledanje. praznim. vizum (lat. pasoše). imati u vidu što. vizitator (nlat. visio gledanje. visitator) posetilac. viduitet (lat. preko puta od druge osobe. carinsko). pričina. vizura (lat. kad sede. vidimiran. posetiti. vidi) video sam. zagledati. visiera) l. očigledan. gañati. sproću čega. osamljenost. 2. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. pojava. smerati nešto. nišaniti. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. opsena. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). visio. nlat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. razumljivo. grč. moralne beda. primetan. . na adre-sama: preko. način. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. poha-ñanje. via.. overiti putne isprave. Byzantion) v. zvanjem i mestom stanovanja. pretresa™. visuel) v. putem milosti. fr. obudovelost. vizitacija (lat. vizualan. vidit (lat. udovički deo. vizibilitet (nlat. vija (lat. uobraženja. treba videti. videatur) neka se vidi. pri-državač listova. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. malo kanabe za dve osobe tako da su. visum viñeno. visibilis. čini se. vija gracije (lat. zvanična overa. nalaženje. vide supra) vidi gore. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). 4. udovičko stanje. tenakl. fr. 2. pregledava akta. vizibilan (lat. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. tj. in via juriš) putem prava. vidi niže. poho-dilac. videre) viñenje. prema potrebi. vizis aktis (lat. očevidan. rgo vidimatione) taksa za pregled. videtur) izgleda. visionaire) vidovnjak. pesnik. 5. okrenute jedna drugoj. vizir (ital. naročito potvrda da je prepis veran originalu. visis actis) prav. prezimenom. polaznik. via gratiae) prav. vizitira™ (lat. naspram. izvršiti pregled. primetnost. izvršiti pretres.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. vija Beograd preko Beograda. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vizionoskop (lat. overa jednog akta. uzana kočija sa dva sedišta. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. videre videti. sanjarija. viser) l. posećivati. visualis) ont. visite) poseta. vide infra (lat. vide infra) vidi dole. lekarska poseta. vidi ranije (u knjigama). via put) sredstvo. videlicet (lat. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. naravno. visere gledati. nišan. visibilitas) vidljivost. vidimus. staviti vizu na pasoš i dr. vidi napred. psih. viduitas) udovanje. pregledane. predstava. vidimirati (lat. shvatanje. overavanje. vizuelan. fr. vizija (lat. Visit-karte) posetnica. videtur (lat. koji se tiče vida. za overu. vizualan (lat. kao im. udovištvo. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vidimus) videli smo. video. videre videti) vidljiv. fr. pregledač. vidimus (lat. pohoda. vizorij(um) (nlat. slika. vidua udova. visorium) tip. sravnili smo. pregledanje. vidovit čovek. očevidno. sravnio.

villa. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. vreñanje. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. IX u čast Venere i 22. vikar (lat. barovitog mesta i sl. biskupiji. vilayetli) zemljak. poslednja pomast. vilis jevtin) prost. vinalia) pl. viae-ductus) most iznad doline. kapelan. vigonja. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. victoriosus. vikler (nem. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. fr. ratnik. wilaya. vitalijanci. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). po naredbi svog vojvode (hercoga). a obično se provodi van mesta stanovanja. poputnina. neznatnije vrednosti. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vina (ind. nasilno. unižavanje. vivere živeti) način života. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. papijota. za bojenje vune i svile. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vilio-ris kondicionis (lat. vikend (eng. viktorijaorandž hen. vi mandati (lat. vila (lat. Vendi. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. kuća izrañena u obliku letnjikovca. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vivere živeti) pl. wickeln omotavati. victualia. odmenjujući. bili na zlu glasu kao gusari. izdržavanje.-tur. puta. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. victus et amietus) hrana i odelo. vikarija. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. od-mazdni. kapelanstvo. up. junak. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. samovlasno.) muz. viklifiti pl. hodometar. neznatan. osetljiv. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. farm. vikarijat. via facti) prav. villanelle. vicarus) zastupnik. IV u čast Jupitera. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). delokrug namesni-kov. viktus et amiktus (lat. vija fakti (lat. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. silom. fr. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vicariatus) v. slon. kazneni. namesnički. asteroid otkriven 1850. seoska igra. posednik vlastelinstva u Francuskoj. pesma uz koju se igra. namesništvo. pobednički. životne namirnice. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). željan osvete.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. korpus vile (lat. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vilis (lat. fr. vindikativan (nlat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. engleska teleća imi-cla. ville) letnjikovac. vilavela (fr. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vikend. biljna) vina. pokrajina. vindikacija (lat. na osnovu naredbe. vilj (tur. Wichse) mast za obuću. vicuna) v. naročito junak na moru. vikarijus apostolikus (nlat. viatorium) putomer. Viktorije (lat.. zamenik. tur. vikont (nlat. vikendica kuća za odmor. radi razonode i odmora. vileñatura (ital. viksati (nem. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". gusar. viaticum) putni trošak. od UŠ—XI veka. vina medikata (lat. ital. victualia) pl. samovoljno. viking (stnord. zaštićivanje. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. život na selu radi razonode. vilajetlija (arap. namesnik (pape. vikunja (šp. vicarius) namesni. provincija. vindicativus) osvetolju-biv. viktorije (lat. god. provodi na selu. imalin. vikingr) borac. vikarni (lat. viktoriozan (lat. u Engleskoj: niži sveštenik. prethodnika reformacije u XIV veku. smanjivanje vrednosti. vijatorij(um) (lat. victus. podgrof. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vikarna krvarenja med. Vindi v. sredstvo za život. vilifikacija (nlat. villeggiatura) letnje vreme koje se. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. male vrednosti. savijati) svitak za kovrčanje kose. viktus (lat. Victoria) nit. vikarija (nlat. vilayet) mesto roñenja. astr. viktualijanci (nlat. vicecomes. vicomte. vilstek (eng. vina medicata) pl. week-end) nedeljni odmor. medicinska (ili: lekovita. . hrana.) zool. po zapovesti. prav. rñav. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. vikarijat (nlat. vijatikum (lat. zastupajući. eng. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vike (nem. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vi mandati) prav. victorieux) pobedonosan. bez vrednosti. sličan mandolini. zavičaj. dijecezi itd. viktualije (nlat. up. patrijarha) u jednoj oblasti. vilajet (arap. letnja svežina. vinalije (lat. vikontesa (fr.

viola. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vincire) vrpca. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. violinum) hem. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. neobuzdanost. grč. brano. vincire. vigne. ital. vinczeller od nem. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vinovnik (rus. žigicama). fr. bog. kažnjavanje. vino tinte (šp. violeta (tal. tužba za zaštitu svojine. . metron) sprava za merenje jačine vina. sudskim putem tražiti svoje natrag. viole. nlat. vrstač. osramoćenje. doznačiti sudski. violare jus teritorijale (lat. postao insolventan. fin. žestina. veza. vinculum conjugale) bračna veza. dosuditi. violin (nlat. opijanje. viola di bračo (ital. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. izmešan s vinom. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. prav. preteranost. vindicta) osveta. viola d'amore) muz. mešavina plave ili crvene boje. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. primiti obaveze. združiti. violette) koji je boje ljubičice. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. viola (ital. viola di braccio) muz.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. plahovitost. vinum vino. grč. vinograd. v. vinklag (nem. obavezati se. u širini štampanog retka. u početku ili na kraju knjige. prinudan. ljubičica. Vindobone (lat. violentus) silan. up. phobeo bojim se) strah od vina. violentia) v. naprasitost. violet (ital. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. nasilan. ital. združivanje. vinja (fr. prekomeran. bog. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vino seko (ital. violatio) prav. vincula okovi) vezivanje. obesvećenje. desnom rukom. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. viola alta) muz. docnije samo sa sedam drevnih žica. slagačica. plahovit. poljska kuća. spa janje. vindjak(n)a (nem. mala violina. mržnja na vino. vindicirati (lat. prav. povreda prava. vino tinto) v. violentia) silina. čuvar vinograda. kažnjavati. violentan (lat. tužba zbog nanesene štete. vinculum) konopac. vinolentus) pijan od vina. up. vinkulacija (lat. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. petlja. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violencija. vindicare) osvetiti. vindikaciono pravo prav. braniti. letnjikovac. violica. sekt. vinum. štititi. vinovnik) krivac. sklon piću. violata (lat. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. spona. vinifikator (nlat. up. viola di vindikaciona tužba prav. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. naročito zanatlijskih. violetta) nuz. brak. prouzrokovač. vincilir (mañ. muz. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. ljubičast. pu-dar. brač-violina. violončelo. viola d'amore (ital. vinkulum konjugale (lat. vindikta (lat. vinolentia) pijanstvo. goropadan. vinktura (lat. višega (fr. vinculare) spojiti. gvint. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. slaže slova). viiolentan (lat. viola (lat. viola) l. izazivač. veza. violare jus territoriale) prav. koji se opija. pre no što je isplatio. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vitula) 2. Winzer) stručan vinogradar. sla-galjka (mala metalna pregrada. na pismima. sila. vinolencija (lat. ljubičica. violetan (fr. etiketa. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. nasilje. nlat. vinkl (nem. ljubavna violina. gšja-nost. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. gañenje od vina. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. violetto. preteran. prisiljavanje. vinum misale (lat. žustrina.. papiru. naprasit. violet) ljubičast. violata) obeščašćena. vinkulum matrimonii (lat.. oskrvnjenje. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vinometar (lat. viola di gamba (ital. vinkulirati (lat. vinkulum (lat. alt-violina. šp. silovana devojka. vinomer. viola alta (ital. viola alta. violacija (lat. maramica-ma). Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. svezati. vigna) vinova loza. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). violentnost (lat. veština spravljanje vina. od kojih su neke bile metalne. prestup zakona. sklonost piću. vinificator) proizvoñač vina. fr. takoñe: vindikta. viola di gamba) muz. Winkelhaken) tip. uže. vinctura. vinifikacija (nlat. žestok. violencija (lat. vrpca. ranije sa 12—14 žica. vint (nem. tinto.

violon (fr. viripotencija (lat. ali se tom sposobnošću ne koristi. mužev-nost. snaga) snažan. poremećaj u polnom razvitku kod žena. sposoban za dejstvo. virus otrov) med. virgineus morbus) med. po ital. okretati lañu. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virilna porcija (lat. muškost. virginitet (lat. violon) muz. violinista) muz. hlorofilin. prividan. uzajamno obračunavanje. violone) muz. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. viribus unitis (lat. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. spinet. jaja. malokrvnost. mor. šećera i začina. virilis portio) prav. virginalan (lat. trg. čednost. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. violoncello) muz. nastrojen za delovanje. violonist(a) (ital. prebacivati (ili: prebaciti. up. spolna nevinost. svirač u violinu. mogućan. virtuel. čelo. virtualitet (nlat. virilescentia) zool. silovati. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virola (fr. virilitet (lat. govor) nauka o virusima. bitna ili pojamna važnost. najmanja violina. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virilni glas v. nagao zaokret. viridis zelen) bog. koji je sposoban za rad. obavezu. violino) muz. svirač u violončelo. violino primo) muz. vii (eng. violare) povrediti. noć delovanja. viroze (lat.152 violina (ital. devojka. zrelo doba. prostim knjiženjem. virilist(a) (lat. e). valjanost. devičanski. čelični kalup za kovanje novca. vir muž. d. obepgčastiti. pogaziti ugovor. današnji kontrabas. devojapggvo. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virman (fr. virginal (lat. violine sekondo (ital. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. devojačka bolest. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. votum virile. fig. zrelost. logos reč. viribus unitis) sjedinje-nim silama. virement) fin. virgo) med. preneti. bledilo. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. sa prikrivenom snagom. viridarij(um) (lat. violončelo (ital. četvrtina violine. violina. virilizam (lat. violino secondo) muz. virilizam. viri potentia) muška snaga. virtualis) v. viridin (lat. prva violina. celokupnom snagom. ginandrija. narušiti. violoncello) muz. promene u karakteru. čedan. isplata koja se vrši bez gotovine. violirati (lat. čist. uobražen. muže-van. odvažan. gradila. supr. muškarača. up. viraginitet. violine primo (ital. virilis) v. odvažnost. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virtualis) sposobnost za rad. virtualan (nlat. devičanstvo. a. virgimtas) med. virginalis) devojački. virtuelan. obesvetiti. viraginitet (nlat. virus otrov. druga violina. virologija (lat. realan. virago) muškobanja. violine pikolo (ital. mirujuća ili drema-juća snaga. fig. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. whip) toplo piće od belog vina. bašta. Č>JGvršiti obračun. prestu-piti zakon. virage) ani j. virtuelan (fr. virilan (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. virago (lat. vi reskript (lat. bradatost. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). viper-in (eng. virement) fin. na osnovu naredbe. virilescencija (nlat. pol. oskrna-viti. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. »seneka sposobnost za stupanje u brak. violončelist(a) (ital. virilitas) muškost. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. deo nasledstva koji pripada pojedincu. vir muze) muški. virga grančica) muz. po zapovesti. svirač u violon. v. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). virmanisati (fr. virtus sposobnost. vi rescripti) prav. čistota. kružno spuštanje aviona. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. virpinija vrsta duvana i cigara. ćemane. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. zelena bojena materija u biljaka. viola di gamba. virtuelan lik virgo (lat. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. sposobnost. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. . dubok glas. virilis. vi presidii (lat. zarazne bolesti izazvane virusima. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virgineus morbus (lat. virilis) pol. virole) spiralni svitak u satu. fig. fiz. violiiist(a) (ital. devica. viraž (fr. mor. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. lat. viraginitas) fiziol. limunova soka. violino piccolo) muz. virgo intakta nevina devojka. instrument sličan klaviru. virtuelan lik ont. naročito kod ptica.

da luče otrovne produkte i da. duhovit. neophodan. nutrica. piće od čaja. gnojav. v. izazivaju oboljenja. virtuozan (nlat. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. sila zakona. celokupne zdravstveno stanje. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtuoznost (nlat. vrlina. vita) v. velika umetnica. vitalizam (lat. tj. viskozimetar (lat.) 1. pluća. fore mažer. svojstvo viskoznog tela. vitalis) životni. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. virulentan (lat. dro-ban. vis inertiae) fiz. viscacha) zool. creva. vis viva) fiz živa sila. otrovnost. are longa (lat. plemenit. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. viskozitst (nlat. viñenje. visceralis) utrobni. dostigao savršenstvo. snaga. virtuosis. virtus) muška snaga. Wurstel) vrsta male kobasice. sposobnost za život. ars longa) život je kratak. vis legis) prav. artikl. viski (eng. naročito u muzici. vist (eng. živ organizam. sila lenivosti. krepost. vis vitalis (lat. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vita brevis. viscosus. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vis) sila. mogućnih. vis attractiva) fiz. koji pomaže život. vis viva (lat. pokazi-vanje menice. vis apsoluta (lat. sposoban za život. sa životnom snagom. zarazna klica. vitalitas) životna snaga. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. vita brevis. tj. kod jednog naroda). Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. lepljiv. živahan. vis atraktiva (lat. oštrouman. vitalitas) v. vitalni osećaj psih. privlačna sila. fig. virtus (lat. pun ljutih i opakih sokova. otrov. menice. vi-skoznost. moć. hrabrost. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. virtuoskinja (ital. fig. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. u našoj svesti. virtuoz (nlat. viskača (šp. med. životnost. viscidus) židak. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. viktualijanci. vispren (rus. snalažljiv. virulencija (nlat. virulentia) med. odličan. pome-ranja napadnih tačaka. šećera. fig. virtuositas) savršena veština. jedak. prosečne trajanje života (npr. muškost. tvrdoglav. vis armata (lat. vis armata) oružana sila. up. snaga koja dejstvuje. jetra itd. kinetička energija. virulentus otrovan) med. vis probandi) dokazna snaga. opšti osećaj života. viscositas) fiz. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. viskoznost fiz. tegljivost. vis (lat. a vista (ital. grč. veoma važan. zagrižljiv. viscidan (nlat. tok života. vitalitet (lat. viscum lepak) te-gljiv. utroba. a vista) odmah po viñenju. pristalica vitalizma. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. virus (lat. bitan. zakonska sila. tj. virtuelna žiža ot. snaga dokaza. savršen. onaj u kome se ogleda. viscera) pl. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis inercije (lat. lepljivost. vista (ital. vis legne (lat. visceralan (nlat. verovatnoće življenja. kurikulum vite. zecu slična južnoamerička životinja. drob. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. vis vitalis) životna snaga. mogućna. vita (lat. vitalan (lat. viršla (nem. vista) trg. koje predstavlja važan trg. vis absoluta) prav. onda je zbir virtuelnih. naročito lakova. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). na taj način. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). gust. vešt. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. tj. virtuosis) valjak. viršafterica (nem. poglavito u tehničkom pogledu. limuna i crnog vina. vlast. vitalitet. naročito srce. gnojenje rane. koji se tiče života. virus otrov) med. vitalist(a) fil. ulja i dr. vis maior) viša sila. jetkost. otrovan. otporan. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. viskozan (lat. uvid. valjanost. virus otrov. 2. vita život) životopis. naročito u muzici. zagrižljivost. vis probandi (lat. unutrašnji or-gani životinjskog tela. uzvišen. fig. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. viskozitet. vitalijanci (lat. viscum. pun žestine. vojska. vis major (lat. vir. opšte stanje našeg organizma. vitalnost (lat. ital. oživljavajući. viscera (lat. viskoza (lat viscum lepak) hem. lenivosna sila. whisky) engleska rakija od žita. izazivač bolesti. .

vitium) mana. vitrificatio) postakla-vanje. promašaj. dosetljivost. rñavost. nedostatak. sulfat (tj. pela-gru itd. vicezimirati (nlat. vitrescibilitet (nlat. vicesimare) dvadesetko-vati. vi cesionis (lat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. sporedna železnica. porok. prozor. eiter (nem. vicioznost (lat. vi testamenti) prav. sjajan. vice-direktor. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. H. prvobitno bog Sunca. analis godišnji) dvadesetogodišnji.) v. pretvarati se u vitriol. vita život) pl. u svežem mesu. i radnici u srazmernom delu dobiti. vicies dvadeset puta. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. posed koji nije bez zamerke. zamenjivanje. izdvojiti. vitrage) staklena vrata. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. kristalast. vitelus (lat. prozorske zavese. razne hranljive materije. vitriolisatio) hem. vitriol. grč. vitreux) staklast. vitrificirati (nlat. silom. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. viciozitet. vitriolizacija (nlat. omaška. viče) u složenim rečima znači: pod-. bez mane. Višnu (ind. . fr. u protivnom slučaju. šp. vitrescibilan (lat. upravnik crkvenih dobara. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana).). svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vicijum nature (lat. krivica. seoski put. vitraj (fr. zastupanje nekoga. vicia. nalaze se u većini namirnice. vitium naturae) med. vitrine (fr. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. gvožña (zvani zeleni vitriol. zabluda. viciozan posed prav. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). providan. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vitiligo (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. gresi mladosti. pretvorljiv u staklo. prozori. wischen brisati) brisač. pogreška. oti-rač. vitrifikacija (nlat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. Višva-karman (ind. silom oporuke.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vic (nem. tj. vitrezan (lat. vitriolescere) hen. vicijum kordis (lat. osuditi. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vice verza (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). pretvaranje u vitriol. dućanski izlog. mane. testamenta. koji je sa ned ostatkom. plava galica). vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. postakljenje. vitulus) žumance. vitiositas) pokvarenost. vicenalan (lat. vicedom (lat. vitrificare) postakli-ti. vicemaher (nem. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. nestajanje pigmenata u koži. staklena pregrada. machen činiti) šaljivdžija. vitium cordis) med. vitiosus) pogrešan. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitiligo lišaj) med. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vicioznost. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vi testamenti (lat. vitrometar (lat. želez-nica. vitrum (lat. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. biol. poročnost. grč. vicedominus) namesnik. pokvaren. med. pl. mleku i dr. rahitis. greh. najpopularniji bog u brahmanizmu. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vicinalan (lat. beriberi. poročan. vitriolo) hen. vicinalne železnica. od vitreus staklen. vi cessionis) prav. vicijum kanonikum (nlat. vitrotipija (lat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. seoski. npr. vitrum staklo. vitreus staklen. fr. pored poslodavaca. oštroumnost. vicia etatis (lat. vitellus. na osnovu poslednje volje. Vitleju. nevaljao. cinka itd. metron) ont. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitraž(a) (fr. fil. žumancetu. zelena galica). vicinalis susedski) opštinski. duhovit čovek. vicenij(um) (lat. obično uzanog koloseka. bakra (zvani plavi vitriol. kristal. vitia aetatis) pl. vitrum) staklo. Witz) desetka. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. viciozan (lat. vicinalni put opštinski. vice (lat. pretvaranje u staklo.). vice-kon-zul. viciozitet (lat. vicijum (lat. vicezimacija (nlat. svežim plodovima i semenju. obrnuto. vitriol (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. mana srca. vitrum staklo. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. koja vezuje samo obližnja mesta. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. još neispitane dovoljno. Witz. duhovita šala.) „Tvorac vasione". gresi (mladićkog) doba. vicesimatio) dvadesetkovanje. putem prenošenja ili ustupanja. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitreolus dei. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. koji ima manu. zamenik vladara. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. viče versa) obratno. vitriolescirati (nlat.

obešenjak. . samoglasnički. vox humana) muz. čovečji glas (na orgulji). vodvilj (fr. voks virginea (lat. komad sa kupleti-ma. volant) koji leti. vocatio) poziv. zvuk. zastor. (solmiza-cija). vocalis. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. naročito za veo. volatilan (lat. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. bog vetra. letenje (ptica). pucati iz voleja u fudbalu. što narod hoće. koji se tiče glasa. promenljivost. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine.) vera u učenje višnujita. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vokalski (lat. vokalna muzika pevanje. vokalizam (fr. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. višnuizam (ind. vokalna harmonija (lat. voks populi. lepršav. konstruisan 1933. izraz. volapik (volapuk = eng. glas istine koji nema dejstva. vokabular (nlat. vokalize (ital. veo. assa voće) samim glasom. pozivanje na neki položaj. vocabulum reč) pisac rečnika. u ovom pogledu. struci). volatilizirati (nlat. voal (fr. karner na ženskoj haljini. isparljiv. volvulus) med. god. isparava™. volatilitas) isparljivost. peti padež. stariji naziv za Rumuniju. uzaludno opominjanje. o. walkie talkie) prenosni radiotelefon. e. Wodan) mit. zavezanost (ili: zapletenost) creva. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. fig. samoglasnički. vokativ (lat. fr. ton. 1831— 1912). izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. u SAD. ad voćem) uz reč. reč. udariti loptu u letu. pretvaranje u paru. vokaliza (nem. reč. vocabulum) lingv. ime. vox glas) gram. vokacija (lat. u). tj. pevajući. volabilitet (nlat. u smeni (dokaz). danas: veseo. vocalis. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). asa vode (lat. vokabulist(a) (lat. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. npr. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. teorija samoglasnika. volva (lat. volatilisatio) hem. vokalizacija (nlat. koprena. vox) glas. bez pratnje nekog instrumenta. vežbe u pevanju sa slogovima ut. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. volat (ital. volatilisare) hem. volatilitet (nlat. vokale (ital. vox acuta) muz. rang. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vocalisatio) gram. vodviljist(a) (fr. dobre žetve i lekarstva. voki-toki (eng. fa itd. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. tj. glas narodni je glas božji. vox virginea) muz. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. voks dei (lat.) pl. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. vokalan (lat. leteći. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). ge. vaudevilliste) pisac vod-vilja. volatilis) hem. volvulus (lat. ispa-riti. vox Dei) posl. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). isparavanje. supr. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. ital. koji je u letu. volta) zidni svod. prethodnik esperanta. krilo vetrenjače. muz. zasvoñena prostorija. vocalizze) muz. nestalnost. grč. tj. ad vocem (lat. vox populi. M Šlajera (Schleyer. pri toj reči (pade mi na pamet). dozivni padež. s obzirom na boju zvuka. vocabularium) rečnik. Jovana Krstitelja. višnujiti (ind. svetski jezik.višnuizam 155 nestašno. vocalisme) gram. fig. volantai (lat. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vocalis) gram. Vuogan. za-interesovati. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). voks humana (lat. mi. vocale) muz. volee) let. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). dar. visok (ili: oštar) glas. volva) bog. fiz. fig. vokabula (lat. tj. voks klamantis in dezerto (lat. sklonost (nekom zanimanju. vokali-ziranje. voile) prevez.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. volans. vocalis) gram. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. voks hibrida (lat. zanatu. vocalizzo) muz. vocativus) gram. konsonant. pobede. Vodai (nem. sub hak voce (lat. ot vole (fr. opna na mladim pečurkama. world svet. volabilitas) povrpšost. koji može da se pretvori u gas ili u paru. mrtvih. volatilizacija (nlat. točak za upravljanje automobilom. točak zamajac. naziv. nestalnost. Vokalize. i. volant) pernata lopta. speak govoriti) meñunarodni. vox hybrida) melez-reč. to je svetinja. voks (lat. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. vokal (lat. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volan (fr. spadalo. izgovaran. mali poz. vole (fr. pronalazak nemačkog sveštenika J. glasni. voks akuta (lat. položaj. vrsta tanke materije za ženske haljine.

volterizam. nestalan. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volubilis. pojedinačni akt volje. napon struje merene u vo l tima.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. zapremine. volta. volumen (lat. konj obučen jahačkom vežbanju. zvuka). poluobrt. lisnate testo punjeno ribom. gran. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. dobrovoljac (vojnik). slatkorečiv. udarac lopte (u tenisu reketom. volo hoću) sik volo. . volte. voltižirati (fr. volens-nolens (lat. laki pešak. volta (fr. grč. poluokret. lat. Volta. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. jačina. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. pokretljivost. Volta. naponske razlike. v. savitljivost. knjiga. voltižer (fr. voltera (fr. volterijanizam. ital. vitak. najugledniji ljudi nekog mesta. obrtati) gibak. volumetar (lat. voltaizam (A. volumen. tome je pravo. sveska.: at. dakle. grč. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. volte-face. muz. tj. vol-au-vent) kup. volubilitet (lat. voltametar. instrumenat za merenje potencijalne razlike. kao kod Voltera. volvere) rukopis. nagla promena mišljenja. sic volo. up. volti subito) muz. up. teranje konja u krug. voltiger. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. spis ovijen oko štapića. tj. v. nepostojan. svitak. voltairianisme) fil. Voltin elemenat fiz. 2. fr. epikurejski način mišljenja. električni napon. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volutus valjan. govorljiv. volumenometar (lat. igrati na konopcu. voltmetar (A. gljivama i dr. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. jahač vešt u skakanju na konja. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). koji potiče od (ili iz) volje. voltage) napetost. volt (skr. voljni. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. brzo okreni (na notama). izraz volje. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volumen. Voltin stub fiz. voltaisme) fiz. htenje. frivolan. tečnost u govoru. A. galvanizam. volej (eng. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. grč. volenti non fit injurija (lat. galvanski elemenat sastavljen od cinka. okretan. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volitio) psih. dopusni. slatkorečivost. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). brzo prelaziti s predmeta na predmet. M. volitivan (lat. Volta. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. Ampere) fiz. fig. elektron. metron) fiz. punoća (glasa. obim. lat. tečan. Volta. vrlo vešt konjanik. volicija (lat. praviti veštačke skokove. volens-nolens) „hteo-ne hteo". volumen. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). voltaža (fr. voltigeur) veštak u skakanju. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. ko hoće da mu tako bude. metron) fiz. bez obzira na lično raspoloženje. volterijanizam (fr. volti subito (ital. sic jubeo) tako hoću. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. pre nego što dodirne tle. volitio) l. volja. volley) sp. tako zapove-dam. voltamper (A. volontaire. naglo promeniti mišljenje. sikjubeo(. lisnata pasteta. mesom. volvere okretati. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. fig. okretnost. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. facies lice) voj. voltametar (A. voltfas (fr. ital. željni. vol-o-van (fr. galvanski elektricitet. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. grč. metron) fiz. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. savitljiv. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. volubilitas) gipkost. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. lat. nestalnost. V) fiz. volvere okretati. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. igrač na konopcu. volo (lat. promenljiv. Volta. bakra i sumporne kiseline. voltametar. strelac (u francuskoj vojsci). volonter (fr. volubilan (lat. volta-indukcija (A. promenljivost. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. fiz.. inductio) fiz. Volta. voltmetar. prostor što ga zauzima jedno telo. lat. tj. volta-elektrometar (A.

izglasavanje. mañioničar. voće di petto) muz. ukras na stubovima u obliku zavojice. votans. tungstem. vomitivurn) med. volfram (nlat. Wochein) min. protiv nečega. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke.85. predata. gramžljivost. voluminozitet. glas iz grudi. vražda (rus. srebra ili voska. votirati (lat. vostro konto (ital. Wochein) u Sloveniji. voče (ital. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. voče di testa (ital. na vaš račun. pun glas. crkvama i dr. Votergejt afera (eng. vorax proždrljiv) proždrljivost. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. kabast. strasan. volutacija (lat. theoria) hek. vražda) 1. volutatio) valjanje. prišt. voluptuozan (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). votare. naročito: čir u plućima. sinonim za mineral boksit. voluntas. vomitirati (lat. pun čireva. vomitus (lat. odlučujući glas. voluntarizam (lat. atomska masa 183. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. fig. čudotvoran. vovere) glasač. nego prema zapremini. voće) kuz. voće di testa) muz. bljuvanje. voter) dati svoj glas za nešto. vomitiv (nlat. uvijeni puž. voluptas pohota) sladostrasan.. votum konzultativum (lat. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. votum. fr. votum virile (lat. poslednja volja. obećanje. šara u obliku puža. po mom nahoñenju. odreñivanje količine rastvorene materije. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. velik. volo hoću) volja. votum. voluminositas) obi-mnost. nestalnost. neprijateljstvo. volum-teorija (lat. povraćati. votacija (lat. koji je sastavljen iz više svezaka. votivum) etn. voluta) apx. zavetni. wolframium) hem. vomera) med. a ne intelekat. votum decizivum (lat. koji. votum (lat. voluntaristi (lat. voracitet (lat. votivan (lat. pun veselja. voče di peto (ital. kurijski glas. opsežan. vomitirati. vomirati. fig. zajednički glas. voluptuosus. testamenat. votant (lat. krvno kolo). voluntas volja) fil. pevački glas.) natprirodan. votum kurijatum (lat. vohajnit (nem.) čarobnjak. volšeban (rus. sve-cima. pl. prijatan. ital. vota. votum consultativum) prav.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. vomica) kec. votiranje. a voče sola (ital. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. vomitus) ned. votatio) glasanje. voluta (lat. sredstvo koje izaziva povraćanje. v. vovere zavetovati. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. uvojnica. vomirati (lat. voluminozitet (nlat. glomaznost. kum vot (lat. topi se na 3400°. spirale. izglasavanje. votka (rus. votatio) v. sulr. u mnogo knjiga. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. mañijski. . votacija. gnojav. zavada.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. vovere) zavet. savetodavni glas. volšebnik (rus. up. glasati za. volumen zapremina. teo voto) po mojoj želji. voluntas ultima (lat. meo voto (lat. voluntas volja) fčl. hem. sit voto) s pravom glasa. veoma tvrd i otporan metal. plemenski mirovni sud (tzv. vomitare) med. nezajažljivost. što se mene tiče. pohotljiv. dakle. opsežnost. votum curiatum) ukupan. 2. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. sub voto remisionis (lat. znak W. vomika (lat. redni broj 74. volumen. skupljanje glasova. zavetna žrtva ili dar božanstvima. voluminoznost v. voluntas volja) liigv. glasanje. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. grč. a voće sola) samo za jedan glas. pristalice voluntarizma. za razliku od kurijalnog glasa. povraćanje. zlata. glasanjem odobriti. votum decisivum) prav. voluntativ (lat. nepostojanost. intelektualistička psihologija. voluntas (lat. zabavan. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vodka) popularne ruska rakija. votiranje (lat. v. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. voluntas ultima) prav. voluminozan (nlat. stat pro racione voluntas (lat. nazvan po mestu Bohinja (nem. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. metria) veština merenja zapremine. votiv (lat. vomicosus) ned. Bunt). ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. kum vogo ilimitato (lat. glas iz grla. vomikozan (lat. debeo. svaña. glas koji se daje za nešto. krvnika. obi-man. voracitas. glomazan. zool. čir. bljuvati. vostro conto) trg. vo-litiv. izgla-sati. gde ima ležišta boksita. fizkol. votivus) zavetovan. 3.

stidnično-materični. vulgarizirati (lat. sin Jupitera i Junone. elastične i ne rastvaraju se. koji se može raniti. vulgarnost. vulvula (nlat. usijano kamenje i rastopljene stene. Kind dete) izvanredno obdareno dete. činjenje da bude svima razumljivo. prostački. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulgo (lat. Vodai. logia) kol. benzolu. vulkanologija (lat. koji potiče od vulkana. vulnerabilis) ranljiv. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. obranljivost. olupina.066. vulkan (lat. vulnus letale(lat. vulcanitas) kol. neotporan. vulgarisatio) uprošća-vanje. niskost. vulcanus. vulkanistički. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulkanitet (nlat. vulcanus) kol. vulnus (lat. pulkanizam (lat. ozledllv. vulkanizacija (lat. vulgarizam (lat. vultispex. vulvula) zool. prostaštvo. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. svetina. vulgaritet (nlat. obično. nlat. uterus) ašt. vulnus letale) smrtonosna rana. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulvo-uterinski (lat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. materica kod životinja. vulgaris opšti. lice. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. Wuotan) mit. vulkord (eng. vulgus) narod. nepristojan izraz. vulvitis (lat. vrsta (rus. zajedničkim. fig. vulkani-™ (lat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. puk. ozle-dljivost. terpentinu i dr. vulnerabilai (nlat. u etru. kao obično. uprošćenje. sredstva za lečenje rana. koji bljuje vatru. grč. vulkanizirati (lat. vulnerabilitet (nlat. vruć pepeo. povre-dljiv. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vultispeks (nlat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. med. pomešanih sa sumporom. činjenje opštim. logos reč. sra-mnica. sklonost bolestima. vulva) inat. vulnus) rana. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). neupotrebl>iva stvar. vulgaritas) običnost. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgarizator (lat. čudo od deteta. nepristoj-nost. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. naročito za čakšire. zajedničkim. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulcanus. vulgarisare) uprostiti nešto. u narodu. shvatanje da . vulgirati. vulgare učiniti opštim. gomila. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. na temperaturi od 130—140°S. ieptu-nisti). vulkanizator v. Vulkan (lat. fig. učiniti da nešto bude svima razumljivo. u običnom životu. obranljiv. . postanak (ili: poreklo) vulkana. vulgaran (lat. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). god. Vulcanus) kit. vulgaris običan. kod naroda. vulcanus) pl. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. neptunizam). jezikom prostog sveta. vulcanus. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulkanski (lat. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. objaviti. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulgus (lat. Vuotan (stnem. vulvus. dete bludnice. fizio-gnom. vulneraria (lat. vunderkind (nem. kaučuka i gutaperke. narodski.78 km). povredljivost. vulgaris opšti svakidašnji) prost. kol. vulva) med.vrak 158 Vuotan vrak (nem. nlat. vulkanolog (lat. vulkanizer. preterano uprošćava naučne pojmove. up. versta. vulcanus) kol. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. Na taj način ove materije. nlat. Wunder čudo. slab. vulgarnost v. pr. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. svakidašnji) nizak. sa radionicom u vulkanu Etni. vulgaritet. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. prosto rečeno. obnarodovati. grč. prostakluk. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. lat. učiniti nešto opštim. vulneraria) pl. Vulgata (nlat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. usled visoke temperature. opšte poznatim. vulcanus. prostakluk. prostački način izražavanja. ruševina. vulva (lat. neotpornost. vulcanus) kol. v. vulkanisti (lat. versta) ruska mera za dužinu (1. postaju. vultus izraz lica. vulkanizer onaj koji vulkanizira. stidvdšd. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulgo) pril. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). uopšte. vulgarizacija (nlat.

prema kome se nešto oblikuje. gabionada (fr. gayda) nuz. gazela (arap. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gajb. tur. krt. za kišne ogrtače. grudobran od koševa punjenih zemljom. fiz. naročito se odlikuje velikom brzinom. narnik. gavun (ital. gajba (ital. gazal. vrsta morske ribe. mrki ugalj. gaietanćn tur. skriveno. prav. slična srni. poglavi-to ljubavne. gabro (ital. ital. g). u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. najamnik. znak Gd. gabionnade) voj. tur. gazi (arap. gavijal (nlat. plata. muz. ključa izmeñu 70—80°S. 2. tvrdica). gabbro) mm. kavez. rešetkast sanduk za prenošenje voća. ga'ib. up. vrsta crnog ćilibara. duhovna stvar. gaibba) l. vrsta lirske ljubavne pesme. gaža (fr. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. vojnik musliman.25. plemenitost. gabarit) kalup. gazolin hen. gazzetta. kao smola crn i voštanog sjaja. gadlje. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. živahno. gajtan (grč. borac za veru. gadolinij(um) hem. dve ili više izolovanih žica za . srčanost. gazal) 2. gajde (arap. gaeta (ital. gabarit (fr. primalac zaloge. model u prirodnoj veličini ili umanjen. zool. stalna zarada. gavota (fr. gayb. geman. tajno. Ga = galijum. alapača. gažist(a) (fr. kao skraćenica: g=ipaia. fr. gaio) muz. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). osobito česta u književnosti istočnih naroda. gabion (fr. up. gazi) ratnik. krupnozrna erup-tivna stena. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. fig. afrička antilopa. qai'da. pripada grupi retkih zemalja. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gavone) zool. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gazal. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). g= skraćenica za gravitaciju. gazela. novine. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana.A V E ILN D 166/ G G. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. ital. 2. služi za grejanje i osvetljenje. narodni muzički duvački instrument. gavaz v. čilo. redni broj 64. sastavljena iz strofa od po dva stiha. tamnozelene boje. gayra. veselo. tečni deo sirovog petroleuma. Ge= germanijum. staklenih boca i druge robe. odela i ženske tkanine. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. lignita. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gayp) ono što je nevidljivo. metal. gazzella) 1. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. uviti (ili: uvijate) gazom. gagat (grč. gazel (arap. hem. gazirati (fr. gage. gaip (arap. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gaggio) zaloga.. krletka. gazette) dnevni list. službenik. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. junak. gazela (arap. kavaz. stalna nagrada. gazeta (ital. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. kaytan) 1. gagiste) plaćenik. tur. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. dged. torokuša. šp. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gabion) voj. gayret) revnost. veo. onaj koji drži zalogu. gaza (fr. drveta) u gas za gorivo. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. tur. gaytan. lan-tanida. gažiranje (fr. tajo (ital. gagathos) min. gabarden (fr. pobednik. stanovnik pustinje. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gavialis) zool. jedanaesto naše latinice (G. Gd=gadolinijum. hen. gajret (arap. gazal. natopljena gumom. a pamučne za lake haljine i. stvarajući zvuk. G—peti ton u dijatonskoj skali. živi. jemstvo. sastoji se iz kožnog meha. hemijski element. atomska masa 157. g četvrto slovo naše ćirilice. Atherina hepsetus.

v. veštački oživeti. lepeze. med.. prividna učenost. doteran. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galantan stil muz. galaktologija (grč. u paradnom odelu. može se bojadisati. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . kao sredstvo za nagrizanje. gala-predstava. ljubaznost. tj. galanterist(a) (fr. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. . stasis zastoj) med. gala. Galaksije (grč. svečana nošnja. metria) merenje mleka. fr.. galantnost (fr. galante) uslužan. glikozidi. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. lithos kamen) hem. ljubazan. fino ponašanje. logia) nauka o mlečnim sokovima. gala. galaxias) astr. gala. galaktostaza (grč. in gala) u svečanom odelu. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. trg. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. mlečna groznica (kod porodilja). galaktogen (grč. gala. gala. galaktofag (grč. galantna bolest venerična bolest. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. dvorska. v. galabija (arap. galante) pokazivati se darežljiv. uglañenost. galaKtos mleko. fin. 3. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). kele) med. gala. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. spletenih slično vrpci. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktopiometar (grč. fig. tapše. uron mokraća) med. galanterije (fr. rheo curim) med. kosmičke prašine i dr. galante) nadriobrazovanje. šp. zastoj mleka kod dojilja. ašikovanje. koji je lake ruke. svečanost. gala. mlečni. maglina. galakturija (grč. čovek koji se hrani poglavito mlekom. Arapa i dr. galante) izdašnost. em gala) ili in gala (ital. galvanizam fiz. šp. gala. galantizam (fr. galaktoza (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. učtiv. ukusan. galaktocela (grč. pion mastan. galant. mlečni jaspis. gala. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. prekomerno gubl>enje mleka. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galaktozidi v. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galaktakratija (grč. galvanisati v. phoreo nosim) pl. galanterie) predusretlji-vost. prijatan. učtivost. gala mleko. skopem gledati) 1. sredstva za izazivanje mleka. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. izdašan. ago proizvedem) med. galaktopira (grč. gala. dopadljiv. galaktofora (grč. galaktoskop (grč. galantirati se (fr. metron) instrument za merenje masnoće mleka. trošiti ne štedeći.160 sprovoñenje električne struje. svidljiv. gala. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. fig. svečan obed itd. izdašan. ital.. galaktografija (grč. rukavice.).pocinkovati gvožñe"). od galaksije ili talak-tike. naročito prema ženskom polu.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. Kumova Slama. tvrda. gala (ital. gala. la-skanje.. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. rug vatra) med. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). klavirskih dirki itd. gala. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. pomoću usijane žice. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. mlečni kamen. gala. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. lepo odeven. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila).) pr. npr. uglañen. častan. galantan (fr. gala. Galaktika (grč. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. Mlečni Put. galaktit (grč. tanak mlaz. an gala (fr. uslužnost. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galaktorea (grč. Galaksije. fig. galvanisati 2. utvrñivanje valjanosti mleka. gala mleko. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. bakra i cinka sa kiselinom). veštačko oživljavanje. sistema zvezda. otmenost. akratia neumerenost) med. „kratkom robom" (bižuterija. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktometrija (grč. galalit (grč. galaktički (grč.(grč. galaktometar (grč. galakto. gala. galanterija. phagem jesti) mleko-jed. elastična i sjajna. pristojan. prijatna ukusa.). gala-večera i sl. gala. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa.) astr. gala) svečani ukras. maramice itd. galvanizirati. gala. jata. radnja sa tzv. upotreba galvanske struje. udvaranje ženama. lithos kamen) mlečni kamen. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. češljeva. galaktagoga (grč.

typos lik. gledaoci. galvanomagnetizam (Galvani. galeote. galijaš. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galeta (ital. grč. galvanska struja (po L. galvanometalurgija (Galvani. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr.). naročito slika. magnetes)B. tj. grč. galletta) l. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanometar (Galvani. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. zatim se pospe grafitom i onda. galere. galvanskim putem. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galenit (grč. up. galvanopunktura (Galvani. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. spoj više galvan-skih elemenata. galera. galerija (nlat. Voltin stub. grč. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. up. grč. robijaška laña. therapeia lečenje) med. galvano-faradizacija (Galvani. poniklavanje gvožña itd. galvanoglifija (Galvani. slika) v. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. bod) med. galenica) pl. galvaiska baterija fiz. galvanografija (Galvani. galvanoskop (Galvani. zbirka umetničkih dela. parlamentu). Galli) pl. pokriven balkon (u pozorištu. slušaoci. up. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . naročito takav kliše. galvanoskop. voska i dr. Faraday) med. ital. gipsa. galeria. farm. koji ga je otkrio).). ital. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galvanoplastika. Gali (lat.). nlat. šp. galvanotipija (Galvani. up. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. u rudnicima: prokop. kori-dor. grč. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. grč. mornarski dvopek. metron) fiz. publika (u pozorištu. zbog svojih dugih zidova. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galenika (nlat. usiljena šala. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galeota (ital. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galvanoplastika (Galvani. grč. čahura svilene bube. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galvanotropizam (Galvani. galeonist(a) (ital. tropos obrt) bog. lat. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. fig.161 galvano (ital. galgnhumor (nem. koji su bili keltskog porekla. galera (fr. galiota. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). instrument koji pokazuje postojanje struje. u utvrñenjima: pokriven hodnik. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galvanoterapija (Galvani. ital. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galeotta. galenski lekovi. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). e. galizirati galvanohromija (Galvani. up. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. Galvaniju. skopeo posmatram) fiz. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galvanski elektricitet fiz. veoma brza ratna laña srednje veličine. da bi na taj način postali bolji i trajniji. glyphis zarez. v. galenski lekovi farm. galvanski elemenat fiz. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. kausis gorenje. med. galeot (šp. pozlaćivanje srebra. šp. punctura bodenje. galenizam med.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galvanografizirati (Galvani. plassein obrazovati. elektromagnetizam. električne. galvanostegija (Galvani. struje. grč.). medalja. galvanoplastičkim putem. pobakri galvanokaustika (Galvani. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. dug hodnik. grč. grč. predmeta (od drveta. galenisti pl. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. indukcionom strujom. galvanometar. parlamentu i dr. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. 2. grč. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. posrebravanje bakra. plaketa i dr. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanotehnika (Galvani. grč. sagorevanje) hir. grč. grč. grč. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. fig.

njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. golijat (ital. galeotta) v. gajtani. galeota. širiti. fiz. lestvica. ital. razvijati se vrlo brzo. katalektični anaklastični tetrametar. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. u odnosu prema papi. galeone) lom. nlat. grč. gallicistes) pl. galikomanija (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). dijal. spoljni konj u „trojci". l gal=l cm/s2. up. grč. U Engleskoj = 4. galoper) jahati u galopu (ili: trku). galionizam. nauka o ljuskarima (rakovima). fr. Gallus Mathiae. ital. Galija (lat. galoscia. galli. gallicisme) osobenost francuskog jezika. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. mržnja na Francuze i sve što je francusko. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galilej (po G. galicizam (lat. rojte. mania pomama. galoman (lat. gallon. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galimatias) zbrka od reči. galiota (ital. ali mnogo kraće talasne dužine. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galo-romansko (l&~. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. . nlat. grč. Gallus. reči bez smisla. šp. galofobija (lat. galopira™ (fr.) v. galski petao petao kao simbol Francuske. ital. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). iambos) megr. graphia. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). mania) v. galikus morbus (lat. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galion. galikomanija. galera. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galea. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galeot. galopin) slušče za trčkaranje. galija (ital. Gallia. galijaš. Gallia) Francuska. v. gamarografija (grč.). 2. galop (fr. voj. ordonansoficir. vrenga. galoni (fr. gama-zraci (grč. galofob (lat. galopen (fr.. Gallus. galijambus (lat. galoni) pl. robi-jaš. galea) veslač na galiji. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. galoche. gallicus morbus) galska (francuska) bolest.785 1. gammarus) zool. Gallus. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galikanski (lat. niz od osam tonova. phobos) preteran strah od Francuske. galina (lat. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). gamar (arap. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galikanizam (fr.546 1. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. francuska reč u nekom tuñem jeziku. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galons. grč. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. grč. logia) zool. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galon (eng. galeot. galimatijas (lat. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). up. gamarologija (grč. raditi nešto vrlo brzo. onaj koji objavljuje kurs na berzi. jezika itd. lat. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. grč. tj. skala. muz. trčati u skokovima. galiot (ital. Gallio. Gallus. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galofil (lat. fr. galoppo) l. tama (grč. galopada (fr. u SAD=3. galochia) kaljače. igranje polke. sifilis. galop. halijak) v. galski. ital. 1791—1863). galski (lat.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galomanija. galia. galomanija (lat. vrlo su prodorni. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske.. galijun v. nlat. grč. jahanje u trku. fr. kammaros rakušac obični. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galiot. galera. galion (ital. gallina) kokoš. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. Gallus. Galileju. fig. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. s funkcijom antitela. gamma) fiz. med. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. Imaju ogromnu prodirnost. vrsta starinske morske lañe. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. francuski. galošne (fr. Gallus. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. arap.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. igrati polku. galicisti (fr. kammaros. Gallia. gallicus. nejasan i nerazuml>iv govor. galop.

gargarismos) med. gamogonija (grč. gangrenescirati. nomos) em. gamache) pl. zigot. obilje. voñe i sl. npr. kargi) koplje. gargalismos) med. izuvi-jan korak u plesu. fr. spolna ćelica. ganoidi (nlat. up. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. fr. gametogeneza (grč. garancija (fr. izazivati vučac na nekom delu tela. grgljanje. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. ganglion mrtva kost) zool. gamba (ital. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. licitacija. ital. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. garbin (ital. kon garbo (ital. imaju srebr-nast sjaj. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. jedem) med. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gargarizo) med. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. gargouran) trg. viola da gamba. svrab. pristojno. dokolenice. gambusia) zool. garde. grgljati. gargarizam med. gažgrenescirati (nlat. gangrenozan (nlat. zool. gangster. garaža (fr. pokvariti. gangrene.) javanski narodni orkestar. guardia) straža. a time i prenošenje malarije. zapaljenje živ-čanih čvorova. truljenje mekanih delova tela. guarento jemstvo) jemac. nekog političkog prvaka. gargarizirati (grč. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gangrenescencija (nlat.gamašne 163 garda gamašne (fr. gangrena (grč. gargarizma (grč. ganglitis (grč. garda (fr. skitnica. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. prelaziti u truljenje. vagoni. prelaženje u trulež. garantirati (fr. živa rana. stečaj. nadraženost kože. mor. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gambusija (nlat. bespri-zorni. med. uništavajući larve.. štitonoša. gargarizacija.. za izvršenje izvesnog posla. fig. garantir) jamčiti za koga ili što. ganoidei) pl. gargalizam (grč. sudska prodaja zbog prezaduženosti. garantie) jemstvo. garbo) pristojnost. gargouillade) cifrast. agamogonija. gargarismos) med. rasprava o braku. primati odgovornost za nekoga ili nešto. ganoin (grč. kamašne. ganilik) bogatstvo. gamos brak. sprečavaju razvitak komaraca.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gargarizam. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . koji trune. gargija (tur. gagglion) med. v. garant (fr. gurguran. banda. garant. gamonomija (grč. ital. zaraziti. garde) sp. ganglionitis. logia nauka) nauka o braku. šegrt. gamet (grč. biljaka. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gnjiležan. gangraenosus) med. koji boluje od vučca. gard (eng. ganglija (grč. up. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrenizovati se v. gant (nem. grgotanje. gangrenescirati. gamos brak. gavgreiirati v. mrtva kost. v. gargujada (fr. telesna straža jednog vladaoca. garantirati. naročito odabrana. jer. incanto) trg. osiguranje. ulični mangup. fig. guard. gangrenira ti. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. koji sadrži čistu bojenu materiju. con garbo) muz. odane i pouzdane pristalice. bambusovih svirala i dr. preparat izvañen iz korena broća. garance) broćni ugalj. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gamen (fr. supr. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. gnjilež.-tur. čamci. gargarizacija (grč. bronzanih ploča. gamelan (mal. vrsta izumiranja tkiva ili organa. oleum ulje) hek. gangster (eng. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gang (eng. graino gloñem. prema trećem licu. ispiranje guše i usta grgljanjem. grgotati. gavgrevizovanje v. Gant. gangraenescentia) med. gone rañanje) biol. ganglijski sistem zool. u Meksiku. jamac. encant. golicavost. gamologija (grč. garantno pismo bank. garguran (fr. garantol (fr. šp. obešenjak. mačevanju i sl. štitonoše (vrsta riba). uvi-jači. rañanje putem spolnog oploñavanja. garansin (fr. garantija v. garancija. deran. garant. gambusino (šp. sigurnost. vučac. gambit (ital. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. . razvijanje vučca. gangraina. koji je u truljenju. gamin) slušče u kuhinji. gangrenescencija. gang) razbojnička družina. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gamba) v. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. ganiluk (arap. ital. odbrambeni stav u boksu. rskavičav izraštaj. gangraenescere) med. učtivost.. čapkun. ganglitis. garantovati v. garbo (ital. gamos brak. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod.). ispirati usta i gušu grgljanjem. gametes) biol. lat. genesis) biol. da bi se propustio drugi brod. ganglionitis med.

obično bez kuhinje. garofano) bog. biti muškobanja. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. dame) pra-tilja.. garnet (eng. gas-generator (grč. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garmon. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. prema grčkoj reči chaos nered). raznim povrćem i sl. guarnire) snab-deti. pirinač i dr. garter) čuveni engleski orden „podvezice". ital. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. naročito gasa za osvetljenje. garoteri (fr.). razvijanje vazduha. eng. . B. garofan. biti odan pederastiji. garderoba. gas-automat (grč. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. sve odelo i sve rublje jedne osobe. uplinjavanje. garnitura (fr. lat. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. i hem. koncertnoj dvorani itd. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. sprava za merenje količine gasa koji struji. svi kostimi pozorišta. garnizonirati (fr. plin. telesni stražar. garretto) zavrtanj za davljenje. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. dynamis sila) fiz. varoš u kojoj boravi vojska. Rubiaceae. upotrebljava se za gorivo. telo koje. zahod. sprema. biti u gar-nizonu. kelner. teh. nakit. nem. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. zbog stanja svojih molekula. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garsonirati (fr. gasconnade) hvalisavost. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. garofan (ital. gasara. garcx>n. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. pratilac. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). sprava za primanje. garnir (fr. gardina (nlat. krompir. nužnik. gas-koks (grč. metron) fiz. garrotte. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garden-party) sastanak društva u bašti. dodatak. nameštaj. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. gasohemija (grč. garder čuvati. nlat. garmond til. svečanost koja se proslavlja u bašti. chaos.. chaos. garde la ren (fr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnet) mor. vrsta opasnih uličnih razbojnika.). + 1644. momački stan. začiniti. chaos. garsonjera (fr. garter-orden (eng. kalfa. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. gasmotor (grč. eng. gardn-parti (eng. (u pozorištu. garnirung (nem. cortina. pomoćnik. garderobiere) čuvarica garderobe. Americi). garrotte. garofal v. garmond) tip. garcio) mladić. vazduša-sto telo. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gradini. ho-landski hemičar i fizičar J. dečko. chaos. motor) teh. naročito mesa. razmetanje. pomoću zamke bačene na vrat. upli-njenje. Garnierung) ukrašavanje jela. up. ital. garrotteurs. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garrocha. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. salata. ukrasiti. garnizon (fr. garočon (iš. ukras. garderoba (fr. gasificatio) fiz. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garnijerit min. 1499— 1561). koja se gaji zbog mirisnog cveta. garconner) ponašati se kao muško. gardist(a) (fr. garniture) oprema. gas-dinamo (grč. garde-cote) obalski brod. garnison) voj. v. karanfil. Helmont. gard-kot (fr. garota (šp.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. čuvanje i ispuštanje gasova. dugmeta i dr. garderobar v. chaos. neženja. pribor. naročito u Londonu. garnir. posada. opljačkati žrtvu koja se. vojska koja boravi u jednoj varoši. gornje kapute i dr. gasometar (grč. garnirati. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. ital. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. smrtna kazna davljenjem. čuvar obale. garrotters) pl. garrotter) udaviti pomoću garote. bećar. fr. garotirati (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. razmetljivost. nlat. gasifikacija (nlat. chaos. dečak. momačka soba. ruda nikla. garmon (fr. gas fiz. konobar. courtine. fr. garson (fr. garnison) voj. garnirati (fr. chemeia) hemija o gasovima. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. gaskonada (fr. muškobanja. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa.). momak. garderobarka (fr. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. chaos. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima.

enteron crevo) med. gastrostomija (grč. gastralgiJa. gastrizam (grč. gastrilogija (grč. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. prekomerno lučenje želudačnih sokova. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. aden žlezda) med. gasteropoda pl. proširenje želuca. gastrorafija. naročito želuca. gastro. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastrenteričan (grč. gaster. logos reč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. mania) preterano uživanje u jelu i piću. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastričan (grč. gaster. v. koji pripada trbušnoj duplji. zool. želudačni. spa-lost (ili: spuštenost) želuca.) koji se tiče želuca i jetre. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). koji se tiče varenja. sladokustvo. gaster. gaster. gaster. ptosis pad) med. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastromalacija (grč. želudac. gaster. gastrospazmus (grč. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrologija. stoma usta) med. gastropoda (grč. pathos bolest) med. zapaljenje želuca i creva. gastralis) anat. gastrilog (grč. gastritis (grč. takoñe: gurmanluk. probavna delatnost želuca. grč u želucu. ektasis proširenje) med. gastranaks. gastralan (grč. gastropoda. koji se zove „stopalo". stenos uzan) med. stomačni. v. gastroskopija med. gastrenteritis. gastroadenitis (grč. bol u želucu. pokvarenost želuca. prekomerna ješnost. gaster) med. gastrorea (grč. probava hrane u želucu. gastronomija v. gasteranaks med. gaster. gastrostenoza (grč. gastroptoza (grč. algos bol) med. logos) onaj koji može da govori iz želuca. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. rñavo varenje. odyne bol) bol u želucu. puknem) med. gaster. gaster. gastrodinija (grč. diaphaneia providnost) med. gasteralgija. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastrodijafanija (grč. gaster. gaster trbuh. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster. gaster. v. gastrolit (grč. gastrimargija (grč. tj. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gastricizam (grč. enteron crevo. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastroplikacija (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. razjedenost (ili: probušenost. zapaljenje želudačnih žlezda. rñava probava. gaster. gastrikos) stomačni. pretrpavanje želuca hranom. gaster. gastroza (grč. skopeo gledam) med. varanje. epar jetra) med. . gastrolatrija (grč. v. gaster. gastrepatičan (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gaster. grč želuca. gasteropoda. gastrozofija (grč. gastroskop (grč. gastroman v. krvarenje iz želuca. lat. gastrektazija (grč. gastroragija (grč. želudačni. gaster. piis noga) pl. nlat. razmekšavanje želudačnog zida. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrologija (grč. napad bolova u želucu. krisis) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrorafija (grč.(grč. gaster. gaster. gaster. životinje koje se kreću na trbuhu. gastromantija (grč. sladokustvo.) med. zapaljenje želuca i jetre. gaster. gaster. brosis razjedanje) med. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. opšti naziv za sva oboljenja želuca.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. nervozno oboljenje želuca. gaster. spad želuca. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastrolater (grč. zapaljenje želuca. gastronom (grč. apah gospodar) med. veštak u spremanju finih jela. gurman. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. gaster. gaster. gastrolater. gastroenteritis med. progrizenost) želuca. gastrobrozis (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrosofija v. utroba. up. gastralgija (grč. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. latreia) služenje želucu. bolesno stanje želuca. gastrokriza (grč. zool. regnymi prsnem. onaj koji voli dobra jela. lithos. gaster. koji može. grč u želucu. malakia mekoća) med. gastromanija (grč. gastrozofija. gaster) med. spasmos grč) med. nomos zakon) sladokusac. gastroplikacija. gastroenterolog (grč. tj. trbušni. gastranaks (grč. puževi. gaster. takoñe: gurman-luk. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. želudačna groznica. gaster. gastropatija (grč. raphe šav) med. gaster. gastromanija. suženost želuca. ne pokrećući usta. rheo tečem. gastrenteritis (grč. gaster) med. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. curim) med. otvaranje rupice na želucu. gaster. plicatio) med. v. koji živi da jede i pije. gastrepatitis (grč. gastroman. gaster želudac.

u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). . seljaci jahači u lampama. gaf (fr. uživanje. drugi stepen u razvitku blastoderma. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gaster. magi. gvako (šp. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. glupost. naročito su poznati kao odlični jahači. raka i dr. s neočekivanim. nlat. vrsta pamučne indijske tkanine. tuzno. gastrocela (grč. Guaiacum officina-le. guarana) h«i. Fr. prodati (ili: prodavati) ispod cene. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. materija koja se dobiva od smole gvajaka. loza (na zavrtnju. 2. nlat. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gvineja (eng. fig. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. gaffe) l. šala u slici. kosmološko božanstvo starih Grka.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. gavarapo (šp. Leiter voña. guayaco. greška. gaučo (iš. živi još i sad u divljem stanju. philos prijatelj. krivoverci. gvaraia (šp. gvaranin (šp. prodor (ili: prosutost. gaulajter (nem. kafeni. oblast. sveštenici obožavao-ci vatre. . gvardinfante (ital. huano. gacher) praviti malter. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. guaco) bot. rñav radnik. veselje. gabr) pl. drljati. gein (grč. grč. up. gaudeamus) budimo veseli. uvojak. paradrksalnim. sman-drljati. gvano (šp.) lju-bitelj želuca = gastrolater. ge zemlja) agr. lek protiv tuberkuloze pluća. guayaco. gvajak (šp. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje.) rat protiv nevernika. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . poz. goauche) slik. gvint (nem. gvajakol (šp. 2. gaudeamus (lat. po matematičaru i astronomu K. Gea (grč. upropastiti nešto rñavim radom. pre topljenja. u navrtnju). gaus fiz. od 1840. gvanako (šp. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. guardiano. dati u bescenje. obožavaoci vatre uopšte. . Gewinde) meh. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. lat. rñav zanatlija. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora."). guanaco) zool. fr. gaširati (fr. žutosmeña i zemljasta masa. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). gatten. prevara. gatirati (nem. zbog čega se. biljka u Novoj Granadi. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. smicalica. „Zemlja". Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. larslukod muhamedanaca: nevernici. gatmetje (fr. guarana) farm. gaucho) pl. kele) med. Gau župa. rñavo slikati. ptičje ñubrivo. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. nesmotrenost. guardinfante) „čuvar deteta". geg (eng. guarapo) prevreo sok šećerne trske. neobičnim. guazzo. fig. gauči. med.) gastrofil (grč. Gatter) teh. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. guano) izmet od morskih ptica. sanctum) bot. gebri (pere. gasiti kreč. smola toga drveta. majstor-kva-riš. gaudijum (lat. upravnik) pokrajinski voña. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). stražar. pivo Južnoamerikanaca. gag) l. vozi u Evropu i Sev. oleum ulje) farm. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. phobos strah) bolestan strah od mačaka. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. kila) želuca. gaster. podvala. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. Gvelfi (ital. gatre (nem. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. kao trgovački artikl. guardianus) čuvar. gater (nem. alkaloid koji se nalazi u gvarani. slično kafi i čaju. ge) mit. Gueffi) v. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). visoko do 15 t. gattieren) razne vrste ruda. laž. gaudium) radost. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. „sveti rat" muhamedanaca. gastrula) visa. gastrula (lat. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. žutoj groznici. gedal (tur. catus mačka. gaster. gatofobija (lat. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. gvaš (ital. giter. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). temno sečem) med. najvažniji sastojak kreozota. ošljar. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. gate-metier) trg. gvardijan (ital. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. Gibelini.

fig. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. geng (eng. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. tema (lat. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. prav. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. udvostručavanje. grč. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. generalis. praistorija. postojanje udvoje. ledi. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gek"). vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. vrsta tkanine od kamilje dlake. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. nasledne supsten-ce. gelao smejem se. blizanci. gem (eng. pupljenje. gelsonimo (ital. poreklu i razvitku porodica. generalis) opšti. u Sev. genus. gang) razbojničke družina. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. od gemma pupoljak) zool. gemacija (nlat. genealogist(a) v. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). generalis. naročito omiljen ukras u staro vreme. geneza (grč. gemeli (lat.. general . rodni. generalis. . generalisare. gemula (lat. rodo-slovni. vrsta antilope. generalis) pl. gen (gr. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gemischt) ono pggo je pomešano. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). stezanje. geminare) udvojiti. doba pupljenja. dem. rod. generalia) pl. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. prime-niti (ili: primenjivati). mischen. smesa. genge (fr. gem (mañ. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. geier. generalne proba (lat. generalizirati.gek. gemza (nem. generalni (lat. genesis) roñenje. npr. v.šat. teška 40-45 kg. pelikan. generalissimus) voj. game) sp. fićfi-rić. po dva. voj. gem) zool. generalisim (nlat. generalat (nlat. geminatio) udvajanje. živi u Alpima. gevezimantija (grč. klica koja pomaže razmnožavanje. zbliženost. gevealogija (grč. generalisati v. geminacija (lat. gejzir (isl. francuskom: immence. gemma. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. više zapovedništvo. logos) rodoslovac. gelsonimo) kicoš. glavna proba. na Islandu. generalizirati (nlat. skopeo gledam) psih. u nemačkom: kommen. gušteri koji proizvode zvuk (. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. naročito grčevit smeh. uopštenost. velika kao koza. generalisati. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. zbir poena u igri tenisa. nauka o postanku. poreklo. general koji za vreme rata. deo odigrane igre u tenisu. udvojenost. udvaja-ti. generaliser) uopštavati. generalatus) generalski čin. genea pokolenje. smržnja-vanje. glavni. genealog (grč. dobiva nasleñem. gemogliptika (lat. promatranje (ili: proučavanje) smeha. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gšhtijanje. glavnokomandujući vojske. gelatio) mržnjenje. Gelander) ograda na stepenicama. gelazmus (grč. udvojeni suglasnik. postanak. generalizacija (nlat. geysir) geol. up. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. genera) pl. gemmatio) bog. gelacija (lat. gsnealoški (grč. geminirati (lat.. genesis roñenje. generalisatio) uopšta-vanje. uopštiti. nem. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. opšti podaci. geloskopija (grč. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. gangster. gelender (nem. gelao smejem se) smeh. poreklo. dvojnost. fr. pl. svi generali jedne vojske. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. udvostručavati. genea.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. gtypho režem. gemišt (nem.at. geminare udvostručiti) lingv. generalni vikar (lat. fr. generalne punomoć prav. voj. guinguet) trg. geminata (lat. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. zbližavanje. smejanje. generalisti (lat. mostu i sl. ñeneralat. generalitet (lat. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. udvostručiti. generali ja (lat. ñeneral. po Darvinu. geneelogie) rodoslov. gemma. nesit. divokoza. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. Gemse) zool. Knjiga postanja. isterivanje pupoljke. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gejša (jap. stvaranje. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. generalis) opštost. vrhovni. generalni guverner (lat. gekoni zool. Americi i Novom Zelandu. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. postanak. rodoslovlje. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. vrhovni zapovednik. gemmula pupoljčić. uopštenje.. javnost. gemelli) pl. genealog. probare) poz.

kolenast. generativan (nlat. doba. izdašnost. mat. stvaralački izvanredno samozačeće. generatrix) roditel>ica. mesta. veliko. generalis. genijalan (lat. genijalitet. genijus loci (lat. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. blagorodnost. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. rodni. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. . otadžbine. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. fkz.genetičan (grč. genitiv. oznaka. fr. koji se odnosi na postanak (genezu). biohemije. koja potpunom stručnom spremom. koristeći generator (lat. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. genetički inžinjering (grč. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. genikuliran (lat. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). su godina. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. generalni sekretar (lat. rodilac. stvaranjem. božanstva (anñeli).genijus seku li (lat. genetičar (grč. genius. generique) koji njegov duh zaštitnik. rezultate molekularne ge-netike. genetikos od genesis postanak. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. genethlios dan roñenja. generički. naraštaj. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. generacio ekvivoka. eng. darežljiv. tvorački. genius patriae) dobri duh generičan. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. izražavanje poštovanja klečanjem. rodim se) kolena. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genus rod. genethlios dan roñenja. dečju i rañanju. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. gsnerifikacija (nlat. stvoriteljka. generatriks (lat. genus. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. tačka. genialitas) v. stvaralac. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. duhovna osobenost. nem. karakter. genijus (lat. stvaranju. genije. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. postanak živih bića iz mrtvih darovit. engineering) rodilački. višeg suda. koji se Francuskoj. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. Štab) voj. obeležje. gsneracionizam (lat. generosus) plemenit. stvaralica. genikulacija (lat. proizvodan. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. v. genijalnost. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. višim kakva je sad). oblast primenjene biologije koja. onakvu dodeljeni. velik duhom. sprava za biofizike i citologi-je. genetiv (lat. čvornovat. genius saeculi) duh vremena dušan. pokolenje. velikodušnost. geniculatio) klečanje. rañanje) stručnjak za genetiku. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. izdčšan. prastvaranje. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). logia) proricanje dana i časa roñenja. tj. generički (lat. nauka o nasleñu. genijus patrije (lat. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. ñanjem. genetikos) fil. zajedničko ime za životinjsku. pramajka. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. generique) v. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. ili veka. koleno. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. jak. up. generozan (lat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generificatio) log. kao pomoćnici i savetnici. procu. kretanjem proizvodi liniju. roñenja. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. generator) rañan. proizvoñač. površinu ili telo. izvanredna darovitost. sa (za razliku od deskriptivne metode. proizvoñenje. darežljivost. generatio) rañanje. uspavanka. komandantima. generalis. genius) genije. generalis. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. postajanje. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. gignomai rañam se. v. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. pesma za uspavljivanje dece. fr. genetlijakon (grč. bios. generositas) plemenitost. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. rañanje bez semena. podatljivost. fr. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genetivus) gram. genetička metoda fil. (anorganskih) tvari.

drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. grč. gens) rod. ge. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. i'sos isti. daiein deliti. typos) biol. lincura. logia) nauka o životu Zemlje. geogenija. vrsta. geogonija. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. plasso obrazujem. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. rod. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. gens (lat. genitura (lat. genitalia. plasso obrazujem. geognostika v. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genus) rod.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. stvaranja i menjanja Zemljine kore. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. gens. genos pleme. graphia) zemljopis. nlat. ge. geognostički. geodet (grč. genualis) koji se tiče kolena. dinamička geologija. rañanje. genos vrsta) lingv. jednak. genuinitas) istinitost. ge. geobotanika (grč. logi'a) nauka o velikim. spolni. gentis) neznaboštvo. geneion brada. genualni (lat.(grč. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. deo nečega ili poticanje od nečega. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. tačnost. Svaka individua ima jedan jedini. obliku i životu Zemlje i njene površine. up. ponizno odavanje poštovanja. botanike) biljna geografija. geogonist(a) (grč. genos) biol. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. same po sebi i s obzirom na čoveka. ge. geogonija (grč. geograf (grč. pleme. gencijanin (lat. mnogoboštvo. ge. genus (lat. gignere rañati) pl. gentilizam (lat. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. grč. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. nativitet. gentiana) hem. genitura) roñenje. kretanju. genoplastika (lat. gignomai postajem) postanak Zemlje. ge. kolenski. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genufleksija (nlat. pr. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genitalan (lat. bot. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. geographikos) zemljopisni. zemljomerstvo. genitet (grč. zemaljski. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. ili u pravcu juga (južna širina). vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. geognost (grč. gignomai) v. ge zemlja. graphia) opisivanje duhova. koji spada u geografiju. veličini. gena obraz. geognozija (grč. oplodio seme. dynamis sila) geol. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. geodezija (grč. klanjanje. bi'os život. genitiv (lat. eidos vid. uobličujem) med. genuflexio) klečanje. genos. poklon pred kim. ge.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. proizvoñenje. geoblasti (grč. spolni organi. gram. genu koleno. biol. genuinus. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. geniologija (lat. genioplastija (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. porodica. geoizoterme (grč. lat. organi koji služe rasploñavanju. nauka o postanku. uobličujem) med. ge. učenje o duhovima božan-stvima. thermos topao) linije ili površine koje . geodinamika (grč. tj. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genocid (grč. stvaranje. geobiologija (grč. stvarnost. zemljomer. geo. ge. genuinitet (lat. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. izdanak) pl. nauka o položaju. geografija (grč. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. geogenija (grč. genitivus) gram. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. blassios klica. koleno. ge. narod. poniznost. geoid (grč. vernost. genom (grč. geognozija. genius. geografski (grč. nepatvorenost. genius. ge. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. genotip (grč. caedere ubijati. rod. genitalije (lat. obrazovanju i razvitku zemlje. geognostika. neponovljivi i specifični genotip. narod.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degomirati (fr. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degradatio) poniženje. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. osloboñenje od neke obaveze. udarac batinom po tabanima. degradirati (nlat. veliko poštovanje. skrušen. razrešiti. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. sp. de. izopačen. digresija. degažman (fr. vulkanski rad bio veoma snažan. umrtvljivanje. vitrum staklo. ponizan. degresija (lat. devovere. pogoršan. proždiranje. devoracija (lat. okretan. potpuna odanost. devits (eng. u igru (obično o golmanu). bljuvati.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. devotus) bogu posvećen ili odan. degarnirati tvrñavu voj. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. degenerare) izroditi se. degagement) sloboda. izroñavati se. koji se nalazi u stanju opadanja. smirenost. puza-vost. žrtvovanje života. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. osloboditi mač od protivniko-vog mača. poniznost (devotizam). deflorisanje. licemeran. degoržirati (fr. degenerisan (lat. devirginare) razdeviči-ti. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. deflorisa ti. vitrum. potcenjen. propadanje. neusiljen. vita život) lišavanje života. puzavičav. karbonske. dabl). pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. devoratio) gutanje. neusiljenost. degumirati. skruše-nost. degrasirati v. 1900. pobožan. mač. izbaciti. degenek (tur. podzemnim bogovima. ako umre jedan supružnik. devoluciono pravo (lat. degarnir) ogoliti. sporedan tajni izlaz. degager) osloboditi. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devirginacija (lat. žderanje. davits) mor. pritvorna pobožnost. povratiti. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). de. svoñenje na niže stanje razvoja. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devitalizacija (lat. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). porculanu slično telo (Reomirov porculan). pun poštovanja. god. rešiti. devolutio svaljivanje) prav. de. deglutitio) gutanje. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). otvoren. odvojiti. osloboñenje mača od protivnikovog mača. lišiti nekog čina i zvanja. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. degradare. devotan (lat. degnek) batina. devocija. celokupne imanje pripada deci. degrader) zapostaviti. izmeta™ se. degage) slobodan. opadanje. degommer) osloboditi od lepljive materije. devirginirati (lat. licemerstvo. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). pogoršavati se. devovere) v. izopačavati se. degredior) v. fr. žderanje. degeneratio) izroñavanje. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. u stanu napraviti tajni izlaz. devolvirati (lat. opadati. izvući iz neprilike. degresirati. degorger) očistiti od mulja. preneti nešto na koga drugog. pročisti™. izopačavanje. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. izmetanje. devotizam (lat. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degradacija (nlat. otpustiti iz vojske. izbaci(vati) loptu u polje. izopačiti se. danas: pobožnost. . uniziti. degažirati (fr. devonski period. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. izmet-nut. lišavanje čina i zvanja. izmetnu™ se. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. devolucija (lat. prezrivo: pritvorio pobožan. pokoran. devitalizacija zuba med. mač. degažiran (fr. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. devitrificirati (lat. železne dizalice za izvlačenje kotve. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. lišen čina i zvanja. potceniti. devitrifikacija (lat. devonski period geol. skinuti ukras s nečega. degoržiran (fr. degluticija (nlat. skinuti gumu sa nečega. degradiran (nlat. ponizan. u znak pokajanja. izroñenost. lakoća. smiren. degradare) zapostavljen. v. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degeneracija (nlat. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). degenerisati (lat. fiz. devomirati (lat. devocija (lat. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). propadati. privrženost de Golu. izroñenje. izbljuvati. degarnirati (fr. izopačenost. degenerare) izroñen. kvarenje. spretnost. devomere) med. izopačenje. naročito: ostaviti u nasledstvo.

dedicare posvetiti. „živi točak". dezapoantirati (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom.). dedignacija (lat. 1919). desemballer) ispakovati. platio je. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. gnušanje. pokvariti nekome volju za nešto. izvoditi. uneti nešto u knjige kao plaćeno. udvostručavanje svoga bića. dare dati. dezaneksija (fr. naknaditi štetu. dedicija (lat. odreći. deducere) v. en deshabille) u -domaćoj. dezabije (fr. Dedal (grč. otklanjanje. desavouer) odricanje. ugladi-ti. dare dati) trg. neraspoloženje. degustirati (lat. dedi) trg. lepo izrañen. poreći. mirisa. utanjiti (srebro. dedit. de jour) biti na službi. vešt vajar i neimar. degustator (lat. . 2. jelo. degustare) okusiti. deditirati. dedommager) obešteti-ti. izvoñenje. dezanektirati (fr. muz. dedukcija. nlat. supr. platu. degustatio) kušanje. v. pošto se dokaže ono što treba dokazati. daidaleos) umetnički. robu). nipodaštavanje. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deducirati (lat. udvajanje. degu (fr. dedoublement) psih. brisati . deduktis impenzis (lat. dedaleum (grč. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. odbijanje od neke sume. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. dare) trg. desaccorder) izazvati neslogu. dedoubler) voj. mirisa i vida. nekome neku knjigu) zaveštati.. izložiti. degraisser) očistiti od masti. desavouer) poricati. nerešene trka. etati-zacija. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. nemanje volje za jelo. okušati. kaljanje. dezakordirati (fr. lat.(fr. izmirio je. de jour) koji je na službi. zootrop. vršiti službu (naročito za oficire. dezin-sekcija. šaren. zavaditi. gañenje. kapitulacija. dedit (lat. degomirati. nepriznavanje. poricanje.) slabljenje uloge države. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dokazati. nevoljenje izvesnih jela. deshabille) noćna haljina. degrosirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu.mrtva trka". deduktivna metoda v. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. odricati. lekare itd. degout) odvratnost. potcenjivanje. ded hit (eng. odvratiti nekoga od nečega. graditelj lavirinta na Kritu.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dedukcija (lat. desemballage) trg. dati otštetu. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. opozivanje. degouter) l. trg. degrossir) doterati. dedignatio) preziranje. probanje. npr. osporavati nešto. dezavuisati v. zakinuti. brisati neki dug. pokloniti (npr. deductis impensis) po odbitku troškova. deditirati (lat. degutirati (fr. ogaditi (nekome nešto). koji vrši službu. zakidati. (fr. tj. dedikator (lat. degumirati v. pokazati. pokvariti skladnost. dedicator) zaveštač. dezodoracija). dedukovati (lat. dezanbalirati (fr. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. detrasirati. deduplovanje (fr. raspakovati (npr. naročito »seneka. dead heat) sl. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. kuv. desavantager) oštetiti. pravni dokaz izvesti iz drugih. deduktis deducendis (lat. obeštećivati. ispaki-vanje. openiti. otac Ikarov. odreći se aneksije. zaveštavanje. dedikacija (lat. posvećivanje. dedirati (lat. dedirati. poremetiti zglašenost. nameniti. dežurati. uneti razdor. dedekoracija (nlat. des-. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. deducere) izvesti. poklanjanje.) lice koje proba pića. dao je. lat. Daidalos) fil. dezavuirati. kućnoj haljini. nezadovoljstvo. degustacija vina odreñivanje ukusa. dezavuirati (fr. dezavantažirati (fr. oprobati. v. okrnjiti. kakvoća postojanja kao deduktivan. dežurati (fr. po-svećivati. raspakivanje. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. deetatizacija (fr. samo površno dodirnuti. sprečavanje (npr. objasniti. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dez. čelik). posvetilac. dezanbalaža (fr. kad oba konja stignu na metu istovremeno. deductio) log. kitnjast. dedicirati (lat. dedomažirati (fr. jedan odred vojske smanjiti na pola. već dokazanih činjenica. ne priznavati. deducirati. dedublirati (fr. iskorenji-vanje. domaća haljina. dežurni (fr. dezavuisanje (fr. pa da ih posmatra i analizira. deductivus) log. dedalski (grč. des-. degustacija (nlat. skinuti penu. dedicatio) posveta. beščašćenje. masnih mrlja (vunu). dedicare) posvetiti. deditio) predaja. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deduktivnost (lat. an dezabije (fr.

ruke itd. neutešan. raspustiti vojsku. dezolatan (fr. dezorganizovati v. dezinteresiran (fr. u rastrojstvu. osloboćavanje od kiseonika. nepristrastan. npr. odricanje (ili: napuštanje) svojine. položiti oružje. up. desequiper) raspremiti brod. dezintegracija (fr. dezodoransi (fr. zbuniti. des-. nauka o bolestima žila i spletena. algos bol) med.. desoler) opustošen. opisivanje žila i spletove. naročito ženu. bekstvo ispod zastave.) od zaraznih isparavanja i materija. dezertirati (fr. dezodorizacija (fr. lat. pretrpeti) ned. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. bol u žilama zglobova. dezoksidacija (fr. desmos. smesti. magnetiziranja. nered. npr. stan. bol žila i spletove. dezintegrator (fr. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. raspariti. desertio) voj. dezolantan (fr. lat. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezinflacija (fr. inflaci-ja. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. desorganiser) rastroji-ti. odeur miris. hig. sindezmologija. lat. pathos patnja. otkuži-vanje. dezarmirati (fr. razdružiti. pust. nemilost. desarmer) razoružati. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. desmos. gubl>enje ljubavi. sredstva protiv zatvora. dezarmiranje (fr. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. lat. des-. insectum buba. integrare uspostaviti. med. žila. des-. desolant) vrlo tužan. a ne roba novac). razbijanje atoma. iskren. dezmologija (grč. napraviti nered. dezopstruktiva (fr. tj. dezmografija (grč. lat. kad novac traži robu. dezercija (lat. otkuživati. dezaproprijacija (fr. pomesti. designolles) voj. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija.. lat. vazduh. dezinsekcija (fr. des-. lat. des-. opusteo. rñave stolice. des-. dezertor maliciozus (lat. desmos. uneti rasulo. odela. odeur. rastrojavati. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). rastroj-stvo. oxys) hem. desertor malitio-sus) prav. rastaviti ono što treba da bude zajedno. jadan. razočarati. desaffection) nenaklonost. razdvajanje. deserter) napustiti vojsku. des-. sečenje žila i spletove. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. prostodušan. obnova) uništavanje veze. desassortir) razdvojiti. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. dezmopatologija (grč. obstruere zapušiti. tome sečenje) med. napuštanje vojske. desertus) nenastanjen. desen. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. des-. rastrojavanje. dovesti u nered. rasturiti. integratio uspostava. dezasortirati (fr. pobeći iz vojske. nesebičan. raskinuti. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. logia) med. des-. dezorganizirati. dezodorizirati. desmos. v. dezmopatija (grč. grapho) zool. desmos veza. lice koje taj posao vrši. desmos) med. dezinformacija (fr. dezafekdija (fr. reflacija. dezmitis (grč. npr. nenaseljen. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. svojine.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. up. zbrku. desmos žila. otkužiti. dezorganiza-cija. prav. vrlo bedan. smanjiti stalni kadar. oxys oštar. dezinfektor (fr. 13 Leksikon . osloboditi od kiseonika. odelo. des. grč. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. lat. u čovečjem telu. nesnosan. dezinjolni barut (fr. dezorganizacija (fr. utamanjivanje zaraznih klica. desarmer) razoružavanje. stana i dr. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. pathem patiti. narušavanje neke celine. dezorganizirati (fr. hig. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. dezekipirati (fr. reducirati. dezerter (fr. dezmotomija (grč. desinteresse) nekoristoljubiv. žilama. vojni begunac. obstructum) pl. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. rasulo. dezen v. vezama itd. dezertan (lat. dozmalgija (grč. dosadan. deserteur) begunac iz vojske. des-. lat. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). inflatio nadimanje) fin. bol. raspuštanje vojske. ispod zastave. logfa) nauka o spletovima. deflacija. dezinficirati (fr. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. smanjivanje stalnog kadra. lat. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. des-. dezodorizirati (fr. organske veze meñu sastavili delovima. ljut) hen. zapaljenje zglob-nih »sila. prebeglica. dezoksidirati (fr. des-. vrlo žalostan. des-. lat. dezintegracija a toma fkz. grč. dezinfekcija (fr.

deinos. curenja itd. npr. ćebe. deifikacija (nlat. litra) mera od 10 litara. deus) fil. guber. deintegrirati (lat. de-calare) trg. dekalo (ital. deinos strašan) ret. dei gracija (lat. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. dekalog (grč. v. up. dekada (grč. . dekados desetina) mat. deka. dekalitar (grč. deiectorium) med. gubitak u težini neke robe usled sušenja. pod decimalan. dezorijentisati v. da. odavanje božanske počasti. dekalkirati (fr. ceniti više svega.. deus) fil. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. 'grč. dekalvacija (nlat. v. grč. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. sedalo. skr.). deist(a) (lat. deset. izgubiti u težini usled sušenja. decalo) trg. deitas) božanstvo. zbunjivanje. dezorijentirati (fr. orijaška pretpotop-na životinja. zaveden s pravoga puta. bog. u nekom mestu. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. facere učiniti) obožavati.. staklo. metahroma-tipija. dezorijentiran. deka (grč. Ruso. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. broj deset. deificirati (lat. decalquer) prenositi otiske. metron) mera za dužinu od 10 metara. smeten. preneti crtež na providnu hartiju. deka. nañena u okamenotin-skim ostacima. curenja itd. dekametar (grč. u izvesnim prilikama. dejizam. metal. deka. teizam. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. propast. osnova) geom. decimalni sistem. deiectio) prav. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. glavni predstavnici: Volter. v. decalvatio) oćelavljava-nje. de jure (lat. dekadni sistem mat. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. mat lecimalni sistem. deificatio) obožavanje. up. deus.. izdvajanje. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. dekaginičan (grč. deset komada. dekalirati (ital. porculan. ispražnjavanje stolice. Livijeva „Rimska istorija". lim i dr. preuveličavanje. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. 26. grč. dekadika (grč. smanjiti. v. dekadent (nem. Dečke) l. deinoza (grč. oterivanje. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. pomesti u nekoj prilici. npr. dekametar — 10 m i dr.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. sa bakra ili kamena na drvo itd. pometen. bez orijentacije. dejekpija (lat. med. de jure) po pravu. deitet (nlat. u nekoj prilici. dejizam (lat. dekas. deka (nem. na dokazima. du odi itd. deizam. dezorijentirati. tucati. dezorijentisan v.. gonia ugao) geom. dekagon (grč. deiktičan (grč. suziti. deka. zavoñenje sa pravog puta. Lesing. deintegrare) oduzeti od celine. deus bog) fil. desetni sistem. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. zbirka ili delo od deset knjiga. dekalkomanija (lat. pokrivač. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. pometnja. Dekameron (ital. pod decimalan. dekalogos) deset božjih zapovesti. desetougaonik. pristalica deizma. deiktikos) koji se osniva na primerima. dekaed. zbunjen. hedra. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. propadanje. poliedar sa deset površina. raspad. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. s pravnog gledišta. de-calcare ugaziti. hemera dan) deset dana. u upotrebi od Karla Velikog).. deka. dejektorij(um) (nlat. titulama itd. up. sisar. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. do dekadi). lučenje. zver) zool. kožu. izmet. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. telo od deset uglova. udaljivanje s položaja ili poseda. pomesti. strana. izveden na pogrešan put. zabuniti. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. deka. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. u nekom mestu. mania pomama. deka deset) 2.. mera od deset grama. dezorijentiran (fr. Mendelson i dr. oćelavljenje. pogoršavanje. dekadencije (lat. Decamerone. dekados desetina) desetorica. decembra 1825. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. pesnika Bokača). deinoterij(um) (grč. fr. de fakto. therion divlja životinja. dekabristi (rus. deizam (lat. pokrov. de-cadere opadati.) pristalica dekadencije. preteri-vanje. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dekas. tekst. ital. decadenza) opadanje. deka.-. period od deset godina. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. gyne žena) sa deset žena. strast) veština da se slike u bojama. ukazivati čast kao bogu. navesti na pogrešan put. dekagram (grč.

carte) pošt. objavni. izjašnjenje. dekandrija (grč. declamatio) veština usme-nog izlaganja. dekarbonizirati (lat. fr. deklinatoran (lat. 4. deset etera. grañevina na deset stubova ili svodova. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. dekartirati (lat. aner čovek. veoma izrazito. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. v. izraziti se. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. odstraniti. deca-piter) odseći glavu. ocediti. razreda. objava engleskog parlamenta 1689. deklamatorika (lat. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. declinare) koji odstupa. declinabilis) gram. dekar (grč. dekapirati (fr. umetničko govorenje neke pesme. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. isključite) iz jednog društvenog staleža. dekastilon (grč. deklarešn ov rajts (eng. dekanat (nlat. declinare okretati) fiz. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. kardinala itd. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). odbija. Dekham) v. deklamator (lat. decapitation) odsecanje glave. muž) bat. decatissage) postupak pri dekatiranju. dekapsulacija (lat. deklinabilan (nlat. deklamira™ (lat. visokoparno. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. dekarbonizirati. dravidski jezici. npr. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklaracija (lat. dekaster (fr. deka. zvanje i položaj dekana. up. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. decaper) površinu metala — zagrevanjem. što odgovara deklamatorskoj veštini. u Parizu. stichos) lit. deka. dekatisaža (fr. udaljiti. npr. deka. . skretljivost. deklamatorski (lat. decanus) l. decantation) hem. dekastih (grč. dekatirati (fr. sposoban za skretanje. de-charta. klase. odstupanja. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. dekarbirirati (fr. pronañen 1822. deklarirati (lat. 2. declamator) umetnik u govorenju (stihova). dekapitirati (lat. otočiti. razbi-striti. izjaviti. mesto službovanja dekana. obezglavljenje. decantare. vežbanje u govoru u školi. deklinabilitet (lat. poniziti. dekantirati (lat. dekantacija (fr. deklamirati. objavljivane. obezglaviti. deklamacija (lat. stylos) apx. izlaganje. deklinator (lat. dekatirati. sa puno izražaja. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekapod (grč. skreće. agea površina) mera za zemljište od deset ara.: Mislim da ćeš poslati. decanter) hem. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. deka. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. capsula) med. ili o veštini lepog beseñenja. strofa od deset stihova. declamare) besednički. objavljivati. declarare) objaviti. obznaniti svoju odluku. deklasirati (lat. fr. caput glava. deklamatorij(um) (nlat. koji osporava. deklina torijum. deklarativan (nlat. odstupanje. deklamando (ital. declaration of rights) izlaganje prava. odmah posle biskupa. izjavljivati. declasser) brisati (ili: izbrisati. izjava. više svešteno lice. iskazni. fr. kuvanjem u sodi. dekarbirirati. 3. reda. de-. deklamovati v. predsednik fa-kultetskog saveta. u Lineovom sistemu deseta klasa. trg. promenljivost. declamando) muz. deka. o osnovnim načelima engleskog ustava. sposobnost skretanja. dekanski jezici (ind. skretl>iv. npr. decanatus) dekanstvo. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. čitanju. rečito. de-classis. veridbe. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. declaratio) objava. trg. izjavni. dekapitacija (fr. prome-nljiv (po padežima). govorenje sa puno izrazitosti. declinabilitas) gran. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). lat. decarburer) v. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). fr. decastere) deset kubnih metara.

prekriti. dekolacija (lat. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. dekoktor bonorum (lat. dekompozicija (lat. declinare. kontrolni račun. bleñenje. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. bezbojnost. pokriti. polazak aviona. pozadine i dr. nag. declinare. 2. kićenje. decolorare) obezbojiti se. skretati. sve dekoracije jedne pozornice. poletanje. ures. dekolirati (lat. naročito ženskim. med. sastavne delove. zastrti. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. dekolonizacija (lat. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. obezbojiti. ures. ukrasi™. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. odbijati. dekoloriran (lat. declinare okretati) gram. decorativus) ukrasan. gubljenje boje. v. decompte) trg. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekoracije (nlat. deklinirati (lat. decor. med. prokuvavanje. grč. declinatio) gram. otpisati. decoctor) onaj koji prekuvava. slik. prav. dekolorirati (lat. savijati. dekorisati (lat. dekolte (fr. urešavati. delovati (nem.). decoquere) fark. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. koji krasi. orden. ukuvava. dekontirati (fr. završavanje uzletanja aviona. astr. decorare) ukrasiti. obnaženost. dekoltiran (fr. decoloratio) obezbojenje. de-combinare) rastaviti. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. tako da se vide grudi. decolleter) obnažiti vrat. dekorativni (lat. fr. koji resi. dekoltirati (nem. dekokt (lat. dekont (fr. poz. truljenje. dekoloracija (lat. astr. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decollage odlepljivanje) avkj. odlikovati ordenom. deklinometar (lat. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. fig.. dekompozitum (lat. fig. hem. ramena. ulepšati. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. odvajanje aviona od zemlje. imati na sebi orden. vrat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekomponirati (lat. ukrašavati. sprava za merenje magnetne deklinacije. popuštanje u boji. dekombinirati (nlat. grapho pišem) astr. uzajamni. declinare) fiz. decken) pokriti. biti de-korisan dobiti orden. naročito koji ukrašava draperijama. obnažen. kusur. de. ukuvak. decolorare obezbojiti. sastavne delove. pozorišni slikar. kome je oduzeta boja. izbledeti. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. decollete) sa izrezom na haljini. izbledeo. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). ukras u boji. ostatak. decoloratus) obezbojen. gran. obezbojenja izvesnih tvari. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. uresiti. dekoktor (lat.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. počasni znak. uzletanje. decoctor dolosus) prav. odvojiti. nameštanje pozornice pomoću kulisa. dekolorimetar (lat. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. deklinograf (lat. takoñe: opadanje. lepota. oduzeti boju. izgubiti boju. postaviti sto. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke.. dekolte. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. bez udubljivanja u formu i značaj. ne priznavati. obezbojenje. popuštanje neke bolesti. ukras. umetnički izrañenim nameštajem itd. dekomponirati. naročito u keramici. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. otpis. dekor (lat. izmiriti dugove. raščlanjavanje. reč sastavljena od više reči. deklinacija (lat. ure-san. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. odbitak od duga ili računa. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoltieren) obnažiti. dekokt-infuzum fark. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). poklopiti. ark. išča-šenje. koji služi za ukrašavanje. polet. decoctio) iskuvavanje. metron mera) fiz. ukrašavati. imenska (lli: padežna) promena. odličje. decolleter) izrez na haljinama. dekomponovati v. odvarak. menjati po padežima (imenice. nakititi. dekoktor dolozus (lat. poz.>ačuna. dekoracija. uresni. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. raspadanje. dekorisanje v. prideve. koji je izgubio draž. odstupati. grč. radnje i dr. razgolititi vrat i grudi. grč. izgubiti draž. up. fig. zamenice i brojeve). koji je izgubio boju. ukuvavanje. raščiniti. decor) ukras. trg. dekorater (fr. odlikovati ordenom. kombinirati. rasipnik. prav. dekoltovati (fr. dekokcija (lat. oslabeti u boji. . odbiti od duga ili . dekorieren) 1. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decompter) trg.) rastaviti. ekvatora.. dekolaža (fr. ukrasni. fiz. oduzimanje boje. dekorirati (nem.

kardia srce) med. ugled. decutere. dekretirati (lat. hem. decussorium) med. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. svaka viša naredba uopšte. bez pokrića. projed od ležanje. deksios. delacio juramenti (let. delatum) potkazivač-ki. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. uplešiti. taloženje sokova na nekom mestu.dekort 197 delegant dekort (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decourter) trg. deksiografija (grč. postepeno tiše. delatio iuramenti) prav. decourager) obeshrabriti. dekret (lat. . dekrešendo (ital. decurio) starešina nad deset ljudi. potajni tužilac. berz. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). mesto na levoj. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. sve slabije. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. vodnik (u vojsci starih Rimljana). mala veličina za koju se promenljive smanji. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. dekstroza. obeshrabljiveti. manjek. decrescere) pl. za sekularizacije. dekstroza (lat. dekuver (fr. prav. optuženik.v. mesto koje se tako svira. izdati naredbu. e decouvert) berz. delatura (klet. de. decrementum) smanjitak. desetina (u vojsci starih Rimljana). opadak. dextralis) desni. decouvert) otkriven. de cujus od koga) prav. lacrima suza) med. im. delere uništiti. dostavlječki. de-. deksiokardija (grč. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. deksios. da se izbaci (slovo ili reči. v. dela gor (let. za razliku od legista. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. usled zagrevanje. prodavati robu koje nema. supr. de-corto) trg. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. dekujus (lat. glikoza. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. decretum) odluka. decubitus) med. decrepitatio) hen. deletus) prav. mat. delatoran (lat. dekstralan (lat. deficit. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. deksios desni. delator) dostavljač. 1. izbacuj! deleatur (lat. učitelja i pisaca rimskog prava. desetar. čast. način (ili: položaj) ležanja. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. odeljenje od deset članova. delabijalizacija (lat. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. grapho) pisano sleva nadesno. kao panonski zakonik. dexter desni) hem. klevetanje. dekurtirati (fr. decretorius) odlučujući. dekre goran (lat. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. labium usna) lingv. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. decernere. delaktacija (lat. dekurion (lat. rešavajući. rešiti. grapho) pisanje s leve strane na desnu. de-court) trg. rešenje. up. nlat. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decuria) klese. delacio hereditatis (lat. skratiti. opadanjem. ital. narediti. praskanje. pr-skanje kristala. dekrement (ital. delacija (lat. decurrere. dekurt (fr. npr. delatio) dostavljanje. deferre. dekretisti (lat. dekstrin (lat. izdejnički. nemvnje. zaključiti. delegant (lat. delature) potkazivanje. deksiografski (grč. u Vestfalskom miru. dele) briši. de-curtus. deletio hereditetis) prav. deleatur) neke se briše. puckaranje. potkazivač. dekuražirati (fr. prštanje. decrescendo) muz. opadanje bolesti. delat (let. ocrnjivanje. npr. decursus) tok. smanjiti. dekstrin. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). stoji na desnoj strani. koje su toga dana već stupile na snagu. klevet-nički. koji je s desne strane. suze u očima. dekurija (lat. dostavljanje. neza-štićen. dele (lat. odeljak. suženje. dekubitus (nlat. nametanje zakletve. odbiti. neke bolesti. grožñani šećer. januar 1624. odrediti. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). ležanje. inkrement. delakrimacija (lat. potkazivanje. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. decrediter) lišiti poverenja. naredba vlasti. a dekuver (fr. dekrepitacija (ital. naročito u korekturi). kuhinjske so. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. decretare) odlučiti. poverenje. odbitak od računa za neku robu. de. dekusorij(um) (lat. dekretali (lat. dekort. popleši-ti. dekurzus (lat. dekreditirati (fr. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe.

delirium tremens) med. po Ustavu SFRJ od 1974. delivrirati (fr. trg. deligatio) med. isporuči-vanje. trg. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delirans) onaj koji bunca. delikvijum animi (lat. deli) lud. delivrer) osloboditi. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. delivrans (fr. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. izaslati. pažljiv. obazrivost. Ae. skica. ludak. fin. predstavnik. delikanh) mlad momak. delibal (tur. delibatio) smanjivanje. većajući. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delikato (ital. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. deligatura) med. delikatan (lat. položaj. delectum) biranje. med. deliracija (lat. gubiti se. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. smisao za lepo. delikt (lat. lep. deliquescentia) topljenje. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. deliberato) muz. delenimentum. predaja. premišljanje. predati. omeñavanje. otrovna materija. delineacija (lat. delikvescencija (nlat. topiti se. nežno. med. delinquere. limes. kao predmet za uživanje: poslastica. ukusan. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. prav. delinquens) optuženi. osetljivost. utečniti se. predaja. tugaljiv. per deliquium) ili skraćeno: r. izabrati. izbor. delineare) crtati. god. previjanje rane. delegatio) poslanstvo. delictum) prav. istup protiv zakona. razmišljanje. deliberativan (lat. ljubak. poslati. delirij(um) (lat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. deli (tur. v. zavijanje. težak. preneti na koga (pravo. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delegatarius) trg. rastvaranjem na vazduhu. delirijum. limitis) granigraničenje. omeñavati. prestupnik. delivrance) osloboñenje. pažljivost. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. delinkventkinja prestupnica. im. deliberato (ital. ovlastiti. obeležavanje ili postavljanje granice. delenire ublažiti) pl. u umetnosti: prefinjen ukus. škakljiv. srčan. junak. deleterij(um) (grč. delicato) muz. omeñiti. delineirati (lat. izaslanstvo. delivraison) trg. delinquere. kitnjastost. delikvent (lat. opunomoćiti. bunilo. delikatese (fr. izdavanje robe. član delegacije. deligatura (lat. delibacija (lat. de. da se na vazduhu rastvori. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. sa nežnošću. predstavlja ukupnost odnosa. delimitirati (lat. umirivanje). delikvescirati (lat. zavijanje rane. ograničavanje. delegare) odrediti. d. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. delikvij(um) (lat. skici-rati. delinkvent. ograničiti. deligere odabrati. laskave reči. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). veoma obazriv. delegirati (lat. prestup. delegacija (lat. delikanlija (tur. delirant (lat. maženja. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. deliberativus) koji savetuje. mio. delinkvent (lat. delija. delivrezon (fr. osetljiv. isporuka. dogovaranje. delineatio) crtanje. delikatamente (ital. smeo. deliquium animi) nesvestica. deliberacija (lat. . poslati. delikatamente. rešavajući. junak) 1. obeležavati ili postavljati granicu. deligacija (lat. materija koja truje i uništava život. hrabar. pojavljuje se sa delegat (lat. delikato. stvar). delirijum tremens (lat. delineavit (lat. previjanje. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. deleterion otrov) med. isporučiti. deliquescere) topiti se (ili rastapati se.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. prislačak. prikraćivanje. poslanik. odlučno. limes. delibacio hereditatis (lat. per delik-vijum(lat. delibasi) starešina delija.). delenimenti (lat. deliracija. delinquere) v. zločin. 2. deleomai uništavam. delikvescentan (lat. dug itd.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delekcija (lat. izbaviti. ludilo. limitis) grani-čiti. koji treba pažljivo raditi. delegatar (nlat. izdati robu. onaj koji boluje od delirijuma. zlikovac. trabunja. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. v. zavoj. delimitirati (lat. nacrt. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. turski konjanik. delicatus) nežan. mladić plahe krvi. samoupravne i politički organizovanim. deliquescens) topljiv. deliratio) med. pijaničko ludilo. prav. delegatus) izaslanik. deliberatio) savetovanje. rastopljiv. mahnit. neprijatan (npr. delicatamente) «uz. izdavanje. delirium) med. delibaša (tur. deli. utečnjavanje.

voj. demy) vrsta hartije maloga formata. delitescere) med. danas se upotre- dembelisati (pere. demarkacione trupe pogranične trupe. eidos oblik) kom. delitescencija (lat. na podnožju Par-nasa. demarche) korak. demens (lat. obeležiti granicu. pokret. demegorija (grč. med. delirare) buncati. preduzeti korake. deluvij(um) (lat. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. radioaktivni zraci. govor pred narodom. obeležavanje granične linije. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. i sa dijagonalama koje se upravio seku. graničari. dementia) med. delta) l. demagogizam (grč. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. rečitošću itd. delta-zraci fiz. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. dome (grč. delta. demagoški (grč. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. npr. neradnik. na primer. demos. dembel (pere. agein) voñenje naroda. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. deložirati (fr. maloumnik. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. tembel) lenština. rasparčati. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. poricati. demarquer) ograničiti. luere prati) geol. umilan. agoreyo govorim) javni govor. trougaon. ukusan. delphinus) morska životinja. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demos. raskriti. potiskivanje neprijatelja. vlasti. demagogos) voña naroda. odreći. besneti. delkredere. otkriti. isterati iz stana. deltoid (grč. deltoideus (grč. 3. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. odricanje. delphys) med. delkredere (ital. lenstvovati. deložman. bajan. 1% olovo. tembelhane) zemlja dembela. bljava u prekornom smislu. demens) ludak. dementir) opovrgnuti. odlazak. 2. snop. delta (grč. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. izići. mašinske delove i oruña. mor. tur. demarkaciona linija granična linija. odricati. demegoria. dementi) opovrgavanje. iznositi.. delfijsko proročište v. rastaviti na delove. poreći. izneti) namešta]. buškara. delkredere-provizion trg.) provoditi vreme u neradu. demarkacioni kordon granični lanac. onako kako jest. demarquer) ograničavanje. 41% cink. postupak. fig. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. prikazati u pravoj boji. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. brodske zavrtnje. . demanti (fr. tj. demencija (lat. 5= D. dementia paralyti- . Delfi (grč. tur. zapravo: zavoñenje naroda. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. morska svinja. sladak. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. dembelija (pere. ra-skrinkati. sa položaja. demen-cija paralitika (nlat. 1% gvožñe. biti lud. demagog. u narodnoj skupštini. izuditi. demagog (grč. zanositi se. deltoidan (grč. demagogija (grč. Delfi. recimo. deložiranje (fr. tur. fr. v. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demos narod. eidos oblik) med.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. demos narod. slična kitu. deloger) izbaciti. delta. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. što bi se reklo . delfis (grč. Marke. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. mio. tenbel. demaskirati (fr. demembrare) raskomadati. de-. delirirati (lat. rastrgati. up. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). dernek) dakle. demantovati (fr. . omeñavanje. ludilo. ispraviti neistinu ili netačnost. četvrto slovo grčke azbuke D . 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. razgoliti™. vršili velik uticaj na narodne skušptine. demeblirati (fr. logora ili trupa. delogement) izlazak. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. demarkacija (fr. demaj (eng. poricanje. podbada. demarš (fr. demembrirati (lat. demek (tur. demet) naramak. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. deltoeiaes) u obliku delte. uti-canje na narod govorom. voj. delfin (lat. demos. završava se obično smrću. tj. trabunja-ti. demati. ušće reke oblika delte). povući graničnu liniju. demarkirati (nem. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. odseliti se. materica. d. razgolićavati. kao zavodnik naroda. postupati po nekoj stvari. deliciozan (nlat. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. agein voditi. pliskavica. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. deliciosus) divan. delcredere) trg. agein) koji rovari.

deminutio) v. službenik u ostavci. demi-bastillon) voj. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. javna žena. demiurg (grč. razoružavanje. demos. demikoton (fr. poluobrt (nalevo ili nadesno). vlast. zahvaliti se na službu ili zvanje. demisionirati (lat. bez obzira na imovno stanje. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. krateo) v. demimondaine) dama iz polusveta. demokratija (grč. kao tvorca sveta. demerzija (lat. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demos. nekoj oblasti ili državi. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demobilizirati. militaris) voj. čistiti. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demilitarizacija (lat. demobilizirati (fr. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. supr. ja-hanje u polukrugu. fr. u običnom govoru slobodoljubivost. demeškinja v. demograf (grč. deminutiv (lat. diminucija. demi-john. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. poluoptok. razoružavati. v. ogrešiti se o nešto. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demografija (grč. dimittere. demokratizirati (grč. demilitarizovati v. polureljefni rad. malo utvrñenje. Dime-Sina). demisija (lat. sirće itd. demos narod. diminutiv. zgrešiti. poreklo itd. dimiskija. od zagušljivog vazduha. dimije v. Ovako naziva Platon boga. demivolte) jax. željezo. čišćenje od škodljivih isparavanja.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demoiselle) gospoñica. fr. demiskija v. militarizirati. demos. krateo vladam. polurov. demodulator v.(grč. nekoj oblasti ili državi.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demos narod. demokratizam (grč. demiurgos) fil. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. dimije. de. za razliku od najvišeg boga. demersio) potapanje. nauku. otpustiti. zagnjurivanje. demefitizirati (lat. detektor. mephitis kužio isparenje) med. senatori u današnjoj Grčkoj. poluutvrñenja. deminuere umanjivati) gram. kao posledica starosti. up. demokratizirati. demissi-onner) dati ostavku. očistiti od škodljivih isparavanja. polušanac. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. militaris) voj. dimisija. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demobilisan« v. demencija senilis (lat. demireljef (fr. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demisionar (fr. demeritirati (fr. mephitos. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. demefitizacija (lat. de-. krateo moćan sam. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. de-. deminucija (lat. dementia praecox) mladalačko ludilo. demobilizacija (fr. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. kratos vladavina. grapho . utuče-nost. koja je u nekim zemljama utvrñena. supr. tvorac (ili: neimar) sveta. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demilitarizirati. demibastion (fr. razoružavanje vojske. demokrat(a) (grč. demokratija. demobilisati. demirelief) poluispupčen rad. širokih pogleda. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. npr. položaj. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. devojka. razne veličine (do 60 1). grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demimonde) polusvet. domilitarizirati (lat. klonulost. ostavka. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demos. razoružati. demissio) skrušenost. demergere. militariza-cija. demokratizovati v. demen-cija prekoks (lat. državnim poslovima. raspuštanje. čovek slobodoljubivih. demimontkinja (fr. demi-parallele) voj. imanja. demograf (grč. demir (tur. demoazel (fr. demodoksologija (grč. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demobilisation) voj. doksa mišljenje. demitur (fr.. fr. demobiliser) voj. demos. demivolt (fr. demidžon (eng. demimond (fr. demos. demiparalela (fr. razoružanje. dimiskija. demo. de. demir)) gvožñe. tj. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demitour) polukrug. demeriter) skriviti. demir-kapija gvozdena kapija. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. razo-ružati. logos reč. demephitiser) provetriti. narodni.

pokvarenost morala (ili: naravi). daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. lat. demoralizirati. odsek jedne file. to dump frljiti. duh. demonstrator) dokazivač. izlagač. demonomagaja (grč. daimon. sotona. up. demoralizirati. demolicija (lat. izrazito. pokvariti. demonstrare) pokazivati. tumačiti. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demoralizirati. malodušnost. porušiti. ovaj. prikazivač. up. voj. demonetiser) fin. demonstrativum) gram. pokazna zamenica. pr. demping (eng. fr. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). javno ispoljavanje. most itd. svog raspoloženja. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. natprirodan. pokazivač. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. je kvalitativno nov oblik demo-kratije.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. daimon. demontirna baterija voj. npr. oboriti s konja. razvratnost. očigledno. lišiti MOJ. demonetizirati (lat. daimon. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. daimon) natprirodno biće. ala. demonstrans) tumač. philos prijatelj) onaj koji voli narod. onaj. demolir) rušenje. demonstrant (lat. demoliranje (fr. demos (grč. de. demontage) rastavljanje na sastavne delove. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). naročito fabričkih proizvoda. i dr. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. pored razliko-vanja formalnih oblika. dokazivanje. razvaliti. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. predavanje robe. demos) narod. demonima. mania pomama. taj. demonstrira™ (lat. uništiti. ućutkati top. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demoralizacija (fr. v. narodoljubac. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. akcija. demonomanija (grč. vidno ispoljavati raspoloženje. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. demonetiser. demonomelanholija (grč. upropašćavanje. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. daimonios) ñavolski. razvaljivan>e.mologija (grč. upropastiti. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demolirati (lat. demoliran. narediti da se sjaše. demontaža (fr. upropastiti nekoga. demotičan (grč. moneta. demofil (grč. daimon. demonstracije (lat. verovanje u aveti. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demonstracije. onaj. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. soton-ski. demonolatrija (grč. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. npr. Demosten (grč. preturiti. demolir) rušiti. demonizam (grč. mogu odmah razoriti minama. naročito zao duh. povlačenje novca iz opticaja. demolitio) v. demolicioni sistem fort. pokvariti neku spravu. izla-gač. obaranje. demontirati. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. latreia obožavanje) poštovanje duhova. zla kob. demonstrare) javno. demon (grč. demoralisation) kvarenje. demonstrativum (lat. demos. demonski (grč. taj i dr. de. demoliranje. demonstrativan (lat. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. demonstrator (lat. demoliran. . voj. slobodno. naklonjen narodu. ovaj. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. dokazivati. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demoliri. daimon. uterati joj strah. u demokratskoj Atini: opština. gram. demoralisati v. narodni. gubljenje hrabrosti. pojedinaca ili gomile. daimon. demonetizacija (fr. kad ih neprijatelj zauzme.i moneta novac) fin. objašnjivač. fr. demonomantija (grč. ubedljiva i silna rečitost. logia) učenje o duhovima. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. demotikos) koji pripada narodu. koji nešto pokazuje. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. očigledno prikazivanje. otvoreno. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demos narod. demoralizirati (fr. demoraliser) napraviti razvratnim. živo. uništavanje. demonologija (grč. dumping) trg. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. izlagati. onaj koji tumači. prodavati po niskoj ceni. voj. demoralizovati v. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demonstratio) dokaz. demontirati (fr. otuda: demostenska rečitost izvanredna. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja.

natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. koji je najpre sadržavao 10. oni kod kojih vrh jezika. javlja se povremeno u toplim krajevima. denarijus (lat. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. ne nanoseći štetu. dandy) kicoš. dendron. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. zbijen. dendron. zavičajnosti. dendrografija (grč. arpazo zgrabim. naimenovati. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. de non prejudikando (lat. odnaroñavanje. z. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denominacija (lat. po svršetku drugog svetskog rata. denpi-valjak (eng. s. de nihilo nihil) v. denominator ra-cionis (nlat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denegacija (lat. dati podatke. trg. obeležavanje. so. up. uskraćivanje saslušanja.) dodavanjem drugih materija (gasa. denotirati (lat. dendizam (eng. prijava. denationalisation) odroñavanje. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denaturisati (fr. vrsta areo-metra. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. odnaroditi. muzički češalj. samo leti. kaćiper-stvo. tj. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dendron. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. nlat. njihovo podizanje i praktičnu primenu. imenilac (u razlomku). fićfirić. denominativum) gram. kvocijent. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). zubni glasovi. dendron. instrumenat za vañenje zuba. denominare) nazvati. denotatio) označavanje. de-. min. . ščepam) med. denarius) stari rimski srebrn novac. dentalni (lat. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denegatio debiti coniugalis) prav. dendrologija (grč. dentalis) zubni. denar. c). državi itd. Dampfer) prigušivač. denaturalizirati (lat. denegirati (lat. natura. denotacija (lat. dempfer (nem. natio narod. grč. dendroliti (grč. u vezi s tim. denegacio debiti konjugalis (nlat. de-. grč. damping. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. kao drvo. npr. dentritičan. logos) poznavalac drveća. denominatio) imenovanje. denominativ(um) (nlat. denatalitet (lat. dendrografički. demulencija (lat. de-. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. sličan drvetu. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dentales) gram. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. densus gust. denzimetar (lat. de. dendi (eng. denegare) odlučno poricati. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. količnik. odbijanje. logi'a) poznavanje drveća. denga (arap. kao i za odreñivanje njegove zapremine. gpaphia) opisivanje drveta. „ribati" od „riba".) i. denegatio audientiae) prav. obe-ležiti.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. denegacio audijencije (nlat. imenovati. denominirati (lat. denikotinizirati (lat. dentarpag (lat. prirodu neke stvari promeniti. denacionaliziranje (fr. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. natio narod. denacifikacija (fr. eko nihilo nihil.) med. pomodarstvo. dendron. fr. imenitelj. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. eidos oblik. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. gubljenje nosne artikulacije. dendron drvo) u obliku drveta. špiritus i dr. pri izgovaranju. docnije 16 asa ili 4 sesterca. lik) v. fr. dendrometrija (grč. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. objavljivanje. davanje podataka. dendroidan (grč. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. lišavanje podanstva. de nihilo nihil (lat. pr. denacionalizirati (lat. denotare) naznačiti. kao nagao nastup groznice. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. dendron. denaro (ital. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. fr. odroditi. izopačiti. denazalizacija (lat. bez štete po prava nekog drugog. mera za svilu i zlato. učiniti neupotrebljivom za ljude. cenominator (lat. dendrometar (grč. denaturer) svoju prirodu izmeniti. dendron. demulentia) pl. metron) veština merenja drveća. dandy) kicoštvo. denationaliser) oduzeti narodni karakter. vrlo zarazna bolest. zejtina). denominare) kat. dens zub. smanjivanje broja stanovništva. de pop praejudicando) prav. nasalisatio) lingv. med. metron) fiz. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. neizvršavanje bračne dužnosti. onaj koji proučava drveta. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. denaturalizacija (fr. d. pomo-dar. uskraćivanje. dendrolog (grč. odbijati. naimenovanje. lithos kamen) pl. dentali (lat. dendrometar. uskraćivati. denominator rationis) broj koji kazuje odnos.

depot) stovarište. denudacija (lat. deplace) neumestan. ispražnjavanje. de. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. de. zapremina dela broda pod vodom. v. raširiti. sažaljevanje. rasprostirati. prokazati. dentin (lat. izlečiti od paralize. zubar. postrojavanje za borbu. mor. brzojav. sklonište. kol. prav. denuntiatus) dostavljenik. deploajiranje (fr. zub. de. zvanično pismo. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. deplorare) oplakivati. dsntiekaliij(um) (lat. dentura (nlat. zubni lekar.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. usled odnošenja zemlje. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. deplacer) premestiti. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. rasañivanje (bilja drveća). zubna kost. rasaditi. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. grč. depo (fr. prosto. denunpijacija (lat. denuncijant (alt. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. vojska koja služi za . depenirati (lat. iogia nauka) 1. zajednička delatnost erozije i raspadanja. farm. denunpijator (lat. depalatalizacija (lat. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. razvijati se. fig. pertinecije. depauperirati (lat. zubalo. potiskivanje. deparalizirati (lat. de plavo (lat. deployer) razvijati. depecher. de. deplasman (fr. depeša (fr. dependencije (lat. deploratio) oplakivanje. telegra-fisati. pertinencije. departicija (nlat. postrojavati se za borbu. gubljenje palatalne artikulacije. deplacement) premecJtanje. zapremina istisnuća. voj. pediculus) hig. denuntiator) v. razvašljivati. denticuli zubići) pl. denuncijant. voj. depandans (fr. žaljenje. palatum) lingv. brzojavi™. deontološki doka z za postojanje boga. deplorirati (lat. ukloniti. dens) zubni tehničar. planta bil>ka. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. deplantatio) presañi-vanje. »saliti. razvašljivanje. deploajirati (fr. raz-dela. departitio) podela. depedikulirati (lat. npr. denuntians) dostavljač. depeširati (fr. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. pri čemu neza-sićeni ili manje . odvajanje kostiju od mesa. deploiement) voj. lišiti kose. optužiti. depedikulacija (lat. dependere) pl. denudatio) otkrivanje. skidanje dlaka. odelenje (stana). denuncirati (lat. optužba. depauperacija (lat. ogolićenje. dens. smenjivanje. deon dužnost. bežični brzo-jav. otkloniti uzetost. dis. promeniti mesto. potkazivanje. odeljenje. de plano) prav. smeniti nekoga sa njegovog položaja. deplantirati (lat. prokazivač.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. brzo dostaviti. osiromašenje. dipennare) trg. denuvcijat (lat. de-. sa svog mesta. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dentifricij(um) (lat. de. povući nalog. soba. depilatio) opadanje kose. reppa pero. prinadležnosti. zbog koje. deplanta-ge) presaditi. rñav položaj. 2. sažaljevati. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). depilatorij(um) (nlat. denuntiare) dostaviti sudu. dolazi do snižavanja tla. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. denlasirati (fr. logia) teol. prinadležnosti. denuncijant (lat. pogrešno ili rñavo postavljen. prav. potkazivač. deontos dužnost. deplasiran (fr. bez okolišenja. arh. ital. koje se obično šalje najhitnijim putem. departman (fr. lišiti nekoga imanja. depilacija (nlat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. jednostavno. depilatorium) med. deploracija (lat. npr. razvijanje. deplantacija (nlat. magacin za robu. deontologija (gr. deplere isprazniti. potkazati. deplecija (lat. dentitio) med. prokazivač. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. tužitelj. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. pediculus vaš) hig. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. sredstvo za skidanje kose i dlaka. fil. prokazivanje. potkazanik. koji nije na svom mestu. lat. deon. okrug. paralyein klonuti) med. tj. srez. deontološki (grč. po naročitim kuririma. pauper siromah) osiromašavanje. (etra). dentis zub) zool. delokrug. dentura) zubi. ukratko. pauper) osiromaši-ti. dentist(a) (lat. denuntians) dostavljač. depilirati (lat. osirotiti. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. v.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. optuženi. tužitelj. denticija (lat. učenje o lekarskoj etici. glavna masa iz koje se sastoji zub. dependances) pl. nazvan još i moralnim dokazom. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). potkazivač. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. depletio) pražnjenje. dens.

politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. pred sudom iskazati. polos stožer) fiz. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). depolir) oduzeti sjajnost. depozitorij(um) (nlat. ulegnuće. poglavito osetljivosti. depositorium) odelje-nje za čuvanje. baciti u bedu. dspolitizapija (nlat. izgnan. lišiti nekoga narodne naklonosti. topovsku cev upraviti niže. de polus. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depoiularizirati (lat. pogoršanje. službenicima. de. depositeur) čuvar. či-novništvu. ono što je dato na čuvanje. nlat. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima.) i melanholijom. fr. ulaganje. meteor. poslati po kazni u koloniju. izgnati. depositarius. razvrat-nost. oblast koja leži niže od morske površine. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. talog. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. spuštanje. an depo (fr. opadanje stanovništva. Engleza u Tasmaniju. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. fr. da bi ga davao drugima uz veći.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depresija (lat. de poius. deponovati (lat. in depozito (lat. prognati. depozitor (lat. depostirati (fr. deposter) voj. dakle. fr. depopulatio) raseljavanje. depreverbation) lingv. izgnanje. upućivanje po kazni u neku koloniju. svedok pred sudom. deprekacija (lat. depolirati (fr. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. ulog. depreverbacija (fr. depolarizirati (lat. grč. en depot) na čuvanje. poslati u zatočen>e. vojsku itd. deprefiksacija. depozit. depolarizator (lat. glatkoću. depressio) psih. depozicija. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. položiti. fiz. uložiti. deponent (lat. depo-posao bank. deportiran (lat. vladalac koji je zbačen s prestola. pro-teran. depozitar (lat. trg. zauzimanje za nekoga. deposse-der) prav. iskaz pred sudom. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. oterati. npr. deponentni glagol. deponere) v. klonulost psihičke energije. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. in deposito) na čuvanju. depopulirati (lat. depozit (lat. prisilno upući-van>e u logore. de. vojsci itd. nešto. deportatio) progonstvo. depositor) v. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. raseliti (stanovništvo). deportare) prognati. npr. deportirati (lat. deport (ital. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. prav. deponirati. deportatus) prognan. vojni materijal koji služi za dopunu. zalog. knjigu. npr. depoviranje (lat. . depono-vati. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. grč. potištenost. utučenost. med. kad vanka prima na čuvanje. depopulari opustošiti. npr. u ostavu. deponent. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. deprimere. depolarizacija (lat. polus. arhiv. proterivanje. Francuza u Novu Kaledoniju itd. u pohrani. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. oterati sa mesta. deprecatio) molba za koga ili za što. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. de-posedirani npr. preklinjanje. depravacija (lat. depositum) povereno dobro. u sefovima. v. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. opljačkati) raseljavati. potisnuti sa položaja. depressio) voj. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deposedirati (lat. depresirati (lat. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depopulacija (lat. bank. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. dati. deponens) polagač. deponens) gram. padanje cena. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deponere) v. pokvarenost. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depozicija (lat. polos stožer) fiz. iskvarenost. primiti ad cepozitum (lat. de-possidere. deponirati (lat. proterati. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. deportacija (lat. nanos. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. izopačenost. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depravatio) moralno kvarenje. službe-nike. opadanje cena.). de. posredovanje. polos) fiz. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. dati na čuvanje. depozitum v. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. izvaditi iz prese. deponens (lat. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. astr. depresivna oblast meteor. depolitizirati (lat. kol. nizak pritisak vazduha. hartije od vrednosti i dr. deponere) odložiti. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. grč. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. činovništvo. ulagač.

. koji odvodi na drugu stranu. omalovažavadeprimirati (lat. derivativan (lat. . žito. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derviš (pere. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. deprimirana kapi-larnost fiz. uputiti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. tlačiti. uznemiriti. deprefiksacija (fr. zadužiti se. depurgativan (lat. derviš) pripad-nik derviškog reda. tj. predstavnik. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derelikta (lat. voditi poreklo od. rivus potok. otrebiti. pored plate. v. hem. sredstva za čišćenje. depurantia) pl. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. oduzimanjem predmetka za-. npr. pročisti-ti. zadržavati (koga). deranžirati (fr. depurativan. voj. iz nečega. derivare. derivat (lat. nlat. derivatum) gram. deputatus) zastupnik. nered. izvedena reč. nazna-čiti. derelictio) prav. derivatum) gram. grč. derivare. de profundis) „iz dubina" (početak 130. u sredu posle Trojice. postati od. de. vrednost) koji izaziva prezir. derivatio) gram. drva. derivometar (lat. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. npr. zapaljenje vratnih žlezda. derivacija (lat. sla-biti. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. depuracija (nlat. derby) sl. depurativan (fr. deputare) odrediti. derivirajuća sredstva. oneraspoložiti. naročito koji pomaže čišćenje krvi. depuratif) koji čisti. depurirati (fr. izvoñenje. nov glagol patiti. sekte (tarika). aden žlezda) med. derivativum gram. pretium. de-primiran puls pritisnut. iznuravati. depuratio) čišćenje krvi. deratizacija (fr. poremećenost. derbi (eng. pritisnuti. derivometar predstavništvo. kod katarakta. trebiti. derivare odvoditi. pogružiti. reč koja je postala od neke druge reči. po značenju i obliku. Npr. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. depurgatio) čišćenje. med. kao jedan deo svojih prinadležnosti. deputatum) onaj koji prima deputat. ona koja odvode sokove. derivirati (lat. tur. de-. prima godišnje u stvarima. dereglija (mañ. napuštene stvari. u naturi. jedne reči iz druge. derangement) smetanje. nov prost glagol. prav. miševa. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. očistiti krv. vrši popravku kursa. klasična trka u Engleskoj. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. jugozapadno od Londona. poremetiti. koji je postao izvoñenjem. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. poslanici. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. derivatus) izveden. koji znači oslabelost. deputatio) izaslanstvo. derbi-krek (eng. pasti u dug. dere vrat. proizlaziti. v. derelikcija (lat. potiskivani moždane opne. odstupanje od pravog puta. lor-du Derbiju. očistiti. ko- dsradenitis (grč. depuratoran (nlat. derivare. pokvariti. smetati kome. depurer) čistiti. derwis. derivancija (lat. deranžman (fr. pobrkati. koji ju je osnovao 1779). deputacija (lat. lica koja. de. ugnjetavati. u ime neke veće organizacije. slab puls. izvedenica. izvoñenje. depurgirati (lat. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivare izvoditi. med. uznemiravanje u poslu. depurgare) čistiti. izvod. avij. derivati (lat. de profundis (lat. derivata) pl. depressorium) med. depurgativan. izvoditi. psalma. depresorii nervi biol. instrumenat za svlačenje. derelicta) pl. stvari bez gospodara. depresorij(um) (nlat. deputirati (lat. depuratorius) v. izazvane njihovim obrtanjem. npr. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. pročišćavanje. nerv povući naniže. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. izabrati. prema tome. trebljenje. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derivare izvoditi) dolaziti. poremećaj. diferenci-jacija. deputirac (lat. remetiti. derivare. derivan-tia) pl. derivatum (lat. derivatum. koja se održava. deprecijativan (lat. napuštanje. oslabiti. pomeriti. depurgatoran (nlat. deranger) uznemiravati. deprimere) pritiskivati. tj. depurgatorius) v. izvesti. oduzimati snagu. depurgacija (lat. poslanstvo. mat. stan i dr. prefixe predmetak) lingv. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. derivatum. deputat (lat. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. utući. depurancija (lat. ostavljanje. stanovati — stanovnik. naročito lekovi koji čiste krv. med. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). metron mera) avij. deputatist (lat. poremetiti svoje imovno stanje. cena.

dsrmologija v. derutirati (fr. nacrt. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermatitms (grč. algos bol) ned. žalost. zakona. 2. ñerma. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. raditi na uštrb. ñerma koža. voj. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. ñerma. ital. derma talšja. ñerma. površine ili dubljih slojeva kože. lekar za kožne bolesti. ñerma) kožni. dermatozoe (grč. staviti van snage. dernek (tur. odstupanje (npr. nćsos bolest) med. žućkast. povrediti. derogacija (lat. dermatonoza (grč. ñerma. ñerma. okrnjiva-ti. od ugovora). spuštanje. derogare) krnjiti. ñerma. dernier eri) poslednji krik. silazak. dermatom (grč. dermatologija (grč. ñerma. cilj. pathos bol. grapho pišem) med. dermatol (grč. dermoplastika (grč. derma. odyne bol) med. neki zakon. dirnek) sabor. derogativan (nlat. dermatopatija (grč. vrsta. dermatografija (grč. nauka o kožnim bolestima. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. jad. plan. ñerma) med. poslednja novost. dermatoliza (grč. (fr. dlačica i dr. dernek. patheln patiti) med. derospazmus (grč. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ñerma. naročito u modi. dermatotilus (grč. koje ostavljaju trajan i jasan trag. uzoraka. dessinateur) crtač mustara. radi na uštrb. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. stavljanje van snage. ñerma. veština ggunjenja životinja. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermo. tylos žulj) med. dernije kri ((fr. dert) tuga. činiti krivo. gljive gotovanke. ograničavanje. ñerma. u obliku naročitog ogledala. koji je u vezi s kožom. smesti. muz. bora. derogatio) krnjenje. opozivan. dermatodinija (grč. dermatijatrija. bežanje u neredu razbijene vojske. v. koji se tiče kože. mykes gljiva) med. dermotomija (grč. rasecanje kože. osujetiti. ono što je najnovije u modi. osoba (nastaju trljanjem. šara. desantni brod (fr. ñerma. dert (pere. nagib. ñerma. padina. dermatonoza. npr. v. fort. opozvati. ñerma. voj.derma 206 desenater derma (grč. descente) silaženje. . presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. koji opoziva. deses muz. ñerma. neprijateljski upad u neku zemlju. kožni para-ziti. desig-nare obeležiti) namera. derma. lat. okrnjivanje. ukidanje neke naredbe. dermatičan (grč. dermatopatologija (grč. dermatolog (grč. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). ñerma) v. derma. lečenje kožnih bolesti. propast. dermatodčlija. desen (fr. lat. zoon životinja) pl. kožni žulj. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. zakinuti. dermatoplastika (grč. derogativus) koji krnji. opozivanje. grapho pišem) opisivanje kože. desenater (fr. med opšti naziv za bolesti kože. derma. skopeo gledam) aparat. dermaskop (grč. ukinuti. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma. dermatologija. deroute) nered. šteti. vojska dovedena vodenim. dere vrat. ñerma. u vezi sa kožom. dermijatrija med. dermotilus med. tome sečenje) med. des. grč u vratu. ñerma. oduzimati. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. bol kože. vašar. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. zbuniti. dermoskopija (grč. ñerma) kožni. tj. smanjenje. stavlja van snage. koji pripada koži. oduzimanje. rasulo. zakinuće. kožni. dermatalgija (grč. iatrela lečenje) med. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. gotovani koji žive na koži. zahidanje. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. derma. dermatotilus. briga. skopeo gledam) med. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). dessin) trg. za pola stepena sniženi ton de. ñerma) ned.(grč. derut (fr. pa i najmanja promena na koži. veselje. dermatoid (grč. dermatoze (grč. v. koji ukida. dermalni (grč. derogirati (lat. logia) nauka o koži. osnova jedne kompozicije. •zapaljenje kože. plastike veština uobličavanja) 1. dermatijatrija (grč. v. dermografizam (grč. zavesti. tovar jednog broda. dessein.pojave na koži kod nekih. naročito nervoznih. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. svaka pora. smanjiti. pobrkati nečije namere. pomoću koga se može videti svaka. tur. bolest kože. logia) nauka o kožnim bolestima. otok kože. spasmos grč) med. ukidan. zakidati. disegno. eldos vid. bol. svadba. dermatomikoza (grč. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. rasturi!??. udarom. plastike veština uobličavanja) med. dermatopatija. derd. oleum ulje) farm. razbiti. uzorak. ñerma.

očajanje. deser (fr. deser. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. siccus. prezirati. deskripcija (lat. krajnje ogorčen. desperatist(a) (lat. ostrugati l>uske. desigram v. samovolja. desperare) čovek bez nade. koji prikazuje. baciti u očajanje. želja. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. desperatan člat. ocrtava. titula grčkopravoslavnih vladika. nešto što nedostaje. i koja mustru. neograničeni gospodar. krajnje ogorčenje. desiderata (lat. opis. decimetre) v. razo-renje. desideratio) nemanje. desiderativan (nlat. ocrtavanje. naz-načiti. stvari koje su potrebne. gubiti ljusku. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). voće. desinirati (fr. desiderata) pl. rušenje. desperatio) očajanje. imenovanje. fr. despectio) v. desolirati (lat. desperirati (lat. nlat. bezutešan. med.). despotizam (grč. rastvorenih u vodi. pod desenzi-bilizacija. prezir. verba desiderati-va (nlat. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. a koji još nije uveden u dužnost. desideracija (lat. tiranin. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. koji opisuje. desert (fr. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. zahtev. nedostajanje. samovoljan gospodar. despekt. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. grdnja. desperacije (lat. omalovažavati. designator (nlat. desertni tanjir. designatus (lat. isušivanje. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. pasti u očajanje. dakle. uništiti. desiderium) želja. neograničeni vladalac. neograničena vladavina. desine (fr. desinencija (lat. ime. ocrtavan. očajnik. designator) razvodnik. desperatus) očajan. deskriptivan (lat. naznačenje. despektirati (lat. verba desiderativa) gram. odreñuje. desiderativus) koji izražava želju. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. potrebu. za popunja-van>e zbirki. nacrtna geometrija. desimetar (fr. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). klonuti duhom. desperado (šp. imenovati. describere. despotes) neograničeno gospodarstvo. nedostatak. descriptif) opisan. obeležava. suv. odredan. tiranstvo despotizam. desenzibilizacija (nlat. stvari kojih nema. desideria pia) pl. fot. žude-ti. honorar. puste želje. dessert) prislačni. prikazan. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. desperare) očajavati. dessine) crtano. desiccatio) sušenje. deskvamacija (lat. potreba. desiderij(um) (lat. deskriptiva (lat. razoren. desiderirati (lat. desolacija (lat. despekcija (lat. poslastice). designare) označiti. ucveliti. skicirati. designativus) označavan. nacrtao. očajan.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. opu-stošiti. kraj. nai-menovati (nekoga za nešto). desolatio) pustošenje. osećanje bezizlaznosti. re-dar. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). deservit (lat. designatio) označavanje. desperado očajnik) razbojnik. koji označava. bezglavost. despectare) potcenjivati. desiderija pija (lat. označenje. crtao. despicere prezirati. molba. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. duboka tuga. teško ožalostiti. desquamare) oljuštiti. poslednji deo obeda (sir. nestale stvari. klonuo duhom. despekt (lat. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desistirati (lat. desnog (grč. desinence) gran. desideratum) nešto što je poželjno. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. razoriti. decimetar. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. disegnare) crtati. tanjir za voće i poslastice. dssignacija (lat. desiderare) želeti. desolare) opustophen. designativan (nlat. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. prestati s čime. samodržac. dessert) v. desikacija (lat. ital. potreba. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. slatka i jaka vina). bez nade. praznina koju bi trebalo popuniti. deskvamirati (lat. decigram. npr. gubiti svaku nadu. obeležavan. odreñivanje. gubljenje ljuske. describere opisivati) mat. čega nema. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. čežnja. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. okaniti se nečega. krajnje ogorčen čovek. dessiner. skromne. nacrtano. završetak reči. žudnja. descriptio) opisivanje. fr. koje su poželjne. desinere završiti se. desiderat (lat. designaciona presuda prav. naimenovanje. uništen. odrediti (nekoga).). Podanici . prikazivanje. desquamatio) ljušćenje. poruga. desoliran (lat. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. neu-tešnost. čeznuti (za čim). desolare) pustošiti. desigvirati (lat. despectus) preziranje.

nasilnički. spuštati se. detaljiranje (fr. detailler) opširan. de-struere) razornost. destinare) odrediti. izlapiti. destruktibilitet (lat. opuštenost. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destinirati (lat. primalac. konsig-nator. pečenje rakije. destillatio) hen. komada ti. destructio) rušenje. tečni proizvod destilacije. fr. rasparčan. destilater (fr. rušilački. posvetiti. pridodat. tiranski. despotija (grč. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. sitnica. Darvin (v. osamljen. destructibilitas) razorljivost. dette) podužica. neograničeno. detalj (fr. destillateur) onaj koji preči-šćava. descendirati (lat. desublimacija (lat. nasitno. do deliti. rashlañivanjem. prodaja namalo. praunuk itd. destinatio) odreñenje. destra desnica) kola destra (ital. posvete. en detail) trg. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. sići. destructivus) razoran. destinatarius. det (fr. isparavanjem prekapa-ti. destillatus) hen. voj. unipggilac. detaxatio) v. i o uzrocima toga i takvog razvitka. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. destra (ital. destructor) rušilac. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. naročito državni dug. ako se ohlade do odreñene temperature. detailleur) trgovac namalo. kazan za pečenje rakije. taksacija. dette publique) državni. destilat (lat. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. kostiju i dr. de-. krajnji cilj. otkomandovati. destillare) destilacijom do-bijen.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. otcepiti. razo-rilac. opredeljenje. u novije vreme. učenje o postanku. podrobnost. otcepljen od celine. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. krčmiti. detaljirati (fr. preznojavanje. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. nasitno. potanko. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. prodavati namalo (ili: nasitno. destilirati. descendens) potomak. naročito Lamark (v. unuk. raza-ranje.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. poticati.). de. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. destinare odrediti) lingv. voditi poreklo. destrukcija (lat. javni dug. sitničar. padež cilja u najopštijem značenju. destruktibilan (lat. lamarkizam). prekapavati. despotes) neograničeno gospodarstvo. a potom ovu. dug. razrušljivost. opširno pričanje (ili: opisivanje. prevrat. dsstiliran (lat. opširno. destruktivnost (lat. uništljiv. det flotant (fr. detaljiran (fr. opisivanju). destinacija (lat. otcepljen. detaljisati v. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . destilirati (lat. detachement) voj. an detaj (fr. scendere) silaziti. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. popravljen. neku tečnost. colla destra) kuz. destruktor (nlat. neograničena i samovoljna vladavina. prevratnik. opisivanju). izdanak (dete. detache) muz. onaj koji peče rakiju. detašman (fr. na parče. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. name-niti. namena. trg. despotizirati (grč. detaširan (fr. detaljist(a) (fr. koleno. prekapnica. despotes) samovoljno. izdvaja. pridodato. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. detail) pojedinost. fabrikant likera. prečišćen. dsstruktivan (lat.i stilla kap) ispariti. poboljšava. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. razrušljiv. unipggavanje. dosti dovati v. dodeljen. a. usitnjavati. destilacija (lat. detaljirati. detacher) odvojen od celine. descendentna teorija bkol. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. sudor znoj. de-. detaksacija (nlat. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. postupati nasil-nički. detaširati (fr. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. uništljivost. adresat. descendentia) potomstvo. izlaganje) nabrajanje do sitnica. isparavanje. hem. vršiti nasilje. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. opredeliti. det publik(fr. descendencija (nlat. dette flottante) leteći dug. destructibilis) razor-ljiv. detant (fr. prečistiti. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destina-taire) trg. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. do sitnica pričati (ili: izlagati. destinater (nlat. na komad. destinativ (lat. poreklo. darvi-nizam) i Hekl. opisivati). desnom rukom. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. bez veze sa ostalim delovima. detaše (fr. desugestija (lat. despotski (grč. pretvoriti u paru. desudatio) znojenje. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. destillare kapati. detailler) rasparčavati. descendent (lat. proces prikazan pod destilirati. na parče). desudacija (lat. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. ponovo napraviti tečnom. skidati se.).

detericija (nlat. deterrere) zastrašiti. determinativan (nlat. čistiti. deterzorij(um) (lat. detektor (lat. . determinativ. opredeliti. eng. odlučno. detoner) muz. posuña i dr. detekcija (nlat.grč. nezakonito zadržavanje. detonare. prasnuti. npr. pejora-tivan. detergere) obrisati. pobudama. determinacija (lat. deterirati (lat. determinabilitet (nlat. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. opredeljivati. detegere otkriti. gram. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). otirati. deto (ital. disanja. iznošenje na videlo. eks-plodirati. odredba. (lat. činilac koji odreñuje pravac i cilj. odreñenje. sinteza opštih pojmova u posebne. detergirati (lat. obustava. toga istog. panjkenje. zakup-ca. determinato (ital. deterzija (nlat. detraktor (lat. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. deteriorativan (lat. tj. rešljivost. determinatio) odreñivanje. očistiti. detonator) upaljač. determinabilan (nlat. supr. sasvim neprimetno. za razliku od sopstvenosti. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. trg. determinativus) odre-dan. prasak. odlučnost. detevtor (lat. oduzimanje. distonirati. ldg. eng. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. to isto. determinativus) gram. pomenuto. odvraćanje od zla pretnjom kazne. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. detonator (lat. pristalica determinizma. ispadanje iz tona. odredbeni. determinisati. krvi otvaranjem vene. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. utvrditi. detergere. obelodanjivanje. detoksinizacija (lat. napred imenovano. (fr. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinare odrediti) fkl. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. jus detrakcio-nis (let. determinare) fil. up. muz. detoner) puknuti. detto. detranp (fr. determinist(a) (lat. tobožnje sopstvenik. rešenost. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. lat. determinabilitas) odredljivost. pogrešno pevati. potajno motri rad pojedinih ličnosti. pogrešno pevanje. dictum) rečeno. ograničl>ivost. determiniran (lat. determinare odrediti) fkl. tajni policajac. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. privatan detektiv lice koje. grmljavina. detentor) prav. detective) potajnik. de. detrakcija (lat. prav. determinisati (lat. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. deterziv (lat. sredstvo za čišćenje. a detto) istoga dana. tečnost i dr. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. stvarno raspolaganje nekom stvari. deterziv. odrednica. detectio) otkrivanje. tresnuti. tresak. determinatus) odreñen. detersio) čišćenje. za-plašiti. oštro naglašeno. opredeljenje. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detractor) opadač. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. klevetanje. ograničljiv. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. indetermini-zam. determinante (lat. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. odreñivati. inde-terminist. determinare odrediti) mat. determinanta (lat. opredelji-vanje. odreñenost. detektiv (lat. fr.detektiv 209 detranp determinativ (lat. npr. odrediti. presudan faktor. determinabilis) odre-dljiv. klevetnik. deterior gori) v. odlučljivost. detegere otkriti. koji odreñuje. smenjivanje. detersorium) med. ograničen. odlučljiv. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. panjkalo. opredeljen. detractio) odbijanje. v. znojenja itd. 6 kg brašna 9 kg deto. detencija (lat. rešljiv. pritežalac. organizma i dr. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. detergere čistiti) med. detentio) zadržavanje. onaj koji raspolaže nekom stvari. pulsa. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. determinizam (lat. detonatio) pucanj. praviti snimci. otrti. deterdžent (lat. odlučiti. opredeljenost.). materije.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. eng. supr. determinare) ograniči-ti. deteriinirati v. odluka. npr. eksplozija. deterritio) zastrašivanje. a deto (ital. determinato) muz.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. 2. po porudžbini i za nagradu. detonirati 1. detonacije (lat. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine.

mešanjem. diffamare) izneti na rñav glas. ozloglasiti. detritio) trljanje. defektan (lat. detrusorium) med. teški vodonik. u antičkoj tragediji. deuteroskopija (grč. fig. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. pathos bol) med. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. iznenadna pomoć. defanzivno sredstvo (lat. detroner) v. manjak. detur (lat. detur kopija (lat. deutero. oduzeti. detrahirati (lat. rat koji se vodi samo radi odbrane. de. . koje su tek docnije primljene u kanon. deuteropatičan (grč. npr. nepotpunost. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. defektivni glagoli (lat. de. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. defanzivno oružje voj. rušenja. v. sskr.(grč. de. hem. vatri. deuteros. deuteros drugi po redu) hem. defektivitet (nlat. greška. odbrambeni položaj. def. potonji. dni (lat. deuteroskop. thronos. oksid drugog stepena. detruzorij(um) (nlat. up. reč koja nema svih oblika svoje promene. defalcirati (lat. deuteroni (grč. oduzimati. odbrambeni rat. tur. izmešane strane ponovo dovesti u red. rana napravljena trljanjem. koji je. u kasi. uskratiti. jedan deo nasledstva. grč. detumescere) med. ispravljanje izmešanih strana. detranspozicija.. ukloniti. prilaže se prepis rasprave. mana. odbiti. theos. de-transpositio) til. fiz. detricija (lat. defensivum) med. dii) pl. detransportacija (lat. defectivum) gram. deuteros. deuteronomijum. detrahere) odbiti. fr. skopeo) drugi vid. nepotpun. sa prazninama. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. popustiti (otok). pisma.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). defectus) krnj. proizvodi raspadanja. detransponirati (lat. defektivan (lat. protocolli) prav. de. šljunak. defensus. vidovnjak. defanzivan (lat. glagol jesam itd. splašnjavanje. prečišćavanje. npr. tj. prestati da otiče. kvar. istrošen kamen. defamirati (lat. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deus eh machina) lit. de-transportare) tip. deuteropatija (grč. drugog ranga. de-transponere) tip. jezgra teškog vodonika. uzeti napred. defanzivni ugao voj. opanjkati. zaštitni. deuteros) ponavljanje. defakto (lat. ponovo rasporediti. defectivus) nepotpun. pathein patiti. oklevetati. fr. nepotpunost. deuteros. supr. koji nema svih delova i oblika. pod fakat. deuteroza (grč. detronizirati (lat. grč. topovskoj ili puščanoj. deuterijuma. detronizacija (lat. biol. detumescirati (lat. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. znak D. detransponirati. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. defaecatio) čišćenje od šljama. skopeo gledam) vidovit čovek. podnositi) med. manjkavost. ofanziva. koji je za odbranu. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuteroksid (grč. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). detur copia se. deuteros. tj. deuteros. daire. defanziva (fr. thronos presto) lišavanje prestola. faix srp) požnjeti srpom. v. difamirati. drugi brak. defekacija (lat. detronirati (lat. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. obediti. imenica doba. na motoru. deuteronomija (grč. bogovi. grč. deuteros. detur) neka se da. slika raće-na vodenim bojama. defensif) odbrambeni. deuteroskop (grč. npr. taloga. npr. deus eks mahina (lat. daff. deugeronomion (grč. deus (lat. oxys) hem. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. prav. odbijati. defectus) nedostatak. izbacivanje izmeta. dewas) bog. svrgnuti s prestola. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. spoljašnje zaštitno sredstvo. „bog iz mašine". detumescere) med. naročito šećernog soka pomoću kreča. de facto) v. defectivitas) krnjost. manjkav. de-transportatio) tip. deuteros. splašnjavati. defanzivni položaj voj. detritus (lat. deus. fiz. deuterogamija (grč. deuterij(um) (grč. detumescencija (lat. tef) v. detranspozicija (nlat. defektiv (lat. dewa. defensiva) odbrana. onaj na kojem se očekuje napad. radi zaštite od škodljivih uticaja. da se da. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. grč. deuteros. mesto izloženo unakr-snoj. oni koji nemaju svih oblika. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). ukloniti. defekt (lat. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. def (arap. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. deuteros) hem. defanzivni rat voj. nepotpuni glagoli. med. thronos) lišiti prestola. oštećen. detritus) oblutak. tj. verba defectiva) gram. detronizirati. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). praznina. deuterogonist(a) (grč. detransportirati (lat.

deficere nedostajati. nagrditi. u pošti: javiti da je nešto nestalo.). zaštitnik. odreñen pojam. deficijentan (lat. klijent. defiguratio) kvarenje. onaj koji ima manjak u računu. iznurenost. defectus. unakaživanje. popuštanje u snazi. bez vere u uspeh ili pobedu. zaključenja mira pre pobede. grč. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. slabljenje. pravobranilac. defenziva v. definitiva (lat. defectivum) gram. defektuozitet (nlat. defendendus) optuženi koga treba braniti.. odrediti) log. malaksalost. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defendent (lat. praktični učiteljski ispit. defektura (nlat. klonulost. unakaziti. generička. definitiva) završni ispit. defaite poraz. grč. tj. slabouman. kapija itd. pojam objasniti drugim pojmovima. popunjavati. ureñivanje. defeminatio) pete. manji iznos u jednom računu. definitivum (lat. deficitaire) koji ima deficit.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). deferent (lat. fig. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). zameravati. definitum) nešto odreñeno. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. iznu-renje. defile) tesnac. definitiva sen-tentia) konačni sud. definire ograničiti. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. nepotpun. tj. genetička definicija. de-figurare) pokvariti. nagrñivanje. onaj koji odreñuje. defetistički. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. slab. nedostaje. čovek malodušan. dužnik. svečano prolaziti. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. definicija. klonulim. suma za koju su prihodi manji od izdataka. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. defilman (fr. definicija. nedovoljan. defektologija (lat. malodušnost. supr. neverovanje u uspeh ili pobedu. defektoskopija (lat.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. definitivno. završne redakcija ugovora. defensor) branilac. manjkav u nečemu. klanac. odreñen. naružiti. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defectus. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. defetist(a) (fr. defectus. defici-taran. . fig. paradni marš. v. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defigurirati (lat. odme-tanje. pojam odrediti. defekcija (lat. defetirati (fr. kec. skopeo gledam) tehn. defenzor. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. defilement) voj. izričan. defectuositas) v. defemivacija (nlat. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defenzor (lat. prolaziti paradnim maršem. efeminacija. definitum (lat. nije tu) manjak. defetizam (fr. npr. ponovo naručivati. odmetnik. nejak. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defilirati (fr. ispunjavanje laboratoriju ma. proneveriti. definitivum) konačno objašnjenje. 2. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). defiguracija (lat. kasi itd. dril. viši član jednog kaluñer-skog reda. defendend (lat. tačno. ispitivanje. konačno ureñenje (supr. up. deficit nema. definitivan (lat. konačan. pre-sudan. snabdevanje. definitor (nlat. voj. manjkav. definitor) odredilac. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. zaklju-čen. To je rodna. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. deferens) onaj koji traži zakletvu. definitiva seitencija (lat. deficit (lat. deficitan (fr. defensio) odbrana. ma-nisati nečemu. defaitiste) pristalica defe-tizma. defektirati (lat. manjak u kasi. defendens) v. klanac. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. provizorijum). deficijent (lat. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. ćuprija. definitfo) log. defectura) fark. definitivus) odlučan.. defectio) otpadanje. štićenik. deficiens) otpadnik. dopunjavanje. koji nekome drugom nudi zakletvu. grč. konačna presuda. svečan prolazak. defile (fr. definicija (lat. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. odreñenje (ili: odredba) pojma. deficiens) l. defanziva. definisati (lat. dopunjavali. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. defaire) praviti maloduš-nim. defek-tivitet. pr. zastupnik. mentalno (duševno) slab. dsfenzija (lat. dostavljač. starešina manastira.

nagrñenost. god. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. decembra 1851. defo (fr. defraudirati (lat. pošten. defloratio) obeščašćenje. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. defraudare) proneveriti. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. dehiscirati (lat. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. defungere) prestanak života. deflektirati (lat. deflagrirati (lat. dehiscentan (lat. oduzimanje nevinosti devojačke. državnog štrajka 2. otvoriti se. defleksija (lat. unakaženje. decemviralan (lat. grč. utajivač. inflacija. deceptivan (lat. od vode. podigne kupovnu moć novca. čestit. deflagratio) hen. pogreška. deflacionisti (lat. obmanljiv. deflorisati (lat. oblika. kidanje lišća sa drveća i dr. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. prevariti. phlegma) han. nešto više od 3 t. lažljiv. prav. deformacija (lat. supr. defoliatio) opadanje lišća. obeščastiti. decem. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. unakažena oblika. obeščašćena. decembar (nlat. deflorator (lat. defterdar v. dehiscencija (nlat. varalica. prikladnost. defraudatio) pronevera. deformisan. deflorare) oduzeti devojci nevinost. dehidracija v. defraudant. tj. dehidrogenacija (lat. deflectere) savijati. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. deformisan (lat. naročito u državnoj upravi. decentia) pristojnost. deflorata (lat. koji podvaljuje. decemvirata. phlegma sluz) hem. defraudator (nlat. brojeći od marta. dehortatio) odvraćanje. deforman. up. unaka-ženost. nedolazak na suñenje. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. pes stopa) motka za merenje. nakaznost. narušen. dehiscere) raspući se. deflatio) fin. unakaživanje. carinu itd. savi-janje. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. savetovanje da se nešto ne učini. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. fr. decentralisati v. defolijacija (nlat. decentan (lat. decere. defluxio) oticanje. dehortacija (lat. deflexio) skretanje. naročito u državnoj upravi. def aut) oskudica. defunkcija (lat. deformitas) unakaženost. utaja. deformatio) kvarenje oblika. deformitet (lat. kao posledica i cilj toga. smrt. osloboditi od vode. defraudant (lat. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. defraudacija (lat. nedostatak. zjap-ljenje. dehidracija. mana. decemviratus) vladavina desetorice. tefter. decemvir (lat. odstupanje.) dvanaesti mesec u godini. decsntralizacija (lat. grč. nagrñiva-nje. deflegmacija (lat. katar. centrum središte. veća samostalnost pojedinih delova. deformis) pokvarena oblika. de-. defloracija (lat. naročito: prikriti porez. neopravdan izostanak. deformisati (lat. de. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. de-. skladnost. defluksija (lat. uzdržljiv (u umetničkom smislu). tekućina. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). izostanak sa ročišta. najpoznatiji su. obgoreti. krijumčarenje. saviti. tefterdar. dehidratacija (lat. prosinac. zjapiti. deflagrare) sagoreti. deflegmirati (lat. deflegmirati. pristojan. vatrom očistiti. decencija (lat. defraudans) proneverilac. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. deforman (lat. utajiti. pokvarenost. hydor voda. dehiscentia) bog. inflacionisti. grč. defter v. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). od 10 stopa. deformis) v. decem) deset. opadanje. de. decens) pristao. proneveravati. unakaziti. decemvirat (lat. decemvir) član kolegija od 10 članova. deflektor (lat. pokvarenost oblika. genesis postanak) han. deflatio) fin. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. nagrñenje. ned. dehidratacija. dimovuk. izgoreti. iskvariti oblik. krijumčar.. med. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. prista-lost. decem (lat. . deflacija (lat. decempeda (lat. iz stare rimske istorije. skretati. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. de centra lizirati (fr. skrenuti. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. gubljenje. de. decenij(um) (lat. decentralizirati. „Zakon na deset tablica". deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. defraudator) v. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. nagrditi. prevara. prikladan. naružiti. decipere varati) varljiv. grč. listopad.

v. decisio) prav. tj. decizum (lat. naročito u sumnjivim slučajevima. istovarivanje lañe. kakvom velikom zaraznom bolešću. deceptivan. metron) fiz. biti odlučnu bitku. preko. ispali™ (pušku ili top). presuda. dvaput. odstupanje. up. dešifrirati (fr. deceptor (lat. javlja se i kao di-. oticanja itd. odlučan. decessor) onaj koji odlazi. popuštanje. decharmer) lišiti draži (ili: čari. decima) muz deseti ton računajući po redu od osnovnog tona. načelnik jednog nadleštva ili upravnog odeljenja. deše (fr. decimetar (lat. dechiffreur) onaj koji rešava tajno pismo. deci-dendi raciones (lat. dekrešendo. rešavati. decimator) desetar. decimala (lat.za. decertirati (