P. 1
Milan Vujaklija - Recnik stranih reci

Milan Vujaklija - Recnik stranih reci

|Views: 5,700|Likes:
Published by Vladimir Raščanin

More info:

Published by: Vladimir Raščanin on Mar 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2013

pdf

text

original

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aerostatika (grč. aerotaksi (grč. aeromedicina (grč. portus luka) vazduš-na luka. v. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeg. aerostat (grč. npr. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. plasso obrazujem. lat. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeromshanika (grč. aerokar (od grč. veliki aerodrom. vazduhoplovstvo. lat.). meeting. lat. aeg. vazduhoplovstvo. razvijanje vazduha u telu. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aeg. aerolit (grč. aeg. aerokarpija (grč. od istemi postavim. eng. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeg. aeromiting (grč. uvo) ned. aeroskopija (grč. pneumatika. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aeg. aeronaut (grč. . aeromantija (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aerotehnika (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. navigatio) plovidba po vazduhu. Magnes. aerozoli v. aeroplan (grč. zagrejavanje letilica itd. aeromagnetometrija (grč. eng. aeg. statćs stajaći. aerologija (grč. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. asronavigacija (grč. mechanike) fiz. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. helikopterom i dr. aerotonometar (grč. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aerootitis (grč. kartograf. us. aerosoli. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. nautikos brodski. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona.). stručnjak u aerolo-giji. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. avion. aeroza (grč. aeroterapija (grč. lithos kamen) meteor. planos koji luta. aeg. aeroplast (grč. aeg. kamen koji pada iz vazduha. aeroidan (grč. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeroplan. aeg. aeroskop (grč. aeg. meteorski kamen. aeroport (grč. eng. aeg. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aerotaksija (grč. pomorski) vazduhoplovac. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. koja se drži potiskom. karpos plod) v. čvorište vazdušnih linija. aerostacija (nlat. aeg. aeg. aeg. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeg. aerosoli (grč. kretanje organizama koji se slobodno kreću. terme toplota. therapefa lečenje) med. aeg. naus. tćnos napon. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika.). koji stoji. 2 Leksikon aeronautika (grč. asroklub (grč. izgaranje. aeg. aeg. metrfa) merenje vazduha. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. lat. geokarpija. aeropauza (grč. maglovit. aerotermodinamika (grč. Ićgos reč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg vazduh.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. zoon životinja) zool. aerokartograf (grč. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeg. aeg) ned. bakterija u vodi. aerometar (grč. lat. zbor. asroklinoskop (grč. klinein naginjati. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg. fr. aeg. aeg. aeroeides) koji ima vid vazduha. terror strah. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aerobije. naus brod. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. eksploatacijom i istraživanjima). v. aerokonvoj (grč. aeg. aeg. aerolog (grč. skok padobranom itd. aerometrija (grč. aerozoe (grč. vazduholik. naročito vazduha. taxis ureñenje) zool. aeg. u vidu magle ili dima. aeroterorizam (grč. aeg. aeg. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom.

akcije. azgin (tur. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. npr. ažioter (fr. . stvoren u maloazijskoj Joniji. hartije od vrednosti i sl. pomeranje. osion. antički besednički stil. koji je pronašao Edison. za izolaciju. ital. aerofoni instrumenti (grč. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). igrati na berzi. gutanje vazduha. aeg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. ažija (fr. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. aerofagija (grč. aeg. vojnih begunaca i sl. aeg. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. inače. besan (obično o konju). ažiotaža (fr. aerotunel (grč. višak. neudatost. trćpos obrt. lat. agio-conto) trg. . aerofilter (grč. sloboda. azilum ignorancije (lat. životna sila. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. ala. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. aerofotogrametrija (grč. bombastičan. asbestos neugasan) mm. igranje na berzi. nezavidljivost. aerofite (grč. azil (grč. praviti šupljike. aeroturbina (grč. neprikosno-ven. aerofotografija (grč. aerofilatelija (grč. plašim se) strah od vazduha. ažurirati (fr. služi kao rñav toplonoša. metrfa merenje) 1. aeg. azeličai. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. aerofor (grč. ažiotirati (fr. aždaja (tur. profesionalni igrač na berzi. lat. azelija (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala. azbestoza (grč. neman. bujan. aeg. azbest (grč. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. phoros koji nosi) donosač vazduha. aeg. baviti se ažiotažom. metafizičke. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. tćpos mesto. kao i pod vodom. a jour) tačan i brz u poslu. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. pravac) bog. aeg. asbestos neugasan) med. utočište. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). nezauzetost. azelia) neljubomornost. aeg. phytcn biljka) bog. doplata. ažuran (fr. odnosno kiseonika. pa i kod tuberkuloznih. aerofobija (grč. pribežište. aeg. magneziju-mov silikat. deo-nicama i sl. pr. zygon jaram) neženjenost. gramma slovo. phos svetlost. naročito zemljišta (terena). aeg. i 2. preterano kitnjast govornik. Asia. aeg. geofite). aerofon (grč. agio) trg. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. ažio-kovto (fr. izbegavanje vazduha. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. phagem jesti) med. filatelija. ejderha) zmaj. veća vrednost jedne vrste novca. phone glas) kuz. doterivanje. takoñe: epifite. ažistaža (fr. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. v. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. 2. berzanske zelenap!enje. a-sylos neopljačkan. plahovit čovek. phobeo bojim se. Azijat (lat. duvački instrumenti. zavese u pozorištima i dr. Aeroflot (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aeg. aerotropizam (grč. nameštanje. flotta) „vazdušna flota". celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha.. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. Takvi su pojmovi npr. hartija od vrednosti i sl. a-. nem. tzv. ret. Asianus) stanovnik Azije. čudovište. aeg. aeg. hartijama od vrednosti. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. phoneo zvučim) instru-ment. od nominalne vrednosti. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. na utočište u nekoj stranoj državi. phos svetlost. silovit. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. jedne deonice. entelehija i mnogi drugi.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč..: bog. končastog sastava. trgovanje novcem. ažur (fr. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. azigija (grč. aeg. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. ajour) šupljikati. obaviti posao na vreme. 2. azijanizam ret. azgm besan) 1. udešavanje mere. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. agiotage) špekulacija. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. a-. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. pun života. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca.

trovalentan.bez. slabljenje. malaksavanje. haymana) 1. azo-bojs (grč. koji se tiče ove. ajskastn (nem. Lavoazijeov naziv za nitrogen. ajluk (tur. v. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. ogrlina. airli (tur. azotemija (grč. akademičar. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). 2.) v. spreman. periodos) geol. azzurro) l. dušik. ropsko podražavanje antičkih uzora. azurala (arap. azoik (grč. zoon život) kol. azur (tur. budite pripravni. ajdamak (tur. visoka škola za nauku ili umetnost. Ajša (tur. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. 5. aitfa uzrok. atomska masa 254. eins jedan) v. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. aKademia od osobnog imena AKademos. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). einlegen staviti) štamp. ajvan (tur. ljubavnica. sila) med. bitanga. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. fig. air (tur.bez. akademska rasprava strogo naučna raspra- . deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ajnakter (nem. domaća životinja. 2. ital. gotovan. akademičar (grč. arhaik. hazir) 2. Platonova škola. azur. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. hayirli) srećan. pripravan. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ajgir (tur. hajvar. pilu. velikoj školi (univerzitetu). akademski (grč. akademija (grč. 3. a-zoon. a-. ždrebac. pl. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. ajvar (tur. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. 1. azurit (fr. Ayse živa) muslimansko žensko ime. čestit. azoogenija (grč. plav mineral. poludeo i ubio se od žalosti. azoodinamija (grč. aKademikćs) v. aKademia. znak N. nebesko plavetnilo. na noge! azurii (arap. gotov. aKademikos) koji pripada visokoj. ajnc (nem. skitnica. najstariji period Zemljine kore. azotometar (grč. usiljen. zb<zg toga. neradnik. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. azur.) vrsta plave boje. azot (grč. a. sperma seme) med. egiologija. urem mokriti) med. azotos. ajnzac (nem. Eis led. koji se tiče akademije. 2. uplitanje. nastavak ites) tin. sin Telamona. as-samt strana) astr. azojski period (grč.zoon. aitiologija (grč. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. tur. praznik beskvasnog hleba. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. vent-en. hemijski element. a. ajmana (tur.-tur.. azotos. dynamis snaga. kralja salaminskog. ajkuva (tur. Aias) kit.19 azima (grč. marva. školski. azimut (arap. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. ili organskoga iz anorganskog. hazir ola) spremajte se. plava boja neba. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. stoka. dakle. naima krv) med. dobar. ajsberg (nem. a-zoon. rednog broja 7. a ostali je deo pod vodom). aylik) dohodak. krut. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. grč. obrazovan na visokoj školi. ein jedan. 3. akademizam (grč. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. lat. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. zoon živo biće. hajvan. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature).) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. nedostatak snage za život. koji pripada akademiji. a-. ua. aygir) pastuv. korist. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom.) v. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. hayir) sreća. uložak) muz. znak Es. azoturija (grč. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. zadužbina. više-manje. redni broj 99. a. dobro. koji nije u stanju da održava život) hem. Ajas (grč. akademik (grč. azoospermija (grč. akademik. azuran. gde su akademski držali kongres 1869.) draga. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5).067. slojevi bez organskih ostataka. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. akademija. ajnleger (nem. zyme kvasac. ajman. gfgnomai nestajem. azotos. haydamak) batina. karbonat bakra. Otkriven 1954. Einsatz umetak. 4. zoo živim. azur (fr. element atom-ske mase 14. »sena ljubimica Muhamedova. logia nauka) v. azotos. radioaktivan. ajnštajnij(um). te je. plavetnilo. GGlato-nova filozofija. Eisberg) ledeni breg. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. dobrotvorne ustanova. motka. plata. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ajam (tur.

aqua. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. u nezgodan čas. logia govor) lit. akvabatik (lat. a-. akalkulija (grč. nemogućnost pijenja ili gutanja. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akatalektičan stih (grč. ukrućenost udova. v. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. nepravilan (za groznicu). kamerama i dr. zgrčenost. aqua destillata) hen. akvaplaning (eng. akatapozis (grč. akataleptičan (grč. ned. praćena hipertrofičnim promenama na koži. med.akairologija 20 akvarelist(a) va. podrugljivih pesama. akaustičan (grč. aKataleptos) nedokučljiv. potres mozga. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). a capriccio) nuz.ne. a-. akatalepsija (grč. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. graphfa pisanje) med. aKathars(a) nečistoća. akapLja bodlja. nestalan. akvarel (ital. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. bez. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. a-. a. axantha bodlja) ned. Kathfzo) ne sedeći. pes. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). naročito protestant. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. . tj. akva (lat. koja se peva. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. a-Katalektikos) poet. akaša je starija od svih njih. akatagrafija (grč. akarpija (grč. aquaplaning) sp. logia govor) nezgodan. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. po učenju Upanišada: etar. a-Katastatos) nepostojan. ljupko. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. nemanje srca. kao što su bradavice. fig. aqua. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). akva destilata (lat. nautika. akatističan (grč. nepojmljiv. assarageg) zakupljivati radi dobiti. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. acqerellare) slikati vodenim bojama. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. akarecevolmente (ital. aqua. a-. grč. Kataposis pijenje) med. aqua. akarecevole. pelvis karlica) med. akantoza (grč. axampsfa) negipkost. pedis noga) podvodni bicikl. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. akademski grañanin slušalac.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. Africi. v. akvalung (lat. nepoi-manje. akak!a) bog. tj. Kata. fr. a capella) kuz. accarezzevolmente) tuz. med. od koga se dobija gumarabika. akaparisati (fr. akarecevole (ital. akva Bineli (nlat. accarezzevole) muz.) fil. nego stojeći ili u hodu. akvamarin (lat. nepriličan. a kapele (ital. naročito na Veliku subotu. akatist (grč. a quadro) muz. a kvadro (ital. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. a. aqua. akaparer (fr. lat. zakupac robe radi cphekulacije. u četiri glasa. akvarelirati (ital. akaša (ind.. snabdeveno reflektorima. akatolik (grč. aqua Binelli) farm. akvanautika (lat. nena-klonost prema čistoći. reč akakJa znači nevinost). malodušnost. po svom ćefu. zbirka satiričnih. Kardfa srce) fiziol. nečistoća krvi. akantologija (grč.ne. akagrJa) neplodnost. akairologija (grč. planus ravan) sp. nezapaljiv. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. calcul račun). neuredan. marinus morski) min. aKairos nezgodan. akvagij(um) (lat. pravo isuši-vanja zemljišta. a kapričo (ital. akvaplan (lat. student univerziteta. Etiopiji. akatarzija (grč. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. papilomi i dr. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. prekapnica. akatastatičan (grč. akardija (grč. axantha bodlja. a-Kaustos) nesagorljiv. aqua. akvedukt. mekuštvo. neprikladan govor. destilacijom prečišćena voda. stojeći. bodljikava karlica. med. akvadukt v. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. pravo odvoñenja vode. neshvatljiv. omanje trnovito drvo koje raste u ist. neshvatanje. eng. akantopelvis (grč. umiljato. akvarelist(a) (fr. akacija (grč. kao „prostorna supstancija". akvatikum. samovoljno. akampsija (grč. akvaped (lat. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. Hristu i svetiteljima. četvoroglasno. agere voditi) prav. aqua) voda. vrsta berila. aqua voda. koji se ne peva sedeći. accapareur) nakupovalac. nedostatak razumevanja.

akvatilije (lat. odomaćivanje. aćtak) glupan. aklimatizacija. kuapbv zagasito-plav. 3. akpe) med. aqua. ili usvojiti kakav predlog. vodene biljke. aklamirati (lat. aki (fr. aklimatacija. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. anne (grč. akvizitor (lat. ukočenost jednog uda ili više udova. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". prikuplja narudžbine za robu i mušterije. vodovod. akvatinta (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). nauka o hirurškim operacijama. budala. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. acquisitor) čovek koji nešto stiče. acquisitor sticalac) trg. kišovitost. nauka o lečenju sečenjem. uz platu ili proce-nat. par acclamation) izvršiti izbor. blepo vidim) ned. izmirenje nekog dugovanja. a medved za žute kruške. akedija (grč. koji živi u vodi. acquisitio) tekovina. aquaticus) podvodan. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. aklimatizacija. fr. upotreba reči u prenesenom smislu. akumetar. aklimatizacija (nlat. par aklamasjon (fr. aKephalos bezglav) sanjalica. akik (tur. metron mera) med. slepilo za plavu boju. bogat vodom. v. stečeno. oblik ruskog larpurlartizma. vodovodna cev. pozdravljati klicanjem. aceridi. zarada. akvozan (lat. aklimatizirati (nlat. med. bez pojedinačnog glasanja. poznavanje sredstava za lečenje rana. stari rimski vodovod. kad se neko pravi da nešto ne mari. accollata. gnosis poznavanje) med. barovit. priznanica. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akirija (grč. acezija. akvagijum. v.adobivanje. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). uzetost živaca. 2.. 3. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. ducere voditi) 1. akefalos (grč. aquarius) astr. aklimacija (nlat. akizam (grč. odomaćiti. orao. farm. akvatikum (lat. snažna voda. šiljak) med. fig. stečeno dobro. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aquiscere) umiriti. kri-tično. akenonoet v. skupljač oglasa (za novine). ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. akolada (lat. atiline (lat. pokraj vode. aqua.. vlažan. akov lek. aqua. acclimatio) v. pristankom svih. akinezija (grč. fortis jak) hen. ovlašćeno lice koje. acenonoet. aquila) pl. 21 akolada akianoblepsija (grč. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aquila) zool. akvatičan (lat. aklimatacija (nlat. zajednička tekovina muža i žene. aquaticum) prav. Akvarij(us) (lat. akte vrhunac. ukras u obliku orla na zabatu kuće. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl.akvarij(um) akvarij(um) (lat. god. aquiescentia) umirenje. akezija (grč. acquit) plaćanje. akug£a) neprava upotreba jedne reči. koji ne prelama. aklamacija (lat. aklimacija. akiurgija (grč. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. ne lomi zrake. aKinesfa) nepokretljivost. jednoglasno. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. nabavljene. akviziter (lat. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. ret. nabavljanje. npr. 2. akvafortis (lat. z. . tj. čovek koji ne trpi ničiju vlast. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). naviknuti na neku tuñu klimu. zarañuje. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akvestus konjugalis (nlat. nesposobnost »sene da bude oploñena. 1. akognozija (grč. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akmak (tur. aKesis) v. acedija. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aKedeia) v. gnojnica. prilagoñava™ podneblju. akvizitum (lat. bubuljica. bez pojedinačnog glasanja. akme (grč. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. akvila (lat. acclimatatio) v. aqua. a-. nabavlja ili zadobiva. ergon delo) ned. vodeni. umirivanje. fig. akio čujem. akvijescsncija (lat. sticanje. collum vrat. slatkovodne životinje. močvaran. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). ake lečenje. zadovoljiti. acquestus conjuga-lis) prav. astr. klicanje. ital. aklimatiziranje. arh. akvizicija (lat. akvozitet (lat. mesto u apoteci gde se drži voda. kanal. akijezis (grč. aquositas) bogatstvo vodom. zool. a-. aquatilia) zool. navikavanje na tuñu klimu. orlovi (orao suri i orao krstaš). akvijescirati (lat. kišovit. akvedukt (lat. akvaterarij(um) (lat. aklastičan (grč. ime jednog sazvežña. akoemetar (grč. Kyesis trudnoća) ned. akvadukt. aidestos nezatvoren) Opt. acclimatisare) prila-goditi. aquosus) pun vode. uzvikivanje. prelomio stanje u razvoju bolesti. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju.

kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. predujmiti. accorporatio) sjedinjenje. akordoar (fr. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). accompagner) pratiti. koji je u punoj snazi. a kong» (ital. ne nadnicom. bezdlačnost. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akoz lek. a-. accommodement) udobno ureñivanje kuće. kao jedino što doista živi. tur. akomodman (fr. aKĆluthos) pomoćnik. pripojiti. a-. akordamento (ital. a-. terme. accordoir) muz. voj. akrep) škorpija. bez istinske stvarnosti. overenje. žderonja. poverenje. aKolastos) neumeren čovek. accompli) završen. dok su sve ostale stvari. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akdniton jedić. poverenje. kotyledon udubljenje) il. vezati za ggritke.crescere rasti) prira-štaj. poravna™ se. urediti. akorporirati (nlat. opunomoćiti. a ne nadnicama. pripadanje. dopustiti. nl. dati kredit. akompli (fr. utvrñenja i sl. ital. u ime predujma. fr. akratos jak. akorporacija (nlat. naročiti način plaćanja radnika. svršen. sprovodnik. ove-riti. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. uzimanje unapred. akosmija (grč. pogodba. zglaša-vati..8 t2). akr (eng. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. izgladiti. suprotno: ateizam. o sredstvima za lečenje rana. akolit (grč. kuz. poravnanje. unapred. assogrogage) prisajedi-niti. povećanje. suma koja se uzima na račun. accrementum) poraštaj. žice). akontirati (ital. složiti. fet akompli (fr. accorder) zglasiti. akontacija (ital. punomoćje. kćsmos uredan) neurednost. unapred. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. slaganje. udešavanje. tip. sloga.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. zglasilac. na ime zarade ili primanja. akonitin (grč. 'aqrab. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. kuz. zagrliti. zagrada. pa i sam svet. v. akonto. akompanjist(a) (fr. izravnati.. akratoterme (grč. zglašavanje. accord. tačkati. bog. pronañena 1829. accordando) kuz. akomodirati (lat. udešavanje muzičkih instrumenata. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. krateia nemoć. nlat. a conto) uzimanje na račun. npr. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. zglašavajući. sprovoditi. „štimer". udesiti se. priseo jiti. sporazumeti se. kote kosa) ned. otuda: dati neki posao u akord. na ime zarade ili primanja. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. akosmizam (grč. udešavajući. zglasilo. accreditare) ovlastiti. akratija (grč. akreditirati se steći ime. samo modifikacije božanstva. a ne nadnicom. akranija (grč. asge) engleska mera za površinu. akologija (grč. po svršenom parčetu. akreditirati (nlat. accompagner) pratilac. akotiledone (grč. assoglmoder) podesiti. po dešavanje. akolirati (fr. dovršen. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. god.22 ramenu novoproizvedenog viteza. namestiti se udobno. akordirati (fr. accommodatio) udešavanje. samo bog. odobriti. nečistoća. poravnati se. proždrljiva!]. akordion (ital. uvaženje. a conto) trg. udesiti (glasove. voj. spojiti. accommodare. akrement (lat. akolast (grč. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. akordando (ital. trg. Aconitum napellus) hem. akord (ital. akrescenzija (lat. akomodirati se. a-. accordatore) kuz. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. viljuška za zglašavanje. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. accreditivum) punomoćstvo. slagati. accoler) obgrliti. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. sporazum. o plaćanju nekog duga. na ime. accordeur. akompanjirati (fr. ugovor. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. plaćati taj posao po parčetu. združenje. porav-nati. jakrep. bledilo. ad. akomija (grč. bolestan izgled lica. uopšte svaka otrovna životinja. okončan. fait accompli) svršen čin. tj. uroñena nakaznost glave. kranfon lubanja) fiziol. udesiti. a-. akrep (arap. saglasnost. = 4840 kvadratnih jardi (4046. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. udešavanje instrumenata i glasova. a-. pridružiti. akreditiranom. na račun. akrescenziJa akorder (fr. staviti u za-grade. predujam. med. zagraditi. namiriti se. glas. priraštaj. akreditiv (nlat. vansudsko poravnanje. ckrku-larni akreditiv akreditivno. aceordium) kuz. accordamento) muz. ćelavost. accordo. fr. akomodacija (lat. priznati. uzimanje predujma. sobe i dr. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. logia nauka) nauka o lekovima. .

krajnji. u obliku predavanja. pelivan. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. redak) pesma kod koje početna. vrh zgrade. gornji. <upr. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. temeljitost. predavanje. akromfa) znat. optuživanje. akrizija (grč. akros. akrobistija (grč. tačnost u govoru. akros. rasuñivanja. otpornost.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akros. akrilna kiselina hen. megas velik) med. akromazija v. usnica. koji se.(grč. aseg oštar. akros. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. petalon list) bog. neodreñenost stanja bolesti. postupak pri radu kiselinama. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. ahromatopsija. nosa. prevrtač. Akropolis (grč. šiljat. brižlji-vost. akribes. slemenu grañevina. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrimonija (lat. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akromion. akros. akros. pathos bolest) med. akridofag (grč. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. odyne bol) ked. akrolein (lat. akrosofija (grč. akroama (grč. oporost. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akros. gornji deo. pri obre-zanju. u životu. jezika. akrotizam (grč. akros. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. šiljatost glave. akrobatika (grč. akribologija (grč. kephale glava) znat. akribija (grč. glavica) ark. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akropetalan (grč. akro. avij. akrfs skakavac. akro. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akros) fil istraživanje prauzroka. phagos žderač) skakavcojed. bazipetalan. akrobystfa) v. npr. akrobacija (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akromion (grč. akrije (lat. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. lopatica. akrisfa) nerasudnost. naročito krajnjih. akromikrija (grč. akros. stfchos niz. nekritičan. znat. oleum ulje) hen. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akrobata) (grč. akros. akropatija (grč. donje vilice. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. med. ljuti. okrivljavanje. akromatin v. krajnji udovi tela. akriminacija (nlat. akromegalija (grč. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akroamatičan (grč. akroazis (grč. akropostija (grč. akros. kratkoća jednoga ili više udova. akros. akroliti (grč. opori lekovi. akrobistija. akrokefalija (grč. pisanju. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akroterija (grč. predavanje. gorčina. akrografija (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). koji nosi plod na vrhu.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. ruku i nogu. odseca. istraživanju i. plećka. usmen. akroterion vrh. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. onaj koji se hrani skakavcima. čitanje. . monos jedini. ruke i noge) od kamena. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. ljutina. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. poslednjeg uzroka stvari. akribometar (grč. acrimonia) oštrina. akros. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. metron) tačno merenje. akrogrami (grč. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akrokolije (grč. ahromazija. akromatopsija v. pleće. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. polis grad) gornji grad. graphfa. gipko-sti i okretnosti. kiselina. akrokarpičan (grč. akros. kolon ud) št. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. mikrćs mali) med. savesnost. pisanje) tip. akribometrija (grč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. tj. akribeia) tačnost. aseg ljut) farm. akritičan (grč. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). neodlučnost. akrostih (grč. kome je potrebno usmeno objašnjenje. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. accriminatio) optužba. akropostija. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrćasis) slušanje. uopšte. akromonosilabike (grč. akribes. akronim (grč. ahromatin. karpos plod) bog. teško razumljiv.

usta). aheša) negostoljubivost. javne radnje. aksist (nem. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. pojačavanje delatnosti. teorija vrednosti. Achse osovina) „osovinaš". pozitivni sastavni delovi jednog imanja. aktfs. . koji dejstvuje. aktinos sunčani zrak. activare) v. izvršilac) glumac. axis oca. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. politički aktivist). activa) trg. v. nekretnine). u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. activus. axioma ugled. activare) staviti u dejstvo. aksiomatika nauka o aksiomima. ubrza-vati. aktinije (grč. actor vršilac. akroholija (grč. aktivan (lat. akta (lat. aktiva (lat. akrofobija (grč. up. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktis. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. nedokažljiva istina. timologija. aktinos) hek. marljivost. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. osovinski. aktive (lat. aksonometrija (grč. koji radi. 2. akt (lat. radan) 1. pospešiti. v. ustalački. svojstvo sunčanih. acte) delo. activus delatan. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. njegovim stalnim nastojanjem. trg. actinaria) 3001. Aktentasche) torba za spise. naročito sudska radnja. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. poz. aksenija (grč. odstraniti je. akrćcholos jarostan. 2. praktično. rasprava. Kad su dve količine jednake trećoj. activitas) živost. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. šake. activus delatan) onaj koji je delatan. akrocijanoza (grč. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. negostoprimstvo. aksungija (lat. koji označava delatnost) 1. cijanoza. bez kostura. državnim nad-leštvima itd. koji se ne dokazuje. spisi koji se tiču nečega. u dejstvu. ahbp oca. dela. aksiom. gram. radan. activus delatan) radan. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist.) med. moruzge. aksiom (grč. aksilarni (lat. aktinidi (grč. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. activi) pl. aktivacija (lat. hem. aktivirati. agere delati. eng. revnost. activus delatan. svaka svečana javna radnja. čin. act. okretan. akta publika (lat. aksinomantija (grč. logia nauka) fil. raditi) fil. vredan. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. morske životinje iz porodice anto-zoa. aksiomatičan (grč. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. akros. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. imanje (novac. mekanog tela. dela apostola. očevidna istina. aktivitet (nlat. pospešavati. raditi) pl. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. actum. acteur. nadljubiča-stih. axine sekira. razjaren) jarost. nlat.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno.. akros. acta od agere delati. activa) trg. farm. bradva. suprotno: inaktivi. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. gram. 2. pretres. javni spis. koji vredi. akseničan. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. aksiologija (grč. imovina. salo. osovina. aktivisati (nlat. živ. akter (fr. activus) v. aksijalni (lat. stavljanje u delovanje. radnje. radno stanje (suprotno: pasiv). radi u nekoj oblasti (npr. zrakova da izazovu hemijske promene. os) osni. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. acta apostolorum) pl. za razliku od pasiva. delatnost. pogurnuti. potraživanje (suprotno: pasiva). axis osovina. okretnost. hartije od vrednosti. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. ili su mu čak od štete. radnja. aktivnost (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". ne raditi po njoj ništa. aktiv 2. stopala. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. istinit. aktivirati (nlat. aktentašna (nem. delovanje. actus. manteia proricanje) proricanje po sekirama. acta publica) pl. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. mast. pl. v. aktivator (lat. ubrzati. radinost. akta apostolorum (lat. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. još u službi. aktivizam (lat. aktivi (nlat. tj. pregalački. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. onda su i meñu sobom jednake). axilla pazuho) pazušni. fr. 1. aktfs. osovina. pristalica aktivizma. fil. aktiv-nost. dejstvo. očevidan. aktinizam (grč. one koje se tiču države. delanje. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aktivitet. lat. uši. naročito u sudu. učenje o vrednostima. uvesti u aktivnu službu. axios vredan. radni. radni. aktivist(a) (lat. istina koja se ne može dokazati (npr. tj. zrak) fiz. od kojih sopstvenik ima koristi. razjarenost.

aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. kažnjiv. redni broj 89. aktinos zrak) fiz. aktinogram (grč. . zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. akte strma obala) pl. dan. princip prirodne istorije. teorija aktualiteta psi*. optuženje. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aktis. aktfs. aktis. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. goveda i svinja. aktis. znak Ap. aktualitet. aktis. aktualizam (lat. aktinimetar (grč. prozračavanje rendgenom. znak As. stvarnost. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktualitet (lat. istinit.92 sek. aktis. optuže-nik. aktinski (grč. actualis) sadašnjost.). zastupnik. aktuacija (nlat. aktinon (grč. aktinoidi v. akuzabilan (lat. hem. accusatio) tuženje. aktualan (lat. actu) u istini. metron metar) fiz.. rad. ostvarenje. graphia opis) nauka o zracima. aktualizo-vati. dejstvo nekog leka na organizam. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. med. actor) prav. aktis. atomska masa 219. redni broj 86. aktualizirati (fr. accusatorius) prav. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktinična energija (grč. accusare optužiti. aktinometrija (grč. akuzator. savremen. a ne nešto supstancijalno. grapho pišem) fiz. actuel) v. aktualizacija (lat. rentgenogram. dat. aktus (lat. školska svečanost. tužitelj. ispitivanje. delo. aktuelna energija živa sila. optužljiv. aktrisa (fr. oštrina. aktis. akuzator (lat. savremenost. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. svečan čin. naročito: oštrina tona. zrakast. ostvarivanje. accusator) tužilac. actualis) v. aktualizovati (fr. aktinoterapija (grč. optužni. akuitet (nlat. akuzatus (lat. actualis. današnjica. aktis gen. ostvariti. sparivanje. suprotno: akuzatus. tužilac. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktis. mykes gljiva) ned. današnji. aktuelan. prenošljiva i na ljude. aktinomicete (lat. zrači H-zrake. ispoljava se na organima za va-renje. što). supr. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. akuzativ (lat. Actinomyces) biol. koji je na dnevnom redu. radioaktivan element. odista. aktinografija (grč. sadašnja važnost. aktinoelektricitet (grč. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. fr. izdavalac punomoćja. nevidljivi. actualiser) v. actuarius) sudski pisar. 2. svečanost. stvaran. spol-no sjedinjavanje. aktor (lat. acuitas) šiljatost. prouzrokovači aktino-mikoze (v. actuel) sadašnji. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. naročito geologije i bio-logije. metron mera) fiz. actuatio) med. privesti ili privoditi u delo. današnja zanimljivost. aktinometar (grč. poluvreme raspada 3. akuzacija (lat. aktu (lat. jesu aktinski. nlat. primorci. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. optužilac. agere raditi. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktis) hen. danost. lečenje zracima. aktuar (lat. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. therapeia lečenje) med. koji se odnosi neposredno na današnjicu. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktovka (lat. čin. aktinij(um) (grč. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. accusatus) tuženik. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aculeiformis) žaokast. koji hemijski razlaže. aktuelan (nlat. atomska masa 227. aktis. gramma slovo) rendgenska slika. aktuelnost (fr. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. optuživanje. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. aktinomikoza (grč. actualis) fil. bodljikast. advokat. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aktis. actrice) glumica. metron mera) 1. akuleiforman (lat. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktinidi. aktinoskopija (grč. koji hemijski dejstvuje. energeia delo. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. akuzatorski (lat. aktuelaost. kinetička energija. tuži-lački. accusativus) gram. aktis. aktis. stvarno. actus) radnja. aktinomorfan (grč. skopeo gledam) med. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktinograf (grč. morphe oblik) bog. ostvariva-ti. činjenički. ascusa-bilis) tužljiv. oni koji stanuju na obali. actualisatio) privoñenje u delo.

ret. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). . akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akustikos. babičiti. metron mera) v. akcentuacija. uredan. accentus) gram. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. aparat za skupljanje električne energije. accuratus) brižljiv. grč. usvojljiv. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accentus gravis) gram. akuširati (fr. angularis ugaoni) kom. acceptibilitas) pri-mljivost. acupictura) vezenje. nauka o zvuku. modernizacija (primitivne) kulture. oštri akcent. akustičan (grč. stavljati ak-cente na reči. akumulator (lat. izvijeni naglasak (u grč. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. prek. punctura bod) med. acupressura pritisak iglom) med. akušer (fr. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. odobriti. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. acceptare) primalac. akceptabilan (nlat. acceptare) primiti. sloga ili neke reči putem naglašavanja. steći. akcentuacija (fr. acceptare) v. „prihvaćena". akumetar (grč. slušam) fiz. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. prihvaćen) primanje menice. akušerstvo (fr. up. akuratan (lat. pri izgovoru. oštrougli. akustika (grč. akceptilacija (lat. akcept (lat. akcentovati (lat. 2. vez. accumulator gomilač. akceptant (lat. poroditi se. nagomilavanje (reči i izraza). primljen od Kineza i Japanaca. akušeza (fr. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. accentuation) gram. dvornice. acculturation) l. akušersko odeljenje med. nagomilavač) fiz. accentus circumflexus). akceptirati. akupiktura (nlat. accepta) pl. primaljstvo. gram. akcentus cirkumfleksus (lat. dohoci. akumulirati (lat. valac. trasat. akuo čujem. naglašavanje. akceptor (lat. ispravan. akcentovanje (lat. oštri naglasak. primalac jedne na sebe vučene menice. accoupler) sparivati. acceptatio cambii) primanje menice. accentus naglasak. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. poroñaju i babinjama. skupljač. tačan. paciscenata. spojiti. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akceptacija (nlat. gravis. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. ubrzavajući. akcelerirati (lat. akcentus gravis (lat. akcelerometar (lat. poroditi. jedna je promitent — ponu-ñač. acutus) oštar. akceptovati (lat. porañati se. ubr-zavati. akutan (lat. odobra-. vezivati dva po dva. akcent. akceptirati (lat. nlat. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. slog ili neku reč. accelerativus) ubrzavan. acceptabilis) primljiv. acutus oštar. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. savestan. akcept. akcepta (lat. akut (lat. staviti. akceptibilitet (nlat. „sprejeta". primljena menica. jednog glasa. priznati. reč kojom se izražava primanje menice. grč. ubrzavanje. accumulatio nagomilava-nje) 1. accoucher) babištvo.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. i fr. sticati. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. spa-riti. accelerare ubrzavati. a druga akceptant— primalac). accentus acutus) gram. prihodi. teški naglasak (u grč. a obično traje do 40 dana. primalja. accentus naglasak) gram. 2. od dveju ugovoračkih strana. accoucheuse) babica. prihvatiti. akceleracija (lat. akuplirati (fr. nauka o trudnoći. v. prihvatljivost. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. koji ubrzava. nagomilavač. akcentologija (lat. akutangularan (lat. akulturacija (eng. akuo čujem. akcen(a)t (lat. accoucher) pomoći ženi da rodi. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. acceleratio) fiz. isticanje. akcentus akutus (lat. acus igla. gramatici). kao u molra. spajati. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. ubrzanje. cirkumfleks. akupresura (lat. naglasak (sloga ili reči). znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akupunktura (lat. nauka o akcentima. akoemetar. znak za obeležavanje naglaska. akut. novac. acutus accentus) gram. accepti latio) trg. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". akumulacija (lat. crkva). pozori1pte. način lečenja nekih bolesti. accelerare) ubrzati. prihvatljiv. acceptus primljen. koji prisiljava na brzo rešenje. gramatici. accumulare) nagomil(av)-ati. logia nauka) gram.

prvi mrak. sluškinja. accise) onaj koji plaća prirez. uzgredan. al-kali. fr. accessus pristupanje. 3. alajka (tur. sreća. sporedna nagrada. raspusna. na probu. ono što još pripada glavnoj stvari. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. akcipirati (lat. 2.. sporedan. tip. alaj-beg (tur. alabastar. stupanje na vlast. action) radnja. al (tur. po. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. accessus. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akcidens (lat. slučajna zarada. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. oporezovati. pri-laz. acctionnaire) trg. sporedna. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. naučiti. mnoštvo. prila-zak. shvatiti.akcepcija 27 privreñivanje. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). lat. nlat. pokvarena. alabandizam umetničko ošljarenje. jezičara. a la carte) prema jelovniku. tužilac. deonica. preduzimlji-vost. tur. delanje) radni. akcidence (lat. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. al-) arapski član. accedere pristupiti. akciza (fr. med. osetiti. akces (lat. pristup) početnik. accidere. a la bonne heure) u dobri čas. obrazaca. a 1a) kao. druga nagrada. naročita. Al-kuran itd. alay) vojska. alabastros. akcesit (lat. accidere dogoditi se. u vodi teško rastvorljiv. a la bon-er (fr. poput (čega). al. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). dejstvo. član nekog akcionarskog društva. usvajanje. accidere) pl. npr. akšam (tur. priraštaj. alal. po ugledu na nešto. hartija od vrednosti i sl. akcizor (fr. akcizirati (fr. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. al) otvoreno crven. trošarinu. sporednosti. koji se tiče dejstva. parada. accidens. accidentalis) v. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. accise) odrediti prirez. alabastrum) št. accedere) pristup. senzal. Aladin. akcidencija (lat. Aladinova lampa v. razumeti. accidentalia) slučajnosti. sporedan posao. lat. akcidencijalan. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. trošarinu. slučajan. koji nema veze sa suštinom stvari. akcionirati (lat. zalazak sunca. halal. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. vreme četvrte molitve muhamedanaca. akcionar (fr. trg. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. accisia. ak§am) l. »sena opaka jezika. 2. rumen. alaj-barjak (tur. čuti. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. trošarina. alabastersko staklo mutno. poluprovidno staklo. actio tužba) tužiti. accidentialis) nebitan. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. ala breve takt (ital. veoma tvrda vrsta gipsa. a la kart (fr. accessorius) sporedan. actionator) tužitelj. alabaster (grč. ružičast. delatnost. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. alaj (tur. actio rad. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. izrada tablica. odeljenje konjanika. usvojene značenje neke reči. ono o čemu niko ne vodi računa. akcidencijalan (nlat. akcesoran (nlat. slučaj. nemoralna žena. actio. udeo. a la (fr. pomoćni. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. akcidentalan (nlat. akcionator (nlat. alev. akcioni (lat. accise. slučajne osobine neke stvari. accessio) pristupanje. gomila. accise) trošarinac. accidere dogañati se) prirez. alay bayragi) glavna vojnička zastava. alajbegova slama ono što nema vlasnika. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat.(ar. po zalasku sunca. akcija (lat. eng. akcioiiradi-jus avij. opaziti. acceptio) primanje. akcesija (lat. fini. alkohol. akcidentalije (lat. osećati. prihvatanje. akcesist(a) (lat. opažati. deoničar. svečana povorka. de-latni. op-tužiti. halayik) 1. desiti se) nebitna. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). napad groznice. posrednik. gde je vladao rñav umetnički ukus). optuživati. što je promenljive ili slučajno u njoj. (arap. robinja. svetina. pripravnik u službi ili zvanju. izbor jela po jelovniku. koje nisu bitne. delanje. accipere) primiti. Aladnnova lampa. akcizant (fr. odn. poreznik. često se upotrebljava i el i ul.

otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. obespokojiti. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. spomen-knjiga. allas. alla marcia) iuz. albacija (nlat. supr. Alemanne) gladnica. bez prethodnog gruntiranja. alla franca) na evropski način. albit (lat. supr. halaliti (tur. halas. pokloniti. Alaun. toksikon otrov) hem. jer bi odbilo svu svetlost. riba i gmizavaca). oprostiti se na rastanku. riñan. gramežljivac. alat. allas. ubrzanje. u zbunjivati. allatratio) lajanje na. miraz. alaun (nem. allantos kobasica. svetao. sve što je potrebno za rad. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. koju treba ispuniti slikama u boji. albuminat (lat. najednom slikati. grč. grč. alarmist (fr. spomenar. oprostiti se. alafranka (ital. orijentalskog. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. botulizam. nemir. alacija (nlat. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. alaman (nem. alla turca) na turski način. alantijazis (grč. poštanskih karata sa slikama. afferre doneti. alantoidna tečnost zool. alarmant) uznemiravan. književnosti i kulture. poziv ili znak ka oružju. usled čega koža i kosa izgledaju bele. po zapadnjački (za razliku od turskog.000 listova). od helal) l. koji uznemiruje. onaj koji boluje od albinizma.: alafrZnka. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. oruñe. začednica. sjajanje metala. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. zastrašiti. 2. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. albino (um. uzbuna. lalein brbljati) med. obespokojavajući. maraka itd. knjiga sa belim listovima. nazvane po pronalazaču. alata (lat. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). a oči crvenkaste. belančevina. nasledio odsustvo bojene materije. lat. napad na nekog grdnjama. albumen) hem. zapadnjačkog). praviti uzbunu. ribar. albugo) med. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. allas. albus beo) med. ala prima (ital. alarmer) uzbuniti. strah. a-ilah) bbg. uznemiriti. albus beo. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. Alba Greka (lat. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. do zemlje duga. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. fig. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. vid. albifikacija (nlat. bela. donositi. albacija. požurivanje. alumen) stipsa. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. albatio) beljenje. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. pozvati ka oružju. po turski (za razliku od evropskog. miraz. knjiga za skupljanje fotografija. alaturka (ital. alantoida (grč. alaliti. albertotipija tip. oblik) zool. metron mera) hem. na kome će se ostvariti neka radnja. alarmantan (fr. materija koja u sebi sadrži belančevine. a-. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. albatross) zool. . albolit (lat. alba (lat. alatura (nlat. islamskog). albumen belance) hem. tur.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alat (tur. allantos kobasica) med. pustahija. alantotoksikon (grč. albanolog stručnjak za albanologiju. beli feldspat. albatros (eng. albification) v. alarme. odmah. at konj) alatast konj. album (lat. Albion (kelt. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. pozdraviti se. ital. albifikacija. albumen) hem. albus beo) min. alatio. albumen. posrebravanje metala. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albus beo) med. albinizam (lat. alarm (fr. ala marna (ital. neobuzdan čovek. lat. crtežima i sl. alat) pribor. afferre donositi) prav. danas samo pesničko ime Velike Britanije. albino. prćija. albumen (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. po evropski. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. alah (arap. naročito ručni. albuminimetar (lat. belančevinasta materija. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. all'arme) voj. „brdska zemlja") staro. naročito bakra. lat. tj. alarmirati (fr. oboljenje usled trovanja kobasicom. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. alamanka (tur.: alaturka. albedo (lat. alas (mañ. alatracija (nlat. nespokojstvo. albugo (lat. uznemirujući. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. album belo) belina. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. pravi bog. bela mrlja na rožnjači oka. zabrinutost.. al crven. alativ (fr. allatura. albus beo. albumin (lat. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. začedna bešika. eidos izgled. alat (arap. belančevina. alla prima) slik. koračnice. allatus donesen) pl. alatus krilat) davanje krila.

al-veolarni živci vilični živci. aldim) zlato. pče-lanik. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. algija (grč. ležišta za zube u vilicama. igrač na sreću. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). alea kocka. 2. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . grč mišića praćen bolom. alge (lat. koji odgovara litogra-fiji. algorizam (arap. allegata) pl.) astr. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. napojnica. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alga. okreni. alvadžija (tur. kockarnica. zvezda prve veličine. rythmcs) v. alkohol lišen jednog dela vodonika. aleatorika (lat. znalac algebre.. bolesti bubrega i dr. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. rythmos odnos) 1. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. aleator) igrač kockom. algoritam. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. na-vod. izlučivanje belančevine mokraćom. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. ćelijski. albumoze (lat. trbuh. alvearij(um) (lat. alva (tur. (boza). bol živaca. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. aldumaš (tur. aleatorium) igračnica. algoritam. najčešće algi. idi. kao znak šećerne bolesti. albuminosus) koji sadrži belančevinu. lagneia obljuba) med. plamene boje. god. izmet. alea kocka. albus beo) ned. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. alvus (lat. uputstva. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. tj. veština računanja. grč. „sastavljanje razdvojenih delova". algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. grč. aleatorij(um) (lat. algaritam (arap. nauka o algama. albuminozan (nlat. alcohol. alev (pere. alvus) anat.. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. „volovsko oko". aleator (lat. alveole (lat. anat. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. halva. rythmos) v. kukuruznog brašna i dr.'. račun simbolima po odreñenim zakonima. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. helva) v. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. albus beo) fiziol. u sazvežñu „Bika". aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. male duplje. alegata (lat. trnka. phonos ubistvo) med. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). grč. ćelijast. algama (grč. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. požuda za bolom. npr. stolica. allez) hajdete. albuminurija (lat. algologija (lat. alvearium) košnica. grč. alea kocka) muz. algaritam. algeo osećam bol) med. ureo mokrim) med. ale! (fr. spasmos grč) med. voštane ćelije u pčelinjem saću. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. Aldebaran (arap. 2. alveolaran (nlat. med. aleatorni (lat. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. okrecima. kriptogamne vodene biljke. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. algae) bot. uživanje u bolu. algospazmus (grč.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. allegatum) navedeno mesto. nastao usled bola. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. albumen.) crven. algolagnija (grč. belančevit. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. alveoli) l. mesta navedena iz drugih dela. udžbenik algebre. bescvetnice. grč. algetičan (grč. helvahk) napojnica. algrafija (grč. neuralgija. aldehid (nlat. al-gebr) kat. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. otuda i naziv. napred! alea jakta est (lat. graphfa) tip. algos bol. algebra (arap. algos bol. albuminoidi (lat.. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. logia) bog. alvaluk (tur. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. alea kocka) slučajan. aleatiko (ital. slastičar. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. konačno sam se odlučio na neko delo. alegat (lat. algofon (grč. jasno crvene svetlosti. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. aldum (tur. algema) med. kockar. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. kocka je bačena. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare.. mat. algeo osećam bol) bolan. bolešljiv. dakle. alea jacta est) posl. bol. algos bol. izvoñenje. pozivanje na neki zakon. algoritam (arap. nagrada.

vrlo veselo. aleluja (hebr. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. allegrissimo) muz. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). dvanaesterac. u slikama. vatreno. alexo branim) med. Septua-ginta. naročito protivotrov. koji potiče iz Aleksandrije. allegrettino) muz. šetalište izmeñu dva reda drveća. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allegro assai) muz. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. alegro kon spirito (ital. delo ili pisca. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alegro vivace) muz. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. alexo pomažem. alegrisimo. alelopatija (grč. umereno brzo. brzo. pre n. hallal. suva učenost radi učenosti. allegro con fuoco) muz. alegro di molto (ital. alegorisati (grč. v. ne mnogo brzo. allelon naizmeničan. aleksija (grč. v. allegro furioso) muz. phtefro unittavam. živo i brzo. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. kao npr. alegro kon brio. odmereno hitro. v. a-.) nauka o protivotro-vima. alegro. allegretto) muz. alektriomantija (grč. v. . alegro kon fuoko (ital. alektryon petao.) min. aleksit (grč. alegro kon spirito. allectatio) mamljenje. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). aleksifarmacija (grč. aleloftorija (grč. pat-hos doživljaj. aleksiteričan (grč. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alegro ma non tropo (ital. po-morskog grada u Donjem Egiptu. allegatio) navoñenje. pesma u slavu boga. navoñenje činjenica. allee) drvored. alegro (ital. slikovit govor. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. protivotrov. alegoričan (grč. u prirodi i životinjskom svetu. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga.e. alegramente (ital. protivotrovni. alegreto (ital.alegacija ZO alegacija (lat. alegro kon mogo (ital. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. manje veselo. pesma). aleksandrijski gramati-čari. sa žarom. čist rad (u bakrorezu). živahno. iz HP veka. alegro furiozo (ital. allegro con moto) muz. allegro moderato) muz. manje živo. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allegro) muz. pored ostalih mnogih značenja. zavijen. uzaja-mni. alegro di molto. allegro con spirito) muz. allegro pop tanto) muz. slikovito. umereno alegreto. aleksandrit (grč. pharmakon lek) med. u arapskom. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alejkum selam (tur. u ponoći kao u po dana" (nar. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegretino (ital. alektryon petao. allegro di molto) muz. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. uzburkano. slikovito objašnjenje pojma ili misli. ne odviše brzo. alegorija (grč. vrlo »sivo. allegoreo drukčije izražavam. alegrisimo (ital. aleksin (grč. alegro asai (ital. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. alektacija (lat. lexis govor) psih. primamljivanje. alegro non tango (ital. allelophthorfa) fil. aliluja. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. štitim) hem. tvrñenje. umereno veselo. brzo. alegorisati. aleksifarmakon (grč. alegorizirati (grč. aleksiterijum. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. sredstvo protiv groznice. alegramente. alegro kon brio. alam znak. klasičan stih Francuza. lek protiv trovanja. hitro. aleja (fr. što življe. allegramente) v. allegoria) poet. allelon meñusobni. alegro maestozo (ital. alegorist(a) (grč. aleksandrinac poet. allegro maestoso) muz. alegro kon fuoko. sredstvo za spasavanje i pomoć. alexo branim. delovanje. allegro con brio) muz. veselo. u HUP veku. a ne direktno. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alektriomahija (grč. alem (arap. alegro moderato (ital. strasno i brzo. manje brzo nego u alegro. sa dostojanstvom. alegro kon brio (ital. up. allegro ma pop troppo) muz. pozivanje na spis. rug vatra) med. alegrisimo. alexo branim. drukčije prikazujem) v. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. »sivo. izražavati misli zavijeno. bez ikakve veze sa stvarnim životom. izazivanje draži. slikovit. i dr. allegorikos) iskazan slikom. uzan prolaz. vrsta dragog kamena. vrlo veselo. alegro asai. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. aleksipiretikon (grč. koji je osnovao 331. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegro vivače (ital.

drugim putem. alopat. odstupanje od prirodnog stanja. a limine (lat. aliquoties) mat. alienisme) med. kajman. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". slitina. . alijaža (fr. alienatio) otuñivanje. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alergeni (grč. pathos bolest) lged. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. drukčije. alienus tuñ. alentato (ital. v. odbiti neki predlog. Sveta alijansa (fr. v. ponudu. a. prijateljstvo. udružiti. allos. otu-ñenje. alikvota (lat. alentando. aligacija. alkkvotan. aleuronat (grč. Alemani (nem. lat. belle alliance). 4. aletheia istina. aleluja. ergon) med. god. u odreñeno vreme tobože bila. prema tvrñenju neke druge osobe. v. ergon delo) ned. aleuron pšenično brašno) bog. alijas (lat. okruglasta i kristalizovana organska tvar. ergon) med. aleuron pšenično brašno. aleurometar (grč. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. allos. bez. supr. allemande) muz. duševno rastrojstvo. udruživanje. alloios. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. zadržavajući. savez. v. odvratiti. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aletofil (grč. sklopiti savez. zalog. u biljnim ćelijama. alen-tato. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. belančevina koja se nalazi u pšenici. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. el lagarto) zool. popuštajući. umerenog tempa (nemačkog porekla). Z. s praga) odmah. fig. odlučno (npr. npr. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. aleuron (grč. alimfija (grč. alijenist(a) (fr. alliance) spajanje. alimentarius) prav. slična zrncu. snabdeva™ hranom.ne. alergičan (grč. alentando (ital. na drugom mestu. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. allos drugi. alopatija. thesis položaj. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alibi (lat. Pruske i Austrije 1815. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alijenizam (lat. npr. alimentirati (nlat. koji pati od alergije. primesak. alizari. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. alligatore. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. legirati. alijenirati (lat. allentando) muz. slivati. ludilo. alizari) hen. alienare) prav. aleopatija (grč.). npr. otuñiti. alijaža. 2. alimenta) pl. aleuron brašno. opri-jateljiti. šp. ua. alemanda (fr. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aletiologija (grč. fr. aleopat (grč. philos prijatelj) prijatelj istine. koji se sadrži u većem broju. oroñavanje. alimentatio hranjenje) ishrana. smesta. alliage) v. alimentar (lat. tj. bračna veza. aleiteza (grč. alfa. aliquantum) mat. alloios drukčiji. duhovno ra-strojstvo (lat. alizarin (šp. zemlja u kojoj žive Alemani). logia) nauka (ili: učenje) o istini. med. premamiti (mušterije). dok je ranije dobivana iz korena broća. aleuromantija (grč. koren broća. alija (arap. svezati brakom. nedostatak limfnih žlezda. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. otu-ñivati. aligirati (lat. svečana. sem toga.alemanda 31 alimfija smesa. savet i sl. alethes istinit. alef (hebr. sme-šati. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. izdržavati. poludeti. obično: aliirati se. alias) inače. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alienatio mentis). alimentare) ishranjiva-ti. allier) vezati savezom. up. prodaja. metanje) med. aleuron pšenično brašno) bog. izdržavanje. trovanje hranom. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alimentarna intoksikacija med. alijansa (fr. levantinske broć. gde je ta ista osoba. primesa. usporavajući. alet (arap. lyrnpha voda) med. aliluja. hhilat) odelo. aligacija (lat. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. aligator (ital. onaj koji voli istinu. aliment(a) (1. drugde. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. alikvotan (lat. alikante (šp. alibi) prav. alijevacija (lat. aliirati (fr. pathos) ned. vanbračne dece. allentato) muz. allos drugi. dodatak. razmena. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alikvaitan (lat. alimentacija (lat. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. američki krokodil. alergija (grč. legura. alligare) sliti. a limine. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alizari) bog. 6 su alikvote broja 12. filalet. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alizari (šp. alieniste) lekar za duševne bolesti.

aliterirati (lat. organska hemijska jedinjena ugljenika. odeljak koji počinje novim. od kojih dva jedanaester-ca. alkalij (arap. ponašanje. rubidijum. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. linea red) nov red. osloboñenje špirituse od vode. grč.) hem.) hem. Al-qur' ap) v. ali ingrosso) trg. alitura) hranje-nje. alkoholizirati (arap. vodonika i kiseonika. opojno piće. od kojih su neki veoma lekoviti. vladanje.: „Ona poji po putu putnike". hidroksidi alkalnih metala. grč. god. alkalimetrija (arap. doterati pod konac. metron mera) he». alkalescirati (nlat. alkalizirati (lat. ko-kain.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. halkalf.) pl. aliteratio) poet. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alkazar (arap.. fig. hem. al corso) trg. način kretanja. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. dvor. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. al korzo (ital. al-qohhlu) l. Alkuran (arap. rakije i dr. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. lat. nego tek iz drugih odeljenja. hidrokrilac. npr. alefpho mažem. hemijski najreak-tivniji.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkohol (arap. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. alkovn (arap. alkalescencija (nlat. alka (tur. amoni-jaka. morfin. alkejska strofa strofa od četiri stiha. atropin. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. savršeno prečišćen prah. na veliko. skaphos laña) vozilo s krilima. otrovni i gorka ukusa. po kursu. neki prah. hem. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alkatifa (arap. ložnica. razlažu vodu. pre naše ere. grč. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholizacija (arap. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. grč. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. iz Mitilene na Lezbosu. alere hraniti. cezijum i francijum. osloboditi od vode. an gro. metron mera) hem. alinjirati (fr.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. halka. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. prečišćavanje alkohola.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. grč. alkoholometar (arap. halkali.. piva. halka) v. al ingroso (ital.. alkoholometrija (arap. udubljenje u sobi sa posteljom. alkalizacija (nlat. halkah) hen. šp. grč. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. Alkalos) poet. novi paragraf. Koran. teobromin i dr. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. aligner. efdos) hem. halkah. Alkoran (arap. alcalescentia) hem. jedan deveterac i jedan deseterac. alkaloidi (arap. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. alkoholizam (arap. alkejski stih (grč. alkalimetar (arap. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alcalescere) hen. ad littera slovo) praviti aliteraciju.). potaša. potaša. trljam) veština masiranje. palata. način hoda i držanja nekog čoveka. postrojiti. naročito rakije. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. nikotin. svrstati. ala krilo. alineja (lat. alkalni metali hem. alifatična jedinjenja hem. alir(a) (fr. stih od pet stopa.. azot-ni organski spojevi biljnog porekla.drveta. po sadašnjoj vrednosti novca. natrijum. od kojih su prve tri i poslednja jambi. allure) hod.) pl. . kofein.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. nauka o ispitivanju sode ili potaše. alkoholičar (arap. alkoholatura (arap. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). alkoholi (arap. 2. npr. nešto uvučenim redom. Al-qur' ap) v. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. up. urediti. alkali (arap. strihnin. trag divljači. prečista™ do stepena najveće finoće. a od. alitura (lat. pijanica. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. npr. alkalije (arap. alcalisatio) hem. pomešati sa alkoholom.. iste slogove. vodokri-lac. al-qubeh. aliteracija (nlat. najbolji. od kore kina-. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. pš. nauka o lečenju trljanjem. poravnati po koncu. ka-lijum.) dvorac. kroz staklena vrata i prozore. železa i dr. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka.) hem. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. sa osnovom od vune i svile. koji je živeo 600. novi pasus. ishrana. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. Korav. alkoholat (arap. alcalisare) hen. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. aliptika (grč. halkah) hem. aliskaf (lat.

glupost. ili stavke docnije unesene u račun. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. trg. almada. dodatak. alma mater (lat. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. naročito afrička. tuñinac. zadužiti ih. allos drugi. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. alograf (grč. drukčiji. tuñ potpis. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. aleopatija. almaz (grč. v. al-. alotriologija (grč. allos drugi. lat. alopekija (grč. nazvanog. allothi na drugom mestu. odobravanje nekog računa. alopatija (grč. allocatio) dodavanje. transplantacija. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. alogotrofija (grč. ono koje nije dobiveno u leno. nastavak (npr. allos. lekar koji leči pomoću alopatije. tuña zanimanja. naziv za univerzitet i veliku školu. morphe oblik) hen. heterodoksija. aloin (grč. vepggačkih zuba. alotriofagija (grč. alotriodontija (grč. alopecija. laleo brbljam. alokvij(um) (lat. up. produžetak. almukantarat (arap. nego koje je potpuna sopstvenost. horizontom. alodijalna dobra (stnem. a na koji se stavljaju indosa-menti. godišnjak. npr. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. allos. alotigen (grč. almadet (arap. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. al marko (ital. alon (fr. alogandromelin (grč. krug na nebu para-lelan sa vidikom. pravljenje omašaka u govoru. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. aloe) hen. alogfa) nerazumnost. nepri-stojnost. aloniman (grč. megale syntaxis. oslovlja-vati. up. gen-pab rañam) koji je postao drugde. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alopekija. genos rod) stranac. . alokvirati (lat. apeg. allos drugi. arap. ćelavost. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. allons) hajdmo!. allonge) trg. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. zbornik koji izlazi godišnje. allotrios. bolest opadanja kose. prijatelj. sporedne (ili: tuñe) stvari. od koga se spravljaju lekovi. na nekom stolu). almarada (tl. alma mater mati koja hrani) „časna majka". odtis zub) nameštanje tuñih. alomorfizam (grč. almanah (arap. nerazuman. prelaženje jednog glasa u drugi. nesmišlje-nost. različit. melos ud) zool. aloplastika (grč. kose) ned. allćtrios. allos drugi. megfste. alotropija. logos um. kratak govor. thesis postavljanje) lšlv. elmas. v. phagein jesti) ned. aloe) vot. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. allos. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alokucija. alolalija (grč.) astr. almarada) bodež sa tri reza. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju.(grč. verovatno. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alloquium) v. al-manakh) kalendar. po grofu Almavivi. govorim) ned. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". al. alogija (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. alloqui) osloniti. alogen. almas) dijamant. alogos protivan svrsi. grapho pišem) tuñ rukopis. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. kratka beseda. pristalica alopatije. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. grč. istočnjačke. allos drugi. Almagest (arap. alopecija ned. alokacija (nlat. alogičan (grč. alopekia opadanje dlaka. nered. a-. uobličavati) med. allodialis) slobodan od plaćanja danka. alo. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. grč. list koji se prila-že uz menicu. allos drugi. pogrešan govor. al marco) trg. napred!. aleopat. prema čistoj težini zlata i srebra. alokvijum.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. besmislica.: homeopatija). asamas. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. alotrije (grč. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. almoraham (arap. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. allocutio) oslovljavanje. alokucija (lat. tur. al-6t) slobodno dobro. up. aloteza (grč. alopat (grč. ura! alonž (fr. magna constructio veliki sklop. allos. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alotigen. alopateki metod lečenja. alodijalan (nlat. alomorfija (grč. alodij(um) (stnem. pathos bolest) med. pathos) ned. ćelavljenje. allotrios. plassein uobli-čiti. allos drugi. alodoksija (grč. produžak. allos. allotrios tuñ) pl. nelogičan. nasleñeno dobro. alogen (grč. ap-dros čovek. tj.

alpijski lovci. alternator) fiz. alterativa (nlat. postali ti patuljci--proroci. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. savršeno tačno. isggust.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alto) muz. grč. alpinizam (lat. galvanski posrebrena elitna. naročito kod novca. al segno) nuz. muz. alohorija (grč. alpinum (lat. altana) apx. al pjačere (ital. ital. alohton (grč. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alterancije (nlat. al piacimento) muz. smenjenost. 2. po starom verovanju. ulster. po volji. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. istomišljenik. al seko (ital. izmena. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. up. alporama (lat. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. al rigore di tempo (ital. althaea) vot. koji se preliva. oštećenje. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alpinist(a) proučavalac Alpa. svaña. iz koga su. jednak. planinar. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alteracija (nlat. apunto. iste vrednosti ili sadržine. penjač na Alpe. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. al pjačere. italijanske i francuske trupe. pokvariti. u istočnoj i južnoj Evropi. al punto (ital. alternativa) izbor izmeñu dvoga. gnev. alpijski (lat. alohroizam (grč. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alternativan (nlat. allos drugi. al punto) u tačku. odmena. alta aga visok žrtvenik) v. od 1872. npr. koji je sličan čovečjem liku. orao gledam. od- . viši srednji glas. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. alpinistika (lat. osobina ljudi. alpinus) koji pripada Alpima. alter ego drugi ja) 1. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. kako se hoće. čarobnica. alruna. svojstvo tvari. alotrofija (grč. altera pare (lat. al pjačimento (ital. promeniti. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. 3. alster v. allos. strogo u taktu. smena. lednja-ke. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. uzbuñenje. pevač koji peva alt. alterantia) pl. izmeniti na gore. kvariti. koji ima oblik Alpa. alpijska rasa. lekovi koji izazivaju promenu. alta ottava) muz. Alpes) v. raspro-stirem se) bkol. alternativus) naizmeni-čan. allos. promena. alterirati (nlat. novo srebro. gatalica. alpacca) l. vrsta peruanske late. alternativni sudovi su 1. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. uzbuñivanje. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. raspravljanje. allos. allaka (per. izomerija. alotropija (grč. planinarstvo. al pari) trg. altera pars drugi deo) druga strana. alohroičav (grč. nem. alteja (grč. alterkacija (lat. planinski sport. užasavanje. preobraćanje. allos drugi. alterativa) pl. al piacere) muz. protivnička strana. supstancije. koji postepeno poboljšavaju sokove. allohroos) koji menja boje.: „Galilej je otkrio zakone padanja". za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. ital. v. altercatio) prepirka. mezosopran. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alterare) menjati. alrauna (stnem. odmenjivanje. drugi glas. npr. balkon. pogorp!anje. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. oltar. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. hen. Alpes. vodom. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. lat. alomorfija. diskusija. trophe hrana) bkol. kordiljerska tkanina od alpakine vune. supr. rasrditi. althaia. med. alteratio) menjanje na gore. naročito: penjanje na Alpe. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. preina-čenje. 2. tropos način) heh. zbuniti. altus. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. alta otava (lat. zamenik. v. log. alternacija (lat. ra-spra. nego im je potrebna organ-ska hrana. alt (lat altus visok. al. altar (lat. 2. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. po tome nazvan koren mandragore. alternator (nlat. tropos) he*.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. al rigore di tempo) muz. altan(a) (lat. životinjama. uplašiti. autotrofija. pogled na glečere. zastupnik. alternatio) smenjivanje. prema dopadanju. zool. Alpes. pogoršati. mali. alte-rativa. koji ima jednaku vrednost. ned. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. beli slez. alpinizam. alpini (ital. protivna. alter ego (lat.pari (ital. uzbuditi. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alpini) voj. potpuno saglasno. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. choreo idem. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. npr. alternativa (lat. težak izbor jedne od dveju mogućnosti.

da nešto prepisuju. alpha a. a. ZO delova cinka i 10 delova nikla. aluminozan (lat. alhemija. tuizam. altus visok. tiho zanimanje. alluvio naplavljenje) prav. način osećanja. alumen) min.). najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alumneum (nlat. deo nonijusa. 1. npr. c. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. aluminari vaspitavati. 2. više stvari. latinska ili koja druga slova. sleteti na Mesec. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alteri huic ovom drugom) fil. tvrñi od cinka a mekši od bakra. alternirati (lat. 3. al-hadat) re. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. alluvium naplava. alumneum) v. ići od altiora (alciora) ići napred. redni broj 13. alumneum. stratus. altes (fr. kvantitativni. naročito kod Arabljana. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. altimetrija (lat. alterum tantum (lat. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. viša znanja. beta) gram. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. Alhambra (arap. tegljiv i kovan. element atomske mase 26. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. alfa i omega (a. alludere smerati) nišanjenje. alterni-rajuća groznica povratna groznica. duboko ćutanje. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. ruski bakreni novac. više nauke. Konta. altin) l. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. kolebati se. b. lat. termin potiče od O. spisak izrañen alfabetskim redom. pansion. alfabetar (grč. aluminijum) (lat.) islandski parlamenat. altus. aluvij(um) (lat. aluzivan. Al-hamrah) „crvena kuća". . alumen stipsa) hem. hemičaru Al-fenu. altiora. veštini. altist(a) (ital. altum silencijum (lat. alumin (lat. alfabet (prva dva grčka slova alpha. aluzija (lat. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. odmenjivati se. med. početak i kraj nečega. up. al-qimia) v. najgornji. aluminijum. naziv po pronalazaču. ići naviše. alciora. aluvionog prava. alto) «uz. i hrane. onda dok se jednoj predaje. kumulus. suglasnički). mera) visinomer. alternare) smenjivati se. gram. grč. alhidada (arap. altin (tur. pevač koji peva alt. ped. govorka figura u kojoj se. početnik u čitanju i pisanju. zlato.98. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). turski zlatni novac. nesebičnost. alciora (lat. fig. kamate koje su se popele do visine glavnice. mesto prave stvari. up. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. altus. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. ciljanje na koga ili što.alternirati 35 alciora alumen (lat. dukat. alhimist(a) (arap. tj. zanatu i dr. aluvijalan (nlat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. pored vaspitavanja. pokretni lenjir.. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. u odreñenom redu. alhemija (arap. al fresko (ital. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. pr. . altiora) pl. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. početnik u čemu (u nekoj nauci. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. tj. alphiton ječmena pre-krupa. visost. svetlost (titula). altruizam (od ital. metron me-rilo. d . za merenje uglova. beta b) 1. prevoj (kvali-tativni. alfa (grč. osim ćirilskih i glagoljskih. alunirati (lat. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. alhimija. al fresco po svežem) slik. altostratusi (lat. stip-sat. trg. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. metrfa) veština ili nauka merenja visina. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. dvostruko. altum silentium) duboka tišina. tj. mavarske kraljevska palata u Granadi. pod alfa. sve i sva. menjenost. ciljati na koga ili što. alting (dan. težiti za višim stvarima. odgo-jiti) zavod u kome se učenici.v. alluvialis) nanosni. altrui drugi. alludere) smerati. alhimija (arap. naplavljeno) geol. 2. ako u jednom razredu ima više grupa. znak A1. aluvio (lat. altiora) v. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. . najslavniji spomenik mavarske arhitekture. aluminat (lat. početak. ljubav prema bližnjima. bocka-ti. aluminat. allusio. fr. pa i celoga čovečanstva. aluminium) min. altiora (lat. aluminosus) stipsast. altimetar (lat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. druge imaju tzv. procesu alfaraspada. docnije. aludirati (lat. nišaniti. sprava za merenje visina. altokumulusi (lat. v. stipsa. ječmeno brašno. altus visok. alumin. alfa-zraci v. grč. altesse) visočanstvo. tobožnja veština pravljenje zlata. čovekoljubac. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. alterum tantum) još jednom toliko. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. 2. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. crtaju i sl. alfitomantija (grč. samoglasnički. fig.

amartia) grepšost. ostaviti na čuvanje. amorozo. ljupko. krasuljak. muškobanja. ambassade. zavet. hamartija. tj. ostava. amatrice. spojiti sa živom. ambasada (fr. amabile (ital. zamračavanje vida. amaurotičan (grč. neobrazovanost. srebrom i dr. tur. iz ljubavi. grč. amazonsko odelo. amandirati (fr. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. phobos) med. svetinja. Amharaca. lopov. amagazinaža (fr. amaterka. sa vladavi-nom majke i žene. slepilo. amazonke (grč. umetnošću. hamam) tursko kupatilo s parenjem. veštinom itd. amarulentus) gorak. emmanchement) slik. amaurozis (grč. a-mauros mračan. amazezis (grč. malassein smekšati) hem. predujam. hamal) nosač tereta. prijateljica umetnosti. amabile) kuz.ne. čuvanje. pun gorčine. slitina. junak žena. amazon. pribor za pakovanje. amarinum) hem. krivica tragičnih junaka. prepredenjak. spoj. amabilmente) muz. armagan grč. fig.36 ambasad a alčak (tur. lat. junak iz romana. popraviti. legura žive sa drugim metalima. nemogućnost žvakanja hrane. žensko odelo za jahanje. nežno. „one koje nemaju dojki". amatrix) ljubiteljka. amarant (grč. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. (ital. popravka. amalgamisati (arap. malassein smekšati) hem. npr. amasser) gomilati. a manco) trg. amathia) neznanje. fig. Amazon) mit. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amara (lat. a ne profesionalno. amans-amens (lat. hamail. ratobor-na žena. Amadis de Gaule) lit. bezbednost. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. masaomai žvaćem) med. poverenje. amalgam (arap. lat.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. okrilje. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. nagomi-lati. pakovarina. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amaurosis zamračenje) med. amorevole. hamayli) amulet. v. amarela (ital. malassein) v. gorka materija. hamajlija. farž. amender) poboljšati. amari&a (etiop. amarulentan (lat. Amadis (fr. naukom. združiti. amaksofobija (grč. Amazon) sp. stapanje. upakivanje. poboljšavati. lat. armagan. junakinja. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. hrabro su branile svoju državu. dug. amam (arap. bile su veoma ratoborne. umilno. amanšman (fr. alcak niskog rasta) nikakav čovek. zlatom. kletvenik) poslanstvo. amartija (grč. amajlija (tur. amalgamirati. traženje preduj-ma. amateur. amarus gorak) bog. nakupiti. ambalaža (fr. amatrisa (fr. a manko (ital. amarantos neuvenljiv) bog. . ljubavnik koji se ponaša kao vitez. nečistota. varalica. mazos dojka. strah od vožnje.. grč. amandine) bademov sapun. aldžamija (arap. ataha kola. fig. potraživanje. amabilmente amabile. tesno otopiti (u jedno). manjak. amagazinirati (fr. nagrada za pakovanje. ljubitelj. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amalgamirati (arap. amalgamatio) hen. hammam. amarella. amalgamacija (nlat. ambactus sluga. amatija (grč. sliti živu sa drugim metalima (v. embouchure) muz. bez. gorka sredstva. tur. malagma olakšavne sredstvo. nagomilavati. lat. gubitak. smela jahačica. npr. ambažura (fr. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. gorki lekovi. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. fig. amballage) pakovanje. stanište ambasadora. amalin (arap. amandin (fr. diletant. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amabilmente. natrijumom. v. sargija. amazonsko odelo sp. pobolj-šanje. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. budala je. spajanje metala sa živom. amazon (grč. taman) bolestan u očima. slep. slepoća. emmagasinage) smeštanje u magazin. amandman (fr. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. a-. hammal. talisman. prilagoñavanje delova celini. emanet) preporuka. amanet (tur. amarin (nlat. amalgam). amater (fr. amara) pl. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amans-amens) koji je zaljubl>en. Po priči. crna mrena u očima. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. predmet koji se daje na čuvanje. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. a. bakrom. sa kalijumom. emmagasiner) smeštati u magazin. amasirati (fr.

amblotika (grč. voj. ambijenat (lat. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. obeležje. nestalan. provalija. ići) putujući. ambloma pobačaj) med. jelo koje daje besmrtnost. embrasser) zagrliti. med. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ambideksteritet (nlat. ambara mirisna smola. busija. traženje čega. fig. ambulans) trg. naročito nedozvoljenim načinom. potamniti. amble) jax. grč. molitve. propast. amrel. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambyssos) bezdan. ops. 'anbar. ambrinirati (fr. ambi. embuscade) zaseda. na soleji. nek-tar. jelo koje okrepljuje. loqui govoriti) dvosmislen govor. obadvo-jica. Ambulanz) v. sskr. natprirodan. usta topovske ili puščane cevi. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. slavoljublje. ambulanta pošta putujuća. 6p6s vid. pobačaj. oba. ambl (fr. logia) dvosmislen izraz. opekotine. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. amb. divan. embouchement) utok. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. med. dovesti izmeñu dve vatre. eldos izgled) presovan ćilibar. pisak na rogu. abortiva. ambitio) častoljublje. obgr-liti. ambivalentan (lat. ambloma (grč. čaršije. molilac. ambulancija (ital. amoibe promena) zool. ambušman (fr. težiti za čim. ambonoklast (grč. ambusta (lat. ambrosis) bogovski. ambigvitet (lat. ambitus (lat. ambire) tražiti službu. hrana višnjih bogova. arće pipanje) med. društvo u kome neko živi i radi.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambidexter) dešnjak u obe ruke. amblosis pobačaj) med. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. kružna putovanja. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. fig. fig. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ušće (reke). nego dolazi lekaru na lečenje. amblijafija (grč. ambulanca. v. ambulans. licemerstvo. pobacivanje. ambulatoria) ned. ambulanta. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambulanza. ponor. ambis (grč. licemer. slavoljubiv. slabost čula pipanja. u istom redu jedne tombolske karte. amblem (grč. ambon katedra. ambliopija (grč. okolina. amblys. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. grč. ambrozijski (grč. amblosko pobaciti) pl. . železnička pošta. ambrotipi pl. amblozis (grč. ambitiosus) častoljubiv. ameblirati (fr. ambrozija (grč. stremljenje čemu. valere vredeti) pst. znamenje. amber. pokretna ili poljska bolnica. emblem. ambloma. od pet. ambo oboje. ambo oboje. ići za čim. ravan hod konja. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. dvosmislica. ambivalencija (lat. putem podmićivanja i sl. pokriven hodnik oko crkve. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. opaliti) pl. muz. fr. amblys tup. ambirati (lat. propovedi i pomeni. božanski.(lat. nem. simbol. ambra (arap. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. abortus. oboje. embrunir) slik. amburere ogoreti. težnja za nečim. ambulantni (lat. ambicija (lat. ambiskada (fr.. dvosmislica. svirali itd. ambire obilaziti. obilaziti nekoga i moliti za mesto. neosetllvost. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. tur. amblozis. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. na sve četiri strane. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. 'anbar. slab. ambijent (lat. pokretni. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambo (lat. ambulare hodati. ambrel(a) v. ambiguitas) dvosmislenost. ambulantia) med. ambilokvija (lat. koji pripada bogovima. ambulatorija (lat. poljubiti. nego dolaze na lečenje po potrebi. dvostruka privlačnost. amebv (grč. ambiciozan (lat. ambiologija (lat. predikaonica. opkoljava-ti) sredina. celivati. amvon (grč. ambitus) obilaženje. otvor klanca ili tesnaca. fig. emblema. ambroid (arap. embleme) znak. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulant (lat. ambulare hodati. ambrosfa) kit. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. slabovidost. opticaj. oko) med. ambulanta (lat. prevući tamnom bojom. voj. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambusta. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). sredstva za izazivanje pobačaja. ambo oba. up. dulac. ambidekster (nlat. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. bolesnička stanica. ambrasirati (fr. sskr. izvrsno jelo.

sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amilacea (nlat. delimično ludilo. amygdale badem) med. voj. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. preobražaj) koji se ne menja. amin (hebr. amentes cit. americij(um) hem. amimetičan (grč. amerikav (fr. skrobno brašno. ametabolni insekti zool. igračka. amida) hen. a-. metabole) biol. pripada grupi trans-urana. a-. amicus prijatelj. ametričan (grč. amenija (grč. ops vid. amuser) zabavljati. 1. poameričavati. drugarski. jetre. bez. curim) med. otuda: reći amin privesti kraju. amigdalitis (grč. amentia simplex) med. amimija (grč. a-. amentia) med. amentia activa) med. ametista (grč. uveseljavati. skrob. amencija senilis (nlat. amenija. jednostavna. vrsta lubenice. vrsta košnice američkog tipa. amentia occulta) med. amylum. amiksija (grč. men. nenaučan. med. naglo ludilo. . amencija simpleks (lat. zapaljenje krajnika. kajsija.ne. amicabilis compositio) prav. popravljanje. amerikanka agr. amiloidva degeneracija med. na lep način. amen (hebr. amivi hem. amilum (lat. ameliorirati (lat. zanimati. prijateljska nagodba. men. amentia senilis) med. a-. bresaka. ametist (grč. zanimljiv. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. men mesec) ned. god. hemijski elemenat. razonodan. nejednakost. a. amencija (lat. amiloidna degeneracija. americaine) otvorena kola na četiri točka. nepravilnost. amicabili modo) na prijateljski način. redni broj 95. naročito slezine. znak At. amikabili mode (lat.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. a-metrfa) neravnomernost. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. ameliorer) poboljšati. amin. amencija aktiva (nlat. nesrazmernost. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). ametabolija (grč. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ameboidno kretanje zool. popraviti (zemljište). zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. razonoda. vrsta vinove loze. otrovan. planu. ametodist (grč. fr. 3. amelioratio) pobolj-šanje. skriveno ludilo. amicalis) prijateljski. trešanja. amygdalon badem) bademova gorčina. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amoibe promena) koji potiče od amebe. metabole ) biol. a-mfmetos) nepodražljiv. melior bolji. amidin (nlat. staračka slaboumnost. vrsta lakog poljskog topa. amylon) hen. bubrega i creva. amizeta (fr. završiti. amizirati (fr. glikozid u gorkom bedemu. amen) v. ametaboličan (grč. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amerikanizmi pl. ludilo. aminokiseline hen. štirak. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amencija parcialis (nlat. amenorea (grč. amizantan (fr. amenorea. amylon skrob) hen. amylacea) pl. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amerikanizirati (fr. americaniser) poame-ričiti. opšta duševne slabost. amusant) zabavan. nejednak. oko) med. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. doterivanje. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. imanja. mfmesis podražavanje) med. zemljišta. ili mnogogubo toga. v. ametrija (grč. prijatan. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. nepravilan. amusette) zabavica. v. amikabilis kompozicio (lat. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. poboljšavati. poboljšavanje. a-. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. ošljar. organsko jedinjenje SvN10O5. farn. amida) hen. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amigdalin (grč. mana oka u prelamanju svetlosti. nepromenljiv. jezgru šljiva. a-methystos) pl. a-. prijateljski sporazum. amentia partialis) ned. npr. vepggački napravljen 1946. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. ned. atomska masa 243. a-. koji nije podložan metamorfozi. razonoñavati. rheo tečem. nepromenljiv. prouzrokovan amebama. 2. potajno. amikalan (lat. grč. a-metrfa) neravnomeran. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amelioracija (nlat. amen. tuha sluz) ned. amiloza (grč. ametabolan (grč. manfa) ned. metabole promena. ametropija (grč. koji je bez reda i načela. amenomanija (grč. amebni (grč. amencija okulta (nlat. amid (nlat. a-. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. a-metron. nesrazmeran. vrsta platna.

slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amor ljubav) v. amnos jagnje) med. amoniti (hebr. nlat. vab (za divljač). mamiti. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amorfan (grč. amoriti (lat. amortizer. bogu Amon-u). amnestirati (grč. amabile. bezobličan. ljubav. amniona. amnezija (grč. amortizirati. v. morphe oblik) bezobličan. amoniemija (grč. vodenjača. amortizacija. amoralizam (lat. amor cer) metnuti mamac. amonium) hem. amenesteo zaboraviti) pomilovati. trophe ishrana) med. amnikolist(a) (lat. amortirati. mys mišić. potprašiti. amortizirati. amortizirati (nlat. odbranjujem. amortir) v. grč. jedinjenje azota i vodonika. v. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. a-. 3. amonij(um) (lat. amoriti. kao sastavni deo nišadora i dr. ammoniakćn. a-morphos) bezobličnost. moriš) fil. starac. med. nakazan. ampatman (fr. up. zaljubljeni. amitoza (grč. grč. grañ. amorevole) muz. amiotrofija (grč. Amor (lat.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amor vincit omnija (lat. nastavak -ites.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amortizman (fr. amortizacija (nlat. 2. Amon. nekristalisan. slikanje debelim slojem boja. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. predati zaboravu krivicu. amor vincit omnia) posl. amortizator (lat. emisija (lat. amok (mal. zaštitna sredstva. koju odvaja od začetka tzv. amorevole (ital. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. koje odbacuje dotadanji moral). 2. zupčasta ivica zida. zapaljenje vodenja-če. barut za poprašivanje. amidža (tur. Ammon) kit. amortissement) l. bezobličnost. amortizovati (nlat. amorfizam (grč. haima krv) med. 3. amytto param. amortisare) v. oprostiti kaznu. atupb branim. amorce) mamac. supr. Amon (hebr. amnestika (grč. vraćati neki dug postepeno. amoreti (ital. a-. . po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. a-mos. mos. nakaznost. amortisatio) l. Atog) mit. potpraši-vati (pušku). amnionova voda. salammoniacus) hem. lat. fig. amonijak (grč. složenih jedinjenja. vabiti. razdirem) biol. amnitis (grč. glavno božanstvo starih Egipćana. bog ljubavi. morphe) bezobličnost. razdirem) biol. amoralan (lat. empatement) slik. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. postepeno. koja je dobila ime po eg. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. Amon. ljubavnik. kap-sla za paljenje mina. kristalnost. nakaznost. deda. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. a-. amore (fr. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amnestia zaboravljanje) prav. ljubav sve pobeñuje. amitotičan (grč. 2. ljubav je jača od svega. ukras na vrhu grañevine. koji ne zna za moral. amytto param. a-. cornu Ammonis Amonov rog) geol. nekristalnost. amica. amirante (tl. trovanje krvi amonijakom. bezbojan gas. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). otplaći-vati. amnion (grč. amortizman. lekovi koji služe za predohranu. staviti kapelu. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. muz. fig. amissio) gubitak. simbol stvaralačke snage i rañanja. amortirati (fr. amoretti) št. bezmora-lan. min. amnestija (grč. amca) stric. amoreti. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). dugotrajan ili stalan. kratkotrajan. supr. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. jedinjenje azota i vodonika. amorsirati (fr. vrh. v. oblast u Libiji. amortisare) tehn. naročito državnih zajmo-va. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. moriš običaj) koji je bez morala. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. mnesis sećanje) med. nlat. kristalan. ammoniakon amonijak. amorfija (grč. gubljenje. amabile. Amon. 2. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amnos) med. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoroso) l. amortisare) 1. 4. amynteria) pl. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. min. amorozo (ital. kod koga postoji amitoza. a-. poprašljač. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine.

amphiblestron mreža) ned. lat. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amplectivus) koji obuhvata. širina) geogr. ampule (lat. Ampere. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amplifikacija (lat. ampermetar (fr. žustriti se. amfiblestroditis (grč. prav. koji proširuje. koji uveličava. vinograd. amplificirati (lat. odvojiti. ampliare povećati. amportirati (fr. razvijanje. ljubav bez strasti. igra toga duha. amputacija (lat. ampirans (fr. prostranost. razgranavati. amplifikativan (nlat. neobrazovanost. amureta (fr. belilo. kalfa. osvojiti. a svet je samo treperenje. šteta na brodu. amourette) mala. uvećati. amplifikovati (lat. mundus svet) fil. teh. empire) carstvo. amputatio odsecanje) med. meteor. fig. ampir (fr. mrežnjača oka. oteti. prevrtljiv. shvatanje po kome samo bog postoji. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amuzija (grč. ampliativus. staklo električne sijalice. amplektivan (vlat. carevina. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. ampullae) pl. odseći. bog je apsolutni duh. amploaje (fr. bombaste reči. amfi (grč. emporter) voj. amportiranje (fr. odsecanje ranjenih. fig. planuti. nasilno odvojiti. employe) službenik. ampelos čokot. logos) zool. ambrela. na oba načina. obuhvatan. razmetanje. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. Hthos kamen) pl. potpuno odvajanje. kišobran. amusia) koji ne uživa ljubav muza. ambrel. amphiblestreides mre-žast) anat. amusfa) nenaklonost muza. nepesnički. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. na jednoj skali. empirance) trg. amplificare) v. ampule (lat. razmrskanih. emporter) voj. amulet (lat. amrela (ital. amfibijski (grč. uveličavanje. vodozemci. sa svih strana. ampulla bočica) ispupčena. amplijativ (lat. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. logfa) nauka o amfibijama. amplitude (lat. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amfibija (grč. metron mera) fiz. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. iscrpio govorničko izlaganje. u složenicama: s obe strane. dvojak. a-. ampli-ficirati. amphi. amper fiz. tj.. amphi) predl. amplificativus) proširivan. npr. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. . zauzeti. otimanje. amfibiologija (grč. neobrazovan. amfibije. amundizam (grč. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amplitudo obimna veličina. amphibios. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. ret. amphibios. prolazna ljubav. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. otcepiti. oko. ampliare proširiti) širenje. grč. razgranato. ampelurnfa) vinogradar-stvo. opširno izlagati. amfibioliti (grč. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. za razliku od superlativa. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. šira obrada. proširiva™. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. nazvana po slavnom franc. nadute. a svet ne postoji. amrel.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. osvajanje. amphibios. matematičaru i fizičaru A. razrada. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. izložiti. okolo. amplificatio) proširi-vanje. bios život) aaij. ampelurgija (grč. amplificare) proširiti. amputare odsedati) med. niži činovnik. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. pomoćnik. obično na vratu. up. amputirati (lat. bokasta bočica za mast. najvišeg stepena. najveća razlika u vazdušnom pritisku. nameštenih. amfiblestroida (grč. zauzimanje. uveličati. način izražavanja nadugačko i naširoko. fiz. amphibios) vodozemski. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. proširivano. uveličavajući. pojačavanje. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. inat. amuletum) amajlija. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. zool. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. amfibiolog (grč. fig. unaokolo. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amfibije (grč. razgranja-vanje. ri-srditi se. ulje. anportirati se. proširenje. razviti. razvijati. amuzičan (grč. suncobran. amplijacija (lat. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. jedinica za merenje jačine električne struje. zapaljenje mrežnjače oka. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña.

amfimacer. amfitropičan (grč. apa. disanje) med. apa) predl. oko. anabaza (grč. amphi-theatron) polukružna pozornica. meignymi mešam) biol. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amfitomičan (grč. amfigonija (grč. amfipneuma (grč. po. genesis rañanje) zool. amphi. v. geogr. amfiguričan. koji napreduje. i lužni i kiseo. amfibol (grč. ribolika morska životinja. amphfbolos) dvosmislen. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. slika i sl. srca ni pravog mozga. anaba-tična groznica med. uzvišeno mesto prema pozornici. anaglipti.itd. deca dvaju očeva a jedne majke. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfigurist(a) (grč. dvojak. razvoju i obnavljanju tkiva. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. prepirka. amphi. amphimakros) poet. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. polureljef-ni umetnički radovi. amfidiplopija (grč. anaglypha) v. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . anagnosma) štivo. amfibolija (grč. amphi. anaglipti (grč. amphi. anagnozma (grč. a U Drugo prema jugu. pneuma dah. fig. zbrka reči i pojmova. amfimacer (grč.) poet. amfikarpičan (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. amfimakros (grč. amphi. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amfiboličan (grč. besmisleno brbljanje. koji raste.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. pater otac) pl. amphflogos) sporan. amfoteran (grč. razvijanje i jačanje bolesti. gledaoci. oxys oštar) zool. dakle. duž. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amphi. anabafno uzlazim) koji se penje. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. med. do. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. diploos dvostruk. najprostiji kičmenjak. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfimetori (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amphibrachys) poet. kroz. istovremeno i neptunskek pluton-ske. spajanje rasplodnih ćelija. otvor (ili: usta) materine. latinskom in-. naročito za anatomsku upotrebu. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). smetenjak. amphi. teško disanje. sinovi dveju matera a jednog oca. amfigurija (grč. amfiteatralan (grč. amphoteros. an. bog. karpos plod) bog. sumnjiv) min. ops) med. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. v. skia senka) pl.(grč. nemačkom il. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amphi. anaglifi (grč. daje reči odrično značenje. um. amfoterodiplopija (grč. amfioks (grč. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. pr. amfo-terne tvorevina kol. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja.) šesti mesec u turskom kalendaru. bog. amphi-gignomai) zool. amfipatori (grč. dvostruko gledanje. anabatičan (grč.. uz. amphfbolos dvosmislen. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. anabolizam (grč. trućalo. amphibolfa) dvosmislenost. na. kretikus. anabaptist(a) (grč. amphitomos) dvorez. odgovara našem ne-. ispred samoglasnika. ali svakim okom drukčije. anabole uzlazak. amfiteatar (grč.. ana-basis penjanje. amfisciji (grč. sumnjiv. amphideum) ned. anaglifi. amfimiksis (grč. dvostruko gledanje na oba oka. groznica koja hvata svakog dana. amphoteros) hem. ana baptistički. amphi. penjanje. amphi. amfigeneza (grč. ap) u grčkim složenicama. anabioza (grč. dvosmislica. diploos. amfigeneza. meter mati) pl. veoma važna za nauku. amphi. amfora (grč. anaglypta) pl. amfideum (nlat. protivrečnost. koje su. uspon) biol. stalna groznica. sa dva reza (nož). ops oko) med. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. anagliptika (grč. amfibrah (grč. velika nekoliko santimetara. baljezgalo. anabaptizam (grč. spolno množenje. amphi. ana (grč. amfilogija (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfimakros. sipnja. amfismila (grč. amfilogičan (grč. amšir (tur. amphi. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amphilogia) spor. amfigonija. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. astma.

za vreme službe. anagraf (grč. v. anadiploza (grč. udaranje glasom na slog. anakatarzis (grč. anagvosti (grč. dolazim) meteor. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. najveća zmija tropske Amerike. v. ahust. ana-klfno nasloniti se) med. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. kratko ponavljanje nečega. anakolutija. anaerobionti (grč. anakufizma (grč. propis leka. kašljanje krvlju. anakolut (grč. avagram (grč. avadoza (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. alegorično značenje. anakreontičari pl. sporazumevanje. . recept. anaktesis) med. anakatartika (grč. v. aeg vazduh. naglašavanje. prethodna istraga. anakojnoza (grč. bfos život) pl. npr. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. algos bol) med. zvuk). bacanje krvi. prelamanje svetlosnih zrakova. apa. ana-kampto) o d bojni. an-ago) uzdizanje. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anakruza (grč. ana-grapho) med. anakreontika (grč. akuo čujem) med. ap-. bai'no idem. anakrusis) četr. anagrafa (grč. anaerobe (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. koje se onda moraju po smislu dopuniti. alegorično tumačenje Biblije (up. ana-dosis) fiziol. probava. skrećem) sklonište za sirotinju. ili usled izostavljanja reči. anakoluthos) nepravilan. naslanjanje leñima. neosetljivo«1. nemanje veze) gram. zool. anaklastos prelomljen) ot. anakampterija (grč. analan (lat. ana-kollao nalepiti) med. anakoluthia nedostatak u vezi. avaklaza (grč. piše obratno. rekapitulacija. anakteza (grč. analgetik (grč. varenje. anakliza (grč. nauka o odbijanju zvuka. ana-kampto) ont. a ne za prikazivanje. apa. anagogija). ned. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anakatabat (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakriza (grč. anakolema (grč. anakolutija (grč. oduševljenje. anakuza (grč. analgija. po ugledu na Anakreonta. ana-grapho napišem) sprava koja. anakefaleoza (grč. diopgrika. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. ret. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. med. čmarni. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. bezbolnost. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anadema (grč. katoptrika. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-kathafro očistim) med. analgezija (grč. pisma. radi ponovnog otiska i umnožavanja. mast za zarašćivanje rana. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. ap-. ana-kampto savijam. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. udvostručiti) udvajanje. anagogija (grč. udva-janje napada grozničnih bolesti. iskašljavanje. čitali pojedine glave iz Sv.) koji se odnosi na anu s. anakovda zool. okrepljenje. ponavljanje reči. ana-klasis prelamanje) ont. aeg. anaklastika (grč. anakolut. anaka-tartična sredstva. anagoga (grč. obično pored crkava i manastira. rob je anagram od bor. anakuphisma dizanje. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. čišćenje grudi od sluzi. ana-kathafro) pl. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. ana-gnostes) pl. ana-gnostes) pl. analni otvor zadnji otvor creva. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. zool. bez veze. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. koji odbija (svetlost. inat. ana-dipldo udvojiti. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. mir od Rim. pevali ljupke. anakoluthon) gram. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. bfos život) pl. dijadema. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anakrisis) ispitivanje. analgesia) med. nauka o dobijanju svetlosti. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. poluležeći položaj bolesnika. anagnostici (grč. anakamptika (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. anaerobe. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. ozdravljenje. pri duvanju jakog vetra. anakolutičan (grč. apa. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. kata odozgo dole. anakamptičan (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. katkada i frivolne pesmice. med. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakalipterija (grč.

zakržljavanje. letopisac. slično (ili: odgovarajuće) stanje. tipom. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analitički jezici IKKð. sintetičan. ned. uspostavljam) ned. analizator (lat. nauka o popravljanju zdravlja. an-amartesfa) bezgrešnost. rapgčlaniti. suda u njegove delove. apa-Gub) 2. odgovarajući. analogizirati (grč. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. uporeñivati. analogia juriš) sličnost pravna. rasta-vljati. analistique) rad na analima. analytikos) filozof. pravilu. odabrana štiva. analfabetizam (grč. ana-lyo) rastaviti. podaci koje bole- analgija (grč. analogfa) sličnost. sravniti. odgovarajući. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. ana-logizomai) uporedi-ti. polari-zator. nepogrešan. alpha. analou rapgčlanjavam. analeptičan (grč. jačam) med. tj. odreñivanje sastojaka nekog tela. letopisi. obrascem. ned. analekta) pl. med. ozdravljenje. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analeptikos) osvežavan. analitičar (grč. analogisti (grč. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. razlagati. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. avalist(a) (grč. pisac godišnjaka. analitičar.) ned. avali (lat. analogičan (grč. podoban. analistika (fr. tj. analogan (grč. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. prestanak rastenja i razvijanja. analgezija. avalhtika (grč. analist(a). kvalitativna analiza hek. annus godina) pl. supr. annales. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. mat. elementarna logika koja se bavi pojmovima. letopisima. neznalica. ra-zložiti. anamnesis sećanje) fil. reč jednog jezika koja. ap-. ap-. analogon sličan. analizirati. prikaz. analize (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. srpskohrv. oblicima sastavljenim od više reči (npr. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. semantički. okrepljujući. ana-lambano) l. ocena. istovrsan. analitičan (grč. razglaban. razglabanje. koji se bavi razglabanjem. analepsija (grč. anamartetičan (grč. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analogizam (grč. ap-. zaključak po analogiji log. nepismen. v. analog (grč. 2. nepogrešnost. što je u skladu sa razumom. ispitati. v. mit dem Messer — analitički oblik). analepsis. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. saglasnost sa pravnim načelima. odgovarajući) lingv. an-amartetos) bezgrešan. analogon (grč. supr. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. sva su tela rasprostrta. morfološki itd. koji razgla-ba. analogos) sličan. analogija jurio (nlat. tipu ili obrascu. ana-lyo) v. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. beta) onaj koji ne zna azbuku. hranim. koji raščlanjava.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. analytike) teorija analize. godišnjaci. koji se odnosi na analitiku. sudovima i zaključcima. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. analambano podižem.). raščlanjavati. etimološki. analfabet (grč. sličan. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. ispitivati potanko. istovr-snost. tela itd. razlaganje celine na njene delove. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. ocenjivanje. koji se osniva na analizi. raš- . saglasan. sa njime je identično vezan. podoban. oporavljanje. koji ne zna ni čitati ni pisati. analist(a) (lat. koji odgovara nekom zakonu. algos bol. analitičkim oblicima. koji je postao putem analize. avalekta (grč. pl. analogija (grč. analdija (grč. analysis) raščlanjavanje. osvežavajući. analysator) fiz. nožem — sintetički oblik i nem. analogon racionis (nlat. odgovara reči drugog jezika. analytikos) raščlanjavan.) nepismenost. npr. kvanti-tativna analiza hek. sinteza. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. analisati (grč. analogismos) fil. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. annales) l. srodan. hemi-čar i dr. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine.. analitički (grč. up. analizirati (grč. sravnjivati. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. tj. anamneza (grč. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). okrepan. jačanje. Nikolova prizma). aldafno potpomažem. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. anamartezija (grč. analeptika (grč.

plastična hirurgija. anaptiksis (grč. an arijer (fr. odušak. anamnestična sredstva med. nameštanje slomljenih kostiju. ždrela. bez cveta. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. lica kao posledica moždane kaplje. bezvlašće. anaplerosis) dopunjavanje. . anaplazis (grč. anandričan (grč. arthron ud) med. ana-ptyo ispljujem) med. nedisciplinovan. anarhičan. anaplastična sredstva med. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. disharmonija. ananeozija (grč. aiantičan (grč. anarhističan. anaplerotičan (grč. ananassa sativa) vot. anaptiza (grč. ap-. rastenje mesa. anamnestičan (grč. ana-morphosis preobražaj. anapnoika (grč. anamorfičan. razvoj) lingv. an-andros) koji je bez muškosti. ana-plasso preobrazim. progresivne i bulbarne paralize). ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. arche) koji se odnosi na anarhiju. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. plašljivost. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. anarea (grč. pamćenju. apa-rpeb) pl. anarhija (grč. ana-plasso preobrazim) med. arche vlast) bezvlaće. koji je ponovo zadobijen za nešto. proširenost krvnih sudova. iske-žen. pogruženost. preobražavanje. naopak. neorganizovan. osnivači su Prudon. anapneuzija (grč. ap-. Bakunjin i Stirner. anapetes raširen. sredstva koja pomažu disanje. plastična hirurgija. zamenjuje. ispljuvanje. ananke nužnost. nemuževnost. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anamorfotičan v. izbacivanje sluzi. anankofagija (grč. u odsustvu. anartros (grč. zbog čega se zove i anti-daktilos. uobličim) med. anarhički (grč. morphe oblik) izokrenut. anaplastika (grč. prećutkivanje završne rečenice. duboko disanje. reda. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. v. otvoren) ned. anarchia) bezvlašće. anamorfoza (grč. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anarmonija (grč. fiz. nakazan. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. uzimanje hrane po propisu.anamnestika 44 anarhičan. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. discipline. ned. usana. ap. marksizmu neprijateljska. nesre-ñen. anamorfotičan. arthron) bezudnik. unazad. ananas (nlat. arthron) 2. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. po dijeti. anarhista) (grč. odmor. iskašljavanje. anantapodoton (grč. anandrija (grč. anaprozelit (grč. koji dopunjuje. obrnut daktil. nedostatak (ili: nemanje) udova. veština sećanja i pamćenja. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anaptyksis razvitak. bog. penjanje sokova. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. npr. bez ikakvih obzira. anamnesis sećanje) fil. fig. 1. phagein jesti) med. bog. grla. an-apto obesim) utučenost. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. plašljiv. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anartrija (grč. anapneusis) med. ostrag. anarhički anavlerotika (grč. samovolja. prema gornjim delovima tela. anarhičan. anapleroza (grč. anarhizam (grč. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. ana-neosis) podmlañivanje. med. up. izopačena oblika. jačanje pamćenja. ana-pler66 ispunim) pl. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. anamnestika (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. an-andria) nemuškost. naročito krvi. anaptoza (grč. nepriznavanje autoriteta. haotičan. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. koji nema prašnič-kih niti.). anapetija (grč. an-anthes) bog. kukavičluk. — videćeš šta će ti biti. lekovi za jačanje pamćenja. anarroia) med. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. organizovane političke borbe. en arriere) nazad. anapnoična sredstva. koji ne cveta. med. anamorfičan (grč. anapest (grč. apa. charmom'a) kuz. preinačenje) preobražaj. an-archos bez poglavara.: Ako li ne učiniš. potpun nered. apa. anarhičan. anarhistički v. anartrija (grč. iza leña. koji pripada sećanju. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). natrag. ap-. apa. povećane disartrija. apa.

sarx meso) ned. grč želuca. anastaltičan (grč. naročito rakiju (anasonlija). neka je proklet! anatematizirati (grč. tokizo dajem pod kamatu. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anatom (grč. ustajanje iz bolesničke postelje. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. raščlanjavati. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. telegrafska. anfstemi. izvrtanje reči. prenosan. okretanje. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anastaza (grč. ana-stello suzbijam) pl. npr. životinja i biljaka. anatripsis (grč. . apa. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. jako povraćanje. ned. kletva. anatomizirati (grč. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. bakroreza. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. obrt) ret. archos. sredstva za trljanje. do sitnica. ana-spao izvlačiti) med. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anarhosindikalizam (grč. a-. ozdravljenje. apa. anaseizam (grč. pr. anathematizo) prokleti. prenop!enje. anaspazis. nlat. koji zasušuje ranu. anarhoidan (grč. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. med. ana-tribo trljam) med. isključiti iz crkve. . spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anathema esto). npr. spojiti. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anatocizam (grč. anasarka (grč. med. med. 2. stoma) pl. anatema (grč. mesto „neki drugi čovek". apa. baciti prokletstvo na koga ili što. anastomizirati (grč. podrigivanje. anastigmat (grč. češanje kože. oštrovid. kožna vodena bolest. koji podmlañuje. ana-tribo) med. trljanje udova. osušen plod ana-sona. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anaspazis (grč.isključenje iz crkve. uskrsnuće. zemljotres) geol. anatole istok) istočni. anatimijaza (grč. anatomizirati. arche. anisum) bog. ana-trope preokret. biljka iz porodice štitara. anatriptična sredstva. prenosim. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatreza (grč. ana-tribo trljam. trljanjem. med. anatrepsis (grč. tip. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anasonlija (nlat. ušća. ana-thymfasis) isparavanje. uglavničenje interesa. „drugi neki čovek". anastasis ustajanje) uskrsavanje. trepanacija. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. anatomirati. prevrtanje. a-. anathema) prokletstvo. ana-temno rasecam) para-ti. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. koji daje punu oštrinu slike. anarchla bezvlašće. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. koji obnavlja. anatropa (grč. anastigmatičan (grč. ana-spao) med. tj. stezanje želuca. ujediniti. anatematizirati. apa. anastrophe) ret. zelenašim) prav. anastatičan (grč. anatriptika (grč. oporavljenje (rekonvalescencija). ana-triptica pl. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). dimljenje. anaspazmija. seismos trus. anason (nlat. anatripsologija (grč. u Makedoniji. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. v. med. anatema esto (lat. med. anastaltika (grč. ana-trepho) med. naplaćivanje interesa na interes. apa. anatresis) med. lečenje trljanjem. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. istočnjački. prevrtanje želuca. stoma) med. anatemisati v. up. koji je bez poremećaja u oštrini vida. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. fig. rastavlja-ti na sastavne delove. apa. anastrofa (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. lat. proučavati u tančine. stigma tačka) ont. sredstva za zaustavljanje krvi. fig. stigma) opt. ana-stello) koji zaustavlja krv. razuñivati. kao začin za hleb i opojna pića. anatomirati (grč. preklinjanje. stćma usta) sastaviti otvore. radi mirisa. anatomija (grč. anastomoza (grč. anaspazmija (grč. anisum) rakija u koju je pomešan. 1. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. otvaranje bušenjem. anarhoindividualizam (grč. menjanje mesta rečima. anatocistički." ana-temno rasecam) v. apa. umnožavanje. anatolijski (grč. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova.

pektoralna angina. inversus) naličje. Kosu reže ostarela majka. angažirati. jaki bolovi u oblasti srca. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. sarx meso) med. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. pustinjak. sudar. anversen (fr. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. davanje u zalog. en bloc) naveliko. engager) obavezan. ektasis pastezanje) med.angelos anñeo) bot. obećati. angiitis (grč. angeion. obaveznost. proširenje krvnih sudova. onaj koji nije sposoban da oplodi. spasmos grč) med. kulučenje. angažovati v. engleski muz. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. angažirati se zauzeti se. logia nauka) fiziol. enveloppe) zavoj. anñeoski koren. antiektazija (grč. voj. antologija (grč. obvezati na besplatan rad za državu. npr. voj. voj. upustiti se u nepggo. nagovoriti. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. zapaljenje vrata. angiospasmus (grč. elektroforeza. angejologija. opis krvnih sudova. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. zastarelost. angeion sud. a l'anver (fr. ap-. vremenska poremećenost. natraške. npr. grč krvnih sudova. angiokarp (grč. grapho pišem) fiziol. zauzimati se. datuma. angioneuroza (grč. kola. anaforeza v. npr. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. ucelo. Cezar na automobilu itd. zapaljenje krvnih sudova. uzeti u službu. koji se obećao. blanko žiro. zalaganje. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. ap-. angioteničan (grč. angiografija. angina pectoris) med. anafrodizijaka (grč. uzan) med. uplesti se u borbu. anafoneza (grč. nesavremenost. — Kosu reže pa vinograd veže (up. za ples. anafrodit (grč. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. en blanc) trg. poremećaj u čulu pipanja.) protiv volje sopstvenika u službu državi. jedno na drugo. angeion. stesniti) med. stezanje grudi. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. pojavljivanje znakova na nebu. ned. obavezati obećanjem. . angiografija (grč. po-buditi. za ples. nisko utvrñeno. vrsta ženskog ogrtača. angažovan (fr.anafija 46 angioteničan anafija (grč. astr. karp6s plod) bot. angeion. angina (lat. angaria) uzeti u kuluk. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. angažman (fr. ono što je u protivnosti sa hronologijom. brodova i dr. angarijapija (nlat. — Kulu gradi od dvadest tavana. anachronismos) pogreška u računanju vremena. angere suziti. angeion.. omot. angelika (grč. zapleten u borbu. najmiti. angiopatija (grč. angeion sud. med. angina pektoris (lat. angažovati. angarirati (lat. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona.. stenos tesan. pogodba. topovi u Kosovskoj bici. neko plaćanje itd. ap-. ćutu-re. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. pr. angiom (grč. angeion. angeion) med. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. enversins) trg. angitis. arće pipanje) ned. sperma seme) bot. navesti. odsekom. epifora). anvoaje (fr. anahoretski. angeion. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. koji je uzet u službu. oboljenje živaca krvnih sudova. anaphonesis) med. anafora (grč. angarija (lat. anaphora) poet. pr. akgiostenoza (grč. lat. angiospermije (grč. npr. instrumeng sličan gitari. boj. pathos bol) med. praćeni smrtnim strahom. mag. poslanik drugog reda. anafilaksija (grč. stupanje u službu. naročito krajnika. redovna dužnost. neispunjene. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. sukob. a l'envers) naopako. anahoret(a) (grč. anvelopa (fr. angiosarkom (grč. najmljivanje. čarka. envoye) izaslanik. anvsr (fr. an blok (fr. zalagati se (za kota ili što). založiti se. angaria) kuluk. služba. jedan registar na orguljama. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. anahronističan. dogañaja. angeion. pl. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. envers. angažirati (fr. isposnik. „iznošenje spreda". phylaxis čuvanje. opasan rak krvnih sudova.: Kulu gradi crni Arapine. zaostalost. na naličje. anahronizam (grč. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. uzano spoljno utvrñenje. skloniti koga našto. neuron živac) med. pogoditi. apa. grub vuneni serž. otvoreno. za ratne svrhe. an-aphroditos) med. brod i dr. angeion. zaštićavanje) ned. engager) obavezati. kuz. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. otpravnik poslova. uzeti u kuluk. an blan (fr. obaveza. pustiti se. gušobolje. pogañati. v. skrivenosemenjače. angeion sud. anafrodizija (grč. engagement) obvezivanje. krvni sud) med. angeion. . usamljenik.

duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. do sitnica. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. na kvantum.angiotomija angiotomija (grč. grč. apeg. angošjozo. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. angeion) med. androgamija (grč. trg. oikion kuća. stanište) bog. kulture. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). anglofil (nlat. logi'a nauka) med. angiitis. onaj koji mrzi Engleze.(grč. andros) pl. pečalno. andro-gynos) dvospolnik. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. angulus (lat. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. apeg. andristi (grč. apeg. android (grč. andreceum (grč. ancrogenija (grč. androkefaloid (grč. uglavnom (ispričati nešto). prenos menice. avgusta (lat. gde je pronañen). podrobno. do tančina. napravljen u čovečjem obliku. angitis (grč. deo jedne fuge. Anglia. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. sečenje. eidos lik) veštački napravljen. okamenjene ljudske kosti. muz. androgonija. opširno. rogljast. anglomavija (nlat. andezit min. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. anglist (lat. andros čovek. apeg. andarini) pl. genos roñenje) v. andrek tuga. jad) ñavo. andana) niz brodova povezanih u luci. apeg. angster (ital. malo laganije. apeg. kao u hodu. lagano. phćbos strah. bolno. andante (ital. nazvane po gradu Angostura. gamos brak) biol. gone rañanje) stvaranje čoveka. šonja. apeg. drangulije. lithos kamen) pl. apeg. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. anglicizirati (fr. jedan registar na orguljama. apeg. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. andrak (pere. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. naviše. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. hermafrodit. andosirati (fr. andantino (ital. anglicizam (nlat. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . andragathia) muževnost. oploñenje muškoga gameta ženskim. Anglia. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. geol. androgonija (grč. kephale glava) min. ugao. anglaiser) potkusiti konju rep. muž. andaluzit min. episkopalna crkva. eidos) sličan čoveku. v. namalo (supr. angostura-kora v. operacija krvnih sudova. andros. angošjozamente (ital. gyne žena) dvospol-nost. angošjozo (ital. andare ići. andrologija (grč. andro. angosciosamente) muz. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andantino) muz. angulus) ugao. anguistara. uškopljenik. en groš) trg. hrabrost. grč. androidan (grč. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angeion. potpis menice na poleñini. andragatija (grč. nlat. angoscioso) ran. protestanske crkve. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. anglikan. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. naveliko. apeg. ćoškast. v. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. engleza (fr. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. temno režim) med. dvospolac. dronjci. angustura-kora. angularis) uglast. andamento) hod. zlo. androginija (grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. brižno. rasploñavanje ljudskog roda. an gro (fr. en ñetail) potanko. angloman (nlat. endosser) trg. grč. anglizirati (fr. angostura-kora. androliti (grč. umereno. tj. vrlina. apeg. kao imenica: komad u laganom tempu. fil. prnje. pokretan čovečji lik. angulus. angusta) muz. anglofob (lat. grč. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. hermafroditizam. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. iscrpio. grč. andana (ital. ženskonja. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. nevolja. jezika itd. anglofobija (lat. kut. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. andramolje (grč. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). adrogenija. osobenost engleskog jezika. naročito prvog čoveka. endossement) trg. an detaj (fr. poengležavati. andosman (fr. Anglia. nesreća. slabić. an gro). Anglia. čestitost. angliciser) poengleziti. andarini (ital. androgin (grč. Anglia. angularan (lat. angustacija (lat. skup svih prašnike u cvetu. nesreća. andante) muz. andamento (ital. vrag. anglikanac pripadnik anglikan-ske. apeg.

anemografija (grč. an-energeia) neradnost. a-. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. malokrvnost. naljutivši bogove. slabljenje. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. apeg. strujanja vazduha. aneza (grč. pri-svojiti. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. koji se plaši ljudi. anemos. pustinje. androfonomanija (grč. skopeo gledam. prevrtač. nesposoban za život. anenergija (grč. upaljenost »sene za muškarcima. antropofag. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. lenjost. aneklogist(a) (grč. beskrvnost. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. nimfomanija. popuštanje. žrtvovana je morskom čudovištu. spasao je Persej. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. phflos prijatelj) bog. anemičan (grč. malokrvan. anemos. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. još nije objavljen. anegertika (grč. apeg. a-. nauka o beskrvnim operacijama. anemos. dodatak. ap. bled. pridodan. muškaraca. jačinu vetra. logfa nauka) nauka o vetrovima. anemos. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. andromolje v. vetromer. sečenje čoveka. božji glasnik. up. gamos) pl. astr. phonos ubistvo. grapho) v. fig. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. kod kolere. anematurgija (grč. anemogame (grč. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. haima) beskrvan. polubožansko biće. ili je namerno zadržan od štampanja. sve što je dodano ili vezano za nešto.). anemos. anemostat (grč. androfag (grč. a-. Tragedije od Euripida i Rasina. andramolje. anemos. andromanija (grč. močvari itd. androfobija (grč. gamos brak) bog. annectere) prisajediniti. anemobat (grč.) mit. angelos vesnik) teol. anemo. ap-. bog. anemos. elektron ćilibar) fiz. anesis) med. bolesti. anemopatija (grč. lečenje vazduhom. mati Astijanaksova. tj. veština merenja brzine i jačine vetra. anemometrograf (grč. utelovljenje. anemofilija (grč. oskudica u snazi. biljke kod kojih vetar. annexus) prilog. a-. šaljiva ili duhovita pričice.) muški spolni hormon. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. hydor voda) med. lit. anemometar (grč. pripojiti. anemos. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemologija (grč. anematoza (grč. androsteron (grč. anemos. anemogamne biljke. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. olakšavanje. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. npr. proučavanje vetrova. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. Andromache) mit. anemogaman (grč. temno sečem) znat. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. metron. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. sporedan. anekdotos neizdan) 1. anemos. annexus) zavisan. pridruženje. metron) merenje. aneksan (lat. uteloviti. androfob (grč. Andromaha (grč. pripremni. anemos. anemobarometar (grč. nastavak. anekumena (grč. anñeo (grč. aneks (lat. haima. anemos. . sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemos. apeg. anemos. anemometrija (grč. nova i kratka priča. prinadležnost. anegdota (grč. utelo-vljavati. anemos. metali). biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemoskop (grč. pripajanje. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. mama strast) med. anemograf.(grč. phobos strah. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. ukrasti. anelektričan (grč. phflos) biol. annexio) prisajedinjenje. phobos) strah od ljudi. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. pridružiti. odnosno meri. barys težak. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). haima krv) med. haima. tj. pathos bol) med. 2. anektirati (lat. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. ma iz kog razloga. androtomija (grč. haima) med. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. tromost. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. a-. baino idem) igrač na konopcu. ergon delo) med. npr. spis koji. od muškaraca. metron mera) sprava koja pokazuje.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). aneksionist(a) (lat. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. aneksije (lat. slab. andro-phagos) ljudožder. Andromeda (grč. odnosno vetra. vezan za. šaljivo: krasti. vidim) vetrokaz. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemidrija (grč. a-. oploñavanje). anemograf (grč. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. apeg. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anemofilan (grč. anemija (grč. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. npr.ne. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora.

uzetost. kore zenica) med. animalan (lat. aneurija (grč. nemaran. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. isos. supr. anairesis) ret. ap-. ap-. jela od mesa.TeKyhe. a-. anydria) v. anima mundi (lat. ap-. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. ap-. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anaerobni. uron mokraća) med. energija (grč. anervičan. anže (fr. godišnja proslava. erythros crven. fig. dobiva se od indigo-biljke (anil). lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. animalizam (lat. anervia) ned. bapsko ponašanje. ap-. isos. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. duh. aneretizija (grč. anizometričan (grč. isos. najčešće. općenito. jeu) ulog u igri. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. phyllon list) bog. logos. animalia) pl. mleko. ansrvija (nlat. apa na. indigo biljka u Indiji. animal (lat. anaistheteo ne osećam) med. aiereza (grč. uzbuñenje. anhidrija. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. erethfzo dražim) 1. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. ove godine. an-nil. tromost žila. od koje se dobiva anilin. zadušnice. trovanje anili-nom. živi stvor. med. enkephalos) med. animalis) životinjska priroda. anaisthesia. anžambman (fr. anilin (arap.ne. aniverzarija (lat. ani-malna hrana meso. nakaza roñena bez mozga. anaistheteo) pl. nepažljiv. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). uzbuñenost. nesposobnost govorenja. v. anizurija (grč. opiti. ap-. metron mera) neravnomeran. od koga se spravljaju razne lepe boje. blos život) bial. anizometropija (grč. fig. životinjska tela. a-. ops vid) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anestetičan (grč. idros znoj) med. anilitas) bapskost. neosetljivost prema bolu. med. isos. an espes (fr. isos. an-aisthesfa) med. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. supr. nemoća. aneretizija (grč. anilizam (arap. neros tečan) fiz. anima) duša. aneorobni (grč. anizotropan (grč. učiniti neosetljivim. slabost. grapho pišem) spis koji nema naslova. animalije (lat. anepitimija (grč. fig. ap. animalizacija (nlat. poživotinjivati. ap-. i'sos jednak. u materije živog tela. en espece) trg. kristalni. ano kurente. a-. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. životinja. ani kurentis (lat. anilinske boje. bezbolan. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. a-. neosetljiv. an ženeral (fr. anidroza (grč. u gotovu. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. obično. aeg vazduh. anenkefalos (grč. duša sveta. a-. grañu. šp. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anestezacija (grč. . epos reč) med. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. jaja itd.: vegetabilije. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. svisveti. tupoglav. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. animalisare) zool. anima (lat. animal) živo biće. animalis) životinjski. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. a-. anni currentis). epi na. u zvečećem novcu. kao islandski kristal). an-nil) hem. enkephalos mozak) ned. benzidam. anestetika (grč. tzv. anestezije (grč. aneritropsija (grč. anima-rum dijes (lat. animalizirati (nlat. uzrujanost.aienkefalija avenkefalija (grč. poživotinjenje. anil (arap. enjeu. enjambement) poet. ergon delo) med. govor) med.ne. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. anizohromija (grč. anestezirati (grč. slabost (ili: malaksalost) živaca. a-. rasejan. liker od anisa (onajsaž). uroñeni nedostatak mozga. pomen i dr. anniversarium) godišnjica. metron. anizeta (fr. an-nil) med. u organima za varenje hrane. anizofilija (grč. kijanol. ravnodušnost. ne jednakost zenica. bezbojno. a-. a-. nejednako lučenje mokraće. tupoglavost. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. en general) uopšte. anizokorija (grč. bapska starost. anisette) rakija začinjena ani-som. ap-. anilis) bapski. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). a. način ishranjivanja tela. nejednaka veličina listova na istoj grani. aromatič-no ulje. anima mundi) fil. anilan (lat. neuron živac) med. anilitet (lat. anepigraf (grč. epithymia požuda) psih. koji je bez bola. isos. anspija (grč. erethfzo) 2. chroma boja) med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. aerobni. reč. med. anil) bog. poži-votinjiti. prelaženje. anesteziolog (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. aneroid (grč. brz oko) med. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anaistheteo ne osećam) med.

metron mera) sprava za merenje krivine. encrier) divit. pimpinella anisum) bog. odluka i sl. animosus. anklav(a) (fr. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. oduševljeno. živahno. anima) fil. podstrekavati. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. animoznost. anketa (lat. ljutnja. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. fr. anquirere) prav. animus nocendi (lat. glossa jezik) med. annihilatio) poništa-vanje. srce. anima to) muz. ispitivati činjenice o nečemu. izvršiti anketu. iris dužica) med. opovrći. obodriti. ogorčenost. vlada ili neka ustanova. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). ankon lakat) pl. grč. anquisitio) prav. anni praecedentis) prošle godine. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. uno animo (lat. predlaganje kazne. anima duh. svest. vatrenost. fiz. animosus) strastvenost. složno. srdit. annihilare) poništiti. živahno. zagrejati. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. ankiloza (grč. duša) prav. još jednom. ipo animo) jednodušno. apsoga) muz. enqueter) vršiti. karakter. lenger. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. sanduče za boje. animus injurandi) prav. anni futuri) iduće. neprijateljski. duša. naredne godine. u nameri. animatio) oživljavanje. animoso) muz. anlassen puštati u rad. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. živost. o živiti. animacija (lat. osećanje. animozitet (lat. 3. avimato (ital. mržnja. av>on (grč. delimična ili potpuna sraslost jezika. anker (lat. tip. animist(a) (lat. vera u duhove. supr. animus) duh. kod crtanog filma oživljavanje slika. anketirati (fr. animozo (ital. ani preteriti (lat. ani precedentis. ankylos kriv) med. anis (lat. veoma čvrst i otporan bokser. opovrgavanje. enclave) prav. poruge. animalkulizam (lat. aniridija (grč. mastionica. animo (lat. ukinuti. kotva. nedostatak dužice u oku. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. animalitet (nlat. fr. hrabro. ankoneji (grč. mišići opružači ruke. ispitati. ankrije (fr. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . nakana. podstaknuti. namera pričinjavanja štete. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. Anlasser) teh. ankylos kriv. ankilometar (grč. žestina. nazor. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. ponovo. 50 anlaser ani precedentis (lat. animozan (lat. animus ivjurandi (lat. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animalkulisti (nlat. anienai peti se. srčano. animosus strastan) ozlojeñen. animalculum) zool. ap-. razdražen. animosite) v. animus nocendi) prav. anihilacija (nlat. animalculum životinjice) pl. animalkula (nlat. s predumišljajem. odvažnost. anihilirati (lat. animalitas) životinjstvo. animoznost (lat. namera nanošenja uvrede.: katjon. raz-draženost. ankyra) brod. pustiti u rad. animalcula životinjice) pl. animatizam (lat. istraživati. žestina. ankvirirati (lat. animare) dati dušu ili duh. anlaser (nem. ukočenost i sraslost zglobova. animizam (lat. pobudi-ti. srdžba. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu.animalist(a) animalist(a) (lat. ankylos kriv. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). ogorčen. životna svežina. oživljeno. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. znat. onajs. apsoga. mikroskopske životinjice. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. davanje duše. ankeser (fr. oživljenje. avkora (ital. mišljenje. rezervoar na mašini za štamparsku boju. inquestia. anni praeteriti) v. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. da je živo (kod primitivnih naroda). animirati (lat. pristalica ani-mizma. životinjska priroda. ankvizicija (lat. ani futuri (lat. animus (lat. tj. 1. povesti sudsku istragu. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. anni praesentis) ove godine. opovrgavanje. ani prezentis (lat. podbadati. duša) fil. animus duh. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. 2. ljutina. ankiloglosa (grč. ukidanje. samopouzdan^. oduševiti. zool. namera. encaisseur) sp.

objaviti. eruptivne stene. ap-. organon. en miniature) u malom. ap. anoniman (grč. anomalos) nepravilan. anogev (grč. anoreksija (grč. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. ap-. nćmos zakon) v. anomeomerija (grč. namerno izjednačavanje reči. anoblir. primedba. u gomili. anomizam (grč. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. neslikovan način govora. annominatio) ret. anodija (grč. anodinija (grč. mrtav. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). lat. izuzet-nost. up. anomalos nepravilan. ano ante Hristum (lat. protivan pravilu. odstupanje od pravila ili zakona. nezakonitost. ap-. anorhija (grč. an minijatir (fr. u godini. koji odstupa od pravila. ap-. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anomičan (grč. organon) neživ. objavljivati. zločinački. akcionarsko. opisivanje kamenja. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. annonce) oglas. anomalon. pre Hristova roñenja. obznanjivati. adnotirati. genesis postanak) smanjenje. tal. naročito uživanje u jelu. anomalos) neredovan. avotacija (lat. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. obla-godariti. up. anopheles beskoristan. anotirati (lat. npr. oglašavati. anoblirati (fr. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anonimno društvo trg. nepravilni glagol. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. smanjen. a imaju različito značenje. nepoznatost.: katgen. tj. ennoblir) dati plem-stvo. anomfa) bezakonje. ophthalmos oko) med. put naviše) fiz. škodljiv) med. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). žudnja) nemanje apetita. objava. anonimnost. ariomos) nezakonit. anodia) nevezan. beleška. supr. koji je bez života. objašnjenje. obznana. . obznaniti. zakona. annotatio) napomena. oštar. norma pravilo) nepravilan. en masse) u masi. anoda (grč. popis zaplenjenih stvari. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. sisari koji nemaju zuba. odyne bol. plemićku titulu. anonimnost (grč. neredovnost. orchis mudo) bezmudost. npr. gignomai postati) ar. nemanje očiju. ano (lat. anonsirati (fr. ap. grapho pišem) nauka o kamenju. elektroda. omos sličan. oplemeniti. anosmi'a) med. anoftalmija (grč. naročito minerala. ap-. anonymus) nepoznati. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. organon. a-. običaja. nlat. anomaloi (grč. radi prenošenja na novo platno. anomalija (grč. nastao bez dejstva životnih sila. logia) gram. anorgavologija (grč. ap bez oksys kiseo. odus) pl. a. anomalon) gran. mrtve prirode. neobičnost. bez potpisa. ap-. paronoma-zija. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. adnotacija. istovr-san. nepravilnost u kretanju planete. anonsa (fr. anonymitas) v. astr.: Tišina je postala još tiša. anno ante Christum) godine pre Hrista. nepotpisan. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anormalan (grč. koji odstupa od pravila. anvarija (grč. neobičan. uroñeni nedostatak jajnika. po-zitivni pol. appopseg. anomalan (grč. organon) neživa ili mrtva priroda. nlat. avosmija (grč. an-odos uzlaz. avofeles (grč. ćrganon. koji odstupa od pravila. anonaran (lat. anonimitet (nlat. supr. žitni. nedostatak volje za jelo. oreksis želja. anorgavografija (grč. ap-. deoničarsko društvo. bezbol-nost. lat. anonymos) bezimenost. odyne bol) ned. anomalistički (grč. anomalologija (grč. an mas (fr. ovarium jajnik) med. agšo) godine. apodinum) med. nepoznat. anonarni zakoni. protivan pravilu. anogena metamorfoza kol. starter. anovimus (nlat. organon. neuredan. anorganogenija (grč.bez. ñuture. neobuzdanost. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. annuntiare) oglasiti. anlevaža (fr. anorganizam (grč. nauka o nepravilnostima u jeziku. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. hen. nepotpisati. a-. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. antinomizam. slepilo. anonimitet. anodonti (grč. nepravilan. apo naviše. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. u kapitalizmu bezimeno. ap-.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat.: katoda. annotare) v. nemanje poroñajnih bolova. anonymos) bezimen. anomalia) (nepravilnost. ap-. tj. svi zajedno. u maloj srazmeri. ap-. anorganski (grč. skupa. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. zool. anorganognozija (grč. anomija (grč. anoksija (grč. ap-. anodinum (grč.

anteludij(um) (lat. silo. koji leži na Južnom polu. anteakt (lat. suparnik. antagonizam (grč. en passant) u prolasku. med. antablman (fr. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. pipak kod insekata. uzgred. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. Čehoslovačke i Rumunije. enceindre. ante dijem (lat. antagonismos opreka) oprečnost. antartritičan (grč. antatrofičan (grč. trve-nje. pred. arh. antagonizam). pradeda. antagonizirati (grč. anteniforman (nlat. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antacida (grč. ansambl (fr. antarktičan (grč. radi čuvanja. ned. predbračni. antena (lat. asthma) med. antapoplektičan (grč. anthe cvet) bog. ante. suparništvo. sredstva protiv srčane kapi. oblast Zemlje oko Južnoga pola. u silose. antarktikos južni) geogr. . pužast zavijutak na jonskim stubovima. neprijateljstvo. raniji čin. sredstva protiv zglobobolje. sloga. predak. izneti. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. natalis koji se tiče roñenja) ked. dodavanje pouke. anti. antena™ ju m (lat. sklad. logos govor) pred. antl. koji leži nasuprot Severnom polu. anti. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. izložiti) poet. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. ispred.: postdiluvijumski. 2. antenatalni (lat. stubovi sa obe strane vrata) 1. anti. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. ensemble) celina. pravo nekoga da prvi govori. anaklasis uzvijanje) ret. arthron zglob) pl. antalgičan (grč. pre suñenog dana. koji se nalazi u toku trudnoće. antartritika (grč. ponovan napad groznice. atrophos nehranjen) ked. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. takmac. sredstva za ublažavanje bola. tj.(grč. ranije. ante. ked. anthemion) cvet. zajednica. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. slaganje. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. ante (lat. an pat (fr. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. npr. grč. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antemion (grč. ante. lat acidum kiselina) pl. algos) koji ublažuje. gledan sa strane. anti. antarktikos) geogr. anteactum) ranije delo. ante. sredstva protiv kiseline. ant-angomzomai boriti se protiv. ant. anti. antennif ormis) u obliku pipaka. obim. pretpotopni ljudi. opkoljavanje divljači. antastmatičan (grč. borba. npr. mimogred. antapodoza (grč. antenna motka za koju se vezuju jedra. supr. pojas nekog utvrñenja. spoljašnji delovi jedne tvrñave. antidatirati. anti. arktos sever. loquor govorim) predgovor. apo. en profil) sa strane. delanje u suprotnom smislu. plesso udaram) pl. an-ago uzvodim) ret. ante. up. koji služi kao lek protiv sipnje. natus roñen) prvoroñeni. antenuptialis) predsvadbeni. pretporoñajni. antl. umanjuje bol. ante. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. naročito protiv kiseline u želucu. savez (izmeñu država). bojene materije. ned. Velika antanta savez Rusije. ante. anti. antagonistes) protivnik. suprotnost. napred. pre. anti. taj čovek je nikakav čovek. naravoučenija. antapoplektika (grč. skup. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. entendre. apo. antalgika (grč. antelokvijum (lat. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antediluvijumci (lat. diluvium potop) pretpotopni. antanaklaza (grč. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. antenupciJalni (lat. antedatirati (lat. uzgredno. anteza (grč. ant-. južni. entente) sloga. entablement) apx. antenat (lat. algos bol) pl. priči. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antafroditičan (grč. raditi u suprotnom pravcu. anti. pervaz na vrhu stuba. apo-didomi predati. antanagota (grč. ante) predl. diluvium potop) pl. suprotna težnja. antf. an pasan (fr. antemeridlanus) prepodnevni. boriti se protiv koga ili čega. antenagium) prav. anti. antagonist(a) (grč. med. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). opšivnica pod krovom. ante-ludium) predigra. bedem. lov. utrapljavanje voća i povrća. antemeridijanski (lat. antanta (fr.• govor. doba cvetanja. koji leči zglobobolju. enceinte) voj. ansent (fr. anti. sporazum. u profilu.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. ansambl-partija kuz. nasip. an profil (fr. antelogijum (lat. antediluvijumski (lat. cvetanje. kao pipci. en pate) u obliku testa ili kate. protivnost. ansilaža (fr. ante diem) pre vremena.

anterotična sredstva ned. antf. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. bat. anteflexio) med. supr. anteriores (lat. penicilin. antibahijus (grč. apa. čistunac u pogledu jezika. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antivarvarus (grč. prašnici. umesto. zapaljenje krajnika. antibiotik (grč. antheros) bog. učitelj. epileptikos). antiasteničan (grč. antf. antialkoholičar (grč. treći slog od kraja. anterioritas) prethod-nost. dati (ili: davati) prvenstvo. prethodnik u nekom poslu ili zvanju.(grč. antf. antecedencije (lat. lat. pretpostaviti. entari. raniji dogañaji. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. prethodnost. nadmašiti. antecedens) prethodnik. koji ubija. antiborejski (grč. lat. antestatus) prav. arap. prošlost. prioritet. sthenos ]anina. ante Hristum natum (lat. mesto. ant-erotikćs) pl. antf. anti. antefleksija (lat. anterioritet (nlat. antecedentia) pl. oikos kuća) pl. prethoñenje. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antecedere) prethoditi. sredstva protiv ljubavi. Bakchios) poet. . antimaterija (grč. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. veneričnih bolesti. antestirati (lat. prostitucije itd. raniji život. anteci (grč. dopretposlednji slog neke reči. anteponirati (lat. preticati. prethodnici. antera (grč. preteča. naročito: aureomicin. anti. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anti. antepenultima (lat. barbaros) v. antiastmatičan. nadmašivati. materice. ante-cessor) prethodnik. prvenstvo u vremenu. ići napred. neprijatelj aristokra-tije. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. barbaros negrčki. anterotika. v. antf. antestari. branim) ned. koji pomaže protiv padavice. adijaforist. subjekt — predikat. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. a na suprotnim poluloptama Zemlje. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. savijenost napred. antivenerea (grč. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. annexio) protivnik aneksije. anteridija (grč. spolna ljubav) pl. sredstva protiv spolnih.: apeks. 53 antivenerea antecesor (lat. antibarbarus (grč. raniji dogañaji ili odnosi. lat. v. prethodni slog. ante-testari) prav. nea. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. antibiotički (grč. snaga) med. antf. anterotika (grč. antestat (lat. tzv. anti i lat. anthera) bat. muški spolni delovi cveta. ant-. med. pretpostavljati. hloromicetin i dr. pozivanje za svedoka. antf. antepozicija (nlat. aristokratos) protivnik plemstva. a-. koji uništava život. anti. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. npr. antianeksionist(a) (grč. anti. phylatto čuvam. antecedentia) ono što prethodi. anteriora) št. areh) astr. koji služi protiv slabosti. streptomicin. anterija (tur. antecedens (lat. up. raniji dogañaj. arthron zglob) med. antiastmatičan (grč. koji povećava životnu snagu. antestatio) prav. antf. raniji život. anteriora (lat. anti. med. U antibioti-ke spadaju. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. a-. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antf. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. barba-rizme ili varvarizme. fil. antiabolicionist(a) (grč. boreios severni) okrenut prema severu. ante-ponere) staviti ispred. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. palimbahijus. pretpostav-ljanje. antiaristokrat (fč. antf. antepileptičan (grč. antiapeks (nlat.: posteriores. gram. prema. antf. naročito ropstva. antiartritičan (grč. preci. pored ostalih. antibarbarus. asthma sipnja) med. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. v. antepenultima) gram.anteokupacija anteokupacija (Lat. geotr. antias krajnik) med. anteriores) pl. anti. iza. Venus boginja ljubavi. bfos život) koji je protiv života. antf. antianfilaksija (grč. neosetljivost prema anafilaksiji. antestacija (lat. arap. antecedencija (nlat. antiaditis (grč. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. itd. anteoccupatio) rat. antheros) pl. raniji odnos u nekoj stvari. davanje prvenstva. ranije stvari. prašnica. antere (grč. putovoña. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antepositio) stavljanje ispred. antiadijaforist(a) (grč. antecedirati (lat. supr. muški spolni organ u bescvetnica. protivnik upotrebe stranih reči. preteći. koji služi protiv zapaljenja zglobova. trezvenjak. antivarvarus.

predmet stare umetnosti. truo) med. umetnička retkost. antikvizirati (lat. kulture. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. zyme kiselo testo. v. sredstva protiv kašlja. anti. antiemetičan (grč. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. antiinkrustator (grč. sredstva protiv nesvestice. lat. anti. lek protiv čega. antidizenterika (grč. vrtlog. sredstvo protiv povraćanja. antidaktilos (grč. antiquitas) starina. . angina (lat. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antidoron (grč. protivsred-stvo. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antiquus) ugledati se na stare. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. antidinastičan (grč. starinar. eu. med. antidatirati (grč. anti. antidotarij(um) (grč. sapseg rak) pl. antikatoda (grč. antiepileptičan. anti. anti. upotrebljavao antikvarijat (lat. antikatolički (grč. anti. starinski. antikvirati (lat. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antikvaran (lat. politike itd. nastaje metamorfozom ampfibola. antidinična sredstva. antimentalizam (fr. pelco-vanja. npr. raditi prema antičkim uzorima. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. lekovi koji služe protiv proliva. med. anti dynastes vladar. pravac koji polazi od date reči. protivtužba. anti. fig. čime se dobivaju snažnija dejstva. farmakopeja. stare. epilepsfa) pl. antikvus antieutanazist(a) (grč. med. antikankroza (grč. emeo povraćam) pl. cariosus kvaran. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. tip. nagrada. anti. anti. antikataralije (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. podražavati ukus starih. antidiegeza (grč. up. utuk. eksis svojstvo. stari vek. dine. lat. zakon. antidoton) ned. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. dolor bol) med. starovremenski. anti. stari svet. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antički. antidolorozum (grč. datum) v. anti.54 avtigal (grč. anti. anti. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. anti. anti. antikvus (lat. daktylos prst) četr. lat. anti. sredstva protiv padavice. kakos rñav. antikvitet (lat. antikvar (lat. katarroos stakanje) pl. antikariozan (grč. antikahektičan (grč. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. anti. doron dar) uzdarje. anti. lat. anti. anti-kategoreo) prav. jezičko ostvarenje. anti. kvasac) hem. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. kupac i prodavac starina. anti. antidinika (grč. kod nas ga ima u Fruškoj gori. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga.). lat. anti. antiquare) zastareti. diexeimi prikazivati. antikvarnica (lat. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. ne vodeći računa o mentalnim. sredstvo koje sprečava vrenje. diabetes šećerna bolest. antiseptikum. med. antidijabetikum (grč. lat. antiquus) stari. up. neprijatelj Francuza (jezika. lek protiv šećerne bolesti. antiepileptika (grč. odbaciti. diabaino prolazim) med. anti. Grka i Rimljana. antiquarius) stari. okretanje) pl. antidemokratski (grč. proglasiti za zastarelo. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. anti. anteme-tika. antikva (lat. pr. protiv demokra tije. antimentalisme) lingv. kathodos put na niže) fiz. ante-datirati. sredstva protiv bolesti raka. antiquus stari) trgovina starim knjigama. diegeza. proglasiti nešto zastarelim. latini-ca. emeo) med. antiemetici (grč. lat. sredstva protiv povraćanja. uspravna latinska slova (supr. antidoton (grč. antiinokulist(a) (grč. polovan. sredstvo. vrsta tamnozelenog serpentina. katholikos) koji je protiv katoličke vere. protivotrov. antikategorija (grč. poznavalac starina i starih spomenika. med. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. kurziv). platinski lim kod Rendgenovog aparata. starodrevnost. dysenterikos srdoboljan) pl. anapest. up. med. antizimotikum (grč. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antiqua) staro pismo. stara ili zastarela ureñenja i sl. antiemetika (grč. epilepsija. izneti) ret. Gallus) protivnik. fig. anti. starinski. stanje) med. sredstvo protiv bola. avtigen (grč. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antidramatičan (grč. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. odnosno zastarele stvari ili ustanove.

antilogičan (grč. odgovor na napade. zaravan) pl. antilegomena (grč. kolike trbobolja) pl med. antikritičan (grč. postupnost u izrazu) ret. lyssa pseće besnilo) pl. med. npr. npr. pisac odbrane od napada. antimon (nlat. npr. anti. ned. meros deo) ret.. anti. antikonstitucionist(a) (grč. narke ukočenost. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. moriš običaj) fil. npr. a ne živimo da jedemo". convulsivus grčevit) med. anti. antikritičar (grč.: „Jedi da živiš. antimovid (lat. redni broj 51. klimax stepenice. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. na prestolu. antilopa (grč. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. nlat. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. lat. umesto interesa na dug. moralis) koji je u opreci sa moralom. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. med. protivkužni. antimetabola. anti. constitutio) protivnik ustava. antikonstitucionalan (grč. teol.75. antilisa (grč. sul-fid antimona. antikontagioza (grč.: „Ako smo veliki. mos. lat. prigovor. antimetalepsija. lekovi protiv trbobol>e. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". protivan moralu. antilego protivim se. anti. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. anti. antologija (grč. antikolika (grč. ali u protivnom smislu. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. anti. sinklinala. antimoralizam (grč. npr. ukočenje) pl. antiletargičan (grč. atomska masa 121. antiiefritika (grč. pisma čija se. upotreba osobnog imena mesto vrste. antilemičan (grč. anti. antimaterija (grč. antinarkotika (grč. protuslovan. anti. sa logikom. homolotumena. anti. v. lat. antimetabola (grč. nenarodni. nephrćs bubreg) pl. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. protivnarodni. anti. anti. militarisme) protivnost militarizmu. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. melancholikćs) koji razbija tugu. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. veliki smo svuda. sredstva. delovi Sv. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. anti. anti. „Demosten" mesto „govornik". pozitivizam u lingvistici. kresis mešanje) prav. antimerija (grč. antimonium) hem. antimetalepsija (grč. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. protiv obamrlosti.-. antimetateza (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. lat. bolest spavanja) med. metal srebrnobele boje. odbrana. anti. razmena) ret. anti. koji razvedrava raspoloženje. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. važna njegova ruda. koji služi protiv kuge. suar. koji sprečava nastup krize (uticaj). anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. lat. anti. ali drugim redom. antimoralan (grč. krino) koji odgovara na kritiku. pokret protiv rata i pripremanje za rat. nlat. contagiosus prilepčiv." antimilitarizam (grč. anti. anti. žida u stadima po toplijim kopnima. tj. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antikonvulzivan (grč. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antikreza (grč. napad itd. anti." antiklinala (grč. med. elemenat. povijam) pl. antikosmetičan (grč. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. pobijanje. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). anti. odbrana pred sudom. . loimos kuga) med. klinč naginjem se. u padati. znak Sb (stibium). u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. anti. koji služi protiv trzaja i grčeva. anthćlops) 3007.: „Jedemo da živimo. lat. antimonarhičan (grč. u kolibi. nationalis). anti. anti. a ne živi da jedeš. antimonium) mineral. antikonvulzivan (grč. antinomazija (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antimelanholičan (grč. dntinacionalan (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. anti. originalnost osporava ili u koju se sumnja. krino sudim) odgovor na kritiku.: „Otkrovenje Jovanovo". a padaju u suprotnim pravcima. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. lethargfa dremež-nica. antikritika (grč. anti. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). antilogikćs) nedosledan. supr. spuštam se) kol. lat. antimentalizam (grč. antilogia) protivrečnost. fr. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. protivkritika. anti. metalepsis zamenjivanje. mentalizam) lingv. sredstva protiv psećeg besnila. consti-tutio ustav) protivustavan. med.

nije apsolutni izvor saznanja. antipleuritika (grč. anpšlatonska ljubav čulna. geogr. antiracionalizam (grč. anti. nerodoljub. glavobolje. antipiretičan (grč. nomos zakon) 1. anti. antirepublikanski. vatre. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antipatija (grč. sredstva protiv šuge. antipiretike (grč. lat. med lekovi protiv vatre. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. teal. antisocijalan (grč. antirojalizam (grč. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. antiskepticizam (grč. spolna ljubav. antiprotasis protivpred-log) ret. antiseptikum (grč. anti. oprečan. aatipneumoničan (grč. reuma) med. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. protivnik revolucije. antipi-rink dr.: „Svet ima svoj početak u vremenu. protivjevrejski pokret. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti. anti. anti. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. plenus pun) fil. sredstvo protiv groznice. pyr vatra) pl. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. antipatriot (grč. royalisme). „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. pl. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). parallelos.: simpatija. antiperistaza (grč. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. anti. anti. anti. antiparazitika (grč. antiracionalizam (grč. anti. antiseptičan (grč. pneumon pluće) med. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antiseptika. sepsis) heš. pyr) ned. antirevolucionar (grč. fr. lat. psyche duša) fil. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. koji sprečava truljenje. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. teal. nemarenje. anti. lat. groznicu. ravnokraki trapez. lat. pleuron bok. med. antipirin (grč. ratio razum) fil. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. koji suzbija vatru. dvoumica) fil. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. protivnik. pr. shvatanje da razum. anti. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. anti. antipapizam (grč. antireumatičan (grč. suparnik. . anti. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antipsihologizam (grč. skepsis nedoumica. rug) med. antiparalelan (grč. antipatičan (grč. fil. para-lyo) pl. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. septikos) med. anti. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. anti. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. teal. antipleuritičan. pus. antinomija (grč. 2. ratio razum) fil. protivrečnost. nemio. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. pr. antipus) sasvim suprotan. protivnožnik. anti. Semiti. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. koje se obično izražava jednim pitanjem. lat. nlat. anti. antipodan (grč. aspirin. replika. anti. scabies šuga) pl. antisepsa (grč. odnosno čovečje mišljenje. anti. npr. antiplenisti (grč. groznice. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. koji služi protiv reumatizma. neslaganje sa trezvenim. antiparalitika (grč. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antiprotaza (grč. antirepublikanac (grč. socialis društven) protivan društvenom poretku. političkom i duhovnom životu. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. npr. parasitos gotovan) pl. anti. nije apsolutni izvor saznanja. anomizam. odnosno čovečje mišljenje. med. shvatanje da razum. gramma) geom. med. patriotes) neprijatelj domovine.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antiparalelogram (grč. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. sepsis trulež) med. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antiparagraf (grč. antiskabioza (grč. anti. nesimpatičan. antisemit-ski. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. anti. lat. rebro) pl. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. supr. anti. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. utuk. lat. anti. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. neslaganje sa trezvenim.

anti. antispast (grč. spiritus duh) fil. v.: „Ide ludo. anti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. oprečna). tome sečem) med. anti. lekovi protiv zapaljenja. anthelmintika. antitypia protivudar. thyreos štit. up. pristalice antiflogistike. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. thermos topao) pl. antistrofa (grč.: „To bi bilo vrlo pametno". odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. lat. oprečnost dvaju karaktera. koji ublažava zapaljenje ili vatru. prepis. spasmos) pl. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. sredstvo protiv groznice.. sinteza. antiflogistika. ned. anti. (Hasanaginica). odabrao papa Grgur Veliki. lat. protivnik ujedinjenja. med. antispazmodika (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. med. tuberkuloze. antitip (grč. anti. koji je u suprotnostima. phleps žila. hem. antistrateg (grč. antiftizičan. antitireoidin (grč. eng. antipirin. antiunionist(a) (grč. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. regnymi probijam) med. anti. 2. lat. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. sredstva protiv sušice. anti. anti.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. antithesis suprotnost. anti. u smislu „vrlo ludo". otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antitermika (grč. nauka lat. lat. zajednice. anti. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. v. phlox. antihemoragičan (grč. lekovi protiv groznice. antispastos vući na drugu stranu) metr. antiflogistika (grč. antiflogističan hem. geogr. . phlogos plamen) 1. besmislica. anti. phlox) pl. protivgroznični. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. febris) med. med. antispektrologija (grč. tj. fermentum) med. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. anti. antifebrilan (grč. antifonnja (grč. takoñe: otpe-vanje. anti. antispiritualizam (grč. dveju težnji i sl. ili kontrarna. prototip. antiflogistika 1. već bi okopnio. antifon(a) (grč. antiscii (grč. freeze zamrzavati. antifebrilije (grč. / labudovi već bi poletjeli. stanovnici na istom podnevku. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. antihektika (grč. anti. med. antithetikos) protivan. / nego šator age Hasan-age. antihelmintika (grč. anti. pr. eidos izgled) farm. anti. odboj) fil. logia. ljudi sa suprotnim senkama. 5. antispastika. anti. protivotrov. hek. 4. antitipija (grč. med. flogiston. antifebrin (grč. sredstva protiv sušice. anti. ektikos jektičav) pl. phone glas) logička protivrečnost. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. phthisis sušica) pl. progovara mudro". stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. anti. loet. suprotan.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antitetičan (grč. toksine. skia senka) pl. spastikos koji vuče. med. haima krv. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antiflogističari (grč. v. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. suprotno) 1. ret. 57 antihemoragičan. med. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna.U. otrov) med. elmis elmintos glista) pl. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. anti. ned. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. anteci. anti. antispazmodika. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. typos) otisak. sredstva koja ublažuju grčeve. otpev. protivrečne. komandant neprijateljske vojske. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. anti. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. lat. antiteza (grč. npr. up. anti. febris) farm. pl. febris groznica) med. trzav) pl. antiflebotomist (grč. pr. antitoksin (grč. a drugi i treći dug: U ------. antifraza (grč. npr. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antiftizika (grč. antihektičan. antifermenti (grč. anti. 3. toxikon. spectrum avet. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. npr. antispastika (grč. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. phone glas) otpev. jektike. up. teorija franc. antifrizi (grč. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. al' su labudovi? / Da je snijeg. antifonarij(um) grč. teza. 2. lat.

kotlina. antrakolit (grč. sredstva protiv kolere. hresis upotreba) prav. ned. antr (fr. sinotši. cvetno žutilo. fig. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. unapred primiti (ili: primati). govorni ukras. geol. besnilo itd. cvetnjak. anti. zbirka na j lepšega. antoliti (grč. hafma. preduzeti. upotreba jednog vremena umesto drugog. anthrax. up. geogr. zoon životinja. preduzimati. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antihtoni (grč. zlič. stablu itd. anticipando) unapred. zool. cholas utroba) pl. antrakonit (grč. kyklos krug. ret. avtiholerika (grč. antografija (grč. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. npr. entre. protivgrañanski. toile. stanka. anthrax ugalj. anti. pre vremena. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. levkasta rupa od eksplodirane mine. ned. npr. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. po starinskom ukusu.. anticus. homonimi. ned. . anti. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. antorgastična sredstva med. antologija (grč. antozoe (grč. sredstva protiv očnih bolesti. paronimi. ksanthos žut) hem. antr lu (fr. anticipacija (lat. antihronizam (grč. anthos. antos (grč. lithos kamen) min. antrakometar (grč. entr'acte) poz. up. chthon zemlja. antonoar (fr. antoliti. typos otisak. antonimi. sredstva protiv navale krvi. v. avtihipnotika (grč. anti. samo na suprotnim stranama polutara. cvat. zbirka odabranih. preduj-miti. odmor izmeñu činova. čekati prijem. vrtača. listovima. antocijanini (grč. ophthalmos oko) pl. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. ñavo. anti. anti. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. anthrax. odmor. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). antihipnotičan. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. redak. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. lažistina. dobar-rñav. lat. up. v. leto-zima. anthos cvet. lit-hos kamen) pl. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. kol. antodoitalgika (grč. antoftalmika (grč. algos bol) pl. fil. antihreza (grč. reči suprotne po značenju. lithos kamen) min. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. u obliku predujma. korali. sredstva protiv očnih bolesti. u četiri oka. antiquus) stari. sprava za odreñivanje količine ugljenika. med. anti. med. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. kyanos zatvorenoplav) hem. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. civis grañanin) negrañanski. anticipirati (lat. orgazam. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anti. tvrd-mek i dr. odus zub. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). krečnjak obojen ugljenom. inter) meñu. ophthalmćs oko) pl. naročito lirskih pesama. antotipoliti (grč. kol. metron mera) hem. antišambrirati (fr. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. 58 antr-akt antoksantin (grč. antrakolit. crni prišt. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antraks (grč. prostrel. entonnoir) levak. oputa) lkngv. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. med. fig. antonimi (grč. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antotipoliti. u poverenju. bezbožan čovek. antoalaža (fr. osip. anthrax ugalj) med. antički (lat. entre nous) meñu nama. antonimija (grč. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antr-akt (fr. sredstva protiv zubobolje. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". privremen prekid u nekom poslu. anti. počinka. med. starog kova. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. anthos. sotona. koji potiče iz starog veka. živo biće) pl. anti. rheo curim) lged. anthos cvet. starovremenski. Ifthos kamen) pl. lat. fig. predujmljivati. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. koji služi kao lek protiv šuljeva. anthologia) branje cveća. anthos cvet. anticnklon (grč. anticipaido (lat. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. usred. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antikrist (grč. antonomasia drugi naziv) reg. starinski. anticivičan (grč. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antoftalmika (grč. u. anthos) cvet. plodovima. oputa ime) pl. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. entonner. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. be-drenica. npr. predujam na robu. nepomenik. starodrevni. izmeñu. anti. hypnos san) pl. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. krasta. travnjak. antonomazija (grč. antrakoza (grč. antišambr (fr. kružno kretanje) meteor. anti. tle) pl. anthos. pr. naročito na licu. hemoroida. liig. s tim da će se kasnije dokazati.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anti. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana.

anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. duša sudbini koju sama stvara. predvorje. najbolja vrsta uglja. anthropos. odstojanje izmeñu stubova. antropozofija (grč. antropologija (grč. 1. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. anthropos. anthropos. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. oblik) čovekolik. antracen (grč. entrecolonne) apx. istorije. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antre (fr. antropinski (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". predjele. anthropos. pod antr. anthropos. antropozojski period. antropoidan (grč. npr. anthropos. antropomorf (grč. S14N10. zoon životinja) geol. anthrax ugalj.: teosebija. antrpilastr. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. ulaženje. antropolatrija (grč. antropo. psihologije. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. krmenadla. koji se tiče ljudi. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. antropareskija (grč. zemaljski. množenja. antropobiologija (grč. trgovačke i politička geografije. muški gamet kod biljaka. 2. anthropos. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). arheološkog i dr. antropomantija (grč. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. ulazna cena.(grč. antropogonija (grč. anthropos. istorijskog i sociološkog. antropometrija (grč. entre nous) v. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. sophla mudrost) fil. filozofije. tj. muz. antricid (grč. ulazni-ca. socio-logije. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. predsoblje. pristup. želja. arheologije i nauke o jeziku. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antrkolon (fr. pri-vredna. lat. avtreozoid (grč. antropognozija (grč. antropozoik (grč. prvo jelo pri obedima. antropogenija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". entree) ulazak. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. kulturne. antropogenetika v. majmun sličan čoveku. antropizam (grč. logismos) fil. anthrax ugalj) hen. a duh zakonu reinkarnacije. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. antropijatrika (grč. po traje još i sad. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. anthropos) fil. nastavak ites) min. anthropos. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. opadanja itd. težnji i ideala. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". antropolog (grč. fiziologije. . eidos vid. antropogeneza (grč. anthropos. očoveča-vanje.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. uvod. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. telo je podložno zakonu nasleña. sličan čoveku (o majmunima). antropografija (grč. antropogsografija (grč. anthropos. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. plo-ñenja. razmak. antropognost (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antracit (grč. antrkot (entrecote) kup. prostor izmeñu dva stuba. o odnosima izmeñu čovečjih udova. komad kojim počinje opera ili koncert. kao podvrste su: istorijska. nauka o čovečjem telu. antropometar (grč. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. najstariji fosilni ugalj. upadanje jednog glasa. ulaznina. ulazna soba. shvatanje da je čovek biće slično bogu. složen ugljenički vodonik. anthropos. pojava glumca na pozornici. anthrax. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. naročito svečanim. anthropinos) čovečji. uticaja okoline. anthropos. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". nauka o merenju čoveka. antropologizam (grč. supr.) vot. papagaj. metron) merenje čovečjeg tela. anthropos. anthropos. psihološkog i filozofskog. bios život. anthropos. ulaz. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. antropogenija. avtr nu (fr. anthropos. antropozojski period geol. saobraćajne. latreia služba) obožavanje čoveka. poznavanje čoveka. anthropos. ukrpgganja. uvozna carina. otprilike jedan milion godina. anthropos.

magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. antropomorfizam (grč. anthropopathefa) fil. tj. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. onoma ime) lingv. koja se može razvrstavati. ital. antropopatija (grč. antropopatija. antropomorfozirati (grč. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. tome sečenje) med. anthropos. kratak članak. lat. antropoteka (grč. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. obično zvanično. anthropos. antrša (fr. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos. anthropos. antrkolon. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. antropoplastika (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. entrepas) poluravan. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. izvoziti ili upućivati. sa ljudskim osobinama. skladište. antropohemija (grč. antropopeja (grč. choreo pasprostirem se) zool. anthropo-poia) stvaranje čoveka. soma telo. rañanje čoveka. antropocentrizam (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropo-morphos) sličan čoveku. ne plaća carinu). antrpa (fr. antroposomatologija (grč. antropofiteja (grč. anthropos. saopštenje vlade. anthropos. theke pričuvi-šte. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. istorija čovečanstva. antropotomija (grč. razuñivanje. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. fiziognomika. morphe oblik) fil. bog. anthropos. rañanje) biol. anthropos. počovečenje boga. oseća i radi kao čovek. tj. biološki život. anthropos. antropoterapija (grč. i odatle uvoziti. antropofonika (grč. en entrepot) necarinjen. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. .antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. sphaira kugla. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. anthropos. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. tj. theos bog) obogočovečenje. anthropos. anthropos. morphe) fil. anthropos. razmak izmeñu stubova.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. up. antropohistorija (grč. antropopa tizam. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. antrfen (fr. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. deliti. ponašanje životinja itd. obožavanje čoveka. anthropos. antropomorfoza. lat. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antropospeleologija (grč. a ova se pruži napred. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. interpositus metanje izmeñu. hod konja. spe-laion pećina. u bačen u redakcijski deo lista. anthropos. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. u užem smislu. anthropos. antropohorija (grč. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. anthropos. anthropopatheia) fil. vrlinama. fizičke pojave. da misli. antropomorfoza (grč. entrepot. v. ljudožder. umetanje) trg. nomos zakon) fil. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. stovarište. antropofobija (grč. antropopatizam (grč. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. nauka o spolnom životu čoveka. anthropos. dvornica slave. antrtaj (fr. phytefa sañenje. antroponomija (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. anthropos. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. neocarinjen. kanibalizam. antroponimija (grč. počovečavati. kanibal. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. entrepilastre) apx. antroposkopija (grč. an-tu-ka (fr. v. dok leži u njemu. anthropos. anthropos. — an antrpo (fr. anthropos. antroposfera (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . polukas. morphe. slabostima i dr. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. anthropos. antropoteizam (grč. morphe uobličavam) počovečiti. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. antropomorfologija (grč. antrpo (fr. anthropophagia) ljudožderstvo. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. tkanine osrednje finoće i kakvoće. antrpilastr (fr. antropofag (grč. smatranje onoga što je čovečje božanskim. antropofagija (grč. koje oseća i »seli isto kao čovek. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. entrechat. talile. antropomorfizam. popravljati. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. entrefins) pl. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. anthropos. koji ima čovečji oblik.

uračunavati. čmar. opovrgnuće. Petar u ribarskom čamcu. anšerirati (fr. anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. napraviti ćupriju (u trik-traku). anceps) dvostruk. anšantirati (fr. anfilada (fr. helmins. januara do 31. anumerirati (lat. god. tj. anus solaris (lat. obična julijanska godina. preko. koji traje godinu dana. preñašnje svršeno vreme. uračunavanje. ubrajati. annus currens) tekuća godina. hydor voda) hem. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. anumeracija (lat. prošlo trenutno vreme. spa-janje. potpun prestanak lučenja mokraće. a. soli i oksidi. fig. tučenje topovima uzduž. anulus pi-skatorijus (lat. ukidati. annunciatio) nagovešta-vanje. ap. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. anuitet (nlat. annullatio) poništenje. uron mokraća) med. ukinuće. anhidrit (grč. anhidrid (grč. ñavolan. hydor voda) hem. kroz čmar. yper nad. godi- šobran i kao suncobran. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. anurija (grč. anualni (lat. anulus (lat. npr. anti. anus (lat. poskuplji-vanje. anhidričan (grč. anus (lat. anthelmintičan. iskrivudan. anus interkalaris (lat. u opasnost. pr. vijugast. mrtva straža. nestašica vode. an-šantiran. apanage. apage! (grč. enfants perdus) na. hydor voda) hem. anulus palacii (lat. posredan dokaz. oči u oči. slobodan od vode. otići. hypo-phero snositi) ret. dobrojiti. annuarium) letopis. anthipnotika (grč. ushićivati. annulus magicus) čarobni prsten. idros znoj) med. appšpegage) pribrojiti. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. filum konac. anti. aosmičan (grč. med. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. neprestupna godina. ap. aorist (grč. udevati.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. upija. džombast. opovrći. aortitis (grč. an fas (fr. anulacija (nlat. završetak zadnjeg creva. nlat. opovrgavanje. annus solaris) sunčana. bolja ponuda na javnoj prodaji. enfilade) dug red. decembra. zapaljenje aorte. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anus kurens (lat. naročito Devi Mariji da će roditi sina. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . godišnjak. kalendar. anfilirati (lat. neodreñen) gram. vodonik i postaje kiselinom. godišnja renta. per anum) med. s boka. annus ecclestiasticus) crkvena godina. uništavati. ap. Blagovesti. helmintos glista) pl. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anus komunis (lat. s lica. hydor) bezvodnost. podizanje cene. dvostran. Anschluss) priključenje. po dužini. podizati cenu. dati više pri nadmetanju. uništiti. amrel za svako vreme. voj. sredstva za isterivanje glista. npr. osme miris) bezmirisan. poništavanje. opčišavati. anus civilne (lat. opčiniti. tući topovima po dužini. zapodenuti razgovor. anthelmintika (grč. opovrgavati. annus civilis) grañanska godina. anus) anat. anuarij(um) (lat. anšlus (nem. anthipofora (grč. v. pol. enfiler) udenuta. biser. kolebljiv. ap-ago odvesti. Š. annuus godišnji) godišnja otplata duga. pridruženje. enfant) dete. anhelatio) kratko. anthiperidrotikon (grč. prisajedinjenje. encherir) trg. npr. izvoñenje i nabrajanje prigovora. žila srčanica. anuncijacija (lat. zadiviti. ap. nuditi više. zadihanost. anhidrija (grč. anti. pravo u oči. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. suša. voj. metr. a-oristos neograničen. aiulus magikus (lat. posredan dokaz. annumeratio) pribrajanje. anhelacija (lat. nizati. ushititi. zadivljavati. annuitas. annus) godina. godišnji prihod. enchanter) očarati. fr. anti. s boka. annualis) godišnji. red soba u jednom pravcu. annus intercalaris) prestupna godina. zaplesti nekoga u neko preduzeće. dobrojavati. oglašavanje nevažećim. čisti se! apagoga (grč. aorte) znat. neravan. zaobilazan. kome je oduzeta voda. pr. objavljivanje. od 1. nesta-ško. aorta (grč. anfan perdi (fr. apagoge) log. po-ništavati. en face) spreda. apanaža (fr. ali koje izloženo vodi apsorbuje. pribrojavati. nanizati. iznad. ribarski prsten. antihipnotika. anulirati (nlat. poskupl>ivati. per anum (lat. anfan (fr. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. annulus) prsten. dahtanje. idi. annullare) poništiti. apage) odlazi. anus eklezijastikus (lat. pripajanje. ogla-siti nevažećim. enchere) trg. dobrajanje. ukinuti. dvosmislen. anidrija. godišnji dohodak. med. koji se dogaña svake godine. anšer (fr. annus communis) prosta. oča-ravati. glavna srčana žila. teško udisanje vazduha. nesiguran. ap. vragolan. poskupljenje. anfan teribl(fr. lat. hypnos san) pl. anceps (lat. apagogičan dokaz indirektan. aorte med.

neznanje usled slabog školovanja. za-pleten. apedeutizam (grč. prav. neosnovan priziv. appellatio deserta) prav.: antiapeks. apparentia) privid. appellativus) gram. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. poslušnost kod pasa. pozorišta i dr. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. vrstu. lat.). apanteza (grč. apeirokalija (grč. oruñe) sprava. paideytikos vaspitni. priziv višem sudu. zajedničko ime. prizivni sud za crkvene sporove. aparentan (lat. up. paideyo vaspitavam. nepromišljen priziv. poznavanje. taj pas nema apela.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. areh vrh. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. naprava. pun draži. stroj. vrh kupe. čovek. apatao zavodim) št. soba. odvraćanje. apatheia) neosetljivost. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). dražestan. pozivanje. geom. ljubičaste ili zelenkaste. privid-nost. apantropija (grč. žalba višoj vlasti. neobrazovanost. zadocneo priziv. nomen appellativum) gran. izdvojeno. apart odvojeno. beznačajan i ništavan priziv. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. rod. neobičan. appellatio inadmissibilis) prav. odeljenje. apasionato (ital. nesvakidašnji. znak. apartan (fr. utrnulih osećanja. stan sa više odeljenja. apparens) vidljiv. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). ret. appel) poziv. appellatio admissibilis) prav. apedeutičan (grč. nemaran. apelativ (lat. svirepost. ceo pribor. kazivanje. pozivanje na viši sud. astr. sva oruña. zaključak. apeks (lat. bioskopa. mač. odstojanje. apatit (grč. prepušten. appassionato) kuz. apaideysia) nevaspitanost. spoljašnji izgled neke robe. apartheid (eng. lažljiv) lažljiv. npr. očevidan. ne odaziva se na poziv gospodara. trg. apel (fr. apatetičan (grč. nedostatak ukusa. a-. verovatnoće. apatetikos prevaran. apelacio dezerta (lat. apelativan (lat. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. pobijanje. lopov. apedeuzija. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. otimač. a-. apparatus sprema. jasan. veličina i sl. apelatorija (lat. očigledan. lažan. appartement) stan. strasno. appellatio temera-ria) prav. apeiros neiskusan. kalcijev fosfat s fluorom. apelacio temerarija (lat.: drvo. spoljašnjost. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. veoma rasprostrt. aparatura (lat.). npr. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. patria domovina) lice koje nema državljanstva. apartman (fr. apart naročit. aparat (lat. pri Zemljinom obrtanju. appellatio frivola) prav. prevaran. odvratnost meñu ljudima. reč koja označava rod ili vrstu. obezbeñen prihod. pomoćna sredstva i dr. aparatorij(um) (nlat. utrnu-lost osećanja. apatrid (grč. gran. dopustljiv i prihvatljiv priziv. neupućenost u ono što je lepo. zbor. jedinstven) naročit. nedopustljiv priziv. a-. tj. višim sudovima i traži njihovu pomoć. izgled. aparencija (lat. appelare) viši. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. . lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apatije (grč. životinja. zaziranje (ili: strah) od ljudi. npr. npr. apelacio admisibilis (lat. apelat (lat. odrediti stalan godišnji prihod. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. zločinac. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). supr. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. posle nižih. voj. neke radionice. vidan. ravnodupšost. odgojni) neobrazovan. doziv. apaš (fr. apelacija (lat. apanažirati (fr. koji označava zajedničko ime. zamršen. početak. apathes) neosetljiv. apatičan (grč. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. prividan (npr. apantesis) odgovor. neprihvatljiv priziv. apelant (lat. sprava i sl. braće). apeiros neograničen. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). appellans) prav. appellatus) prav. nevaspitan. imenovanje. neškolovan. godišnji prihod. apelacio frivola (lat. nemarnost. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apeiron (grč. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. antropofobija. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apedeugizam. arasće) velegradski razbojnik. apelacio inadmisibilis (lat. appellare. odgojim) v. beskrajan) fol. sa puno osećanja. apatao. sva mehanička postrojenja (npr. boje sive. ravnodušan.

appetitio) težnja za čim. appetere. apurement) trg. aperijentan. apireksija (grč. aplaudira™ (lat. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. a-. apiarium) pčelanik. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. aplanir) poravnati. apiretičan (grč. sažetak. apersi (fr. sklonost. pljeskati u znak odobravanja. izdužen produžetak sa površine nekog organa. a-. aperijencije. pomoću kojih se jedan predmet shvata. živo odobravati. ad-perceptio) fil. drugo. bez. apendicit (lat. prilog knjizi ili delu. dovesti u red. koji nema iskustva. v. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. pepsis probava. apikultura (lat. pl. otvor (izdubenog ogledala. a-petalos) bog. sredstvo za čišćenje. a-. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. pčela. plašiš obrazovanje. čut udarac) sp. apepsija (grč. apeptičan (grč. appellare) moliti koga za pomoć. požu-dan. rug vatra) 1. ad-percipere) zapaziti. sladak. tečan. crvuljak. aperfu kratak pregled. aperientia) pl. apendiks (lat. nezapaljiv. areh. aperire otvoriti. uobličenje. opt. žudnja. appendix) dodatak. apices juris (lat. appendix) ned. apis pčela. simbol zemljoradnje. apendikularije (lat. apistija (grč. prohtev. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. aperitivus) v. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. zagladiti. med. aperijens. zapažati. ap-echema) odjek. apelirati. letimičan pregled. aperiodičan (grč. beskrunični. stanje bez groznice. bujica praznih reči. apireničan (grč. zaključak. želja. tj. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. apeiria) neiskusnost.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. a-. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. planao lutam) fotografski objektiv. appetitus) prohtev za jelom. pčelinjak. saznaje i tumači. a-. pozivati se na nešto. linkejoskop. suština. otvor npr. appetentia) čežnja. koji izaziva želju za jelom. kratko i pregledno izlaganje. sveti bik. žudnja za nečim. težnja. oni akti parenje. a. aperantologia) preterana brbljivost. da se jede. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). osećanje gladi. apices juriš) pl. za-pažanje. pohotan. apeiros. apijarij(um) (lat. odnosno mišljenja. aperijentan (lat. shvatanje. tvorenje) anat. applaudere) tapšati. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. koji pati od slabog varenja želuca. a-pyros. apertura) anat. da ga (ili: je) pojedeš. apeticija (lat. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. a-. aperire otvoriti) med. suprotno dejstvo pada. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. neiskusan. aperkat (ept. aplanirati (fr. bez visoke temperature. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. Alis mit. aperijens (lat. appetitivus) željan. apirman (fr. ješnost. uložiti (ili: ulagati) protest. na prečaga. apiričan (grč. aperantologija (grč. apistia) neverovanje. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. nevičan. rug vatra) med. peira iskustvo) 2. aplanatičan (grč. aplazija (grč. apis) zool. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. alelovati (lat. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. nem. neprobavljiv. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. . mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). aperitivan (lat. slobodan od njihanja. rugep kopggica) bog. apirija (grč. nagon. perfodos) fiz. naklonost. apetalan (grč. appetitlich) ukusan. zool. med. koji nema koštice (o plodu). a-. bez lišća. varenje) med. koji nema sferne aberacije. apercipirati (lat. uvideti.. požuda. načelo na kojem počivaju druge. appellare) v. primamljiv. odnosno mi-šljenja.ne. slabo varenje u organizam unete hrane. apetitlih (lat. a-. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apehema (grč. overavanje. planao) opt. apertura (lat. težnja za čim. loša probava. proveravanje računa. koji su bez latica. a-. uložiti (ili: ulagati) priziv. apetit (lat. appendicula mali pri-vezak) pl. aperijencije (lat. više veze duševnog života. a ne one koje počivaju na asocijacijama. aperitiv (nlat. pravničke dosetljivosti. alat. siguran od vatre. bez (sferne) aberacije. cultura gajenje) pčelarstvo. rug) med. zaklona na optičkim aparati-ma). apiričan (grč. aperiens) koji otvara volju za jelom. irreg gornji. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. apetencija (lat. apetitivan (nlat. nlat. sumnja. apercepcija (lat. jasno shvatiti. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. aperitivan. dopuna. kao složene sočivo. aplanat (grč. volja za jelom. konstruisan 1866. apis (lat. bez groznice. otkloniti smetnje. podozrevanje.

applicativus) v. apodija (grč. apodemia boravak u tuñini. čita knjigu). menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. apo-gaion) acrp. pus.-. natrag. grapho pišem) prepis. npr. Jovis) astr. brižljivo izučavati. tajanstven. poslednji deo složene rečenice. rat. appoint) fin. perigej. apodejktičan (grč. aplikatura (nlat. applicatura) kuz. applausus) tapšanje. dodati. aplikata (lat. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. pus noga) med. applicata) geoi. rpeo dahćem) ned. a-. Jov-od Jupiter gei. podćs. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. apokaliptika (grč. Jupitera. afričkim i dr. afelijum). pus) koji nema nogu. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. kopija izvornog dokumenta.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. kada se još smatralo da je Zemlja središte. utiskivanje. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. upotrebiti. Apokalypsis) 1. prileplji-vanje. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. a-. apograf (grč. itd. priljubljiv. rañanje bez nogu. beznožan. naročito inostrana. koji stoji kao dodatak.. svaka. zagonetan. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. staviti. Dušan. predudar. tj. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). u nekim kavkaskim. poravnati se u nečemu. npr. pohvala. nameštanje. vrednoća. apodeixis) prikazivanje. stavljanje. apogej (grč. beznožnost. arb. noga) zool. metnuti. 2. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apodeiktikos) v. appositio) gram. opet. metanje. naročito u vojnim naukama. ucrtati. apoñatura (ital. nedisanje. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. aplikabilan (nlat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. zavoj. za razliku od prvog dela (protaze). applicatio) način izvoñenje. apoen (fr. apodiksis (grč. prilježnost. a-. aplikatorika (lat. arropege priložiti. npr. neopovrgljiv dokaz. raz-. združiti) liši. mat. arb od. pljeskanje u znak odobravanja. primenjivanje. appositi-vum) gran. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta.: Dete bolesno mora da leži. applicans) v. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. Otkrovenje Jovana Bogoslova. apokaliptičan (grč. gran. apodikti-čan. odrediti ročište. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. poslednja knjiga Novog zaveta. ordinata (kod kupinih preseka). neminovan. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. tačka na putanji Meseca. sitan novac za potkusurivanje. aplicirati (lat. glasno odobravanje. applicare približiti. izlaganje. apoentirati (fr. . modalitet. podesan. koji se može lako namestiti na. drugi. applicabilis) primenljiv. tvoj mlañi brat. a-. 18). apozitiv (lat. pljesak. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. aplikacija (lat. grč. marljivost. apogamija (grč. aplikabilan. primena. dokazivanje. neopovrgljiv. asertoran. appointer) odrediti platu. aplikativ (lat. apodeiktikos) koji dokazuje. apodan (grč. apodosis) ret. kandidat. gameo ženim se) zool. apojovijum (nlat. aplikativan. lek. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. apo. ukras na haljinu. Apokalipsa (grč. apojovium. starati se. proble-matičan. npr. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. apodiktičan (grč.(grč. 1—8): kuga. plaćati.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". primeniti. kao apozicija. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. menica.: . algos bol) bol ili tuga za zavičajem. supr. ukrašavanje melodije sitnim notama. glad i smrt. nemanje nogu od samog roñenja. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. oblog. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. up. aplikativan (nlat. završnica. ogledni govor. arb. upotreba spoljnih sredstava. apnea (grč. aplikant (lat. dati npr. dokazan. apozicija (lat. sud koji izražava logičku nužnost. neoboriv. beznož-ni vodozemci. apoda (grč. apozitivan (nlat. a ne Sunce (up. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. obraća-ti jaku pažnju na nešto. aplauz (nlat. dodavanje. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. ned. applicare) namestiti. L0g. appositivus) gran. prišiti. prio-nuti za neki posao. uneti. prilepiti. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. apunto. apodoza (grč. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. appoggiatura) muz. pravilan položaj prstiju pri sviranju. bezuslovan. može da ga zameni (npr. mračan. apodiktičan sud log. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje.

skrham) med. snošljivo stanje. npr.. istraživači Otkrovenja. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. muzike. . apokspa (grč. apokrizijar (grč.sid (ili: smetnja. skamenjavanje. odluka. arb.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. sličan kaplji. neuron žila. pronañena u Darmštatu. sufumigacija. skratiti. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apolitoza (grč. govora. aiokritičan (grč. držati odbrambeni govor. sparivanje) zool. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apokrifan (grč. povratak u isti prividni položaj. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apologeomai) odbramben govor i dr. npr. skraći-vati. a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. aponija (grč. lažan. Apollon) nit. zauzimati se za. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apologet. apoliza (grč. med. apo-krmo izlučujem) med. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apokatastaza (grč. sprečavam) med. apo-krypto skrivam) nesiguran. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apokartereza (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. karpćs plod) bog. zdravlje. Apollon) muzički instrumenat. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. malo po palo. rečitosti itd. obaveštenje. pret . apokriza (grč. koji luči. 5 Leksikon apolepsa (grč. apo-krypto skrivam) pl. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. u Engleskoj. aponia) bezbolnost. apologija (grč. bila. odgovorim) 2. spokojstvo. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. takoñe: dela nepoznatih pisaca. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apokopirati (grč. krvokapni. grupe mišića i cele udove. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. Aiolon (grč. apolepsis zadržavanje. religiozni zanesenjaci. babušina. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. vraćanje zdravlja. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. prelom kosti. mišiće. otkrivene. postupno. lekarstva. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. poreñenje u priči. pitagorejci). kanoi-ske. rešenje. apologet (grč. sumnjiv. mračan s obzirom na svoje poreklo. apoklazma (grč. apologema (grč. apolćgema) odbrana. ned. Apollon) nuz. odvajanje. arolambano zadržavam. apologetika (grč. apo-krinomai obavestim. živac) znat. kaplja. apoplexia) ned. mixis mešanje. disanja. apologfa) odbrana. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. potpun prestanak neke bolesti. vrsta fortepi-jana. nepravi. koji ima karakter odbrane. izostanak) neke organske funkcije. pretvaranje u kamen. apokriza (grč. apolonikon (grč. aponeuroza (grč. astr. apolonion (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. apologeomai branim) v. apćlogos priča) poet. apokrifi (grč. prestanak. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. podmetnut. apolog (grč. apokarpija (grč. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. branilac. naročito hrišćanske učenje. med. apolithyo skameniti) kol. odrezivanje) gram. apopleksija (grč. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apologist(a) (grč. apo-kopte odsecanje. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. kod ljutića). aro-Mab slomim. apolis. odgovor. arb. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. kapnos dim) ned. u isto vreme. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. koje nisu prave. spis. sin Zevsa i Lato-ne. arb. poučna pričina. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apokapnizam (grč. postepeno. arb. ozdravljenje. od IV veka titula biskupskog. apologeomai branim) teol. stojici. odbrambena tačka. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. naročito rimskog. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apologeomai) braniti. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apologetičan (grč. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apokrino izlučujem. poezije. apoplektičan (grč. poput navlake. apologizirati (grč. sličan orguljama. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. poremećaj. svojevoljna smrt od gladi. izdvajam) 1. nauka o tome kako treba braniti veru. fil. apolid (grč. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. sklon kaplji. pronañen 1828. bog sunca. apomiksija (grč.

prećutkivanje. ideje i sl. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. onaj koji je sklon kaplji. apo-strepho odvratiti. apo-siopesis zanemljenje) ret. apor (fr. grdnja. apostil (nlat. . apporter) doneti. ua. prevrnuti verom. aposiopeza (grč. na osnovu iskustva. aposterioran (lat. Dela apostola. papinska vlast. tj. a posteriori) fil. odmetanje. fr. donositi. apostrophe odvraćanje. apo-stema čir. onaj koji širi neko učenje. med. roba zabranjena za izvoženje. apostolicitas) teol. apostolska stolica (lat. logička teškoća. ali ne u gotovom novcu. otklanjanje. apostematozan (grč. preveriti. nejasnoća. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. fig. kolebati se. teškoća. aporia) zbunjenost. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apo-psycho izdahnem) izdisanje. dodatak nekom pismu ili povel>i. apostolos odaslan) poslanik. otpadništvo. apostat (grč. fig. ispuštanje duše. apporte) daj ovamo. nejasan. stvoren na osnovu iskustva. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. obamrlost. aportirati (lat. bilo prisutno j ili odsutno]. nepokretnostima ili pokretno-stima. čistim učenjem apostola. težak zadatak. aporos neprohodan) fil. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. bespomoćnost. apoplšsso udarcem oduzmem) med. zvanje propovednika vere. aporetičar (grč. apćrema. logična teškoća. apportare. odreći se vere. naročito kod obučenih pasa. sphragis pečat) lik urezan u prsten. aro. ili nekoj stvari. koju je osnovao apostol Petar. Dela apostola. naročito od hrišćanske vere ili crkve. ukoriti. fig. duboka nesvestica. apostrofa (grč. lat. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. 2. arogeb) zagonetan. apostilirati (nlat. aporija (grč. a posteriori. a-poreutos) zabranjen. aporem (grč. arogeb) v. apostematio) med. a posteriori) fil.! apostazija (grč. apostata) otpadnik. apostolos) koji potiče od apostola. Hristov učenik. odvojiti se od pravog učenja ili vere. apostolsko dostojanstvo. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. donesi! (kod obučenih pasa). kao pečat. apostolicizam (grč. grditi. apostol (grč. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. oštrijim tonom. apostolicitet (nlat. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik.: a priori. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apostilator (nlat. težak za razumevanje. a-poreutos neprohodan. aporematičan (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. 4. apostolski (grč. ukor. sporno pitanje. apostemacija (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. .: Jao. apostrophos) gram. tj. apostematosus) koji ima oblik čira. odmetnuti se. apopsihija (grč. da se nepojamno od pojamnog odvoji. prav. ulog) trg. nlat. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apostrofirati (grč. Julija Apostata. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). „Ja ću tebi" . apostolat (nlat. gnojenje. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostates. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. . sumnjiva (ili: sporna) stvar. propovednik hrišćanstva. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. aporem. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. a posteriori (lat. okrenuti) gram. koji se gnoji. stvari zabranjene za izvoz. koji odgovara učenju apostola. apoetolikum (nlat. aposfragizma (grč. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. 1. neprolazan) pl. papski. aporetikos) onaj koji sumnja. nedopušten. zavisan od iskustva. načela. aporetika (grč. 3. npr. imanje doneto u brak. supr. aporizma (grč. aporeta (grč. pisma koje su napisali apostoli. aporizma. apport prinos. skeptičar. Bogom sestro. arogeb biti u nedoumici. učenja. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. npr. arogsb u zabuni sam) sumnja. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. pribegavanje) ret. apostateo otpadam) otpa-sti. naročito hrišćanske. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. gnojav. aport! (fr. apostrof (grč. aporetičan (grč. zagnojavanje. goro i planino. prinositi. apostazirati (grč. preporuka priložena uz pismo ili molbu. bog. osloniti nekog življim. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostasia) odvajanje.

apopatura (ital. produženje lečenja i posle bolesti. aprehenzija (lat. aprobator (lat. nesumnjiva smrt. epi-fiza). nezavisan od iskustva. up. odobrenje. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apraxia besposlenost) pskh. koja je razli: .: a posteriori) te. apotemno odsecam) mat. apotoma (grč. koji izražava odobravanje. apofiza (grč. zatim. apprehensio) fil. u običnom životu: unapred. mlečnih prerañevi-na i dr. npr. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. a priori (lat. v. apotithemi odvojim. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. strah. hartija. kutija u kojoj se drže lekovi. min. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apoche odstojanje. ocena. koža. pristanak. apohromat (grč. uzimanje u posed. predudar. vezano. apothesis odvajanje. poljo-privrednim dobrima. potpuno izlečenje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). therapefa) ned. approbatio) odobravanje. duhovit. ocenjivanje. thanatos smrt) potpun prestanak života. aprobatoran. slivanje tonova. potom. misao. vrednosti nečemu. a prima vista) trg. izdanak) med. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. aprekacija (lat. apoteozirati (grč. apoteza (grč. phone glas. (»sita. prav. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apotema (grč. up. razumevanje. vina. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apprecatio) preklinjanje. appretiatio) odreñivanje cene. označava lo-gičku prethodnost značenja. inventar. pojam. bilo u etici. veličanje. sentencija. ar . apoterapija (grč. kratak a misaon. sliveno. razdaljine. aprobacija (lat. fr. koštani izraštaj. apprecari. fabrikama itd. chroma) opt. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. apotropejon (grč. aro. apre (fr. veličati. pro-cenjivanje. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. ukidanje. kućna. aro. kuz. predstava. skinem. a priori) fil. apophasis) davanje saveta. zatvor. da se knjiga štampa. a priori. im. putnička apoteka. kol. a ne vremensku prethodnost (psihološku). poslovica. zabrinutost. alodžato (ital. apres) posle. povoljan sud o nečemu. procene. usrdna molba. v. apretura (fr. chroroa boja) opt. apo-tithemi) geom. aro. skidanje. approbatorius) v. pohvala. pori-canje. . obožavati. aprobatoran (nlat. tj. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. apofaza (grč. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. aproba-g tivan. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. trgovac lekovima. moj apre.). appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. uroka i sl. dati mu glatkoću. apofize pl. podignutih na kvadrat itd. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. theos) uzdizati do božanstva. apotithemi ostaviti na stranu. apoteoza (grč. apraksija (grč. apophysis izraštaj. apoftegma (grč. strahovanje. prima nista. npr. stanicama. aro. apoftegmatičan (grč. mladi-ca. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apriorizam (lat. ali tako da ne izgleda da se to hoće. nezavisno od iskustva (supr. bilo u teoriji saznanja. brašna. ukinem) lipti. apotekar (grč. apohometrija (grč. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. gubljenje glasa. apofonija (grč. npr. apophthegma) kratka i duhovita izreka. dopuštenje. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. metria) merenje odstojanja.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. vezivanje. popis imetka. prema tome. muz. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apotheke. apophonie) lingv. appoggiatura) kuz. aro. a prima nista (ital. approbativus) odobravan. aprobativan (nlat. apretirati (fr. apotropaion) amajlija. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. sa košću spojen koštanom masom (up. obožavanje. aprecijacija (nlat. apoteka (grč. hen. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. aro. appoggiato) nuz. ablaut. kao izmeñu ~U~2p 1. sjajnost). a priori) fil. sjajnost itd. prevoj. sredstvo za zaštitu od nesreće. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. aprioran (lat. nlat. hapšenje. skloniti. u državinu.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata.

rakija sa pelenom. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. približno izračunavanje. udešavanje. udaljen. savršen. a propos) zgodno. polukružni delovi crkava. za masu: gram. aproksimitet (nlat. školu. za vreme: sekunda. primicati se. apsmthion) bog. završiti. tj. vrednost bez obzira na znak + ili —. čist. aproksimativa (lat. svršiti. dodirna tačka. apsolutivirati (lat. naročito u crkvama romanskog stila. u ap-solutnom smislu. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. gorka rakija. a prope (fr. bezodnosno. approximare približava™ se) približiti. velika oca eliptične putanje. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. aproksimirati (lat. gram i sekundu. ili predstavljati nešto kao apsolutno. približna ocena. neograničen. naročito nekog trenutka ili dogañaja. pril. bezuslovan. osloboditi od (greha ili krivice). prisvajati. apsenteri (eng. iako se u njemu podrazumeva. prosto. apsint (grč. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. aproširati (fr. pohvaliti. no samo za jednu. apsolutan (lat. profitant. svod) 1. neograničeno. povoljno oceniti. približno iznalansenje korena. udesiti. apsolutni broj. appropinquatio) približavanje. mat. naprosto. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. apsentizam (lat. tim povodom. aprobirati (lat. samodržavlje. apsychfa) nesvestica. samovolja. duh. absolvere završiti. apropinkvacija (lat. prilagoditi. aproksimacija (nlat. rov. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. nešto. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. up. relativno. aproseksija (lat. rovove. prokop. apsens (lat. agr. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. bezuslovno. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. supr. absolutum) l. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. aprovizacija (lat. neku . absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. ograničenja) nezavisan. apsihija (grč. u filozofiji religije: apsolutno biće. apsida (grč. dakle. absolutum) činiti. apsolvent (lat. approximativus) približan. apsolutizam (lat. duž koja spaja obe apside. neuslovljeno. absens) odsutan. absolvere) neograniče-nost. rasejanost.. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. 2. approfiter koristiti se) v. alkohol čist od vode. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. fkl. prvi osnovni uzrok svim pojavama. absenterS) pl. potpun. apsis) vrh. supr. priznati nekome sposobnost za nešto. približavati. fiz. neprisebnost. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). ocenjivanje otprilike. absens. appropinquare) približiti. npr. aproprijacija (lat. apropinkvirati (lat. approche) voj. appropriare) prisvojiti. appropriatio) prisva-janje. apsolvirati (lat. up. apsolutan (lat. povodom toga. razumeva™. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. podesiti prema čemu. indikativ. v. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apopsihija. v. broj. apsintizam (grč. kao poručeno. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. strašljivost. prilagoñavanje. za vinograd i sl. apsidiola (nlat. bez obzira na njegovu zapreminu. pelenjača. approcher) približiti se. kao poručen. neuslovl>en. dopustiti. saobra-ziti. apsolutni alkohol hen.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. approximatio) pri-bližnost. relativ. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. fiz. imati pristup. apsidna linija astr. neprisustvo duha. približavati. aproš (fr. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. bog. materijali-stički: materija). fkl. apsolutna vrednost mat. praviti prokope. npr. aproprirati (lat. apsmthion) ned. učiniti nešto apso-lutnim. ab-solvere odrešiti) razrešiti. apsidiola. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. aproksimativan (lat. approximitas) približ-nost. apsis. aprovizionirati (fr. samovlašće. apsentan (lat. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. savršeno. prisvojenje. abest. uslova. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. baš kad treba. approximativa) tačka zbliženja. 2. apsidos okruglina. mala horska kapela. absens) odsutan. eng. pod apsenti-zam. voj. u zgodan čas. aprofiter (fr. absolvere razrešiti) gram. afelijum i perihelijum za planetu. astr. stvar po sebi. prosto-naprosto. apsolut (lat. grč. pelen. shvatati.

progresivne parali-ze itd. ne obazirati se na to. negledanje. apscisa (lat. zamršen. uzdržljivost. usisiavanje. med. absorptio) fiz. in abstracto) u opštem. ubrizgavanjem mleka i dr. apstraktan broj mat. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. apstruzan (lat. ispiranje. mesa. dubokomi-slen. apstraktne (nlat. absolutus) bezodnosnost. odseći) geom. ono pggo je u mislima. apsorbovati (lat. graditi misaone predstave. pomilovanje. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. koji postoji samo kao pojam (supr. apsumpcija (lat. zagnojavati se. čista misao. apstrahirati (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. upijanje. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. zamišljen. abstersivus) med. linea. ab-sorbere) usisati. čist akt mišljenja. duvanu. absolutum) v. odvajati u . ab-sorbere) v.apsolutizirati 69 apscisa ni. uzdržavanje od alkoholnih pića. osloboñenje. teško razumljiv. ovladati. pojmovno odvojeno. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. apsorbirati. apstergencije (lat. odvojiti. progutati. absorptio. smešan. težak za razumevanje. neuslovljenost. radi lečenja sepse. abstrusus) skriven. apsorbencija (lat. abstractum) log. zamišljenost. abs-trahere) v. prelaziti u gnoj. abscessus) odlazak. spolne ljubavi. apstinentan (lat. apeterzija (nlat. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. apsurdi-te t. misao- . absorptivus) sposoban da upije ili usisa. taman. čist pojam. nejasan. mesa. abstersio) med. koji razrešava.. apstrakcija (lat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. med. napon. čist. hen. apsterzivan (nlat. savršenost. obuzimati. živeti trezveno.: relativnost. otići ad apsurdum(lal. abstergens) med. mesu. glupost.mislima. apsurditet. in apstrak-to (lat. apsurdnost (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. apstinent (lat. spolnom opštenju. abs-cedere) odlaziti. apsorpcija (lat. neime-novani broj. zagnoj. abstinens) pristalica apsti-nencije. primanje u sebe (supr. fiksacioni apsces. apstencija (nlat. trezvenjak. apsolutorij(um) (lat. udubenost u misli. absurdum nemoguće) v. diplom-skog ispita. potpuno zaposliti. nepodoban. misaonih predstava. fiziol. otići. abstractus) log. apstraktum (lat. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. teorijski. besmislen. absorbentia) pl. apstraktum pro konkreto (lat.: emisija). opšte. duvana. abstinere) uzdržavati se od alkohola. gnojnik. mislima i sl. med. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. ispirati. gonoreje. apscedirati (lat. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. pranje. abstergentia) pl. apsolutist(a) (lat. izmučenost. trezven. sredstva za čišćenje spolja. nerazložnost. gram. sredstva za ispiranje rana. bezuslovnost. apsolucija (lat. absurdum nemoguće) v. apsterzivan. upiti. mis leno (supr. razrešio pismo. specijalno. misaona imenica. fig.: in konkreto). koji služi za ispiranje. besmislenost. supr. udaljiti se.: konkretan). apstraktan (lat. čišćenje (rana). usov. apstrahovati (lat. apsurditet (lat. upojan. abscissa tj. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). metron mera) fiz. absolutorius) koji osloboñava. abstractio) log. odustajanje od nasledstva. apsolutnost (lat. gnojno zapaljenje tkiva. grañenje pojmova. odvajanje. absurdus) logički nemoguć. absumptio) trošenje. apsorpciometar (lat. što biva usled piemije. potpuna zauzetost (poslom. abstentio uzdržavanje) prav. razrešni. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apsurd (lat. mudrovanje. besmislica. apstergevtan (lat. trošiti. ispolj. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. absurditas) logička nemogućnost. grč. v. uvlačiti u se. mislen. abstergere otrti) prati. spolnog opštenja itd. apsorbirati (lat. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. samo u mislima. usisa-vati. nerazložan. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. zatvoren. istrošenost. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. obuzeti. apstergirati (lat. viši. udaljavati se. absolutorium) razre-šenje. metastatič-ni apsces. apstinencija (lat. upijati. abs-trahere) odvojiti. odvajanje. apsces (lat. dubok. apsurdan (lat. apsorptivan (nlat. osloboñenje. npr. apsolutivira ti. čista misao. koji čisti (ranu). rasejan. absolvere. okaniti se toga. raseja-nost. apsolutoran (lat. abstractivum) xex. otpusni. razreš-nica. gnojnica. neosvrtanje na. apstrahirati. usisan. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. čistiti (ranu). neograniče-nost. doći u sukob sa zdravim razumom. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. apstinirati (lat. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. nepriličan. rela-tivitet. abscindere otrgnuti. duvana. potrošiti.).

otki-danje. aragonit poš. arbiter) izborni sudija. abscissio) odsecanje. gen. neograničeni gospodar. appunto) trg. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). 2. arka tabak (hartije). arahnoditis. ukusa. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabizirati udesiti po arapski. araneografija (lat. oblik) pl. arahnitis. 3. rum (od ove je postala reč rakija). u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. opisujem) opisivanje pauka. najuticajnija. žrtvenik. izravnati. red. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . v. menica za izmi-renje nekog duga. prireñivač. naročito za »sene. agapea. od plate na ime otplate duga). ten. eidos) pl. arahnodaktilija (grč. a punta d'arco) kuz. pauci. arachne. aga) oltar. apunto (ital. arahnoida (grč. . arachne pauk) pl. pol. grč. aptijalizam (grč. a. arahnoditis (grč. grč. ugledati se na Arabljane. spremiti. arahnolog (grč. glavna. arahnoide (grč. arabicitet (nlat. harač. šećera ili od soka kokosovog oraha. obrada. agapea pauk. v. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. zool. govoriti arapski. blju-vati. zapravo slike iz biljnog sveta. zraka vrsta jake rakije od pirinča. prirediti. suñenje izbornim sudom. udešavati. karbonat kreča. arbitražni posao (lat. i poznavanje arapskog jezika. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. zapaljenje paučinaste moždane opne. logfa) zool. grč. arancini) pl. ar (lat. araneologija (lat. sreñivati. arachne. kuz. aranžirati (fr. daktylos prst) ned. kamenje sa otiscima morskih zvezda. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. vrhom gudala. arachne. osušene i pošećerene naranče. rasporediti. despot.). arak (arap. a punta darko (ital. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. posmatrač. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. arahniti (grč. paučinaste moždana opna. aram v. logfa) zool. araba) orijentalska kola na dva točka. nauka o paucima. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. ureñenje. udešavač. prisutni svedok. arcus luk) 1. bezbojan ili žućkast mineral. arbiter (lat. ureñi-vač. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. arahnide (grč. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. arachne) med. arabesco) l. arachne.). sporazum. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. lithos kamen) geol. arabotedesko (ital. u umetnosti. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. složiti. araneolog. ptyalon pljuvačka) ned. arahnoide. arač v. arahnoliti. verovnike zadovoljiti. oduzimati. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arachne. pretakati (vino). v. osobenost. arak (lat. arachne) med. otakati. presuda izbornog suda. oblik) zool. upotrebljavati u govoru arapske reči. sudija u nekom sporu. eidos vid. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. lat. apcigovati (nem. arbitrage. arahnologija (grč. povraćati. araba (tur. arba. paucima slične životinje. arbitraža (fr. arranger) urediti. lat. arbija (tur. araneologija. aranžman (fr. ureñiva-ti. arahnitis (grč. fantastične linije u slikarstvu. slik. prireñivati. agapea pauk. apscisija (lat. haram. poravnanje. apterologija (grč. arahnoliti (grč. izabrani sudija.) 2. arachne. arahnologija. eldos vid. aratura (lat. male. arahniti. udesiti. napraviti sporazum. prekidanje. udešavanje.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arabist(a) znalac arapskog jezika. reč uzeta iz arapskog jezika. trg. mode i dr. arabicitas) suština. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. arabizam osobenost arapskog jezika. arrangeur) upravljač. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. raspored. poravnati. odvajanje. arachne. arapske književnosti i dr. fig. 2. zool. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). npr. arabeska (ital. pokrajini u Španiji). apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. ukras u arapskom stilu. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. odbijati (npr. buvama i dr. abziehen) l. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. ara (lat. arbitrari) fin. a-pteros beskrilan. 4. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. arapske književnosti i umetnosti. arancivi (ital. logfa) zool. srediti. arahnide. arrangement) ureñivanje. ret. v. kol. grapho pišem. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. tip. izmirenje.

arborin (lat. samovolja. arbitracija (lat. arbitralan (lat. stari grčki junaci. god. argirijaza. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. argyrion srebro) ned. atomska masa 39. razlog. arboriforman (nlat. argotizam (fr. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. sloboda opredeljivanja. proizvoljna procena. Argo. zbirke drveća. v. samovoljan. argentum) v. argentan (lat. suditi. arboretum (lat. argentum. arborescere) pretvarati se u drvo. sud. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. arbitrari) ceniti. izbornosudski. argon (grč. argat (tur. neon. argyrion. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. arbitrij(um) (lat. argotirati (fr. Argo. biljni otisak. arbor vite (lat. zemljodelstvo. trg. pretvaranje u drvo. vrsta glavonožaca. način dokazivan>a. argyrion. govoriti jezikom koji svako ne razume. lopovski. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argo (fr. up. argentometar (lat. odrvenjavati. raspravljen. obrazloženje). argentum (lat. zaključivanja. kao drvo. arbitrimn liberum) slobodna volja. vladavina novca. sadržaj ili izvod iz nekog dela. koji zaključuje. slobodno opredeljivala. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. pakvon. svojevoljan. slobodan izbor. koji obrazlaže. rodoslov. izbornog sudije. odrvenjavanje. efdos vid. arvus njiva. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. argental. odrvenjenje. arborescirati (lat. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. arbitrirati (lat. argyrion. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. ocena. arvikultura (lat. nautes brodar) zool. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. neradan. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argirijaza. metalna smesa slična srebru. lenj) hen. nazvani po svojoj lañi Argo. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata.948. arborescencija (nlat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. mangupski.. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arbor genealogica) rodoslovno stablo. elemenat. vrt (rasadnik) sa drvećem. tj. argumentacija (lat. ludilo) želja (ili: žeñ. oblik) veštačko srebro. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argirokratija (grč. argirija (grč. argyrion) med. shvatanje. dokaz. arbitrator (lat. argos nedelatan. argonautika (grč. argentan. pakvon. argonauti (grč. mirisa i ukusa. argental (lat. arbor drvo. arbor genealogika (nlat. argonaut (grč. arborist(a) (lat. arbitrium) presuda. presuñivati kao izabrani sudija. argit) puškarnica. argiromanija (grč. otkriven 1894. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. arbor vitae) aiat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). šatrovački govor. arborizacija (nlat. arbitrijum liberum (lat. živa. argumentativan (lat. argiroida (grč. argirizam (grč. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. krip-ton. argyrion srebro) ned. novac. plemeniti (inertni) gas bez boje. volja. argumentum) dokazno sredstvo. redni broj 18. mišljenje. argirijaza (grč.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. nautes) kit. . argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argentum foliatum) lisnate srebro. cinka i nikla. obrazloženje. porodično stablo. argentum srebro) legura bakra. arbitraran (lat. obrazlaganje. mam'a pomama. argumentator (lat. strast) za novcem. „životno drvo". cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). zaključivanje. cultura gajenje) poljoprivrede. ksenon. izabrani sudija. znak Ag. argumentatio) dokazivanje. v. veština dokazivanje. približan. argyrion) dged. dokazni. bubrega i jetre. bogatstvom. grč. Argo. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arborikultura (lat. arboriformis) koji je u obliku drveta. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argiroza (grč. izborni sudija. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argumen(a)t (lat. ñuture procena. pro-cenjivati. pakfong. arbitrarius) izbornosudski. argentum) srebro. proizvoljan. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argentum folijatum (lat. argentum vivum) živo srebro. zaključivanja.

dovoz robe. slobodno mesto. Areios Aresov. zakupiti. obustavljati. arrestum) zatvor. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. staviti zabranu na. jer je predlagač rñav čovek". argumentum ad hominem) 1. zaostala plaćanja. dokazima. tegoba. zadrhtati. arenacija (nlat. arena (lat. ardasina (fr. polje borbe. aretirati (fr. optuživanje. supr. arrendator) zakupac zemljišta. arrestatorivun se. Areopag (grč. up. ardus strm) strmost. hidrome-tar. haps. revnostan. rata i ratnih užasa. arrestatio) hapšenje. Arej (grč. Ares. Arej. fig. astr. agea. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. rada i sl. arendar (nlat. dovezena roba. plaho. muz. crven krug oko zapaljenog mesta. špijun. žustar. naredba o hapšenju. ardit (ital. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. zapadno od Akropolisa. areraže (fr. vatren. areola (lat. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). zatvor. nemajući drugih dokaza. kupanje u pesku. zatvaranje. arrenda) zakup zemljišta. ardens) gorući. fig. zadržavati. argumentisati v. arrestans) uhapšenik. gumno. araios. argumentosus) bogat grañom. arena) borilište posuto peskom. krug oko Meseca. ne biti isplaćen. arest (ital. metria) fiz. veoma oprezan i revnosan čuvar. metron mera) fiz. aretirati. žarki. dolazak laña u pristanište. muka. tektoniki) voj. areometrija (grč. vrsta grube svile iz Smirne. ubio Hermej. prav. ardasse) trg. areražirati (fr. ardasa (fr. logia) fil. ardito) voj. silom. boga rata Aresa. kažnjenik. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. argumentum ad veritatem (lat. u Ateni. arresto. znat. 2. 3. argumentum e consensu gentium) log. arestat (nlat. arendator (nlat. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. mandatum) prav. agea) površina. smelo. 72 arivaža arenda (nlat. sin Zevsa i Here. rešt. arena) borac na areni. dugovi. gravimetar. ardassine) trg. prsten oko bradavice na sisi. strastan. arrerages) pl. araios redak. uhapsiti. arestatorij(um) (nlat. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. arendirati (nlat. argumentirati. poprište. Argus (grč. plah. arivaža (fr. nauka (ili učenje) o vrlini. arestant (nlat. gradilište. Areios pagos) 1. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. npr. molba. arenatio) med. nlat. arza (grč. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. zaustavljati. sr-čano. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arreter) zaustaviti. med. silan. arzi-mahzar (tur. uhoda. peščano kupatilo. veština.: „Taj predlog nije dobar. neplaćene zakupnina. Argos. 2. naoružan ruč-nom bombom i kamom. fig. . simbol surove hrabrosti. čije je sedište bilo na tome brežuljku. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arrestatus) prav. arsis) metr.) rasprostranjena na Zemlji. argumentum e konsenzu gencijum (lat. bogat razlozima. argumentum ad hominem (lat. dolazak. sin Zevsov i Niobin. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. usijan. areotektonika (grč. dizanje glasa. zatvoriti. lako razumljiv. ardito) muz. arduitet (lat. arete vrlina. pažljive. Ares) mit. Ares (grč. kolektivno javljanje. arrivage) pristajanje. arenant (lat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. argumentari) navoditi kao dokaz. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem.teza. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. argumentozan (lat. aretologija (grč. ugovor o davanju zemljišta u zakup. ardito (ital.argumentirati argumentirati (lat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. dokazivati. uzapti-ti. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. arestacija (nlat. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. Argusove oči vrlo budne. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. fig. vrsta fine per-sijske svile. tj. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. obra-zlagati. arz-mahzar) pismeno. deo etike. velika teškoća. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. popularan dokaz. lat. dokazuje nešto batinom. ardentan (lat. Ares) mit. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. zažaren. zatočenik. argumentum bakulinum (lat. zaključivati. vreo. rvač. tr-kalište u cirkusu. nepla-ćena kamata. areometar (grč.. po Zevsovoj zapovesti. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). arestirati (nlat. Argus) mit. arsa (lat. areola) malo.. obustaviti. areal (nlat. haps. arrestare) v. bog rata. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. v.

u vidu arije. arithmetikćc) koji spada u računanje. mania ludilo) med. veština računanja. aristokratia) vladavina plemstva. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. suša. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. fr. arioso) muz. bog i praizvor svega zla. arijer-ban (fr. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. arijanci. iz IV veka. aritmus (grč. Irana sami sebe nazivali. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. melodija. aridus) suv. aristotelizam (grč. arivizam (fr. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arithmos. up. fig. aria. deo čeone kosti (očna). pomogla Tezeju. pristalice i pobornici arija-nizma. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. aristokratija (grč. Persije i ist. mit. bez ikakvih obzira. aritmije (grč. aridura) med. ariditet (lat. aritmetike (grč. arkada (fr. na-pev. nesklad-nost. arka (lat. agua) pl. aristolohika (grč. arietta) muz. fig. niz lukova na stubovima.). aritmometar (grč. pere. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. pevajući. Ariman (pere. aritmomanija (grč. i njegovih pristalica. aritmetički (grč. kratos moć. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). zaštitno odeljenje. mršavost. suvoparan. arcade) l. arriere-ban) voj. geometrijska sredina. logla) nauka o brojevima. arriver postići) osobina onih koji. naročito kucanja bila. progresija. de-mos narod. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. agua. pesmica. techne) mat. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. mršavost. koji je tvrdio da Hristos nije bog. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. večni protivnik Ormuzda. otuda: Arijadnin konac. nego običan čovek. a rijega (ital. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. 2. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. Arijci (sskr. osiguranje života. zaštitnica. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. arythmia) nedostatak ravnomernosti. u novije doba. arijski jezici svi indoevropski jezici. aridura (nlat. plemstvo. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. sredstva koja pomažu porañanje. laktaš. ariozo (ital. pr. v. mala arija. Arijci. arithmos broj. pošto je ubio Minotaura. arriver postići. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. relikvije i dr. spržen. veštak u računanju. aristokratizam (grč. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. aristodemokratija (grč. Aristoteles) fil. aritmologija (grč. jalovost. agua) pretvaranje u Arijce. aridan (lat. poglavica zlih duhova. gurgurstvo. nauka o brojevima. sanduk) 1. Arijevci. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. arithmos broj. gurgur. neplodnost. aritmogrif (grč. aristos najbolji. arriere-garde) voj. mršav. pulsa. v. aritmetičar (grč. arija (ital. Aristarh (grč. pre naše ere). lutrije i dr. vladavine plemića. slabost. arijevci. aristos najbolji. agsa kovčeg. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. anat. a-. . v. aritmomantija (grč. aristarhski. učenika Platonova. laktaštvo. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. love zvanja i položaje. arija) pl. arithmos. sušenje. dragocenosti. suvoparnost. ih. vlast) vladavina plemstva i naroda. nepravilno kretanje. med. fig. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. ned. rythmos takt) med. Arijevci (sskr. ariditas) suvoća. odstupnica. računski. 2. prijatelj i član aristokratije. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. Ahriman) ion-. arijanci pl. nepravilnost. arithmos. arizacija (sskr. jalov. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. mršavljenje. arhit. locheia porañanje) pl. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. e arithmetike tj. arijergarda (fr. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. sušan. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. Arijadna (grč. Ariadne) mit. računaljka. sušnost. arivist(a) (fr. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. arijevci pl. karijerist. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. neplodan. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. način pevanja. poslednja odbrana. naročito čišćenje porodilje. arithmos. plemićki stalež.

prevrtljivost. armorale) poznavalac grbova. snažiti. fiz. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. nego su »siveli samo od službe u vojsci. prevlačeći guda-lom. fig. sopstvenik gusarske lañe. kako se prave sredstva za ulepšavanje. naknadno platiti. naročito carinski. čovek koji često menja mišljenje. arkcior citacio (lat. šaljivčina. agta oružje) pl. poza. ovlažavanje. gord. vojska. arko (ital. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. prav. vrdalama. bezobrazan. agtee) 1. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arkbutan (fr. tajno sredstvo. lat. trg. polivati. jačati. arrodere. nadutost. povećanje nosivosti zida gvožñem. onaj koji se razume u grbove. arc-boutant) arh. doplaćivanje. Arkadla. obasipanje vatrom. arktura (lat. armija (lat. arlequinade) šala. nagrizanje kostiju. arozaža (fr. armare) voj. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. nepravilan. arogancija (lat. vinski cvet. kol' arko (ital. aroma (grč. gudalo. arkeo izdržavaš) geol. u Španiji: oružana sila. tj. stub podupirač. od srednjeg veka: porodični grb. armada) oprema. drzak. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. armater (fr. lat. arkcijus jus (lat. artiljeriju i dr. Arktik (grč. voj. pozadi kuće. 2. naknadno plaćanje. grañ. prisvajati. arctius jus) prav. fig. razmetljiv. morski razbojnik. armorist(a) (nlat. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. arozman (fr. aroma) miris. muz. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. armalis. muz. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. stezanje nekog dela tela zavojem. idiličai. arktikos severni) Severno Ledeno More. naduven. armateur) mor. ratna sprema. „armija nezaposle-nih". arogirati (lat. arcus luk. arlecchino) lakrdijaš. arkanist(a) (lat. navodnjavanje njiva. arrogare) usuditi se. navodnjavati. potez gudalom. arrosage) zalivanje. . arkapija (tur. nadmen. prisvojiti. jela i dr. arkanum (lat. arcus luk) nuz. god. arktacija (nlat. oružati. voj. arkadikćs) koji je iz Arkadije. lakrdi-ja. arcato) muz. gusar. krivl>enje kostiju u obliku luka. Arkadoi) pl. naoružan trgovački brod. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. arktički (grč. »sena sposobna da zavede. armatura (lat. vazduhoplovstvo. armadilla) kor. gusarska laña. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arkato (ital. arlekinada (fr. polivanje. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. metodič-no bombardovanje. arkuacija (lat. lučni stub. arkoza (grč. npr. oholost. armadilja (šp. arrosement) zalivanje. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. snabdeti ratnom spremom. agta oružje. arktos (grč. arozija (lat. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. doplatiti. usiniti. naivan. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. npr. oružje. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arctior citatio) prav. podlivanje ulica. nego iz avlije. tenkove. vrdanje. sever. fr. obasuti (ili: obasipati) vatrom. 3. zaobilazan. ohol. Pola. pastirski. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. armorale) knjiga sa grbovima. uzeti pod svoje. nepropisan put. poslao protiv Engleske). Velika Kola) astr. pesnici pastirske poezije. seoski. armada (šp. arrosio) med. sočna materija kod biljaka. drskost. drznuti se. fiz. metodski bombardovati. nlat. mali naoružan brod. arcanus tajanstven. arma (lat. uobražen. aromatizacija (grč. nao-ružati. fig. nlat. arrogantia) nadmenost. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". mala ratna flota. arcuatio) med. uraslost nokata u meso. agso. armirati (lat. so!G agso) gudalom. arkosolij(um) (lat. trg. arctura) med. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. bezobzirnost. podmlañivanje itd. bliže (ili: preče) pravo. granatama. najedanje. opre-miti. armatura) voj. Armida lit. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. armorijal (fr. arroser) zalivati. osvežavanje. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. stanovnici Arkadije. prevrtljivac. veliko mnoštvo. tj. e arktos Veliki Medved. „armija beskućnika" itd. potporni poluluk. bombama. fig. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arctius mandatum) prav. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arcanus) tajni lek. arctatio) ned. oru-žana sila. fig. sužavanje. arkcijus mandatum (lat. armorial. pravo prvenstva. Arkañani (grč. arozirati (fr. naoružanje. pooštrena zapovest (ili naredba). arlekin (ital. agta) pl. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arrogans) nadut. mor. arogantan (lat.arkadski arkadski (grč. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. grañ..

arpeñatura (ital. arrondissement) zaokrugljivanje. arsenijati (grč. arrostia) med. arteriolae) pl.9216. arteria. arterieurizma (grč. kao na harfi. posao. zapaljenje arterija. bogatstvo u arterijama. arterfa. arterijski (grč. krvna žila. artizam (lat. ital. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. are angina (lat. aromatika (grč. arsentrioksid (As2O3). phagein jesti) med. ars longa. lepe veštine. arsenal (fr. artes liberales (lat. proširenje. arpeñato (ital. arpeggiatura) muz. vita brevis (lat. zanat. arsenikćn) hem. začiniti. logfa) anat. graphia) anat. spinet. deo grada. arteriositas) fiziol. arsen muški. arterfa žila) koji se tiče arterije. arsenik (grč. arostija. slabost uma. are silogistika (lat. mirisan. arterijalitet. darsonvalizacija. muški porod. arostema (grč. sklerćs krt. znak As. mala harfa. chorde žica prevara. arterfa. artefactum) veštački proiz-vod. ars. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). gde je veoma rano bilo takvih bunara). opis (ili: opisivanje) arterija. artefakt (lat. naročito u morskim pristaništima. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arpikord (ital. sa začinom. zanatlij-ska radna zajednica. arpihord (ital. veština. artis umetnost) način umetničkog. artelj (rus. v. najsitnije arterije. arpanetta) muz. jak otrov. struka) muz. arterijska krv otvoreno crve na. aromatica) al. arterialisatio) fiziol. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arterfa. koji prijatno miriše. nlat. kvart. arostija (grč. prskanje) med. za-činjavati. arpihord. arpeñirati (ital. arsenikćn. arostema. slobodne umetnosti. arsena. začini. operativne otvaranje arterija. ono što je veštački napravljeno. aroma) namirisati. arteriozitet. srez. grč. tome sečenje) med. arsenale) oružnika. arsenal. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. metnuti mirisa u nešto. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. podrugljivo: tandrkati. jak) hen. are longa. arteriektazis (grč. artes liberales) pl. arsonvalisatio) v. zaokruženje. arpeño (ital. niz razlomljenih akorada. redni broj 33. ektasis pomeranje) med. fiziol. prskanje arterije. damar. arteriozitet (nlat. arrostema slabost) med. arteriologija (grč. are (lat. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. rexis kidanje. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arterijalizacija (nlat. naročito knlževnog. arteriostenoza (grč. svirati na harfu. u razlomljenim akordima. muzički stil u XIV i XV v. agra. arsevofagizam (grč. are vova (lat. ars mnemonica) veština pamćenja. arsenikćn) pl. nlat. gone rañanje) rañanje muške dece. arpaneta (itzl. lomljenje tona kao na harfi. ludilo. arpeggiare) muz. arterija (grč. a život kratak. arterfa žila. oksidisana krv. žeš. hem. bilo. v. arondismav (fr. nauka o arterijama. arpantaža (fr. bilo iz srca u ostale delove tela). v. arsen (grč. izražavanja . arterfa žila) anat. up. vita brevis) umetnost je duga. aroma. arsonvalizacija (nlat. arterioekleroza (grč. soli arse-nikove kiseline. arpeggio) muz. mirišljave materije. elemenat atomske mase 74. arsenik. arpadžik (tur. ars nova) nova umetnost. uvećanje. arteriotomija (grč. arterfa. arterfa. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arterfa. sužavanje (ili: suženost) arterija. arsen muški. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arterialitas) fiziol. muz. posle kojih dolaze kapi-lari. zaokruživanje. arpikord. arteritis (grč. magacin za smeštaj ratne spreme. arteriektazis. jedinjenja su mu jako otrovna. proširenje arterija. aromatičan (grč. arterioreksis (grč. arpentage) zemljomerstvo. arpeggiato) muz. zaokrugljenje. stenćs tesan) med. harfica. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arteriografija (grč. premeravanje (ili: merenje) zemlje. tj. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arsenikćn) pl. arterijalitet (nlat. are mnemonika (nlat. sičan. ars antiqua) stara umetnost. aroma) mirišljav. arteria) med. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. eurys širok) med. zaokrugljenost. v. tvrd) med. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. fig. arseniti (grč. arsenogonija (grč.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. ars) umetnost. arteriole (nlat. artelB) radna zadruge. trovanja akutna i hronična.

archaios star. artos hleb. gnojenje zglobnih kostiju. artisan) zanatlija. umetnički. docnije: topovi. drevan. arheopteriks (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. arundinozan (lat. kostobolji. arthon zglob. otok) med. iznositi nešto član po član. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. glavočika sa cevastim cvetovima. arthros. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. zglavkari. artroze (grč. arthron. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. arun v. fr. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artizan (fr. arhaičan (grč. veštak u jahanju. izveštačen. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. artropoda (grč. articularis) zglobni. arhajski period v. npr. zool. arhaističan v. odsek. artrofioza (grč. artistički (fr. zastarela reč. artificijelan (lat. arthron. arheopteriks. artikularni (lat. artokarpi (grč. artilerac (fr. naročito antičku umetnost i nauku. zglobobolja. artrotomija (grč. da(va)ti arhaičan oblik. igrač na konopcu (u cirkusu). articulus zglob. bol (ili: trganje) u zglobu. poznavalac umetnosti. arthron zglob. glumac. hlebno drveće i hlebne bil. bol zgloba. neuralgiji. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. up. trganje u zglobovima. arthron. karkfnos rak) med. phyo stvaram) med. artropioza (grč. algos bol) med. fig. neprirodan. articiocco. tačka ugovora. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. sastav tela koji je sklon gojaznosti. napis. pauke rakove i crve. pokretač. paragraf. artritis (grč. arche početak. fr. umetnuti) kec. LIŠð. arhejski (grč. životinje sa zglobovima. glumac. arhegonije (grč. osnovi nauke o čoveku. artificialis) veštački. arthron zglob) med. sastavni deo jednog spisa. „igra reči". pro-či (drugi). gonos) pl. artritizam (grč. arhaizam (grč. pus. arundinosus) trskovit. up. logos reč. topništvo. ruop gnoj) med. arhaičan. arheografija (grč. artikulacija (lat. artist(a) (ital. arthron. arhaizirati (grč. pathos bol) med. izneti. roba u trgovini. arthron. zglavak. prevremenoj arterio-sklerozi. tome sečenje) med. zglobobolja. artillerie. archaios star. kompozicijom i dr. bol zgloba. artistique) umetnički. archaios star. artiste) umetnik. rak u zglobu. fosilni kič- . vinovnik. zglob. jedan po jedan. čvor. arthron zglob. artikulirati. veštak. pregib. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. slik. azojski period. liigv. zagnojavanje zglobova. podćs noga) pl. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. osnivač. operativno otvaranje zgloba. logia) početna nauka. predmet.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. poglavlje.ke. prastari) star. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. astmi i dr. archaios stari. arthron) med. emballo ubaciti. artiljerija (fr. lukav. tobdžija.(grč. giht. stilom. lek). artišoka (ital. opšte ime za kukce (insekte). artos. grapho pišem) opisivanje starina. starinski. nameštanje iščašenih zglobova. latreia poštovanje) služba za hleb. logos reč. zoon životinja) zool. krilo) zool. arheget (grč. artiljerac. artik(a)l (lat. artificiozan (lat. archaios star. koji odista potiče iz starog vremena. arthron. arch-egetes) voña. artilleur) vojnik koji rukuje topom. artrodinija (grč. arhaičan. zglobni. harun. artikulirati (lat. šećernoj bolesti. arheornis v. arthron. zastareo. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. priključenije (doživljaj) itd. artos. rod vojske naoružan topovima. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. prepreden. veštački. artolatrija (grč. phagos) hlebojed. jestastvo (priroda). drevni. arhelogija (grč. uzglobljavati. arheologija (grč. oblik ili izraz. tj. artikulisati v. poglavar. kolence. bog. gran. trganje u zglobovima. bol u zglobu. bog. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). artificiosus) umetnički. odyne bol) med. nlat. archaios star. articulare) uzglobiti. articulatio) anat. zapal>enje zglobova. vot. polza (korist). artro. karpos plod) pl. arthron) med. prastari. archaios star. pterix pero. trg. artichaut) vot. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artrofima (grč. veštački. archakos) starinski. obrastao trskom. anat. zglavak. artista. artofag (grč. član. članak) članak.). arche početak. arheolog (grč. artrozoa (grč. bogat trskom. artrokarcinom (grč. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. prastari) gram. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artikulisati. artremboleza (grč. stvar. drevan. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. mekani otok zgloba. izgovarati. artropatija (grč. reči i slogove jasno. gaji se kao veoma cenjeno povrće. artralgija (grč. phima izraštaj.

najmanja jedinica za merenje zlata. arhiepiskop (grč. abiogeneza. neimarstvo. as. arch-iereus) vladika. trešnja (plod i stablo). a salvo) trg. fig. prapismo. up.) arh. pre n. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. dvorski lekar. arsin) stara mera za dužinu: lakat. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. setva) bog. asai (ital. arhetip (grč. najbolji u nekoj struci. 2. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. prosutost. arhitekture (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. rif. alhimija. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. prastvaranje. arhiñakon (grč. sada potisnuta tzv. prvosveštenik. arhimagija (grč. pra-. raspored i grañenje jedne grañevine. prodor zadnjeg creva. spisi ili akta. archivista) v. lat. grañevinar-stvo. gfgnomai stvaram) biol. archos. archo početak. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archo. tj. dobro očuvano. archos. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhitektonika (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. arche početak. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. kod starih Rimljana: novac. lični lekar. lat. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. nauka o sistemu. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. archivum. aršin (tur. arhitrab. arhivar. . v. neoštećeno (na tovarnim listovima). archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. archivolto glavni luk) vrh. arhoragija (grč. kele prosutost) med. aršlama (tur. žučan. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. nadbiskupa. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. prvosveštenik. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. prvi služitelj jedne crkve. neimarstvo. arslama) bog. prauzor. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. nadbiskup. arhidijeceza (grč. archimandrites) starešina manastira. arhivist(a) (nlat. 4. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. mitropolit. vrsta crnog luka. 5. archeion vladino nadleštvo. spontano postanje života. grañevinarski. najjača karta. način zidanja. naročito u avijatici i raznim granama sporta. arhivolt (ital. arhesporijum (grč. anorgakske materije. rimskoj. arhoptoza (grč. koji pripada arhivu. architekton. veličine goluba. architektonikos) grañevinski. a po drugim opet ptici. po izvesnim delovima sličan reptilijama. Archilochos) poet. archivum) koji se tiče arhiva. veoma. zametak) zool. arhivist. prvi nad. arhitrav (grč. arhont (grč. archetypon) v. assez) kuz. koji su često ukrašeni kipovima. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. metričkim me-renjem. počinjem. archi-pelagos more) ostrvlje. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. u početku od pola kg bakra. archo prednjačim. archo prednjačim. fr. iatros lekar) prvi lekar. povel>e. archos. 3. arhijerej (grč. grč. lat. arhivar (lat. naročito: prvi otisak. koji radi u arhivu. arhi. arhitektonski (grč. prazametak. zajedl>iv. „kec" na francuskim kartama. archos. podrugl>iv u govoru ili pisanju. architekton) grañevin-ska umetnost. arhocela (grč. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. arhihijerarh (grč. arhimandrit (grč. a salve (ital. službenik arhiva ili arhive.). trabs greda) ar*. arhipelag (grč. koji se tiče jednog naučnog sistema. nauka o grañevinarstvu. arhitekt (grč. archos voña. arhitrab (grč. arhilohijski (grč. episkop. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. školovan grañevinar. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. prapočetak. assai. e. arhitip. arhigonija (grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. episkopos) prvi vladika. koji se nalazi u arhivu. i 640. arhiv(a) (lat. arhiblast (grč. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. arhitip (grč. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. blastos klica. spadnutost zadnjeg creva.arhesporIJum 77 menjak. archon) vladalac. spora sejanje. up. dioikesis gazdin-stvo. prvak. arhihijerarhija (grč. archos čmar. poglavar. arhivski (lat.(grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. original. potiče iz preistorijskog doba. neimar. arhetip. arhitrav. as (lat. archetypon prauzorak) prasli-ka. visoko sveštenstvo. archo. assis) 1. arhijater (grč. dokumenti. renesansnoj i barokno j arhitekturi). viši lekar. ptosis pad) med. arhivalije (nlat. arhiepiskopija (grč. izmeñu Grčke i Male Azije. vrlo. archos čmar. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. grañevinski stil.

up. protiv požara. assecurare) osigurati. isušenje moč-varnih mesta itd. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asignatar (nlat. zeta znak) ned. sanus. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). aseptičan (grč.ne. asenzija (lat. aseptin (grč. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. a-selenos) bez Meseca. npr. bolesnikove kože i dr. aseksualizacija (grč. nasilje. asanacija (lat. assus pečen. za-klinjanje u nešto. npr. uspinjača. aseitet (nlat. fr. pomoćnik starešine nadleštva. asepsija (grč. primalac novca po uputnici ili nalogu. površina pečenja i dr. asertoran. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. asercija (lat. sanus zdrav. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. u pohranu. doznaka.asamar 78 asignatar asamar (lat. assibilare) gram. assecurans) osiguravač. asekurirati (lat. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. smrti i sl. asignat (lat. a. fil. assassinatum) prav. pri vršenju operacije. a. ostavljanje u pohranu. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. oleum ulje) hen. assecuratus) osiguranik. tj. pohraniti. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. sepsis trulež:. bez trabanta. dokazivanje.bez. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. kora od hleba. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. ulagivačko odobravanje. amarus gorak) hen. npr. sudsko pomoćništvo. asesorat (nlat. aseptol (grč. asentacija (lat. mučko ubistvo. asekurancija (nlat. assassinator) prav. nesposobnost razumevanja znakova. koji nema zaraznih klica. asebija (grč. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. lat. assecuratio) v. ascenseur) dizalica. pohotljivost. aseleničan (grč. bez ikakvog podsticaja spolja. assertio) tvrñenje. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. fr. ascenzor. nlat. bez obeležja.). pohrana. aservacija (lat.) ned. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asignant (lat. assessoratum) prisuditelj-stvo. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. aselgija (grč. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asesura. asebeia) bezbožnost. primanje nečega kao istinitog. kraju (ili državi). asekurant (nlat. kraju. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. doznačilac. tvrdnja. dokazni. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. postojati sam sobom) samostalnost. one koja se polaže pre davanja iskaza). problematičan. asservare) čuvanje. asibilirati (lat. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". a-. prav. asekuracija (nlat. a-. a-septikos) koji nije sklon truljenju. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asertorna zakletva prav. nalog. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. koji je bez oznake. lat. zvanje pomoćnog sudije. asibilacija (nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. unutarnjem nagonu.. assentatio) laskanje. a-. asekurancija. assecurantia) osiguranje. sepsis) hem. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. potvrdan. aseveracija (lat. up. nlat. assibilatio) gram. aservirati (lat. nepriznavanje bogova. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. bezverstvo. asemija (grč. asertivan (nlat. asservare) čuvati. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. aservat (lat. koji nema spola. assignans) onaj koji šalje novac. asemičan (grč. asertoran (lat. umorstvo. sepsis trulež. assensio) odobravanje. aselgeia) razvratnost. npr. kastracija. . aseverativan (lat. pristajanje uz koga. asseverare dokazivati) potvrdan. a. udva-ranje. asanirati (lat. assignatus) lice na koje glasi uputnica. asesor (lat. apodiktičan). podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. assertivus) v. sačuvati. pomoćnik sudijin.bez. asemos) koji nema znaka. fil. asanzer (fr. lift. a se esse biti tj. antiseptičan. assertorius) kojim se tvrdi. aseitas. obezbediti. ad-. sexualisa-tio) uništenje. aseksualan (grč. up. u nekom gradu. razvrat. asekurat (nlat. securus bezbedan. isušivanja podvodnih mesta itd. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asasinat (nlat. dakle. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. čišćenje od zaraze. bez pratioca. sexus spol) bespolan. asasinator (nlat. pozdravl>avanje naselja. asacija (nlat.

asignacija (lat. doista. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". nedostatak veze u rečenicama. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. u početku sa trohejom ili spondejom.: „Misli mlada. asimilirati. asindetičan (grč. pokajniš-tvo. bez svezica. asignirati (lat. vrsta vežbe u mačevanju. askaride (grč. asketika (grč. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asketes) isposnik. . npr. primiti u se. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. askaris) med. a-. assistentia) pomaganje. a-. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asimilovati v. askaris) pl. nedovoljno saosećanje. neskladnost. pritvorstvo. tur. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj.asignatura 79 asinhroaičan (grč. nejednak. detinje gliste. systole skupljanje. asistolija (grč. stezanje) ned. nedostatak volje za jelom. nepoklopljiv. udarac u dvoboju. jezik. symphonia) nesklad. gran. neskladnost. asker (tur. upravo. asyndesia) nevezanost. prilagoditi. pomoćnik. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. asimilacija (lat. neskladan. asitia nejedenje. asignatura (nlat. nespojenost) ret. nestezanje srca. asimulacija (lat. trudoljubivost. asimfonija (grč. gram. pomagač uopšte. pokajnik. bogougodnih spisa. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. jednačenje glasova (po zvučnosti. neistodo-ban. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. a-. neješnost. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asli (arap. izjednačavati. nedostatak hrane. nesrazme-ran. neravnomernost. a. asitija (grč. askeo) pisac pobožnih. ua. i sa jambom na završetku. pratiti nekoga. asistencija (nlat. isposništvo. assimilare) izjednačiti. asketski (grč. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. moguće. primati u se. (da) niko je ne čuje. syllogismos posredni zaključak) log. prisustvo glista u stolici. a-syndeton) pong. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). izjednačavanje. nevezanost. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). aso (fr. istrajnost. a-. asimpatija (grč. prilagoñava-ti. fiziol. asket(a) (grč. nemanje saučešća prema kome ili čemu. čeličenje. asindezija (grč. a-. prisustvo. asklepijadski stih četr. a-. pomoć. assaut. nalog za isplatu.ne. assignatio) d oznaka. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. syn sa. prisustvovati čemu. assimulatio) pretvaranje. juriš. asistirati (lat. napad. uputni-ca. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. asklepijadska strofe četr. ital. fiziol. a-. gladovanje) post. bez sveza. asli. ili izmeñu članova jedne rečenice. asimptota (grč. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. asistent (lat. asker) vojska. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. assalto) napad. pokajnički. vojnik. askesis) isposništvo. iz koga se ne može izvesti zaključak. ali se nikad ne dodiruju. asilabija (grč. vaspitni. isti. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. ash) pravi. askeo) učenje o askezi. zood. askeza (grč. assignatura) v. asignacija. sympatheia) nenaklonjenost. asiduitet (lat. asjeracija (fr. asindet(on) (grč. assimilatio) izjednačenje. licemerstvo. assiduitas) tačnost. asimfoničan. askariodoza (grč. postojanost. acieration) pretvaranje u čelik. asketos) isposnički. preobratiti hranu u organ-sku materiju. assistere) pomagati nekome u poslu. asimilirati (lat. asimetrija (grč. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. npr. asimetričan koji nema simetrije. bogougodan. zaista. asilogističan (grč. psih. revnost. dela. asketičar (grč. potpora. nejedna-kost. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). mestu ili načinu tvorbe). bubine. nejednovremen. asjeraža (fr. asketizam (grč. jednačiti. supši. vrednoća. marljivost. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. pr. chronos vreme) neistovremen. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. vrsta klasičnog stiha. a-. — (ali) Slušale je momče čobanine. asimptotičan (grč. asindet(on). verovatno. symptotos koji se ne poklapa) mat.

associatio) udruživanje. čežnja. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. astakolit (grč.ne. zla i opaka žena. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. lat. nedruštven. Convallariaceae. littera) pl. asonavca (nlat. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. zbirka razne robe iste vrste (npr. vid. usisač. tajni ortak. udisati. astakos rak. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. samoglasničko podudaranje. aspermatizam (grč. biranje. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. a-. neravnina. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. odabiranje. astatičan (grč. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. astr. pihtije. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. somnus san) med. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. reumatizma. neotesa-nost. aspic) kup. egipatska naočarka. izgovarati iz grla. asonanca. uvlačiti u sebe. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. asortirati (fr. aspergiloza med. v. associare združiti. krutost. ima ih više vrsta. assonantia) post. koji nema semena. bacakanje teškog bolesnika. asortiman (fr. odabrati stvari jedne prema drugima. vezivanje. fil. tvrdoća. izazove u svesti i neku drugu. asonirati (lat. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. oporost. asomatičan (grč. dobro znamenje. bunilo. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. špargla. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. biljka sa hrapavim lišćem. gledište. nepostojan) koji nema pravca. associe) drug (ili: ortak) u poslu. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. lat. onaj koji teži za nečim (položajem. u organizmu ljudi i životinja. udruženje. asperifolmja (nlat. as-6des koji oseća gañenje. assonantia) v. hladetina. strana nečega. aspiratio) gram. aspiracija (lat.) med. spojiti. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). assortissage) trg. uvlačenje u sebe. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. primiti za ortaka. društvo. aspirin farm. aspergioloza (lat. asparagus (lat. bog. asotija (grč. aspidos) zool. a. aspermizam. aspirata (lat. kada se pojavi. asperifolia) pl. aspergillus) med. asocirati (lat. uortačiti se. nepotpun slik. opre-miti. knjiga). spajanje. fig. žel>a za nečim. aspra (grč. aspermatičan (grč. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . udružiti. udi-sanje. asocijativan (nlat. asocijalan (grč. sa dahom. gram. aspermizam. nesanica. usisaljka. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. težiti za nečim. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. vezati. usisavanje. v. up. aspermija (grč. asocijacija (nlat. lat. rod biljaka iz fam. nepostojanost. aspermos) med. gram. aspida (grč. muz. pust život. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). člana. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. aspermatizam. asperitas) hrapavost. usisavati. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. para. \ asonancija (nlat. činovnički pripravnik. razvrat.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. rospija. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. muz. asocirati se združiti se. asomnija (grč. s hakom. aspirans) kandidat. raskalašnost. a-. aspirata se. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član.) v. koji ne može da izlučuje seme. ventilator. aspectus) izgled. asortisaža (fr. socialis) nedruževan. koji nadovezuje na nešto. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. gasa ili tečnosti. aspirare) tražiti nešto. bez odreñene orijentacije.) ned. izgovaranje s hukom. aspermičan (grč. sperma seme) med. suglasnici s dahom. associe en commandite) trg. med. asparagus) bog. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. aspermičan. asosje (fr. aspi's. astazija (grč. koji izaziva gañenje. asperitet (lat. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. aspirirati (lat. associare) pridružiti. težnja. asosje an komandit (fr. sisanje. ase prezasićenost) med. astatos nestalan. slično zvučati. grubost. asodična groznica groznica sa povraćanjem. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. astateo. aspirator (lat. zvanjem). zadrugara. oštrokonña. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. astasia) nemir. astatične igle fiz. surovost. fig. aspirant (lat. aspek(a)t (lat. a-somatos) bestelesan. aspik (fr. s dahom. aspermizam (grč. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. asoti'a) razvratnost. up. asocijalnost (grč. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. pojava. asolirati (fr. nazeba i sl. a-. guja otrovni-ca.

Astrea. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. asthenes) nemoćan. astro. asthenes. astrobolizam (grč. oblika zvezde.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. u obliku zvezde. logia nauka) ned. sipnja. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. npr. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti.) geol. asterizam (lat. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. astrobolismćs. a. a. uticaji. ret. astralit (lat. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. stylos stub) vrh. astrum zvezda. astragalizam (grč. uprava grada. duhovit govor. astigrafija (grč. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). piljak. posle svakog bacanja kocaka. up. nauka o asteničnim bolestima. a.ne. psih. astenologija (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astenična groznica živčane groznica. asteroeis) zvezdast. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. aetigmatičai (grč. aster. slabija no na ostalom nebu. asthma) sipljivac. srčanog. Ceres. asthenes. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. ipak kaže.). manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. dosetljiv govor. oronuo. asteničan (grč. telesnih osobina. asteroidan (grč. astenija (grč. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. astron. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. astragalos) kocka. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. fini ton u ophoñenju. astragal (grč. asty grad. asterismus. astron sazvežñe. astmatičan. astmatičar (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). grapho pišem) opisivanje gradova. astralna svetlost. lako zama-ranje očiju. zvezdan. makros dug. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. gledam) med. svet zvezda. zvezdano nebo. nemoć. astrafobija (grč. tj. v. vid) pl. stigma. geodezija. eterično telo čoveka. asterizma (grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. supr. nomos zakon) upravljanje gradom. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. asteizam (grč. male.(grč. grč. asteričan (grč. phobos strah) med. astheneia nemoć. smrt ili obamrlost od udara munje. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astralni duhovi. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. grupa zvezda. asteroidi (grč. astralni svet. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. gležnjača. zvezda. usled interferencija svetlosti. asty grad. drugo. alat. osobina nekih vrsta liskuna koje. oronu-lost. obruč. sunčanica. astma (grč. slab.) igra kockom. zvezdana svetlost. astilon (grč. kockanje. asty grad) velikovaroško ponašanje. preterano velik strah od groma ili grmljavine. npr. astinomi)a (grč. a-. skočna kost. astheneia slabost) med. teško i kratko disanje u nastupima. eidos oblik.. slab vid. astragalos kocka. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. udar sunčanice. npr. nadzor nad kućama. slabost vida. slabost. sjajan. zadevanje. služi za pravljenje raznih ukrasa. med. stigma bocka. astralni (lat.ne. telo bez zemaljskih. astralis) koji se tiče zvezda. steničan afekt. aster zvezda) fiz. aster zvezda. tuga. asteroeides) zvezdolik. zaptivanje. grañevina bez stubova. npr. Palas. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. grč. astigmatizam (grč. astralno telo. vrh. astrogeodezija (grč. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. Vesta i dr. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. u srednjem veku: pali anñeli. zadirki-vanje. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. astenopija (grč. astr. tačka) fiz. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. up. astenomakrobiotika (grč. zemlje i pakla. koji potiče od zvezda. uglañene radnja. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. zvezdast. asthma) med. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. zvezdani. po učenju okultizma. duše umrlih. aster) sazvežñe. orao vidim. asteriskus (grč. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. plane-toidi. koji potiče od slabosti. Juno. pun zvezda.ne. koji potiče od zvezda. astragal omanti ja (grč. asteismos utančan. astratija (grč. zvezdani. izbegavanje vojne obaveze. ned. 6 Leksikon . želudačnog).

kometa. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. zvezdozna-nac. dan smrti nekog svetitelja. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. ret. astron. astron) zvezda. astrofotometrija (grč. asumiti (tur. astrofit (grč. aetronomija. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astron. astrofizika (grč. assumtio) primanje. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu.) v kosmonautika. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. asura (tur. surdus gluv) zaglušiti. druga (minor) premisa u silogizmu. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. onaj koji se bavi astrotozijom. photćs. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. itd. astro. služba zvezdama. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. nemein upravljati. astrolatrija (grč. asumpsit (lat. astroteologija (grč. astron. asfalt (grč. rasrditi se. neku misao. nćmos. assouplir) učiniti gipkim. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astron. gnosis spoznaja. primanje duše na nebo. metron mera) zvezdomer. veličini nebeskih tela. astrometeorologija (grč. astrognost (grč. okretnim. asuplirati (fr. astrofizika. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astro. grapho) opisivanje zvezda. okamenotina u obliku zvezde. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. astrum (lat. astrum. zvezdočatac. astrofotografija (grč. paklina. astrodiktikum (grč. aetronomija (grč. azota i sumpora. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron. labi's držak. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. karakter) ukrotiti. uzimanje. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. asumirati (lat. asumcija (lat. astron. podneblje. astronomski (grč. assumere) preuzeti. astroskop (grč. assumptio. astrograf (grč. meteorolo-gia. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astron. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. asurdirati (fr. photćs svetlost. Ifthos kamen) zvezdast kamen. phos. astron. podelu na sazvežñe i nazive.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. hasimak) žestiti se. shvatiti.500. astrofičan (grč. pomešan sa krečnjakom. astrolog (grč. npr. primiti odgovornost. zakon) nauka o kretanjima. sik itur ad astra (lat. assumpsit) primio je na sebe. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. do časti. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. prav. astrometrija (grč. hasir) prostirač od rogoza. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astronom (grč. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. phytcn) zool. ublažiti (svetlost. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astroskopija (grč. ogroman. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. uzeti na sebe.) nauka o (nekom) uticaju na vreme.000 km. astrolabijum (grč. obaviti kakav posao i sl. astrometar (grč. vrlo velik. fil. položaja planeta. fig. astron. načiniti popustljivim. up. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). morska zvezda slična biljni. grč. astrologija (grč. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. tj. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrografija (grč. up. astron. slave (Vergil). astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . thećs bog. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. a-. asphaltos) hem. phos. dati blaži karakter. astronautika (grč. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astron. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astron.) veština posmatranja zvezda. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. poznavanje) poznavanje zvezda. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. 149. umeriti. astro. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astrosofija (grč. tj. astro. astrolit (grč. tj. uzeti k sebi. astron. zeml>ina smola. v. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. astronomia. astron. srditi se. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. assourdir. astromavtija (grč. astron. slomiti (volju. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. upotrebljava se za astrognozija (grč. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. Sunčanih pega itd. astron. razumeti. slik. glas). strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. fil. lat. naročito astrofotografijom.

tj. srodnici po uzlaznoj liniji. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. geogr. ataširati (fr. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. attacher) pridati. duševno spokojstvo. Atena (grč. med. attache) na rad dodeljeni službe-nik. otuda: učeno društvo. atanatizam (grč. napadanje. atheos bezbožan) bezbožnost. zaštitnica junaka i gradova. navala. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. ublažavati. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. po staroitalijanskom načinu. atambija (grč. attemperare) umeriti. atavistika (lat. nem. a tempo). neustrašivost. atelje (fr. ataman-v. onaj koji ne veruje u postojanje boga. napasti. viša škola. „besenča-ni". koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. atakirati (fr.asfaltirati 83 ataman (rus. ascenzija (lat. neposredno veži. skia senka) št. askos koža) ned. ataktičan (grč. ataumazija (grč. primamiti. obamrlost. vajara. atavus napredak) sličnost sa precima. naročito grada Atene (Atine). amovi. lekara i dr. polumrtav. ascensor) v. ataka (ital. odan čovek. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atanazija (grč. attaquer) napasti. vreñati. napadati. 133. Ateneum (lat. tačno po taktu. divim se) nečuñenje ničemu. asfaltirati (grč. a tempore) upravljati se prema vremenu. ateknija (grč. atelier) umetnikova soba za rad. najviši stepen nesvestice. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. spopadati. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. utišavati. mat. atelija (grč. neiznenañenje. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. ateist(a) (grč. duševni mir. nekog poslanstva. penjanje igrača na konopac. po legendi nikla iz njegove glave. ascenzor (lat. pokušati) protivpravan napad na život. dedovi. nepravilan. uzdizanje. ataraksija (grč. npr. navaliti. nadmoćnost. pradedovi. nagrizati. radionica slikara. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. ascendencija (nlat. penjanje. asfiksija (grč. preci kao rodi-tell. a-thanatos besmrtan. attentatum od attentare. naročito konjice. ascendentes) pl. zločin. atak. nemanje dece. attaccare. ascites (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). asanzer. atemperirati (lat. nepravilnost. nasleñe. voj. a tempo (ital. zavoleti nešto. ateizam (grč. udariti na nekoga. kozački harambaša. atavistički (lat. thaumazo čudim se. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). utišati. besciljnost. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). drhtanje. kći Zevsova. stanje bez strasti. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. obamro. a tempera (ital. ra-stenje. ataxia) med. ascendenti (lat. obično u činu pukovnika. . npr. udar. prav. napad neke bolesti. osobina predaka. a-. prema prilikama. dodeliti na rad. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. up.sphyktos) ned. ataše (fr. necelishodnost. up. med. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. napad. atentat (lat. astr. osloboñenje od poreza i državnih nameta. uzilaže-nje. polet. athambfa) neplašljivost. nosos. zločinački napadaj. atanizam (grč. koji je u dubokoj nesvestici. uzlazna linija srodstva. ataksija (grč. neizmerno bogatstvo koje je. ataktična groznica. topovski pribor. (kod Rimljana: Minerva). penjanje. zaprežni pribor. atheos bezbožan) bezbožnik. Spasovdan. a tempera) slikati vodenom bojom. ataraxia) fil. spopasti. a-. naviknuti se na nešto. atalsko blago ogromno. juriš. kod vojske. privrženik. brak bez poroda. boginja rata. fig. attacca) kuz. a-. athanasfa) besmrtnost. a. askites tj. attaque) voj. pre naše ere. napadati. umeravati. napredovanje. atanatizam. zaštitnica umetnosti i veština. neuredan. boginja. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. asciji (grč. najedati. asfiktičan (grč. ateleia) besvrhnost. uzlaženje nebeskog tela. atemporirati se (lat. (fr. hetman. bezbožništvo. naročito ženskih. atanatologija (grč. trbušna vodena bolest. ascendentia) prava. suprotno: des-cendenti. ravnodušnost. ublažiti. imanje ili čast nekoga. at (tur. atelaža (fr. astr. uzlazak. uzlazak. Vaznesenje Hristovo. fig. attelage) zaprega. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). attemptare napasti. ustati otvoreno protiv koga. sphyxis bilo) med. athanasfa besmrtnost) v. fiz. pretežnost. neurednost u toku bolesti. u pravi čas. ascensio) penjanje. muz. a-taktos) neureñen. Athena) mit. atavizam (lat. prilagoñavati se duhu vremena. neumrlost. at) konj. atanizam.

atletske igreboračke igre. po Platonu. neve-štost. dizanje tereta i natezanje konopca. pristanište. Atlant (grč. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. Atlas) ark. atestacija (lat. attestatio) overavanje. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atehničan (grč. potvrdu. ležalo u Atlantskom okeanu. teška atletika rvanje. adijater-man. nespretan. atest. proglašenje nevažećim. atlotet (grč. veoma jak i lepo razvijen čovek. atman) dah. aterman (grč. rvač. uverenje. jednog lekara). atticus) svojstven atičkom duhu. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. thermaino) fiz. veoma snažan. nazvan po džinu Atlasu koji. atestirati (lat. a gesta t. rñava probava. v. atička duhovitost i dosetljivost. neupućen. poništavanje. atest (lat. atentata krimina (lat. atehnfa) neumešnost. koji pripada planini Atlasu. potvrñivanje. prvi vrat-ni pršljen. fig. atestat (nlat. atehnija (grč. napadati. atmijatrija. nevičan čemu. ital. pokušani ali neizvršeni zločini. atika (nlat. atipija (grč. lišiti koga grañanskih prava. athetesis) odbacivanje. pristati. planina u severozapadnoj Africi. v. nespretnost (npr. attitudine). Atlantik ' (eng. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. napasti. po grčkoj mitologiji. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. princip sveta. životni dah. atentator (nlat. aterisaža (fr. a-. lepo i pravilno razvijen. izvršiti zločinački pokušaj. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atmis. atmijatrija. uverenje. skakanje i dr. mor. atterage) mor. »tipičan (grč. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. pristajanje. atička so duhovit i fini način izražavanja. titan koji. atlantski (lat. pršljen-nosač. atmis. koje su mnogo negovali još i stari Grci. priteri-vanje obali. prav. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. po verovanju starih Grka. spuštanje avionom. laka atletika trčanje. ne popggovati. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. ateteza (grč. a-theoretes) koji ne zna. koji ima osobine jednog atlete. stva. koji odstupa od utvrñenog obrasca. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. ia-treia lečenje) med. attica. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atentirati (lat. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. ponašanje. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atletika (grč. uglañen. ateramnija (grč. spustiti se avionom. Atlas. borac.atentator 84 atmidometar atitida (fr. divov-ski. trg. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). atlanti (grč. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. znat. attikismos) atički način govora. svedodžba. posvedočiti. teško varenje hrane. položaj. geogr. aticizam (grč. atmidos para. svedodžba. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana.) med. ukidanje. u indijskoj fil. sjajna svilena tkanina. u baletu: stav na jednoj nozi. atehnikos) neiskusan. izdati svedodžbu. bacanje. nepravilan. ateraža (fr. duša. atmidijatrika (grč. atički (lat. attique) ark. . pesničenje. Atlas) mit. uverenje. obali. pravo ja. atletski (grč. tanan. Atlas) mit. svedočanstvo. pismena potvrda. stav. mor. v. dosetljiv. držanje tela. tj. attestari posvedočiti) pismena potvrda. atmidijatrija (grč. prezirati. a-. aterirati (fr. atterir) avij. nasrnuti na tuñe pravo. teramnos tvrd) med. uzor) med. Atlantida (grč. poništaj. čovek koji se bavi atle-tikom. aeroplanom ili balonom na zemlju.) neuredan. sletanje. athletike) skup viteških narodnih igara. duhovit. attentata crimina) pl. duša sveta. oko 9000 godina pre njega. atlete (grč. priploviti obali. pa potonulo u more. aeroplanom ili balonom na zemlju. mesto pristajanja. typos oblik. plivanje. atmidometar (grč. zapadnoafrički. pristan. priterati zemlji. neumešan. čast ili imovinu nekoga. nepravilnost u razvoju neke bolesti. Atlas) geogr. v. Africi. ateoretičan (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. fr. atimija (grč. nevešt. a-. atimirati (grč. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. attitude. Atlas (grč. overi-ti. attestatum) v. attestari) potvrditi. hodanje. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". sime. atman (ind. atterrissage) avij.: duša. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. otuda koji pripada Zap. atlas (grč. Atlantic) Atlantski okean. velik i snažan. atlanticus) gorostasan.

klonulost. fig. atmosphaerilia) pl. niska ostrvca. ato di kaden-ca (ital. umoran. atmosferografija (grč. nedeljiv.) fil. čin. sneg. atomizam (grč. supr. a-. atmos. elektricitet. primamljivost. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atomizacija (grč. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atolmia) strašljivost. atomistika (grč. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija).: repulzivan. o pretvaranju vode u paru. atomologija (grč. atmologija (grč. atocije (nlat. nesposobnost rañanja.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atomologija.000 km debljine. pojava. neplodan. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. attractibilitas) privlačljivost. atmos. metron mera) v. atmos. atomističar (grč. nepriličan. up. najsitniji delić nečega. atopičan (grč. skopeo gledam) v. prstenastog oblika. atopos) koji nije na pravom mestu. atrabilitas) med. ato (ital. žućkasti kristali gorka ukusa. atmometar (grč. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atmos. v. lečenje pomoću pare. kukavičluk. atmos. atonon) gram. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). up. a u praksi te dve atmosfera znače isto. stratosfera. atokos) ned. fiz. gram. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. malaksalost. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. padavine: kiša. atocia) pl. atocija (grč. atolmija (grč. alfa-čestica. 2. reumatizma i dr. naročito komada za pevanje. atmis. atmosferski elektricitet v. sve do početka XX veka. atonifikacija (grč. atocija. attractivus) privlačan. žutica. sphaira lopta) vazdušni omotač. atraktibilan (nlat. ono se sastoji iz progona i neutrona. pristalica atomizma. v. up. atmidometar. neplodnost. što iznosi oko 1. agonija (grč. atmosfera (grč. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. protivrečnost. slabost tela. logia) fiz. atmosferilije (nlat. nenaglašen. neutrona i dr. rasparčava™. atofai hedg. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atomos. koja su postala usled naslojavanja korala.) bezglasan. lečenje inhalacijom.) kol. agonija (grč. atoli (mal. malaksao. omlitavljenje. at-mijatrika. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atraktibilitet (nlat. grad itd. rasparčavanje. elementa za koji se. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. bojažljivost. atto) poz. atraktivan (nlat. uspavlji-vanje.) koji se tiče atoma. atomska masa fiz. tj. atomos nedeljiv) 1. fenilhinolin-karbonska kiselina. atom. lat. attractibilis) privlačljiv. up. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. troposfera. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. atmosferologija (grč. fig. mlitavost.) fiz. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. fiz. atonia) bezglasnost. atmidoskop (grč. razdvajati u sitne delove. jalov) med. završetak muzičkog komada. up. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. neobičan. bilis žuč. atonon (grč. atopia) nepristojnost. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. odnos atomske težine prema gustoći. volumen zapremine) fiz. nenaglašena reč. veoma sitan. veoma sićušna stvar. atonos olabavljen. nlat. nepriličnost. logia) nauka o atmosferskim pojavama. primamljiv. atraktoran (nlat. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. najmanji delić hem. atra tamna. med. atrabilitet (lat. attractorius) privlačan. deutrona. atoksičan (grč. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . neotrovan. sphaira. lat. logia) nauka o isparavanju. atmidometar. atom (grč. razdvajanje u sitne delove. sphaira. fig. atomizirati (grč. atmijatrija (grč. privlačnost. facere činiti) med. primamljiv. atonija (grč. slab.) fig. a-tokos koji ne raña. atmosferski (grč. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. parnih kupatila. atoničan (grč. jezgro ima isto tako složen sistem.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atomvolum (grč. atomos. atomski (grč. atmos. kadencom. hevisajd. nauka o atomima. atomistika. nenaglašenost. mlitav. čep. atmis. atto di cadenza) muz. gram.) filozof.) fig. mislilo da je nedeljiv.033 kg na 1 st . atmidijatrija. klonuo. iatreia lečenje) ned. atom. atokija. crna.

fr. n. sredstva za izvlačenje. augmentativ (nlat. kakvo ća. bezdlačan. atropos) hem. augmentacija (lat. astmatič-nih. stvar koja privlači. pripisivati) svojstvo. auguriozan (nlat. zove se i tirkiz. augurij(-um) (lat. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. prednji deo hrama. dodavati. kod grčkih i staroindijskih glagola. koja izvlače gnoj). atribucija (lat. auguralan. obeležje. (za razliku od deminutiva. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. koji vrši službu atributa. kurjača. primamljivati. obrazuju prošla vremena. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. atricija (lat. atrahencije (lat. pojačavanje. predskazivati. up. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. umnožavanje. privlačna sila. attractio privlačenje) privlačnost. atrium mortis) predsoblje smrti. mesec žetve. predmetak pomoću koga se. znamenje. tih. povećava™. užas. vinika (veoma otrovna biljka). atrocitet (lat. nedostatak prirodnog otvora. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. predznaci (ili: vesnici) smrti. ojedenost kože. tumač znamenja. augmentirati. augmentatio) umnoženje. atributivan (nlat. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. kućetina. atremičan (grč. attributum. attribuere pridava-ti. arthron zglob. tome sečenje) med. volina itd. povećati. Her-kulo očistio za jedan dan. srčano pret-komorje. augurirati (lat. augmentum) povećanje. neumitan) vot. npr. up. augirati. atremograf (grč. trophe hrana) zakržljao. atrofičav (grč. auge sjaj. pojačanje. kolovoz. u kojoj je bilo 3. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. beladona. attributivus) koji se odnosi na atribut. pravo. attrahentia) med. čvrstina. .: kontricija). dodati.: repulzija. otok) med. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. atrihičan (grč. koji umanjuje i slabi osnovno značenje.ne. atrihija (grč. slab. e. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. nepokretan. svire-post. bitna. predskazivački. auguralan (lat. nadležnost. strogost. nepomičan. broju i graji ptica. augirati (lat. dodatak. 2. dodavanje. operativne otvaranje zgloba. med. Augije (grč.) koji nema kose. očnih i spazmodičnih oboljenja). zanimljivost. atribut (lat. dvorana za primanje posetilaca. predskazi-vanje. a. auguriozan. arthron zglob. atronin (grč. augmentare) umnožiti. velebilje. piroksen. uvećavanje. osmi mesec u godini. atro-fija kod odojčadi. trenje. umnožavanje. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. fil. pojačavati. prividno kajanje. augere) v. miran) miran. gatar. povećanje. augur. pouzdanost. mršavost) usled slabe ishrane. pre n. mršav. attritio) med. phyma izraštaj. predznak. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. ath. npr. fig. strahota. nedostatak kose. povišavati. surovost. ojedanje. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. atremeo ne dršćem. up. med. Augeias) mit. dlaka. atrocitas) grozota. atremes koji ne dršće. attrahere) privlačiti. prorok. kralj u Elidi. bledozelen dragi kamen. loviti ca. predskazivač. zrak) min. znak. kataralnih. počasno ime rimskih careva. bezdlačnost. tresis bušenje) med. augustus uzvišen) 1. augur (lat. magne-zija. kosa) med. auguralis. umnožavati. dodatak. gram. pod adh-. august (lat. atrezija (grč. sušenje. neustrašivost) mirnoća. thrix dlaka. gram. auguriosus) v. atrofima (grč. pogoršanje bolesti. a-. augural) proročki. kopnjenje. a-. cenu. melemi (npr. po Spinozi). a-. nemilost. mir. predsrñe. trepho hranim) med. sastoji se iz silicija. naslućivati. atropa (grč. prirapggaj. trajna osobina nečega. atrij(-um) (nlat. — 14. slutiti. čiju je štalu. privlačan predmet. sasušivanje. suv. cacynieH. paskvica. dlaka. atremia nepokretnost. koji se ne koleba.). npr. avgust. 31. augment (lat. atrepsija (grč. atrofija (grč. augmentativum) gram. zabava. e. pojačati. ne uzrujavam se. atropos neotklonjiv. mekani otok zgloba. up. augmentirati (lat. uvećanje. atrahirati (lat. konjić). supr. atrofija. atrotomija (grč. atrijum mortis (lat. znamenitost. augnt (grč. pogañač. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. oznaka. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. mir.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. med. uzajamno privlačenje.v. gvožña i kreča. atremija (grč. odlučnost.

onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. sudska sednica. pepevanje) čuz. srčane. auktoritate kuratoris (lat. proba glumca. med. javno nadmetanje. prostrana dvorana. čuvenje. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. aura vitalis (lat. zborio mesto. aula) dvorište. aula (grč. slušalica za gluve. saslušavanje. hrabro. predvorje. audire čuti. auktor delikti (lat. velika slušaonica. aule lat. hrabrome pomaže sreća. auctionis lege) putem javne prodaje. audire čuti. zlatni. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. audacem fortuna juvat (lat. tj. vrsta nemosti. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. nuz. uzvišen. a uso) trg. auxesis rast. auditio) čuvenje. učenje o milosti sledbenika sv. auratura) pozlata. vinovnik krivičnog dela. augustinijanizam teol. auletika (grč. audifon (lat. zavesa. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. aurum zlato. audacitet (nlat. nebo. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auleum (lat. auksometar (grč. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. audacem forturia juvat) poet. ćilim. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. pregaocu bog daje mahove. audacitas) srčanost. probio pevanje. frulaš. tj. augustus (lat. mirisan. auditor (lat. ročište. protivna strana. mutus nem) ned. osvećen. slušanje. auxsesis) ret. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. audientia) zvaničan prijem. redovnom roku. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). metron mera) med. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aurarius) koji se tiče zlata. audion (lat. audače (ital. auletes) svirač u frulu. metron mera) opt. auletike) veština sviranja u frulu. unca. audimutizam (lat. množenje) biol. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). opernog pevača. pevanje uz pratnju frule. auditus (lat. auctionari) trg. audace) «uz. aula dvor.) muz.. čulo sluha. veličanstven (pridev rimskih cezara). augustus) svet. Augustina. auksin (grč. nauka o pevanju uz pratnju frule. up. slušati. učionice. naročito pozorišta. auxiliaris) pomoćni. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. auratura (lat. prav. kad čovek normalno čuje. pregalaštvo. aulodika (grč. prodavati nad-metanjem. saslušanje. auksanomstar (grč.) kec. auktor (lat. pomažući. prestupa. grč. aulizam (lat. svirača i dr. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. javnim nadmetanjem. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. up. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. aukseza (grč. porast (ili: napredovanje) bolesti. grč. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). smelost. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. sudnica. auctoritativus) v. licitacija. aukcionator (nlat. phone glas) med. po običaju. držati licitaciju. aulet (grč. aura popularne (lat. pozlaći-vanje. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). slušaoci. baldahin. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). audiometrija (lat. . grč. ko sme taj i uspeva. javna prodaja. slušni. smelo. aura popularis) naklonost svetine (nestalna).augustinizam 87 auratura a uzo (ital. nlat. aukcija (lat. carski. aulodija (grč. auktoritativan (nlat. probio sviranje. aukcionirati (lat. aura vitalis) životna snaga. auctoritate curatoris) prav. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. auditivni tip psih. životni dah. aukcionis lege (lat. zasedanje. aura (grč. auditivan (lat. audiometar (lat. dvorski život i običaji. ode pesma. auxano umnožavam. audijatur et altera pare (lat. hrabrost. slušalac. sonometar. auleo sviram u frulu. audire čuti. audijencija (lat. auditorium) slušaonica. de auditu (lat. auraran (lat. auditorij(-um) (lat. naročito biljaka. auctor) v. dvornice) dvorjan-stvo. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). autoritativan. ulagivanje. auctor delicti) prav. vojni sudija. sudija koji saslušava) vojni islednik. svečana dvorana univerziteta. laskanje. auctio) trg. čujni. audicija (lat. auns (eng. auksilijaran (lat. aura) prijatan vazduh. javno prodavati. aihapb uvećavam. audire čuti. a ne može da govori. auleum) prostirka. auditor slušalac. ounce) v. plaćanje menice o normalnom. auksilijarne trupe pomoćne trupe. aulos frula. autor. prijatan povetarac. auditus sluh) slušno čulo.

sub auspiciis) pod okriljem. auscultans) slušalac. up. živeo u pliocenu. aurum) zlato. facere) potvrditi. autarhija (grč. aut — aut (lat. auriskop (lat. tj. authentikos pouzdan. Aurora) mit. out) sp. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. skopeo) med. istodnevni. auscultator) v. autemeron (grč. fig. spoljašnje uvo. aigšp zlato) hen. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. namestiti (stan). znak. . koji sadrži u sebi zlata. zlatan. krug oko glave svetaca. prisluškivati. auriscalpium) med. fig. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). musis amica) zora je prijateljica muza. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. pod zaštitom. ital. Aurora (lat. pomoćni sudija bez prava glasa. emera dan) med. auriga (lat. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. veka do 1938. australis južni. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. „ko rano rani dve sreće grabi". autos sam. Australazija Indijski Arhipelag. proricati. osluškivanje. auri sakra fames (lat. autarkija (grč. „Vozar" (sazvežñe). početnik. završni glas. vrhovna uprava i zapovedništvo. archo vladam) samovladar. autemeran (grč. zadovoljstvo samim sobom. grč. lat. iskititi. auripigment (lat. autevtikum (nlat. aurikula (lat. auskultator (lat. Auslaut) lingv. augur. austromantija (lat. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. up. phobos) mržnja na Austriju. med. srećan početak. despot. aut (eng.) samovlada. auscultare) slušati. aureola (lat. zaštitnik. udesiti. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. auspeks (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. original. auricula) uvence. auspicium. bubanjsku opnu. australopitek (lat. autarh (grč. australis južni. znamenje. jutarnje rumenilo. deo uva za vešanje obodaca. auris) lekar za uši. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. steto-skopa. autarkeia) dovoljnost samom sebi. auripunctura) ned. žut ili crven mineral arsenov sulfid. okrilje. auskultant (lat. up. overiti. authenticum) izvorno delo. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. o. moć. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. aurozan (lat. uživanje u samom sebi. uvce. autentificirati (grč. velik ugled.) ned. sub austt-cčjus (lat. auris uho.. auskultirati (lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. aurora (lat. odvratna žudnja za zlatom. samodržac. aurora) zora. apsolutizam. stoffa materija) opremiti. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. znat. australopitek (lat. aut — aut) ili — ili. auscultatio) ned. samodrštvo. sogopa) svetli venac. aureola tj. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. astr. istok. trg. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). ausštafirati (nem. auspicij(um) (lat. grč. auskultator. aureatus) zlatan. sudski pripravnik. zadovoljstvo samim sobom. bez uvoza sa strane. aurikularan (nlat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. auskultant. auskultacija (lat. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. austrijacizam (nlat. minñuša. pokrovitelj. aurum) zlatovit. kašiči-ca za uvo. grč. prvobitni.aureatan aureatav (lat. aurist(a) (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. aurum. kao uvo. aurum (lat. sreća. odličan. aurora muzis amika (lat. god. pigmentum) mm. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. Austria. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". auriformis) uvast. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. autadija (grč. pomoću stetoskopa. aus iz. auriskalpijum (1. ubod u bubnu. auripunktura (nlat. ušna školjka. auriga) kočijaš. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. auslaut (nem. austrofobija (nlat. auriforman (nlat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. authadeia. prav. slava. authentica) pl. aurin (lat. autentikum. pod pokroviteljstvom. aurora. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. ispitivati šum pluća slušanjem. kraj reči. zaštita. auster južni vetar. samostalnost. ušni. autevtike (nlat. apsolutist. koji prolazi još istog dana. auspicirati (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. originalni spis ili dokumenat. u obliku uva. fil. up. sjaj. vlast. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. autos sam. authadia) samodopadanje. prav.

računa se u korist protivnika. (grč. eng. autokar (grč. stena). učenje o samodeterminaciji. izvorni. pisac autobio-grafije. fr. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. lat. autovakcina (grč. nlat. gamia) bog. graphikos) svojeručan. autožir (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autogramma) v. dromos put) automobilske trkalište. samooploñivanje kod biljaka. autografski (grč. autodeterminizam (grč. autos. autos. verodostojnost. izvornost. pod uticajem želudačnog soka. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. samovarenje. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autodafe.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. autogram (grč. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. proučavam) samouštvo. pravi. umnožiti. eng. autobus (grč. auto-dres (grč. autos. toxikon. didakso. tj. autćs. ili da. nezavisnost od drugih. gyros krug. samooprašivanje. sam sobom. kata-luo drešim. lat. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autobiograf (grč. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autos sam. dynamikos moćan.(grč. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). autoerotizam (grč. autodidakt (grč. autografirati (grč. izrañen putem autodafe (port. autentičnost (grč. autizam (grč. autobiografija (grč. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autos sam) psih. auto (grč. bezbožnika. autos. autos.: alogen. omnibus svima) automobil-omnibus. auto-de-fe) v.) samoživotopis. lat. omnibus. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. autos. istinit. autogen. autografija (grč autos. autentikos) istinitost. autogonija (grč. autobaza (grč. up. bilo da priča samo svoje doživljaje. authentikćs) zakonit. actus fidei) jeretički sud. učim. autos. lat. fr. autokefalan (grč. supr. dress) odelo za automobiliste. gnosis) samoispitivanje. ital. autos.) samostalnost. jak) koji dejstvuje sam od sebe. umnožavati. autodrom (grč. autokataliza (grč. autos. autodefe. autos. izvršenje inkvizicijske presude. svojeručan potpis. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. digestio va-renje) fkziol. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. izvestan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem.) uobičajena skraćenica za automobil. poznavanje samog sebe. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. gignomai rañam) biol. autodinamičan (grč. autoinfekcija (grč. autos. infectio zaraženje) med. sag. autogram. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autokefalnost (grč. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autćs. autos. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autos. autogol (grč. bios život. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. pravovažnost. auto-da-fe. lat. auto-garaža (grč. grapho. autos. autos-didaktos) samouk. mašina za umnoža-vanje rukopisa. verodostojan. autentičan (grč. autografomanija (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. ličnosti i ideje. autos. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autogamija (grč. lat. nepatvoren. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autograf. autoklav (grč. autodidaksija (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. naročito u crkvenom pogledu. determi-nare opredeliti. grapho pišem) samoživotopisac. autografskog mastila. autos. kephale glava) samostalan. autointoksikacija (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. samo-. autos. putem razumne volje. nezavisan. lat. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autodikija (grč. eng. svojeručno napisan. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autodigestija (grč. vežbalište (ili: put) za automobile. svečano spaljivanje jereti-ka.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. odrediti) fil. in) med. pravovažan. razmekšavanje organskog tkiva. eros ljubav) psih. autograf (grč. nepatvorenost. auto. v. posle smrti. autos. sam svoj. din. autognozija (grč. autodefe (šp. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). basis) prostor za smeštaj automobila. autos. autos. autos. autos.

auto-strada.) neograničena vladavina. maomai tražiti žudeti) fiz. autos. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. autonoman (grč. autokrat(a) (grč.) pril. autos. automatija v. autos. pronalazač. temno sečem) med. autos. Rembrant. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. hem. zvekan. autoptički (grč. autos sam. moć) samodržac. autos sam. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. fr. grapho) pskh. samouprava. autopsija). slobodan. v. motorni čamac. auteur) pisac.) v. lično iskustvo. tako reći. nafta ili elektricitet. logia) ret. 90 autorizirati automacija (grč. maomai. pascho iskusim. fil. autokratizam. up. auto-riser) v. up. ovlašćivanje. fr. lat. npr. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. autorisation) ovlašćenje. za razliku od slikovitog. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autopatija (grč. automahija (grč. morfogeneza. samodržački. politička nezavisnost. portrait slika ličnosti) um. autos. samo gledanje. automatika (grč. samokretljivost. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). puška. sistem apsolutističke vladavine. automatizacija v. lično posmatranje. baino idem) med. naučnog ili umetničkog dela. opsis gledanje.) u gospodarstvu neograni-čen. med. aparat za sterilizaciju lekova. samostalnost. besvesnik. (Najpoznatiji: Rafael. automobilizam (grč.) onaj koji tera automobil. automatizirati (grč. začetnik. kratos vlast. autoliza (grč. autosomnambulizam. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automatizam. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. nož. putovanje automobilom. go-spodarenje razuma nad čulima. fr. kišobran. autos. mehanički. autos. automatograf (grč. autopsija (grč. autos. mišljenju i pisanju). automatija. lišiti samoradnje. mahinalan. vutomorfoza (grč.). automatiser) pretvoriti u mašinu. samovladar. naučenjaka. vladanje sobom. neograničeni vladalac ili gospodar. odobravanje. autos. autoportret (grč. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. up. automobilist(a) (grč. lat. automobilski sport. autos sam. sprava koja. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. putem otvaranja i pregleda leša (ua. 1ub rastvaram) samorastvaranje. tvorac nekog književ-nog. automatos) samokretan.) pristalica samouprave. autonomos) samoupravni. auctor tvorac. vladanje samim sobom. samokret. automacija. autonomija (grč. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autokratija (grč. auto-put v. autoniktobatija (grč. samokretanje. med. vaga. ocenjivanje samoga sebe. samostalan. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. fr. pregled. već čisto fiziološkim uzrocima. autologaja (grč. autokratski (grč. autolitotom (grč. autokritika (grč. na osnovu ličnog posmatranja. odnos prema samom sebi. med.. sopstvenim očima.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. Papinov lonac. autor (lat. pristalica samozakonodavstva. koji radi automobile. tj. Tintoreto i dr. mobilis pokretan. umetnika. automatos koji se kreće sam od sebe. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. tj. kritike) samokritika. autopt (grč. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. auktor. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. nomos zakon) samozakonodavstvo. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. automobil (grč. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. puh. auctor. h'thos kamen. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autonomist(a) (grč. autos. autonomni nervni sistem v. autoptes) očevidac. Tici-jan. auto. koji sam od sebe radi. slika. fig. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. autos sam. bezvoljnik. automat (grč. auctor tvorac. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. morphe oblik) biol.. augere. pri čemu ne dolazi do truljenja. autorizirati (lat. učiniti da neko radi kao automat. autorizovati.. autokratizam (grč. up. autos. hirurških instrumenata i dr. fil. autonomfa. autopadeia) sopstveno osećanje. autos. 2. stvarni govor. postupaka. samostalnost. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). životinja (kod Dekarta). automatos) nauka o samokretanju. automatizam (grč. samodrštvo. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. tvorevina. biće koje nema duše. nyktos noć. odobrenje. viñenje) 1. autorizacija (lat. lat. koji se bavi automobilom kao sportom. automatski (grč. glu-pak. teranje automobila. fr. . za čoveka: onaj koji liči na stvar. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. vegetativni živčani sistem.

ital. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autoniktobatija. autos. samoubistvo. ugled. choreo idem.. 2. phonos ubistvo) 1. autoskopija (grč. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autos. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autorotacija krila aaij. samoobrtanje. nadmoćnost (duhovna. pa se. thećs bog) obožavanje samoga sebe. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. samolečenje. pozvan. autoterapija (grč. ugledan. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. je to rekao". nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autotrofija (grč. autotomija (grč. tome seći. opunomoćiti. trophe hrana) koji sam sebe hrani. hipnoza. autohorija (grč. lat. autćs. autćs. npr. smatranje sebe samoga bogom.) biol. autoritativan (lat. autosomnambulizam (grč. npr. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autos. nadležan. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. tj. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. haima krv. autotipija (grč. autohipnoza (grč. pod heterotrofai. lat. autofonija (grč. autofonija (grč. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. supr. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. autostabilnost (grč. samoubećivanje. v. autofagija (grč. nepomičan) fiz. skopeo gledam) v. autćs. up. autćs.) ovlastiti. therapeia lečenje) med. autorizovan prevod. autoseroterapija (grč. ljubav) samoljublje. novija fak-similna izdanja. lat. i njihovo umnožavanje. autotip (grč. lat. autćs sam. npr. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. therapefa. autć-chthon) prastanovnik. auctoritas ugled. autos. up. autohton (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. physis priroda. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autoritš) 1. uticaj. neograničenost. autoshedijastički (grč. tvorac. ned. improvizirano. uticanje na samoga sebe. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autos. philia naklonost. phone glas) 2.. čak kad su i pogrešna. zaljubljenost u samog sebe. sticanje pogrešnog. priznat stručnjak. autotrofne biljke bog. priznata veličina (u nekoj struci). autohemoterapija (grč. auctor. somnus san. therapeia) med. Pitagora. prvi otisak. omotaju elastičnim vrpcama. starosedelac uroćenik. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. lat. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autotelija (grč. automatsko održavanje stabilnosti. mršavljenje usled šećerne bolesti. up. auto-teles nezavisan) samostalnost. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autos. odobri-ti. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autohirija. autotransfuzija (grč. suggerere uli-ti kome što u glavu. autoritet (lat. transfusio pretek) ned.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autćs. ljubav prema samom sebi. therapeia lečenje) ned. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. obrtanje krila oko vertikalne ose. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. moralna. merodavan. he-mitipija. . autos efa (grč. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. na brzu ruku. rasprostirem se) bog. pravna). kod zapaljenja plućne maramice itd. serum) ned. autos. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos sam. od vrha prstiju. autosugestija (grč. tj. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. heterotrofija. auto-strada (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autoteizam (grč. autćs. kod akrobatskog leta „kovit". prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. stabilis čvrst. fr. kad gušter žrtvuje svoj rep. zakonita vlast. autos. zakon koji je na snazi. autotrofan (grč. psih. ambulare hodam) med. lat. autćs sam. autćs sam. npr. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autofnlija (grč. v. neuslovljenost. autopsija. autos. takve su. autohirija (grč. alotro-fija. rotatio okretanje) samookretanje. fr. hemigrafija. jedenje samog sebe. autos sam. autos. autofizioterapija (grč. epha) „on. pozivajući se na autoritet učitelja. autćs. autorotacija (grč. phagefn jesti) ned. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno.

auto-chthonos) uroñen. up. i afilijacija (nlat.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. samobitnost. affectuositas) usrdnost. lingv. afetuozo (ital. prenemagati se. nego i ce svojim putem. nešto veliko. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. usiJ njenje. supr perihel(ijum). affectus. afereza (grč. ačiti se. nemoć (ili: nemogućnost) govora. prirodnost (u govoru). bolno. skidanje) gram. fr.). aphe dodirivanje) lingv. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afetuozisimo (ital. primanje u neki red . mržnja na ljude. afektacija (lat. med. koji je po strani. a-. vrlo osećajno.) v. afel(ijum) grč. nemogućnost gutanja hrane. afektivnost (lat. prvi slog. osećajan. a-. usinovljenje. affec-tueux) usrdan. zamršena stvar. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. čuvstven. afektirati (lat. tužno. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. svaki utisak na telo. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. pretvarati se. affectio delovanje) izveštačenost. naročito na račun države. poklon i sl. outsider) onaj koji je izvan čega. auf) predl. veoma strasno. afer d-oner (fr. a-. starosedelački. aphesis) lii™. up. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. affabile) muz. autohtonija (grč. afektuozan (nlat. aficiranje. velika naklonjenost. affectio uticanje) naklonost. afektivan (nlat. afamiran. aut Caesar. afine (lat. affidavit) mor. vazal. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afefobija (grč. dvoboj. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. affiliatio) usvojenje. kla-dilac koji se kladi nasumce.. med. fig. afazija (grč. sukob. affidatus) klevetnik. umiljato. aut nihil) ili biti Cezar. bolest. spor. affigere pričvrstiti. parnica. arb od. affectivus) uzbudljiv. affettuoso) muz. psih. obolelost. ili ne biti ništa.) onaj koji ima ili pravi afe-re. na. afidavit (lat. praviti se. autsajder (eng. affaire d'honneur) stvar časti. prenemaganje. jednostavnost. afektuozitet (nlat. strasnost. strasno. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). zanemelost od užasa. uzbudljivo. aferaš (fr. uroñenički. neprirodnost. phasko govorim) med. nedostatak očnog sočiva: up. mlaćenje. afazičar (grč. samobitan. stanje razjare-nosti. auto-chthon) prastanovništvo. dodatak korenu. plašljivo. skraćivanje početka. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. starosedelaštvo. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. ljubazno. na koga zbog toga niko ne računa. afidat (lat. prijatno. oboljenje. razjarenost. afeza (eng. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. aphaneia) glupost. samonikao. aphairesis oduzimanje. prostota. affectare) biti izveštačen. toplo. afemija (grč. aut nihil (lat. afetuozisamente (ital. affaire) stvar. auf (nem. a-. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. nežnost. apheleia) ret. v. affanato) muz. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. sporna stvar. kon afeto. uroñenipggvo. ganutljivo.) čovek koji boluje od afazi-je. koještarije. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. affectuosus. afanato (ital. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. afekcija (lat. osnovi ili reči. duševni pokret. tur. osetljiv. phflos prijateljski. pretvaranje. veoma naklonjen. ljubav. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. ačenje. afion. phagem jesti) med. phakos sočivo) med. afera (fr. aut Cezar. prvo slovo. afek(a)t (lat. arap. dirljivo. affectio delovanje) osećaj-nost. onaj koji je daleko od čega.. afanija (grč. stanje raspoloženja. afetuozisimo. uzbuñenje. posao. srdačnost. afagija (grč. prikovati. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. afilantropija (grč. tj. bolestan strah od dodira. samoniklost. afamirati (fr. helios sunce) astr. iznenadno. usiljenost. up. phobos strah) med. affixum) gram. npr. aphe dodirivanje. afiksacija (lat. afakija (grč. neupućen čovek. afeleja (grč. affettuosissamente) muz. konj trkač nepoznatog porekla. osećaj. oset. affettuosissimo) muz. težak položaj. ljubazan. afijun (stgrč. koji se bavi prljavim poslovima. odanost. mlatiti se. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. afakičan.

astr koji opisuje planetu Veneru. afirmativa (nlat. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. bez listova. profi-niti. nedaća. ucveljenost. mudra. afrodizijazam (grč. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afitirati (fr. biti afitiran biti u pripravno-sti. affinis) roñak po ženi. afinaža (fr. fig. ljupkost. phyllon list) bog. puške na kundak. affinage) profinjavaže. ljubavno uživanje. afonija (grč. afretando (ital. potvrda. a-. nešto putem oglasa objaviti. stanjivanje. parenje. affuter) voj. affretement) kor. affretando) muz. obilnost. afrikata (lat. afluksija (lat. združiti. afirmativav (nlat. aformacija (nlat. potvrdan sud (S je R). affretoso) nuz.) ljubavni. Afrodita (grč. ljubavni bes. afirmacija (lat. izo-bilje. uveriti. uobličiti. up. društvo. nagomilavanje. odsečan. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. Aphrodite. preterano razvijen spolni nagon. bol. affirmativus) potvrdan. jad. aflogističan (grč. bolno. affiner) prefiniti. afretiranje (fr. up. rastrubiti. phoros plodan. up afrodizijazam. affluxio) v. afroditski (grč. potvrditi. nameštanje topa na lafet. affinitas) srodstvo. ljubavno ludilo. muka. srodnost. aforistički (grč. lat. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. afion (stgrč. afformatio. neplašljivost. potvrñivati. afiš (fr. zlato je skupoceno. uzbuditi. rodan) ned. zbratimiti. top ili pušku pripremiti za paljbu. doj-miti se. ubrzavajući. up. afinitet (lat. javna objava. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. stanji-ti. sveza. afiličan (grč. šurak. affutage) voj. v. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afflitto) nuz. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. pre^ čišćavanje. draž. obilje. zakupnina. afiniranje (fr. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. arap. afrodizija (grč. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). sagorim) koji gori bez plamena. u obliku izreke. napraviti lepšim. afluencija (lat. plemenitih ruda. afretozo. oštrenje alata. bratstvo ili društvo. afinirati (fr. dremak. c. affigere priku-cati. afirmirati se uspeti održati se kao takav. afekcija. tast. spolna ljubav. pokazni. zet. phlogizo zapalim. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu.afilirati 93 afroditski ili društvo. nujno. tuga. imati pri ruci. ožalošćenost. aphorismos) kratko i jezgrovito. afretozo (ital. afrodizijaka (grč. a-. affirmatio) potvrñivanje. hol. oglas. rastužiti. npr. prijateljstvo (suprotno: kognacija). pripremanje topova za pucanje. priliv. ta rafinerija. aflito (ital. tur. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. morska gusenica. prečišćavati. nebojažljivost. družba. afflictio) utučenost. afrodizija. npr. fig srodnost. ganuti. afyon) mak. umnožavanje. potvrñivanje. afluksija. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). aficirati (lat. affluxus) priticanje. primiti nekoga u neki red. afitaža (fr. a-. obljuba. affiche) oglas. opijum. odlučan. alfresko. afluks (lat. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. pri-livanje. affinerie) prečišćavaonica. affirmativa) potvrdno mišljenje. affiliare) usiniti. afinis (lat. npr. potvrda. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. aforizam (grč. jalovost. obilje. . afresko v. dirnuti. afluks.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. udariti na sva zvona. gram. navala čega. afitirati (fr.) uticati. aphobia) neosećanje straha. aficiranje (lat. affirmare) tvrditi. doterati.. zakuplji-vanje lañe. lat. phone glas) ned. tužno. složeni suglasnici. aflogistična lampa. radionica gde se prave žice. afirmirati (lat. pre-čistiti. Aphrodite) mit. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. affricare natrl>ati) pl. sve brže. neplodnost. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. bezglasnost. fig. ad forma-ge obrazovati.) med. poučna izreka. afretando. bratstvo. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. sličnost. iskaz dat pod zakletvom. tajno udruženje. afyun. žalost. afficher. afinerija (fr. afilirati (lat. v. nesreća. č. oplon. kon aflicione. očistiti. afficere) v. afroditografski (grč. glačanje. hen. aflikcija (lat. a-. npr. napraviti utisak. affluentia) priticanje. aphyllos. log. tvrñenja. prikovati. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. afoničan. afobija (grč. afirmati-van sud. prijatelj. bez čašičnog listića. pridružiti. doterivanje. oroñavanje. aforija (grč.

služi za nakit. oskudica u vodi. potpuno slepilo za boje. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. acerbus) gorak. ravnodušnost prema nekom dobru. afte (grč. afuzija (lat. ahemav (grč. a-. farm. nego mora večito lutati. ton) gram. ogorčenje. chypnos san) med. besmislenost. tj. acerbacija (nlat. malokrvnost. Aherov (grč.) opt. acera filologkka (nlat. surov. kadionica. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. affundere doliti. aphrosyne) bezumlje. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. buncanje u groznici. mesnatog dela gnjata (lista). akezija. nesavremen. bledilo. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. dosuti) dosi-panje. besanica. acera turarija (lat. aharistia) nezahvalnost. dobar i mudar saveto-davac. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč.). večernji. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. ahmedija (arap. . acera historika (nlat. achates) št. Aheron) kit. grub. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. magličaste mrlja na rožnjači oka. opt. aserra) kutija s tamjanom. ahidrija (grč. podzemni. oskudica u žuči. zatupelost. aphthai. fig. achronie) liti. akesis) lečenje. ahrea (grč. karneola i dr. acezija (grč.) ime mudrog savetnika kralja Davida. aphthosus) mehurast. chroma boja. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. akenonoet. Ahitofel (hebr. bežučnost. pogoršanje. a-. a-. strogost. tur. boja kože) med. up. i to na peti. akedeia) duhovna tromost. bezvučni suglasnik. affront) otvoren napad. afunde (lat. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. nlat. a-. ahromatin (grč. up. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). uvreda. Ahil (grč. gorčina. tako da mogu upijati boje. bezvodnost. acervatio) nagomilavanje. akeridi. surovost. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. ahatizirati (grč. dolivanje. ahlis (grč. med. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. opor. gomilanje. afront (fr. ahronija (fr. nemanje sna. pomračenje vida.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. aftong (grč. affunde) fari. acenonoet (grč.) biol. koinos zajednički. acerbitas) oporost. a-. afrosinija (grč. aholija (grč. prema životu. a-. achromatos) bezbojan. a-. strog. chemeia) pr. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. a-. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. acerbitet (lat. ahromazija (grč. bezobrazna i drska prevara. otklanjanje boja. izraditi da izgleda kao ahat. up. sin Peleja i božice Tetide. a-. chros koža. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. aphtha. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). nesposobnost razlikovanja boja. a-. podzemnom svetu. ahromazija. Keros vosak) pl. bledilo. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. lat. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. chemeia) fiz. sprava za merenje vrenja. vrsta dragog kamena. sramota. ahromatizam (grč. čalma. aftezan (grč. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Ahasfer (hebr. ahmadiyya. up. ahromatizam. acerbatio) zagorčanje. affundere. Achilleus) mit. Ahilova žila inat. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. acervacija (lat. ned. noos razum. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. acerban (lat. glas. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. acera (lat. v. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. mana jednog čoveka. fiz. acedija (grč. ntis. up. ahipničan. otuda: slabost. after-diner (eng. orao vidim) med. ahilija (grč. turban. do pete. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. akedija. ahroničan (grč. phthongos zvuk. cheo sipam. aceridi (grč. aphtae) pl. grubost. ogorčen. slaba strana. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. melemi u masti u kojima nema voska. up. hydor voda) nedostatak vode. reka žalosti u donjem. ahromatopsija (grč. akromatin. aphros pena. up. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. affronterie) javna pogrda. ahemanzija (grč. acholos) med. ahipnija (grč. med. bezbojnost. a-. achlys) tama. a-. chroma boja) opt. oboljenje na sluzokoži usne duplje.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. ahromatičan (grč. ahat (grč. donji svet. med. afronterija (fr. chylcs sok) ned. koji nije u svoje vreme.

ljutina. tačno. metrfa) merenje jačine kiselina. acescere. acescentia) hen. acetičan (lat. acstometrija (lat.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. Uron mokraća) med. npr. acetum sirće. kisela voda. upotrebljava se za osvetljenje. ocat) pl. kiselost. acetum. hen. acidificatio) hem. ocatne kiseline. koji sadrži sirće. metron mera) hem. acidum. acetabulum (nlat. žlezde. merenje jačine sirćeta. ukiseliti. koji ima oblik zrna grožña. acetum. aceterin (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. dirll-vo.) sirćetovit.ne. acephalus. adžitato (ital. sredstvo. acescencije (lat. očeličiti. jela i lekovi koji lako prokisnu. blepein gledati) slepoća za plavu boju. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. 2. sasvim tačno. acetate-star celuloze. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. aciditet (nlat. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. aciditas) hen. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). kon adžitacione. acefalan (lat. grč. acidirati (nlat. . grč. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acidere) hem. acidifikacija (nlat. haima krv) med.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acetilen (lat. zglobna čaša. acidimetrijv (lat. proki-šljivost. naročito kod šećerne bolesti. acetum) hem. acsscencija (nlat. acescentia) pl. asegeg) čeličiti. grč. grč. ašikovati (tur. sklonost prokišnjavanju. a. acetum) hem. stapanje. acetil (lat. aggiustamente) muz. stvaranje kiseline. tronuto. uskišnjavanje. soli sirćetne. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acetilceluloza (lat. grč. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acinozan (lat. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acetum) sirće. acijanoblepsija (grč. nastaje destilacijom etil-alko-hola. kyanos plav. naročito kod šećerne bolesti. agi ta to) muz.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acidimetar (lat. acetum (lat. lako isparljiva tečnost SN2SNO. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. grč. acciaccatura) nuz. acetum) hem. asik) voditi ljubav. acetum. acidum) hem. lek protiv žuljeva i bradavica. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. mineralna. aciniformis) v. prisustvo acetona u krvi. okaliti. acetaldehid hen. anat. acidofilan (lat. uzburkano. acetoza (lat. bezbojan i otrovan. sprava za merenje kiseline sirćeta. aceton (lat. ocat. sirćetno kiseo. acetum) hen. acidosis) med. aseg. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acidacija (nlat. acetum) farm. acinozan. acetonemija (lat. acetum. acetometar (lat. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acidatio) hem. pretvaranje u kiselinu. acetoiurija (lat. hrane u želucu. fr. ačakatura (ital. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acefalija (lat. metrfa) hem. kiselina. grč. bog. kiseljak. aciniformav (nlat. acidoza (nlat.) 1. pretvoriti u kiselinu. prisustvo acetona u mokraći. acinosus) pupast. acidum. acetati (lat. adžustamente (ital. acid (lat. npr. potpuno.

S. Bk= berklčjum. baždar) l. bacdar od pere. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. pančaratra. fig. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. lenstvo-vati. uzimati koga ili što suviše olako. ološ. sitnica. babel) nered. Vso= banko. bedminton. badem) bog. bagasse) isceñena šećerna trska. bager (hol. bagger) jaružar. osnova stepena. igračka. babiole) dečja igračka. kapija. Vg=bor. otpaci od svile. bagatelisati (fr. manguparija. grad. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. maslin-ki i dr. temelj. V. jevtina cena: mali i lak muzički komad. baba-kan (pere. baba otac. radi isušivanja zemljišta. bagdar. babo (tur. v. bagerovati (hol. bagatelle. 2. bangav. . podnožje stuba. bagmak) hrom. Bavius) v. bacdar od pere.) besposlkčiti. potencije ili loga-ritma. kantardžija. nlat. baggagium) prtljag. V=predikat (dok A označava subjekat). baždar) naplaćivač carine trošarinac. baždarina (tur. baba otac. zbrka. . bagatela (fr. . zabuna. ð=bor. razvrat. bagage. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. bagav (tur. tričarija. detinjarija. kontrolor mera. pagat (ital. ćopav. stvari. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. uzalud. ba-ble (fr. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. Vavilon. ba-breton (fr. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar.B B. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. badava (tur. fiz. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. babiola (fr.) vrata. češka brza mazurka. Ve= beril. šljiva. bagat. koještarija. meraču. bavoche) nečist štamparski otisak. kom od grožña. bavoš (fr. Bavijus (lat. log. potcenjiva-ti. kanala i sl. fig. prava linija duga više kilometara koja se. bonus. nevaljalstvo. arh. bedava) besplatno. bhagavata) v. pomoću motaka za merenje. bab (pere. b). nipodaštavati. ne obzirati se na . baborak (češ. pere. podloga jedne stvari. uče-na gospa. Bav (lat. babel (hebr. vaditi pesak iz reke. baza (grč. taksa baždaru. slične bagdadskim šalovima. baguette štap. vrlo jevtino. sit-narija. Bavijus. taroka ili aduta. po čemu je i na zvana. bavella. Bi= bizmut. ða=barijum. ba so.) indijska titula: gospodar. bagasa (fr. uzaman. bavoširati (fr. izopačenost. babu (ind. baždar (tur.) ne mariti za nekoga ili nešto. knez. malenkost. moreuz. baborok) omiljena češka narodna igra. bava) trg. bezbožnost. nečisto štampati.= vaso kontinuo. bagata) u taroku: prvi od 22. badem (tur. mat. bagaža (fr. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. merač. geom. ne radeći ništa. mulja. geod. ital. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. carinik. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bagavata (ind. nečisto izrañen bakrorez. hen. bavocher) praviti nečiste otiske. huz. Babilon. badavadisati (tur. nečista izrada. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. basis) osnova. bavela (ital. traćiti vreme uludo. čistiti rečno korito od peska. baget (fr.) kraljev otac. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. deda) otac. kipa ili svoda. bas-bleu) plava čarapa. bagatella) sitnica. carina. vajna spisateljka. badminton v. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. beatus.) jaružariti. V=sniženi ton N. fig. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. Btto= bruto. kao skraćenica: b= bene.

basiliskos) zool. bazirgan od pere. a druge za sudije (tribunal). jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). basis) pl. tribe trljanje) med. glavna vena na pakoru-čici. basis. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. kod Grka i 7 Leksikon . baziotripsija (grč. koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazno kamenje. glavna crkva (takoñe: vasilika). zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. 1799—1854. basis) osnovati. hen. betilije. bazicitet (grč. i javne ženske. Bazedovljeva bolest ned. dućan sa svakovrsnom robom. bazeologija (grč. logia) nauka o osnovi-ma tela. Bazilike (grč. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". baze (grč. baziti (grč. uvodna stihovna stopa. bethel) pl. v. potom. počivati. bazergan) starešina trgovaca. konta na konjičkim čakširama. pojačana probava materija. basis) ži. baitilije (grč. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bazrñan (tur. koji se upotrebljava naročito na Istoku. basis. bassin) v. v. aiat. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. vašarište. bazen (fr. objavljen 887. baziotrib (grč. oslanja-ti se na koga ili što. modni list sa mustrama za haljine. osnovno učenje. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. 28. bazeitet (grč. sličan bazilici. bazilikalan (grč. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. bazalt (lat. basin. baymak) vračati. supstanca. I. koje su. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona.-tur. bazni (grč. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bajat (tur. svojim pogledom zadavao smrt. hramovima (ind. bazrñan-baša (pere. predstavnik trgovaca. drhtanje prstiju. igračice na službi u ind. legendarni kraljevski zmaj koji je. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. baze. odličan materijal za grañevine bazana (fr. tribo trljam) med. pouzdati se. Bazedovu. znojenje. ovčija. Moje.. tobože. up. vrsta malih marama. basaltes. brzine automobila ili drugog motornog vozila. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. v. v. kefalotripzor. lekaru K. basis) pr. bazarn (fr. basen. tripsis trljanje) ned. dolerita itd. četr. sem. mit. baziotriptor (grč. realnu bazu. u isto vreme. ustajao. basis. va triangulacije. pouzda-vati se u. nebesno kamenje. tip prvih hrišćanskih crkava. fil. hen. basis) pl. baziotrib. voj. saborna. baja™ (tur. baziotriptor. god. bazanit (grč. bailadeira) pl. utemeljiti. odreñen put na zemlji (npr. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz).. vrsta finog i jakog porheta. proliv. bazen (fr. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. osnivati. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. basis) hen. bombasin) trg. i magnetita. javlja se u obliku slivova. 19). bazeitet. teleću) za kori-čenje knjiga. bazalni. basis. kol. pokrivena čaršija na Istoku. augita.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bazilisk (grč. ubrzan rad srca. bazanirati (fr. (nazvana po nem. prisustvo jedne hemijske baze. kraljevski zmaj. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. bazitst (grč. basilike) u obliku bazili-ke. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bazeitet. Basileus) pl. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazar (pere. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. obojiti crno. basis) hen. zasnovati. opsenariti (u svrhu lečenja). baza. mršavljenje i dr. bajagi (tur. bazirati (grč. javne igračice i pevačice u Indiji. varati. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. bayat) koji više nije svež. bazilika (grč. baitylia. ovčiju. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. kefalo-trib. bayagl) tobože. bajadere (port. bazar) pijaca. koji „čine privrednu strukturu društva. kupa itd. jedne za publiku. ručni reaktivni bacač. stari. osloniti se. krupne buljave oči. tvar (materija. bazuka voj. up. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom.

dug nož sa dva reza ili više rezova. šaljivčina. bakteriurija (grč. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteriolog (grč. bakulus (lat. rakidžinica. bakšiš (tur. lat. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok.bajaco 98 bal bajaco (ital. hem. lat. bakalaureus (nlat. bakterfa. hol. bakulometrija (lat. baidaki) pl. bakteriofagi (grč.. prašume. ispit zrelosti. backwoodsmen) pl. osobina nekih živih bića. nevolja. bakterfa. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. luženje. up. bacca) bog. bakciforman (nlat. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bacca bobica. bobičast. boja. Bahus. zabava sa igrankom. lešnika i dr. Vasso Bahus. štapom. barjak. bakterfa. backwoods) pl. bajc (nem. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bacleur) zatvarač luke. bakalaureat (nlat. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bakciferan (lat. jednoćelična živa bića. bakterfa. haima krv) med. nagrada za učinjenu uslugu. bakteriolizini (grč. ma-gistriranju i doktoratu. baksuz (tur. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bakrač (tur. bakalin (tur. bakterion štapić. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. . i eng. grč. ballare igrati) igranka. kažnjavanje batinom. bakara (fr. bakterfa. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakterioliza (grč. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. ispit koji prethodi licencijatu. baka (lat. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. krčma. prisustvo bakterija u mokraći. pristaništa. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. lysis rastvaranje) hem. bajdaki (rus. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakulacija (nlat. bakbord (engl. Beize) hem. bakterioterapija (grč.) bajrak (tur. bal an mask (fr. močenje. bajonet (fr. uništači zaraz-nih klica. bajdara (rus. veoma sitna. bacciformis) u obliku bobice. metra) merenje pomoću štapa. mlada devojka. god.) pl. v. fr. baklaža (fr. phagos) pl.. bakalaureirati (nlat. prevučen kožama. bakler (fr. up. baccalaureus. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. balio. bakterfa. klicožderi. bakterije (grč. bakteriemija (grč. jagodičast. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakreni kotao (i uopšte kotao). prut. čovek koji drugome donosi nesreću. bajlbrif (hol. bakračlije (tur. baclage) mor. bal en masque) igranka pod maskama. bakteriologija (grč. 2. bakteriocidi. baksuzluk. arlekin. Bajram (pere. baklava.-med. pajac. Backfisch pržena riba). koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. napojnica. bakana (ital. baculatio) batinanje. Dnjestru i Bugu. gorštaci. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bakraclz) stremen. bakteriocidi (grč. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakteriocidnost. bakfiš (nem. Bakchos) kit. nesreća. močilo. baka (nem. bakteria palica. caedere ubiti) biol. univerzitetima: najniži akademski stepen. fero donosim) bog. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. backboard) mor. bejram) v. bakteria) biol. mokrenje zaraznim klicama. Barjam. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. up. bacca laureus lovorova bobica) na nem. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. koji rodi bobicama. bal (fr. batina. bal. bakteria. baculum štap. baculus) štap. od bakterfa batina) pl. bobica. zlosrećan čovek. caedere) biol. baccana) obična vinarnica. poklon. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakvuds (engl. bah$i§) dar. Bake) znak (obično komad drveta. bakteria. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bayrak) v. bakteriocidnost (grč. nlat. bakvudsmeni (engl. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. arap. fig. uzengija. baionnette) voj. up. dem. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. klicomori. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. šiparica. palica. baklave (tur. 1. ital. bajaccio) lakrdijaš. najmanja. bakvuds. bahtsiz) nesrećan. bakterioze (grč. motke. jagoda. pripadaju biljnom carstvu. uron mokraća) med. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. biol. Bakhus (grč. mlevenih oraha. bakkai) trgovac namirnicama.

balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). konačni račun. fig. balet-majster (fr. balleteuse) pozorišna. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. kit. balanoidan (grč. bal rage). balzam-ska sredstva. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). ejdos) koji ima oblik žira. onaj koji se hrani žirom. služeći se i dijaloškom formom. kolebanje. naročito cirkuska. dečko koji. sličan gitari. biti neodlučan. ballata pesma uz igru) džoet. služavke u azijskim hramovima. balata) l. balancier) šetalica. baraka. zool. sa trou-glastom kutijom. balanopostitis (grč. nem. balerine (ital. izrañivač terazija. ital. balansirate (fr. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. Meister majstor) voña balega. balanos. bilo kao umetak u operi. balzaminke (nlat. grč. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. pere. balata (nlat. Terazija u Zodijaku. balbuties) ned. kole-bati se. trg. baleioptera (lat. jaka i većinom prijatna mirisa. ruski narodni instrumenat. balle) denjak. proučavanje kita i njegovih osobina. bilanx) ravnoteža. tepati. trg. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. grč. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. treperenje. nejasno izgovarati. baladine (grč. pesma uz igranje. kantara. bajadere. baladen (fr. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. nauka o kitovima. balansje (fr. ljuljanje. ballade. glumac. igranka pod obrazinama. svežanj. slik. ital. posthion kapi-ca) med. logfa) zool. baletska igračica. zamuckivati. up. balet-tencer (fr. drhtanje. stvar za odbacivanje. ballet. baletski igrač. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). baladin) šaljivčina. blenna sluz. balletto) umetnički ples. balaena) zool. ili u vezi sa pantomimom. balanos žir) med. balander (hol. vaga. muz. zapaljenje glavića i kapice. ballet. balance. bog. baletski igrač. balalajka (rus. balata (ital. balzamirati (grč. balalaika) muz. otmena igranka. bal pare (fr. nem. a delom i aromatičnim kiselinama. koje se posetiocima hramova nude za novac. umetnik u igranju. baleteza (fr. baldahin (ital. u kojoj je naročito poznat tzv. ball-boy) ot. ravnoteža. balabane) daščara. astr. pesnička pripovetke. balanos. podaci mornara o robi koju su natovari li. balanoblenorea (grč. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. muz. Baldacco. bilj-na vrsta. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. zamuckivanje. lat. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. figura u plesu (u lansu i kadrilu). dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balena (fr. balsamon. balbucijes (nlat. balzamski lekovi. bilans. balancer) uravnotežavati. držati u ravnoteži. balanos. balaena. upotrebljava se za električne izolatore. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. up. balet (fr. balerina (ital. baletski igrač.bala 99 balzamirati krabuljii ples. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balsamica) pl. kod tenisa. kupi lopte i donosi igračima. balagan. mucanje. balenologija (lat. lakrdijaš. svaki nepotreban i suvišan teret. lat. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balerina. ali elastičnija od ovih. bal u svečanom ruhu. vrsta hljerodula. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balanos. balzamika (nlat. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. opis. balanse (fr. ballata) 2. ballerina) umetnica u igra-nju. balsamon) xex. bal pesak. prvi igrač u baletu. balansiranje (fr. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. up. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. bal-boj (eng. balanofag (grč. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. ballet. kor. balancement) kolebanje. phagos) zool. balave (fr. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). žirolik. balbutirati (lat. neodlučnost. baleine. bal champetre) igranka u polju. igra na pozornici. nlat. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balšažgetr(fr. ballerino) učitelj igranja. njihanje. bala (fr. balast (kelt. balzam (grč. klatno. baletska igračica. šatra. balbutire) med. Tanzer igrač) igrač u baletu. balazor trg. balagan (rus. žirožder. ballare) pl. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. far«. ustezati se. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. koja. geb curim) zagnojavanje glavića. balaena. nedoumica. balanitis (grč. balsaminaceae) pl. pterćn) pl. uravnotežiti. bilans. balio. preplitati jezikom. mucati. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . mašinske kaiše. preplitanje jezikom. balada (fr.

grč. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. za olakšanje poroñaja. nepokriven. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balkanijada sp. balustre. balon (fr. balneum laconicum) znojno kupatilo. balotada (fr. balzam za oči. balneum. muzički komad za ples. balzam za jačanje srca. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balio bacam. Bugarske. lged. balzamovati v. ples. igranka. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balotirati (fr. balo (ital. balneum (lat. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". grapho) opisivanje banja. balsamum ophtalmicum) fark. balneum kupatilo. balsamum anodynum) far«. glavica. balneologija (lat. gañenja. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. ital. belina (fr. balon kaptif (fr. balneoterapija (lat. bacakanje. balio) l. god. ista-knut deo na spratu neke grañevine. grč. okrugla. kupatilo. ballizo. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. produženje prve i druge galerije do pozornice. ćuvik. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. nazvana po dečaku Ba l ili. balo (fr. balzamum kordijale (nlat. balkanistika v. balistogram (grč. svežanj. balneografija (lat. doksat. balsamum cordi-ale) far«. balkanologija nauka o Balkanu. balneum arenae) peščano kupatilo. Balila (ital. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balio (fr. baline) vunena materija za pakovanje. balistkčka kriva (linija) fiz. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balzamum oftalmikum (nlat. Jugoslavije. kupanjem i dr. godine u ðenovi. balistički (grč. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. balistike (grč. utišavanje bolova. balneum) banja. bala trgovačke robe. drhtanje. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). ballista. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balneum lakonikum (lat. balle. balzam za uminjavanje. bokasta boca za tečnosti. balkanologija. banjsko lečenje. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. održavaju se od 1929. usled dejstva vazdušnog otpora. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. zbog čega se mora ponovo glasati. fig. balizam (grč. balaustion cvet divljeg nara) vrh. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balio bacam. balotaža (fr. zadnji deo velikog parobroda. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. grč. ballon captif) vezani balon. balzamum anodinum (nlat. balio bacam. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. glasati kugli-cama. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balkon (ital. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). logfa) proučavanje banja. koji spada u balistiku. naročito. balio bacam) voj. balustra. ballotte) kuglica za glasanje. poz. mor. kosije pada nego što se penje. baliotade) skok konja ispruženim nogama. ballon) šuplje. grč. utroba se ispere karbolnom kiselinom. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). književnosti. balneotehnika (lat. kupanje znojenjem. kupanje u pari. trzanje. pod pritiskom barutnih gasova. koji je 1746. balcone) apx. geogr. balio) koji se tiče balistike. grčenje. po običaju starih Egi-pćana. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balneum cineris (lat. balneum. fol-kloru. bal. kupanje u toplom pepelu. okruglo telo. sargija od vune. ballot) 2. balista (lat. Rumunije i Turske). grč. balistoskop (grč. glasačka kuglica. ballismos „igranje") bolesna. revolvera) i ispaljenog zrna. balneum arene (lat. teorija bacanja. Grčke. balle. sojica. balon d'ese (fr. banjsko grañevinarstvo. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balneum vaporis (lat. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. med. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. grč. denjak.). balzamirati. balota (fr. balnot) vrsta burgundskog vina.. hitam) bacačica. . balneum. baluster (fr. lepo izrañen stubić. kupališta.

naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. reklamna traka na omotu knjige. veza. banka (ital. banderola (fr. bannarium) pravo prisiljavanja. bandist(a) (ital. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. upotrebljava se naročito u Sev. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. grañ. zaviti. balustrirati (fr. rñave. saraf. čovek koji se upravlja prema vetru. banquette) voj. nevaljalstvo. bandito) razbojnik. up. banaliser) načiniti otrcanim. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. naslon. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. balustrade) arh. Hajnrihu Bandu). bandonion. zavijanje. banco. previjati. balčak) drška od sablje ili mača. svakodnevni. bandager) ned. lutka. banquet. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. balčak (tur. konjička zastavica. banco. strani novac itd. zavoj. putujuće društvo svirača. fr. bandage) med. suviše ponavljana rečenica. igrač koji drži bank. lazaroni. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banka. fr. banderilja (iš. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. da bi bila glatka i sjajna. samo sa više žica (8^24). prima novac na štednju. Bank) novčani zavod. pljosnata mala šipka. metnuti obruč na naplatak. banknota (ital. bandeletette) uzan zavoj. banana) bog. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. bandoneon muz. vašare. naročito zavoja. mambu. bambino (ital. 1531— 1599). gitari sličan muz. bandit (ital. propalica. banalitet. unutrašnji naslon na prozoru. bavalitet (fr. banda (ital. banda) četa. sopstvenik banke. ograda na altanima. banale) običan. bandaža (fr. skitnica. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. vojna muzika. banalna fraza otrcana. ital. el bandola) muz. filistarski. gozba. okov na točku. stepenicama. mandola. bavana (šp. banda. ustanova koja radi s novcem. hajdučija. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. drumski razbojnik. plaćeni ubica. menjač. tračica. banditisme) razbojniko-vanje. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. izveštao. prodavac hirurških aparata. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. štedionica. seljačke igranke i sl. fr. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. previ j anje. up. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. pruga u boji. raste u Indiji. a po ukusu dinji. bandleta (fr. bankar. bandagiste) proizvoñač. v. odred. staviti utege (u mačevanju i boksu). obruč na naplatku. bankar (fr. nevaljalac. banalizirati (fr. banquier. zavojić. bambocciade) pl. bamboo) vrsta trske. banderiljero (šp. banketa (fr. družina (lopovske). bandola. bank. trg. utega i sl.utega (kod mačevalaca i boksera). često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. pustahija. banchieri) pl.. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. hajdukovanje. zastava na ka- tarci. pre-viti. kreditnim i efektnim poslovima. bandažist (fr. obično.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banalnost. bankijeri (ital. svakidašnjost. Bankier) v. bandažirati (fr. bambočade (ital. opasač na kome stoji fišeklija. banalite) v. banco. daje zajmove uz kamatu. banauzija (grč. sličan gitari i balalajci. okov na točak. up. banalnost (fr. banarij (nlat. priručje. mandora. banauzijski (grč. balaustion. banderole) kita ili gajtan na trubi. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bandola (ital. gomila. redenik. v. kod nas i novčanica od 10 dinara. balhornizirati (nem. banco. malo dete. bandonion muz. bandolin mast za kosu. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. bank (ital. sp. tablica sa cenom neke robe. up. oproštajna gozba. posreduje u kreditnim poslovima. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . mala traka. šp. vetrokaz. svakidašnjim. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banque. eng. štampa-ru. nem. bambu. balustrer) ograditi stu-bićima. remnik na pušci. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. pustahij-stvo. banquier) lice koje se bavi novčanim. postaviti balustradu. prosto. baikir (fr. filistarstvo. bankvaluta (ital. bandu ra (rus. banderilla) koplje sa zastavicom. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. nem. bambino) detence. Americi i Meksiku. prinudno pravo (različito od jus kogens). otr-can.. banausos) zanatski. bandoneon. banalan (fr. glumaca. opšti. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bambus (malaj. balkonima. banalite) otrcanost. spojnica. banditizam (fr. banket (fr.

na štetu jasnosti i čistote jezika. var. barbarismos) gran. sa osvežavajućim plodovima. barbar. krateo vladam. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. varvarin. barato-trgovina (ital. baražist(a) (fr. podvala. trgovina kod koje se daje roba za robu. rampe.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. pregrada izmeñu konja u konjušnici. baptizirati (grč. slična platnu. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. traže da se krštavaju samo odrasli. barrage) brana. brana u sudnici. bankokrat (ital. baros težina. nečovečan. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. u lice. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. baranda (tl. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. grč. lišće i kora služe i kao lek.) bog.75 i 53. krčma. bankokratija (ital. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. keltski i . ital. baratto. nazvati telefonom itd. baobab (amh. baptisma) crkvena tajna krštenja. berkan. nm. grč. surov čovek. banco. danas: neobrazovan. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. šuster. barbarizam (grč. voj. in barbam (lat. bar) 2. stražarske kula. baratto) razmena. bankrot (ital. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. bar (grč. taksa za prelazak preko mosta. barattare) trgovati davanjem robe za robu. fr. fr. trgovati razmenom. barbarski ornament gotski. novčanica.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barba. barba (lat. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barbaros) v. grč. stranac. trampiti. straćara. fr. barbacana) voj. in barbam) u bradu. naročito protiv groznice (nlat. protivan duhu i pravilima jezika. bendžo. papirni novac. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. nlat. stanovati u logorskim kolibama. kaldrmarina. bez da sam znao. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. nlat. baratirati (ital. varvarizam. raste u žarkim krajevima Afrike. barakan (arap. bantam kategorija bokser. razmena. baratteria) kor. iskvareno. pola tri. krštava ti. Band-sage) zan. pregrada.: šnajder. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baptisti (grč. postradalost. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. tj. ital. barre) poluga. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. rampa. livnica. divlji. varvarin. baptizo) pl. bansek (nem. baraque) daščara. baptizma (grč. stradanje. barat) trgovanje. džinovsko hlebno drvo. pogrešno upotrebljene reč. dakle tuñinac. pritisak. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. pobarbariti. propust za vodu. barat (ital. obustava plaćanja. daščarama. bantam (eng. fig. trampa. dućan od dasaka. barbarin (grč. široka arabljanska haljina od te tkanine. barracano. barbarizirati (grč. bandžo (eng. bar (eng. prevara. trampa. up. banco-conto) trg. tuñinski.. divljak. motka. grub. bantam petlić) sp.. kri-jumčarenje. gruba jezička greška. za svetlost. ustava. grub. baptiser) krstiti. teret) 1. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bankrotstvo.' varizirati. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. tj. možda poreklom sa Jave). barbakana (fr. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. v. preprečna vatra. potkradanje. kovanica. čiča (u Dalmaciji). plod. krštavanje. barbacane. baraka (fr. barakan. greda kojom se zaprečava put. baptisterion) krstioni-ca. barbarski (grč. grešiti se o previla i čistotu jezika. npr. barragiste) čuvar brane. bara (fr. baraterija (ital. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. nadenuta ime. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. sprud naslaga. surov. rumpere slomiti) slom banke. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. veoma gusta i teška. mostarina.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. bancus klupa. baražna vatra zaprečna vatra. barba brada) čika. naročito uobičajena u knjižarstvu. bankokrat (ital. baraquer) smestiti u barake. baptisterij(um) (grč. banjo) kuz. bonsek.. barbar (grč. barbarikos) prvobitno: strani. u kojoj se pije i jede stojeći. imate li što za jesti. ital. govoriti u kovanicama. baptfzo. nepravilno.. šipka. krštenje. u brk. baraž (fr. potpuna propast. barakirati (fr. mašinska testera tračara. pregrada. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. banko-konto (ital. bancarotta. trošna kućica. Adansonia digitata). banco.

barys. drveni. preprečiti. pregrada uzanih mesta (ulica. barilalija (grč. izdvojiti se. barys. tromost. barys težak. dubok. barca. šp. prepreka. element. kakvu nose na službi sudije. bajra«. barricade) brana. pogranične utvrñenje. barbe. otežano govorenje. barythymfa) zlovolja. barikadirati se ograditi se. pevač koji peva bariton. barioni fiz. dizati (ili: praviti) barikade. kćntron) fiz. bardot. ua. u slavu junaka i bogova. varvarstva. v. barretum) kapa uopšte. Zemljine jezgro. bard. barifon (grč. bereta (fr. barkarola (ital.. basist. barbaros) neobrazovanost. koji je pevao. redni broj 56. barriere) pregrada. sličan liri. Japanu i dr. muzički instrument sa žicama. barbifier) brijati. barys težak. barjak (tur. bayrak) zastava. prepona. varoška kapija. guslarska pesma. gvožña i dr. gojaznost. barrel bure. mostove) u cilju odbrane. grañanski rat. barys. barñelo (ital. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. bas. albarda) tovarna životinja. sastoji se. bardiljo (ital. neukusno. skidati krljušt sa ribe. baryum. meña. pevati bariton. bardak) zemljani sud za vodu. barilalija. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. baritonist(a) (grč. pregrada od rešetaka. 158. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. tuga. bariolaža (fr. barbiton (grč. kelt. našara-ti. barys težak. lañica. mlada mazga. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. neraspoloženje. branik. smetnja. barrette. naša-ranost. varvarska. med. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". surovost. bard (eng. teško izgo-varanje reči. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. baribal zool. drugi. barditus) ubojna pesma barda. barys težak) hem. ši-šati. eufonijum (u vojnoj muzici). ital. od teških elemenata. barbarstvo (grč. fr. praznik žrtve. bas.98 1 u SAD) bareljef (fr. laleo govorim) med. teškoća govorenja kao bolesno stanje. uz pratnju harfe. barricader) pregraditi. protkati šarenilom. prošarati. Barjam (pere. kuv. up. ugojenost. barka (ital. suviše šareno slikarstvo. atomska masa 137. naročito poslednji slog reči. četa vojnika. berretta. baritonirati (grč. barque) čun. barijera (fr.barbarstvo 103 barkarola (ulice.(grč. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. fig. smetnja. baritonon (grč. divljaš-tvo. sada: sve slično tkane materije od vune. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. usamiti se. sphaira lopta) geol. nikla. barisomatija (grč. fig. barisfera (grč. barifonija (grč. kurban bar jam. bari. seta. zatvoriti se dobro. grubost. zaklon. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. Bajram. muz. barilja (um. barilla) hen. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. bariton (grč. velika trgovačka laña sa tri katarke. bariolage) šarenilo. bas-relief) plići.34. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. teško. znak Va. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. neuljuñenost. tonos ton) muz. barel (eng. fig. barda. ulaz gde se plaća troša-rina. glossa jezik) med. baricentrum (grč. mali čamac. dubok glas. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. ulična borba. baritimija (grč. muški glas izmeñu basa i tenora. duboki tenor ili visoki bas. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. barister (eng. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barytonon) gram. fig. crnih medveda u Sev. polihord. zatvoriti uzane prolaze . bardit (nlat.) muz. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. brana. barež (fr. i to za: nukleone i hiperone. bariolirati (fr. tj. jedan slog. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barometrija. reljef. barij(um) (nlat. soma telo) med. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barbirati (fr. Americi. barioler) šarati. barys jak. barimetrija (grč. mostova) u cilju odbrane. bariglosija (grč. verovatno.55 1 u Engleskoj. metria) v. granica. arap. nlat. vrsta malih. pepeljuga. barys. grč. barikada (fr. tćnos) muz. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barikadirati (fr. ital. phone glas) muz. barys težak. pesnik. barytoneo naglasim gravisom) gram. bardak (tur. pevač koji peva dubok glas. težište. prepreka. odbrana. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. sveštenici itd. svile i pamuka. ostaviti nenaglašen. steg. ñeram. bardo (fr.

mandole i dr. up. barkica. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. dvorske. baros. glas basa koji vodi melodiju. baskitbol (eng. noć od 24. kelner u baru.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. baro. baronese (ital. barkasa (tl. geotropizam. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baronessa) baronova kći. duboki tenor. čuz. bassin. barman) vlasnik ili poslovoña bara. trćpos obrt. barokna poezija učena. baronnie) v. basa otava (ital. barres) al. svirač koji svira bas. thermos topao. tanka šarena pamučna tkanina. baros. fr. baronija. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). bšros. barkerola (ital. barogram. basson. gimnastičke sprava: dve okrugle. barchetta) čun. najviše stanje barome-tra. . lañica. basso obbligato) mu?. veština rukovanja barometrima. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. baros težina. nastran. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barokni stil. v. pismo). baronet (eng. vitez. makros visok. materije i forme. barotropizam (grč. najniže stanje barome-tra. bas-lis (fr. v. baronat (nlat. ital. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. hrabar čovek. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. basamak (tur. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. up. fr. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. bassetto) kuz. svaka učvršćena na dva stuba. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. bazen. Bartolomeja. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. bas (ital. na dan sv. najveći čamac na ratnim brodovima. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. barofon (grč. barograf (grč. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. basket-ball) sp. stepenica na stepeništu. cic. sprava za merenje vazdušne težine. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. skopeo) stariji naziv barometra. baromakrometar (grč.). barok (port. baso obligato (ital. barmen (eng. pravac) bog. v. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. barograf. titula drugog arhonta u staroj Ateni. baron. bason (fr. barokni stil (port. zapaljenje bartolinijskih. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. izmeñu barona i viteza. 2. baro. barkarola. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. hipsotermo-metar. barok. barcaza) hor. baros. smešan. barcherolla) šetni čamac bez katarke. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. gramma slovo. grč. barogram (grč. štampa. metron. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. junak. grč. štampana knjiga. bastaj. barometrograf (grč. basma) l. fagot. barketa (ital. up. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. basso. usminskih žlezda. barometar (grč. baseto (ital. instrument koji proizvodi bastonove. baros. bariton. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. sa katarkama. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti.) nepravilan. dazimetar. pritisak. košarka. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. gondola. basma (tur. čudan. basson) muz. barut) prah za vatreno oružje. barrocco. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. up. barografsku krivulju. kotlina. najdublji muški glas. barne (nem. barimetrija. ital. član nižeg plemstva.(grč. basen (fr. barokan (port. basileus (grč. mesto u pristaništu gde stoje lañe. baronat. mali čamac. osnova harmonije. barone) plemićka titula. basamak) prečaga na lestvama. batino) rečno korito. basileus) kralj. barometrija (grč. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. razboj. bassiste) pevač koji peva bas. barrocco) apx.) koji se tiče barometri-je. mali kontrabas sa tri žice. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. baros. barometarski (grč. bassa ottava) pl. baros. baros. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. metron) fiz. baroskop (grč. up. barut (tur. up. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. jedrima i malim topovima. metron) vaga za decu. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. avgusta 1572. baronija (fr. baset (ital. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. bassetto) kuz. takoñe: barkerola. jak.). stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. fig. Vaggep. barotermometar (grč. basist(a) (fr. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. bartolinitis med. grapho) četeor. baros. paralelne (i vodoravne) motke. vazdušnog pritiska.

batman (fr. basso ripieno) kuz. batelage) opsenarstvo. nuz. zamisao i sl. poremetiti. batisfera (grč. bastion) fort. skaphos brod. lat. podeljenih u 4 čete. baterija (fr. tući. basso profondo) «ta dubok glas. nlat. koji donosi sreću. bathos dubina. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. bastonada (fr. batterie) voj. podignuti utvrñenje (ili grudobran). tučak za loptu. ponajvip!e grani-toidnih. trg. bathos dubina. naročito maršalska palica. lupanje srca. kremen. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). bahth) srećan. metron) merenje dubine. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bathys dubok. basto) štap. sa potpisom lica koje ne postoji. glas izmeñu bari-tona i basa. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. phone) muz. geol. bastionirati (fr. sphalra lopta. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. mucanje. bastilja (fr. batometrija (grč. utvrñenje. tip. batiskaf (grč. federima. palica. batist (fr. bastardna menice lažna menica. battre. naklapanje. radi većeg električnog punjenja. basta! (ital. vot. vuka i psa). lupetanje. ognjilo na starim puškama. prut. lupiti) mač. utvrditi. bastion (fr. prevoznina. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. vrsta fine i guste pamučne tkanine. jula 1789. batomstar (grč. električna baterija više lajdenskih boca koje se. laña) „dubinski brod".-tur. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. kula. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. battuere biti se. bataliti (tur. prema formaciji.). kugla) 1. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. sa potpunom opremom i priborom. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. bathys. zool. više topova (4—8) iste vrste. bastard (ital. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bassetaille) muz. bastonare) batinati. metron) sprava za merenje morske dubine. batoliti (grč. pljosnata maška. 2. battuere udariti. mač. dvostruki udar. fig. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. takoñe: ba-reljef. morski omotač Zemlje. hor. basso ostinato) muz. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. zamuckivanje. battarizo mucam) med. stalno ponavljanje jedne teme u basu. bios život) biol. bathys dubok. bataillon) voj. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. bastonnade) batinanje. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. grudo-bran. okaniti se čega. brzoplet govor. obično sa 800—1000 vojnika. batinanje po tabanima u Turskoj. bathos. bastille) tvrñava. baton. bataljon (lat. ime dobila po gradu Bata-viji. batibij(us) (grč. . bastardo) bog. napustiti (neku nameru. zamajni udar klatna na časovniku. baso profondo (ital. kopile. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. dubok bariton. izbiti protivniku mač iz ruke. za vreme Luja XVI. mañioničarstvo. battologia) nepotreban govor. bathys dubok. battere.. naročito po tabanima. batirati (fr. baton (fr. konja i magarca. batometrija. prevara. metrfa) v. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. bastardna vuna. odred vojske koji predstavlja. bastion) voj. baso ripijeno (ital. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. bastardirati (ital. fr. battoir) mlat. prakljača. batli (pere. batoar (fr. najslabija vuna na ovčijem krznu. batardeau) voj. vrsta starih topova. batimetrija. batelaža (fr. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). 3. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. battalmak) pokvariti nešto. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. batologija (grč. nm. brodski saobraćaj. bastovirati (ital. bathys. lithos kamen) pl. udar po protivnikovom maču. ital. batard (fr. privremen zaklon. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. brodarina. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. bas koji prati. batarizam (grč. u Berlinu). nasip od kamena. onaj koji živi u dubini. batimetrija (grč. morska dubina. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. muz. bastardo) vanbračno dete. batardo (fr. trućanje. batifon (grč.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. voj.

Bahus. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". v. obično pokriven. batovda (ital.) narednik u turskoj vojsci. bdella. batofobija (grč. batrahus. baš-čaršija i dr. Bakchos. batuta (ital. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). batuta. vino. glup i neotesan čovek. bašlik (tur. bahant (grč. beaticum) poslednja pomast. phćbos strah) med. v. bog vina. bogorodice. bacillaria) pl.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. bašča. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). sprava za nameštanje iščašenih udova. basmaklik) „novac za papuče". beatae memoriae) blažene. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). čuveni grčki komični junački ep. puškarnica. bec-jaune. Po dolasku na-cista na vlast 1933. baft (pere. bacili (lat. štapić) med. klupa. batrahus (grč. odvojeno. strah od dubine ili visine. batrij(um) (grč. god. batos (grč. bahce) vrt. posebno. batrijum. pere. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. metron) med. Bauhaus (nem. student prve godine. Bahus (lat. bahanti (grč. srdobolje. bathos. početnik. batrachos žaba) med. basibozuk) ist. bakchos. fig. beatikum (lat. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). znak za mirovanje. bahaizam napredni pravac u babizmu. sedište) med. u polu slože nicama: glavni. vojnici neredovne turske vojske. svete uspomene (pokojnik). bage) dimnjak. beata virgo) blažena devi-ca. Bauer seljak) u šahu: pešak. vrtar. vrenja buterne kiseline i dr. basa) starešina. beata virgo (lat. bašča (tur. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. phćbos strah) med. licemerstvo. bacilofobija (lat. koji se pogrešno pripisuje Homeru. lat. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. beatus blažen) pravljenje svecem. Bah (grč. majka božja. batrachos žaba) med. pričest samrtnika kod katolika. Batrahomiomahija (grč. sin Zevsa i Semele. žutokljunac. bahija (šp. beate memorije (lat. Bacchus. baš (tur. bacillum štapić.. bahanalije (lat. battuta) muz. bahijus (grč. baška (tus. burno veselje. srećna. obično praćen vrtoglavicom. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. v. dodiru nekog predmeta. bahur (hebr. dobar vinopije. up. bašmalik (tur. tetanusa. nastavila rad u Čikagu. batrahij(um) (grč. zasebno. hirurška postel>a. nedisciplinova-na vojska. bacili. bakterije koje imaju oblik štapića. Bakchos)' mit. bašiboz(l)uk (tur. fig. Bacchanalia) pl. pijanica.). bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. pijanke. bathos dubina) niskost. bašta (tur. grč. baca (tur. prišt ispod jezika. bacilarije (nlat. Bakchos) kit. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bdella pijavica. . vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. vrsta istočnoindijskih. beatizam (lat. fr. beata (lat. brucoš. radi ispražnjavanja i održanja životinje. saltomortale napravljen preko konja. im. baštovav (tur. ba§car§z) glavni trg. bašta. iza-zivači tifusa. parodija Ilijade. pion. gradina. beanizam (nlat. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bacillum prutić. poznavalac hebrejskih zakona. povrtar. bahce) v. tobožnje svetost. škola je raspupggena i 1937. bejaune) novajlija. ba§hk) marama koja pokriva glavu. u Vajmaru osnovao arhitekta V. klupa. 2. baska) napose. batrum (grč. obično belih katunskih tkanina. bathron) med. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. prednji kraj lañe. bacchans) pl. bogomoljka. staklena sprava za isisavanje krvi. bas) l. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. baša (tur. prostota u govoru i pisanju. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. baca. lat. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. beanus. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bdelometar (grč. bathron postolje. terevenke. poglavar. tj. beanus (nlat. baš-čaršija (tur. mač. udarac za takt. bauer (nem. vrat i ramena. bahio) zaliv. bacilarije. grč. batrahijum. beata) blažena. baft) trg. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bdelotomija (grč. baš-čauš (tur. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. v. a naročito arhitekture. najstariji: baš-knez.

2. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. begum (tur. eng. kuv. bez (hebr. bezbeli (tur. bedevija (arap. suprotno: Be-mol. 3. veliki posednik i vlastelin. bisogno) potreba. bezisten (pere. upravnik jedne oblasti. bez) 2. v. udovica velikog gospodina. bezette) crvena šminka. bezoardica) pl. ritska šljuka. rica. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. begenmek) l. bez (tur. Baedecker-a). beatificirati (lat. svideti se. begute. becassine) zool. bedinerka (nem. knjiga. siromaštvo. potrebnost. trg. lopta za tu igru. bogomoljke. far«. bedinerka. titula jedne indijske kneginje. odobrava™. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. posle čega dolazi akt kanalizacije. fino tanko platno. deo trga pod krovom. badminton) sp. naročito crno. četvoroutlasto „V". beth-din) l. bedast. tj. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bezistan. beg (tur. vazalsko.) udova-carica. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beba. 4. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bezistan (pere. adres-se au besoin).) begov sin. bedaf) glupak. bek (eng. beige) koji je bledosmeñe boje. zaista. ital. bevanda (ital. koja su živela od stočarstva i pljačke. sirijskim i severoafričkim pustinjama. bezemschoon) trg. bezeta (fr. bezisten. levog i desnog). kad bude nužno. besoin. rukoljub. naročito u Carigradu. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. beatificare) posvetiti. uvrstiti u red svetitelja. bedeker putni vodič. badawiyy. bekerel (skr. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. oskudica. beatificirati. begine (nlat. 3. begluk (tur. bezoar (fr. Be-dur (ital. Bedlam. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bezoard. baiser) poljubac. naravno. badawiyyun) pl. titula. 2. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. au besoin) u slučaju potrebe. prirodne boje. beylik) 1. jevrejska sudnica. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). naročito kod neprerañenog šećera. beggar) hi. platno. beguine (eng. ako bi trasat odbio primanje. beatitudo vestra (lat. bedak tur. dopasti se. fig. bediverica v. begoglija (tur. baby) malo dete. begov posed (dobiven od sultana). jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). oda-brati nešto po svom ukusu. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. beze (fr.. 2. gospodar. baisemain) celivanje ruke. beatifikovati v. begine. bekasina (fr. beglerbet (tur. pere. bezmen (fr. upućivanje menice na treće lice. bedlamite) ludak. pr. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. Bć-dur) kuz. bebi (eng. stočni trg. beggar) pl. fil. begute (eng. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. besbelli) dabome. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bedak (pere. bevanda) vino. beging (eng. padzehr) fark. pokrajine u staroj Turskoj. proglasiti svecem. proglašenje za sveca. uvršćenje u red blaženih od strane pape. beduivi (arap. nužda. biti saglasan s nečim. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. betuine. preko mreže razapete 155 st od zemlje. blago onima koji imaju. Bq) fiz. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. pokrivena čaršija. bezistan) trg. bezoan (fr. baga. back) sp. badawiyyun) kod. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. zapovednik. begine. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. v. starešina neke oblasti. izabrati. tržište. one koje se prave sveticama. barska šljuka. negovanju bolesnih itd. neobojen. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. detence. koja se stavlja obično iza imena. bedminton (eng. 3. bey) 1. gospodin. knez. bedlemit (eng. begevisati (tur. bezemšon (hol. bež (fr. bejzbol (eng. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. igra slična tenisu. odobriti. beatifikacija (lat. adres o bezoan (fr. besplatan rad raje na begovom imanju. tursko državno imanje.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. begging) platno za pakovanje. protivotrovi. budala. beduina (arap. na menicama: adresa po potrebi. Be-kvadrat muz. beatificatio) posveći-vanje. obično arapske. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. beggar) pl. plemić u staroj Turskoj. tur. predstavlja jedan . stanovnici pustinje. bedine-. pomešano s vodom (u Dalmaciji). o bezoan (fr. bezistan) v. luda. bezoardika (nlat. dopadati se.

slične taftu. deport. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. božanstvo starih Filistinaca. tur. Be-moll) «uz. belt (skand. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. ludača. Be-mol (ital. riba jesetra-mo-runa. belenzuka (tur. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. bekuordejšn (eng. bon) budala. fr. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. bekrija (arap. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). opšti rat. belvedere. bel-espri (fr. bungalow) jednospratna kuća. bilezik) 1. nazvane po gradu Belčite. glupan. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). beladonin (ital. glavni sastojak atropina. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. borila protiv boljševike. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. npr. bel kanto (ital. bema (grč. beluga) zool. s krovom od slame ili crepa. ranija jedinica kiri. feljton. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. beletristika (fr. kičme. karika. lepo pevanje. . bematin-sveće pl. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. Vrangelove i dr. bekri) pijanica. lovce itd. bellicosus) ratoboran. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. bala tur. zvučanje sa osnovnim tonom b. osušena polovina (strana) svinje. bacon) kora slanine. Bembaša (tur. bellum internecinum) rat do istrage. backwardation) trg. decibel. belchite) vrsta španske vune. ñavo. bekon (eng. belaj (arap. patnja. grivna. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. moreuz. 2. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bel canto) kuz. naziv po francuskom naučniku A. bengali (eng. belogvardeec) „beli gar-dist". belemnon oružje za hitanje.—A. paskviza. bengalo (beng. Belona (lat. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. ni praktičnim ciljevima. belvedere lep izgled) kula. vrag. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belanda (ital. belogardejac (rus. bengal) polusvilena tkanina. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. Belzebub (hebr. radi povećanje zenica. boginja rata kod Rimljana. Solomon ben David=Solomon. ni naučnim. narukvica. fig. kurjača. brokat. belanda. eng. beledin trg. oznaka b. (Atropa Belladonna) velebilje. jad. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. belćim (tur. belegi) brus za oštrenje kose. za vreme grañanskog rata u Rusiji. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. bengal (eng. bella donna „lepa žena") bog. Bengal) pl. izumitel>u telefona). Bellona) mit. Belt) tesnac. ratnički. nevolja. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. up. vojske koja se. bukraiyy. ñavolski poglavica. belandre) mor. bellevue) v. belos strela. al. bena (tur. čardak na kući. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. beluga (rus. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. jasno. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). valjda. muka. nesreća. ben (hebr. upotrebljava se. nazvala po gradu Benaresu. belles lettres. bun. bella donna) hen. Baal-Sebub) mit. »sena Marsova. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). lola.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. vinika. mus-lin sa prugama u više boja. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. belki) možda. belli) poznato. belikozan (lat. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). beletrist(a) (fr. čist parafin koji se dobija od petroleuma. tur. bel-esprit) lep duh. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. zabavna književnost svake vrste. belemniti (grč. na Dalekom istoku. luda. zlo. balan. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belelaks trg. beladona (ital. okovi na nogama. up. bangla. fil. 2. bez sumnje. belčite (šp. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. izvesno. butne kosti i lopatice. verovatno. Bengalija (eng. belomantija (grč. beli (arap. strela) geol. belvedere (ital. belum omnijum kontra omnes (lat. suprotno: Be-dur. belmontin hen. fig. bela) l. benares (ind. belvi (fr. belegija (tur. kao sredstvo za ulepšavanje. lisice. tj. Bekerelu (1852—1908). služi za turiste. bez glave. 3. estetska i književna kritika. zabavni pisac. belum internecinum (lat. bala. Davidov sin. pametan i duhovit čovek. naročito vladičin sto. pavta.

priganica. naklonjenost. benzol hem. beneficijant (nlat. beneficijar. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. baignoire) l. tj. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. lože u parteru grañene u obliku kade. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. tj. benefactor) dobrotvor. kupatilo. gori lagano crvenim. berberis (nlat. bentlos dubina) biol. naklonjen. tečan. dobročinilac. dobrodušnost. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. preteča hokeja. 2. benedictin. elektrogimnastika. benjovr (fr. uštipak. beneficium) dobit. blagodejanac. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. bezopasnost. berat (arap. poz. blagosiljati. rastvara se u alkoholu. mañije. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. med. beneficium) v. benefis (fr. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. benemerit (lat. kada za kupanje. bene va lete! (lat. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. tromo. zarada. praveći znak krsta. blagodejanje. benedicere) blagosloviti. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benevolens) blagonaklon. a onda i po celoj južnoj Italiji. benediktiner (fr. iz Beotije. dobrotvorstvo. spreda uzane. benzin (nlat. bendžo (eng. up. dobija se iz nafte. zagrevalo vodom. 2. bandy) sp. bengilik. dobija se iz katrana kamenog uglja. benedicite (lat. val>ano. prvenstvo. benedikpija apostolika (lat. benefaktor (vlat. beneficij(um) (lat. benefakcija (lat. nespretno. benñeluk (pers.) dobit. napr. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benignitet (lat. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. SAD) vrsta gline. bergamo) pl. nem.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. igra se u Skandinaviji i SSSR. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. bergamota (ital. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. odan. banja. beotski (grč. takoñe: ñak koji prima stipendiju. Boiotćs) pril. benefic (lat. a pozadi široke. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. prihod. berberiva (nlat. bergamotto) carska kruška. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bengal stripe) trg. instrument sa 5—7 crevnih žica. lepo. bengal strajp (eng. zelenim ili belim plamenom. Bene-dikta (480—543). otuda: ne-spretšakovići. . v. blagosiljanje.-tur. bene (lat. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. . benedicirati (lat. beneficijalni (nlat. žutim. korisnica. bergonizacija med. belje (fr. glupo. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bentonit (po Fort Benton-. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. bendi (eng. darežljivost. kupalište. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. korist. čini. S6N6. milostivost. beneficijat. benefic. benediktinci al. benignitas) dobrota. benevrek) uske suknene čakšire. industriji. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. dobrotvor. primalac prihoda crkve. prolaznost bolesti. bensficija (lat. izradi kalupa za livnice. bencilik) 1. povlastica. sadrži više od 50% montmorilonita. muslin sa prugama u više boja. krofna. kaluñerski red sv. bentos (grč. bain-marie) kuv. lako isparljiv i za-paljiv. blagosiljanje. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benevolentia) blagonaklonost. beneficiatus) v. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. benevreke (alb. benevreci. beneficijar (nlat. benevolencija (lat. opojna trava (napitak). bezbojan. berberis vulgaris) bog. od neke predstave korisnice. benedikpija (lat. upotrebljava se pri vañenju nafte. čeličane i dr. beignet) kuv. glupaci. bezoe) hen. Beoćani (grč. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. benefactio) dobročinstvo. žutika. povlastica. beneficancija.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. beneficians) dobročini-lac. ben-mari (fr. benefice) predstava u korist nekog glumca. beneficijat (nlet. beraha (hebr. bergami (ital. blagoslov. bene) dobro. benevole lektor (lat. aromatičan ugljovodonik.

bela braća. znak Bk. Berni. bernardinci pl. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). ljudi koji. beri) med. god. zavet obre-zanja. napredak. Africi. bernijeskan. 2. berkšir (eng. berza (fr. nlat. ukras za glavu. berneskan (ital. berne) kor. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. neprovidan. atomska masa 9. pod berza. bergerie) tor za ovce. osnovanog 1098. mangup. fig. i odlikova-li se u borbi divljim besom. bernardinac (nem. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). beo metal koji ulazi u sastav berila. ugljem i sl. bereta (ital. vermut. crvene i bele. berlinska kola. berzijanci (fr. berkovec) mor. berna (fr. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berkelijum v. bersaglieri) pl. berretta) v. bersaljeri (ital. berkshire) po eng. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. bursa koža. berkan (ital. vojsci. borsa. tur. bermet (nem. up. bertijonaža (fr. birichino) raspušten dečak. 97.02. bere. na taj način. berkovec (rus. koji trguju na ber-zi. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. bere (fr. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. u Francuskoj. obrezanje. berklijum. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. beril (grč. berzanski uzvisi trg. deran. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. berekin (ital. strelci (vrsta pešadije u ital. brelengo. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). znak Ve. berma (lat. bert-brodovi (hol. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. beretka. ital. krzno. ovčar-stvo. utiče na suzbijanje besposlice. firmare) krizma. redni broj 4. bergere) pastir ka. samo u medveñoj koži. bourse. plahovita ljudi i ratnici. Australiji i ist. Bersianer) pl. beret) plitka i okrugla francuska kapa. široka. berilij(um) (grč. bernesco) v. heksagonalni mine-ral. sreća. bourse. beurt) pl. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. berzerkeri (nord. berceuse) kuz. lake karuce sa dva sedišta. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. proizve-denih ukrštanjem sijamske. ljubavnica. burza. berylliumj hem. otuda i naziv. birma. beryllos) min. beržerija (fr. berit savez. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). berlingoca (ital. element. ili zelenkastoplave (akva-marii). kada pobesne. fig. uspavanka.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. beavitamknoza. baraka. osnovana 1836. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. Indiji. postavljena naslonjača. hem. berlingot) polu-berlina. pelinkovac. v. berlina (fr. berićet (arap. up. redni br. beržerak (fr. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. novčana pijaca. pastirska pesma i igra. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. zavet. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. nastran (po načinu pisanja ital. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berklijum hen. bereket) l. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. dragana. berlengo (fr. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama.805 kg. besni. transuranski element. bez prednjeg sedišta. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". nem. kitajske i napolitanske rase. berseza (fr.). plod. bernesco) ćudljiv. pesnika Bernija. up. beriberi (ind. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. novčanik. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berlingare. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. berit-mila (hebr. zatim sa robom: žitom. duge dlake. rod. nlat. beržera (fr. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). bernijeskan (ital. Berdan) puška ostraguša.veoma raširena krvna bolest u Sev. koji nema u sebi vitamina „be". (produktna berza). koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. mutnozelene boje. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. ber-serkr) tig. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. letina. up. berlingozza) italijanski narodni ples. = beli skorbut. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). beryllos. berilistika (grč. beryllos) gatanje. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila).

) 2. up. skotstvo. bibere (lat. mehur. odeljak. bis. bešlija (tur. nečovečan. lola. kvart. tur. razumevanje u knjige. biblion. grč. besar. Besemerov čelik. bes-bol (eng. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). zver-čovek. bibi (fr. kod Albanaca: tvrda vera. stražar. bkblio. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. v. cirkus.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. fr. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bekrija. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. besje (fr. kutni) dvougli. knjiga. bis. gama-zraci. grub. bestia) zver. knjiga. neženja. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. bi-kar bez posla. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. prednapregiuti beton ar- .od grč. kašika. bestijarij(um) (nlat. lekovi protiv kašlja. bilupa itd. biarda mašina za tkanje. dvozgloban. bex. beton (lat. biangularan (lat. Biblija (grč. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). padanje cena i kurseva državnih papira. articulus zglob) koji ima dva zgloba. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. 4. ist. bibacitet (nlat. diarhija. besje. dehaizam napredni pravac u babizmu. v. nečovečnost. naročito cvet ia voćkama. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). baisser) trg. a sastavlje-ni su od beta-čestica. nepopustllv. mangup. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bećar (pere. fr. bitumen. besli) l. radi pojačanja. onih naroda koji se u Bibliji pominju. vrsta radioaktivnih zraka. alfa-zraci. behika (grč. besar (fr. skrać. najamni radnik. bekar) l. nem. annus godina. bestia) životinjstvo. skotološtvo. bexos kašalj) pl.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). biartikularan (lat. trg. grč. tvrda reč. divlje. životinja. bestijalan (lat. neoženjen čovek.(lat. bi-. npr. bešika (tur. bibere ad numerum(lat. npr. životinj-ski. beta-zraci fiz. besa (alb. pošto se ovlaži. to biblion u značenju knjižica. behar (tur. biblia knjižice. baissier) trg. sklonost piću. besa (fr. best najbolji. sisaljka. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. biberon (fr. bestija (lat. angularis uglovni. biandrija (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. pripadnik plaćene konjice. procesu beta-raspada. compromissum) koji ne pravi kompromise. baisse) l. zver-stvo. greška. muški šešir sa uzanim obodom. bibHon knjižica. skotsko ponašanje. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. besik) detinja kolevka. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. časopis. bi. up. bega (grč. becirk (lat. nečovek. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bibliognozija (grč. besa) mana. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). običaje. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). beštek (nem. surov. divlji. biandrija. beša (tur. seli prodavati. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. biarhija (lat. akcija i drugih hartija od vrednosti. sredstva. severnoamerička narodna igra loptom. umetnost i sl. momak. tanjiri i ubrus. biberon) pijanac. nedostatak. bi-. Besteck) pribor za jelo: nož. bestijalnost (lat. 1813—1898). Bezirk) srez. nepomirljiv. razboj (naziv po pronalazaču). elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. kao i robe koja se kotara na berzi. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. beskompromisan (lat. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. viljuška. zverska priroda. bianuelan (lat. 2. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. grubo. base-ball) sp. nadničar. 2. behar proleće. beseže (po fr. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. arhe vlada) dvovla-šće. 1853—1914). knjige) Sveto pismo. bibere greko stope (lat. vindžija. bestialis) zverski. boca sa cuclom. aner. bestijarijus (lat. med. bibere) piti. 3. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. i sa dva tima sa po devet igrača. bi-. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. list i cvet voćke) cvet.najamni vojnik. bestseler (eng. bestiarium) knjiga sa slikama životinja.

bivouaquer) okolovati. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. bibliolater (grč. biblista) poznavalac Biblije. dvoženstvo. grč. bibliomantija (grč.) žena koja ima dva muža. njihove sudbine itd. bis. bogomoljac. sa 4 žice. ili celokupne književnosti jednog naroda. biblion. biglao. bibliotheke. bakar. bibliotheke. raskršća. dvovredan. bigot (fr. beaverteen) trg. biblion. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. taphos grob) .) čovek koji ima dve žene. bibliolatrija (grč. licemeran. sumpor. zbirka knjiga. bigeneričan (lat. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. radi origi-nalnosti štampe. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. bibliotaf (grč. bivertin (eng. bibliologija (grč. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke.) koji preteruje u pobožnosti.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. retkosti. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. pravljenje (ili: izrada) knjiga. bibliofilija (grč.. grč. nlat. bivijum (lat. bigot) onaj koji slepo veruje. bigoterie) verska zatucanost. biberon) v. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. genus rod. licemer. . bivium) mesto gde se stiču dva puta. biblioliti (grč. spisateljstvo. nasumce otvori. izvi-jati melodiju (ptice. onaj koji se drži samo Biblije. biblion. Ifthos kamen) pl. od dve vrednosti. valere vredeti) he*. biblist(a) (nlat. licemerstvo. bogomoljstvo. biglisati (grč. bibliopol (grč. valens koji vredi. bibliografija (grč. hermafroditski. objašnjavač Biblije. biblicitet (grč. bibliograf (grč. naročito Sveto pismo. išarati. bibliopoles) knjižar. biblfon.) poznavanje knjiga. starosti. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. licemeriti. bez obzira na predanje. verski zatucan. biglizo) pevati. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. biti u okolu. bogomoljstvo. koji ima dve vrednosti. bibliotekonomija (grč. onaj koji se razume u knjige.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). nauka o Svetom pismu. bigotizam (fr. bis. biblioteka (grč. bibliotekografija (grč. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. gamos brak) dvobračnost. bigarrer. beaver) trg. biblfon. bibliotekar (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigot) praviti se svecem. bigamija (lat. ukrasiti šarama. biblfon. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. npr. bigarirati (fr. pa su dobili mineralan izgled. a reñe donosi i kritičke napomene. koji ima dva spola.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. logorovati u polju. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. dvomužica. bigener). bibliopeja (grč. knjigoljublje. biver (eng. grč. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. raskrsnice. poljski logor. bibliofil (grč. hronološka ili sistemat-ska. biblioteka (grč. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. železo i dr. biblion. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. licemerstvo. biva Jiuz. poznavanje Svetog pisma (Biblije). dvospolan.) poznavalac knjiga. kao npr. rukovalac bibliotekom. biblfon. nauka o ureñenju biblioteka. biberon. bivakirati (fr. japanski narodni instrumenat. bigamist(a) (lat. naročito slavuji). otisci lišća na kamenu. preterana pobožnost. grapho pišem) poznavalac knjiga.sahranjivač knjiga". bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. geol. bivouac) voj. bi-. dvomužištvo. upravnik. bivariare) šarati. biblion. tehničke opreme. biblicizam (grč. cink. po kojima se udara drvenim maljićem. bigoterija (fr. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. bigamistki&a (lat. pretvarati se. olovo. bigotan (fr. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bigotisme) tobožnja svetost. bivak (fr. ona može biti azbučna. biblioman (grč. tj. bigotirati (fr. bibron (fr. stanovanje vojske pod malim šatorima. okamenotine lišća.) knjižničar. grub vuneni porhet. prodavac knjiga. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. kiseonik. engleska pamučna materija. up. bivalentan (nlat. rasprava o raznim izdanjima Biblije. nauka o Svetom pismu. bibliomanija (grč. biblion. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). sro-dan lauti. dvoženac.

divlji bivo. bizarre) čudak. bikoloran (lat. 3. dragulj. bikonveksan (nlat. rok od dva dana.) pl. bijonirati (fr. s obe strane izdubljen. vizmut. koji se sastoji od dve zone. u slučaju potrebe (na menicama). bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bizarerija (fr. zuber (u Evropi). čudesan. juvelirska roba. puzavački. bizmut (lat. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. Byzantion. osobenost. v.) v. vizantologija. nastran čovek. bijoner (fr. dvozube rogulje. al bisogno) trg. dragocenost. i radili na istoriji. npr. bikonjugiran (lat. proturanje lažnog novca. potreba.980. na kome su 1946. bi-conjugatus) dvostruko sparen. bijou) nakit. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. hebr. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. 2. udvorički. up. ispupčen s obe strane. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. pl. bog.) v. bižu (fr. bide (fr. bicolor) bog. zone pojas. dvobojan. bizonjo (ital. bizantijska umetnost. grč. bijon (fr. bigotizam. bizantolog (grč. billon) legura od srebra i bakra. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bizantologija (grč. bizam (nlat. krivotvo-renje novca. srebrni novac bez propisne količine srebra. dvogubo ispupčen. mali konj. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. pri lečenju od sifilisa i dr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bizon (grč. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bikonveksno sočivo. redni broj 83. zlatar. bizar (fr. neobičan. osoben. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. teologiji. filozofiji. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. npr. zlatarske radnja. vizantijske bizantinizam (grč. bizarrerie) čudnost. kada u kojoj se kupa sedeći. bikarbonat sode. fig. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. analistici. element. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bizantinci (grč. mošus. up. bikonkavno sočivo. bikonkavan (nlat. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom.). bijenalav (lat. ulagivački. američki divlji bivo. fr. biznis (eng. vizantinci. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bizantijski (grč. bi-. tj. bilet. biduum (lat. dragulji. bfson) zool. bi-concavus) om. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bidet. bicarbonas) hen.) 1. bikamerizam (lat. dvogubo izdubljen. bižugje (fr. bidens (lat. bikefalan (lat. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. u dve boje. juvelirska radnja. . do propasti Bizantijskog Carstva. besoin) nužda. bi-. dvogodišnje biljke. juvelir. bijenale (lat. business) posao. bi-dens) dvozubac. bikvadrat (lat. koji se ulaguje starijima od sebe. bi-convexus) om. koji kadi. up. ali sa znatno više bakra. geografiji. bismutum) hen. intra biduum) u roku od dva dana. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bizarnost (fr. bakarni novac sa nešto srebra. bizarerija. bije (fr. bis. oblast) koji je podeljen na dve zone. trgovački posao. od koje je ranije pravljen sitan novac. 2. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima.) ćudljiv. biennium) vreme od dve godine. billet) trg. biennis) dvogodišnji. al bizonjo (ital. bijenij(um) (lat. bije d' bank (billet de banque) banknota.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. dragocenost. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bisamum. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. ar-heologiji. konjče. atomska masa 208. Byzantion. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. novčanica. intra biduum (lat. i kao lek za jačanje živaca). ital. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. ukras. vi-zantolog. nakit. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bizoialan (lat. bizarnost. naročito u moškavca. bicefalan. nastran. čudnovat. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. npr. bijouterie) trgovina dragocenostima. grč. Byzantion) 1. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bi-quadratus) kat. biduum) vreme od dva dana. bižuterija (fr. zlatnici grčkih careva. bufalo. bisogno.dine. osobenjak. dvozube vile. bikarbonat (nlat. fig. bijonaža (fr. Bizantinizam. neobičnost. dvogubo spregnut. retori-ci i poeziji. dragi kamen. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. kephale glava) dvoglav. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bijenalije (lat. I bizaran (fr.

billard) igrati na bilijaru. ballur kristal. bilingvitet. zakonski predlog (u Engleskoj). billiarde) hiljadu biliona. ulaznice. žučno crvenilo. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg.) v. manus. vert zelen) hen. i oboje . upravljen na suprotne strane. biliozan (lat. rubinus) he«. priznanica. fig. bis. prepredenost. bis. železničkih karata. bis. bilinguis) dvojezičan. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. grč. četvrtasta i zarubljena. bilieran (lat. fig. bullettino) dnevno saopštenje. bilijarda (fr. biliverdin (lat. nlat. prodavac ulaznica za predstave. igra na bilijaru. potvrda. tako da uvek stoji uspravno. orlean. bi-cornis) zool. mesto gde se izdaju karte. bilirubin (lat. bilabialis) gram.000. biletar. dvorog. bulla) predlog. menica. p. bilansirati (lat. bimestre. bilingvitet (lat. fr. saldo. bilanca (nem. donji deo lañe. žučni. dvočlan. lupa sa dva sočiva. zvaničan dnevni izveštaj (npr.000. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bi-. bilin (lat. biliosus. bilateralan (lat. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. žučno zelenilo. sa dva roga. biletarnica (fr. bilis) hen. bimemsis) dvomesečni. labium usna) gran. mrzovoljan. bimester (lat. krajnji ishod nečega. fig. ulvus. izdavati ulaznice. bilis) žučan. bilijar (fr.). o stanju zdravlja. sa dva člana. billet) izdavanje ulaznica. dvoličan. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. žučno žutilo. beryllus. up. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. žutozelen. listak. billet) blagajna. zaključiti neki posao. pritvornost. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. crvena bojena materija žuči. Bilanjz) v. biletar (fr.000. prepreden. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. v.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilge) mor. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. prodavnica ulaznica. bilis žuč. biksin (nlat. bimester.koji se izgovara uz učešće obeju usana. tempus) v. bilis. billetier) poz. podnosi kralju. ravno dno u sredini lañe. biletirati (fr. razdražljiv. bimestris) dvomesečni.000). takoñe: pisamce. cedulja. upotreba dvaju jezika u govoru. bille. fig. cedulja. bilinguis dvojezičan) v. bis. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. se. I bilion (fr. bilaroc) trg. bilateralis) dvostran. bilten (fr. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. obostran. bilboke (fr. izvesti zaključak o svršenom poslu. bilijariti (fr. železničke karte i dr. saldiranje. fr. koji govori dva jezika. bimenzan (lat. železničkih karata itd. bi-lanx sa dva tasa) trg. bilans. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. sitni štamparski poslovi (karte. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bilabijalan (lat. bildž (eng. ljutina. bileter. bilet (fr. bimanus) dvobimbaša (tur. nlat. billa. bimestran (lat. posetnice i sl. kristalno staklo. fr. nlat. o stanju na frontu. bilan. železnička (ili: tramvajske) karta. bilis) med. knjigama. ital. bilifulvin (lat. kratak. bulletin. bimetalizam (lat. up. dvomesečje. lat. bixa) ham. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilardirati (fr. dvaput.). cedulja. dvoličnost. prevučena zelenom čojom. bilupa (lat. billet) pisamce. mrkožut) hen. jed. biletura (fr. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. biman (lat. tip. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . priznanice. billion) milion miliona j (1. dvousneni suglasnik (b. loupe) opt. biliaire) koji se tiče žuči. bilokacija (lat. žustar. ital. bilingvizam (lat. prek. priznanice. izvesti završni račun. crvenožuta bojena materija žuči. ulaznica. gnev. glavni sastojak žuči. bimenzis (lat. bili. žuč. nlat. bimembričan (lat. bilis. bilans (fr. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. bimenzis. m).). služe kao podloga papirnom novcu. bilabijal (lat. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. fig.) vreme od dva meseca. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. fr. o sednici ministarskog saveta. lat. beryllos beril) gorski kristal. lingua jezik) dvojezičnost. izborni listić. bilis. bimembris) koji ima dva uda. bi-. lat. bileta (fr. up. trg. zelena bojena materija žuči. billetier) v. biljur (ar. bilancio. bileter (fr. jednim udarcem udariti dve lopte. etiketa. koji se. major. pritvoran. bilet. bil (eng. bis. dvousneni (suglasnik). bilingvičan (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. na-| prasit. pun žuči. latus strana. bilis (lat.

bfos. dogled za oba oka. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. koji se sastoji od dve jedinice. ibn. graphfa). naočari. opt. sophfa) v. biodinamika (grč. bin v. genetički inžinjering. bioliti (grč. bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. povoj. biograf (grč. logos) fil. binomski (lat. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. veličina koja se sastoji iz dva dela. bini. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. bioklimatika (grč. biblion knjiga. bfos.). binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binjektaš (tur. bfos. rañanje) razvitak života. npr. eng. biokibernetika (grč. na kojima se osnivaju prirodne pojave. energetika svega živoga. binom (lat. bioaritmetika (grč. biodinamički. blaste klica) pl. bina (nem. pozorište. binen-regulator (nem. pristalica biologizma. kolo-nija bioblasta). aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bios. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. nlat. biogen (grč. koji je udešen za oba oka u isto vreme. binda (nem. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. biozofija (grč. binaran (lat. kao i uticaj živih bića. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. biolog (grč. životne jedinice manje od ćelija živih bića. dvojedinični. engineering) v. Bijhne) pozornica. grč). od dva) dvojki. bi-. pojas. bfos. svih životnih procesa. zavoj za oba oka. suprotno: monometalizam. nosila ga je poglavito turska konjica. oculus oko) sa oba oka. (grč. po učenju Altmana. binub (lat. dvočlani. životopisac. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. binokularan (lat. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. to klima nagib. vrpca. binjiš (tur. bfos.. biogeografija (grč. životni. pr. bini. biologist(a) (grč. a i Srbi'.) fil. životopis. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. okovratnik. biobibliografija (grč. bfos. biografija (grč. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. grč.(grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. genos poreklo) biol. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. bfos. ge zemlja. kibernao upra-vljam. bfos. padinom od dva člana. dvočlani izraz. med. fr. na klimu. bfos život. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. biosofija. bini po dva. grapho pišem) onaj koji opisuje život. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). logos) fil. biografika (grč. biogenetičan (grč. posebno biocenoza i vegetacije. bioinžinjering (grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. biol. bfos.) istorija razvitka života. bioenergetika (grč. od dva dela. bivomizam (lat. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. binaran. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. vladaoca i dr. zbivanja. mat. bioklimatologija (grč. up. binarius koji sadrži dva. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bfos. nomos zakon) mat. grč. Ifthos kamen) kol. up. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). pisac biografije. bfos. Binde) veza. binerav (lat. biologizam (grč. grapho) veština opisivanja života. koji se tiče binoma. biofori. biologfa) nauka o životu. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biologija (grč. veština pisanja biografija. bios. zavoj. biogeneza. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). filozofa. genesis postanak. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. klfma. bfos. a+ br. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. genos) koji se tiče razvitka života. biogenija (grč. bioblasti (grč. . bineran. binokl (fr. binaire) v. binubus) čovek koji se dvaput ženi. petlja. bfos. binocle) cviker. poreklo. Biinne. energefa) fil. bio. bfos. regulator) poz. sa dva člana.. kao sredstvo u borbi za opstanak.

techne. bios. logia) fil.) v. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. pribora. bios. bfos. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. prema izvesnim znacima na telu. ovako je nazvao 1866. biopsihologija (grč. biosfera (grč. bios. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biomatematika (grč. neke oblasti. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bionika (skrać. biomehavika (grč. socius drug. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. prilagoñavanja. bios. operativnim putem. biorizacija.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. grč. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. sarkom). psihobiologija. bios. crta na dlanu i drugih nekih simptome. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). bios) 1912. bios. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. svitci) sveta. biosofija (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. biopsija (grč. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. jer živih bića ima i u vazduhu. npr. biorizatora. orao vidim) med. biol. biomagnetizam (grč. tj. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. pr. bios. litosferu i hi-drosferu. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. i u zemlji. typos) čist tip. tu ontos postojeće biće) pl. osnovni oblik je fotosinteza. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. panpsihizam. bios) praktično učenje o životu. nastala u XX veku. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bioluminescencija (grč. god.. države itd. čista rasa. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. biotika (grč. bios. naročito pojave nasleña. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. kao animalno biće. nem. bionti (grč. 2. nlat. to on. biorizacija (grč. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bioskop (grč. manteia proricanje) 1. lumines-centia hladno svetljenje) biol. bioontologija (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. . a čoveka. biometrija (grč. bios. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. bionomija (grč. up. bioskopija (grč. bios. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. mehanike razvitka. bios. bios. bios. on. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. sophfa) životna mudrost. up. npr. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biosociologija (grč. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biorizator (grč. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. sudskolekarsko utvrñivanje. lat. bios. biomagnetski. poremećaji u razvitku. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. razmnožavanja itd. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. psyche. bios. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. npr. bios. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. tj. v. biozofija. lat. bios. aparata. biotit min. praktične eugenike i medicine. bios. biostatika (grč. ontos. biotip (grč. logia) nauka o živim bićima. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. biotehnika (grč. i u vodi). biotehnologija (grč. biomantija (grč. člana društvene zajednice. bionegativan (grč. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. stanovnika nekog grada. biosinteza (grč. psyche duša) fil. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima.

polu-vunene tkanine. biromanija (fr. krateo jak sam) v. birotehnika (fr. gostionica. . bipedalis) dug ili širok dve stope. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. predsednik opštine. bios. bircaus (nem. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bios. lat. biseksan (lat. bipartitio) deljenje na pola. biocentrično posmatranje (grč. dleto. bisage (fr. pisarnica. bisegmentacija (lat. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. biotop (grč. birgermajster (nem. bios. pretežno formalističkom duhu. biraj (fr. mania) želja (ili: težnja. bios. biro (fr. bissac) pl. phoros koji nosi) pl. ital. bfos. dvonožac. odeljenje. bis) dvaput. Karlu Birago (1792—1845). dvostopni. bipedis) koji ima dve noge. bira (fr. Burger-Meister) gradonačelnik. razdvojenje. bis pes noga. bureau. centrum središte) fil. biparticija (nlat. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. utensilia) pl. tj. biofori (grč. bis. bigeneri-čan. bipedalan (lat. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. burin. burat) trg. bureau. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. ital. biofon (grč. koinos zajednički) životna zajednica. biol. polovljiv. po drugi put. birokratski koji se tiče birokratije. torba na sedlu. burato) pisaći sto. purger. bios. polovljenje. biocevotika (grč. techne umetnost. nazvala po pronalazaču. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa).) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. birokratija (fr. ta phainomena pojave. razuñivanju živih tela.. birokratizam. bir-zeman) staro vreme. segmentum odsečak) mat. ukočenost. birema (lat. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. vrsta puplina od fine svile i vune. bioblasti. fig. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. birato voj. biremis) čamac sa dva vesla. predsednik mesnog odbora. koji se može podeliti na dvoje. životni. bios. bisegment (lat. dvostruka torba (u Lici).) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. vrsta lakih poljskih mostova. kao odsečak jedne linije ili površine. nosioci života. bureau. bireta (fr. burino) bakrorezačka rezaljka. kancelarijske potrebe. sa dva suprotna pola. veština) skup metoda. bakrorez. biratina (fr. bios) koji se tiče života. birtija. segmentum) mat.) mat. Wirtshaus) v. bakrorezac. bisegmentabilan (lat. spol) v. bios. koinos zajednički. bi-pes. birtija (nem. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biocenotika. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. kancelarija. burette) hem. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. bipsdan (lat. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). lat. biocenoza (grč. biohemija (grč. biplan (lat. kancelarijske osoblje. bureau. polus stožer) dvopolan. od kojih je jedna iznad druge. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. buratine) trg. birokratija. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. praviti grbove. pravila. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bis. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. buriner) rezati rezaljkom.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. vajalica. vrsta polusvilene. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. vunom ili kostreti. burail) trg. naročito u analitičkoj hemiji). grč. polovljenje. bis. vajati. birzeman (tur. chemeia) deo fiziologije. bis (lat. birokrat(a) (fr. bis. nadlepggvo. bipolarav (lat. slikovito pričati. biroutenzilije (fr. birokratizam (fr. grč. muz. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. planum ravan. kancelarijski pribor. sexus. davnina. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. ravna površina) avij. još jedanput. polovina. bios. logia) nauka o životnim pojavama. dvonog. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. bi-pes) dvonožna životinja. bis. staklena cev sa lestvicom. grč. biotomija (grč. logia nauka) v. bios. grč. birenirati (fr. bureau. Wirtshaus) krčma. biofenomenologija (grč. biofizika (grč. biped (lat. birger v. bircaus. ponovo. biren (fr. deo ekologije. biocenologija (grč. krut i nadmen.

osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. petrolej. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. biscotto. sa jednim prestupnim danom. bitumivozav (lat. ital. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. dvosložan. folium list) bog. filum nit. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. okrugao kolačić. bistoke (fr.) prevući (ili: pokriti. bitta) brod. bitumen (lat. pod biskup. hermafroditski. biskupije (grč.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. mladići s dugom i neurednom kosom. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. biscroma) kuz. Ginzberg. asfalti-rati. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). obojiti) čañavom akvarelnom bojom. byssos pamuk. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). biscotin. buffet) sopstvenik bifea. (bitlsi) čupavci. u engleskoj muzičkoj terminologiji. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). bistori) hir. Brust) poprsje. grč. bitva (ital. konac) dvoni-tan. npr. biskvit (fr. grananje ili cepanje na dvoje. naf-ta. orman sa srebrninom. bifti (eng. bis coctus dvaput pečen. biflorav (lat. dvoredan. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. koji ima dva cveta. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bitometrija (grč. biserijalan (lat. biformai (lat. orman za stono posuće. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. obično dug 7—8 st. bisekstus. bifoličan (lat. bisekstus (lat. bythcs dubina. bifurkacija (nlat. februara. Keruak). bis. deljenje na dva kraka. bituminirati (lat. biskoten (fr. prženo upola na jakoj vatri. bis. dvospolan. bisturi (fr. a izvode ga udaraljke. dvoobličan. bi-. u teoriji informacija. bistrirati (fr. epfskopos nadzornik. bisekcija (lat. posle 28. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. od dva sloga. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. ponašanje) psih. bifluevcija (lat. trideset drugi deo jedne note.) 3. biteizam (lat. Bitlsi (eng. premazati) zemljanom smolom. bistouri. buste. polovljenje. domeće. bis. reke. pravac u psihologiji. u asfalt. bifilaran (lat. bistrer) slikati (ili: boji-ti. šećerni dvopek. bistoquet) bilijarski štap. bis. okrugao dvopek. bitnih (eng. peksimit. biscottino) mali. biformis) sa dva oblika. biheviorizam (eng. bisus (grč. asfalt i sl. bifepija (fr. The Beatles) nuz. sexus spol) koji ima oba spola. biftek (eng. biformitet (nlat. naročito Egipćana. ital. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. syllabe slog) gram. biformitas) dvoobličnost. dvoboštvo. thećs bog) verovanje u dva boga. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. biseksualav (lat. biskroma (ital. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. dvaput pečen porculan bez glazure. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. fig.) pretvaranje u zemljanu smolu. u dva niza. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bis. bis. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. Dž. buffet. sa dva cveta. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. 2. metrička jedinica takta. beat udarac) 2. beatnik) l. bit) l. bifluere) račvanje reke. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. grč. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . bit (eng. bisextus) prestupni dan tj. bis. dvoni-zan. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. floris cvet) bog. bisilabičav (lat. niz) koji ima dva reda. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. episkopfa) v. bista (fr. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bife (fr. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. u debljini od 4 st. bituminizacija (lat. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. biferan (lat. bit (eng. sto po železničkim stanicama. dvolist. biskup (grč. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. up. bisextilis) prestupni. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. nem. ital. bit (eng. buffetto) tezga u krčmi. dvaput kuvan) dvopek. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). lat. dvoličnost. ital. dvorodan. krčmica. busto. onaj dan koji se svake četvrte godine. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bifer) vot. flos. Ifthos kamen) min. npr. behaviour vladanje. biscuit. u džez muzici bit označava stalno. series red. Bit je uvek pa-ran. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bisolit (grč. bifurcatio) račvanje. ital. bit-muzika (eng. beefsteak) kuv.

neispisan. blastemia) vot. biher-šrank (nem. bis. blastula (grč. neograničeno punomoćstvo. svetlosti sa strane. blastos. čist. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. bjanko. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. blenda (nem. slepa vrata. blenorea (grč. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. v. blastos. potpuno odrešene ruke. meros deo) biol. sukno za filtriranje. blenotorea (grč. alat. povraćanje sluzi. blenengerija (grč. blastos. blastema) biol. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. beloća. obesvetilački. blastomikoza (grč. blanket (fr. bicintum. od dve boje. spolnih organa i dr. klica. rheo tečem) med. blastula) fiziol. grč. bjanko menica čista. blason) grb. punomoć samo sa potpisom. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). blanco) v.). ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blenna. vrsta šampanjca. blasphemćs) bogohulnik. blazon (fr. velosiped. 6t6s uho. grdnja. blastozoid (grč. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blenna. blastule. blenna) kec. kapavac. cyclus krug) točak. nlat. blenna. blasfemist(a) (grč. bicycle. chroma boja) dvobojan. kompozicija za dva glasa. blastema (grč. blanko-trgovanje prividno. radi špekulacije razlikom u cenama. blenadenitis (grč. blastos klica. udubljenje u zidu sa svodom.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. eteb povraćam) med. blenoftalmija (grč. bela boja. preživeo. blastos. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. carte blanche) čista bela neispisana karta. preživelost. bicinij(um) (lat. točkaš. belo. zametni mehur. sluz. pokuditi. Bucherschrank) orman za knjige. . prazno. blenna. regnymi izbijam. tj. ophthalmos oko) ked. kuditi. blenometritis (grč. sluzni proliv. bikefalan. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. očiju. bizzarria) muz. blanko (ital. blenna. huljenje na boga. blanko-kre-dit otvoren kredit. karanfilića i šećera. enteron utroba) med. blanche) beo. Bischof biskup) piće od crnog vina. i blastocistis (grč. izdanak. neosetljivost. black (fr. bicikl (eng. biceps) koji ima dve glave. blenemeza (grč. radi odstranjenja. psovka. blasfeman (grč. zasićenost. zametni mehurić. belina. velosipedist. čist. eidos vid. mykes gljiva) ned. ñerma koža) fiziol. rheo curim) med. im. canere pevati) huz. bicyclist) onaj koji tera točak. slepi prozor. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). bjanko (ital. blase) otupelih osećanja. hartija. korita. pomorandžine kore i soka. bis. blamage) sramota. karta bjanka. blenna. kuñenje. tj. blenna. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blasphemfa) pogrda. lučenje sluzave tečnosti. biciklist(a) (eng. izneti na rñav glas. blastem (grč. metra materica) med. tobožnje trgovanje. grditi. prema potrebi. obesvećivanje. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. huljenje. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. us. beo. blamaža (fr. ukor. Blende) apx. pupl>enjem). zasićen i presićen. blanche) pr. prekor. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. belilo. kart blanš (fr. pogrdan. mladica. blaziranost (fr. dvoglavi ručni mišić. blasfemija (grč. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. opt. bruka. blastoderm (grč. blasphemos) bogohulan. blenna sluz. bicefalan (lat.) otupelost. blašpe (fr. gei. oblik) biol. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. lat. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. biceps (lat. bis. sluzna srdobolja. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. kapavica. heraldika. kephale glava) v. curenje iz ušiju. neispisan. bianco belo. blenoragija (grč. bi-. fiziol. obesvetilac. obrukati. potpuna sloboda rada. zapaljenje veznice očnih kapaka. čist formular. blena (grč. neosetljiv. nauka o grbovima. bicarija (ital. blaziran (fr. blanš (fr. kožica zametao g mehura. kystis mehur) fiziol. belina) trg.-fr. grč. kredit bez pokrića. zapaljenje sluzokožnih žlezda. bihromatičav (lat. blejzer (eng. bogohuljenje. blanc. blastos. španski zid. blamer) osramotiti. min. cimeta. blastomere (grč. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bišof (nem. blaser. procurim) med. blamirati (fr. aden žlezda) med. rñav glas. blekvud (eng. sulfid cinka.

zajednica. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blondina. ophtalmos oko) med. biondo) plav. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blond (fr. blestrizo bacakam. blepharon očni kapak) med. bloquer) v. uron mokraća) med. ojačavanje rova. blokada (fr. duhovita sitnica. spadnutost očnih kapaka. blindage) fort. hvatati na zbunjivanje. tvrñave. ital. ñuture. blindirati (fr. munjeviti rat tj. plavuša. grč očnih kapaka. mladić plave kose. ucelo. fig. blinji (rus. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). Blue Book) „Plava knjiga1'. cvećarstvo. opsada. veliki odlomak stene. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. od finog pšeničnog brašna. blokhauz (nem. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. zavaravati. Blume cvet. mustrama od cveća. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blokaža (fr. farsa. nemir kod teških bolesnika. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blefarofimoza (grč. bluette) varnica. varati. plomb) pogrešno. karaula. velika količina (robe). mali pozorišni komad pun desetaka. kol.) voj. blessure) ozleda.). fleš. zaplašiti. oklop (na ratnoj lañi. blondin) plavušan.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blond. blepharon. gomila. oblaganje čeličnim pločama. zatvoriti skretnicu. vojnički koporan. prevrtanje. panj. avion). blokirati (fr. bacanje prašine u oči. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. up. pivo. blocus. blokflauta (nem. obmana. nazvala zbog žućkastog sjaja. tip. ptosis pad) med. treba: plombirate. obmanjivati. blouse) laka gornja haljina kod žena. bloc) veliki komad (npr. zatvaranje železničke skretnice. celina. Blockflote) nuz. npr. zaštićivanje od zrna (projektila). sveska za pisanje ili crtanje. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). Blu buk (eng. blefarotomija (grč. bluff) plašiti. bluming kondišn (eng. dosetčica. gomila (knjiga). automobil. ojačati rov. praviti se. bluza (fr. blefaroptoza (grč. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. Blitz munja) v. blenna. blondina (fr. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. kicoš. bacam tamo-amo) med. iskra. sličan svirali. trupac. podizanje cveća. sluzave mokrenje. blestrizam (grč. blesura (fr. blombirati (fr. blomba (fr. tome sečenje. aden žlezda) ked. dobro. blepharon. Blume) poznavanje cveća. hapsana. obmanjivanje. mermera). blef (eng. otvorene boje. ital. Blitzkrieg) voj. čamac. čamcu. kulica. blepharon. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blefarospazmus (grč. žućkast. blepharon. blinder) fort. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). en bloc) naveliko. ruski kolači. bleh (nem. udvarač ženama. blondine) v. svetao. blumirati (nem. blefirati (eng. klada. šanca gredama. poza. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. vojske. iskrica duha. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. treptanje. rezanje) med. blokiranje (fr. povreda. pretvarati se. okloplji-vanje. bloki-ranje.) med. žmirkanje. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. treba: plomba. blondine) devojka ili žena plave kose. zatvor.) pl. slični palačinkama. automobilu. blefaradenitis (grč. opsada. hrpimice. an blok (fr. phimosis suženje) med. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. blumistika (nem. blok (fr. suženost očnih otvora. . fig. mnoštvo. obmane. blepharon. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. blepharon očni kapak. bacakanje. blooming condition) sp. blickrig (nem. šanac gredama. zbunjivati razmetljivom reklamom. zastrašivanje. blefaroftalmija (grč. up. blokada. zatvaranje sa svih strana grada. Blockhaus) voj. osigurati od zrna. blindaža (fr. spasmos grč) med. zavara. blefarizam (grč. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. avionu). prevari. municije i sl. zapaljenje očnih kapaka. osobito u sportu. blefaritis (grč. bloccata) voj. blondin (fr. blonda (fr. tip. hvalisati se. blista (fr. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blonde) čipka od sirove svile. blondinka (fr. grañ. plavojka. plomber) pogrešno.

kod anglosaksonskih naroda. Bodmerei. up. bodolo) ostrvljanin. bojler. klanac. prekid svakog op-štenja s nekim. bodul. u Rumuniji: plemić. Dalmaciji. eng. boa (nlat. bahader) pl. beaujolais) vrsta francuskog vina. bobina (fr. boduo (ital. fiz. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. kod bojkota strane robe u nekoj državi). Hrvatskoj. bogumili. rakije. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. fig. koji »sive svojim naročitim. po pravilu neuredno. vinara. bobslej (eng.. boei) v. bu za. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. bojer (hol. raste na Kosovu. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. lažno optuži-vanje (po šp. bojkotovati (eng. zmijski car. ždrelo. proizvodi se u predelima severno od Liona. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. Bosni. pere. upravlja zemljom. šećera i drugih dodataka. kalem od namotaja bakarne žice. v. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. po nače-lu: dok traje nek laje. v. bottomry) trg. bobbinet. Bodriti pl. fr. božur (arap. engleski til. naročito plemić veleposednik.Bob je. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. boy) dečko. kotao. udav (najveća zmija u Africi i ist. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). magazin s robom u luci. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. boetetika (grč. tur. ispičutura. boiler v. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). književnici. bojler (eng. boa. bobadiljizam nepravedno. Bugarskoj. boemi (fr. umetnici. boemerija (fr. bobinet (eng. to bob) v. bobi (eng. bogus (ir. fig. čergari. bob (eng. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). od danas do sutra. boa constrictor) zool. zajedno sa dalaj-lamom. bogumili pl. bobslej. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. boi-najf (eng. duhovni poglavar u Tibetu koji. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. prirodnim životom. blue-stocking) „plava čarapa". kablova. bodmeraj (nem. bogaz (tur. iznos berbe grožña. bodega (šp. buza. božole (fr. kajmaka i šećera. baka. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. kor. bogaz grlo) grlo. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. baobab. Obotriti. kosovski božur divlji božur. busur) bog. bohemes) pl. boit-tout) čaša bez postolja. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bonrin) plemić koji je i ratnik. pamučni til. v. boatu (fr. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boiler kazan) kazan. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. Makedoniji. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bobby) pl. god. bogdo-lama (mont. skraćeno: bob. ili na oboje ujedno. npr. bobine) kalem (za konac). boabab (amh.) bog. dečak. bodega) podrum. moreuz. fr. drevna pijanica. Džemsa Bojkota. induk-cioni kalem. bogatiri (tur. bova (ital. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. krčma. + 1502. nadimak londonskih policajaca. neuredan život. Indiji). bojkot (eng. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. planinski tesnac. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bogomili pl. boja (hol. bogus) irsko narodno piće od vode. bojar (rus. deminutiv imena Robert). guša. patareni. boza (pere. sluga. crven kao krv. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). studenti i dr.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. fig. život od danas do sutra. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boj (eng. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. . bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boheme) način življenja boe-ma. momče.

box) 1. boleta (ital. tzv. boljševici (rus. osnovana oko 1890. bokser (eng. dubok ton) voj. ručna granata. bosco. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. bol. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. svaka runda 2—3 minute. lat. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. staklene bočice kru-škasta oblika.. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. boksovati se (eng. Francuska). bolus. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. zbog čega se mogu i danju videti. boling-grin (eng. bolonjske bočice fiz. grč. loža u pozorištu. v. balon. lug. bokser (nem. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. up. fr. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. bocage. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bokseri se dele s obzirom na težinu. železna ili čelična lopta. većina. „plemenitoj veštini". nekog aromatičnog voćnog soka i dr. kineska tajna organizacije. bolis. bolometar (grč. lemnoska zemlja. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). naziv po mestu Bo (Les Baux. bolus. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. Bokseri (kin. srednje veličine. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. praćen pesmom. box) 3. tući se pesnicama u rukavicama. bolstit (lat. bomba. hidrat čiste gline. fr. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. grč. jedan od glavnih izvora aluminijuma. boks (eng. bollo. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bolos) v. bulengren. boletus pečurka. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. pesničanje u rukavicama razne težine. grč. boks. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. do struka. ngrč. bolero (šp. bolletta. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena.000001 * °S). boks (eng. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. bolidi (grč. vrč. moreuz. ma-njina. boccale. bulletta) cedulja. bocca. razreñene od strane Lenjina. nlat. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. guranje i udaranje nogama. zatvor za potkivanje nemirnih konja. zračni termometar. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bolus. . bouche. boljševizam (rus. bucca) usta. grč. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina.378 kg). kratak. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. box) pesničati se. pesničar. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bokal (fr. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bolivijano (šp. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. buldogu slična rasa nemačkih pasa. glavom i leñima. bombe. atomska bomba. ital. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903.. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bokaža (fr. velika bokasta boca. up. priznanice. v. bokskaf. zaliv. bok-sovanje. pristalice boljševizma. bolites pečurka za jelo) kol. bolus (lat. rudnjača. boks (eng. kastanjetima. boks.boka 122 bomba boka (ital. bolas (šp. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. boksati(se) v. ital. metron) fiz. veća čaša s poklopcem. oružje za bacanje. bola (eng. box) sp. živa i okretna. boxcalf) 2. astr. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. ulaz. šp. bolvševiki „članovi većine". bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). šećera. boksovati se. boksovanje (eng. bascagium) šumarak. bomba (fr. bokasin (ital. pod. strela) pl. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). otvor. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). sp. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča).800 kg). gitarom ili tamburinom. bol (lat. šumica. potkraj XVI veka. boksit min. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. ital. ušće. bolos) hem. bolldos hitnuto. 1555—1619). bocal. bombos potmuo. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. up. boks-meč (eng. do tetke kategorije (preko 79. sp. Voheg) 2. boxer) 1. bocassino. bole zrak. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolonjska škola slikarska škola koju je. okamenjena gljiva. kutija. koja je 1900.

popravljati. 2. fr. dobronamerno. bon (fr. bona fide (lat. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bonom (fr. podskakivati (na konju). bombycinus. sveštenici Budini u Japanu. svila) pamučna svila. veseljak. bondir) skakati. kazati). bombe) v. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. naivčina. bonifikacija (nlat. vojnik bombaškog odeljenja. bo-nifier) naknaditi. bombardeur) voj. fig. nlat. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bombast) lit. bombardirati. osoliti koga. bona (lat. ostavština. bombardirati (fr. bombikometar (grč. slada (malcbombona) ili voća. bombiks (grč. preterana prostota. bonhommie) prostosrdačnost. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bombardovati v. fig. nalog za plaćanje. na lep način. bombazen (fr. proneti se. Kini i istočnoindijskim zemljama. bona minorum (lat. bombe (eng. bon pour) dobar za . bonze (jap. prav. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bona dobra) 1. up.. bon pur (fr. imetak. bon ton) dobar ton. nalozi koji se isplaćuju odmah. facere. čičica. bombardier) voj. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. dit. bonton (fr. bonvivan (fr. bona fide) dobronamernost. bombardje. obaveza. bona hereditaria) pl. visoko-paran. važi za . bonomija (fr. aromatiziranog i oboje-nog šećera. preterano kitnjast. bono modo (lat. sigurnost nekog potraživanja (supr. prirodna obdarenost. bombyx. dosañivati kome (molbama. bon-sans (fr. Wandriegel. poslastica od istopljenog. bonaca (ital. bonaparte™ pl. u dobroj nameri (učiniti. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. . bacati avionske bombe. . imanja. bona (fr. bonitas) dobrota. lat. bombyx svilena buba. poboljšanje. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. priznanice. vrsta ženske kape. bono modo) dobrim načinom. poboljšavanje. bonificatio) naknada. bonz a vi (fr. ljubavnim izjavama. dobra. bombonjera (fr. bona adventicia (lat.. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). boneta (fr. bonitet (lat. v. popraviti. bansek. bombyx pamuk. fig. bonbon) šećerlema. odšteta. platna sposobnost. menica. grč. dadilja. vata za ispunjavanje haljina i sl. valjanost. svojim pesmama i sl. bonbona v. odštetiti. poboljšati. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. izražavanja). istoč-noindijski kaluñeri. bcmbyx) 1. bondirati (fr. nasleñena dobra. sviloprelja. mirnim putem. bombast (eng. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. vrsta keplovane svilene tkanine. bona hereditaria (lat. bombaš (fr. prav. lat. dobra (ili: imanje) maloletnika. služavka. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bombona. bondruk (nem. bombarder (fr. trg. bonbon. bonificirati (lat.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bonette) voj. izvrsnost (u smislu izrade). naknadno pridošle dobra. svi-lasta materija. naivnost. priznanice. bombona (fr. često sa dodatkom želatina. bujica reči. u kojoj se drže bombone. veritet). nadmen. propinjati se. bombardovati. prostosrdačan čovek. po viñenju. bonvivant) veseli brat. otmeno držanje. bonum dobro. ukusno namešten stan i sl. brašna. nego potiču od neke druge strane. vrsta pamučne tkanine za podstavu.) pl. onaj koji vrši bombardovanje. naduven (način pisanja. grč. bombarder. . dobrodušnost. potvrda prijema. bombast. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. svilena buba. bacač bombi. Americi. devojka za decu. nasledna dobra. bons a vue) pl. popravka. nalog za izdavanje neke robe. sujeverni popovi. bombasin. bombo) vrsta rakije od ruma. unutarnja vrednost. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombardare) voj. svila. bona mente) u dobroj nameri. bon sens) zdrav (čovečji) razum. prav. bonbonniero) kutija ili kor-pica. pamuk..). ukusno nameštena soba. poverljivost. bona adventitia) pl. bombyx pamuk) zool. bonsek. pl. obično ukusno i luksuzno izrañena. bona minorum) pl. bona mente (lat. konfetama). tobdžija.. preteran. bombardje (fr. imanje. bonum. bonhomme) dobričina. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bon) trg. bombaš. delovi imanja koji nisu ostali od oca. zatucane popeskare. bombastičan (eng. muskata i šećera u Sev. bond) pismeno jemstvo. popust u ceni. bond (eng. bonne) 2. krupnorečiv.

borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bossage) arh. borusomanija (nlat. jedna vrsta plesa. glup. bordage) oblaganje lañe daskama. boreiaios. bosokteriti (od nem. opšivanje. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. gostionica. borgis (nem. borealan (grč. borda 2. boraks (nlat. baviti se biljkama. bore] v. čvrga. rub. o biljkama i rastinju. boreas (grč. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). krstariti. fig. ograničen. biljni) poznavalac bilja i rastinja. borax. botanika (grč. bora (ital. up. manja laña u Ist. skučen. bosselage) rad na ispupčenim. bordeaux) boja crnog vina. ograni-čavati. opus rusticum). borer (nem. sa četiri igrača. 2. bord (nem. bord) 2. okvir. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. javna radnja. lista. soli borne kiseline. bornirati (fr. igre (američka. botanike) nauka o biljnom svetu.bonum 124 botano- bonum (lat. fig. šare. bostan (tur. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. mali. gipsa. u grupi). fr. kozmetiku i medicinu. border) ogoliti. porubiti. redni broj 5. postaviti granične belege. phobos strah) strah od Prusa. Americi. buraniyya. bosseler) ulubiti. oblo-žiti lañu daskama. bording-haus (eng. oivičiti. nevažno. a manja od garmonda. kost. bordura (fr.) pl. nerazumljivo. borne) ograničen. Borussia. bor-mašina (nem. bord ov tred (eng. ivica lañe. bostan) lubenice i dinje. nešto uprošćenija vrsta valcera). nadleštvo. neiskusne. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. sto za kojim se drže sednice. tj. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. pervaz. novac za hranu. borner) ograničiti. spisak računa. znak V. porub. botano. moru. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. burdelj. dar. opšte dobro. izvod. borniran (fr. Aziji i Kaliforniji. borde) l. bosko napasam. boreas. novčanik vrednosti. talasaste figure. arap. grč.) 2. daska. bordello) javna kuća. hrana. veća od pešta. bu ši lica. bonum) dobro. botane trava) skupljati biljke. ital. grundirati. voska. bordure) ivica. borani. tj. materijal za oblaganje lañe. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. bosirati (lat. bonum publicum) dobro države. boranija (arap. sudnica. bordel (fr. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. laña. bozza) grba. sred. gajtan za opšivanje. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. bosaža (fr. borati (nlat. bordat (arap. knjiga u kojoj su računi. me- nica. nešto sitno. sreća. board) l. pl. borax) hen. tačka topljenja 2030°. element atomske mase 10. Bord. tur. Bohrer) burgija. ital. opšivati. Borussia Prusija. kamene meña-še. odbor. ograničiti se. up. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bonum publikum (lat. Borte) v. kvrga. boselirati (fr. borda 1. severni vetar. ulublji-vati. bordo-vino (fr. borda (arap. ivica. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. vrt. trava. mahune. up. važan za industriju. način otesavanja kamena. sud. bona. mrke boje. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. brežuljkastim. talasastim figurama. fig. buraq) hen. nemetalno čvrsto telo. botanikos travni. lat. širit. boršč (rus. bord (eng. venac. bordižati (ital. kor. raditi ispupčene. preimućstvo. borda (fr. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. šarama. zeleno. omeñiti. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. porubljivati. igra karata slična vistu. sprovodio pismo. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bosse. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bordereau) trg. bor (nlat. okrajak. bordirati (fr. bortna. boston (eng. hen. bortna (nem. nazvan po gradu Bostonu u Sev. porubljivanje.811. Muhamedov ogrtač. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. borealis) severni. savetovanja. bordat. tamnocrvene. mržnja na Pruse i sve što je prusko. javna kuhinja. boreas) severac. pervaženje. burani) zelen mlad pasulj. fig. . jedinjenje bora. sto. bordaža (fr. sever. botanizirati (grč. umeravati.(grč. bordro (fr. pervaz.) v. boselaža (fr. bordel. Bohrmaschine) naprava za bušenje. umeriti želje. bašta. botaničar (grč. grč. državna korist. korist. bording) kor. borusofobija (nlat. Borgis) vrsta štamparskih slova. bosa (fr. vrlina. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bordo-boja (fr. bording (dan. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. board of trade) trgovačke komora. boston) l.

masaomai žvakati) med. -ites) pl. hvalisavost. lalia govor) med. crven izraštaj na ruci ili nozi. odlično. usklik u znak odobravanja. najmljeni ubica. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. čamaca i dr. bravura) valjanost. 2. bottega. junačko delo. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botane. junak. „Marseljeza" belgijske revolucije. botanografija (grč. botane. od usoljene ikre morskog lipena. gaće. akuein slušati) med. balota. bradys spor. bohca) l. sluga.) 2. biljožder. šamija. Bafel) trg. vinara. lithos kamen) pl. bradys spor. botane. bošerija. botanika. philos) ljubitelj bilja. botulizam (lat. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. bradipepsija (grč. lat. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. bošerija (fr. bošča (pere. neustrašivost. phemi kažem.. bogće. bravur-arija (fr. botellarius) šef kuhinje. naročito u HP veku. bravour. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. platno kojim muslimanke skrivaju lice. bragoc (ital. pr. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. lak ribarski brod sa dva jarbola. valjano. Brabansona (fr. bradiekoja (grč. tro-vanje pokvarenom hranom. bragr) pesnička umetnost.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bolesna usporena delatnost srca. grapho) opisivač bilja i rastinja. nem. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. mykes gljiva) med. sperma seme) med. bradisurija (grč. boche) v. boča (ital. otpaci. bavella. up. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bradys. pesništvo. bradispermatizam (grč. tur. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. v. junaštvo. sporo prokuvavanje hrane. braggard) razmetljivost. brabantski vojnici koji su. botrys) grozdast. kepha-1e glava) zool. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. bradys. ital. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. širokočlana trakulja. stranturija. botanomantija (grč. bradilogija med. sjajno. botrys grozd. hvastanje. brabansoni (fr. fr. kamen grozdasta oblika. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bravo) l. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. up. 5. botelar (nlat. brabante) trg. bradimaseza (grč. bradilogija. ital. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. brabanta (fr. aria) »uz. bošonerija (fr. bradys. odlično! bravo (ital. bragozzo) pop. težak. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bragerdizam (eng. bofl (ital. bili u engleskoj ili francuskoj službi. onaj koji voli da se bavi botanikom. geol. psa i dr. botanolog (grč. govorim) med. vrsta holandskog platna. krčma. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. . botriokefalus (grč. delija. pepsis kuvanje. brabancons) pl. bradilalija. botulus kobasica) ned. tunjevine i dr. valjan i vredan čovek. bothrion jamica. bradys. bottarga) jelo slično kavijaru. boš (fr. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. teško žvakanje. botane. nauka o biljkama. botriotičan. botega (ital. kelner. botel (od nem. vrlo lepo. botanologija (grč. u južnoj Evropi i na Levantu. botrys grozd. furda. botanofag (grč. okamenotine grozdasta oblika. čuvar životnih namirnice na brodovima. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. bocherie) Nemci. bravura (fr. botanoliti (grč. bradifazija (grč. bragura (stnord. gluvoća. botane. čarape) uvijen u bošču. botarga. pregača. boščaluk (pere. bradys. botrys grozd. u obliku grozda. botriomikoza (grč. botriitičan. pri mucanju). botella. v. teško. 4. živi u tankom crevu čoveka. uron mokraća) med. 3. bravoure. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botanološki. botriiti (grč. marama. mala trgovina.-tur. tako je! bravo (ital. boutique. rñava probava. hrabrost. botriitičan (grč. Mthos kamen) min. okamenjene biljke. bradys. vrsta duvana. bravisimo (ital. botane. phagos) zool. povezača. botane. up. botanofil (grč. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. botriotičan v. geol. kardfa srce) med. biljojeda životinja. teško. roba za odbaci-vanje. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. teško slušanje. varenje) med. rñava. bota larga. botroilit (grč. ital. bradikardija (grč.). bradilalija (grč. pokvarena roba. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botane. botarga (nm. apotheca) dućančić.

list u čijem se pazuhu nalazi cvat. grivna. up. brahidromičan (grč. Brahma. ali se krije u samom smislu rečenice. branhije (grč. nekog posla). koji živi malo vremena. Brajtova bolest (nlat. brachys. brahibiotičan (grč. brahmanac. nekroza. nejednake veličine. brachys. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. brazilejin. rukunice (na kolima). branchos) med. fig. v. priperak. ručni. brauning (eng. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. v. brahmanizam. brazletna (fr. me tron. brander (nem. stenograf. prema tome. nasilnički. struka. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brahi. pristalice učenja Džona Brauna. nepotpun. tj. biti junak na jeziku. brahigraf (grč. bradys. brad-sajd (eng. Bramarbas (šp. branche) nosila. brand (nem. brachys. poreklo bolesti je. bractea list) bog. med. engleskom mehaničaru Bramah-y. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. braunijanci pl. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). orao vidim) med. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. branža (fr. brankar (fr. daktylos prst) ampon. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). mali. junak na jeziku. branža. brachlon mišica. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brachys. u sisara. 1749—1814). odus. Brama (sskr. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. broad-side) kor. sitan. braun) otvoreno mrk. naročito donji deo ruke. brahiodonti (grč. uroñena kratkoća prstiju. brachys. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. škrge. Brauningu).) hvalisati se. brakteja (lat. brancard. bramaizam (sskr. brahigrafija (grč. brahilog (grč. M. nasilan. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brahijalan (grč. brachys. uža oblast zanimanja. kephale glava) ampon. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. koji ju je prvi objavio. od prstiju do lakta. braun. phrasis govorenje) med. Brand) med. brachys. brahimetropija (grč.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. lokalne izumiranje jednog dela tela. naročita. brachialis mišični. brachys. brahikatalektičan (grč. brachy-katalekti-kćs) četr. 1735—1788). koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). Brahma) v. barut. smeñ. čovek koji ima kratku lubanju. deo. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. npr. brachfon) mišica. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. kestenjast. zool. odsek. strana broda. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. braunijanizam. ogranak (jedne nauke. poziv. brahilogija (grč. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brandi (eng. . brahidaktilija (grč. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brazilin. ret. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. v. brašna (fr. promuklost. branche. paljba iz topova sa jedne strane broda. ruka. Bramahova brava. lat. odćntos zub) zool. brachium. Brand požar) brod na jedra. branca) grana. ital. tj. brachiale) narukvica. obično 6 do 7. gangrena. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brakadabra fbracadabra) v. suprotno: makrobiotika. koji je kratke staze. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. 1789—1858). kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. abrakadabra. Amerikancu Dž. brazilejin v. zapaljenje krajnika. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. nizak. bracelet. braunijanizam med. brandy) v. bramani (sskr. morbus Brightii) med. ruka. brendi. bradifrazija (grč. brahijum (lat. sila. brahikefal (grč. up. braon v. Brahma) v. koji je smešten u kundaku. brahibiotika (grč. brahmana) pl. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brachys. branchion) pl.) kratkovek. ručni) mišićni. bramarbasirati (šp. bramanizam (sskr. grč. brahma) v. brahmanizam.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brankar-kola teretna kola bez lotri. kratkovidnost. branhus (grč. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. branche) v. šalitra i sl. bramar) hvalisavac. brašna.(grč. lat. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. moć.

fil. kratkokrilan. ukočiti. breve d'envansjon (fr. brevete) pr. sažet i jezgrovit govor. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. teme. izdati dekret. petalon list) bog. brachys. bremza™ (nem. uzetost grudi. brahisilabus (grč. break) otvorena kola na 4 točka. pesnike. brahiteleskop (grč. kratkim putem. kratak izvod. brevijar. Brahman) ind. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brevet) diploma. breviatio) skraćivanje. veoma rasprostranjene morske životinje. brachys. bremsen) v. kočnica. brevijarij(um) (lat. brevijar (lat. g. sa poveljom. srednji deo lubanje. brahipneja (grč. brachfon. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). a izvode je obično trubači i saksofonisti. astma. povelja. bregma) anat. kratke latice. pteron krilo) pl. breviarium) kratak pregled. bredizam med. Brahmana (sskr. sprava za merenje mišice. kratkovremen. vrsta tambure za pratnju. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. brevilokvij(um) (lat. Brahma (sskr. kratkih nogu. sa patentom. bez uvijanja. brekfest (eng. dajući oduvek sveštenike. viola di braccio) muz. patent. brahipneuma (grč. štampanje nota. brachys. . koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. metron) med. brek (eng. brachy-pneuma) med. brahikefal. insekti koji imaju kratka krila. kratak izveštaj. komanda za prekid borbe u boksu. brahipodav (grč. zool. zakočiti. brachfon ruka. brachys. kratkih nogu. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. linija pada za najkraće vreme. brahiptera (grč. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brač (ital. brachfon. nauč-nike i političare. kratak dah. 1795—1860). up. Brahma) starije učenje o Brahmi. brachys. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. Brahman (sskr. nota koja vredi za dva cela takta. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. bremsen) teh. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. pods. breveter) dati. odmah. brendi (eng. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. bremzovati (nem. breviotipija (lat. kočiti. loqui govoriti) kratak. rpeb dišem) med. brevijatura (nlat. imaju dva kapka. breakfast) doručak. kratkih krila. vladaocima i dr. sp. brevijacija. brahiotomija (grč. ruke. skraćenje. kratak spisak. patent. točkanica. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. sa diplomom. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. životinje kratkih krila. brachistos najkraći. breviatura) v. brahipetalan (grč. pes noga) kratkonog. diplomu. kraća improvizirana fraza u džezu. brandy) rakija prepečenica. osnovana. brevis kratak. koji ima kratke metričke stope. tj. brevijarij. pus. koji su. brevis (lat. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brahipteran (grč. chronikos vremenski) kratkotrajan. typos otisak) ouz. bregma (grč. (fr. Bremse) teh. otprilike osam vekova pre naše ere. podos noga) zool. uspravno). temno sečem) hir. breviarium) v. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. naročito papino pismo državama. breve (ital. brahistohrona (grč. brahiopode (grč. brachys. brandi. brachys. brevis. sipnja. d'. brevi manu) otvoreno. dekret. brahma) indijska religija. brevis. cikloida. lovačka kola sa 3-6 sedišta. povelju. brachys. a'. viola. chronos vreme) kat. grč. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. četr. brevijacija (nlat. koji ima kratke cvetne listiće. brevijatura. brevis kratak) muz. brevipedan (lat. kratkih latica. molitvenik. breda vrsta mašinske puške. brahmanizam (sskr. podos noga) kratkonog. brev(e)te (fr. povlastica. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. pismo. breve) svaki zvanični pismeni akt. štimuju u s. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brsvi manu (lat. neku vrstu komentara Vedama. skia senka) geogr. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. skraćen naziv za brahiteleskop. skopeo gledam) opt. v. na razdaljini. tele daleko. brahihroničan (grč. brachys. up. patent. brahiscijan (grč. muz. i po tome liče na školske. brahicefal antrop. patentiran. brahmaizam (sskr. bremza (nem. up. bremzati. brev(e)tirati (fr. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahmani (sskr. = hipnotizam. brahit opt. odsecanje ruke.

razornost. veličanstven. naročito starinske. v. plahovito. svetao. mala jedrilica sa dve katarke. briqueter) popločati ciglama. briše. vrdati. šteta. brigg. razbijač. obzirati se na nekoga. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. brig. lopte. u prah pretvoren materijal. prolom. vrsta mirišljave masti za kosu. fig. brenovati (nem. zarezivati nekoga. fr. pljačkaš. brigante) drumski razbojnik. otuda fig. blistavost. odličnost. sijati. bretona (fr. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. briljantnost (fr. brizomant (grč. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brikolirati (fr. brig) mor. prekoramnik. raditi zaobilazno. briket (fr. briller.. briketaža (fr. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. hozntregeri. brillant) sjaj. blistati) sjajan. breša (fr. ital. briljantina (fr. naročito brilij aktima. brefotrofeum. brizantnost (fr. briljantan (fr. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. odskočiti. brigade. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brigant (ital. ital. prelivati se u svetlosti. velelepnost. brigada (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brilijant. brigantine. brigg) mor. up. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brigantina (eng. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. brisant) koji lomi. vo. veličan-stvenost. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. brilaite (ital. učiniti da se nešto odbije. brygmos) med. brefotrofij(um) (grč. telalnica. brennen) l. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. 2. veoma vatreno. pokrajini u severnoj Francuskoj). bretagne) stari francuski ples udvoje. brimada (fr. zaobilazno. brigadier) l. uštrb. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. brizantan (fr. brizo. kaiš za nošenje tereta. cigle sitan. fig. blistav. brizomantija (grč. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. odska-kati od ostalih. lopte ili jajeta. bricola. tropheus) zavod za nahočad. ne raditi časno. brefotrofij. ital. remen. rasprsan. briser. raskoš. kod bilijara: odskok. brikabrak (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. 2. breche. živahno. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. krasan. koji razmrskana. nem. oramenice za držanje čakšira. up. sa strane. breskva (pere. odličan. voj. rasprskava. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. fig. bretelle) uprta.brener 128 brimada brener (nem. brig. brillant. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brillante) iuz. brefotrof (grč. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brycho škrgućem. vetrić. up. briljantirati (fr. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). bradu i brkove. odboj lopte od ograde. brikola (nlat. 2. upravnik bre-fotrofeuma. brillare) sjati. briza (fr. brizer (fr. brigmos. bricoler) odbiti. rasprska-van. za sto naoružanih ljudi. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. starinarnica. utvrñenju). manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. bedemu. svetleti se. briseur) lomilac. jajeta i sl. brillantine) kozi. . 3. prodor (u zidu. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). povetarac. brigma (grč. vidno se isticati. hajduk. briquette) nešto u obliku cigle. divota.) bog. briljirati (fr. bretela (fr. brephos. brezza) blag morski vetar. briljant v. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. bretele naramnice. ital. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brigma. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. lukavo. bric-a-brac) starudija. briller sjati. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brizo spavam. prednji valjak na spravi za predanje. divan. voditi računa o nekome. odskoči. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. briljantin (fr. starež. brigata) l. brigadir (fr. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. briser) rasprsnost. fugovanje. sabijen u obliku opeke. voj komandant brigade. blistati. brefotrofeum (grč. breccia) kol. breccia) voj. par brikol (fr. brephos novoroñenče. fig. breča (ital. brigadist (fr. brig (eng. fig. presovati u obliku opeke. tropheus) v. cigle. razne umetničke stvarčice. Brigantine) tor. brephos. razorna snaga. — št. zavod za ishranu i podizanje dece. tropheus hranilac) nastojnik. briketirati (fr. rukovodilac radne brigade. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. brik (eng. v. buntovnik. brilijant (fr. brigade) član radne brigade. brigadist. par bricole) posredno. fr. sposobnost rasprskavanja. bretanja (fr. brigmos (grč. razara. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji.

brojler (eng. osnovan 1753. bryon. bronzo. god. tečnost veoma slična hloroformu. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromizam (grč. magleni mesec (18. up. plameno. bronze. trljanje boja. ulepšavanje. utisnutim u zlatu i srebru. Britiš mjuzeum (eng. makleraža. brimera UŠ god. eidos oblik) bog. ginestra) bog. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i .) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. ulep-šavati izmišljenim dodacima. bromatologija (grč. cinka i gvožña. logia nauka) bog. bromov preparat. brokat (ital. brion) vrsta dobrog francuskog vina. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brioidan (grč. so bromovodonične kiseline. brnistra (ital. nemetal atomske mase 79. upotrebl>ava se. srebrom. fig. za izradu stonog pribora. makler. seizal. broajon (fr. od 23. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. bromid (grč. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. bromural (grč. figurama i sl. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. teška. bridž (eng. legura (slitina) bakra. fig. e. od svile i pamuka. bromatika (grč. lat. brodirati (fr. novembra. brokule (ital. broker) trgovački posrednik. bryon. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. sličan mahovini. nazvan po izdavaču. Brokhaus (nem. slična vistu. brunir) metalne predmete mrko uglačati. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija.. broker) trg. brioso) muz. briozo (ital. bridge) igra karata. kulturno središte. trovanje bromom. reñe slatkovodne. brom (grč. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. životinje iz porodice „pamekušaca". brokanter (fr.909 redni broj 35. starinar. srebrotkanica. tela-liti. kićenje. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. šumno. crnka. bromos smrad) hem. zoon životinja) zool. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. brunette) garavuša. brodet (ital. briozoe (grč. velikom nem. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). brokatel (ital. krasiti. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. up. logia) nauka o jelima. brion (fr. briologija (grč. nauka o sredstvima za ishranu. brokeraža (eng. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. crvenkastomrka teška tečnost. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brinirati (fr. bromos) fark. poznati lek za živce. bronzana bolest med. vrsta žutog. mahovinast. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. brokantirati (fr. broder) vesti. brumaire. vezenje. briskirati (fr. znak Vg. obično industrijske proizvodnje. sa utkanim krupnim cvetovima. bromium) xex. ili samo od pamuka. trgovina vezivom. oktobra do 24. vladu u svoje ruke). brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. bromatografija (grč. nlat. obrec-nuti se. kon brio. vezivo. hteti nešto brzo sprovesti. broma jelo. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. nlat. bele. pocrniti. bromoformium) farm. broker (eng. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. garavko. živahno. brunet) crncurast. broiler) vrsta pileta za pečenje. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. svilom. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. ital. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. crnomanjast muškarac. bromatometar (grč. naročito slikama. bromos) ned. bučno. bronza (fr. prenagliti čime. senzarija. prebiti preko kolena. brusquer) brecati se. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. brinet (fr. nauka o mahovina ma. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. jako nadražajnog mirisa. bronzium) tuč. naročito slikama. osnovanom 1805. bromos smrad. brinete (fr. broderie) vez. mesto srebra. izvesti zlatom. srebrnaste boje. Brodway) „široka ulica". graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. Brodvej (eng. element. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bryon mahovina. pre n. broyon) tučak za mrvljenje. oseći se na nekoga. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. bojiti (ili obojiti) mrko. brodsrija (fr. broma jelo. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. god. up. broccato) zlatotkanica. telalin. — 9. broma jelo. bromoform (nlat. morske.

bronhoragija (grč. brutalitet (nlat. bronhostenoza (grč. bruderšaft (nem. Brand) med. brutaliser) zlostavljati. broširati (fr. protkivati tkaninu (zlatom. uraditi nešto na brzu ruku. skotski. brumalan (lat. Bruch lomljenje) med. brošura. brochure) sveska. bronchos. brujon (fr. bronhorea (grč. brutalan (nlat. bronhomikoza (grč. brontotherium) kol. bronhopneumovija (grč. blenna. divljački. divljaštvo. krvarenje dušnica. up. brunirati (nem. sluz. bronhotomija (grč. bronchos dušnik. nameštaju) mrku boju. potpuno zanemari™. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bruto (ital. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brouillon) koncept. bronc. grub. dušnice. bakarnom bojom (drvo. bronzirati (fr. brutalitas) surovost. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brutal) živo-tinjski. dnevnik pazara.(grč. trgovačke beleške. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. bronchos. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. poživotinjiti. crnom. rheo tečem) med. phone glas) med. dušnik. v.). Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. prošiva-ti (knjigu). brćnchos dušnik) dušnički. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). mykes gljiva) med. bratimstvo. stvaranje kamena u dušnicama. neotesan. brujar (fr. brćnchos) alat. bronhus (grč. bez odbitka troškova. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhije. drvetu. broche) zapinjača. grubijanski. brćnchia) pl. brontologija (grč. bronte. bruh (nem. dve cevi. fig. svilom). obojiti modrikastim prelivima na vatri. brochurier) pisac brošura. brujon. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brćnchos. bronchos. bronholitija (grč. brutalnost v. bronhoskop (grč. brochure) v. brćnchos. brćnchos. bronte grmljavina. brutificirati (nlat. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). kožu i dr. brum (eng. bronho. brcnchia) med. knjiga dnevnog troška. regnymi skrham. povezati knjigu u mek povez. brocher) prošiti. koji se tiče dušnika ili dušnica. osuroviti. srebrom. nacrt. zverski. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brćnchos. surov. bronhijalni katar = bronhitis. protkati. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. Bruderschaft) bratstvo. brujar. mrkom. brutalis. bronhitis (grč. npr. cedefastog sjaja. bista. bronhofonija (grč. bronhocela (grč. bronce (ital. broš (fr. bronchos. hernija. bronze. . bronhije (grč. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronzo) v. fr. bronchos. gips. operativne otvaranje dušnica. gnojavo zapaljenje dušnica. grkljan. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brutto) trg. klinasto pismo i dr. lithos kamen) med. polomim) med.). prvi sastav. mine-ral. bronhoskopija (grč. brouillard) v. tj. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. brošura (fr. bronhijalni katar. brutalitet. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brontofobija (grč. tako da tkivo truli i raspada se. o nepogodama uopšte. bronzer) obojiti bronzanom. životinjska požuda. meko povezana knjižica. brutoprihod celokupan prihod. brošurist(a) (fr. brustbild (nem. grč u dušnicama. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. leva i desna. bronteum (grč. suprotno: nego. zapaljenje bronhija. pneuma dah) med. logi'a) nauka o grmljavini. iz perioda krede. tuberkuloze pluća. bronhospazmus (grč. anat. bronhoplegija (grč. spasmćs grč) med. brćnchos. životinjsko ponašanje prema kome. na brzu ruku i privremeno. brćnchos. kele posutost) med. brošira (fr. brovtosaurus (nlat. bronhoblenorea (grč. brust-halter (nem. up. bront (nem. Brust-bild) poprsje. plesso udarim) med. briinieren) davati nečemu (metalu. dug preko 18 t. brumalis) zimski. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brutalizirati (fr. bronhijalni (grč. brontosaurus) kol. grubost. brontoterij(um) (nlat. posutost dušnika. guša. temno sečem) med. rheo tečem) med. ogromni kičmenjak. aparat za pregled sluznice bronhija. učiniti da podivlja.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. skopeo gledam) med. brutificere) napraviti nekoga stokom. brćnchos. štraca u koju se unose. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronchos. skopeo gledam) med.

bus govedo.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. buj (fr. miris od vina. buket (fr. buña. ital. bukolski (grč. Br. lečenje goveda. Budha (sskr. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. valjkasta šipka od voska. Budha. gume. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. antikvar. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). cvet. algos bol) med. bouquiniste) prodavac starih knjiga. topuz. bukanir POJI. bukolikos) poet. Bukefal (grč. bus. bujom. hipertrofija srca. pastirske pevanje. morski razbojnik. običan način klañenja na konjskim trkama. budoar (fr. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. buljon. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bubon. v. antikvarnica. boucassin) vrsta krutog francuskog platna.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. budhisti (sskr. ned. tj. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. budizam. bukagi) pl. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. . bubon. profesio-nalni kladilac. lista. prosutost prepona. bukoliazmos (grč. Buddha). pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. v. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. budala) ludak. pamučna tkanina za postavu. budala (tur. glupak. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. religija koju je osnovao Budha. up. stanju blaženog mira. nicine. bujatrika (grč. pisac pa-stirskih pesama. bubon) pl. bujrum (tur. bukinist(a) (fr. buyurmak zapovedati. biige) plesan. kele) med. budhizam. book-making) sastavljanje knjiga. bubreg (tur. zapovedajte! buk (eng. bukanje (fr. zatim zadnjeg creva i jednjaka. posrednik pri klañenju. „sveti mudrac". i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bouillon) kup. električna svećica. govedo. biibalos) zool. narediti) izvolite. boucanier) lovac na bivole. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bouquineur. buksiren) mor. bogurek) bubreg. nlat. uzroci patnje su strasti (tj. žeñ za životom. bugzirati (hol. antilopa. aden žlezda) med. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva.bubonulus (grč. pena na pivu. buboni (grč. bukolska cezura četr. Bruchgold) izlomljeno. limfatični triper (kapavac). Budhizam. bolest prepona. zapaljenje žlezda u preponama. bukolikos) poet. fig. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). ind. bužija (fr. Buddha) pl. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. volja za život). pristalice religije i filozofije budhizma. bubonalgija (grč. bukardija (grč. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). buñ (tur. bukolika (grč. budisti (sskr. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bukmeker (eng. Buddha) v. bujon (fr. bubikopf (nem. neprerañeno zlato. prosveće-ni". onaj koji voli da rije po starim knjigama. bougie. bubalis (grč. bubon preponske žlez-de. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. kao posledica jačanja srčane muskulature. bujirati (fr. um. pastirski. Buddha) pl. bubonulus) med. fiz. kaučuka i sl. book) knjiga. tj. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. vući lañu pomoću parnog broda. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. buzdovan (tur. Buda (sskr. bub-njice. budizam (sskr. buvoličar (grč. kardia srce) med. okovi na nogama zatvorenika. budhisti. seoski.. bukmeking (eng. bukinerija (fr. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). pastirska pesma. zverokradica u Sev. za razliku od totalizatora. spisak. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bez strasti i patnje. bus. bukasen (fr. bubon. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. melitensis. bukanirati (ind. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bouille. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. micine. uvećanje. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bugia sveća) med. afrički jelen. bukagije (tur. Americi. bukolike) post. vrsta tkanine. u Indiji poštovan kao bog. gusar. bukiner (fr. kephale glava. bubonadenitis (grč. književno delo. Život je patnja. kila. bukoliasmos) pastirska pesma. Buddha) v. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. bubonocela (grč. up. figura u vatrometu. nm. Budhizam (sskr. glupak. . suis i Vg. Buddha) „probuñeni.

zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. Služi kao oružje. životinjska glad. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. boulevard) šetalište. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. plik. četrdesete deo rijala. bulicija (lat. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. čvornovat. glavičast. bulla) l. bungur (tur. buleuterion) većnica. bulom zove šegrt majstorovu ženu. fig. f ero donosim) bog.) pl. bulimija (grč. mora da projuri. bulbozan (lat. bul-finč (eng. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. lat. hladnokrvnosti i dr. rad od drveta sa metalnim umecima. velika količina (nečega). bula (lat. buli) l. 2. jelo od nje. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). buljubaša. bulbus lukovica. bulbul) slavuj. bulbosus) lukovičast. bukskin (eng. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. onaj koji nije u opticaju. nlat. bulbus (lat. bukcinator (lat. nazvan po francuskom rezbaru A. gomila. velika gomila. voj. bulla aurea) zakon koji je 1356. obrazni mišić. bumaški (rus. veliki engleski pas širokih grudi. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. krvava ili gnojna tečnost. boltikbasi) četovoña. bulterijer (eng. bulbus okuli (nlat. bulimfa) med. očna jabučica. zimski kaput postavljen krznom. bouliner) mor. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. boule. buccinator) trubač. bull-finch) sp. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. nepošteno trgovati. kugla. glavica. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. glavičast. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bul (fr. kranion lubanja) arh. krasti. pločama ili grudvama. mera za staklo. uzana.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. . kapetan. liga. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bunda kaput) krzneni kaput. muslimanska žena. odličan lovac na miševe i pacove. bulbus) lukovica. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. books) pl. bola strina. vrenje. der Bund) savez. na trkama s preponama. sitan papirni novac u Rusiji. ned. buliran (lat. čorba. društvo. bulengrev (fr. bulevar (fr. bulbul (arap. vreva. oličenje engleskog naroda kao celine. buljen (eng. talasanje. buljuk-baša (tur. bullterier) vrsta engleskih pasa. boliik) l. bulinirati (fr. bullatus) zapečaćen. bulist(a) (lat. foltamente gusto. anat. forma) koji ima oblik lukovice. bulbus. bulbiforman (lat. ukrasi. potvrñen pečatom. bul dog) 1. zbijeno) 1. verski obrazovana muslimanka. mera za konac. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). pljačkaš. bulumenta (ital. bus. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. metež. skupštinska zgrada. 2. npr. bula. bouillon) kup. neotesanost. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. zavežljaj. bedem. bungalov (eng. pečat od voska ili metala na povelji. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. rulja. gomila ljudi. 2. ako ne pogodi u cilj. naročito na dorskom frizu. bulla) 2. mišić duvač. sabornica. bullire. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. mutna. a odlikuje se naročito time što se. god. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). papirići. glavna ulica. tetka) 3. BulbulderSlavujev do. krompirast. tvrñava. jagnjeća koža". bullitio) klju-čanje. bula (tur. luk. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bulla) 2. lopta. gusta trnovita živica kroz koju konj. snabdeven bulom. Bundesver (nem. bund 1. izdao nemački car Karlo IV. mnoštvo (obično stoke). vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. napomena ili kratka priča. bujon. udata žena. fig. daš Bund) svežanj. bik. bul (eng. Ch. tj. tako da mu se vide prednji zubi. buljon (fr. bula (lat. smotak. buljuk (tur. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. na povelji. boulingrin) v. bumerang (austral. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. up. 2. bum (eng. buldog (eng. bulla. bunda (mañ. zlatna bula (lat. bulla) pisac papskih bula. velika. izbacivanje mehu-rova. stran novac. zapovednik jednog buljuka. Boule (1642—1732). njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. neodoll-va. urnebes. Džon Bul. glupost. povelja sa takvim pečatom. buke (eng. bulbiferan (lat. buckskin) „jelenska. (nem. (nem. bularij(um) (nlat. buleuterion (grč. tuñi. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bulbus oculi) anat. hartijice. kratke i duboko usečene njuške. boling-grin. vraća onome koji ju je bacio.

docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. voj. mala tvrñava. bourgeoisie. buržujka grañanka. burg) 1. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. kapitalističku. varošanka. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. jabukama. muzički komad humorističkog karaktera. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bunt (nem. dlaka za punjenje stvari. mesom. mala burleska. usukati) 1. nemački Burg. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. byrsa) v. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. bu-rime (fr. burleskni (fr. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. Bunt savez) buna. Buridanov magarac fil. bourdalou) traka. burdelj (fr. bursae muscosae) pl.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. burek (tur. 3. buraska (ital.) savezna skupština SR Nemačke. gazdaška žena. bourgeois. bordel) v. tur. ital. predstavnički dom parlamenta. pesak i dr. borra) otpaci od dlake. Bunker) l. bourrasque) bura. nagao vihor. tip. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. fig. burza (fr. 2. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burlesco. izostavljanje reči pri sla-ganju. nezadovoljstvo. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. izliv zlovolje. bourdon) ouz. lakr-dija. berza. Bundestag. burleska (nlat. borek) vrsta pite sa sirom. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. buržoa) 1. duboki bas na orgulji. ital. bunting (eng. med. burze muskoze (nlat. i s druge strane proletera. burdižati v. imućna žena. burdalu (fr. tvrñave. zamka. burlak (rus. pripadnik buržoaske klase (v. izmišljotina. burla. bordel. grč. malograñanin. burgus. kor. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). fr.Bundesrat 133 burma zija 2). barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. 3. ljutine. up. prema tome. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. up. bourse. (ital. burka (rus. Buntdruck) štampanje u više boja. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. pečalbar. bourre. fr. šaljiv. seljaka i plemića. boer) „seljaci". 2. lakrdijaški. bourrette) tkanina od otpadaka svile. bura 1. ulično) od napada iz vazduha. burdon (fr. nakaradan. Afrike holandskog porekla. vrsta šarenog francuskog platna. prostor. sluzne kesice. Buri (hol. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. stanovnici Juhe. v. burda (arap. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. 2. besmislica. bordižati. Bundesrat. šala. birader) brat. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. Bundestag (nem. burda) Muhamedov ogrtač. burka. burag (rum. burma (tur.) savezno veće. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. fig. pere. burlesque) smešan. birader. up. cement. iznenadna nepogoda. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burma od burmak zavrteti. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. buntdruk (nem. buranj (rus. buraš. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. burrasca. bura 2. bunker (nem. bouts-rimes) pl. buržoa. burletta) mala vesela igra. (fr. veseo i nestašan muzički komad za ples. buržoa- . naročito kao lañarski radnik na Volgi. buržoazija (fr. a tek posle stihovi. burlesque) poet. ćiftinica. s jedne strane kapitalista.. 4. buricu pupak) želudac životinje. buret (fr. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. burleta (ital. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). burg (nem. vune. gajtan na šeširu sa kopnom. podvala. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. betonsko sklonište (kućno. burazer (pere. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. dvorac." buržuj v. buržoa (fr. burra. nlat. bourg. Burg) zamak. burgija (tur. pošto se.

opera bufa komična opera. butiga (ital. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. računska godina. kiselina putera. busija (tur. bezbojna tečnost. bivol. lakrdije. butonjera (fr. merica. kurir. Aspina gaga i Alburnus mento. busola (ital. bucak) ugao. doset-ka. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. muz. rastvor baznog aluminijevog silikata. up.. buš-tru (fr. grč. . Butter) maslo. buffa) šala. volook. brzi soloples bez pripreme. vitica. veseo. lat. 36. burnus. buter (grč. bus. lakrdijaš. bufa (ital. ital. bustrofedon (grč. momak. ital. bourse) med. finansirati po budžetu. bursitis (fr. bouffette) kićanka. mornarski kompas. grč. ceo. lat. biis govedo. dućan. sastaviti. neobuzdan. potpun. buton (fr. bournous) ogrtač bez rukava. butik (fr. upotreblja-va se za obloge kod rana. buffalo) zool. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bufon. butonomantija (fr. nem. bušel (eng. par butad (fr. neravnina (na svili). 2. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. vrsta rečne košljoribe. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. neke ustanove i dr. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. komičar. boutade) duhovita šala. burunotu) sitan duvan i dr. boutonniere) rupica za dugme. obično od bele vunene tkanine. merov. lakrdijanje. puxis kutija od šimširovine) fiz. minñuši. bufeta (fr. buftalmičan (grč. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. zasićeni ugljovodonik (S4N10). bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bušerizirati (fr. venčani prsten. sladunjava i opora ukusa.. burnetizirati. butikaža (fr. buczo) zool. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. buton (fr. flaša. bufalo (eng. 2. bouteselle) voj. a drugi — obrnuto. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. bufer (eng. butum. sastavljati budžet. dućan. butrola (fr. = kapričo. fr. bottega) prodavnica. bouteille. bouffonnerie) šala. radi uspomene. boutiquage) torbarenje. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. budžak (tur. up. bottone) dugme. bus (eng. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. butyron maslo. med. fr. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski.239 1). futrola za karabin. pun života student ili mladić uopšte. bucov (mañ. ophthalmos oko) ned. butyrum. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. buffone) šaljivčina. Bu-kephalas) „volovska glava". trgovina na malo. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). na mahove. burnus (arap. bolgia. boutique) prodavnica. burova voda farm. 134 buš-tru burnetirati v. buda (ital. buffer) odbojnik (na vagonu). burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. temnjak. bik. lat. posilni. za ušmrkivanje. butada (fr. bursa (ital. puxis kutija. Bukefalos. mappš. zatvarač. bushel) engleska mera za žito. budžetirati (eng. bouton. predračun prihoda i rashoda uopšte. sa volovskim očima. burnetizirati (eng. bouchon) zapušač. čep. bufo (ital. maslena kiselina. budget) l. bulga kožna kesa. butsel (fr. nlat. sirćetna mirisa. ital. ćošak. detić. bufov (ital. butiin) sav. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. otoka i dr. up. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. burš (nlat. bottiglia) boca. pupoljak. budžet (eng. bouton. nem. butyrum) hai. pusu) zaseda. čireva. buljook. nazvana po nem. butyron. bradavica. butirin (lat. burmut (tur. lakrdi-ja. vrsta gasa. strophe okret.349 1 (u SAD 35.burmut snog kamenja. sa kapom. omnibus. butan (grč. komične opere. bufo karikato (ital. buter) hen. borsa) kesa. laka komedija. puce. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. šraf. biis vo. but (eng. lat. puter. bufoverija (fr. bubuljica. bussola kutijica. kut. butirometar (grč. budget. trgovanje na malo. maslac. bursa. butelja (fr. dvorska budala. u Indiji). hirurgu Burovu (1809— 1874). par boutades) prema ćefu. kojem je. Bucefalus (grč. butun (tur. omnibus svima) v. buxula. kao što idu volovi pri oranju.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. (krupan) brilijant u obocu. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). staklo. biityron. sluga. . stvarčica slična dugmetu. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. zavrtanj. najmiliji konj Aleksandra Velikog.

po Bibliji. sveto sasuñe. vagina. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vagonet (eng. v.A E I L O RU 147/ V V. vaza sakra (lat. vaginalni (nlat.— valuta. \. metež. \=volt. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. v treće slovo naše ćirilice. \Č=vat. lutalice. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vas sud. hem. probisvet. igrati va bank staviti sve na kocku.= volumen. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. zbrka. prestonica Vavilonije. stidnica. vavilonsko ropstvo 1. vagina) alat. val. vagati (nem. Wade) list noge. pre ne. sveti sudovi. naročito kod mladih žena. vaga (nem. fiz. vaša sacra) pl. vadimonii desercio (lat. pometnja. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. Babel. važi. posuda. vagaš (mañ. jemčevina. kao skraćenica: V= votum. e.. grč. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. lat. vassal) klevetnik. eng. vagabund(a) (lat. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginoskopija (lat. . kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. Vavilon (hebr. fr. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vagari skitati se. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). va! (fr. vagiva (lat. vademekum (lat. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. pre n. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. verne prevr-ni. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. rov. salonska železnička kola. fr. leventa. ili ostati ili propasti. vagas) l. vade mecum) „hajde sa mnom". vaganti (lat. dolazak na sud. v. podanik. protuva. god. waggon. beskućnik. 2. rok dolaska na sud. vagon-li (fr. 2. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. vagon-salon (fr. za odreñivanje težine tela. kolovoz. vazalagijum (nlat.= vide vidi. čisto živčana pojava koja dolazi. va bank (fr. vazna. zidana s namerom da dopre do neba. \9=volfram. zapaljenje vagine. vas. podsetnik. vasallus. meriti na kantar. vol. vaše) uzan sud za cveće. vaginitis (lat. haos. fig. v). u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. klevetnička zakletva. uputstva. vadimonium) prav. va banque) „važi za ceo bank". tumarale.. vazal (nlat. vagina) med. \=aanadijum. kantar. za ukras. dvadeset osmo naše latinice (V.. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. jemčenje. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). tumači. vagabundus) skitnica. fig. vagina) ned. vagon restoran (fr. vaza (lat. jaža. trgovačkih i političkih centara. = vi-ce versa. mali vagon. rodnica. jarak. god. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vaginizam (lat. vadiš jemac) prav. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. tzv. e. UP> = veber. vadimonij(um) (lat. zbirka priča (ili: anegdota). vadium. ro-dulja. va) vredi. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). stidnični. novac koji se polaže na ime jemstva. lutalica. fr. može. skitnice. I. Mojsije kn>. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. vagon (eng. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. skopeo gledam) med. terazije. vadla (nem. nered. tj. tj. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vadij(um) (nlat. jedan od najstarijih kulturnih. zigurat. wagon-salon) salonski vagon. bitanga.

potomci rimskih robova. vazokonstriktori (nlat. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . poreklom iz Amerike. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vakacija (lat. vaišja (ind. taština. nepopunjen. Bazedova bolest i dr. vaktiyle) u staro vreme. vakantno imanje prav. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. ektome isecanje) kec. interes. vazomotori (nlat.) pl. vakat (arap. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. <•«. kod knjiga: čista. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. pojačanim krvotokom. ništavost.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. višnujit. tehni-ci itd. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vasoconstrictio) med. vikont. viscount) v. činovnike i dr. White Star Line) „Linija bela zvezda". fayda) korist. poreza. vaccus nezauzet. iz kojih se stvaraju nove ćelije. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. znat. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vas posuda. teoriji kli-cine plazme. vazomotorna neuroza ned. upražnjenost (npr. vazodilatacija (nlat. nekog mesta). vaišnave (ind. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vas. nepopunjenost. hayat) 1. zool. vajda (arap. nedostaje. vacare biti prazan. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. Vaisya) treća indijska kasta. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vaiz (arap. waqt. npr. vakuitet (lat. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. trem. vreme. fa j da. vajat (arap. vakantan (lat. teška do 3 kg. vajandotka (eng. vasodilatatio) med. sada: široka ulica u zal. sama molitva. voća i sl. nema. kresta ružičasta. vajtbojs (eng. tur. vaktile (arap. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. naslednika. upražnjen. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vakat (lat vacat. nekada. vacatio) osloboñenje. tur. vas sud. znat. mineralna mast bez mirisa i boje. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. omanja. prazno mesto (naročito parohijsko). od 1760. vacans) prazan. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vreme muslimanske molitve — namaza. bog. upražnjenje. vasoconstrictores) pl. slobodno je. Vajnbergova reakcija med. i kao takvi prezreni. raspust. poznavalac verske literature (kod muslimana). vakancija (nlat. vakuist(a) (lat. vacatura) upražnjavanje. povišenom temperaturom). vasodilatatores) pl. fr. vaše) v. osloboñe-nost od neke obaveze. Vajthol (eng. beli momci. Vajtčepel (eng. Wyandotte) vrsta kokoši. vazokonstrikcija (nlat. vacuare) isprazniti. u koju spadaju trgovci. vajsmanizam biol. vacare) 1. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vaqueros) pl. vaza. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). doksat (u seoskoj kući). fa'ida. opadanjem temperature). vacuolae) pl. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. grč. hayat. imanje bez zakonitog gospodara. whiteboys) pl. ispražnjavati. slobodan) imanje bez vlasnika. vacantia) upražnjenost. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vajkaunt (eng. školski odmor. up. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. nezauzet. vakeri (šp. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. dobit. sudski odmor. vaseline) he«.-tur. znat. sujeta. vacuitas) praznoća. pastiri. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). živci što sužavaju krvne sudove. Vajt star lajn (eng. vazektomija (lat. vakuole (nlat. vajtbet (eng. neuron živac) med. praznina. upražnjenost. vakatura (nlat. srednje veličine. 2. usporenjem krvotoka. noge žute. ispunjene vodnjikastom tečnošću. neštampana strana (iza naslovne). nezauzeto je. vasomotores) pl. Vajl-Feliksova reakcija . oboljenje živaca krvnih sudova. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vazelin (fr. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. tur. vazoneuroza (lat. grč. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. zemljoradnici i zanatlije. vakuirati (lat. nosi 140—160 jaja godišnje. nameta i dr. tur. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. prazno je. nezapremljen. vakit) 2..vazektomija 136 vakuole smann. vazna (lat. up. vakant (lat. po nekima Mavara.. kao ii. čas. vaiz) propovednik. evakuirati. vajzbratna (nem. vazodilatatori (nlat.

zdrav. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vacuum prazan prostor. važnost. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valiza. dugačka uska dolina. vakuum (lat. valvacija (nlat. valeur en attente. utvrñivanje u polju. valiza (fr. lat. valensija (šp. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. thera-peie lečenje) med. vakcinirati (nlat. en recouvrement) trg. valacija (nlat. valeur.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. cena. ital. podizanje nasipa. vaccina) med. zaliv. uvala.. bezvazdušni prostor. mahuna. vrednost koja se očekuje. vale! (lat. prav. reformatorska sekta. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. oproštajni govor. hrabrost. tur. providan pokrivač za lice. valvirati (nlat. valvaciona tabele fin. eventualne buduća vrednost. ljuska. muz. valencije. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valetudinarij(um) (lat. trajanje note. vallahi) bogme. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . vala) l. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. kalemljenje boginja. zaista. u propisnom obliku. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. grč. oblik) med. hen. koju je osnovao 1176. vakuum-metar (lat. cepivo. vredan. u obliku monograma. neprave kravlje boginje. vakcinisati= vakcinirati. velidus. venama. cepljenje. crevni zalisci. lečenje vakcinama. valah (arap. grč. pravio važan. variola kravlja boginja) ned. prevna vrednost. valetudinarium) bolnica. izvršiti pravnu formu overevenje. valdenzeri pl. mati bivšeg turskog sultana. vale. snažan. pelcovanje. vidovita žena. valer (fr. voile) l. javne biblioteke. valvula) znat. nlat. valentia) vrednost. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. 2. sa dva atoma. junaštvo. hartija od vrednosti. u Lionu Petru s Valdus. valere vredeti) valjan. priznanje pravne važnosti nekog akta. biti previo voljen. valabilan (fr. utvrditi cenu nečemu. škole. vodovode i dr. vala (stnord. sirotišta. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. vodene boginje. val (fr. vakuum. živeo! valedikcija (nlat. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). prav. overa. važeći. waqf. bog. vala (ital. vakcinoida (nlat. vakcinoterapija (nlat. validitas) prav. valerijana (nlat. valable. validet) roditeljka. gradu Valensiji. e baš. praznina. valvatio) fin. odista. jedna lekovita biljka. stavljaju ispod svojih bula). zaklopac. v. valva (lat. pravio valjan.mleka u prahu". eidos vid. lažne. krepak. valansjen (fr. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. pelcovati. odrediti vrednost. potvrñivanje. valiža v. valutirati. punovažan. tatara. valeriane officinalis) bog. biti punovažan. vaccina. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . vakuf (arap. valui-rati. ljuštura (u školjke). nlat. wa-llah. kalemiti. biti jak) zdrav bio. valva) krilo vrata. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. podizanje bedema. vacuum) prazan prostor. zalistak (na srcu. valere biti zdrav. zatva-rač. crevima). valanske čipke različite vrste. valle) 2. tur. v. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. validirati (nlat. čarobnica. prevna važnost. odeljen. up. punovažan. validan (lat. valvula (lat. kravlja maja protiv velikih boginja. sabatati. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. potvrditi. valise) putnička ručne kožna torba. vaccina. v. vaccina sc. grč. vallatio) voj. va lete! (lat. vaccinatio) med. vakcina (lat. leonisti. npr. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valore) vrednost. bolnice. validitet (nlat. validacija (nlat. valvule intestinales (lat. baš. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valvulae intesti-nales) pl. košuljice. validatio) potvrda. valete) budite zdravo. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valida (arap. mati. vakcinacija (nlat. bolesnička sobe. overevenje. valvere) ocepiti. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. cepiti. valere) jak. nazvanih po šp. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valenciennes) pl. valencije (nlat. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valjenost jedne stvari ili nekog postupka. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. koji važi. valor. valenca hen. ošančavanje. vacca krava. validare) overiti.

gde je kao opatkinja jednog manastira. Vandali. otuda fig. wandern putovati) lutati. Grka i Rumuna. . tj. probisvet. Valhala (stnord. up. valovvica (mañ. nem. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). to walk over the course) na trkama: laka pobeda. pri dnu uži. pesma vandrovaca. Valhala. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. u nedostatku hrane. vavdrokaš v. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. wali. walorisieren) izvršiti. vanadin (lat. vandal(in) fig. valuta per dato) trg. skitnja. lat. metal. valuta) „vrednost". germanskogotsko pleme koje je. Gete. Vandali) pl.. valor vrednost) trg. valuta (ital. aromatična materija vanilinog ploda. trovanje vani-lom. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. Valpurga (nem. up. od Š veka n. dumping) devalvacija novca. v. prekomerno puštanje krvi. valor ekstrinsekus (nlat. fr. valse) v. vanilizam (fr. nem. odreñivanje vrednosti. wandern) čovek koji putuje. od 22. Vandali. u Valhali. vampirizam med. Walkuren) pl. vandrovkaš (nem. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valija (arap. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. zbog čega im je kurs nestalan. valcer. valutirati (ital. „Faust"). povraćanja i sl. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj).942. up. Walhalla) u nord. skitati. procenjivati veću vrednost. s druge strane. sedište bogova i junaka. luta po svetu radi trgovine. ital. Vandali (lat. ad valorem) prema vrednosti. vali) guverner. vanadijum. vallomas iskaz) poreska prijava. cena. vanilin (fr. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vrednost od danas. H. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. vapila. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. Španiju i Italiju. vanille) med. valorizacija (lat. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). Valholl. zanata i sl. Vanadis) hen. otisnuti se na vandrovku. valor intrinsekus (nlat. valor (nlat. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. up. novac koji je. napada sisare. vapdalizam (lat. vampir. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. znak V. valutni damping (eng. e. valuirati (fr. boginje bitaka i suña je boraca. naročito u jelu. vanilija (fr. šp. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. valuta per dato (ital. vendemiaire. muzički komad za ovu igru. valvirati. valjenke (rus. vanille) hen. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valenki) čizme od sukna. valuer) v. po njegovoj zapovesti. proceniti. up. u rudama gvožña i olova. vale (fr. u svom sastavu i obliku. vandemijer (fr. vile. vainilla) bog. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. ptice. vandrovati (nem. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države.. vandrovkaš. vampiro.. zavodnica. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. donose pobedu. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. atomska masa 50. element. grčeva. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu.. umrla oko 780. čovek sklon divljačkom uništavanju. maja. valutni papiri fin. u V veku pusto-šilo Galiju. divlji i surovi varvari. sa pojavom proliva. vandrovka (nem. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. usled toga što je protivnik postao nesposoban. zanata i sl. valkire. hartija od vrednosti. vanille. i sisa im krv. divljaštvo. vanadij(um) (nlat. kao vesnice. za pranje posuña. pa i čoveka pri spavanju. pronañen 1830. vandalismo) vandalska ćud. vrsta novca. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. novac. u službi boga Odana i. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. (nlat. tj. fin. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. . vale. carev namesnik. zaštitnica od vradžbina i veštica. vandla (nem. redni broj 23. po tome zool. vanadium) hen. pesma o vandrovanju. ad valorem (nlat. tur. valkover (eng. valutare) v. dovode mu one koji hrabro poginu i. Wanne kada. valorizirati (nem. ital.. izvršavati valorizaciju.valija 138 valcer (nem. valkire (stnord. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. kao zamena prirodne vanile. vami (eng. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. dobiva se i veštačkim putem. skitnica. valkyrja. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. valor) vrednost. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji.žena-demon". vanadin. valvirati. one su. IX do 21. a 455. ratovalo s Rimljanima na Rajni. vampir (slov. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike.. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. procena. vindemia) „mesec berbe".

varix) med. Bandsage) l. pretvoriti u paru. Š. varijabilitet. tj. svaštarije. promenljive. preinačeno. varia (lat. evaporacija. vaporatio) isparavanje. prskalica. variabilitas) promenlji-vost. barbaros) v. pretvarati u paru. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). variable) promenljive vrednost. uobraženost. varak (arap. probisvet. variatio delectat) posl. varijante). parni. vapor. paziti. isparavati. kvrgav. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. naredba. nepoetojan. varvarizam (grč. pisamce. varietas) različnost. zool. npr. raznolikost. varicosus) med. oticanje vena. praznina. podvrsta. up. uan-step. warrant) trg. varijato (ital. varzilo (prema zemlji Brazilu. promena je prijatna. ital. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. razreñivanjem vazduha u njoj. punomoć. vara (port. variato) muz. vanilokvencija v. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. pome-šane stvari. proppfenje pup-čanih vena. vaniloquentia) hvalisanje. varikomfalus (lat. v. vanstep (eng. varant (eng. raspr-šivač. pretvaranje u paru. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. vari jete (fr. Španiji i Južnoj Americi). vankos) jastučnica. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vapor. prividnost. u stanju barometra. barbaros) v. svaštine. varijanta (lat. pretvarati se u paru. bog. variae lectiones. prividno. astr. proširenih vena. prazan govor. verijeteti (lat. maglovit. 2. od 19. hvalisavost. varia. vaporozan (nlat. varak) list. svakovrsno-sti. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. bolesno oticanje vena. nejasan. pesmu. lit. nejednakost. proširenost vena. varijante (lat. varikocela (lat. grč. parna laña. vankos) jastuk. varius različit) pl. vanjkušnica (mañ. lit. fiz. vanitet (lat. pun pare. nestalan. ništavnost. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. variks (lat. varius) l. vaporimetar (lat. vetrenje. muz. vanitas vanitatum (lat. omphalgos pupak) med. variabilis) promenljiv. oduška. varikozitet (nlat. odlika. poprskati prskalicom. ples. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. proširenje vena. one jedan. brbljanje. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. koja se razlikuju jedna od drugih. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varijabl (fr. varietates) pl. vaporizater (fr. jedna vara iznosi 0. varikozan (lat. arh. razne stvari. žonglerske veštine i sl. espapna založnica. variatio) promena. varix. vantoz (fr.84 t. P do 20. ventose) „mesec vetra". metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. raspršivačem. kolebanje. vanitas) taština. kupica. raznovrsnost. raznovrsnosti. deklinatorijum. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. vapore para) parobrod. varvarin. hulja. sujeta. vrebati. vancaga (nem. ispa-ravati. vantuza (fr. sklon menjanju. varix proširenje vena. nalog za hapšenje. grč. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. barbarizam. varijabilnost. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. nevaljalac. različitosti. 1. ništavno. slavoljubivost. variantes) pl. različit tekst (v. prazno. tur. step korak) v. tupa sekira. listić. nož. v. ili britva. varijacija (lat. stara. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. ventouse) ned. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. vanjkuš (mañ. razmetljivost. vardati (ital. grč. biol. varvarin (grč. . vaporisatio) isparavanje. otečenih vena.. mutan. gimnastičke produkcije.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. zarijetet (lat. guardare) pokr. varijacioni kompas fiz. vaporizacija (nlat. pismo. naduve-nost. promena veseli. varijabilnost (nlat. vaporirati (lat. vaporiser) ispariti. razbiti u kapljice. čuvati se. vanilokventnost. vanilokvencija. vaporare) pušiti se. vaporizirati (fr. sve je tašto. vaporacija (lat. menjanje. propalica. prolaznost. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. raznolikosti. delimično odstupanje od jedne teme. varaq. promenljive količina. štrcaljka. up. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. varanted (eng. 2. napor (lat. varicositas) med. vaporosus) parovit. varijabilan (nlat. 2. kele) med. svaštice.

glavni sasto-jak biljnih sudova. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. blaži oblik velikih boginja. variometar (lat. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vaterman (eng. * vater-balast (eng. početa u VI veku i stalno proširivana. biti raznog ili drugog mišljenja. variolacija. županijski ured. vater-linija (eng. avij. Wasserwage) zan. fig. imati promenljiv uspeh. vas. water-polo) sp. varmeñija (mañ. donnijeg švedskog kralja. nlat. flebektazija. variolatio) med. vata (nem Watte) higijenski pamuk. stvaranje krvnih sudova. ned. proširenje vena. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. mćtron) fiz. mali sud. vasculum) alat-. šp. koji se tiče krvnih sudova. sudov-ni. ne slagati se. kišni ogrtač od takve materije. bolestan od boginja. prave boginje. vaterpolist(a) (eng. boginjav. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. variola. sudić) ned. vaserkopf (nem. varius različit. W) fiz. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. belim robl>em. prostranost. vaskularizacija (lat. v. prot-kanost krvnim sudovima. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. vater-mašina (eng. ned. vodene boginje. varicele (nlat. bazilika. viruela) pl. vasculari-satio) biol. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. vaserdruk (nem. vascularis) alat. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. naročito podmornice. velike boginje. održan u Vatikanu. bog. vater-tvist (engl. neizmernost. glupak. wattieren) podmetnuti vatu. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. . zgrada u kojoj se on nalazio. oboljenje od velikih boginja. med. vaskulitis (lat. variole vakcive (nlat. žilica. up. water polo) igrač vater-pola. Vasermanova reakcija ned. vaservaga (nem. water. variole (nlat. fig. papska vlada. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. vaskulozan (nlat. najduža skijaška trka na svetu (86 km). up. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vasculosa) bog. grč. eidos vid. variolizacija. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. variolozav (lat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. variolacija (nlat. Vasilike (grč. bogat sudovima. varices) pl. rošav. delimično odstupati od čega. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vat (skr. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. sudić. pustogl. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. male boginje.000 soba. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. vasculum mali sud. libela (ravnjača). postaviti vatom. varicellae) pl. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. sudovit. oblik) pl. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. variolae vaccinae) pl ned. papska politika. vaskuloza (nlat. vasa sp. tako da sada ima 11. zapaljenje krvnih sudova. bog. variolis) ned. vastitas) praznina. variolizacija (nlat. vastitet (lat.varivas 140 vatirati varinas (tl. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. unositi izmene u što. čovek s takvom glavom. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vater-klozet (eng. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. varirati (lat. varmeñe. velike boginje. vatelin (nem. ned. kravlje boginje. vaskularan (lat. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). varmegye) župani-ja. vasculosus) zool. nuz. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. proširene vene. water-ballast) odeljenje lañe. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. engleski nužnik. variolisatio) med. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. HP 1869 — 18. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). menjati se. grč. vaskulum (lat. variolosus) ned. pun krvnih sudova. varinas) najfiniji američki duvan. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. razlikovati se. vaterpruf (eng. UP 1870). naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vasilika v. vaterpolo (eng. water-closet) moderni higijenski nužnik. grč. sastavljen od sudova ili kanala. razilaziti se u mišljenju. variolis (nlat. v. vatirati (nem. variare) biti različit.. promeniti se. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. vodotisak. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolae. Vatikan (ital. varioloide (nlat. vas sud. fatelin. varices (lat varix.

velikih filozofskih sistema Indije. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. rastinje. lat. sposoban (ratna lañica). nespolno rasznak Ws. vedska religija najstarija faza indijski* religija. stroge verske dužnosti Indiji. vezikator (nlat. U upotrebi i danas = 82. . užem smislu. (pri kartanju). rastinje. umeci od vate tla). biljni svet. vesicantia) pl. vaccetto) muz. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. živeti životom načeto (ital. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vedantizam učenje Vedante (Bede). ibn Abd el-Vahaba. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. jastučići. Watte) pl. mehur. znak 1 Wh. mlečnim prerañevina-ma i jajima. a obično i ne pije i ne mehura. u vezi sa rastenjem. koji se tiče vatmetar (eng. ali manje obavezne nego farbića. puter i sir.141 vezikator vatmen (eng. vegetabilitas) biljna priroda. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. umereno. čio) tela.) pl. pristaništa. vegetativni živčani sistem znat. bujnost.veduta (ital. vesicatorium) farm.) pl. izviñač biljnom carstvu. pristalice religioznog pokreta bilje. merenje rada i energije. Veda. wey. sistema ind. Wachtmeister) voj. rasti kao vahtmajstor (nem. autonomni nervni sistem. vedanta (sskr. vegetabilije (lat. npr. vegetirati (lat. vegetus živahan. vegetarijanac (nlat. ital. naročito je sposoban da raste. mali torpiljer za stražu oko da raste. bujanje. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. sekunda. jednostavnosti. mirisa i crnkast. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. vegetalis) biljni. 4. koji pripada vedeta (fr.i Atharva-veda. koji čini te bilje raste. simpatikusnogcela. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. sredstva za biljem. veduta) izgled. vegetabilna pozorišta „zvezda". vegetatio) bog. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. Wb) fiz. va tu (fr. fig. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. život i rastenje rizikujem. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. zemlja vrtova i njiva. umereni vegetarijanac jede i mleko. vegetabilitet • (nlat. Sama-. vegetabilia) pl. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. trepereći. vegetalan (lat. bešič-nik. životna snaga biljaka. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. pseto. konjička izvidnica. povrće. najpopularniji u vadžibi (arap. Yajur. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. osobito električne. slačica i sl. vačilante (ital. u Arabiji koji su. koji vezika (lat. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. umerenom biljke. slika grada ili osobenost biljaka. koji životari. zovi. pergament-papir. hrana biljna hrana. koji raste. za popunjavanje oblika tela. bešika.) jedinica za suprotno. vrsta melema u obliku šipke. pelce-ra. tj. up. jedan od šest kolebljive. u sav novac lozice i sednice). tj.) „kraj Beda". stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. vahabiti (arap. ve (eng. mokraćni mehur. vid) „znanje". vesica) aiat. na Rig-vedu. organa. reproduktivnom sistemu). tj. istucanih zelenih bubaka (špan- . u zičaru V. straže. izazivanje plikova na koži radi odjaja. neprijatna mlekom. vegetabilki život život biljaka. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vesica urinaria). bez duha. E. 3. koji unamerenje efekta električne struje. mćtron) fiz. vegetus) l. vae victis) jao si ga pobeñenima. Veberu (1804—1891). videre) voj. živeti koliko da se živi. stavljam sve na kocku. slavan glumac ili čuvena glumica. 2. životariti. sposobnost ra-stenja. vedette. živeti o biljnoj hrani. vehabiti. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. ljuljajući se. prospekt. starešina biljka. ned. vegetativno rasploñavanje bog. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. watt. filozofije. grč. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. fig. naziv po nemačkom fiRig-. puši. jedan od vaška (tur. napravljen od bilja. spomenici sanskrtske književnosti. predstavi.554 kg. va tout) igram u sve. vegetabilis) biljni. fig. svete veber (skr. vacillante) muz. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. poz. vegetarijanizam. narednik. biljke. vedetta. sve vegetacija (nlat. biljke. ostati ne radeći ništa. fig. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. v. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. konjanik stražar. deo nerv-nog vatsat (eng. biljaka. sprava za rastenja. va§ak ris) pas. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. stražar na bedemu tvrñave. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. najstariji vunu. med. (nlat. watt) el. watt. vegetare oživeti) živeti.

kore muškatnjaka. peckanje. pergamentu slična hartija. dosañivati. veločisimo (ital. npr. prohtev. veloutoire) slik. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vezirat (arap. velours) somot. pesnička snaga. pes. velveret) trg.) gram. veksir-pehar i DRveksirati (lat. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. up. velen (fr. plućna vena. veksirogledalo. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vena (lat. tako postoji i veksir-doza. Wecke) hleb duguljastog oblika. velox brz. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. u obliku mehurića. slaba i nejasna težnja.5 do 67 kg. stari račun. velosimetar (fr. velvetin.) fon. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. welter velika težina) sp. uzne-miravati. zadnjonepčani glas (g. vekio koito (ital. velur (fr. žutog voska. vrsta nekeplovanog mančestra. kinje-nje. velaran (fr. velociped. metron) sprava za merenje brzine aviona. velouter) raditi (ili: izraditi. velur satane (fr. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še).) zvanje i vlast vezira. kadifa. venalitet (nlat. točkaš. supr. bicikl. Wecker) budilnik (časovnik). velosiped. up. tkati. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velluetum) trg. želja na čijem se ostvarenju ne radi. vena cava) anat. teška. velocitet (lat. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. kadifa. velum (lat. velveret. velleitas. velutirati (fr. električna struja itd. fina alansonska čipka. veksla (nem. velosport (lat. mučitelj. veloče (ital. . velours de coton) pamučni somot. velocissimo) kuz. velox brz. velarije pl. eng. velocitas) brzina. mešavina od crnog ili crvenog vina. terpentina. veloce) nuz. venalitas) potkupljenost. v. zlostavljati. zadnjonepčani. brzino-metar. ili lovca. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. všloce brz. vena poetika (lat. vecchio conto) trg. vezir (arap. velur de koton (fr.) anat. velin. šećera. Wechsel) menica. velo (fr. velar (fr. tur. velours satine) atlasni somot. velleite) tih. otkati) u vidu somota. vector) kat. vena) anat. volja koja još nije prešla u akciju. velvet. lat. sport) v. vena poetica) pesnička žica. velveret (eng. dosañivanje. štruca. vena porta (lat. lat. velter kategorija boksera tetkina 63. nad kojom se zapali kašika ruma. dati tkanini izgled somota. velter (eng. k. vektor (lat. mučenje. vena arteriosa) anat. ubrzanje. šuplja vena. biciklizam. venatoran (lat. velociped (lat. vena kava (lat. veker (nem. vendeta (ital. velosipedist(a) (fr. velar. velutoar (fr. kupllvost. velocipede) točak. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. wazer. fr. arterija. koji se tiče lova. ven brile (fr. upravljena veličina. velutina (fr. brzina. rudi-mentarno htenje. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. izgovor. veleitet (nlat. prodajnost. veloutine) kozi. velaire) gram. vrlo brzo. vesicularis) mehurast. uznemiravanje. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). grč. brzo. pedis noga) v. vitulus) pergament od teleće kože.vezikularan 142 vendeta skih buba). veo.. skalar. velarij(um) (lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). vena porta) anat. veksir--kocka. veksir (lat. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. razastrto radi zaštite od sunca. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velarizacija (fr. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. nlat. vexatio) zlostavljanje. grč.) kinjiti. vena arterioza (lat. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. sila. meko nepce. staza za velosipedske trke. velvetin (eng. smole. vekna (nem. venatorius) lovni. reumatizma i DRvezikularan (lat. hitrina. velament (lat. supr. podmitljivost. velveteen) trg. zadnje. cimeta i paprice (korijandra). velodrom (lat. somota-sta pamučna tkanina. izmišljen razlog. velox brz. vendetta. dovodnica.. lovački. honorar koji prima umetnik za svoje delo. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. mastiksa. somot. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. pesnički dar. fina i glatka. veksacija (lat. velvet (eng. zadirkivanje. velosiped (fr. vrsta štofa sa dugom dlakom. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. hitro. h). velementum) pokrivalo. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. vin brule) kuvano vino.

rpaij. polio zaražen. rezanje) med. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventralan (lat. gasove. koji se tiče trbuha. . častan. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venedički mletački. venijat (lat. trbuh. loža. pijaca. Venus. venedienne) trg. ventositas) med. ventus vetar. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. lekar za venerične bolesti. dopuštanje. lov. fig. Venus) mit. pobedih!". venosus) alat. veneracija (lat. ventarola. venski. koji pripada venama. venozan. svestrano razma-trati. obično od metala. venditio) prodaja. grč. strahopoštovanje. logos govor. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. vetrokaz.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. nlat. venenum facere otrov spravljati. vendita prodaja) mesto gde se trguje. sa dopuštenjem. trg. alta vendita) visoka loža karbonara. vena) znat. ajni. časni. provetravanje. venski (lat. fig. hajka. ventarola (ital. vici (lgt. venereus) med. fina vrsta tkanine grodetur. vendere prodavati. venija legendi. ventilator (lat. naziv za polne bolesti. ventrkku-li kordis (lat. ventriculus) anat. venerabilis) veoma pošto-van. koji nadima. one koje se najčešće prenose snošajem. vidi. venija (lat. tj. videh. puštanje krvi iz vene. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). lovl>enje. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. sit venija verbo (lat. ventilator) vetrilo. koji se nalazi na trbušnoj strani. v. koji se tiče vena. bona venia. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. sit venia). thrombos grumen. vendita (ital. Venera (lat. veledostojni. želudac. venerabile (lat. venia aetatis) prav. nlat.u. uopšte svaka šupljina na telu. venerologija (lat. lat. ventrikulus (lat. veneratio) duboko poštovanje. vetrovi-tost. venija docendi. venevozan (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. veniat neka doñe) prav. venija docendi (lat. venire doći. polio bolestan. zalistak. bona venija ili kum bona venija (lat. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). reč) med. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). vici) „Doñoh. zadak. veni. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venedjena (fr. ventiliranje. venerija (lat. ventil (lat. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. sprava za obnavljanje. trbušni. ventozan (lat. prečasni. dostojan poštovanja. ventilirati (lat. nagomilanost vetrova u želucu. venari loviti) 2. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. pun vetra: med. lat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. v. venenum (lat. venerolog (lat. prethodno pretresanje. bogat venama. tj. ventosus) vetrovit. venetromboza (lat. venesekcija (lat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venerija (fr. objašnjavati u tančine. lovačka kuća. ventilacija (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. Venedik. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ledenica. Venedik (tur. Venus Venera. veni. alta vendita (ital. ventralis) aiat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. ventilogij(um) (lat. v. mehana. vena. venia) odobrenje. vena. grudva) med.. ventrilokvija. vingt-et-un) „dvadeset jedan". otuñenje putem prodaje. boginja lju-bavi. vetriti. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. Venus Venera. ventriculi cordis) pl. Venus. ventus vetar. zborio mesto. ventrilokvenciJa (lat. precenjivanje imanja koje treba deliti. vendicija (lat. naročito sifilis. mehanička naprava. tečnosti. predavanje. venija legendi (lat. med. Venedi v. ventilare) obnavljati vazduh. kum venija (lat. ventozitet (lat. vetrenje. načiniti odušku na čemu. veneričan (lat. sectio sečenje. fig. ventiliranje v. komore srca (desna i leva). obožavanje. Vindi). venter (lat. vent-en (fr. ventilacija. venta (šp. dozvola. fig. Vendi. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. koji truje. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. spravljač otrova. triper i meki šankr. venenum otrov. venia legendi) v. grč ep. nadimanje. grč. venerie. venefik (lat. neko pitanje pretresati. venenum) otrov. koji pripada trbuhu. nem. Venedik. venta. pare i dr. neka je dopušteno reći. poziv pred sud. vetropirstvo. grč. venozan (lat. venter trbuh. ventile) oduška. vetrokaz. naredba. venerabilan (lat. boginja l>ubavi) 1. venski. vidi. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. tj. snabdeti ventilom. provetravati. venter) znat. zgrušavanje krvi u venama. venija etatis (lat. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. odobrenjem. venenosus) otrovan. lat.

ventuza (fr. od reči do reči. batina-ti. glagolski. svačija »sena. verberacija (nlat. venusto) muz. up. istinoljubi-vost. ventouse) ned. verba) pl. ljubav prema istini. Zornjača (Fosforus). pohotljivost. verbalis) koji se sastoji od reči. Venera. pan-demos) v. nlat. šibanje. Venus. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. verbum auxiliare) gram. od reči do reči. ljubav koja se svuda skita. pričanje utaman. tj. verbosus) rečit. trućalo. umilno. govoriti u vetar. vere. verberatio) batinanje. verbi gracija. ljubavnica. venica. venula) znat. gram. besmisleno ponavljanje reči. vers blancs) pl. doslovno. prebačen preko glave i niz pleća. Večernjače (Hespe-rus). bukvalno. fig. verbigeratio) med. verbalitet (nlat.). sada u pariskom Luvru. veratrin (lat. odredba reči. velo) l. verbalizam (lat. iš. verbalna egzegeza objašnjenje reči. govoriti. zvezda Danica. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. razvratnica. fig. versus) poet. nepohotna ljubav. ver blan (fr. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. otvoren trem na kući. verbum reč. mraka i sl. pričati utaman. veracitet (lat. od reči do reči. ventrilokvencija. astr. verba (lat. sskr. verbi kau za. prijatno. realna injurija. bukvalnost. prekla-palo. supr. uranios nebeski) visoka. veran liberi. sastavljanje protokola. trošenje reči uludo. verbi gracija (lat. naklapanje. glagolska reč. verbum auksilijare (lat. verodostojnost. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. pun reči. Venus uranija (lat. venusto (ital. mala vena. . Venus vulgivaga) obična pohota. pomoćni glagol. opširan (u pričanju ili izlaganju). fenyo. ulična ljubav. verbi gratia) v. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. venter. varanda) doksat. mali krvni sud. verbalna nota pol. veras (lat. polna ljubav. verbozitet (nlat. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. veranda (eng. kleka. sastavljati protokol. kazati i sl. tući. zastor (od magle. verbalizirati (lat. vantuza. omotač oko nečega. verbalna injurija prav. veracitas) istinitost. tanji sloj nečega. Venus vulgivaga (lat. glagol. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. što ometa da se nešto sazna. usmeni. 2. veo (ital. verbum (lat. Venus pandemos. doslovan bukvalan. opširnost u izlaganju. verberare) šibati. venula (lat. čista. fig. verbum anomalum) gram. Venus. verbalizam. požuda. šamaranje. verbum aktivum (lat. fenyii) bog. verbum. Venus pandemos (lat. verbalizacija (lat. usmeno. pronañen . fiz. v. blagoglagoljivost. verbi causa) na primer. grč. na ostrvu Milosu. verbum) pričalo. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. služi. verbalan (lat. verbigeracija (nlat. verbi kauza (lat. verbum) gram. nakla-pati. baranda. verbum deponens (lat. Venus vulgivaga. verbatim (lat. oblju-ba. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. kao plašt. trućanje. Zornica. lepotica. verax koji istinu govori. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. tumačenje reči. odložim glagol. koja se vidi i po danu. kao znak žalosti. pismeno saslušanje. fig. mlaćenje gloginja. veranda. gram. verbaliter) pril. »sena Vulkanova. oblaka. mati Kupidonova. veratrum) hem. Venus (lat. neveste nose na venčanju. uzvišena. verbalisatio) prav.1820. Venus. poduži komad bele tkanine koji. verbum anomalum (lat. Veneris) mit. veka (mañ. nešto što prikriva stvarnost.. usmeno raspravljati. pismeno saslušavati. 3. grč. ispravnost. u obliku masti. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. stihovi bez slika. uvreda nanesena rečima.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. nepravilan glagol. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). v. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbozan (lat. koji se tiče reči. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verberirati (lat. verbalitas) doslovnost. verbum. verbalnost v. verbali-sare) prav. verbalna definicija objašnjenje reči. verbalist(a) (lat. gei. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. ventrilokvist(a) (lat. radi primera. uzvišena Venera. nlat. verbum activum) gram. ljupko. verbositas) prekomerna rečitost. nečed-nost. verbatim) pril. doslovno. radni glagol. nota jedne vlade drugoj. poet. v. potresati. bujica reči. razvučenost (stila). klekinja (drvo i plod). parenje. verbaliter (lat. nlat. rañen u P veku pre naše ere.

verenda (lat. verbum imperso-nale) gram. vermis. gliste. veritet. fil. veritas (lat. trpni glagol. polni organi. verzio in rem (nlat. verbum primitivum) gram. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. versicolor) raznobojan. vatrenocrven dragi kamen. vitriculum. verificator) utvrñivač istine. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. ver-librist(a) (fr. verzurirati (lat. presuda. glisna bolest. verbum passivum) gram. versari) dolaziti u dodir. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. lat. verminosus) med. npr. eng. verist(a) (fr. verite) istina. vericle. vičan čemu. menjanje. versus istinit. na obratno j strani (lista). verbum pasivum (lat. prevod na maternji jezik. overiti. vere. vermes (lat. verv (fr. sprava za ispitivanje jačine metala. veritas. verificare) proveriti. obraze). tur. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. 2. verbum primitivum (lat. porotska odluka. istinitost. promet. veritas) istina. versus) poet. versio in utilitatem) prav. istine. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. vermej (fr. ver-librizam (fr. versi liberi. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verbum intranzitivum (lat.) poštovati. tip. verificirati (nlat. odluka. iskusan. bezličan glagol. zool. vero. waram. verdikt (lat. vermati (tur. versio uteri) obrt deteta u materici. verifikator (nlat. obrtanje. verbum intransitivum) gram. utvrñivanje pravog stanja. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. verminozan (lat. bojati se. verificatio) proverava-nje. vermes) pl. okrenuti) inačica jedne pripovetke. verminacija (lat. vertere obrnuti. veresija (tur. obavešten. pregledati (račune. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. versatio) okretanje. verzio in utilitatem (nlat. glistav. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. versio in rem) prav. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. hipoteze. veritet nekog potraživanja. u vatri pozlaćeno srebro. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. Vermaht (nem. prodaja na kredit. verzali (lat. verem (arap. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. overavanje. pa onda potvrditi ispravnost. pravna istina. versura) trg. tuberkuloza. prelazni glagol. rumenica). mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verifikacija (nlat. stvarnost. verso sciolto) v. vermikularan (nlat. verz (lat. verenda) pl. žar. mešanje poverioca. verikl (fr. grč. baviti se. zanos. proña robe. V. verzija (nlat. verzo šolto (ital. bolest od glista. verbum impersonale (lat. verve) polet. up. fermati. danak. v. verzo folio (lat. zanimati se čim. vergula) kuz. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. vergl (ital. sušica. waram. pozlaćen bakar. verzacija (lat. verdict) prav. v. verbum inchoativum) gran. veredictum. verzio in rem. onaj koji nema svih oblika. vermeil. obrt. rumenilo (za usne. tuga. verizam (lat. obrnutost materice. tj. veritet (lat. raditi na čemu. med. vešt. zool. Werkstatt) radionica. vergija (tur.). književnosti i muzici moderne Italije. da zahteva naknadu vrednosti). ital. versus) pl. overilac. veriste) umetnik pristalica verizma. zazirati. šaren. promena. primitivum. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verzifikacija v. . družiti se. prevod. jad. neprelazni glagol. versifikacija. 10 Leksikon verzura (lat. harač. proveravati. slikarstvu. pun glista. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. veritas juridica) prav. lat. putem iskustva. obrtati robom. verem) l. verbum tranzitivum (lat. punomoći i dr. vermijon (fr. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. versura) vršiti promet robe. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. ili. vergi) porez. verso folio) na drugoj strani. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. veritas juridika (lat. verziran (lat. verminatio) med. verziran» (lat. nepotpun glagol. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. verbum inhoativum (lat. verkštat (nem. (nlat. versio. vermicularis) crvast. veretizav (arap. vitrum staklo) lažan dragi kamen. plaćanje duga zajmom. verbum transiti-vum) gram. zamah. koji boluje od glista. fr. versatus) upućen u nešto. v. verzikolorav (lat. izvež-ban. verbum defectivum) gram. ital. versali. dokumente. veresi) kupovina ili prodaja na veru. pesnik koji piše slobodnim stihovima. crvolik.

tj. uspravna. koji izaziva vrtoglavicu. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. 2. stihoklepac. nlat. perpendikularan. verruca) med. vernirati (fr. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. stožer na nebu. verfen geol. neka se obrne (list). asonancije ili aliteraiije. ver) pr. versija v. fig. veruka (lat. šuga. slobodni stihovi. versificare) staviti u stihove. u pravcu dejstva Zemljine teže. vermifuga (nlat. predstavljaju celinu. versifex) nadripesnik. vertiko (nem. ulagivanje. verotipija (fr. početak geološkog perioda tri-jasa. verseto (ital. praviti (ili: pisati) stihove. verre staklo. vertebralan (nlat. vertebralis) zool. zool. vermug (fr. okretan. vernier) geom. vertex) vrtlog. . teme. verthajmica. vermicelli) pl. vernisaž (fr. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. pravljenje stihova. versifikator (lat. remedia) pl. obrtati) prevrtljiv. versifikacija (lat. vertikalan (nlat. vsrnacija (lat. vernalan (lat. nauka o stihovima. vernilitas) ropsko ponašanje. zmija. premazati firnajzom. užina. verticalis) kat. niz metrički sreñenih ritmova koji. prostota. versikul (lat. pisac stihova. versus memorijales (lat. pretposlednji kanonski . rtenjačni. veronal fark. VI 1919 (Ver-sajski mir). up. breg. promenljivost. dovitljivost. okret-ljivost. versus) poeg. brava. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. naročito na oku. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. verthajmovača. lik) prenošenje fotografija na staklo. versificatio) stihotvor-stvo. verte (lat. koga je uhvatila vrtoglavica. vertatur) neka se okrene. verticitas. verte) okreni. glazirati. crvići. vertebrata (nlat. verteks (lat. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. versifeks (nlat. koji pati od vrtoglavice. vere (lat. vermiforman (nlat. vis. stavljanje u stihove.čas. bradavičavost. typos oblik. versus memoriales) pl. vernatio) podmlañivanje. tj. sifilis. vertatur (lat. versatilan (lat. verz. moć opredeljivala. pomoću rimovanja. neotesanost. vertikale (nlat. 2. verukozan (lat. promenljiv. versta (rus. kolebljivost. nazvana po svom pronalazaču. glava. crvast. verofon (fr. odvesan. vermoute. kovitlav. pravl>enje glupih šala. vsrsali (lat. 1672—1789. bradavica. versus) št. pun bradavica. versus kankrinus (lat. grč. verticite) fiz. versatilis. kičme-ni. skidanje svlaka. se. pršljenski. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. verticitet (nlat. versificator) stihotvorac. versificirati (lat. verol (fr. vertiginosus) l. vir. vertiginozan (lat. vernije (fr. vrtoglavica. izbijanje mladica u proleće. 1871—79. versare okretati. verzija. vešt. astr. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. verrucositas) med. variola) tec. verole. npr. vertigo (lat. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. . obrni (list). vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. upravljanja (npr. vermifuga. okomit. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. versatilitas) prevrtll-vost. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). zvezda Večernjača. versiculus) mali stih. vernir) lakovati. vsrnilitet (lat. vrsta finih talijanskih rezanaca. verticalis) uspravan. ned. lekovi za isterivanje glista. vrh. nazvan po pronalazaču. versi liberi (lat. dati (ili: davati) sjajan izgled. vertere. presvlačenje nekih životinja. vermiformis) u obliku crva. vertebrata) pl. pesnik. stih. nem. vrtoglav. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. versetto. prolećni. vertikalan položaj. matematičaru Vernier-y (1580—1637). versus cancrinus) post. sedište republikan-ske vlade. nesvestica. strofa. Versaj (fr. verre staklo. kičmenjaci. grč. vemalis. vertigo) ned. versi liberi) pl. prestonice francuskih kraljeva. versatilitet (nlat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vrsta nonijusa. obnavl>anje. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. crvolik. veras. svrab. izreka iz Biblije. stihovi bez slika. fr. vrsta. magnetne igle). fr. račji stih = palindromos. tip. bradavičav. verset) kitica. velika početna slova. berlinskom stolaru Vertikou. verukozitet (nlat. vesnjanka (rus. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. verrucosus) med. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. prava linija. vesper (lat.) v.

. vestalinks (lat. stari ratnik. dremljivost. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. tragovi nogu. vestigije (lat. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vezzosamente) muz. garderoba. via (lat. vehementnost. veteranstvo v. nežno. vehiculum) kola. vehementan (lat. vod. zakalućerivanje. tragovi. vestalke (lat. revolveraši. dršćući. vestern (eng. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. živinar. vezzoso) muz. domaće sloge. phone glas) muz. vahabiti. Waschblau) plavilo za rublje. veš (nem. v. Juno 1804. fig. Indijanci. vibrare vitlati. nlat. tre-pereti. vibrant (lat.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. žustar. pustolovi. veternus (lat. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vestibil (fr. Wasche) rublje. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. blago. da se njihaju. zaveta. vecozamente (ital. vija. stražar. sprovodnik. veteranus. med. veterina) nauka o marvenim bolestima. šerifi. vibrare trepereti. ne primam. Palas 1802. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. njihavost. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. veterina (lat. spisi St. plahovitost. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vecozo. veto (lat. srpskohrv. provodnik. vibrater (lat. vibrare tresti. Vedžvudu (1730—1795). veterinar (lat. treperavost. većil (arap. veternus dremljivost) med. bušenje betona i dr. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vatren. vehemencija. odbacujem. teh. silovi-tost. vekil) punomoćnik. vehemencija (lat. vestales) pl. fajansa. vetativ (lat. bila je živa zakopana. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vestiarium) soba gde stoje haljine. prevozio ili prenosio sredstvo. Vesta) mit. vestitura) oblačenje. bolesna želja za spavanjem. veterinarski fakultet. nekad turski ministar. preobuka. glas r. prenosilac. oblačionica i svlačionice. način zabrane. vibratoran (lat. meko. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. veto zabranjujem) lipti. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vestibul (lat. mrtvilo. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vestigium.. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. vestibule) trem. vestigia) pl. predvorje. vibralitet (nlat. vibrant) ustreptao. treptav. farm. vestibil. haljinarnica. veterancija. njihati se) 1. marveno lekarstvo. vestalke. vibrato) muz. fig. plah. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. koji se sastoji u trepe-renju. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. strastan. predsoblje. odeća) trgovac haljinama. trepereći. npr. treptaj™. njihati. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. fig. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. u ustavnim državama vladaoci imaju. iaizmenična napetost i labavost delova tela. kauboji. ode-vanje. vibrator (lat. astr. vedžvud (eng. obično destilovana voda. ili odbijanje. iznositi prljav veš. vibrare) l. vehabiti (arap. vehikl (lat. vibratorius) treperav. rimska boginja ognjišta. wakil tur. vestalinke. grč. vehementia) žestina. ako se koja ogrešila o nevinost. vestitura (nlat. vatrenost. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. fr. škola za marvene lekare. zabran-ski način. vibrato (ital. žustrine. ulaz u kuću. vetus star) stari vojnik. vecozo (ital. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . (Ceres 1801. 2. Vesta). g. Wachter) čuvar. vibrafon (lat. vehter (nem. veteran (lat. veterancija (nlat. vestibulum. liberum veto (lat. vešplav (nem. zastupnik. vestibul. drhtav. Vahabi) up. vestijarij(um) (lat. haljinar. vestis odelo. čednosti. isluženi vojnik. vehementnost v. veteranstvo. njihanju. mlitavost. vibrare. veto) zabranjujem. vestibule) v. vibrantan (fr. 2. vecozamente. vestijar (lat. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. sredstvo za prenošenje. letargija. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. Vetus testamentum (lat. nazvana po pronalazaču Dž. takav je. vestiarius. vestales) pl. planetoid otkriven 1807.divlji zapad".. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. vibralitas) fiz. čovek ostareo u službi. vehemens) žestok. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. Vetus Testamentum) Stari zavet. via) v. neobuzdan. neobuzdanost. fiziol. veterinarius) marveni lekar. oblik i dr. njihav. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. fiz. stope. stanje jednog veterane.

viva vox docet) živi glas poučava. mortuos plango. izazivači kolere. živahno. vivisecirati (lat. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). snažno. Vidalova reakcija med. nastojnik. silina. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. sakagije i dr. sve»s. tj. viviparan (lat. vibriones) pl. žar. fonautogram. bdenije. krepak. jak. vigilant (lat. oscilacija. gramma crta) fiz. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. up. opreznost. vigilans) stra»sar. vibrogram (lat. članovi engleske liberalne stranke. graphia) fiz. vivisekcija (lat. skopeo gledam) fiz. fig. slobodnjaci. zavojite bakterije. zoološka bašta. živom rečju. bonvivan. prijatelji slobode. vigilantia) budnost. vivo.. up. whigs) pl. viva čitaš) životna snaga. rastao. jačina. videre) vidi. drhtanje. tj. (lat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. nauka o treperenju zvučnih tela. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vibrograf (lat. v. fulgura frango (lat. up. vivus »siv. mahati. vivos voko. njihati se. njihanje (šetalice). v. kolere. marketender. viva voks docet (lat. floreat (lat. sector koji seče) naučnik koji para. vibrare trepereti. kratke. svilaste vuna ove ovce. vigoroso) muz. vide (lat. sa žarom. viva voce (lat. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). grč. treba da ga budno čuva. pukovski krčmar. viva vox) živi glas. paratifusa. zverinjak. vigorosus) snažan. vivisektor (lat. vibrografija (lat. floreat) živeo. vibrare. vivus živ. viva voće) živim glasom. vivače (ital. da živi. fina. bri»sljivost. vivipar) hol. protivnici torijevaca. sravni. videant konzules . eupr. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. obično od bivolskih koža. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). živahno. navečerje.). vigor (lat. vigorozan (nlat. vibroskop (lat. živahnost. vibratio) fiz. fonautograf. oprezan. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). viviparija (lat. klaćenje. pažlji-vost. srdobolje. vigovci (eng. vigorozo (ital. vivacitet (lat. smotren. vivače. up. čuvar. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. npr.. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vigilia) bdenje. vatreno. vivacissimo) kuz.) budan. grč. ovipar. sprava za posmatranje treperenja. vivus živ. naročito medicinskog ispitivanja. vivo) kuz. vivat. grč. grapho) fiz. krepko. kon vi-gore. viva (ital. vigor) »sivotna snaga. u opasnim vremenima. vibrare. pun »sivotne snage. ragege rañati) zool. uporedi. veoma brzo. nlat. što življe. viviparija. obazriv. podrhtavanje. vrlo živo. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vive r (fr. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. živa reč ima poučnu snagu. vigizam (eng. pukovska krčmarica. trepereti. nadzornik. whiggism) načela i program vigovaca. vivace) ouz. krepkost. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). marketenderka. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. brižljiv. oviparan. vivus živ. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. da- . vivandiere) vojnička. vigilija (lat. vi vat) živeo! vivat. vivos voco mortuos plango. grč. vibrare) drhtati. živost. v. vigorozamente (ital. vibracija (nlat. usmeno. vigorozo. pogledaj. treptaj. kreskat. vivačisimo (ital. lama. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. mrtve oplakujem. vitlati. vigogne) peruanska ovca.vibracija 148 videant konzules. vivo (ital. tj. klatiti se. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. vivifikacija (nlat. vibrare. vivandje (fr. up. usmeno poučavanje. noćno straža-renje. vigilantan (lat. živahnost. kon viveca. vivandjerka (fr. viviparizam zool. vivus živ. vigonja (fr. vivant! (lat. dan uoči praznika. vivipar (lat. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivificatio) oživlja-vanje. viva) živeo! viva voks (lat. up. žestina. da cveta. vide. silno. vivat (lat. vibrirati (lat. up. vigorosamente) kuz. vigorozamente. treperenje. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigere. fulgura frango) „Žive dozivam. da raste. vibrioni (lat. munje lomim". živa reč. oživljenje. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vibrare. viviparizam. pažljiv. vigilancija (lat. silan.

vizuelan (fr.. odrediti zapreminu posude. udovički deo. vidi napred. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vidimiran. fr. pr. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. za overu. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. poha-ñanje. vizita (fr. nišan. viduitet (lat. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. pohañati. nišaniti. halucinacija čula vida. pregledane. videatur) neka se vidi. očevidnost. video. grč. vizirati (lat. visionaire) vidovnjak. pesnik. jasno. zagledati. na adre-sama: preko. shvatanje. tj. videtur (lat. sanjalica. 5. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vizis aktis (lat. predstava koju smatramo. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. obudovelost. nadzornik imanja. osamljenost. vidi (lat. vizibilan (lat. zakonskim sredstvima. očevidno. uzeti na nišan. overa jednog akta. prezimenom. vizija (lat. visualis) ont. priviñenja. fr. sproću čega. videre) viñenje. naravno. vidi ranije (u knjigama). pri-državač listova. visionarius. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. kao im. sravnio. visitator) posetilac. način. fr. putem pomilovanje. vizionar (nlat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. naročito potvrda da je prepis veran originalu. gledanje. vizionoskop (lat. videre videti. dići i spustiti. vidi docnije (u knjigama). očigledan. zvanična overa. zanesenjak. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. izvršiti pregled. primetnost. kao što se lako može videti. okrenute jedna drugoj. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vizantinizam (grč. prizor. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. izvršiti pretres. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vidua udova. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. sanjarija. vide supra (lat. via gratiae) prav. vizavi (fr. vidi niže. carinsko). poho-diti. fr. up. za stvaran opaža]. pro vidimacione (lat. visio. posećivati. vidimus. via. vizualan. onaj koji može duhom da vidi. pregledanje (lekarske. preko puta od druge osobe. 4. gañati. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. nlat. vide supra) vidi gore. pregledanje. spram čega. imati u vidu što. fig. pasoše). viza (lat. poho-dilac. overiti putne isprave. npr. in via juriš) putem prava. zvanjem i mestom stanovanja. utvara. visiter) pregledati. videre videti) vidljiv. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vizitator (nlat. pregled. smerati nešto. pregledač. težiti za nečim. Visit-karte) posetnica. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vizorij(um) (nlat. vidi) video sam. očevidan. overen prepis. visum) ono što je viñeno. npr. visuel) v. opsena. visere gledati.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. čini se. vidualicij(um) (lat. polaznik. prikaza. vidimirati (lat. sravnili smo. kopija vidimata (lat. 3. slika. vizuelan. naspram. vidimacija (lat. 3. moralne beda. preko puta jedno od drugog. viduitas) udovanje. pričina. vidimus (lat. treba videti. kad sede. in vija jurio (lat. vidovit čovek. uobraženja. vizitacija (lat. vidni. copia vidimata) overen prepis. vide infra) vidi dole. kao kh. praznim. visum viñeno. prema čemu. udovištvo. posetiti. vija (lat. videlicet =videre licet) pril. vidualitium) prav. vija Beograd preko Beograda. videtur) izgleda. visorium) tip. vidimer) staviti na nepggo vidi. 2. tenakl. voj. visibilitas) vidljivost. pregled. slika uobrazilje. vizitkarta (nem. primetan. karta sa imenom. pošto su viñena. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. psih. razumljivo. vizualan (lat. . prema potrebi. vizibilitet (nlat. vizitira™ (lat. visis actis) prav. visibilis. uzana kočija sa dva sedišta. vizura (lat. visitatio) posećivaše. vidit (lat. visum) opt. Byzantion) v. pojava. vidit) video je. videlicet (lat. smotra. kratak ženski ogrtač za posete. vizir (ital. 2. vidimus) videli smo. vide infra (lat. mišljenje. rgo vidimatione) taksa za pregled. overavanje. visite) poseta. prijavnica. via put) sredstvo. vis-a-vis) lice u lice. vija gracije (lat. očiglednost. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizum (lat. bizantini-zam. putem milosti. staviti vizu na pasoš i dr. videatur (lat. viser) l. pregledava akta. pretresa™. takoñe: viza. lekarska poseta. malo kanabe za dve osobe tako da su. pohoda. visitare. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. nalaženje. visio gledanje. visiera) l. prekoputa. predstava. fr. poseta. nišanska gajka. udovičko stanje. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. fig. koji se tiče vida.

vikunja (šp.. viking (stnord. villeggiatura) letnje vreme koje se. vilstek (eng. up. dijecezi itd. viksati (nem. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). viktus (lat. vikont (nlat. villa. samovoljno. osetljiv. samovlasno. pobednički. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. biljna) vina. vilis jevtin) prost. wickeln omotavati. vikar (lat. biskupiji. hrana. . papijota. vindicativus) osvetolju-biv. izdržavanje. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. životne namirnice. vi mandati (lat. puta. IX u čast Venere i 22. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. male vrednosti. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. po zapovesti. vikontesa (fr. vilj (tur. medicinska (ili: lekovita. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vilifikacija (nlat. pokrajina. vilayet) mesto roñenja. vikarijat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. via facti) prav. patrijarha) u jednoj oblasti. zaštićivanje. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vicomte. slon. po naredbi svog vojvode (hercoga). viktorije (lat. vikendica kuća za odmor. vicarus) zastupnik. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vilayetli) zemljak. gusar. Wichse) mast za obuću. victorieux) pobedonosan. za bojenje vune i svile. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). provodi na selu. vikler (nem. imalin. fr. vicuna) v. wilaya. viaticum) putni trošak. victus et amietus) hrana i odelo.-tur. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. kapelan. kazneni. ratnik. asteroid otkriven 1850. vilajetlija (arap. prethodnika reformacije u XIV veku. tur. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vina medikata (lat. viktualijanci (nlat. victualia. a obično se provodi van mesta stanovanja. vinalia) pl. vinalije (lat. vilis (lat.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vikarijat (nlat. ville) letnjikovac. ital. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vivere živeti) pl. bili na zlu glasu kao gusari. poputnina. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. Viktorije (lat. pesma uz koju se igra. vilavela (fr. viae-ductus) most iznad doline. vicarius) namesni. vina (ind.) muz. god. viatorium) putomer.) zool. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vileñatura (ital. u Engleskoj: niži sveštenik. silom. odmenjujući. korpus vile (lat. vikend (eng. viktorijaorandž hen. vikend. vilajet (arap. unižavanje. seoska igra. namesnik (pape. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. posednik vlastelinstva u Francuskoj. hodometar. vitalijanci. željan osvete. vijatikum (lat. villanelle. viklifiti pl. barovitog mesta i sl. vila (lat. viktualije (nlat. od UŠ—XI veka. engleska teleća imi-cla. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. namesništvo. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikarija. victualia) pl. vi mandati) prav. farm. vindikativan (nlat. eng. Vendi. vijatorij(um) (lat. sličan mandolini. zavičaj. kapelanstvo. delokrug namesni-kov. na osnovu naredbe. namesnički. naročito junak na moru. vikarija (nlat. radi razonode i odmora. život na selu radi razonode. Vindi v. vicariatus) v. vina medicata) pl. junak. astr. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. prav. vikarijus apostolikus (nlat. zamenik. week-end) nedeljni odmor. letnja svežina. vindikacija (lat. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. Victoria) nit. nasilno. viktus et amiktus (lat. poslednja pomast. sredstvo za život. IV u čast Jupitera. up. bez vrednosti. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. neznatnije vrednosti. vigonja. vikingr) borac. vivere živeti) način života. victoriosus. fr. provincija. rñav. neznatan. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vreñanje. viktoriozan (lat. vikarni (lat. vikarna krvarenja med. podgrof. vija fakti (lat. kuća izrañena u obliku letnjikovca. smanjivanje vrednosti. od-mazdni. victus. vicecomes. savijati) svitak za kovrčanje kose. vike (nem. vilio-ris kondicionis (lat. zastupajući. fr. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi.

prestup zakona. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. fr. grč. plahovitost. viola alta. etiketa. sudskim putem tražiti svoje natrag. vrpca. vincula okovi) vezivanje. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. mala violina. violentia) v. viole. neobuzdanost. vinifikacija (nlat. desnom rukom. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. plahovit. vinculum) konopac. spona. sla-galjka (mala metalna pregrada. viola (lat. vinja (fr. up. gvint. muz. obavezati se. nlat. združiti. veština spravljanje vina. vincilir (mañ. vinifikator (nlat. vinum. u početku ili na kraju knjige. docnije samo sa sedam drevnih žica. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vinificator) proizvoñač vina. violare jus teritorijale (lat. od kojih su neke bile metalne. šp. metron) sprava za merenje jačine vina. vinczeller od nem. violata) obeščašćena. vigne. tinto. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vindikaciono pravo prav. kažnjavanje. viola di braccio) muz. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violata (lat. izazivač. slagačica. viola alta (ital. violetan (fr. spa janje. osramoćenje. preteran. združivanje. violentia) silina. violet (ital. gšja-nost. čuvar vinograda. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. tužba zbog nanesene štete. violentnost (lat. poljska kuća. povreda prava. Winzer) stručan vinogradar. dosuditi. up. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. vindjak(n)a (nem. vinkulirati (lat. brak. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vint (nem. vrstač. alt-violina. violacija (lat. slaže slova). vinktura (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vindikta (lat. doznačiti sudski. obesvećenje. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. vincire) vrpca. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. fr. naprasit. vinculum conjugale) bračna veza. prekomeran. bog. naročito zanatlijskih. nasilan. silovana devojka. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). letnjikovac. phobeo bojim se) strah od vina. papiru. ljubičast. kažnjavati. violin (nlat. ital. nasilje. Winkelhaken) tip. preteranost. vinograd. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. vinculare) spojiti. vinomer. gañenje od vina. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. violeta (tal. nlat. goropadan. brač-violina. postao insolventan. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vindicirati (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat.. maramica-ma). vinklag (nem. štititi. violončelo. na pismima. vinum vino. ljubavna violina. . mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. veza. svezati. koji se opija. prinudan. viola di gamba (ital. prouzrokovač. višega (fr. vinkl (nem. violencija. ljubičica. tužba za zaštitu svojine. viola.. violatio) prav. ljubičica. bog. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. viola d'amore) muz. violentan (lat. viola) l. sekt. viola di vindikaciona tužba prav. oskrvnjenje. violet) ljubičast. mržnja na vino. viola (ital. vino tinto) v. vinometar (lat. žigicama). vinctura. ital. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vinolencija (lat. vinolentus) pijan od vina. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. braniti. ranije sa 12—14 žica. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vinkulum konjugale (lat. vincire. sklonost piću. vinovnik (rus. prav. brano. grč. žustrina. veza. violare jus territoriale) prav. vindicare) osvetiti. violica. prav. vinum misale (lat. viola d'amore (ital. uže. izmešan s vinom. primiti obaveze. vigna) vinova loza. naprasitost. vino tinte (šp. violette) koji je boje ljubičice. sklon piću. petlja. pu-dar. sila. viola di bračo (ital. vinovnik) krivac. žestok. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vinkulacija (lat. vinkulum matrimonii (lat. vinkulum (lat. violencija (lat. vino seko (ital. violetta) nuz. fin. up. vitula) 2. opijanje. Vindobone (lat. viiolentan (lat. vindicta) osveta. violentus) silan. violetto. pre no što je isplatio. v. u širini štampanog retka. viola alta) muz. violinum) hem. mešavina plave ili crvene boje. žestina. prisiljavanje. takoñe: vindikta. vinolentia) pijanstvo. viola di gamba) muz.

violine sekondo (ital. oskrna-viti. dubok glas. virologija (lat. svirač u violinu. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). sa prikrivenom snagom. virilescencija (nlat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. jaja. »seneka sposobnost za stupanje u brak. bašta. virage) ani j. virtuelan lik virgo (lat. virago (lat. virginitet (lat. obavezu. fiz. violine primo (ital. virpinija vrsta duvana i cigara. po ital. limunova soka. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. uzajamno obračunavanje. violon) muz. celokupnom snagom. viroze (lat. viribus unitis (lat. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. pogaziti ugovor. čist. ćemane. virmanisati (fr. virtuelan (fr. Č>JGvršiti obračun. spolna nevinost. mor. bitna ili pojamna važnost. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. devičanski. narušiti. virginalan (lat. gradila. valjanost. viper-in (eng. virgimtas) med. virilni glas v. virtuel. virilis) pol. uobražen. virgo intakta nevina devojka. vii (eng. virtualitet (nlat. violoncello) muz. instrument sličan klaviru. isplata koja se vrši bez gotovine. realan. virilizam. a. noć delovanja. devica. zrelost. viridis zelen) bog. mužev-nost. najmanja violina. prebacivati (ili: prebaciti. muže-van. pol. virole) spiralni svitak u satu. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. deo nasledstva koji pripada pojedincu. whip) toplo piće od belog vina. virola (fr. violine pikolo (ital. sposobnost. muškost. šećera i začina. naročito kod ptica. poremećaj u polnom razvitku kod žena. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. up. malokrvnost. viridin (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virilescentia) zool. mor. svirač u violončelo. devičanstvo. d. viripotencija (lat. viridarij(um) (lat. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virago) muškobanja. violiiist(a) (ital. viraginitas) fiziol. virtualis) sposobnost za rad. sposoban za dejstvo. snaga) snažan. up. četvrtina violine. čednost. virilna porcija (lat. virtualan (nlat. druga violina. obepgčastiti. prostim knjiženjem. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. violoncello) muz. virilizam (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. mirujuća ili drema-juća snaga. govor) nauka o virusima. virilan (lat. nagao zaokret. virginal (lat. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. virtuelan lik ont. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. violino piccolo) muz. devojka. virman (fr. vi presidii (lat. čelični kalup za kovanje novca. virgo) med. vir muze) muški. zelena bojena materija u biljaka. viola di gamba. viribus unitis) sjedinje-nim silama. trg. devojačka bolest. virilist(a) (lat. viraginitet (nlat. odvažnost. violare) povrediti. kružno spuštanje aviona. preneti. virus otrov. votum virile. virilitet (lat. virtualis) v. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. devojapggvo. viraž (fr. virement) fin. virgineus morbus (lat. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). violončelist(a) (ital. vir muž. logos reč. violirati (lat. čedan. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. čistota. ali se tom sposobnošću ne koristi. hlorofilin. v. fig. zrelo doba. današnji kontrabas. bledilo. fig. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. virilis. zarazne bolesti izazvane virusima. virga grančica) muz. virilitas) muškost. koji je sposoban za rad. virginalis) devojački. virement) fin. na osnovu naredbe. virilis portio) prav. violone) muz. lat. mogućan. prestu-piti zakon. virilis) v. bradatost. virtus sposobnost. ginandrija. viraginitet. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. po zapovesti.152 violina (ital. e). violinista) muz. fig. nastrojen za delovanje. promene u karakteru. virtuelan. viri potentia) muška snaga. violon (fr. spinet. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. obesvetiti. čelo. violina. supr. vi rescripti) prav. violino secondo) muz. violino) muz. odvažan. violino primo) muz. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. prividan. . violonist(a) (ital. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. muškarača. virus otrov) med. virgineus morbus) med. prva violina. vi reskript (lat. violončelo (ital. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. okretati lañu. svirač u violon. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. silovati.

2. vis armata) oružana sila. virulentan (lat. vis (lat. a vista) odmah po viñenju. virtus (lat. celokupne zdravstveno stanje. opšte stanje našeg organizma. hrabrost. zecu slična južnoamerička životinja. vitalitet (lat. sa životnom snagom. viskoznost fiz. dro-ban. virulentus otrovan) med. gnojav. vita život) životopis. koji se tiče života. viscum. zagrižljiv. tj. na taj način. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. vitalni osećaj psih. naročito u muzici. vitalis) životni. utroba. viscositas) fiz. privlačna sila. virtuosis. creva. vis probandi (lat. vitalnost (lat. viršafterica (nem. koje predstavlja važan trg. visceralan (nlat. Wurstel) vrsta male kobasice. viskozitst (nlat. virtuoskinja (ital. prosečne trajanje života (npr. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. gust. vis major (lat. onda je zbir virtuelnih. vis maior) viša sila. zagrižljivost. viscidus) židak. virus otrov) med. viskoza (lat viscum lepak) hem. vojska. vis inertiae) fiz. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. živ organizam. mogućna. zakonska sila. koji pomaže život. viscacha) zool. vitalizam (lat. viñenje. onaj u kome se ogleda. da luče otrovne produkte i da. viktualijanci. fig. tj. vis vitalis (lat. whisky) engleska rakija od žita. vita brevis. vis legis) prav. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. izazivač bolesti. vis attractiva) fiz. kinetička energija. fig. ulja i dr. uvid. viskozitet. fig. vis vitalis) životna snaga. virtus) muška snaga. ital. savršen. odličan. neophodan. vis viva) fiz živa sila. virtuelna žiža ot. lepljivost. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). up. fore mažer. unutrašnji or-gani životinjskog tela. snaga dokaza. šećera. viski (eng. pun ljutih i opakih sokova. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. virtuosis) valjak. vlast. životnost. virus (lat. muškost. vis viva (lat. snalažljiv.) 1. vista (ital. . vir. fig. pun žestine. lepljiv. vis atraktiva (lat. nutrica. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. valjanost. pristalica vitalizma. vis armata (lat. virtuozan (nlat. artikl. vist (eng. viscera) pl. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vis apsoluta (lat. opšti osećaj života. u našoj svesti. vis legne (lat. are longa (lat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. jedak. dostigao savršenstvo. duhovit. plemenit. jetkost. vis probandi) dokazna snaga. vis absoluta) prav. kod jednog naroda). vis inercije (lat. virus otrov. viscum lepak) te-gljiv. oživljavajući. krepost. vi-skoznost. sila lenivosti. vita (lat. tj. menice. v. moć. otrovan. vitalist(a) fil. mogućnih. visceralis) utrobni. viscera (lat. virulencija (nlat. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. pokazi-vanje menice. virtuoz (nlat. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virulentia) med. otrovnost. vitalan (lat. snaga. pome-ranja napadnih tačaka. oštrouman. viskozan (lat. limuna i crnog vina. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. virtuositas) savršena veština. veoma važan. verovatnoće življenja. vis) sila. otporan. sila zakona. vista) trg. vita brevis. snaga koja dejstvuje. tegljivost. lenivosna sila. vita) v. svojstvo viskoznog tela. vitalitas) v. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. med. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). naročito srce. drob. viscosus. virtuoznost (nlat. sposoban za život. a vista (ital. bitan. tok života. tj. velika umetnica. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. naročito u muzici. grč. uzvišen. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. gnojenje rane. otrov. jetra itd. sposobnost za život. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). piće od čaja. vitalijanci (lat. vrlina. živahan. viskača (šp. viscidan (nlat. poglavito u tehničkom pogledu. ars longa) život je kratak. viskozimetar (lat. vešt. tvrdoglav. zarazna klica.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. naročito lakova. vitalitas) životna snaga. kurikulum vite. vispren (rus. pluća. izazivaju oboljenja. viršla (nem. vitalitet. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka.

koji ima manu. nevaljao. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. beriberi. grč. postakljenje. prozor. vicedom (lat. vice-kon-zul. Vitleju. vi testamenti (lat. vitrine (fr. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vi cesionis (lat. šp. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitiositas) pokvarenost. kristal. razne hranljive materije. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. duhovit čovek. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vicinalis susedski) opštinski. sulfat (tj. nedostatak. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vicinalni put opštinski. vitrotipija (lat. vitriolizacija (nlat. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vicijum kordis (lat. osuditi. Višva-karman (ind. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vicioznost (lat. dućanski izlog. vicia etatis (lat. tj. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. pokvaren. staklena pregrada. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. sjajan. prozori. vitium cordis) med. upravnik crkvenih dobara. viciozitet. plava galica). mleku i dr. vitiosus) pogrešan. providan. vitelus (lat. najpopularniji bog u brahmanizmu. vicioznost. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitriolescere) hen. gvožña (zvani zeleni vitriol. vicezimacija (nlat. viciozan (lat. koja vezuje samo obližnja mesta. fr. pogreška. bez mane. vicijum nature (lat. krivica. porok. vitrescibilitet (nlat. Witz. vitriolescirati (nlat. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitiligo (lat. silom. nalaze se u većini namirnice. vicia. prvobitno bog Sunca. vitellus. promašaj. onaj koji vezuje samo susedna sela. mana srca. koji je sa ned ostatkom. pretvaranje u vitriol.) v. vitrifikacija (nlat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. eiter (nem.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. vicijum (lat. u protivnom slučaju. i radnici u srazmernom delu dobiti. vicesimatio) dvadesetkovanje.). viče) u složenim rečima znači: pod-. gresi mladosti. putem prenošenja ili ustupanja.) „Tvorac vasione". u svežem mesu. vicesimare) dvadesetko-vati. vitriolisatio) hem. pl. zabluda. metron) ont. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. dosetljivost. vicenij(um) (lat. viciozan posed prav. testamenta. sporedna železnica. kristalast. želez-nica. rahitis. vitrescibilan (lat. pela-gru itd. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitrum staklo. . silom oporuke. vi cessionis) prav. pretvaranje u staklo. poročan. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitia aetatis) pl. vicies dvadeset puta. machen činiti) šaljivdžija. vitrometar (lat.). izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). seoski. obrnuto. oličenje stvaralačke sile u prirodi. med. gresi (mladićkog) doba. vicinalne železnica. oštroumnost. vitrificare) postakli-ti. vitium) mana. zastupanje nekoga. vitrum staklo. fr. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitreolus dei. omaška. vicijum kanonikum (nlat. vice-direktor. H. žumancetu. prozorske zavese. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. kazniti smrću (u pobunama i sl. zamenjivanje. cinka itd. vitriolo) hen. pretvarati se u vitriol. grč. obično uzanog koloseka. vita život) pl. vitulus) žumance. vitriol (lat. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitreux) staklast. vitrum) staklo. vitraž(a) (fr. mane. zelena galica). vicinalan (lat. vice (lat. vicezimirati (nlat. oti-rač. greh. vitraj (fr. vi testamenti) prav. viče versa) obratno. Witz) desetka. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vicedominus) namesnik. pretvorljiv u staklo. vice verza (lat. vitiligo lišaj) med. duhovita šala. vitrum (lat. pored poslodavaca. viciozitet (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitrificirati (nlat. na osnovu poslednje volje. rñavost. vitrage) staklena vrata. vicenalan (lat. izdvojiti. Višnu (ind. naročito u zelenim delovima biljaka. od vitreus staklen. vicennium) vreme od dvadeset godina. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitriol. wischen brisati) brisač. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vitrificatio) postakla-vanje. vicemaher (nem. vic (nem. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. još neispitane dovoljno. nestajanje pigmenata u koži. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. poročnost. biol. vitreus staklen. seoski put. vitium naturae) med. npr. zamenik vladara. bakra (zvani plavi vitriol. posed koji nije bez zamerke. vitrezan (lat. svežim plodovima i semenju. fil.

voks akuta (lat. . sklonost (nekom zanimanju. glas istine koji nema dejstva.višnuizam 155 nestašno. volan (fr. u SAD. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. vokabula (lat. konstruisan 1933. samoglasnički. vox humana) muz. vocatio) poziv. obešenjak. voks hibrida (lat. volat (ital. nestalnost.) vera u učenje višnujita. volatilitet (nlat. koji je u letu. ot vole (fr. vocalis. koji može da se pretvori u gas ili u paru. točak zamajac. visok (ili: oštar) glas. vox virginea) muz. volta) zidni svod. volant) pernata lopta. zanatu. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vocabularium) rečnik. volatilizirati (nlat. mali poz. leteći. vox acuta) muz. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). bez pratnje nekog instrumenta. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. volapik (volapuk = eng. vocativus) gram. vokalan (lat. ispa-riti. danas: veseo. čovečji glas (na orgulji). samoglasnički. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vocalis) gram. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. prethodnik esperanta. fig. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. voile) prevez. koprena. pobede. fig. isparavanje. vocalis. glas narodni je glas božji. vox hybrida) melez-reč. fig. dozivni padež. u smeni (dokaz). zvuk. bog vetra. vokativ (lat. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. ge. vokabular (nlat. isparljiv. tj. volatilitas) isparljivost. (solmiza-cija). pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. višnuizam (ind. ad voćem) uz reč. vrsta tanke materije za ženske haljine. muz. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vox glas) gram. vocalisme) gram. walkie talkie) prenosni radiotelefon. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). lepršav. vocalisatio) gram. vocale) muz. krilo vetrenjače. fa itd. udariti loptu u letu. sub hak voce (lat. zasvoñena prostorija. volabilitas) povrpšost. konsonant. koji se tiče glasa. volatilis) hem. volva (lat. volabilitet (nlat. opna na mladim pečurkama. u ovom pogledu. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. fiz. reč. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. stariji naziv za Rumuniju. dobre žetve i lekarstva. Wodan) mit. volans. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). pri toj reči (pade mi na pamet). tj. vaudevilliste) pisac vod-vilja. točak za upravljanje automobilom. fr. mrtvih. višnujiti (ind. veo. zastor. reč. o. vocalis) gram. volee) let. vodviljist(a) (fr. vokali-ziranje. izgovaran. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. voks populi. rang. pucati iz voleja u fudbalu. volva) bog. pretvaranje u paru. pevajući. vox) glas. vokabulist(a) (lat. vokaliza (nem. i. grč. ton. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). naziv. vokalski (lat. vokale (ital.) pl. volatilisare) hem. nestalnost. što narod hoće. tj. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). za-interesovati. zavezanost (ili: zapletenost) creva. peti padež. supr. karner na ženskoj haljini. assa voće) samim glasom. vox Dei) posl. svetski jezik. u). spadalo. struci). vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. voki-toki (eng. volvulus) med. pronalazak nemačkog sveštenika J. dar. vokalize (ital. izraz. god. voks humana (lat. teorija samoglasnika. ime. isparava™. M Šlajera (Schleyer. Vodai (nem. volvulus (lat. e. world svet. volatilisatio) hem. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. speak govoriti) meñunarodni. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. samogla-snik (kod nas glasovi: a. volatilizacija (nlat. glasni. mi. vocabulum) lingv. komad sa kupleti-ma. asa vode (lat. voal (fr. pozivanje na neki položaj. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vokalna muzika pevanje. volant) koji leti. vokacija (lat. volantai (lat. voks (lat. uzaludno opominjanje. voks dei (lat. Jovana Krstitelja. s obzirom na boju zvuka. vokalizam (fr. letenje (ptica). vole (fr. vokal (lat. npr. ad vocem (lat. voks virginea (lat. vokalna harmonija (lat. Vuogan. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). tj. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vocabulum reč) pisac rečnika. ital. vox populi. voks klamantis in dezerto (lat. vocalizzo) muz. vocalizze) muz. vodvilj (fr. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. Vokalize. vokalizacija (nlat. 1831— 1912). naročito za veo. promenljivost. volatilan (lat. to je svetinja. položaj.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu.

volej (eng. vol-o-van (fr. kao kod Voltera. tako zapove-dam. obrtati) gibak. strelac (u francuskoj vojsci). savitljiv. nepostojan. A. volumen (lat. slatkorečiv. igrač na konopcu. napon struje merene u vo l tima. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. volitio) l. knjiga. Volta. nestalan. volontaire. Volta. nagla promena mišljenja. volubilan (lat. volumen. bez obzira na lično raspoloženje. voltaisme) fiz. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. govorljiv. savitljivost. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volens-nolens) „hteo-ne hteo". ital. volo hoću) sik volo. poluokret. volta (fr. volubilis. volterijanizam (fr. sic volo. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. volubilitet (lat. lisnata pasteta. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volja. voltametar. okretnost. metron) fiz. naglo promeniti mišljenje. Voltin elemenat fiz. dopusni. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. prostor što ga zauzima jedno telo. Volta. voltera (fr. . izraz volje. voltametar (A. volutus valjan. naponske razlike. v. jahač vešt u skakanju na konja. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. promenljivost. voltametar. lat. tj. volvere okretati. praviti veštačke skokove. volte-face. metron) fiz. volley) sp. Volta. električni napon. ital. volti subito) muz. volta-elektrometar (A. punoća (glasa. tečan. teranje konja u krug. igrati na konopcu. slatkorečivost. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. zapremine. dakle. V) fiz. instrumenat za merenje potencijalne razlike. galvanski elemenat sastavljen od cinka. volt (skr. vol-au-vent) kup. Volta. ko hoće da mu tako bude. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. bakra i sumporne kiseline. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. zvuka). up. obim. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. v. volumenometar (lat. fr. brzo prelaziti s predmeta na predmet. lisnate testo punjeno ribom. frivolan. pokretljivost. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. tj. voljni. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. volubilitas) gipkost. brzo okreni (na notama). grč. lat. Volta. poluobrt. svitak. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. tečnost u govoru. voltižer (fr. M. up.. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. grč. voltaža (fr. 2. volumetar (lat. volvere) rukopis. inductio) fiz. Voltin stub fiz. volumen. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. volens-nolens (lat. željni. pojedinačni akt volje. voltmetar. sikjubeo(. volta-indukcija (A. voltamper (A. grč. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. metron) fiz. grč. voltaizam (A. fig. voltfas (fr. fiz. koji potiče od (ili iz) volje. dobrovoljac (vojnik). galvanizam. volterizam. sic jubeo) tako hoću. muz. voltage) napetost. fig. lat. voltairianisme) fil. vitak. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. pre nego što dodirne tle.: at. volti subito (ital. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volterijanizam. galvanski elektricitet. sveska. voltigeur) veštak u skakanju. volvere okretati. promenljiv. udarac lopte (u tenisu reketom. najugledniji ljudi nekog mesta. volicija (lat. tome je pravo. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. jačina. epikurejski način mišljenja. lat. gran. facies lice) voj. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). tj. volte. laki pešak. volo (lat. mesom. gljivama i dr. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. volumen. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. konj obučen jahačkom vežbanju. volitivan (lat. Ampere) fiz. vrlo vešt konjanik. okretan. voltiger. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. nestalnost. spis ovijen oko štapića. volonter (fr. volenti non fit injurija (lat. htenje. voltižirati (fr. volitio) psih. voltmetar (A. volta. elektron.

volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. 2. voče (ital. na vaš račun. kum vot (lat. votum decisivum) prav. up.. theoria) hek. a voće sola) samo za jedan glas.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. volumen zapremina. votum virile (lat. volšeban (rus. srebra ili voska. svaña. volum-teorija (lat. nazvan po mestu Bohinja (nem. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). vota. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. obi-man. metria) veština merenja zapremine. fr. vomica) kec. stat pro racione voluntas (lat. čir. teo voto) po mojoj želji.) čarobnjak. zabavan. voluminositas) obi-mnost. voluminozan (nlat. koji je sastavljen iz više svezaka. što se mene tiče. u mnogo knjiga. čudotvoran. zajednički glas. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. 3. sinonim za mineral boksit. glas koji se daje za nešto. votivum) etn. votant (lat. vomirati (lat. votatio) v. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. volfram (nlat. sulr. velik. obećanje. debeo. vomitare) med. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. pristalice voluntarizma. votum curiatum) ukupan. redni broj 74. vomitus) ned. izglasavanje. voluntaristi (lat. voće di testa) muz. votum. votacija. v. nezajažljivost. voter) dati svoj glas za nešto. votka (rus. atomska masa 183. voluminozitet (nlat. sub voto remisionis (lat. sit voto) s pravom glasa. glomaznost. poslednja volja. pun glas. opsežnost. voluntarizam (lat. glas iz grudi. voluminozitet. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. votivus) zavetovan. voće di petto) muz. vomitivurn) med. vomitirati (lat. votans. naročito: čir u plućima. ukras na stubovima u obliku zavojice. krvno kolo). voluntas. votum consultativum) prav. hem. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. volo hoću) volja. prijatan. votiranje (lat. votum konzultativum (lat. vovere) glasač. povraćanje. zavada. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. voluta) apx. votum decizivum (lat. vodka) popularne ruska rakija. izglasavanje. volutacija (lat. votum (lat. pl. veoma tvrd i otporan metal. testamenat. voluptuozan (lat. nego prema zapremini. vomicosus) ned. pevački glas. vomitiv (nlat. kurijski glas. volšebnik (rus. voluptas pohota) sladostrasan. glas iz grla. voluntas volja) fčl.85. pohotljiv. Wochein) min. vovere zavetovati. spirale. zlata. volumen. odlučujući glas. vorax proždrljiv) proždrljivost. voluptuosus. vomitus (lat. glomazan. fizkol. zavetni. mañioničar. sredstvo koje izaziva povraćanje. predata. fig. vohajnit (nem. v. protiv nečega. votacija (lat. vo-litiv. vostro conto) trg. mañijski. bljuvati. izgla-sati. votiv (lat. neprijateljstvo. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. voracitas. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. voče di peto (ital. uvojnica. votiranje. wolframium) hem. skupljanje glasova. pun veselja. šara u obliku puža. gde ima ležišta boksita. kum vogo ilimitato (lat. voče di testa (ital. gramžljivost. voluntas volja) liigv. glasanje. voluminoznost v. tungstem. opsežan. zavetna žrtva ili dar božanstvima. Wochein) u Sloveniji. voluntas volja) fil. Votergejt afera (eng. votare. ital. krvnika. voće) kuz. glasanjem odobriti. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. vomikozan (lat. topi se na 3400°. fig. . sve-cima. Bunt). grč. voluntas (lat. votivan (lat. pun čireva. intelektualistička psihologija. zool. votum kurijatum (lat. vomitirati. voluntas ultima (lat. vomera) med. nestalnost.) natprirodan. vomika (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. uvijeni puž. koji. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. vražda (rus. nepostojanost. povraćati. prišt. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. savetodavni glas. a voče sola (ital. dakle. plemenski mirovni sud (tzv. strasan. za razliku od kurijalnog glasa. voluntas ultima) prav. a ne intelekat. vovere) zavet. voracitet (lat. votum. volutatio) valjanje. po mom nahoñenju. votatio) glasanje. meo voto (lat. glasati za. odreñivanje količine rastvorene materije. znak W. votirati (lat. voluntativ (lat. vražda) 1. gnojav. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. vomirati. crkvama i dr. voluta (lat. kabast. bljuvanje. vostro konto (ital.

vulvo-uterinski (lat. logia) kol. vulgarizam (lat. vulgus (lat. stidnično-materični. vruć pepeo. u etru. fig. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vultispex. pr. činjenje opštim. vulva) inat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkanizirati (lat. čudo od deteta. kol. vulkani-™ (lat. ozle-dljivost. nepristoj-nost. versta) ruska mera za dužinu (1. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. nlat. povre-dljiv. obično. vulnerabilitet (nlat. vulgarizacija (nlat. prostakluk. neptunizam). prostakluk. vulgaran (lat. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulcanus. olupina. sin Jupitera i Junone. svetina. vulnerabilitas) ranlji-vost. sa radionicom u vulkanu Etni. . koji bljuje vatru. vulvus. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). slab. vulgaris opšti. vulkanolog (lat. terpentinu i dr. Vulgata (nlat. vulnerabilai (nlat. nepristojan izraz. lice. vulnus letale(lat. neotporan. Na taj način ove materije. Vodai. opšte poznatim. vulgaritet. kaučuka i gutaperke. vrsta (rus. vulnus) rana. prostački. prostaštvo. ozledllv. vulgirati. nlat. vulnus letale) smrtonosna rana. vulvitis (lat. fig. ieptu-nisti). vulcanus) kol. vulvula (nlat. vulnus (lat. pomešanih sa sumporom. vulkan (lat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulgarizirati (lat. puk. narodski. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. neotpornost. obnarodovati. gomila. nlat. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulgarnost v. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulgaritas) običnost. ruševina. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulgo (lat. postaju.78 km). fizio-gnom. vulkanizer. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulgaris opšti svakidašnji) prost. učiniti nešto opštim. vulkanski (lat. vulgarnost. koji se može raniti. koji potiče od vulkana. Vulkan (lat.066. zajedničkim. povredljivost. v. niskost. učiniti da nešto bude svima razumljivo. uopšte. vulvula) zool. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. naročito za čakšire. usled visoke temperature. vulgarisare) uprostiti nešto. svakidašnji) nizak. materica kod životinja. vulkanistički. Vuotan (stnem. sredstva za lečenje rana. grč. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulcanus. usijano kamenje i rastopljene stene. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. Wunder čudo. vulgo) pril. objaviti. uterus) ašt. vulkanizacija (lat. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. pulkanizam (lat. god. vulcanus) kol. up. vulva (lat. vulkord (eng. vulcanus. prostački način izražavanja. uprošćenje. vulgaris običan. vulcanitas) kol. vulgare učiniti opštim. obranljivost. grč. prosto rečeno. vulkanizator v. preterano uprošćava naučne pojmove. med. shvatanje da . vulcanus) pl. činjenje da bude svima razumljivo. sra-mnica. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulkanitet (nlat. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulneraria) pl. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. sklonost bolestima.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vultus izraz lica. jezikom prostog sveta. vulcanus. elastične i ne rastvaraju se. zajedničkim. vulnerabilis) ranljiv. stidvdšd. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. kao obično. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. logos reč.vrak 158 Vuotan vrak (nem. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vultispeks (nlat. vulkanisti (lat. dete bludnice. vunderkind (nem. vulva) med. vulgaritet (nlat. vulgarizator (lat. u običnom životu. versta. vulgus) narod. benzolu. lat. vulkanizer onaj koji vulkanizira. Vulcanus) kit. Wuotan) mit. vulcanus) kol. postanak (ili: poreklo) vulkana. obranljiv. kod naroda. vulneraria (lat. vulkanologija (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. neupotrebl>iva stvar. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). na temperaturi od 130—140°S. u narodu.

gayb. novine. tajo (ital. vrsta morske ribe. gaeta (ital. 2. gaietanćn tur. čilo. narnik. gavialis) zool. afrička antilopa. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. poglavi-to ljubavne. rešetkast sanduk za prenošenje voća. službenik. gazirati (fr. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. g). hemijski element. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gaip (arap. gazeta (ital. uviti (ili: uvijate) gazom. srčanost. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. znak Gd. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gaža (fr. gazela (arap. grudobran od koševa punjenih zemljom. up. živi. ital. krt. pobednik. geman. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. odela i ženske tkanine. metal. gajba (ital. G—peti ton u dijatonskoj skali. plemenitost. kao smola crn i voštanog sjaja. junak. a pamučne za lake haljine i. gagiste) plaćenik. primalac zaloge. gabionada (fr. Ge= germanijum. hen. skriveno. gazi (arap. gazal. tečni deo sirovog petroleuma. vrsta crnog ćilibara. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. fig. gabion (fr. tur. gazal. duhovna stvar. tamnozelene boje. gaytan. sastavljena iz strofa od po dva stiha. dve ili više izolovanih žica za . veselo. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazela. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gabarden (fr. stalna zarada. gaio) muz. veo.A V E ILN D 166/ G G. gaza (fr. qai'da. staklenih boca i druge robe. gazette) dnevni list. živahno.25. krletka. gayret) revnost. gayra. prema kome se nešto oblikuje. muz. gage. gaggio) zaloga. 2. gaibba) l. up. gavun (ital. ga'ib. gabbro) mm. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. vojnik musliman. slična srni. najamnik. ključa izmeñu 70—80°S. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gazolin hen. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. tajno. pripada grupi retkih zemalja. gazal) 2. gayda) nuz. fr. gavijal (nlat. gadlje. lan-tanida. služi za grejanje i osvetljenje. plata. gazal. atomska masa 157. gavaz v. kavaz. naročito se odlikuje velikom brzinom. vrsta lirske ljubavne pesme. gazi) ratnik. model u prirodnoj veličini ili umanjen. Gd=gadolinijum. prav. gajde (arap. jedanaesto naše latinice (G. ital. gajtan (grč. narodni muzički duvački instrument. gazel (arap. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. g= skraćenica za gravitaciju. drveta) u gas za gorivo. zool. gabarit) kalup. za kišne ogrtače. gabarit (fr. dged. kao skraćenica: g=ipaia. tvrdica). osobito česta u književnosti istočnih naroda. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. gajb. gagat (grč. natopljena gumom. gagathos) min. hem. fiz. gabro (ital. borac za veru. stalna nagrada. gažiranje (fr. Atherina hepsetus. jemstvo. tur. gavota (fr. šp. tur. Ga = galijum.. mrki ugalj. gavone) zool. lignita. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. sastoji se iz kožnog meha. redni broj 64. gažist(a) (fr. onaj koji drži zalogu. tur. kaytan) 1. gazzella) 1. gajret (arap. gadolinij(um) hem. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. alapača. gazzetta. krupnozrna erup-tivna stena. kavez. stvarajući zvuk. torokuša. gabion) voj. g četvrto slovo naše ćirilice. gayp) ono što je nevidljivo. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. stanovnik pustinje. gabionnade) voj. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gazela (arap.

od galaksije ili talak-tike. gala. v. galantan stil muz. Galaksije (grč. skopem gledati) 1. učtiv. mlečni kamen. galaktogen (grč. gala. an gala (fr. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. stasis zastoj) med. galante) uslužan. galaktakratija (grč. prekomerno gubl>enje mleka. galaktometar (grč. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. em gala) ili in gala (ital. gala. galantirati se (fr. uglañenost. logia) nauka o mlečnim sokovima. metron) instrument za merenje masnoće mleka. prividna učenost.) pr. izdašan. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. la-skanje. galantna bolest venerična bolest. akratia neumerenost) med. galaktoza (grč. kosmičke prašine i dr. svečanost. galanterist(a) (fr. uslužnost. veštački oživeti. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. udvaranje ženama. gala-predstava. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. 3. galaktit (grč. gala. galaktometrija (grč. fr. galante) izdašnost. maglina. Galaktika (grč. galant. češljeva. svečana nošnja. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galante) nadriobrazovanje. uglañen. galvanizirati. galanterija. rukavice. galantan (fr. fig. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. gala. ago proizvedem) med. veštačko oživljavanje. galaktoskop (grč. galaktologija (grč.(grč. galvanisati 2. pristojan. gala. učtivost. galaktički (grč. šp. trg.). galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. gala mleko. ašikovanje. in gala) u svečanom odelu. pomoću usijane žice. galanterie) predusretlji-vost. kao sredstvo za nagrizanje. galaKtos mleko. rheo curim) med. jata. Galaksije. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. upotreba galvanske struje. gala mleko. gala. galaktagoga (grč. maramice itd. fino ponašanje. kele) med. elastična i sjajna. gala) svečani ukras. galanterije (fr. ukusan.). (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. ljubazan. galaxias) astr. bakra i cinka sa kiselinom). galaktostaza (grč. galantizam (fr. u paradnom odelu. gala. lithos kamen) mlečni kamen. galaktozidi v. gala. mlečni. prijatna ukusa. trošiti ne štedeći. naročito prema ženskom polu. prijatan. fig.) astr. klavirskih dirki itd. ital. glikozidi. gala.) beli ogrtač kod Egipćana. gala. tapše. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. fin. dopadljiv. dvorska. galanterie) trgovac galanterijskom robom. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . lepeze. galabija (arap. galaktofag (grč. Kumova Slama. lepo odeven.. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. gala. tvrda. ljubaznost. „kratkom robom" (bižuterija. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. može se bojadisati. svečan obed itd. galantnost (fr. spletenih slično vrpci. lithos kamen) hem. galalit (grč. npr. sredstva za izazivanje mleka. utvrñivanje valjanosti mleka. galvanizam fiz. galaktopiometar (grč. galaktocela (grč. gala. galaktofora (grč. . gala (ital. gala. galaktopira (grč. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. mlečni jaspis. galaktorea (grč. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. uron mokraća) med. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galaktografija (grč. phagem jesti) mleko-jed.. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). v. elektricitet dobijen iz hemijske akcije.. rug vatra) med. otmenost. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. šp.. metria) merenje mleka. mlečna groznica (kod porodilja). koji je lake ruke. zastoj mleka kod dojilja. doteran.pocinkovati gvožñe"). gala. galvanisati v. galakto. gala. galakturija (grč. phoreo nosim) pl. Mlečni Put. pion mastan. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. gala. fig. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). gala-večera i sl. izdašan. sistema zvezda. radnja sa tzv. tanak mlaz. tj. svidljiv.160 sprovoñenje električne struje. Arapa i dr. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). častan. galante) pokazivati se darežljiv. gala. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. med.

up. e. slika) v. galvanografizirati (Galvani. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. galeria. therapeia lečenje) med. veoma brza ratna laña srednje veličine. grč. farm. koji ga je otkrio). galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. ital. Gali (lat. galere. skopeo posmatram) fiz. šp. grč. galizirati galvanohromija (Galvani. galeote. galenski lekovi. naročito takav kliše. čahura svilene bube. pozlaćivanje srebra. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galvanopunktura (Galvani. galvanoskop (Galvani. galgnhumor (nem. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. gledaoci. up. spoj više galvan-skih elemenata. sagorevanje) hir. tropos obrt) bog. struje. grč. medalja. u rudnicima: prokop. publika (u pozorištu.). elektromagnetizam. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galeot (šp. mornarski dvopek. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom.). galeotta. parlamentu i dr. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. grč. galvanoterapija (Galvani. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galenizam med. dug hodnik. instrument koji pokazuje postojanje struje. voska i dr. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda.). električne. punctura bodenje. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. šp. galvanski elektricitet fiz. galvanostegija (Galvani. lat. Faraday) med. grč. galera. koji su bili keltskog porekla. galvanometar (Galvani. galerija (nlat. galvanoglifija (Galvani. med. galvanskim putem. galenika (nlat. galvanoskop. galijaš. plaketa i dr. fig. fig. posrebravanje bakra. kori-dor. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. galvanometalurgija (Galvani. predmeta (od drveta. grč. Galli) pl. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. kausis gorenje. galvanotropizam (Galvani. grč. galvanografija (Galvani. galenisti pl. up. galeota (ital. galvanoplastika (Galvani. grč. galvanoplastika. grč. zatim se pospe grafitom i onda. galvanska struja (po L. parlamentu). ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). naročito slika. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. u utvrñenjima: pokriven hodnik. zbirka umetničkih dela. galeonist(a) (ital. galvano-faradizacija (Galvani. robijaška laña. galenica) pl. galenski lekovi farm. magnetes)B. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. Voltin stub. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanotehnika (Galvani. zbog svojih dugih zidova. indukcionom strujom. galeta (ital. v. da bi se dobila jača struja ili viši napon. metron) fiz. galvanotipija (Galvani. grč. grč. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galvanomagnetizam (Galvani.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. grč. usiljena šala. pobakri galvanokaustika (Galvani. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galvanski elemenat fiz. gipsa. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galvanoplastičkim putem.). grč. galvaiska baterija fiz. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galvanometar. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. ital. Galvaniju. tj. typos lik. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galletta) l. glyphis zarez. grč. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. pokriven balkon (u pozorištu. poniklavanje gvožña itd. slušaoci. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. plassein obrazovati. ital. up. galera (fr. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. nlat. galiota. 2. galenit (grč. up. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. grč. bod) med.161 galvano (ital.

galiot (ital. trčati u skokovima. lestvica. galera. galopira™ (fr.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galeot. tama (grč. katalektični anaklastični tetrametar. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. grč. Gallus. kammaros rakušac obični. ital. gajtani. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. gallon. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galijambus (lat. rojte. galoni (fr. galia. nlat. spoljni konj u „trojci". gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galikanizam (fr. galea) veslač na galiji. galli. galeota. galea. tj. halijak) v. graphia. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galošne (fr. Gallia) Francuska. grč. l gal=l cm/s2. galopada (fr. galop (fr. galiot. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. galop. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galoscia. muz. fig. galoper) jahati u galopu (ili: trku). galski (lat. Gallio. galo-romansko (l&~. robi-jaš. galons. gamar (arap. u SAD=3. galski petao petao kao simbol Francuske. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galeotta) v. galopen (fr. skala. galicizam (lat. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. nlat. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galoman (lat. galija (ital. širiti. vrenga. phobos) preteran strah od Francuske. galikanski (lat. po eksploziji dveju atom-skih bombi. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galomanija (lat. nauka o ljuskarima (rakovima). raditi nešto vrlo brzo. igranje polke. dijal. galion. ital. up. Gallia. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). gammarus) zool. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galochia) kaljače. galina (lat. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. golijat (ital. Gallus. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. arap. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. mania pomama. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galomanija. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galimatias) zbrka od reči. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. razvijati se vrlo brzo. Gallus. galop. ali mnogo kraće talasne dužine. galilej (po G. nlat. galikus morbus (lat. gama-zraci (grč.785 1. s funkcijom antitela. Galileju. šp. u odnosu prema papi. ital. fr. lat. sifilis. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje.).546 1. galofil (lat. galoppo) l. Galija (lat. U Engleskoj = 4. iambos) megr. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. gamarografija (grč. galski. Gallia. vrsta starinske morske lañe. galon (eng. jahanje u trku. galofob (lat. galopin) slušče za trčkaranje. v. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). gallina) kokoš.) v. galijaš. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. grč. reči bez smisla. up. jezika itd. galion (ital. 2. fr. Imaju ogromnu prodirnost. galeot. . igrati polku. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galera. grč. francuska reč u nekom tuñem jeziku. onaj koji objavljuje kurs na berzi. niz od osam tonova. nejasan i nerazuml>iv govor. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). fr.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. grč. grč. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj).. galijun v. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galimatijas (lat. 1791—1863). gamarologija (grč. galicisti (fr. logia) zool. gama-globulin belančevina krvnog seruma. fiz. galoni) pl. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galofobija (lat. galiota (ital. ordonansoficir. galikomanija. galionizam. Gallus. galikomanija (lat. gallicistes) pl. Gallus.. gallicus. galoche. galeone) lom. mania) v. francuski. Gallus. ital. gornje cipele od gume za sneg i vodu. vrlo su prodorni. Gallus Mathiae. gamma) fiz. grč. kammaros. med. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. voj.

koji je u truljenju. gangster (eng. garantie) jemstvo. gamet (grč. mrtva kost. zool. preparat izvañen iz korena broća. garansin (fr. garancija. garda (fr. ital. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. mačevanju i sl. oleum ulje) hek. ulični mangup. gangrenizovati se v. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. garde) sp. fr. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. gang (eng. gamos brak. izazivati vučac na nekom delu tela. gamin) slušče u kuhinji. agamogonija.-tur. sigurnost. gambusia) zool. bambusovih svirala i dr. Gant. telesna straža jednog vladaoca. zigot. garant. gamba (ital. biljaka. čapkun. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. garaža (fr. gargouillade) cifrast. ganoin (grč. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gametogeneza (grč. supr. ganglion mrtva kost) zool. gargija (tur. graino gloñem. garantirati. guardia) straža. gangrenira ti. bespri-zorni. garantirati (fr. gargarismos) med. grgljanje. gnjilež. garguran (fr. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gargarismos) med. štitonoše (vrsta riba). gargarizo) med. garantovati v. con garbo) muz. gangraenescere) med. gamache) pl. gamogonija (grč. logia nauka) nauka o braku. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. viola da gamba. šp. gurguran. stečaj. da bi se propustio drugi brod. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. guarento jemstvo) jemac. grgotati. skitnica. gargalizam (grč. gamos brak. banda. rskavičav izraštaj. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. ganoidei) pl. prema trećem licu. truljenje mekanih delova tela. naročito odabrana. gone rañanje) biol. odane i pouzdane pristalice. koji trune.). garbo) pristojnost. jedem) med. incanto) trg. gamos brak. ital. jer. prelaziti u truljenje.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. v. gangraenosus) med. garancija (fr. gangrenozan (nlat. fr. garant (fr. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gavgreiirati v. gangrenescencija. gametes) biol. gard (eng. razvijanje vučca. nadraženost kože. garantija v. gamen (fr. gnjiležan. gambit (ital. u Meksiku. spolna ćelica. imaju srebr-nast sjaj. koji sadrži čistu bojenu materiju. gargouran) trg. garde. koji boluje od vučca. obilje. gargarizacija (grč. uništavajući larve. sudska prodaja zbog prezaduženosti.. rañanje putem spolnog oploñavanja. nomos) em. gažgrenescirati (nlat. deran. gangrenescencija (nlat. up. lat. ganiluk (arap.. gavgrevizovanje v. vučac. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. za izvršenje izvesnog posla. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gangraina. gangster. med. garbin (ital. garantir) jamčiti za koga ili što. grgotanje. prelaženje u trulež. gargarizacija. rasprava o braku. mor. pristojno. garance) broćni ugalj. encant. odbrambeni stav u boksu. uvi-jači. ispiranje guše i usta grgljanjem. gang) razbojnička družina. fig. gangrena (grč. gangrene. fig. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . vagoni. gamonomija (grč. . živa rana. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. garant. genesis) biol. izuvi-jan korak u plesu. šegrt. npr. grgljati. v. ganglionitis. gargujada (fr. voñe i sl. ganglionitis med. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. ganilik) bogatstvo. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. a time i prenošenje malarije. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gamologija (grč. licitacija. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. zapaljenje živ-čanih čvorova. garantno pismo bank. ganglitis. svrab. gamba) v. gamelan (mal. gangrenescirati. gangrenescirati. garantol (fr.) javanski narodni orkestar. golicavost. garbo (ital. gambusino (šp. gargarizam. ganglijski sistem zool. guard. obešenjak. kamašne. gargalismos) med. čamci. dokolenice. gagglion) med.. učtivost. sprečavaju razvitak komaraca. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. ispirati usta i gušu grgljanjem. gant (nem. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gargarizirati (grč. ganglija (grč. gargarizam med. up. kon garbo (ital. gambusija (nlat. nekog političkog prvaka. ganglitis (grč. ganoidi (nlat. gargarizma (grč. osiguranje. pokvariti. zaraziti. gangraenescentia) med. jamac. kargi) koplje. štitonoša. primati odgovornost za nekoga ili nešto. bronzanih ploča. ital.gamašne 163 garda gamašne (fr.

kelner. garota (šp. Americi). čuvanje i ispuštanje gasova. gasohemija (grč. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. chaos. garderobarka (fr. fr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garniture) oprema. garnitura (fr. gasificatio) fiz. krompir. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. dynamis sila) fiz. garde la ren (fr. biti u gar-nizonu. posada. garmon (fr. varoš u kojoj boravi vojska. biti muškobanja. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. gas-koks (grč. fr. eng. vrsta opasnih uličnih razbojnika. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). razmetljivost. pomoćnik. nlat. motor) teh. ho-landski hemičar i fizičar J. obično bez kuhinje. začiniti. garnir. vojska koja boravi u jednoj varoši. chaos. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.). sprava za primanje.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. koncertnoj dvorani itd. gardn-parti (eng. chaos. bećar. garrocha. gas-generator (grč. čuvar obale. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. prema grčkoj reči chaos nered). i hem. Rubiaceae. garnirung (nem. dodatak. momak. garderoba. garrotters) pl. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. pirinač i dr. ukrasiti. naročito u Londonu. gasara. gasmotor (grč. pomoću zamke bačene na vrat. gasconnade) hvalisavost. chaos. chaos. gradini. nameštaj. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garter) čuveni engleski orden „podvezice". sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma.. naročito gasa za osvetljenje. nužnik. garmon. naročito mesa. nakit. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garconner) ponašati se kao muško. garcx>n. garofano) bog. pribor.). cortina. B. up. Helmont. garmond) tip. . garder čuvati. garnir (fr. ital. chaos. garnet) mor. ital. garofan. nlat. gaskonada (fr. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. opljačkati žrtvu koja se. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). garnirati (fr. garderobiere) čuvarica garderobe. garmond til. garrotte. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. upli-njenje. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. gard-kot (fr. gasifikacija (nlat. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. lat. garter-orden (eng. dečko. uplinjavanje. biti odan pederastiji. garofan (ital. dugmeta i dr. telesni stražar. garnet (eng. garrotter) udaviti pomoću garote. chaos. upotrebljava se za gorivo. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garoteri (fr. garrotteurs. garočon (iš. garsonirati (fr. vazduša-sto telo.). pratilac. courtine. gas fiz. nem. sprava za merenje količine gasa koji struji. garsonjera (fr. chemeia) hemija o gasovima. garderobar v. gardist(a) (fr. + 1644. plin. garofal v. ukras. garnison) voj. garnizonirati (fr. kalfa. garretto) zavrtanj za davljenje. teh. smrtna kazna davljenjem. garnison) voj. svi kostimi pozorišta. momački stan. 1499— 1561). odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. metron) fiz. gornje kapute i dr. Garnierung) ukrašavanje jela. raznim povrćem i sl. dame) pra-tilja. gas-automat (grč. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gas-dinamo (grč. ital. neženja. garotirati (fr. gasometar (grč. momačka soba. garrotte. garcio) mladić. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. svečanost koja se proslavlja u bašti. sprema. karanfil. telo koje. guarnire) snab-deti. sve odelo i sve rublje jedne osobe. gardina (nlat. razmetanje. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garnijerit min. garden-party) sastanak društva u bašti. razvijanje vazduha.. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garson (fr. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. salata. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. garderoba (fr. dečak. garnizon (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. zahod. eng. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. ruda nikla. muškobanja. garnirati. zbog stanja svojih molekula. garde-cote) obalski brod. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. v. (u pozorištu. konobar.

napad bolova u želucu. krisis) med. algos bol) med. puknem) med. gasteropoda. gastromalacija (grč. gaster. gastrenteritis (grč. koji pripada trbušnoj duplji. gaster. zapaljenje želuca i creva. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. raphe šav) med. želudačni. gastrokriza (grč. gastričan (grč. malakia mekoća) med. nervozno oboljenje želuca. bolesno stanje želuca. suženost želuca. gastrodijafanija (grč. regnymi prsnem. gastroskopija med. gastralgija (grč. enteron crevo. bol u želucu. aden žlezda) med. gaster. gaster. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster. gastrolit (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. up. ptosis pad) med. stomačni. gaster. gaster. nomos zakon) sladokusac. gaster. gaster. gurman. gastroman v. gastroenterolog (grč. gaster. gastrepatičan (grč. tj. gastrilog (grč. latreia) služenje želucu. krvarenje iz želuca. proširenje želuca. gaster) med. trbušni. koji živi da jede i pije. gastrologija (grč. progrizenost) želuca. gaster. veštak u spremanju finih jela. otvaranje rupice na želucu. zool. gaster. rheo tečem. probavna delatnost želuca. gastrolatrija (grč. gastroskop (grč. curim) med. plicatio) med. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster trbuh. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. apah gospodar) med. gaster. ne pokrećući usta. probava hrane u želucu. gaster. gastro. sladokustvo. piis noga) pl. gastritis (grč. enteron crevo) med. gastroplikacija. ektasis proširenje) med. gastralan (grč. gasteropoda pl. pathos bolest) med. takoñe: gurman-luk. gastrimargija (grč. gastrostenoza (grč. varanje. gastrektazija (grč. gastranaks. gastralis) anat. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. razmekšavanje želudačnog zida. gaster) med. pokvarenost želuca. gastricizam (grč. gaster. gastromantija (grč. gastrostomija (grč. gastranaks (grč. gaster. grč u želucu. v. gastrozofija. nlat. gaster. gaster. zapaljenje želuca i jetre. rñavo varenje. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gastroptoza (grč. spasmos grč) med. gastropatija (grč. gaster. gastrosofija v. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. koji se zove „stopalo". gastrikos) stomačni. v.) koji se tiče želuca i jetre. gastrorafija (grč. gaster. skopeo gledam) med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. gastroragija (grč. gastrozofija (grč. gaster. v. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastropoda (grč. zapaljenje želudačnih žlezda. logos) onaj koji može da govori iz želuca. brosis razjedanje) med. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gastrenteritis. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastronom (grč. gaster.(grč. gastronomija v.) med. koji može. stoma usta) med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastralgiJa. gastrobrozis (grč. gasteralgija. gastromanija (grč. takoñe: gurmanluk. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. želudačni. zapaljenje želuca. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. . lat. gaster) med. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gaster. grč u želucu. lithos. gastropoda. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. spad želuca. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. želudačna groznica. gaster želudac. gastroadenitis (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastrologija. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. životinje koje se kreću na trbuhu. gaster. gaster. gastroenteritis med. gastroza (grč. gasteranaks med. gaster. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. razjedenost (ili: probušenost. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. pretrpavanje želuca hranom. opšti naziv za sva oboljenja želuca. diaphaneia providnost) med. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastroplikacija (grč. rñava probava. gastrenteričan (grč. gaster. gastrorafija. epar jetra) med. tj. gaster. zool. odyne bol) bol u želucu. gastrolater. grč želuca. gastrilogija (grč. onaj koji voli dobra jela. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. v.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastrorea (grč. gastroman. koji se tiče varenja. gastrepatitis (grč. gaster. gastrizam (grč. sladokustvo. gaster. naročito želuca. gastrodinija (grč. prekomerna ješnost. v. želudac. logos reč. stenos uzan) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrolater (grč. puževi. utroba. gastrospazmus (grč. gastromanija.

slično kafi i čaju. gaffe) l. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. ge) mit. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur .gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. guayaco. žutosmeña i zemljasta masa. poz. Fr. glupost. prevara. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. magi. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gatirati (nem. upropastiti nešto rñavim radom. podvala. kele) med. gastrula (lat. gatmetje (fr. tuzno. gvardinfante (ital. gvajak (šp. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh.) lju-bitelj želuca = gastrolater. obožavaoci vatre uopšte. grč. sveštenici obožavao-ci vatre. prodati (ili: prodavati) ispod cene. Gewinde) meh. gabr) pl. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. vrsta pamučne indijske tkanine. guanaco) zool. gaster. krivoverci. guardianus) čuvar. gattieren) razne vrste ruda. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. zbog čega se. gastrula) visa. Gea (grč. gvanako (šp. rñav radnik. alkaloid koji se nalazi u gvarani. lat. fig. raka i dr. gasiti kreč. majstor-kva-riš. vozi u Evropu i Sev. veselje. Gvelfi (ital. guazzo. nlat. guardinfante) „čuvar deteta". rñav zanatlija. giter. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gate-metier) trg. gag) l. guarana) h«i. šala u slici. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gvaranin (šp. sman-drljati.) gastrofil (grč. visoko do 15 t. u navrtnju). nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. gastrocela (grč. žutoj groznici. Gatter) teh. temno sečem) med. dati u bescenje. smicalica. gaus fiz. up. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. gater (nem. gacher) praviti malter. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gvint (nem. gvaš (ital. upravnik) pokrajinski voña. Leiter voña. gvardijan (ital. pivo Južnoamerikanaca. guarapo) prevreo sok šećerne trske. „sveti rat" muhamedanaca. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. guarana) farm. philos prijatelj. gaudijum (lat. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. catus mačka. . operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. phobos strah) bolestan strah od mačaka. fr. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gavarapo (šp. „Zemlja". neobičnim. gatten. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. ošljar. 2. uvojak. naročito su poznati kao odlični jahači. oblast. oleum ulje) farm. po matematičaru i astronomu K. stražar. huano. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. med. drugi stepen u razvitku blastoderma. gatofobija (lat. živi još i sad u divljem stanju. gedal (tur. Gueffi) v. . kosmološko božanstvo starih Grka. loza (na zavrtnju. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. smola toga drveta. gaširati (fr. gaucho) pl. guaco) bot. gaučo (iš. nlat. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. Gibelini. gaudeamus) budimo veseli. ptičje ñubrivo. rñavo slikati. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gein (grč. fig. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. larslukod muhamedanaca: nevernici. laž. gaudeamus (lat. gauči. drljati. najvažniji sastojak kreozota. 2. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. paradrksalnim. pre topljenja. kafeni. guardiano. gvineja (eng. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gaudium) radost. od 1840. lek protiv tuberkuloze pluća. s neočekivanim. gvaraia (šp. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. guano) izmet od morskih ptica. Guaiacum officina-le. greška. ge zemlja) agr. guayaco. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. gatre (nem. seljaci jahači u lampama. gaster. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gaulajter (nem. kao trgovački artikl. gaf (fr. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj)."). gvako (šp. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gvano (šp. uživanje. materija koja se dobiva od smole gvajaka.) rat protiv nevernika. gebri (pere. biljka u Novoj Granadi. gvajakol (šp. goauche) slik. kila) želuca. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). prodor (ili: prosutost. geg (eng. sanctum) bot. nesmotrenost. . gaster. Gau župa.

generalizirati (nlat. gemma. postanak. gemza (nem.šat. od gemma pupoljak) zool. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). . prav. naročito omiljen ukras u staro vreme. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). genealog. udvostručavanje. udvojenost. nauka o postanku. Americi i Novom Zelandu.at. teška 40-45 kg. uopštenje. gevezimantija (grč. gemeli (lat. uopštenost. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. fr. genge (fr.. po dva. voj. gelsonimo (ital. probare) poz. ledi. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. geng (eng. rodoslovlje. geneelogie) rodoslov. glavni. generalis) opštost. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalni guverner (lat. generalni vikar (lat. francuskom: immence. praistorija. generalizirati. vrhovni zapovednik. geloskopija (grč.. voj. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. up. poreklo. živi u Alpima. gemula (lat. genealogist(a) v. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. fićfi-rić. dvojnost. generalisati. zbliženost. gtypho režem. po Darvinu. generalisare. deo odigrane igre u tenisu. geysir) geol. geminare udvostručiti) lingv. gemišt (nem. velika kao koza. ñeneralat. gemischt) ono pggo je pomešano. gang) razbojničke družina. tema (lat. vrsta tkanine od kamilje dlake. generalatus) generalski čin. gemacija (nlat. na Islandu. divokoza. gemma. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. generalis) pl. gšhtijanje. generalis) opšti. genesis roñenje. generalne punomoć prav. više zapovedništvo. gek"). generalizacija (nlat. nem. geier. udvostručavati. gelazmus (grč. game) sp. pelikan. gelacija (lat. poreklo. gangster. genea pokolenje. gemelli) pl. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. nesit. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. rodo-slovni. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. geminatio) udvajanje. isterivanje pupoljke. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka.. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. general . gemmatio) bog. guinguet) trg. zbir poena u igri tenisa. generalisati v. genesis) roñenje. gelao smejem se. mostu i sl. genus. gemmula pupoljčić. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. generalissimus) voj. uopštiti. generalisatio) uopšta-vanje. doba pupljenja. geminirati (lat. postanak. dobiva nasleñem. zbližavanje. promatranje (ili: proučavanje) smeha. geminare) udvojiti. gsnealoški (grč. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. ñeneral. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. stvaranje. naročito grčevit smeh. rodni. genea. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. opšti podaci. javnost. generalis. gen (gr. mischen. genealog (grč. postojanje udvoje. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. pupljenje. glavnokomandujući vojske. generalia) pl. logos) rodoslovac. udvojeni suglasnik. gelender (nem. generaliser) uopštavati. genera) pl. gevealogija (grč. generalisim (nlat. npr.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. stezanje. generalat (nlat. geneza (grč. gušteri koji proizvode zvuk (. generalne proba (lat. udvaja-ti. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. grč.gek. rod. generalitet (lat. u Sev. prime-niti (ili: primenjivati). smržnja-vanje. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. Gemse) zool. gejša (jap. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. gelatio) mržnjenje. gelao smejem se) smeh. vrhovni. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. fig. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. pl. fr. smejanje. smesa. blizanci. gemogliptika (lat. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. udvostručiti. dem. gelsonimo) kicoš. gem) zool. u svim vojskama ima više stepena i rodova. klica koja pomaže razmnožavanje. u nemačkom: kommen. generalni (lat. v. gem (mañ. gekoni zool. generalis. geminata (lat. generalis. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. nasledne supsten-ce. vrsta antilope. glavna proba. general koji za vreme rata. gejzir (isl. Knjiga postanja. Gelander) ograda na stepenicama. poreklu i razvitku porodica. skopeo gledam) psih. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). svi generali jedne vojske. generalisti (lat. generali ja (lat. gem (eng. geminacija (lat.

logia) proricanje dana i časa roñenja. stvaranjem. veliko. biohemije. genetička metoda fil. genikuliran (lat. genetikos od genesis postanak. fr. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. velik duhom. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. izražavanje poštovanja klečanjem. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. genijalan (lat. genitiv. uspavanka. koji se odnosi na postanak (genezu). kancelarija u ministarstvima i prefekturama. doba. podatljivost. (anorganskih) tvari. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). v. eng. procu. sprava za biofizike i citologi-je. generalis. karakter. engineering) rodilački. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. stvaralački izvanredno samozačeće. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. generatriks (lat. rezultate molekularne ge-netike. gignomai rañam se. generički. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. izvanredna darovitost. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. površinu ili telo. genijus patrije (lat. generatio) rañanje. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. rodim se) kolena. Štab) voj. proizvoñač. rodni. geniculatio) klečanje. koristeći generator (lat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. sa (za razliku od deskriptivne metode. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). genus rod. genius. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. tj. izdašnost. pokolenje. višeg suda. roñenja. dečju i rañanju. gsneracionizam (lat. darežljiv. genethlios dan roñenja. genetičar (grč. komandantima. generatrix) roditel>ica. pesma za uspavljivanje dece. duhovna osobenost. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. stvaralica. oznaka. genialitas) v. genius saeculi) duh vremena dušan. postajanje. stvaranju. genijalitet. genije. genetivus) gram. izdčšan.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. višim kakva je sad). generificatio) log. božanstva (anñeli). direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. kao pomoćnici i savetnici. čvornovat. generositas) plemenitost. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. generalis. pramajka. zajedničko ime za životinjsku. stvaralac. genius) genije. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. tvorački. velikodušnost. genikulacija (lat. prastvaranje. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. rodilac. mesta. fr. rañanje) stručnjak za genetiku. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. onakvu dodeljeni. darežljivost. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. genetički inžinjering (grč. genijus (lat. genetikos) fil. postanak živih bića iz mrtvih darovit. nem. stvoriteljka. genijalnost. kolenast. genus. generosus) plemenit. mat. koja potpunom stručnom spremom. generalis. ili veka. genethlios dan roñenja.genetičan (grč. ñanjem. u grčkoj i generacio spontanea (lat. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. fkz. genetlijakon (grč. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generacio ekvivoka. . su godina. otadžbine. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. koleno. naraštaj. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. genetiv (lat. proizvoñenje. tačka. obeležje. rañanje bez semena. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. gsnerifikacija (nlat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genius patriae) dobri duh generičan. nauka o nasleñu. up. generalni sekretar (lat. generozan (lat. genijus loci (lat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. generativan (nlat. bios. blagorodnost. v. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. oblast primenjene biologije koja. generique) v. fr. generator) rañan. proizvodan. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. jak. kretanjem proizvodi liniju.genijus seku li (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. generički (lat. koji se Francuskoj. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat.

geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. genuflexio) klečanje. eidos vid. nauka o položaju. pleme. ili u pravcu juga (južna širina). matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geogonist(a) (grč. geographikos) zemljopisni. gentiana) hem. deo nečega ili poticanje od nečega. organi koji služe rasploñavanju. koji spada u geografiju. geograf (grč. ge. ge. tačnost. gignere rañati) pl. thermos topao) linije ili površine koje . ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. genuinus. geogonija.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. nlat. genius. genos) biol. plasso obrazujem. genualni (lat. ge. genitalia. vernost. ge. tj. gentilizam (lat. genos vrsta) lingv. gens) rod. geognost (grč. uobličujem) med. grč. gentis) neznaboštvo. zemljomer. Svaka individua ima jedan jedini. geognostika v. nativitet. geognozija. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. gens. rañanje. rod. geogenija (grč. blassios klica. narod. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. up. jednak. poniznost. genotip (grč. genos pleme. neponovljivi i specifični genotip. nepatvorenost. geognozija (grč. lat. genius. genom (grč. dynamis sila) geol. koleno. porodica. učenje o duhovima božan-stvima. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. spolni. uobličujem) med. genitivus) gram. dinamička geologija. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. i'sos isti. genitalije (lat. biol. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geoblasti (grč. geodezija (grč. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. ge. geniologija (lat. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. genitiv (lat. genu koleno. geo. caedere ubijati. same po sebi i s obzirom na čoveka. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). geoid (grč. genitura) roñenje. genufleksija (nlat. proizvoñenje. genitalan (lat. geognostika. geodet (grč. geogenija. genitura (lat. geografija (grč. ponizno odavanje poštovanja. obrazovanju i razvitku zemlje. daiein deliti. geografski (grč. ge. spolni organi. vrsta. stvaranja i menjanja Zemljine kore.(grč. gignomai postajem) postanak Zemlje. plasso obrazujem. klanjanje. geoizoterme (grč. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. kretanju. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. genos. geobiologija (grč. ge. geogonija (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. obliku i životu Zemlje i njene površine. gena obraz. genioplastija (grč. ge. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. izdanak) pl. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. typos) biol. genuinitas) istinitost. operacija koja se sastoji u krpljenju. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. graphia) zemljopis. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. geobotanika (grč. geognostički. bi'os život. nauka o postanku. bot. botanike) biljna geografija. genoplastika (lat. kolenski. genus) rod. logia) nauka o životu Zemlje. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. geodinamika (grč. ge. genitet (grč. grč. genualis) koji se tiče kolena. gignomai) v. ge. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. stvarnost. zemaljski. oplodio seme. rod. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. gram. genuinitet (lat. gens (lat. graphia) opisivanje duhova. pr. ge.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. veličini. mnogoboštvo. poklon pred kim. narod. genus (lat. geneion brada. ge. ge zemlja. lincura. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. genocid (grč. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. logi'a) nauka o velikim.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). stvaranje. zemljomerstvo. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). gencijanin (lat.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

smirenost. vitrum staklo. degluticija (nlat. devocija. izopačavanje. devirginacija (lat. vulkanski rad bio veoma snažan. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). v. pritvorna pobožnost. prezrivo: pritvorio pobožan. bljuvati. degomirati (fr. smiren. kvarenje. mač. veliko poštovanje. devolucija (lat. devomirati (lat. degrader) zapostaviti. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. lišen čina i zvanja. devotizam (lat. degrasirati v. izmeta™ se. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). otpustiti iz vojske. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. devovere) v. neusiljenost. devirginirati (lat. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izroñenost. lakoća. devotan (lat. degradare. proždiranje. skrušen. de. lišavanje čina i zvanja. izroñavati se. puza-vost. de. devoratio) gutanje. opadanje. licemeran. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). . deglutitio) gutanje. propadati. vitrum. devonski period geol. ponizan. degradirati (nlat. devitrificirati (lat. privrženost de Golu. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). uniziti. degoržiran (fr. degoržirati (fr. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). okretan. degagement) sloboda. devoluciono pravo (lat. degage) slobodan. otvoren. degarnir) ogoliti. udarac batinom po tabanima. potcenjen. povratiti. degeneratio) izroñavanje. davits) mor. svoñenje na niže stanje razvoja. de. pogoršavati se. ako umre jedan supružnik. koji se nalazi u stanju opadanja. poniznost (devotizam). pogoršan. neusiljen. degenerisati (lat. fr. devirginare) razdeviči-ti. degradiran (nlat. podzemnim bogovima. digresija. žrtvovanje života. umrtvljivanje. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. osloboditi mač od protivniko-vog mača. izopačiti se. devits (eng. odvojiti. lišiti nekog čina i zvanja. izmet-nut. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. pobožan. deflorisa ti. naročito: ostaviti u nasledstvo. degresija (lat. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. danas: pobožnost. degarnirati (fr. 1900. degenerisan (lat. pokoran. devolutio svaljivanje) prav. devitrifikacija (lat. degradacija (nlat. devitalizacija zuba med. karbonske. rešiti. skinuti ukras s nečega. degager) osloboditi. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degažman (fr. degredior) v. žderanje. celokupne imanje pripada deci. degresirati. pročisti™. ponizan. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. puzavičav. degarnirati tvrñavu voj. dabl). degumirati. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degenerare) izroditi se. devomere) med. licemerstvo. izmetanje. železne dizalice za izvlačenje kotve. devoracija (lat. mač. izroñenje. razrešiti. propadanje. devitalizacija (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. god. fiz. izbljuvati. degradare) zapostavljen. deflorisanje. izopačen. devolvirati (lat. osloboñenje od neke obaveze. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. devovere. pun poštovanja. vita život) lišavanje života. devocija (lat. degommer) osloboditi od lepljive materije. osloboñenje mača od protivnikovog mača. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. skinuti gumu sa nečega. spretnost.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. skruše-nost. degnek) batina. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. izopačenost. u stanu napraviti tajni izlaz. degorger) očistiti od mulja. degradatio) poniženje. u znak pokajanja. žderanje. izmetnu™ se. izvući iz neprilike. izopačavati se. degeneracija (nlat. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degenek (tur. potpuna odanost. izopačenje. preneti nešto na koga drugog. potceniti. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. izbaci(vati) loptu u polje. sp. opadati. sporedan tajni izlaz. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). u igru (obično o golmanu). Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. degažiran (fr. degažirati (fr. devotus) bogu posvećen ili odan. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. degenerare) izroñen. devonski period. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). izbaciti.

dedicare) posvetiti. deduktis deducendis (lat. domaća haljina. dedignacija (lat. desavouer) poricati. dedalski (grč. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. kućnoj haljini. 1919). dati otštetu. des-. deducere) izvesti. pokloniti (npr. ogaditi (nekome nešto). dedit. dedoubler) voj. dezavuisanje (fr. dežurati. izmirio je. dedicatio) posveta. nevoljenje izvesnih jela. supr. dare dati) trg. dezavuisati v. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja.(fr. en deshabille) u -domaćoj. openiti. degomirati. naročito »seneka. etati-zacija. gnušanje. zaključivanje iz opštega o posebnom. neraspoloženje. objasniti. izvoñenje. dedirati (lat. desemballage) trg. dezabije (fr.. Dedal (grč. dežurati (fr. vešt vajar i neimar. izložiti. uneti razdor. kitnjast. poricanje. degustator (lat. gañenje.mrtva trka". pravni dokaz izvesti iz drugih. robu). brisati . degrosirati (fr. dedicija (lat. deductio) log. lepo izrañen. deducirati. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. kapitulacija. pa da ih posmatra i analizira. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. dezavantažirati (fr.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. deditio) predaja. detrasirati. Daidalos) fil. nlat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. posvećivanje. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. potcenjivanje. dedukcija. desavantager) oštetiti. udvostručavanje svoga bića. degumirati v. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. obeštećivati. mirisa. deetatizacija (fr. 2. de jour) koji je na službi. beščašćenje. dedukcija (lat. odvratiti nekoga od nečega. uneti nešto u knjige kao plaćeno. desemballer) ispakovati. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dezin-sekcija. dedignatio) preziranje. poreći. opozivanje. osporavati nešto. ispaki-vanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. dedicirati (lat. kad oba konja stignu na metu istovremeno. degrossir) doterati. nerešene trka. dezavuirati. naknaditi štetu. dedekoracija (nlat. poklanjanje. degustare) okusiti. nemanje volje za jelo. kakvoća postojanja kao deduktivan. dedommager) obešteti-ti. dare dati. kuv. v. dead heat) sl. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. degustacija vina odreñivanje ukusa.) lice koje proba pića. deditirati. deductis impensis) po odbitku troškova. graditelj lavirinta na Kritu. ne priznavati. tj. mirisa i vida. koji vrši službu. deduktivna metoda v.). deducere) v. raspakivanje. lat. deditirati (lat. degouter) l. probanje. oprobati. pokvariti skladnost. zakinuti. dedicare posvetiti. lat. pokvariti nekome volju za nešto. dedi) trg. platu. v. dezavuirati (fr. nekome neku knjigu) zaveštati. dezapoantirati (fr. degustatio) kušanje. desavouer) odricanje. dezanbalaža (fr. dedomažirati (fr. dezanektirati (fr. ugladi-ti. dedukovati (lat. dezodoracija). dedikacija (lat. dezaneksija (fr. utanjiti (srebro. dežurni (fr. odricati. masnih mrlja (vunu). daidaleos) umetnički. nameniti. dedaleum (grč. deduktis impenzis (lat. iskorenji-vanje. posvetilac. skinuti penu. odreći. okrnjiti. dedicator) zaveštač. (fr. muz. nipodaštavanje. već dokazanih činjenica. degustacija (nlat. de jour) biti na službi. platio je. jelo. des-. nepriznavanje. dedoublement) psih. pokazati. deshabille) noćna haljina. dez. dare) trg. . „živi točak". šaren. odreći se aneksije. dedikator (lat. deduktivnost (lat. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. sprečavanje (npr. kaljanje. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. vršiti službu (naročito za oficire. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dedublirati (fr. brisati neki dug.) slabljenje uloge države. samo površno dodirnuti. degu (fr. dokazati. okušati. jedan odred vojske smanjiti na pola. dezanbalirati (fr. nezadovoljstvo. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. lekare itd. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. poremetiti zglašenost. čelik). degutirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. degustirati (lat. zootrop. deductivus) log. otac Ikarov. dezakordirati (fr. an dezabije (fr. raspakovati (npr. zavaditi. udvajanje. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. dedirati. npr. degout) odvratnost. desaccorder) izazvati neslogu. po-svećivati. otklanjanje. degraisser) očistiti od masti. dao je. deducirati (lat. zaveštavanje. deduplovanje (fr. trg. dedit (lat. odbijanje od neke sume. ded hit (eng. zakidati. izvoditi.

des-. dezolatan (fr. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. npr. napraviti nered. dezafekdija (fr. up. dezertan (lat. dezinfekcija (fr. dezoksidirati (fr. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. rñave stolice. dezmotomija (grč. lat. inflatio nadimanje) fin. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. dosadan. dezodorizirati (fr. 13 Leksikon . kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. opisivanje žila i spletove. smesti. dezerter (fr. des-. inflaci-ja. otkuživati. algos bol) med. dezekipirati (fr. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. desequiper) raspremiti brod. lat. nered. otkužiti. reflacija. lat. prostodušan. dezodoransi (fr. dezodorizacija (fr. razdružiti. svojine. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. nauka o bolestima žila i spletena. desen. vezama itd. dovesti u nered. sečenje žila i spletove. odeur. organske veze meñu sastavili delovima. deserter) napustiti vojsku. narušavanje neke celine. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desorganiser) rastroji-ti. pathem patiti. desmos) med. desmos. napuštanje vojske. grapho) zool. ruke itd. nenaseljen. dozmalgija (grč. des-. u rastrojstvu. dezorganizirati. npr. des-. dezinteresiran (fr. dezinjolni barut (fr. pust. ispod zastave. raspariti. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). rastroj-stvo. dezmografija (grč. dezintegrator (fr. dezinficirati (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. des-. des-. dezoksidacija (fr. des-. dezaproprijacija (fr. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. desmos. dezodorizirati. lice koje taj posao vrši. des-. des-. ljut) hen. desarmer) razoružavanje. dezinsekcija (fr. dezarmiranje (fr. desarmer) razoružati. desertor malitio-sus) prav. opusteo. raskinuti. vazduh. pretrpeti) ned. desmos veza. dezmitis (grč. logfa) nauka o spletovima. utamanjivanje zaraznih klica. naročito ženu. nepristrastan. dezercija (lat. up. zbuniti. pathos patnja. desertio) voj. designolles) voj. vrlo žalostan. bol u žilama zglobova. des-. reducirati. dezmopatija (grč. a ne roba novac). obstructum) pl. desmos žila. dezertor maliciozus (lat. lat. odricanje (ili: napuštanje) svojine. vojni begunac. neutešan. osloboćavanje od kiseonika. otkuži-vanje. lat. raspuštanje vojske. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. prav. dezmopatologija (grč. dezasortirati (fr. odelo. desertus) nenastanjen. nesnosan. deflacija. zapaljenje zglob-nih »sila. desmos. dezolantan (fr. integratio uspostava. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. smanjivanje stalnog kadra. insectum buba. prebeglica. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. vrlo bedan. des. smanjiti stalni kadar. kad novac traži robu. dezorganizacija (fr. tj. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. bol. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. hig. obstruere zapušiti. gubl>enje ljubavi. stan. rastrojavanje. razdvajanje. tome sečenje) med. deserteur) begunac iz vojske. lat. odeur miris. stana i dr. magnetiziranja.. dezertirati (fr. lat. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. rastaviti ono što treba da bude zajedno. v. desaffection) nenaklonost. rasulo.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. nemilost. oxys) hem. u čovečjem telu. dezorganiza-cija. žila.) od zaraznih isparavanja i materija. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. integrare uspostaviti. dezorganizirati (fr. dezarmirati (fr. osloboditi od kiseonika. lat. odela. dezopstruktiva (fr. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. logia) med. razbijanje atoma. dezmologija (grč. desolant) vrlo tužan. med. raspustiti vojsku. položiti oružje. lat. des-. uneti rasulo. obnova) uništavanje veze. jadan. iskren. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. grč. bol žila i spletove. dezintegracija a toma fkz.. desassortir) razdvojiti. dezinformacija (fr. des-. pobeći iz vojske. lat. rastrojavati. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. desmos. dezen v. pomesti. dezinflacija (fr. žilama. sredstva protiv zatvora. grč. oxys oštar. hig. rasturiti. desinteresse) nekoristoljubiv. lat. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. des-. dezinfektor (fr. desoler) opustošen. dezorganizovati v. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. sindezmologija. nesebičan. razočarati. dezintegracija (fr. bekstvo ispod zastave. npr. zbrku.

desetougaonik. deka (nem. nañena u okamenotin-skim ostacima. zbunjivanje. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. zabuniti. dekaed. up. v. decalo) trg.) pristalica dekadencije. mania pomama. poliedar sa deset površina. pod decimalan. deiktičan (grč. deintegrare) oduzeti od celine. therion divlja životinja. dejizam (lat. deinos strašan) ret. curenja itd. dekaginičan (grč.-. dekalkirati (fr. dekametar (grč. fr. dezorijentirati. de-cadere opadati. dekabristi (rus. Ruso. deist(a) (lat. pometen. deka deset) 2. Mendelson i dr. de-calare) trg. dejekpija (lat. grč. dekados desetina) desetorica. dekadika (grč. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. zbirka ili delo od deset knjiga. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. deiectorium) med. tekst. pokrov. deinoza (grč. preteri-vanje. deiktikos) koji se osniva na primerima. sa bakra ili kamena na drvo itd. sedalo. deka. desetni sistem. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. u nekom mestu. preuveličavanje. decalquer) prenositi otiske. deiectio) prav. ispražnjavanje stolice. pometnja. de fakto. dejizam. pomesti. u upotrebi od Karla Velikog). dezorijentirati (fr. deitet (nlat. deifikacija (nlat. deus) fil. v. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. kožu. oćelavljenje. staklo. dekalkomanija (lat. decadenza) opadanje. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. de jure) po pravu. raspad. deka.. u izvesnim prilikama. Livijeva „Rimska istorija". dekalogos) deset božjih zapovesti. bog. deus) fil. decembra 1825. deus. dekas. pod decimalan. grč. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deinos. deus bog) fil. deizam. hedra. du odi itd. odavanje božanske počasti. ćebe. npr. pokrivač. decalvatio) oćelavljava-nje. Lesing. na dokazima. deizam (lat. lučenje. suziti. deka. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. dekalo (ital. metal. dekametar — 10 m i dr. pristalica deizma. gubitak u težini neke robe usled sušenja. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. telo od deset uglova. dekalog (grč. sisar. u nekoj prilici. teizam. zbunjen. metahroma-tipija. deka (grč. metron) mera za dužinu od 10 metara. up. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. decimalni sistem. mera od deset grama. zavoñenje sa pravog puta. deset komada. gonia ugao) geom. deinoterij(um) (grč. v. dezorijentiran. deka. ceniti više svega. 'grč. pomesti u nekoj prilici. smeten. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. Dečke) l. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. glavni predstavnici: Volter. . pesnika Bokača). dekas. u nekom mestu. deificirati (lat. izveden na pogrešan put. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. navesti na pogrešan put. smanjiti. propadanje. litra) mera od 10 litara.). porculan. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. titulama itd. orijaška pretpotop-na životinja.. lim i dr. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. de-calcare ugaziti.. dekalirati (ital. pogoršavanje. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. izmet. dekadencije (lat. deitas) božanstvo. strana. dekalitar (grč. dekada (grč. deka. oterivanje. ital. up... ukazivati čast kao bogu. npr. broj deset. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. preneti crtež na providnu hartiju. dekagon (grč. deintegrirati (lat. do dekadi). dezorijentisan v. skr. gyne žena) sa deset žena. mat lecimalni sistem. dekadent (nem. dekados desetina) mat. dezorijentiran (fr. bez orijentacije. izdvajanje. zaveden s pravoga puta. izgubiti u težini usled sušenja. guber. deka. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti.. dekagram (grč. dei gracija (lat. 26. period od deset godina. dekadni sistem mat. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. deka. zver) zool. de jure (lat. da. dejektorij(um) (nlat. hemera dan) deset dana. propast. s pravnog gledišta. dekalvacija (nlat. v. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. facere učiniti) obožavati. tucati. dezorijentisati v. Decamerone. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. curenja itd. med. deificatio) obožavanje. strast) veština da se slike u bojama. deset. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. osnova) geom. udaljivanje s položaja ili poseda. Dekameron (ital.

deklamatorski (lat. prome-nljiv (po padežima). fr. zvanje i položaj dekana. lat. dekarbirirati (fr. visokoparno. isključite) iz jednog društvenog staleža. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. declaratio) objava. otočiti. odbija. objavni. 2. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. objavljivati. declamatio) veština usme-nog izlaganja. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklarativan (nlat. koji osporava. declamare) besednički. deklarirati (lat. deka. ocediti. kuvanjem u sodi. dekantacija (fr. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. caput glava. deklinatoran (lat. de-. objavljivane. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. dekanski jezici (ind. deklamacija (lat. o osnovnim načelima engleskog ustava. deklaracija (lat. klase. dekanat (nlat. declinare okretati) fiz. reda. objava engleskog parlamenta 1689. dekapitirati (lat. de-classis. mesto službovanja dekana. dekapsulacija (lat. . npr. grañevina na deset stubova ili svodova. poniziti. sposoban za skretanje. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. decanter) hem. sposobnost skretanja. dekatirati. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. rečito. razbi-striti. dekartirati (lat. izjava. decantation) hem. veridbe. pronañen 1822. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). udaljiti. odstraniti. dekaster (fr. deklamatorij(um) (nlat. capsula) med. dekar (grč. skreće. što odgovara deklamatorskoj veštini. dekarbonizirati (lat. stylos) apx. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. govorenje sa puno izrazitosti. deklamator (lat. deka. deklamirati. deklasirati (lat. deklamatorika (lat. dekastilon (grč. aner čovek. dekarbonizirati. izjaviti. razreda. vežbanje u govoru u školi. skretl>iv. declasser) brisati (ili: izbrisati. trg. decarburer) v. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. iskazni. declamando) muz. declamator) umetnik u govorenju (stihova). dekarbirirati. declarare) objaviti. decastere) deset kubnih metara. carte) pošt. fr. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. odmah posle biskupa. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. odstupanja. deklamovati v. dekastih (grč. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deklamira™ (lat. deka. u Parizu. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deklarešn ov rajts (eng. decantare. dravidski jezici. promenljivost. Dekham) v. up. dekatisaža (fr. decaper) površinu metala — zagrevanjem.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). umetničko govorenje neke pesme. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. deka. odstupanje. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. čitanju. veoma izrazito. deset etera. muž) bat. izjavni. decapitation) odsecanje glave. de-charta. deklinabilan (nlat. izlaganje. fr. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. v. izjavljivati. deklamando (ital. decanus) l. npr. trg. agea površina) mera za zemljište od deset ara. izjašnjenje. deklinabilitet (lat. 4. predsednik fa-kultetskog saveta. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. kardinala itd. declinare) koji odstupa. dekapod (grč. fr. ili o veštini lepog beseñenja. declinabilitas) gran. u Lineovom sistemu deseta klasa.: Mislim da ćeš poslati. dekandrija (grč. skretljivost. npr. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklinator (lat. stichos) lit. izraziti se. sa puno izražaja. deca-piter) odseći glavu. obezglavljenje. deklina torijum.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. obezglaviti. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. dekapitacija (fr. obznaniti svoju odluku. 3. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. decanatus) dekanstvo. strofa od deset stihova. declinabilis) gram. dekapirati (fr. deka. više svešteno lice. declaration of rights) izlaganje prava. dekatirati (fr. dekantirati (lat.

dekorisanje v. koji je izgubio draž. tako da se vide grudi. poletanje. počasni znak. dekoktor (lat. kombinirati.). bleñenje. sastavne delove. imenska (lli: padežna) promena. fig. delovati (nem. dekoracije (nlat. uzletanje. izgubiti draž. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. popuštanje neke bolesti. lepota. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). ne priznavati.>ačuna. dekoracija. pokriti. dekont (fr. fiz. prav. vrat. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. odbijati. završavanje uzletanja aviona. izmiriti dugove. dekomponirati. deklinometar (lat. orden. ostatak. dekoltiran (fr. dekompozitum (lat. dekoloriran (lat. . obezbojenje. decor) ukras. decoquere) fark. nakititi. pozadine i dr. bezbojnost. menjati po padežima (imenice. grč. oduzimanje boje. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje.. oslabeti u boji. decoctor) onaj koji prekuvava. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. obezbojenja izvesnih tvari. naročito koji ukrašava draperijama. decorativus) ukrasan. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. ulepšati. savijati. zastrti. deklinacija (lat. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. koji je izgubio boju. dekorieren) 1. dekompozicija (lat. dekokcija (lat. hem. rasipnik. dekor (lat. raščlanjavanje. deklinograf (lat. dekorater (fr. de. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. otpis. uresni. biti de-korisan dobiti orden. ark. prav. poz. declinare) fiz. fig. declinatio) gram. odlikovati ordenom. oduzeti boju. koji služi za ukrašavanje. dekomponirati (lat. v. fig. ures. uzajamni. astr. koji krasi. grč. poz. dekontirati (fr. de-combinare) rastaviti. decoctor dolosus) prav. razgolititi vrat i grudi. dekorirati (nem. pozorišni slikar. naročito ženskim. dekoktor bonorum (lat. declinare. decollage odlepljivanje) avkj. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decorare) ukrasiti. dekokt-infuzum fark. uresiti. postaviti sto. med. odbiti od duga ili . odvojiti. odlikovati ordenom. urešavati. dekolte. ukrašavati. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. fr. ukuvava. polazak aviona. ukrašavati. kićenje. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. obezbojiti. decken) pokriti. dekolacija (lat. poklopiti. 2. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. ures. ukuvak. up. dekomponovati v. dekoltirati (nem. ukrasni. dekorativni (lat. ure-san. gubljenje boje. astr. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. ukras. slik. išča-šenje. decompte) trg. odvarak. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. decoloratio) obezbojenje. otpisati. prekriti. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekolonizacija (lat. declinare okretati) gram. raščiniti. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. dekolte (fr. odbitak od duga ili računa. odstupati. metron mera) fiz. decoloratus) obezbojen. dekoktor dolozus (lat. polet. nag. med. dekombinirati (nlat. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. ukuvavanje. bez udubljivanja u formu i značaj. decolorare obezbojiti. dekokt (lat. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekolorirati (lat. izgubiti boju. izbledeti. nameštanje pozornice pomoću kulisa. grapho pišem) astr. obnažen. dekoltovati (fr. dekolorimetar (lat. truljenje. izbledeo. kontrolni račun. umetnički izrañenim nameštajem itd. popuštanje u boji. naročito u keramici. gran. prideve. reč sastavljena od više reči. dekolirati (lat. decollete) sa izrezom na haljini. grč. ramena. ukrasi™. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke.. decolleter) izrez na haljinama. odličje. sprava za merenje magnetne deklinacije. decolleter) obnažiti vrat. ukras u boji. decoctio) iskuvavanje. dekoltieren) obnažiti. imati na sebi orden. declinare. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije.. odvajanje aviona od zemlje. zamenice i brojeve). kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima.) rastaviti. decor. kome je oduzeta boja. sastavne delove. radnje i dr. kusur. takoñe: opadanje. dekolaža (fr. decolorare) obezbojiti se. sve dekoracije jedne pozornice. prokuvavanje. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoloracija (lat.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. decompter) trg. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. koji resi. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). skretati. obnaženost. deklinirati (lat. ekvatora. raspadanje. dekorisati (lat. trg.

koji je s desne strane. rešiti. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. decretum) odluka. nametanje zakletve. deksios. im. delacija (lat. vodnik (u vojsci starih Rimljana). nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. opadak. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. dele) briši. decubitus) med. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. . dekretisti (lat. potkazivanje. klevet-nički. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). mesto koje se tako svira. decourter) trg. klevetanje. taloženje sokova na nekom mestu. januar 1624. manjek.v. puckaranje. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. delator) dostavljač. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. up. zaključiti. delatum) potkazivač-ki. suženje. skratiti. de-. bez pokrića. u Vestfalskom miru. prštanje. de. dostavlječki. prav. delabijalizacija (lat. decrepitatio) hen. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. svaka viša naredba uopšte. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. čast. inkrement. rešenje. projed od ležanje. odeljenje od deset članova. decouvert) otkriven. način (ili: položaj) ležanja. lacrima suza) med. berz. deleatur) neke se briše. de-curtus. dele (lat. mala veličina za koju se promenljive smanji. hem. decuria) klese. optuženik. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. uplešiti. smanjiti. a dekuver (fr. dexter desni) hem. de-court) trg. dekrement (ital. dekrešendo (ital. labium usna) lingv. decrediter) lišiti poverenja. de cujus od koga) prav. deksiokardija (grč. delacio hereditatis (lat. decutere. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. poverenje. dekretali (lat. grapho) pisanje s leve strane na desnu. 1. prodavati robu koje nema. de. naročito u korekturi). sve slabije. grožñani šećer. da se izbaci (slovo ili reči. praskanje. deksios desni. v. delatio iuramenti) prav. dekurija (lat. delatio) dostavljanje. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. rešavajući. odbitak od računa za neku robu. grapho) pisano sleva nadesno. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dekrepitacija (ital. supr. deletus) prav. za sekularizacije. ugled. pr-skanje kristala. decurio) starešina nad deset ljudi. dekreditirati (fr. neza-štićen. glikoza. ocrnjivanje. dekurtirati (fr. decernere. odeljak. decretorius) odlučujući. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. delat (let. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. delere uništiti. dekstrin. opadanjem. dextralis) desni. de-corto) trg. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. izbacuj! deleatur (lat. decretare) odlučiti. potkazivač. decrescere) pl. dekurion (lat. izdati naredbu. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). npr. dekusorij(um) (lat. potajni tužilac. kuhinjske so. narediti. deksiografija (grč. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. dekstrin (lat. e decouvert) berz. za razliku od legista. neke bolesti. koje su toga dana već stupile na snagu. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. kardia srce) med. popleši-ti. nlat. dekre goran (lat. opadanje bolesti. decurrere. delacio juramenti (let. dekuver (fr. deletio hereditetis) prav. dekstralan (lat. dekubitus (nlat. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. dekretirati (lat. mat. deksios. postepeno tiše. ital. desetar. odbiti. decursus) tok. dekurzus (lat. deksiografski (grč. delegant (lat. decussorium) med. decrementum) smanjitak. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. dekort. stoji na desnoj strani. odrediti. decourager) obeshrabriti. dekret (lat. kao panonski zakonik. deferre. dekurt (fr. delakrimacija (lat. dekujus (lat. delature) potkazivanje. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. izdejnički. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). desetina (u vojsci starih Rimljana). aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. delaktacija (lat. suze u očima. ležanje.dekort 197 delegant dekort (lat. obeshrabljiveti. decrescendo) muz. učitelja i pisaca rimskog prava. dekuražirati (fr. npr. dekstroza (lat. dekstroza. nemvnje. dostavljanje. naredba vlasti. delatoran (lat. mesto na levoj. deficit. delatura (klet. usled zagrevanje. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. dela gor (let.

mio. delegatarius) trg. omeñiti. deli. srčan. delikato (ital. isporuči-vanje. previjanje. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. preneti na koga (pravo. delikvent (lat. limitis) granigraničenje. delicatamente) «uz. trabunja.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delibacio hereditatis (lat. pažljiv. mladić plahe krvi. omeñavati. delegacija (lat. pijaničko ludilo. delinquere) v. premišljanje. poslati. delirijum. delivraison) trg. utečnjavanje. topiti se. delenimentum. delibacija (lat. zločin. rastvaranjem na vazduhu. delenire ublažiti) pl. deliberato) muz. obeležavati ili postavljati granicu. delibatio) smanjivanje. rešavajući. prestup. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delirant (lat. deliquescens) topljiv. delikvescentan (lat. ograničavanje. delicato) muz. ludilo. izaslanstvo. junak. osetljivost. limitis) grani-čiti. limes. delineirati (lat. delibasi) starešina delija. pažljivost.). delegare) odrediti.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. turski konjanik. prav. delikatamente (ital. kao predmet za uživanje: poslastica. sa nežnošću. delicatus) nežan. pojavljuje se sa delegat (lat. delibaša (tur. veoma obazriv. u umetnosti: prefinjen ukus. delikt (lat. v. poslanik. obazrivost. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. ograničiti. deli (tur. delineare) crtati. da se na vazduhu rastvori. delenimenti (lat. trg. trg. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. izaslati. predstavlja ukupnost odnosa. deliracija (lat. fin. delirij(um) (lat. delikvij(um) (lat. koji treba pažljivo raditi. delimitirati (lat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delegirati (lat. deliquescentia) topljenje. bunilo. delivrezon (fr. per deliquium) ili skraćeno: r. isporučiti. osetljiv. većajući. delikato. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. obeležavanje ili postavljanje granice. med. per delik-vijum(lat. delikvijum animi (lat. delegatus) izaslanik. deligere odabrati. delivrance) osloboñenje. delinkvent. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. deleomai uništavam. predaja. delikatamente. položaj. nežno. deliberativus) koji savetuje. zlikovac. izdati robu. Ae. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. v. deliberatio) savetovanje. deliratio) med. tugaljiv. delikanh) mlad momak. istup protiv zakona. isporuka. opunomoćiti. delibal (tur. maženja. razmišljanje. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delirans) onaj koji bunca. prestupnik. ludak. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. smeo. omeñavanje. delirium) med. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. dogovaranje. delectum) biranje. ukusan. de. smisao za lepo. delivrans (fr. limes. delikvescencija (nlat. delinkventkinja prestupnica. 2. delikatan (lat. junak) 1. izdavanje robe. hrabar. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. skici-rati. delegatio) poslanstvo. otrovna materija. delikvescirati (lat. deligacija (lat. zavijanje. delinquere. onaj koji boluje od delirijuma. deli) lud. previjanje rane. mahnit. god. deligatio) med. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. deligatura) med. zavoj. ovlastiti. težak. odlučno. delekcija (lat. delivrirati (fr. delirijum tremens (lat. izbor. zavijanje rane. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. po Ustavu SFRJ od 1974. član delegacije. delictum) prav. deliberacija (lat. deliberato (ital. delineacija (lat. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). utečniti se. deliquium animi) nesvestica. delegatar (nlat. nacrt. delimitirati (lat. delivrer) osloboditi. predstavnik. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. prikraćivanje. materija koja truje i uništava život. im. samoupravne i politički organizovanim. prav. delinquere. prislačak. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. deliracija. deleterij(um) (grč. laskave reči. med. deliberativan (lat. kitnjastost. izdavanje. izbaviti. predati. izabrati. umirivanje). stvar). poslati. delineatio) crtanje. dug itd. delikatese (fr. delirium tremens) med. gubiti se. deleterion otrov) med. ljubak. skica. d. delinkvent (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. delija. neprijatan (npr. delikanlija (tur. predaja. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. rastopljiv. delineavit (lat. škakljiv. lep. . delinquens) optuženi. deligatura (lat.

razgoliti™. vršili velik uticaj na narodne skušptine. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. bljava u prekornom smislu. demarkacioni kordon granični lanac. izneti) namešta]. bajan. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. tj. rečitošću itd. biti lud. delkredere-provizion trg. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. raskriti. demanti (fr. deliciozan (nlat. demarquer) ograničiti. demagoški (grč. 5= D. onako kako jest. delphys) med. kao zavodnik naroda. demarš (fr. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. izuditi. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. deltoid (grč. up. umilan. delta (grč. demarkaciona linija granična linija. dembel (pere. postupati po nekoj stvari. obeležiti granicu. deltoeiaes) u obliku delte. eidos oblik) kom. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. graničari. demembrare) raskomadati. demegorija (grč. demagogizam (grč. deložiranje (fr. delirirati (lat. delphinus) morska životinja. besneti. izići. završava se obično smrću. tenbel. delta. obeležavanje granične linije. demagog (grč. u narodnoj skupštini. demens (lat. demaj (eng. voj. demek (tur. demy) vrsta hartije maloga formata. deložirati (fr. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. demati. ušće reke oblika delte). 1% gvožñe. demos narod. . delitescere) med. ispraviti neistinu ili netačnost. delfin (lat. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. tembelhane) zemlja dembela. demarquer) ograničavanje. demaskirati (fr. demarche) korak. Delfi (grč. delitescencija (lat. demen-cija paralitika (nlat. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. agein voditi. lenstvovati. delcredere) trg. ukusan. demembrirati (lat.) provoditi vreme u neradu. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. isterati iz stana. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. otkriti. odricanje. delirare) buncati. dementia paralyti- . buškara. preduzeti korake. 3. demantovati (fr. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. deluvij(um) (lat. povući graničnu liniju. demos. sa položaja. delta. rastaviti na delove. dementi) opovrgavanje. radioaktivni zraci. dome (grč. demagogos) voña naroda. ra-skrinkati. rasparčati. 1% olovo. agein) voñenje naroda. agein) koji rovari. Marke. fr. govor pred narodom. demarkacione trupe pogranične trupe. tur. što bi se reklo . podbada. odreći. na primer. demet) naramak.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. logora ili trupa. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demagog. mašinske delove i oruña. delkredere. delkredere (ital.. delfijsko proročište v. trougaon. pliskavica. tur. . brodske zavrtnje. mor. poreći. poricati. dembelija (pere. demarkacija (fr. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. postupak. trabunja-ti. morska svinja. dernek) dakle. demeblirati (fr. de-. slična kitu. deloger) izbaciti. ludilo. deltoidan (grč. rastrgati. odricati. eidos oblik) med. deložman. omeñavanje. vlasti. deltoideus (grč. zanositi se. materica. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. pokret. dementia) med. npr. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. poricanje. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. mio. delta) l. potiskivanje neprijatelja. zapravo: zavoñenje naroda. demencija (lat. četvrto slovo grčke azbuke D . prikazati u pravoj boji. i sa dijagonalama koje se upravio seku. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. na podnožju Par-nasa. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. neradnik. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demos. maloumnik. delfis (grč. snop. fig. tur. deliciosus) divan. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. Delfi. demens) ludak. odlazak. agoreyo govorim) javni govor. recimo. sladak. 41% cink. delogement) izlazak. v. demarkirati (nem. demos narod. uti-canje na narod govorom. dementir) opovrgnuti. tembel) lenština. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). iznositi. tj. voj. demegoria. d. 2. razgolićavati. demagogija (grč. danas se upotre- dembelisati (pere. delta-zraci fiz. demos. odseliti se. med. luere prati) geol. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova.

demograf (grč. senatori u današnjoj Grčkoj. sirće itd. mephitos. dimije. de. demir)) gvožñe. grapho . demefitizirati (lat. razoružavanje. tvorac (ili: neimar) sveta. militaris) voj. demos. poluoptok. demi-parallele) voj. demoazel (fr. demergere. klonulost. demir (tur. razoružavanje vojske. koja je u nekim zemljama utvrñena. demidžon (eng. Ovako naziva Platon boga. službenik u ostavci. demimonde) polusvet.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. dimiskija. militaris) voj. položaj. demograf (grč. demiurgos) fil. fr. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. čovek slobodoljubivih. zagnjurivanje. željezo. demitur (fr. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. up. Dime-Sina). Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demiskija v. demodulator v. demerzija (lat. razoružati. demilitarizacija (lat. demivolte) jax. demivolt (fr. demokratizirati (grč. narodni. polušanac. razoružanje. demobilisation) voj.. de. demen-cija prekoks (lat. u običnom govoru slobodoljubivost. čistiti. demimondaine) dama iz polusveta. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. otpustiti. diminucija. demissi-onner) dati ostavku. demilitarizirati. de-. krateo moćan sam. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. nekoj oblasti ili državi. demos.(grč. kratos vladavina. demisija (lat. utuče-nost. demisionar (fr. kao tvorca sveta. širokih pogleda. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. dimiskija. supr. v. demos narod. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. poreklo itd. demersio) potapanje. demiparalela (fr. poluutvrñenja. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demos. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demissio) skrušenost. demikoton (fr. demilitarizovati v. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. krateo) v. demokrat(a) (grč. militarizirati. demobilizirati (fr. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demografija (grč. demobilisan« v. doksa mišljenje. imanja. demobiliser) voj. očistiti od škodljivih isparavanja. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demimond (fr. demimontkinja (fr. demeriter) skriviti. ostavka. nauku. demisionirati (lat. javna žena. dimittere. demir-kapija gvozdena kapija. demi-john. supr. deminutio) v. diminutiv. demephitiser) provetriti. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demirelief) poluispupčen rad. demos narod. bez obzira na imovno stanje. demos. demobilizacija (fr. državnim poslovima. logos reč. demo. razoružavati. demefitizacija (lat. demitour) polukrug. demokratizirati. demokratija. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demireljef (fr. demi-bastillon) voj. ogrešiti se o nešto. demobilizirati. demokratija (grč. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. fr. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. razne veličine (do 60 1). poluobrt (nalevo ili nadesno). čišćenje od škodljivih isparavanja. demoiselle) gospoñica. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. nekoj oblasti ili državi. demiurg (grč. fr. raspuštanje. za razliku od najvišeg boga. od zagušljivog vazduha. npr. polurov. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. mephitis kužio isparenje) med. demeškinja v. krateo vladam. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. kao posledica starosti. malo utvrñenje. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. zahvaliti se na službu ili zvanje. ja-hanje u polukrugu. dimije v. deminucija (lat. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demeritirati (fr. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. devojka. demokratizovati v. dimisija. demos. tj. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. vlast. de-. demibastion (fr.pišem) onaj koji se bavi demografijom. militariza-cija. demokratizam (grč. deminuere umanjivati) gram. zgrešiti. razo-ružati. polureljefni rad. deminutiv (lat. dementia praecox) mladalačko ludilo. demobilisati. detektor. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demodoksologija (grč. domilitarizirati (lat. demencija senilis (lat. demos. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu.

demonima. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. upropastiti. npr. koji nešto pokazuje. daimon. taj i dr. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. vidno ispoljavati raspoloženje. daimonios) ñavolski. naklonjen narodu. demofil (grč. demolicija (lat. ubedljiva i silna rečitost. narodni. sotona. demonstrans) tumač. up. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demonstratio) dokaz. ovaj. porušiti. v. pokvariti neku spravu. svog raspoloženja. demonstracije. logia) učenje o duhovima. daimon. moneta. uništavanje. philos prijatelj) onaj koji voli narod. izlagati.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. pokazivač. u demokratskoj Atini: opština. uterati joj strah. objašnjivač. preturiti. pojedinaca ili gomile. demoralizovati v. demoralizirati. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. predavanje robe. demonstrare) pokazivati. daimon. latreia obožavanje) poštovanje duhova. razvratnost. demonomantija (grč. up. očigledno. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demping (eng. oboriti s konja. obaranje. kad ih neprijatelj zauzme. demonizam (grč. onaj. razvaljivan>e. uništiti. demonologija (grč. demolirati (lat. živo. razvaliti. demoliran. demolitio) v. verovanje u aveti. fr. soton-ski. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. povlačenje novca iz opticaja. demoliri. slobodno. ućutkati top. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demoralizirati. fr. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. to dump frljiti. očigledno prikazivanje. pokvariti. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demonstrira™ (lat. taj. demonolatrija (grč. demonstrator (lat.mologija (grč. most itd. demolir) rušiti. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. izlagač. demonstracije (lat. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). otvoreno. duh. onaj. daimon. voj. demoralizirati (fr. demontirna baterija voj. demoliran. akcija. dumping) trg. odsek jedne file. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demotičan (grč. demonstrativum) gram. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demonetizacija (fr. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonstrativan (lat. de. demos. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. mania pomama. voj. daimon. demonstrativum (lat. gram. demonomagaja (grč. naročito zao duh. demonomelanholija (grč. demotikos) koji pripada narodu. demontirati (fr. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. pored razliko-vanja formalnih oblika. onaj koji tumači. lat. demolir) rušenje. demoralizacija (fr. naročito fabričkih proizvoda. demonetiser. demonomanija (grč. dokazivati. ala. demoralizirati. demoralisati v. malodušnost. demonstrare) javno. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. upropastiti nekoga. demonetizirati (lat. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. de. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. pokvarenost morala (ili: naravi). narodoljubac. daimon) natprirodno biće. pokazna zamenica. demos) narod. npr. demoliranje. . daimon. tumačiti. voj. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demontage) rastavljanje na sastavne delove. ovaj. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. demoraliser) napraviti razvratnim. demoralisation) kvarenje. gubljenje hrabrosti. lišiti MOJ. demos narod. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demontirati. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demonski (grč. narediti da se sjaše. natprirodan. demoliranje (fr. izrazito. demonetiser) fin. zla kob. i dr. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. izla-gač. demolicioni sistem fort. Demosten (grč. javno ispoljavanje. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. prodavati po niskoj ceni. demon (grč. demos (grč. demonstrant (lat. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. prikazivač. pr. upropašćavanje. demontaža (fr. dokazivanje. demonstrator) dokazivač.i moneta novac) fin. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. mogu odmah razoriti minama. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove.

njihovo podizanje i praktičnu primenu. denacifikacija (fr. metron) fiz. demulentia) pl. dempfer (nem. lithos kamen) pl. denominativ(um) (nlat. denacionaliziranje (fr. denegare) odlučno poricati. dendrografija (grč. de-. kao nagao nastup groznice. denegacija (lat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. zubni glasovi. nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. dendrografički. dendrologija (grč. denar. količnik. c). denegatio debiti coniugalis) prav. arpazo zgrabim. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. de. de-. dendron drvo) u obliku drveta. tj. metron) veština merenja drveća. denikotinizirati (lat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. denzimetar (lat. de non prejudikando (lat. mera za svilu i zlato. logos) poznavalac drveća. denationalisation) odroñavanje. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. uskraćivanje. odroditi. naimenovanje. učiniti neupotrebljivom za ljude. logi'a) poznavanje drveća. instrumenat za vañenje zuba. demulencija (lat. ne nanoseći štetu. pomo-dar. javlja se povremeno u toplim krajevima. denominare) nazvati. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. dendron. muzički češalj. obeležavanje. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. dati podatke.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. trg. dendroidan (grč. nasalisatio) lingv. dendron. odnaroditi. pr. denaturalizirati (lat. dendrometrija (grč. objavljivanje. dendrometar. dentalni (lat. min. npr. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). denaturalizacija (fr. dens zub. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. bez štete po prava nekog drugog. denominatio) imenovanje. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. eko nihilo nihil. eidos oblik. sličan drvetu. dendrolog (grč. natio narod. denga (arap. neizvršavanje bračne dužnosti. dendron. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. de nihilo nihil (lat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. kaćiper-stvo. pomodarstvo. d. denaturisati (fr. denominare) kat. dendizam (eng. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. po svršetku drugog svetskog rata. fr. dendrometar (grč.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendron. vrlo zarazna bolest. denominativum) gram. damping. grč. obe-ležiti. denarijus (lat. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. odbijati. denegacio audijencije (nlat. grč. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. lat. kao i za odreñivanje njegove zapremine. zejtina). denegirati (lat. odbijanje. davanje podataka. dentales) gram. gubljenje nosne artikulacije. zbijen. Dampfer) prigušivač. državi itd. oni kod kojih vrh jezika. s. natura. dendi (eng. imenovati. koji je najpre sadržavao 10. odnaroñavanje. denotatio) označavanje. lik) v. med.) med. de-. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denegacio debiti konjugalis (nlat. so. prirodu neke stvari promeniti. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. uskraćivati. pri izgovaranju. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. denarius) stari rimski srebrn novac. docnije 16 asa ili 4 sesterca. u vezi s tim. izopačiti. dendron. dandy) kicoš. fr. samo leti. imenitelj. denazalizacija (lat. onaj koji proučava drveta. fićfirić. lišavanje podanstva. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. gpaphia) opisivanje drveta. denacionalizirati (lat. ščepam) med. natio narod. . dentalis) zubni. vrsta areo-metra. „ribati" od „riba". z. dandy) kicoštvo. denegatio audientiae) prav. denationaliser) oduzeti narodni karakter. denominirati (lat. fr. dentritičan.) i. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. de pop praejudicando) prav. zavičajnosti. de nihilo nihil) v. dendron. dendron. denotare) naznačiti. denominator ra-cionis (nlat. kao drvo. denaro (ital. denominacija (lat. denotirati (lat. dentarpag (lat. denatalitet (lat. prijava. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. špiritus i dr. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dentali (lat. imenilac (u razlomku). denaturer) svoju prirodu izmeniti. up. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denotacija (lat. densus gust. dendroliti (grč. naimenovati. cenominator (lat. smanjivanje broja stanovništva. uskraćivanje saslušanja. kvocijent. denpi-valjak (eng.

deplanta-ge) presaditi. bežični brzo-jav. denuntians) dostavljač. zbog koje. postrojavanje za borbu. dentura) zubi. de. dipennare) trg. depedikulacija (lat. sa svog mesta. jednostavno. otkloniti uzetost. dependere) pl. tj. denticija (lat. razvašljivati. denuntiare) dostaviti sudu. reppa pero. sklonište. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. koje se obično šalje najhitnijim putem. deployer) razvijati. denuntiator) v. denuntians) dostavljač. prinadležnosti. v. (etra). okrug. deplere isprazniti. osiromašenje. povući nalog. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. planta bil>ka. denlasirati (fr. zvanično pismo. pauper) osiromaši-ti. pauper siromah) osiromašavanje. osirotiti. depeša (fr. de. deplorirati (lat. odvajanje kostiju od mesa. depauperirati (lat. magacin za robu. usled odnošenja zemlje. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. zapremina dela broda pod vodom. depilatorij(um) (nlat. denunpijacija (lat. depletio) pražnjenje. rasañivanje (bilja drveća). lišiti nekoga imanja. dens. paralyein klonuti) med. zubar.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. 2. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. potkazivanje. raširiti. optužiti. skidanje dlaka. zubalo. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. denuvcijat (lat. deploracija (lat. pertinecije. razvijanje. lat. brzojav. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. srez. potiskivanje. de plano) prav. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. prav. pertinencije. deontos dužnost. odeljenje. depot) stovarište. deplace) neumestan. postrojavati se za borbu. npr. mor. sredstvo za skidanje kose i dlaka. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). deplasman (fr. rñav položaj. potkazivač. dolazi do snižavanja tla. gubljenje palatalne artikulacije. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. palatum) lingv. prokazivanje. dentitio) med. depauperacija (lat. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. pediculus vaš) hig. potkazanik. zubna kost. dsntiekaliij(um) (lat. prinadležnosti. departitio) podela.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. smenjivanje. deplorare) oplakivati. dentin (lat. depilatio) opadanje kose. deploajiranje (fr. rasprostirati. de. sažaljevati. deplacement) premecJtanje. deplantacija (nlat. voj. dependencije (lat. de. razvašljivanje. deplantirati (lat. deplasiran (fr. tužitelj.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. rasaditi. depilatorium) med. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. glavna masa iz koje se sastoji zub. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. nazvan još i moralnim dokazom. depedikulirati (lat. depo (fr. dependances) pl. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. prokazivač. potkazati. kol. depenirati (lat. depilirati (lat. denudatio) otkrivanje. fig. pogrešno ili rñavo postavljen. tužitelj. lišiti kose. denuncijant (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. denunpijator (lat. prosto. brzojavi™. dens) zubni tehničar. zubni lekar. voj. potkazivač. deplantatio) presañi-vanje. deon. deontologija (gr. soba. učenje o lekarskoj etici. deontološki (grč. zub. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. brzo dostaviti. koji nije na svom mestu. deplecija (lat. dens. odelenje (stana). žaljenje. prokazivač. dentist(a) (lat. depecher. deontološki doka z za postojanje boga. deon dužnost. arh. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. ogolićenje. departman (fr. depandans (fr. po naročitim kuririma. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). denudacija (lat. denuntiatus) dostavljenik. npr. departicija (nlat. zajednička delatnost erozije i raspadanja. optužba. ukratko. prav. deplacer) premestiti. denuncirati (lat. fil. deploajirati (fr. ital. pri čemu neza-sićeni ili manje . denuncijant. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. farm. ukloniti. dentifricij(um) (lat. izlečiti od paralize. v. depeširati (fr. dentura (nlat. telegra-fisati. de plavo (lat. vojska koja služi za . ispražnjavanje. sažaljevanje. delokrug. de. iogia nauka) 1. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. denticuli zubići) pl. zapremina istisnuća. »saliti. dentis zub) zool. de-. razvijati se. logia) teol. depalatalizacija (lat. deploiement) voj. deparalizirati (lat. raz-dela. dis. prokazati. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. promeniti mesto. denuncijant (alt. pediculus) hig. grč. depilacija (nlat. optuženi. deploratio) oplakivanje. bez okolišenja.

službe-nike. depravacija (lat. deportatus) prognan. en depot) na čuvanje. polos stožer) fiz. dati. Francuza u Novu Kaledoniju itd. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depolirati (fr. uništavanje polarizacije galvanskom elementu.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. med. depopulari opustošiti. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depressio) psih. deponere) odložiti. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. izvaditi iz prese. depozitorij(um) (nlat. de-posedirani npr. posredovanje. depopulatio) raseljavanje. oterati. činovništvo. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. deportare) prognati. depreverbation) lingv. proterivanje. potištenost. iskaz pred sudom. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. deposter) voj. arhiv. topovsku cev upraviti niže. deprekacija (lat. vojsci itd. deponere) v. depreverbacija (fr. padanje cena. upućivanje po kazni u neku koloniju. in deposito) na čuvanju. deponirati. kol. depressio) voj. iskvarenost. depolarizator (lat. opadanje stanovništva. prognati. depozitor (lat. vojni materijal koji služi za dopunu. poslati u zatočen>e. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. knjigu. depolir) oduzeti sjajnost. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. depostirati (fr. či-novništvu. hartije od vrednosti i dr. službenicima. pred sudom iskazati. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. baciti u bedu. pogoršanje. depolarizirati (lat. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. deponere) v. deponens (lat. deportirati (lat. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. depositum) povereno dobro. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. deponovati (lat. deponent (lat. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. depravatio) moralno kvarenje. depositor) v. depozitar (lat. depolarizacija (lat. deportatio) progonstvo. de. deport (ital. razvrat-nost. u ostavu. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. preklinjanje. pokvarenost. grč. depresirati (lat. deprefiksacija. npr. uložiti. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. ulagač. . depozitum v. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). ulaganje. deprimere. nlat. grč. depresija (lat. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. proterati. deportiran (lat. pro-teran. de-possidere. depozit. trg. nešto. depozit (lat. prisilno upući-van>e u logore. dspolitizapija (nlat. poslati po kazni u koloniju. astr. kad vanka prima na čuvanje. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depositarius. Engleza u Tasmaniju. depositorium) odelje-nje za čuvanje. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. izgnan. deposse-der) prav. npr. ono što je dato na čuvanje. depozicija (lat. lišiti nekoga narodne naklonosti. an depo (fr. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. in depozito (lat. poglavito osetljivosti. prav. fr. depozicija. grč. oblast koja leži niže od morske površine. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. položiti. primiti ad cepozitum (lat. dakle. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. opadanje cena. talog. depono-vati. klonulost psihičke energije. da bi ga davao drugima uz veći. nizak pritisak vazduha. glatkoću. bank. izgnanje. depresivna oblast meteor. de poius. polos) fiz. depo-posao bank. deportacija (lat. depositeur) čuvar. svedok pred sudom. depopulacija (lat. u sefovima. zalog. depoiularizirati (lat. dati na čuvanje. spuštanje. deponens) gram. raseliti (stanovništvo). nanos. deponentni glagol. npr. npr. depoviranje (lat. v. polus. zauzimanje za nekoga.). polos stožer) fiz. izopačenost. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depopulirati (lat. deponent. fr. utučenost. deponens) polagač. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. deprecatio) molba za koga ili za što. lišiti polarizacije galvanski elemenat. u pohrani. depolitizirati (lat. vojsku itd. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. ulegnuće. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. de polus. vladalac koji je zbačen s prestola. deposedirati (lat. opljačkati) raseljavati. de. meteor. izgnati. fiz.) i melanholijom. oterati sa mesta. de. deponirati (lat. ulog. potisnuti sa položaja. fr.

nov prost glagol. depuracija (nlat. nazna-čiti. tlačiti. slab puls. de-. derelicta) pl. prima godišnje u stvarima. izazvane njihovim obrtanjem. napuštanje. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. depurantia) pl. dereglija (mañ. derivare. u ime neke veće organizacije. derivare. uputiti. stvari bez gospodara. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. rivus potok. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. deranžman (fr. derivatum (lat. klasična trka u Engleskoj. iznuravati. depurgirati (lat. depuratoran (nlat. omalovažavadeprimirati (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derivan-tia) pl. vrši popravku kursa. po značenju i obliku. sekte (tarika). tur. derivati (lat. pobrkati. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. postati od. derivometar predstavništvo. derwis. izvoñenje. naročito lekovi koji čiste krv. pritisnuti. poremećenost. Npr. nerv povući naniže. miševa. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derelikcija (lat. depresorij(um) (nlat. deprecijativan (lat. jedne reči iz druge. deputatist (lat. deratizacija (fr. de-primiran puls pritisnut. prema tome. depurgatio) čišćenje. de profundis) „iz dubina" (početak 130. deputatum) onaj koji prima deputat. derivare izvoditi) dolaziti. izabrati. pročisti-ti. derivatum) gram. stan i dr. depuratif) koji čisti. deputirati (lat. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. oduzimanjem predmetka za-. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. koja se održava. oslabiti. derivirati (lat. derivatum. koji znači oslabelost. pretium. deranger) uznemiravati. poslanici. kao jedan deo svojih prinadležnosti. izvoñenje. depresorii nervi biol. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. derelictio) prav. derby) sl. zadržavati (koga). derviš (pere. med. derivirajuća sredstva. proizlaziti. ko- dsradenitis (grč. derivare odvoditi. depressorium) med. kod katarakta. depurancija (lat. derelikta (lat. napuštene stvari. pročišćavanje. drva. derbi (eng. derivatum. deputatus) zastupnik. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. deprefiksacija (fr. uznemiravanje u poslu. poremetiti svoje imovno stanje. derivatio) gram. depurer) čistiti. koji je postao izvoñenjem. de. deputare) odrediti. depuratio) čišćenje krvi. derivancija (lat. derivare. izvedenica. avij. poremećaj. depurativan. derivata) pl. mat. u naturi. poremetiti. voj. lor-du Derbiju. derivare. de profundis (lat. deprimere) pritiskivati. aden žlezda) med. dere vrat. očistiti. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derivacija (lat. derivatus) izveden. stanovati — stanovnik. trebiti. voditi poreklo od. v. naročito koji pomaže čišćenje krvi. depurgativan (lat. cena. de. tj. koji ju je osnovao 1779). remetiti. diferenci-jacija. grč. jugozapadno od Londona. u sredu posle Trojice.. ostavljanje. derivare izvoditi. deprimirana kapi-larnost fiz. ugnjetavati. metron mera) avij. deputirac (lat. pokvariti. depurgatoran (nlat. depurgatorius) v. potiskivani moždane opne. koji odvodi na drugu stranu. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. poslanstvo. izvod.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. utući. npr. predstavnik. pomeriti. zadužiti se. derivometar (lat. sla-biti. derivativum gram. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). tj. deputat (lat. npr. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. pored plate. odstupanje od pravog puta. prefixe predmetak) lingv. depurgacija (lat. hem. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. pasti u dug. depurirati (fr. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivativan (lat. npr. deputatio) izaslanstvo. očistiti krv. depurativan (fr. deranžirati (fr. trebljenje. psalma. sredstva za čišćenje. vrednost) koji izaziva prezir. iz nečega. uznemiriti. derangement) smetanje. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derbi-krek (eng. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. otrebiti. . oduzimati snagu. zapaljenje vratnih žlezda. depurgativan. derivat (lat. depurgare) čistiti. izvoditi. depuratorius) v. nered. pogružiti. med. žito. derivatum) gram. med. prav. smetati kome. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. oneraspoložiti. v. izvesti. izvedena reč. nlat. deputacija (lat. reč koja je postala od neke druge reči. nov glagol patiti. derviš) pripad-nik derviškog reda. instrumenat za svlačenje. lica koja. ona koja odvode sokove.

iatrela lečenje) med. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. neprijateljski upad u neku zemlju. disegno. pomoću koga se može videti svaka. spuštanje. dermijatrija med. plan. ñerma. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. fort. derut (fr. ñerma. dermatijatrija. ñerma. logia) nauka o koži. rasturi!??. cilj. dermatonoza (grč. zavesti. grapho pišem) opisivanje kože. povrediti. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). ñerma. raditi na uštrb. deses muz. opozivanje. zakona. ñerma. uzorak. gotovani koji žive na koži. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. bora. radi na uštrb. od ugovora). derma. oduzimati. naročito u modi. dessinateur) crtač mustara. ñerma) v. desen (fr. dermatozoe (grč. šteti. skopeo gledam) med. voj. ñerma. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. u vezi sa kožom. dernier eri) poslednji krik. ñerma. kožni. dermo. opozivan. derogirati (lat. jad. ukinuti. u obliku naročitog ogledala. dessin) trg. vrsta. deroute) nered. bol kože. derogacija (lat. dermatol (grč. zakidati. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. dermatodčlija. otok kože. v. ñerma. osnova jedne kompozicije. lat. ñerma. dermatodinija (grč. ono što je najnovije u modi. ñerma. propast. dernije kri ((fr. . ñerma koža. bol. dermatalgija (grč. (fr. dlačica i dr. nćsos bolest) med. dermalni (grč.(grč. dirnek) sabor. med opšti naziv za bolesti kože. desenater (fr. derospazmus (grč. vojska dovedena vodenim. dermoskopija (grč. dermatopatija (grč. zoon životinja) pl. zakinuti. zahidanje. plastike veština uobličavanja) 1. dermatoze (grč. derma. derogativus) koji krnji. dermatoid (grč. ñerma) med. kožni para-ziti. dermotilus med. dessein. odstupanje (npr. ñerma. poslednja novost. des. dernek. ñerma. dermatoliza (grč. neki zakon. voj. ñerma) kožni. derma talšja. koji je u vezi s kožom. v. descente) silaženje. derd. žalost. dermatopatologija (grč. osoba (nastaju trljanjem. ñerma. gljive gotovanke. tovar jednog broda. bežanje u neredu razbijene vojske. dermatom (grč. okrnjivanje. dsrmologija v. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. tj. smanjenje. ukidanje neke naredbe. površine ili dubljih slojeva kože. muz. dermaskop (grč. opozvati. v. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. desantni brod (fr. veselje. dert) tuga. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. tome sečenje) med. dermatičan (grč. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. ñerma. plastike veština uobličavanja) med. oleum ulje) farm. ñerma. dermatopatija. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). spasmos grč) med. dermatolog (grč. ñerma. ñerma. bolest kože. činiti krivo. dermotomija (grč. dermatomikoza (grč. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ñerma. rasulo. svadba. derutirati (fr. kožni žulj. žućkast. desig-nare obeležiti) namera. ukidan. veština ggunjenja životinja. smesti. dermatoplastika (grč. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. pa i najmanja promena na koži. nagib. zbuniti. tylos žulj) med. dermografizam (grč. rasecanje kože. uzoraka. lat. staviti van snage. dermatijatrija (grč. derma. dermatitms (grč. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. nauka o kožnim bolestima. dermatologija (grč. logia) nauka o kožnim bolestima. pathos bol. ital. pobrkati nečije namere. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. dermatotilus. dere vrat. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. •zapaljenje kože. dernek (tur. padina. nacrt. grapho pišem) med. v. derogare) krnjiti. derma. skopeo gledam) aparat. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. patheln patiti) med. ñerma) ned. za pola stepena sniženi ton de. dermoplastika (grč. ograničavanje. derma. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. naročito nervoznih. osujetiti. dermatotilus (grč. koji pripada koži. derogativan (nlat. koji ukida. odyne bol) med. vašar. eldos vid. zakinuće. stavlja van snage. oduzimanje. šara. ñerma) kožni. derogatio) krnjenje.pojave na koži kod nekih. razbiti. stavljanje van snage. dermatonoza. lekar za kožne bolesti. npr. 2. tur. udarom. silazak. koji opoziva. smanjiti. dermatografija (grč. lečenje kožnih bolesti.derma 206 desenater derma (grč. briga. mykes gljiva) med. koji se tiče kože. grč u vratu. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. okrnjiva-ti. algos bol) ned. dermatologija. dert (pere. svaka pora.

koji opisuje. puste želje. slatka i jaka vina). krajnje ogorčen. samovoljan gospodar. označenje. nedostajanje. skicirati. neograničena vladavina. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. despotizam (grč. neu-tešnost. neograničeni vladalac. desinere završiti se. desiderativan (nlat. a koji još nije uveden u dužnost. klonuti duhom. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. stvari kojih nema. desigram v. desperirati (lat. molba. stvari koje su potrebne. naz-načiti. prikazivanje. decimetar. prezirati. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. duboka tuga. describere opisivati) mat. desquamare) oljuštiti. poruga. ucveliti. prikazan. nestale stvari. deskriptivan (lat. desimetar (fr. fr. odreñuje. crtao. desiderij(um) (lat. opu-stošiti. nacrtna geometrija.). despotes) neograničeno gospodarstvo. ocrtavanje. potreba. razoren. čežnja. titula grčkopravoslavnih vladika. samovolja. dessert) prislačni. desquamatio) ljušćenje. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). neograničeni gospodar. desinence) gran. desiderat (lat. desenzibilizacija (nlat. fr. zahtev. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. pasti u očajanje. odrediti (nekoga). suv. despectus) preziranje. nedostatak. završetak reči. očajnik. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desolacija (lat. ocrtava. desiderium) želja. desperado očajnik) razbojnik. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu).). despekt. desperado (šp. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. despektirati (lat. descriptif) opisan. desistirati (lat. desine (fr. tiranstvo despotizam. teško ožalostiti. prezir. despekt (lat. desiderare) želeti. omalovažavati. desigvirati (lat. koji označava. re-dar. obeležava. designaciona presuda prav. za popunja-van>e zbirki. uništen. naimenovanje. poslednji deo obeda (sir. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. očajan. osećanje bezizlaznosti. kraj. tiranin. potrebu. desperatio) očajanje. opis. descriptio) opisivanje. verba desiderativa) gram. krajnje ogorčenje. desiderija pija (lat. grdnja. krajnje ogorčen čovek. designator) razvodnik. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. poslastice). rastvorenih u vodi. describere. designativus) označavan. desperare) čovek bez nade. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desperacije (lat. žudnja. naznačenje. despectare) potcenjivati. skromne. desinencija (lat. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. samodržac. bezglavost. desert (fr. deservit (lat. desiderativus) koji izražava želju. desiderirati (lat. praznina koju bi trebalo popuniti. designativan (nlat. deser (fr. verba desiderati-va (nlat. razoriti. med. desiccatio) sušenje. gubiti ljusku. koji prikazuje. nlat. dessert) v. potreba. deskvamirati (lat. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. honorar.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. despekcija (lat. odreñivanje. despicere prezirati. ime. pod desenzi-bilizacija. imenovanje. nacrtao. disegnare) crtati. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. tanjir za voće i poslastice. klonuo duhom. ostrugati l>uske. desperatist(a) (lat. deskripcija (lat. desperare) očajavati. desinirati (fr. designare) označiti. designatus (lat. i koja mustru. desolirati (lat. isušivanje. deskvamacija (lat. desiderata (lat. nacrtano. rušenje. Podanici . dssignacija (lat. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. desolatio) pustošenje. gubiti svaku nadu. razo-renje. nai-menovati (nekoga za nešto). desideria pia) pl. bezutešan. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. okaniti se nečega. čeznuti (za čim). decigram. despectio) v. desolare) pustošiti. prestati s čime. voće. deskriptiva (lat. dessiner. žude-ti. desiderata) pl. decimetre) v. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desperatan člat. desikacija (lat. dakle. koje su poželjne. desoliran (lat. odredan. desolare) opustophen. desideracija (lat. ocrtavan. deser. desideratum) nešto što je poželjno. desertni tanjir. uništiti. očajanje. čega nema. želja. nešto što nedostaje. siccus. desperatus) očajan. fot. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). imenovati. gubljenje ljuske. bez nade. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. dessine) crtano. desideratio) nemanje. ital. designator (nlat. baciti u očajanje. designatio) označavanje. npr. desnog (grč. obeležavan.

despotija (grč. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. despotes) neograničeno gospodarstvo. vršiti nasilje. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. de-. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. opširno pričanje (ili: opisivanje. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destruktor (nlat.). detailler) rasparčavati. učenje o postanku. destructor) rušilac. descendent (lat. poticati. detašman (fr. do deliti. sitničar. ako se ohlade do odreñene temperature. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. sudor znoj. desnom rukom. konsig-nator. onaj koji peče rakiju. detail) pojedinost. unipggavanje. fr. tečni proizvod destilacije. izlaganje) nabrajanje do sitnica. preznojavanje. unuk. tiranski. skidati se. razo-rilac. prekapavati. det (fr. potanko. destinater (nlat. pečenje rakije. rušilački. krčmiti. izlapiti. destinacija (lat. descendencija (nlat. dette flottante) leteći dug. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. name-niti. osamljen. prodavati namalo (ili: nasitno. javni dug. dodeljen. razrušljivost. nasitno. de-struere) razornost. prevratnik. destinirati (lat. krajnji cilj. podrobnost. destilacija (lat. en detail) trg. opredeliti. uništljivost. dsstruktivan (lat. destilat (lat. opuštenost. detant (fr. opisivanju). posvete. otcepljen od celine. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detaširati (fr. rasparčan. poboljšava. detaljiran (fr. namena. destillatio) hen. dosti dovati v. detache) muz. pridodat. naročito Lamark (v. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destinare) odrediti. na komad. det flotant (fr. destillare) destilacijom do-bijen. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. dug. destruktivnost (lat. detaljiranje (fr. uništljiv. pridodato. destra desnica) kola destra (ital. prekapnica. a potom ovu. an detaj (fr. nasitno. otcepljen. adresat. raza-ranje.). fabrikant likera. razrušljiv. spuštati se. otcepiti. detaljist(a) (fr. poreklo. detaše (fr. hem. scendere) silaziti. destinatio) odreñenje. neograničeno. destinatarius. popravljen. destillatus) hen. rashlañivanjem. destina-taire) trg. opisivati). detacher) odvojen od celine. destillateur) onaj koji preči-šćava. unipggilac. detaksacija (nlat. dette) podužica. postupati nasil-nički.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. destructio) rušenje. darvi-nizam) i Hekl. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. descendens) potomak. destra (ital. voj. dsstiliran (lat. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. bez veze sa ostalim delovima. det publik(fr. descendentia) potomstvo. ponovo napraviti tečnom. opširno. usitnjavati. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. opredeljenje. dette publique) državni. koleno. despotski (grč. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. sići. descendirati (lat. komada ti. detailleur) trgovac namalo. sitnica. trg. padež cilja u najopštijem značenju. praunuk itd. nasilnički. despotizirati (grč. naročito državni dug. primalac. destructibilis) razor-ljiv. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. detaljirati. desudatio) znojenje. isparavanje. detaxatio) v. detaljirati (fr. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. a. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. detalj (fr. destilirati. descendentna teorija bkol. detailler) opširan. na parče). isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. prevrat. do sitnica pričati (ili: izlagati. taksacija. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije.i stilla kap) ispariti. kazan za pečenje rakije. prečistiti. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. detaljisati v. de-. destruktibilan (lat. neograničena i samovoljna vladavina. destructibilitas) razorljivost. proces prikazan pod destilirati. destinativ (lat. destinare odrediti) lingv. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. pretvoriti u paru. despotes) samovoljno. lamarkizam). desublimacija (lat. destructivus) razoran. prečišćen. prodaja namalo. otkomandovati. destruktibilitet (lat. destilirati (lat. desudacija (lat. kostiju i dr. izdvaja. isparavanjem prekapa-ti. desugestija (lat. destillare kapati. voditi poreklo. na parče. de. Darvin (v. neku tečnost. destrukcija (lat. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . u novije vreme. colla destra) kuz. izdanak (dete.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. detachement) voj. opisivanju). posvetiti. detaširan (fr. destilater (fr.

materije. napred imenovano. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). tajni policajac. deteriorativan (lat. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. odlučno. determinante (lat. odreñenost. odvraćanje od zla pretnjom kazne. znojenja itd. tj. pejora-tivan. detektiv (lat. pobudama. a deto (ital. determinare) fil. odluka. eksplozija. supr. distonirati. tresak. (fr. detrakcija (lat. organizma i dr. (lat. odrednica. pritežalac. muz. determinizam (lat. sredstvo za čišćenje.). klevetanje. deto (ital. detoner) muz.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. 6 kg brašna 9 kg deto. determinatio) odreñivanje. detective) potajnik. determinativus) odre-dan. determinisati. npr. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. deterior gori) v. v. determinato (ital. determinare odrediti) fkl. tečnost i dr. pogrešno pevati. determinativus) gram. detraktor (lat. panjkalo. determinare) ograniči-ti. odlučnost. detonare. pogrešno pevanje. lat. presudan faktor. ldg. zakup-ca. opredelji-vanje. de. opredeljenost. potajno motri rad pojedinih ličnosti. trg. deteriinirati v. detegere otkriti. praviti snimci. detergere čistiti) med. determinabilis) odre-dljiv. deterzorij(um) (lat. indetermini-zam. grmljavina. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. detersorium) med. detegere otkriti. činilac koji odreñuje pravac i cilj. za razliku od sopstvenosti. odrediti. prav. detonator) upaljač. klevetnik. opredeljen. 2. obustava. disanja. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. detevtor (lat. deterirati (lat. detencija (lat. gram. determinabilitet (nlat. determinare odrediti) fkl. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. sasvim neprimetno. čistiti. detergirati (lat. otirati. eng. deterritio) zastrašivanje. oduzimanje. po porudžbini i za nagradu. koji odreñuje. panjkenje. smenjivanje. ispadanje iz tona. fr. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. determinato) muz.detektiv 209 detranp determinativ (lat. eks-plodirati. očistiti. a detto) istoga dana. stvarno raspolaganje nekom stvari. determinanta (lat. npr. determinist(a) (lat. determiniran (lat. detentio) zadržavanje. inde-terminist. otrti. npr. up. onaj koji raspolaže nekom stvari. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici.grč. detekcija (nlat. deterdžent (lat. detranp (fr. odredbeni. tresnuti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. supr. ograničl>ivost. odreñivati. detractio) odbijanje. oštro naglašeno. opredeljenje. prasak. opredeljivati. . privatan detektiv lice koje. determinativan (nlat. determinabilitas) odredljivost. prasnuti. detoksinizacija (lat. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. to isto. deterziv. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. detto. odredba. rešljivost. obelodanjivanje. detectio) otkrivanje. rešljiv. determinatus) odreñen. detektor (lat. eng. za-plašiti. posuña i dr. determinisati (lat. ograničljiv. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. detersio) čišćenje. odlučljivost. deterzija (nlat. nezakonito zadržavanje. opredeliti. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. determinabilan (nlat. odlučiti. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. pulsa. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. detergere. detonacije (lat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. toga istog. tobožnje sopstvenik. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. detractor) opadač. deterziv (lat. krvi otvaranjem vene. pomenuto. detergere) obrisati. rešenost. iznošenje na videlo. detonirati 1. determinacija (lat. odreñenje. ograničen. detonator (lat. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. utvrditi. determinativ.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detonatio) pucanj. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. dictum) rečeno. determinare odrediti) mat. eng. sinteza opštih pojmova u posebne. jus detrakcio-nis (let. detericija (nlat. odlučljiv. detentor) prav. pristalica determinizma. deterrere) zastrašiti. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. detoner) puknuti.

istrošen kamen. defanzivan (lat. nepotpuni glagoli. koji je. deuteros. deuteroskop (grč. deuterogonist(a) (grč. koji nema svih delova i oblika. defektivitet (nlat. deus eks mahina (lat. praznina. uskratiti. prav. detricija (lat. detransponirati (lat. grč. oduzimati. grč. theos. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. radi zaštite od škodljivih uticaja. thronos. fr. jedan deo nasledstva. de. def. detur copia se. de. mana. nepotpunost. deuteroksid (grč. detronizirati. detranspozicija. defektivni glagoli (lat. deuteroni (grč. de-transportare) tip. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detur (lat. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detronirati (lat. de. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. tj. detrahirati (lat. drugog ranga. pathein patiti. deuterogamija (grč. greška. popustiti (otok). mešanjem. fr. deuteros. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. splašnjavanje. def (arap. slika raće-na vodenim bojama. na motoru. taloga. de-transpositio) til. uzeti napred. verba defectiva) gram. defanzivni rat voj. drugi brak. fig. detritio) trljanje. prestati da otiče. deus. splašnjavati. detransponirati. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. supr. skopeo) drugi vid. thronos presto) lišavanje prestola. v. defensus. mesto izloženo unakr-snoj. šljunak. defectus) nedostatak. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. dii) pl. dewa. npr.. detumescirati (lat. hem. deuteropatičan (grč. odbrambeni položaj. topovskoj ili puščanoj. tj. deuteros. daff. nepotpunost. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). odbiti. zaštitni. oduzeti. oni koji nemaju svih oblika. up. defalcirati (lat. detronizacija (lat. detumescencija (lat. izmešane strane ponovo dovesti u red. med. defensivum) med. de facto) v. reč koja nema svih oblika svoje promene. pisma. de-transportatio) tip. grč. „bog iz mašine". ozloglasiti. manjkav. prilaže se prepis rasprave. defectivitas) krnjost. rat koji se vodi samo radi odbrane. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). oxys) hem. faix srp) požnjeti srpom. detronizirati (lat. defektan (lat. npr. dewas) bog. defectus) krnj. defanziva (fr. odbrambeni rat. defekacija (lat. znak D. u antičkoj tragediji. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. pod fakat. nepotpun. ukloniti. defamirati (lat. podnositi) med. rana napravljena trljanjem. de-transponere) tip. kvar. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. jezgra teškog vodonika. iznenadna pomoć. izbacivanje izmeta. detransportacija (lat. glagol jesam itd. sa prazninama. manjak. deugeronomion (grč. deuteros drugi po redu) hem. teški vodonik. oksid drugog stepena. npr. detransportirati (lat. deuteros. prečišćavanje. ponovo rasporediti. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. deuteros. dni (lat. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). ukloniti. deuteroskop. imenica doba. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. tur. diffamare) izneti na rñav glas. oklevetati. fiz. rušenja. deuteros. deus eh machina) lit. detumescere) med. v. oštećen. defectivum) gram. thronos) lišiti prestola. pathos bol) med. deuteronomija (grč. detrahere) odbiti. deuteroza (grč. manjkavost. defensiva) odbrana. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. . naročito šećernog soka pomoću kreča. npr. deuteros) ponavljanje. spoljašnje zaštitno sredstvo. detranspozicija (nlat. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. koje su tek docnije primljene u kanon. u kasi. deuteros) hem. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). fiz. deuterij(um) (grč. protocolli) prav. deuteros. grč. detruzorij(um) (nlat. defensif) odbrambeni. tj. biol. deuterijuma. difamirati. detritus (lat. defektiv (lat. deuteros. detrusorium) med. defectivus) nepotpun. potonji. detritus) oblutak. ofanziva. ispravljanje izmešanih strana. deuteronomijum. skopeo gledam) vidovit čovek. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. detumescere) med. de. defaecatio) čišćenje od šljama. defanzivno oružje voj. deus (lat. koji je za odbranu. vidovnjak. defektivan (lat. proizvodi raspadanja. defekt (lat. defanzivni ugao voj.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). tef) v. obediti. daire.(grč. deutero. opanjkati. detroner) v. defanzivno sredstvo (lat. vatri. detur kopija (lat. svrgnuti s prestola. da se da. odbijati. sskr. defakto (lat. bogovi. detur) neka se da. defanzivni položaj voj. onaj na kojem se očekuje napad. deuteroskopija (grč. deuteropatija (grč.

skopeo gledam) tehn. defiguratio) kvarenje. nagrditi. onaj koji odreñuje. zastupnik. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. pravobranilac. pr. defektoskopija (lat. manjkav u nečemu. defendend (lat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. starešina manastira. konačno ureñenje (supr. nepotpun. dsfenzija (lat. klonulost. provizorijum). umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. klanac. nedostaje. kec. defectus.). tačno. dužnik. slabljenje. prolaziti paradnim maršem. defetistički. definitum (lat. grč. definitivum) konačno objašnjenje. definire ograničiti. manji iznos u jednom računu. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. nedovoljan. defendens) v. unakaziti. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. To je rodna. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defectio) otpadanje. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. grč. deferens) onaj koji traži zakletvu. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. svečan prolazak. ćuprija. pre-sudan. defek-tivitet. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defectivum) gram. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defetirati (fr. definitfo) log. kapija itd. defectus. ispunjavanje laboratoriju ma. tj. iznurenost. definitivan (lat. praktični učiteljski ispit. fig. defenzor. defectuositas) v. definisati (lat. manjak u kasi. npr. definitor (nlat. nagrñivanje. zaklju-čen. dopunjavanje. konačan. bez vere u uspeh ili pobedu. definitor) odredilac. malodušnost. defeminatio) pete. izričan. ispitivanje. defaite poraz. defaire) praviti maloduš-nim. defilirati (fr. defaitiste) pristalica defe-tizma. supr. klanac. defektologija (lat. nejak. konačna presuda.. defectus. definicija. zameravati. definitivno. defektuozitet (nlat. defektirati (lat. definicija (lat. v. definitum) nešto odreñeno. čovek malodušan. slab. pojam objasniti drugim pojmovima. defici-taran. deficere nedostajati. koji nekome drugom nudi zakletvu. defile) tesnac. deficijentan (lat. snabdevanje. svečano prolaziti. defile (fr. klonulim. neverovanje u uspeh ili pobedu. genetička definicija. 2. proneveriti. zaključenja mira pre pobede. odreñen pojam. definitiva (lat. nije tu) manjak. ponovo naručivati. deferent (lat. malaksalost. defekcija (lat. generička. dril. definitiva) završni ispit. u pošti: javiti da je nešto nestalo.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). deficit (lat. grč. dopunjavali. slabouman. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. defetist(a) (fr. odreñen. voj. definitiva sen-tentia) konačni sud. defenzor (lat. defemivacija (nlat. up. tj. defectura) fark. de-figurare) pokvariti. defigurirati (lat. deficijent (lat. defendent (lat. odreñenje (ili: odredba) pojma. zaštitnik. defiguracija (lat. deficitaire) koji ima deficit. viši član jednog kaluñer-skog reda. ma-nisati nečemu. unakaživanje. defendendus) optuženi koga treba braniti. popuštanje u snazi. pojam odrediti. ureñivanje. dostavljač. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. deficitan (fr. popunjavati. onaj koji ima manjak u računu. kasi itd. defensor) branilac. štićenik. deficiens) l. završne redakcija ugovora. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. deficiens) otpadnik. defetizam (fr. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. klijent. naružiti. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. suma za koju su prihodi manji od izdataka. fig. odme-tanje. defanziva. defilman (fr. defektura (nlat.. manjkav. odrediti) log. . defilement) voj. definitivus) odlučan. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). efeminacija. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. definicija. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). odmetnik. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. deficit nema. iznu-renje. definitivum (lat. paradni marš. definitiva seitencija (lat. defensio) odbrana. defenziva v. mentalno (duševno) slab. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat.

deflexio) skretanje. državnog štrajka 2. deformis) v. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. dimovuk. dehortatio) odvraćanje. deflektor (lat. nagrñenje. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. deflagratio) hen. mana. prosinac. savi-janje. deflorator (lat. inflacija. dehidratacija. deflegmacija (lat. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. nedostatak. pogreška. lažljiv. utajiti. nakaznost. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. deformitet (lat. unakaziti. phlegma) han. prikladnost. deflorisati (lat. deflektirati (lat. dehiscirati (lat. decipere varati) varljiv. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. def aut) oskudica. defleksija (lat. zjapiti. decembra 1851. naročito