MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. planos koji luta. aeg. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerosoli. lat. aeg. uvo) ned. aerozoli v. aerometar (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. asronavigacija (grč. lat. aeg. eksploatacijom i istraživanjima). gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeg. lat. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu.). aeronaut (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aerokartograf (grč. aeg. Magnes. geokarpija. vazduhoplovstvo. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. eng. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. avion. aerometrija (grč. aeg. meeting. koja se drži potiskom. od istemi postavim. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeg. therapefa lečenje) med. lat. navigatio) plovidba po vazduhu. aeg. aeromedicina (grč. aerostatika (grč. aerotehnika (grč. razvijanje vazduha u telu. aeg. aeroplan.). aerostat (grč. bakterija u vodi. zbor. aeg) ned. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. npr. naročito vazduha. istemi) nauka o ravnoteži gasova. naus brod. aerobije. aerokar (od grč. aerotaksija (grč. v. karpos plod) v. veliki aerodrom. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aerostacija (nlat. aerotaksi (grč. aerootitis (grč. fr. . emballo ubacim) stvaranje gasnih. aerotonometar (grč. naus. portus luka) vazduš-na luka. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeromagnetometrija (grč. aeromshanika (grč. kartograf. taxis ureñenje) zool. aeroskop (grč. aeropauza (grč. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aerosoli (grč. aeg. aeg. zoon životinja) zool. izgaranje. maglovit. aerolit (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aerokonvoj (grč. aeromiting (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeroport (grč. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. eng. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aeroplan (grč. kamen koji pada iz vazduha. aeg. aerolog (grč. nautikos brodski. aeg. tćnos napon. aeg. v. aeg. mechanike) fiz. aeroskopija (grč. klinein naginjati. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. metrfa) merenje vazduha. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. govor) onaj koji se bavi aerologijom. vazduholik. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. vazduhoplovstvo. aeg. asroklinoskop (grč. aeroza (grč. lithos kamen) meteor. pomorski) vazduhoplovac. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. plasso obrazujem. stručnjak u aerolo-giji. aeroterapija (grč. skok padobranom itd.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. terme toplota. koji stoji. aeromantija (grč. us. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeroidan (grč. aeg. aeg. aeg. terror strah. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. aerokarpija (grč. helikopterom i dr. aeg. aeg. čvorište vazdušnih linija. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeg. meteorski kamen. aeg. aeg. zagrejavanje letilica itd. aeroeides) koji ima vid vazduha. aerozoe (grč. onaj koji se vozi vazdušnom lañom.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. u vidu magle ili dima. aeroterorizam (grč. lat. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeg. kretanje organizama koji se slobodno kreću. asroklub (grč.). 2 Leksikon aeronautika (grč. eng. aerologija (grč. aeg vazduh. aeroplast (grč. aeg. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. pneumatika. aeg. statćs stajaći. aeg. Ićgos reč. aerotermodinamika (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi.

trćpos obrt. od nominalne vrednosti. za izolaciju. aerofilter (grč. phos svetlost. ažur (fr. agiotage) špekulacija. v. pomeranje. Asia. Takvi su pojmovi npr. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. agio-conto) trg. doterivanje. aeg. phytcn biljka) bog. ital. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. pravac) bog. ažija (fr. neman. phoneo zvučim) instru-ment. silovit. praviti šupljike. Azijat (lat. a-. azbestoza (grč. aerotunel (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. deo-nicama i sl. lat. aeg. a jour) tačan i brz u poslu. pr. udešavanje mere. nezavidljivost. . naročito zemljišta (terena). končastog sastava. životna sila. pribežište. nezauzetost. aerofotografija (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). 2. ažistaža (fr. npr. aždaja (tur. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aeg. na utočište u nekoj stranoj državi. flotta) „vazdušna flota". ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. ažurirati (fr. metafizičke. agio) trg. zavese u pozorištima i dr. azbest (grč. azil (grč. trgovanje novcem. nem. jedne deonice. ažiotaža (fr. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. profesionalni igrač na berzi. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. ala. a-. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aeg.. igrati na berzi. izbegavanje vazduha. azgin (tur. azelija (grč. akcije. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. veća vrednost jedne vrste novca. nameštanje. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. ret. aeg. preterano kitnjast govornik. takoñe: epifite. baviti se ažiotažom. berzanske zelenap!enje. aeg. doplata. ažiotirati (fr. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. hartijama od vrednosti. azigija (grč. zygon jaram) neženjenost. neudatost. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. igranje na berzi. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. ajour) šupljikati. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. aerofobija (grč. Asianus) stanovnik Azije. stvoren u maloazijskoj Joniji. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. aeg. azijanizam ret. azeličai. . osion. aeg. asbestos neugasan) med. bombastičan. tćpos mesto. inače. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. filatelija. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. antički besednički stil. bujan. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. 2. čudovište. utočište. kao i pod vodom. ažio-kovto (fr. odnosno kiseonika. aerofagija (grč. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. aeg. služi kao rñav toplonoša. besan (obično o konju). pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. aerofor (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. pun života. gutanje vazduha. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. aeg. phagem jesti) med. aeg. plašim se) strah od vazduha. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. entelehija i mnogi drugi. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). vojnih begunaca i sl. azelia) neljubomornost.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. koji je pronašao Edison. lat. a-sylos neopljačkan. aerofilatelija (grč.. aeg. gramma slovo. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. hartija od vrednosti i sl. i 2. geofite). aerotropizam (grč.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži.: bog. ejderha) zmaj. sloboda. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. višak. plahovit čovek. obaviti posao na vreme. phos svetlost. aeroturbina (grč. pa i kod tuberkuloznih. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. metrfa merenje) 1. aerofon (grč. ažioter (fr. phoros koji nosi) donosač vazduha. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. aerofoni instrumenti (grč. aeg. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. ažuran (fr. aeg. asbestos neugasan) mm. phobeo bojim se. neprikosno-ven. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. hartije od vrednosti i sl. aeg. duvački instrumenti. magneziju-mov silikat. phone glas) kuz. aerofite (grč. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. azgm besan) 1. aerofotogrametrija (grč. Aeroflot (grč. tzv. azilum ignorancije (lat.

ajnštajnij(um). dakle. pilu. urem mokriti) med. ili organskoga iz anorganskog. »sena ljubimica Muhamedova.bez. hazir) 2. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. obrazovan na visokoj školi. azoodinamija (grč. Lavoazijeov naziv za nitrogen. budite pripravni. as-samt strana) astr. ajdamak (tur. gotovan. azur. haymana) 1. ital. uložak) muz. azotos. Ajas (grč. ajnzac (nem. a ostali je deo pod vodom). zadužbina. marva. ajgir (tur. poludeo i ubio se od žalosti. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. dobrotvorne ustanova. nastavak ites) tin. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. 5. praznik beskvasnog hleba. aylik) dohodak. atomska masa 254. ajsberg (nem. usiljen. ein jedan. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. na noge! azurii (arap. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ajkuva (tur. azot (grč. periodos) geol. hajvan. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. dobro. 2. ajman. fig. stoka. 4. karbonat bakra. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. ogrlina. einlegen staviti) štamp. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. a-. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. vent-en. GGlato-nova filozofija. ua. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. zoo živim. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). dobar. uplitanje. radioaktivan. nebesko plavetnilo. hayir) sreća. azimut (arap. malaksavanje. akademija (grč. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). Ayse živa) muslimansko žensko ime. pl. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. krut. a-. zyme kvasac. hazir ola) spremajte se. ropsko podražavanje antičkih uzora.zoon. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. domaća životinja. azzurro) l. hayirli) srećan. gde su akademski držali kongres 1869. azoik (grč. plata. a. trovalentan. azoospermija (grč. znak N. motka. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). Ajša (tur. aitfa uzrok. skitnica. haydamak) batina. ajnc (nem. akademičar (grč.. korist. tur. aKademikćs) v. pripravan.) draga.bez. čestit. azotos. Otkriven 1954. gotov. dušik. spreman. azojski period (grč. azotos. visoka škola za nauku ili umetnost. ajvan (tur. 3. a. azur (tur. Eisberg) ledeni breg. zoon život) kol. sperma seme) med. školski. te je. zoon živo biće. neradnik. a-zoon. naima krv) med. a-zoon. Einsatz umetak. akademik (grč. sila) med. Eis led. koji pripada akademiji. 2. akademičar. air (tur. hemijski element. aKademikos) koji pripada visokoj. v. aitiologija (grč. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. akademski (grč. azotometar (grč. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. redni broj 99. hajvar. 2. akademik. grč.) vrsta plave boje.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. bitanga. akademska rasprava strogo naučna raspra- . deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. eins jedan) v. akademija. akademizam (grč. arhaik. znak Es. slojevi bez organskih ostataka. sin Telamona.067. azurala (arap. aKademia.-tur. ajmana (tur. koji se tiče ove. ajam (tur. azoturija (grč. azotemija (grč. azur. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. azo-bojs (grč. azurit (fr. 1. aygir) pastuv. gfgnomai nestajem. slabljenje. plavetnilo. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. zb<zg toga. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). Aias) kit. nedostatak snage za život. element atom-ske mase 14. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). a. koji nije u stanju da održava život) hem. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. ajvar (tur. lat. 3.19 azima (grč. dynamis snaga. Platonova škola.) v. ajnleger (nem. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. više-manje. azuran. aKademia od osobnog imena AKademos. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ajskastn (nem. azotos. koji se tiče akademije. ždrebac. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. airli (tur. kralja salaminskog. plava boja neba. najstariji period Zemljine kore. ajnakter (nem. rednog broja 7. velikoj školi (univerzitetu). actus čin) pozorišni komad u jednom činu. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. logia nauka) v. ajluk (tur. azur (fr.) v. ljubavnica. egiologija. azoogenija (grč. plav mineral.

ne. aqua. akatastatičan (grč. neprikladan govor. nena-klonost prema čistoći. a-. akatolik (grč. akvanautika (lat. a-. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akvamarin (lat. a-. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. akaparisati (fr. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. neshvatljiv. ukrućenost udova. calcul račun). akatalepsija (grč. akva (lat. akva Bineli (nlat. Kataposis pijenje) med. akademski grañanin slušalac. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. akatarzija (grč. nemanje srca. akatalektičan stih (grč. prekapnica. accarezzevolmente) tuz. aqua destillata) hen. akak!a) bog. nezapaljiv. assarageg) zakupljivati radi dobiti. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akatist (grč. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. pedis noga) podvodni bicikl. akaustičan (grč. nestalan. Kathfzo) ne sedeći. axantha bodlja. aqua. akva destilata (lat. akvabatik (lat. a-. u četiri glasa. nepoi-manje. akapLja bodlja. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akantopelvis (grč. akaša je starija od svih njih. aqua. akvaped (lat. snabdeveno reflektorima. accarezzevole) muz. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). a. po svom ćefu. nego stojeći ili u hodu. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. aKataleptos) nedokučljiv. akairologija (grč. akagrJa) neplodnost. aKathars(a) nečistoća. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. akarpija (grč. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). aqua voda. četvoroglasno. Hristu i svetiteljima. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akvaplaning (eng. zakupac robe radi cphekulacije. akatagrafija (grč. bez. planus ravan) sp. akarecevolmente (ital. akvarel (ital. po učenju Upanišada: etar. papilomi i dr. neshvatanje. akaša (ind.akairologija 20 akvarelist(a) va. a kvadro (ital. akardija (grč. a-Katalektikos) poet. zgrčenost. accapareur) nakupovalac. akarecevole. a quadro) muz. malodušnost. aqua. kao „prostorna supstancija". grč. pelvis karlica) med. naročito na Veliku subotu. pes. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. koji se ne peva sedeći. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. a. stojeći..) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. omanje trnovito drvo koje raste u ist. a kapričo (ital. mekuštvo. agere voditi) prav. a capriccio) nuz. pravo odvoñenja vode. aqua. eng. nepojmljiv. v. kamerama i dr. podrugljivih pesama. kao što su bradavice. logia govor) lit. samovoljno. akvagij(um) (lat. pravo isuši-vanja zemljišta. Kardfa srce) fiziol. akantologija (grč. koja se peva. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. aqua) voda. akaparer (fr. akvatikum. logia govor) nezgodan. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. Kata. aqua Binelli) farm. a-Kaustos) nesagorljiv. destilacijom prečišćena voda. tj. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. a capella) kuz. graphfa pisanje) med. akataleptičan (grč. acqerellare) slikati vodenim bojama.) fil. u nezgodan čas. a kapele (ital. akvaplan (lat. akacija (grč. aKairos nezgodan. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akatapozis (grč. akvarelirati (ital. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. nepravilan (za groznicu). ljupko. akatističan (grč. a-Katastatos) nepostojan. v. akarecevole (ital. potres mozga. akvadukt v. med. umiljato.ne. Africi. zbirka satiričnih. akvalung (lat. lat. akampsija (grč. fig. bodljikava karlica. akantoza (grč. axantha bodlja) ned. Etiopiji. . ned. nemogućnost pijenja ili gutanja. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). fr. neuredan. naročito protestant. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. med. marinus morski) min. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua. akalkulija (grč. nečistoća krvi. tj. nedostatak razumevanja. axampsfa) negipkost. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. reč akakJa znači nevinost). student univerziteta. akvedukt. med. nautika. nepriličan. vrsta berila. od koga se dobija gumarabika. aquaplaning) sp. akvarelist(a) (fr.

ovlašćeno lice koje. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. navikavanje na tuñu klimu. arh. aceridi. aklamacija (lat. akvagijum. akvozan (lat. akik (tur. akizam (grč. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aklimatacija. stečeno. akviziter (lat. aki (fr. gnosis poznavanje) med. snažna voda. collum vrat. aklimatizacija. fortis jak) hen. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akvaterarij(um) (lat. stečeno dobro. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl.. mesto u apoteci gde se drži voda. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. acclimatio) v. aklimacija (nlat. koji živi u vodi. aklimatizacija. budala. acclimatatio) v. uz platu ili proce-nat. stari rimski vodovod. odomaćivanje. akvatičan (lat. akvadukt. upotreba reči u prenesenom smislu. 2. nauka o lečenju sečenjem. ret. ukočenost jednog uda ili više udova. oblik ruskog larpurlartizma. akug£a) neprava upotreba jedne reči. čovek koji ne trpi ničiju vlast. akirija (grč. v. akefalos (grč. prilagoñava™ podneblju. med. akoemetar (grč. bubuljica. naviknuti na neku tuñu klimu. akolada (lat. ducere voditi) 1. Kyesis trudnoća) ned. akvatilije (lat. ukras u obliku orla na zabatu kuće. akvatinta (lat. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. akvizicija (lat. a-.. astr. acquisitio) tekovina. orao. aquila) pl. aquiscere) umiriti. farm. aklimacija. nabavljene. npr. barovit. prelomio stanje u razvoju bolesti. zool. acquestus conjuga-lis) prav. aKinesfa) nepokretljivost. bez pojedinačnog glasanja. akvedukt (lat. zarada. uzetost živaca. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aklimatizacija (nlat. akenonoet v. kišovitost. akezija (grč. aquaticus) podvodan. klicanje. bogat vodom. akov lek. skupljač oglasa (za novine). zadovoljiti. pozdravljati klicanjem. aidestos nezatvoren) Opt. blepo vidim) ned. vodeni. nabavlja ili zadobiva. akvestus konjugalis (nlat. accollata. ne lomi zrake. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. fig. akvozitet (lat. akvatikum (lat. tj. umirivanje. fig. akvafortis (lat. acquisitor) čovek koji nešto stiče. nabavljanje. 21 akolada akianoblepsija (grč. anne (grč. vlažan. par acclamation) izvršiti izbor. a medved za žute kruške. aklimatizirati (nlat. akinezija (grč. acedija. akiurgija (grč. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aqua. aklimatacija (nlat. slepilo za plavu boju. akvizitor (lat. akte vrhunac. aquosus) pun vode. akumetar. vodovod. aklastičan (grč. Akvarij(us) (lat. par aklamasjon (fr. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. priznanica. odomaćiti. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. kad se neko pravi da nešto ne mari.adobivanje. nauka o hirurškim operacijama. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. nesposobnost »sene da bude oploñena. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". aquositas) bogatstvo vodom. vodovodna cev. zajednička tekovina muža i žene. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. poznavanje sredstava za lečenje rana. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. aKedeia) v. pristankom svih. gnojnica. akvijescsncija (lat. akvila (lat. aqua. akvizitum (lat. pokraj vode. god. zarañuje. . acenonoet. jednoglasno. a-. metron mera) med. koji ne prelama. 3. aquatilia) zool. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. fr. acezija.akvarij(um) akvarij(um) (lat. ital. slatkovodne životinje. akijezis (grč. 3. močvaran. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. sticanje. kuapbv zagasito-plav. aquarius) astr. bez pojedinačnog glasanja. uzvikivanje. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aquaticum) prav. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). akme (grč. atiline (lat. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. kišovit. acquit) plaćanje. ergon delo) ned. akio čujem. orlovi (orao suri i orao krstaš). v. ime jednog sazvežña. acclimatisare) prila-goditi. 1. vodene biljke. aqua. 2. akpe) med. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. šiljak) med. aKesis) v. ili usvojiti kakav predlog. aqua. aKephalos bezglav) sanjalica. aklamirati (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). aquiescentia) umirenje. acquisitor sticalac) trg. aklimatiziranje. aćtak) glupan. akognozija (grč. izmirenje nekog dugovanja. aquila) zool. akmak (tur. kanal. kri-tično. z. ake lečenje. akvijescirati (lat. akedija (grč.

akordoar (fr. dati kredit. ugovor. sporazumeti se. pripadanje. akontacija (ital. nlat. poverenje. aceordium) kuz. svršen. a-. logia nauka) nauka o lekovima. akomodirati se. accompagner) pratiti.crescere rasti) prira-štaj. „štimer". žderonja. akorporacija (nlat. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. ne nadnicom.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. aKolastos) neumeren čovek. dopustiti. uzimanje predujma. = 4840 kvadratnih jardi (4046. nečistoća. povećanje. med. predujam.8 t2). akoz lek. namiriti se. ove-riti. suma koja se uzima na račun. accordatore) kuz. akomodacija (lat. proždrljiva!]. viljuška za zglašavanje. a ne nadnicom. uzimanje unapred. okončan. uroñena nakaznost glave. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). accommodare. a conto) uzimanje na račun. akordamento (ital. pronañena 1829. accompli) završen. urediti. akrescenziJa akorder (fr. akorporirati (nlat. uvaženje. namestiti se udobno. poravnanje. nl. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. accorporatio) sjedinjenje. naročiti način plaćanja radnika. a kong» (ital. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akologija (grč. jakrep. akreditirati (nlat. akratoterme (grč. o plaćanju nekog duga. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. a-. izravnati. akompanjist(a) (fr. a-. udešavanje muzičkih instrumenata. tip. accordamento) muz. voj. a-. krateia nemoć. a-. aKĆluthos) pomoćnik. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. accordoir) muz. akrep) škorpija. akonto. voj. pa i sam svet. bolestan izgled lica. slaganje. vezati za ggritke. udesiti (glasove. samo bog. a ne nadnicama. npr. unapred. Aconitum napellus) hem. bez istinske stvarnosti. akontirati (ital. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. sloga. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. koji je u punoj snazi. po svršenom parčetu. akreditiranom. assogrogage) prisajedi-niti. kotyledon udubljenje) il. asge) engleska mera za površinu. pogodba. kćsmos uredan) neurednost. ćelavost. akomodirati (lat. plaćati taj posao po parčetu. dok su sve ostale stvari. overenje. akdniton jedić. punomoćje. poverenje. združenje. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. akompli (fr. akrep (arap. akreditirati se steći ime. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. utvrñenja i sl. akord (ital. unapred. akreditiv (nlat. akolit (grč. bledilo. poravna™ se. bog. pridružiti.. god. akranija (grč. . ad. udešavanje. u ime predujma. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. accrementum) poraštaj. kuz. sprovoditi. akomodman (fr. akomija (grč. accreditare) ovlastiti. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. kao jedino što doista živi. slagati. sporazum. a-. zglašavajući. akr (eng. kote kosa) ned. accorder) zglasiti. akolast (grč. akrement (lat. poravnati se. a conto) trg. na ime. trg. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. saglasnost. glas. udešavanje instrumenata i glasova. fait accompli) svršen čin. zglasilo. vansudsko poravnanje. accordando) kuz. udešavajući. izgladiti. 'aqrab.22 ramenu novoproizvedenog viteza. sobe i dr. porav-nati. accord. akratos jak. fet akompli (fr. fr. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. sprovodnik. odobriti. akratija (grč. spojiti. akosmija (grč. o sredstvima za lečenje rana. akompanjirati (fr. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. samo modifikacije božanstva. uopšte svaka otrovna životinja. akonitin (grč. accreditivum) punomoćstvo. složiti. accommodatio) udešavanje. pripojiti. priznati. akosmizam (grč. kuz. accordo. accoler) obgrliti. zglašavanje. na ime zarade ili primanja. zagrada. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. udesiti. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. dovršen. opunomoćiti. zglaša-vati. priseo jiti. kranfon lubanja) fiziol. akolirati (fr. akordion (ital. ital. otuda: dati neki posao u akord. staviti u za-grade. akotiledone (grč. v. accompagner) pratilac. zagraditi. akordando (ital. tačkati. po dešavanje. fr. assoglmoder) podesiti. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. suprotno: ateizam.. priraštaj. accordeur. bezdlačnost. terme. žice). do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akrescenzija (lat. ckrku-larni akreditiv akreditivno. na ime zarade ili primanja. na račun. predujmiti. udesiti se. zglasilac. akordirati (fr. tur. tj. zagrliti.

akros. sophia mudrost) najviša mudrost. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. okrivljavanje. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akrilna kiselina hen. gipko-sti i okretnosti. graphfa. akrografija (grč. akrostih (grč. donje vilice. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). šiljat. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akroama (grč. aseg ljut) farm. akromegalija (grč. akrobistija (grč. akrije (lat. akromazija v. koji se. akros. ahromatin. akropostija (grč. uopšte. . onaj koji se hrani skakavcima. polis grad) gornji grad. ruke i noge) od kamena. Akropolis (grč. akromion (grč. lopatica. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. akroterion vrh. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akro. prevrtač. akros. otpornost. temeljitost. kiselina. phagos žderač) skakavcojed. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. oleum ulje) hen. karpos plod) bog. <upr. akrizija (grč. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akritičan (grč. nekritičan. naročito krajnjih. brižlji-vost. rasuñivanja. akros. accriminatio) optužba. ahromatopsija. akrosofija (grč. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akrobatika (grč. kephale glava) znat. pelivan. akros. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. optuživanje. pisanje) tip. akromatopsija v. akrisfa) nerasudnost. stfchos niz. akros. akriminacija (nlat. npr. nosa. akrobacija (grč. akrokolije (grč. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. u životu. plećka. akromatin v. akros. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). slemenu grañevina. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. pri obre-zanju. akros. akropatija (grč. opori lekovi. istraživanju i.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akromion. akribes. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). ruku i nogu. akromonosilabike (grč. akronim (grč. akribija (grč. monos jedini. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrobistija. akrobata) (grč. teško razumljiv. akros. petalon list) bog. znat. glavica) ark. akropostija. akroterija (grč. čitanje. predavanje. savesnost. usmen. akrotizam (grč. akroamatičan (grč. megas velik) med. acrimonia) oštrina. akros. usnica. akribometrija (grč. akropetalan (grč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akromfa) znat.(grč. akribologija (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akromikrija (grč. akros. ljutina. akros. odseca. postupak pri radu kiselinama. kao i ostalih perifer-nih delova tela. kolon ud) št. pisanju. akrćasis) slušanje. u obliku predavanja. neodlučnost. gornji. odyne bol) ked. mikrćs mali) med. koji nosi plod na vrhu. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). kome je potrebno usmeno objašnjenje. akros. akrolein (lat. aseg oštar. ahromazija. ljuti. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). avij. akroliti (grč. neodreñenost stanja bolesti. akrfs skakavac. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. bazipetalan. redak) pesma kod koje početna. tačnost u govoru. vrh zgrade. akrogrami (grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. poslednjeg uzroka stvari. pleće. akrimonija (lat. jezika. kratkoća jednoga ili više udova. akrokefalija (grč. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akribometar (grč. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akroazis (grč. akro. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. krajnji. metron) tačno merenje.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akrobystfa) v. oporost. akribes. akribeia) tačnost. šiljatost glave. tj. krajnji udovi tela. akrokarpičan (grč. med. gornji deo. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. pathos bolest) med. akridofag (grč. akros. gorčina. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. predavanje. akros.

naročito sudska radnja. raditi) pl. akrćcholos jarostan. nekretnine). timologija. activare) v. trg. axios vredan. activus delatan. osovinski. acte) delo. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktivitet. aktiv 2. aktivisati (nlat. pospešiti. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. očevidan.) med. u dejstvu. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. pojačavanje delatnosti. delovanje. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. activus) v. njegovim stalnim nastojanjem. radnja. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivirati. akros. radno stanje (suprotno: pasiv). one koje se tiču države. ahbp oca. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. 2. aktfs. Aktentasche) torba za spise. radan. acteur. aktiv-nost. moruzge. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina.. ili su mu čak od štete. dejstvo. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aksenija (grč. aksinomantija (grč. aksilarni (lat. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. axine sekira. pretres. aheša) negostoljubivost. javne radnje. axilla pazuho) pazušni. Kad su dve količine jednake trećoj. ubrzati. šake. radnje. 2. actum. učenje o vrednostima. cijanoza. dela. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. vredan. aktivan (lat. koji označava delatnost) 1. delanje. čin. suprotno: inaktivi. stopala. axioma ugled. aktis. aktinizam (grč. agere delati. aktivacija (lat. živ. axis osovina. poz. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. salo. hem. hartije od vrednosti. akros. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. pl. radi u nekoj oblasti (npr. osovina. acta publica) pl. okretan. zrak) fiz. aksungija (lat. activa) trg. lat. za razliku od pasiva. gram. očevidna istina. aktivator (lat. politički aktivist). rasprava. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. bez kostura. aktinos sunčani zrak. imanje (novac. v. ustalački.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. usta). ubrza-vati. bradva. onda su i meñu sobom jednake). pospešavati. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. up. negostoprimstvo. potraživanje (suprotno: pasiva). raditi) fil. . naročito u sudu. praktično. svaka svečana javna radnja. radinost. akta (lat. aksist (nem. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. activus delatan. akrocijanoza (grč. activare) staviti u dejstvo. imovina. koji dejstvuje. radni. od kojih sopstvenik ima koristi. aksiomatičan (grč. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. revnost. nedokažljiva istina. akseničan. koji se ne dokazuje. okretnost. koji radi. akta apostolorum (lat. aktivnost (lat. stavljanje u delovanje. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. tj. još u službi. aksiom (grč. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. akter (fr. aktinije (grč. aktivist(a) (lat. aktinidi (grč. aktfs. Achse osovina) „osovinaš". istinit. acta apostolorum) pl. v. os) osni.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. razjaren) jarost. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. nlat. uši. delatnost. aktentašna (nem. fil. activitas) živost. act. uvesti u aktivnu službu. actor vršilac. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. aktivizam (lat. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. spisi koji se tiču nečega. mast. državnim nad-leštvima itd. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. aktivitet (nlat. aksiom. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. akroholija (grč. svojstvo sunčanih. javni spis. acta od agere delati. 2. nadljubiča-stih. mekanog tela. actus. osovina. farm. tj. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. aksonometrija (grč. radan) 1. akt (lat. istina koja se ne može dokazati (npr. koji vredi. dela apostola. ne raditi po njoj ništa. axis oca. activi) pl. aksiomatika nauka o aksiomima. odstraniti je. activus. „osovine Berlin—Rim—Tokio". aktiva (lat. activus delatan) radan. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. morske životinje iz porodice anto-zoa. zrakova da izazovu hemijske promene. aktinos) hek. v. 1. akta publika (lat. razjarenost. eng. gram. manteia proricanje) proricanje po sekirama. akrofobija (grč. pristalica aktivizma. izvršilac) glumac. teorija vrednosti. aksijalni (lat. aksiologija (grč. aktivirati (nlat. marljivost. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. pregalački. logia nauka) fil. radni. fr. aktive (lat. aktivi (nlat. activa) trg. pogurnuti. actinaria) 3001.

aktis. aktinij(um) (grč. činjenički. ostvariva-ti. aculeiformis) žaokast. kažnjiv. metron mera) 1. aktinomikoza (grč. odista. aktinometrija (grč. 2. advokat. optužilac. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. accusatorius) prav. tužitelj. aktuar (lat. redni broj 89. spol-no sjedinjavanje. energeia delo. actualiser) v. akuzabilan (lat. poluvreme raspada 3. aktinoidi v. istinit. actus) radnja. aktualizo-vati. skopeo gledam) med.92 sek. supr. zrakast. fr. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktualitet (lat. actuel) v. actualis) v. optužljiv. Actinomyces) biol. aktis. aktinski (grč. koji hemijski dejstvuje.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. oni koji stanuju na obali. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. bodljikast. prenošljiva i na ljude. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak).. akuitet (nlat. dejstvo nekog leka na organizam. aktinometar (grč. aktualizovati (fr. accusativus) gram. akuleiforman (lat. ispitivanje. ostvariti. actuarius) sudski pisar. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktinomicete (lat. aktinoelektricitet (grč. aktualizirati (fr. zarazna bolest najpre opažena kod konja. redni broj 86. lečenje zracima. actu) u istini. svečan čin. optuženje. savremenost. koji je na dnevnom redu. actuel) sadašnji. aktinoterapija (grč. graphia opis) nauka o zracima. stvarnost. grapho pišem) fiz. mykes gljiva) ned. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. aktinična energija (grč. ispoljava se na organima za va-renje. hem. akuzatus (lat. actualisatio) privoñenje u delo. suprotno: akuzatus. actualis. koji hemijski razlaže. aktinografija (grč. aktinomorfan (grč. privesti ili privoditi u delo. aktus (lat. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktis. teorija aktualiteta psi*. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva.). akuzatorski (lat. . aktis. optuživanje. agere raditi. stvarno. gramma slovo) rendgenska slika. prozračavanje rendgenom. actor) prav. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. ostvarivanje. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. atomska masa 227. aktinos zrak) fiz. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktualitet. savremen. aktinon (grč. aktovka (lat. aktis. actrice) glumica. aktis) hen. accusatus) tuženik. današnjica. aktuelaost. aktuelan. čin. stvaran. aktis. dat. optužni. današnji. optuže-nik. današnja zanimljivost. tužilac. oštrina. goveda i svinja. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. accusatio) tuženje. delo. ascusa-bilis) tužljiv. akuzativ (lat. aktuelna energija živa sila. aktualizam (lat. accusare optužiti. sparivanje. primorci. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktis. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. actuatio) med. aktis. što). instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktis. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. atomska masa 219. aktis. akuzacija (lat. aktis gen. izdavalac punomoćja. akte strma obala) pl. akuzator (lat. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. acuitas) šiljatost. znak As. actualis) fil. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. accusator) tužilac. morphe oblik) bog. a ne nešto supstancijalno. zastupnik. aktinimetar (grč. dan. školska svečanost. aktis. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. naročito: oštrina tona. znak Ap. akuzator. aktor (lat. aktuelan (nlat. danost. aktfs. aktinidi. actualis) sadašnjost. rentgenogram. aktu (lat. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktinogram (grč. sadašnja važnost. med. aktrisa (fr. therapeia lečenje) med. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. radioaktivan element. aktualan (lat. naročito geologije i bio-logije. metron mera) fiz. aktinoskopija (grč. zrači H-zrake. nlat. aktualizacija (lat. aktinograf (grč. tuži-lački. aktis. ostvarenje. prouzrokovači aktino-mikoze (v. rad. metron metar) fiz. aktuelnost (fr. princip prirodne istorije. nevidljivi. svečanost. aktuacija (nlat. kinetička energija. jesu aktinski.

acupressura pritisak iglom) med. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. sticati. babičiti. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akcentus akutus (lat. accumulator gomilač. način lečenja nekih bolesti. jednog glasa. acceptare) primiti. akumulator (lat. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. prihvatljiv. akumetar (grč. grč. uredan. akustikos. koji ubrzava. punctura bod) med. reč kojom se izražava primanje menice. primalac jedne na sebe vučene menice. accelerare ubrzavati. acus igla. „sprejeta". poroditi. vez. akcen(a)t (lat. akceptilacija (lat. primljena menica. accentus naglasak. akoemetar. accepti latio) trg. slog ili neku reč. acupictura) vezenje. vezivati dva po dva. steći. nauka o akcentima. oštrougli. accuratus) brižljiv. primaljstvo. accentus gravis) gram. od dveju ugovoračkih strana. nlat. acutus accentus) gram. akut (lat. accepta) pl. pozori1pte. accentus naglasak) gram. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akcept. akceptirati (lat. nagomilavač. odobriti. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akcentologija (lat. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. grč. metron mera) v. akcelerometar (lat. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. akustika (grč. akustičan (grč. gram. akcept (lat. akut. paciscenata. akulturacija (eng. akuratan (lat. akuo čujem. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. oštri naglasak. accumulare) nagomil(av)-ati. naglasak (sloga ili reči). prihvatiti. kao u molra. spojiti. modernizacija (primitivne) kulture. dohoci. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. accentus) gram. prihvatljivost. acutus oštar. koji prisiljava na brzo rešenje. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. primljen od Kineza i Japanaca. gravis. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akcentovanje (lat. i fr. izvijeni naglasak (u grč. akupresura (lat. usvojljiv. stavljati ak-cente na reči. ubr-zavati. gramatici. ubrzavanje. accentuation) gram. akuplirati (fr. odobra-. jedna je promitent — ponu-ñač. acceptare) v. oštri akcent. poroditi se. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. slušam) fiz. prek. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akušer (fr. aparat za skupljanje električne energije. nauka o trudnoći. akcentus cirkumfleksus (lat. acculturation) l. accelerativus) ubrzavan. skupljač. prihvaćen) primanje menice. akupunktura (lat. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. ubrzavajući. akceptant (lat. trasat. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. accentus acutus) gram. naglašavanje. akceptirati. gramatici). stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). akceleracija (lat. nauka o zvuku. tačan. accumulatio nagomilava-nje) 1. acceptatio cambii) primanje menice. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. akcentuacija (fr. akceptabilan (nlat. cirkumfleks. 2. akcentovati (lat. accelerare) ubrzati. akušersko odeljenje med. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. acutus) oštar. porañati se. acceptabilis) primljiv. akuo čujem. priznati. accentus circumflexus). crkva). isticanje. spajati. a obično traje do 40 dana. accoucheuse) babica. akcentus gravis (lat. akutan (lat. akupiktura (nlat. akumulirati (lat. . akcepta (lat. up. akcentuacija. ret. akcelerirati (lat. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. spa-riti. acceptibilitas) pri-mljivost. prihodi. znak za obeležavanje naglaska. pri izgovoru. akceptibilitet (nlat. akcent. akušerstvo (fr. accoucher) pomoći ženi da rodi. sloga ili neke reči putem naglašavanja. akutangularan (lat. a druga akceptant— primalac). ispravan. akceptovati (lat. acceleratio) fiz. nagomilavač) fiz. akumulacija (lat. savestan. primalja. teški naglasak (u grč. staviti. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akušeza (fr. accoucher) babištvo. angularis ugaoni) kom. nagomilavanje (reči i izraza). 2. accoupler) sparivati. acceptare) primalac. novac. „prihvaćena". logia nauka) gram. poroñaju i babinjama. akceptacija (nlat. akceptor (lat. dvornice. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". v. valac. acceptus primljen. akuširati (fr. ubrzanje.

a 1a) kao. eng. trg. rumen. akcesit (lat. član nekog akcionarskog društva. ala breve takt (ital. sporedna. dejstvo. pomoćni. svečana povorka. odeljenje konjanika. opaziti. alabastar. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. accidentialis) nebitan. delanje) radni. alaj-barjak (tur. po zalasku sunca. alabastrum) št. a la carte) prema jelovniku. accise) trošarinac. al) otvoreno crven. accedere) pristup. delatnost. optuživati. izrada tablica. ono što još pripada glavnoj stvari. prila-zak. ono o čemu niko ne vodi računa. ak§am) l. usvajanje. akcizor (fr. acceptio) primanje. halayik) 1. jezičara. po. izbor jela po jelovniku. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. accidentalia) slučajnosti. akcizant (fr. 3. akcionirati (lat. desiti se) nebitna. fr. accedere pristupiti. koje nisu bitne. u vodi teško rastvorljiv. Aladinova lampa v. obrazaca. delanje. akcidencija (lat. poreznik. parada. razumeti. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. gomila. alal. akcipirati (lat. alajbegova slama ono što nema vlasnika. »sena opaka jezika. akcesija (lat. actionator) tužitelj. usvojene značenje neke reči. alaj (tur. akcesist(a) (lat. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. akcionar (fr. odn. action) radnja. accisia. alabandizam umetničko ošljarenje. trošarinu. accise) odrediti prirez. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. često se upotrebljava i el i ul. slučajne osobine neke stvari. alabastersko staklo mutno. poput (čega). akcidencijalan (nlat. akciza (fr. accidens. accessus. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko .akcepcija 27 privreñivanje. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. akcija (lat. veoma tvrda vrsta gipsa. akcionator (nlat. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. a la bon-er (fr. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). prihvatanje. trošarinu. robinja. alaj-beg (tur. akcidentalan (nlat. oporezovati. alabastros. Al-kuran itd. al-kali. napad groznice. sreća. naučiti. accidere dogañati se) prirez. pristup) početnik. osetiti. senzal. nlat. akcidens (lat. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. što je promenljive ili slučajno u njoj. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). alev. accidere) pl. uzgredan. priraštaj. mnoštvo. acctionnaire) trg. actio rad. trošarina. 2.. tur. a la (fr. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. gde je vladao rñav umetnički ukus). fini. accessorius) sporedan. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). lat. actio tužba) tužiti. akcesoran (nlat. preduzimlji-vost. accidere. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alay) vojska. shvatiti. ružičast. opažati. sporednosti. accipere) primiti. sporedan. akcizirati (fr. na probu. hartija od vrednosti i sl. lat. alajka (tur. akcioni (lat. osećati. nemoralna žena. alabaster (grč. raspusna. sporedan posao. akcidence (lat. a la bonne heure) u dobri čas. al (tur.(ar. accidentalis) v. al. slučaj. al-) arapski član. accessus pristupanje. alkohol. 2. sluškinja. vreme četvrte molitve muhamedanaca. slučajan. čuti. akces (lat. poluprovidno staklo. koji nema veze sa suštinom stvari. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. deonica. svetina. posrednik. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. naročita. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. akcidentalije (lat. akcioiiradi-jus avij. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. alay bayragi) glavna vojnička zastava. stupanje na vlast. tužilac. de-latni. a la kart (fr. accidere dogoditi se. med. koji se tiče dejstva. slučajna zarada. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). halal. pokvarena. accessio) pristupanje. deoničar. prvi mrak. (arap. akcidencijalan. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. Aladin. pripravnik u službi ili zvanju. actio. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. Aladnnova lampa. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. akšam (tur. po ugledu na nešto. zalazak sunca. op-tužiti. tip. pri-laz. druga nagrada. npr. accise) onaj koji plaća prirez. sporedna nagrada. udeo. accise.

sjajanje metala. alantoida (grč. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albanolog stručnjak za albanologiju. album (lat. riñan. grč. alarmirati (fr. crtežima i sl. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. belančevina. albumen belance) hem. poziv ili znak ka oružju. alla franca) na evropski način. po turski (za razliku od evropskog. albit (lat. alatus krilat) davanje krila. allantos kobasica. „brdska zemlja") staro. alatura (nlat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albumen. albedo (lat. alatracija (nlat. spomenar. ubrzanje. Alba Greka (lat. obespokojavajući. bela. alarmer) uzbuniti. albatio) beljenje. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. albuminimetar (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. strah. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. gramežljivac. alamanka (tur. koju treba ispuniti slikama u boji. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona.: alaturka. belančevina. Alemanne) gladnica. lalein brbljati) med. albacija (nlat. alat (arap. oprostiti se na rastanku. bez prethodnog gruntiranja. alla turca) na turski način. albolit (lat. albifikacija (nlat. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. uzbuna.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alaun (nem. al crven. ribar. albatross) zool. a oči crvenkaste. zabrinutost. ala prima (ital. halas. alacija (nlat. bela mrlja na rožnjači oka. albino. alativ (fr.: alafrZnka. Albion (kelt. pozdraviti se. grč. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albuminat (lat. albifikacija. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. začedna bešika. all'arme) voj. pravi bog. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. naročito ručni. oboljenje usled trovanja kobasicom. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. botulizam. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. halaliti (tur. beli feldspat. usled čega koža i kosa izgledaju bele. toksikon otrov) hem. donositi. alaman (nem. po evropski. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. vid. albus beo) med. a-. nemir. albatros (eng. eidos izgled. alah (arap. koračnice. albumen) hem. prćija. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. albinizam (lat. alarmant) uznemiravan. at konj) alatast konj. afferre doneti. alafranka (ital. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. metron mera) hem. allatratio) lajanje na. Alaun. alarmantan (fr. alatio. jer bi odbilo svu svetlost. alla marcia) iuz. supr. allas. albumen (lat. maraka itd. albus beo) med. alat) pribor. fig. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. lat. pokloniti. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. neobuzdan čovek. tur. sve što je potrebno za rad. riba i gmizavaca). allas. zastrašiti. allatura. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. začednica. albus beo. . u zbunjivati. albugo) med. album belo) belina. onaj koji boluje od albinizma. knjiga za skupljanje fotografija. oprostiti se. alantotoksikon (grč. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. alba (lat. po zapadnjački (za razliku od turskog. pozvati ka oružju. požurivanje. alat. tj. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. odmah. ital. pustahija. alarme. lat. oruñe. allantos kobasica) med. zapadnjačkog). afferre donositi) prav. albumin (lat. materija koja u sebi sadrži belančevine. 2. a-ilah) bbg. alaturka (ital. književnosti i kulture. islamskog). albus beo. oblik) zool. praviti uzbunu. alla prima) slik. miraz. nasledio odsustvo bojene materije. alata (lat. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. naročito bakra. najednom slikati. alumen) stipsa. alarmist (fr. supr. albugo (lat. obespokojiti. nazvane po pronalazaču. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886).000 listova). posrebravanje metala. alantijazis (grč. albertotipija tip. orijentalskog. na kome će se ostvariti neka radnja. od helal) l. albumen) hem. lat. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albino (um. poštanskih karata sa slikama. napad na nekog grdnjama. uznemirujući. nespokojstvo. alat (tur. allatus donesen) pl. belančevinasta materija. ala marna (ital. uznemiriti. do zemlje duga. alarm (fr. koji uznemiruje.. albus beo) min. allas. danas samo pesničko ime Velike Britanije. alas (mañ. knjiga sa belim listovima. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. alaliti. miraz. albification) v. alantoidna tečnost zool. spomen-knjiga. albacija. svetao.

algaritam (arap. logia) bog. alea kocka.. nastao usled bola. alea kocka) muz. algologija (lat. ležišta za zube u vilicama. albumoze (lat. konačno sam se odlučio na neko delo. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. albuminosus) koji sadrži belančevinu. algos bol. albumen. algoritam (arap. uputstva. bol. ćelijski.. alveolaran (nlat. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. belančevit. alva (tur. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. kocka je bačena. albus beo) fiziol. alegat (lat. kockarnica. algetičan (grč. rythmcs) v. alcohol. dakle. npr. algebra (arap. alvearium) košnica.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. kockar. mesta navedena iz drugih dela. algofon (grč. kukuruznog brašna i dr. helvahk) napojnica. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. albuminozan (nlat. ureo mokrim) med. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. plamene boje. aleatorij(um) (lat. rythmos) v. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. na-vod. najčešće algi.'. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. al-gebr) kat. grč mišića praćen bolom. 2. stolica. albus beo) ned. algeo osećam bol) bolan. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. bolešljiv. god. aleatiko (ital. helva) v. tj. anat. udžbenik algebre. grč. algospazmus (grč. phonos ubistvo) med. 2. veština računanja. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alvus (lat. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. igrač na sreću. alvus) anat. algaritam. algos bol. aldum (tur. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. požuda za bolom. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. male duplje. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. alea kocka. alvaluk (tur. allegata) pl. aldumaš (tur. med.. izmet. algama (grč. bol živaca. jasno crvene svetlosti. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). (boza). grč. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. neuralgija. bescvetnice. idi. nauka o algama. graphfa) tip. grč. „volovsko oko". bolesti bubrega i dr. ćelijast. ale! (fr. grč. nagrada. algeo osećam bol) med. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. Aldebaran (arap. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. „sastavljanje razdvojenih delova". znalac algebre. slastičar. algija (grč. spasmos grč) med. algoritam. alvadžija (tur. alev (pere. allegatum) navedeno mesto. aleator) igrač kockom. zvezda prve veličine. mat.) crven. halva. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. lagneia obljuba) med.) astr. pče-lanik. al-veolarni živci vilični živci. algrafija (grč. račun simbolima po odreñenim zakonima. algae) bot. voštane ćelije u pčelinjem saću. algos bol. grč. alea jacta est) posl. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. algorizam (arap. trbuh. aleator (lat. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. aleatorni (lat. aldim) zlato. algema) med. izlučivanje belančevine mokraćom. pozivanje na neki zakon. trnka. alegata (lat. aldehid (nlat. albuminoidi (lat. okreni. okrecima. alkohol lišen jednog dela vodonika. kriptogamne vodene biljke. koji odgovara litogra-fiji. algolagnija (grč. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. alge (lat. izvoñenje. u sazvežñu „Bika". sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa.. aleatorika (lat. algoritam. napred! alea jakta est (lat. kao znak šećerne bolesti. albuminurija (lat. alea kocka) slučajan. alvearij(um) (lat. otuda i naziv. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. aleatorium) igračnica. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. alveoli) l. rythmos odnos) 1. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. napojnica. allez) hajdete. uživanje u bolu. alga. alveole (lat.

koji je osnovao 331. koji potiče iz Aleksandrije. . alegro maestozo (ital. izazivanje draži. alegro di molto. alexo pomažem. ne mnogo brzo. alegrisimo (ital. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alegro vivače (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro kon fuoko (ital. allelon meñusobni. aleksija (grč. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alegorija (grč. alegro kon spirito. aleksandrinac poet. manje veselo. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alegro non tango (ital. alelopatija (grč. suva učenost radi učenosti. alektryon petao. naročito protivotrov. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. allegrissimo) muz. tvrñenje. alegro di molto (ital. aleksipiretikon (grč. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. allelophthorfa) fil. veselo. a ne direktno. strasno i brzo. allegro ma pop troppo) muz. alegro kon brio. Septua-ginta. alegrisimo. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. umereno brzo. alegrisimo. allegro moderato) muz. aleksiterijum. lexis govor) psih. allegro maestoso) muz. klasičan stih Francuza. iz HP veka. primamljivanje. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alektriomahija (grč. sa žarom. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. umereno alegreto. alegreto (ital. bez ikakve veze sa stvarnim životom. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. živo i brzo. pat-hos doživljaj. allegro con spirito) muz. u ponoći kao u po dana" (nar. alegro kon brio.alegacija ZO alegacija (lat. šetalište izmeñu dva reda drveća. pesma u slavu boga. izražavati misli zavijeno. sredstvo protiv groznice. pored ostalih mnogih značenja. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). zavijen. alegorizirati (grč. čist rad (u bakrorezu). što življe. vrsta dragog kamena. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. slikovit. alexo branim. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. protivotrov. alegretino (ital. pharmakon lek) med. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova.e. up. alegro asai.) min. hallal. manje brzo nego u alegro. alam znak. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. odmereno hitro. alegro kon spirito (ital. aleksin (grč. alektryon petao. vrlo veselo. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. alegorisati. v. aleksit (grč. allegoria) poet. v. delovanje. u slikama. allegretto) muz. u arapskom. pozivanje na spis. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. alegro asai (ital. allee) drvored. alexo branim) med. allegro con moto) muz. aleja (fr. živahno. allegramente) v. alektacija (lat. aleksifarmacija (grč. aleksandrit (grč. uzaja-mni. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allegorikos) iskazan slikom. sa dostojanstvom. dvanaesterac. vatreno. ne odviše brzo. pre n. allegro assai) muz. slikovito. lek protiv trovanja. aleloftorija (grč. allegatio) navoñenje. pesma). alegoričan (grč. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. alegramente (ital. slikovito objašnjenje pojma ili misli. vrlo veselo. allegro di molto) muz. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegro vivace) muz. kao npr. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. manje živo. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegro ma non tropo (ital. brzo. allegro pop tanto) muz. alem (arap. alejkum selam (tur. aleksifarmakon (grč. slikovit govor. allegro con brio) muz. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). allectatio) mamljenje. alegramente. štitim) hem. alexo branim. allegoreo drukčije izražavam. aliluja.) nauka o protivotro-vima. protivotrovni. aleksandrijski gramati-čari. alegorist(a) (grč. allelon naizmeničan. allegro) muz. rug vatra) med. delo ili pisca. vrlo »sivo. alegorisati (grč. i dr. phtefro unittavam. alektriomantija (grč. aleksiteričan (grč. »sivo. a-. allegro furioso) muz. alegro kon fuoko. allegrettino) muz. hitro. v. alegro kon brio (ital. allegro con fuoco) muz. brzo. alegro kon mogo (ital. aleluja (hebr. alegro. u prirodi i životinjskom svetu. uzan prolaz. navoñenje činjenica. uzburkano. drukčije prikazujem) v. v. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. alegro (ital. umereno veselo. alegro furiozo (ital. alegro moderato (ital. u HUP veku.

alfa. v. dodatak. bez. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alimenta) pl. tj. primesa. alijaža. aligirati (lat. ponudu. opri-jateljiti. smesta. zalog. aleopat (grč. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. metanje) med. allos. slivati. allentato) muz. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. a limine (lat. v. alienus tuñ. pathos) ned. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). prema tvrñenju neke druge osobe. hhilat) odelo. alloios drukčiji. usporavajući. alimentare) ishranjiva-ti. u biljnim ćelijama. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". alergeni (grč. npr. alethes istinit. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aleopatija (grč. Alemani (nem. allentando) muz. alijenizam (lat. Z. lat. allemande) muz. aletofil (grč. filalet. alimentar (lat. v. fr. alizarin (šp. a. aliment(a) (1. up. belančevina koja se nalazi u pšenici. aligacija. god. svečana. alijevacija (lat. iste vrednosti kao i indigova modra boja. npr. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. Pruske i Austrije 1815. levantinske broć. 2. logia) nauka (ili: učenje) o istini. savez. aliquantum) mat. pathos bolest) lged. dok je ranije dobivana iz korena broća. ergon) med. alienatio mentis). alliage) v. koji pati od alergije. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. snabdeva™ hranom. a limine. na drugom mestu. oroñavanje. poludeti. aleuromantija (grč. legura. aligator (ital. alimfija (grč. zemlja u kojoj žive Alemani). 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alentando. u odreñeno vreme tobože bila. philos prijatelj) prijatelj istine. ludilo. alibi (lat. aleluja. svezati brakom. odstupanje od prirodnog stanja. alergičan (grč. allos. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alloios. aleuron pšenično brašno) bog. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alopat. belle alliance). ergon) med. obično: aliirati se. odlučno (npr. npr. alizari) hen. nedostatak limfnih žlezda. alergija (grč. alizari. koji se sadrži u većem broju. alligatore. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. .ne. aleurometar (grč. trovanje hranom. aleuron pšenično brašno. alligare) sliti. prijateljstvo. popuštajući. alikvaitan (lat. alija (arap. alikvota (lat. alibi) prav. slitina. vanbračne dece. alikvotan (lat. odbiti neki predlog. aleuron pšenično brašno) bog.alemanda 31 alimfija smesa. alentando (ital. alentato (ital. drugde. razmena. ua. alijenist(a) (fr. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. premamiti (mušterije). onaj koji voli istinu. sklopiti savez. alienare) prav. alef (hebr. aliquoties) mat. alijansa (fr. aliluja. fig. slična zrncu. otu-ñivati. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. otuñiti. sme-šati. savet i sl. alieniste) lekar za duševne bolesti. alijaža (fr. primesak. bračna veza. aleuron brašno. 4. udružiti. zadržavajući. izdržavati. alias) inače. aleuron (grč. aleiteza (grč. alizari) bog. alienatio) otuñivanje. šp. alimentarna intoksikacija med. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alemanda (fr. otu-ñenje. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alikante (šp. Sveta alijansa (fr. odvratiti. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alienisme) med. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. alijenirati (lat. alen-tato. umerenog tempa (nemačkog porekla). izdržavanje. thesis položaj. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. allos drugi. allos drugi. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alopatija. alimentirati (nlat. prodaja. gde je ta ista osoba. alimentarius) prav. američki krokodil. aliirati (fr. kajman. alizari (šp. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. ergon delo) ned. drukčije. alimentacija (lat.). drugim putem. koren broća. 6 su alikvote broja 12. legirati. supr. lyrnpha voda) med. v. aligacija (lat. alijas (lat. med. alliance) spajanje. sem toga. okruglasta i kristalizovana organska tvar. s praga) odmah. alkkvotan. aleuronat (grč. allier) vezati savezom. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. aletiologija (grč. alet (arap. duhovno ra-strojstvo (lat. duševno rastrojstvo. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. el lagarto) zool. alimentatio hranjenje) ishrana. udruživanje. aletheia istina.

alkalescencija (nlat. savršeno prečišćen prah. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja.) pl. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. al ingroso (ital. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. atropin. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. grč. grč. halka) v. linea red) nov red. alkali (arap. halka. ala krilo. alkovn (arap. alir(a) (fr. alka (tur. ložnica.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. vodokri-lac. alitura (lat. pre naše ere. alkalescirati (nlat.. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. alkazar (arap. cezijum i francijum.) hem. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alkalni metali hem. postrojiti. up. alkoholizirati (arap. halkah) hen.) hem. halkah. od kojih su prve tri i poslednja jambi. metron mera) hem. grč. efdos) hem. aligner. lat. Al-qur' ap) v. odeljak koji počinje novim.). pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. al corso) trg. šp. neki prah. aliskaf (lat. alkaloidi (arap. Alkalos) poet. hem. nešto uvučenim redom. ishrana. doterati pod konac. železa i dr. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. . alkalizacija (nlat. alkoholi (arap. npr.. al-qohhlu) l. an gro. svrstati. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. vodonika i kiseonika. alitura) hranje-nje. kroz staklena vrata i prozore. alkohol (arap. trag divljači. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alkatifa (arap. hem. po sadašnjoj vrednosti novca. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alefpho mažem.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. jedan deveterac i jedan deseterac.: „Ona poji po putu putnike". trljam) veština masiranje. način kretanja. aliteratio) poet. morfin. alinjirati (fr. Alkuran (arap. alineja (lat. Alkoran (arap. teobromin i dr. od kore kina-. alkalimetar (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). pijanica. nikotin. alcalescere) hen. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. alkoholat (arap. otrovni i gorka ukusa. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova.. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. hemijski najreak-tivniji. nauka o lečenju trljanjem. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum.) dvorac. halkalf. god. halkali. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. način hoda i držanja nekog čoveka. potaša.. alkejski stih (grč. ad littera slovo) praviti aliteraciju. koji je živeo 600. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. sa osnovom od vune i svile. alkoholizacija (arap. ponašanje. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. strihnin.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. grč. al korzo (ital. grč. razlažu vodu. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. rakije i dr. alkoholometrija (arap. natrijum. alkalimetrija (arap. npr. grč. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). najbolji. ali ingrosso) trg..) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. aliptika (grč. rubidijum. urediti. naročito rakije. Koran. prečista™ do stepena najveće finoće. organska hemijska jedinjena ugljenika. iz Mitilene na Lezbosu. alkejska strofa strofa od četiri stiha.) hem. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. metron mera) he». iste slogove. opojno piće. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. amoni-jaka. allure) hod. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. palata.) pl. na veliko. skaphos laña) vozilo s krilima. 2. novi paragraf. ko-kain. halkah) hem. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. Al-qur' ap) v. udubljenje u sobi sa posteljom. po kursu. aliterirati (lat. od kojih su neki veoma lekoviti. alcalisare) hen. alifatična jedinjenja hem. hidrokrilac. alcalescentia) hem. alkoholičar (arap. alkalizirati (lat. Korav. npr. al-qubeh. dvor. pomešati sa alkoholom. pš. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alcalisatio) hem. stih od pet stopa. nego tek iz drugih odeljenja. osloboditi od vode. nauka o ispitivanju sode ili potaše. alkalije (arap. ka-lijum. osloboñenje špirituse od vode. alere hraniti. alkoholatura (arap. poravnati po koncu. fig. kofein. a od. potaša. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu.drveta. novi pasus. aliteracija (nlat. alkoholizam (arap. alkoholometar (arap. vladanje.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. prečišćavanje alkohola. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. piva. od kojih dva jedanaester-ca. alkalij (arap. hidroksidi alkalnih metala.

) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. alogičan (grč. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. pristalica alopatije. alopecija. almoraham (arap. allonge) trg. aloplastika (grč. arap. . istočnjačke. alogen. trg. alotigen (grč. asamas. al marko (ital. alotriologija (grč. v. allos. allos drugi. aleopat.: homeopatija). metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. prijatelj. pravljenje omašaka u govoru. allos drugi. alodij(um) (stnem. alotrije (grč. kose) ned. kratka beseda. zbornik koji izlazi godišnje. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. alogfa) nerazumnost. na nekom stolu). a na koji se stavljaju indosa-menti. alopekija. alopat (grč. alotriofagija (grč. produžetak. npr. elmas. alopekia opadanje dlaka. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. alokacija (nlat. ili stavke docnije unesene u račun. apeg. laleo brbljam. almas) dijamant. allos drugi. magna constructio veliki sklop. odobravanje nekog računa. nazvanog. almukantarat (arap. almarada (tl. godišnjak. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. tuña zanimanja. ap-dros čovek. alodoksija (grč. allotrios. allos. megale syntaxis.(grč. alopecija ned. v. allotrios tuñ) pl. pathos) ned. alopekija (grč. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. al. almanah (arap. alograf (grč. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. almaz (grč. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. tj. allocatio) dodavanje. almada. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. melos ud) zool. thesis postavljanje) lšlv. alogandromelin (grč. produžak. pathos bolest) med. phagein jesti) ned. besmislica. alotriodontija (grč. odtis zub) nameštanje tuñih. aloteza (grč. alodijalan (nlat. ura! alonž (fr. megfste. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. vepggačkih zuba. naziv za univerzitet i veliku školu. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". allos drugi. nered. aloe) hen. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. logos um. glupost. ono koje nije dobiveno u leno. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alma mater mati koja hrani) „časna majka". kratak govor. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. nelogičan. up. horizontom. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. allćtrios. plassein uobli-čiti. aloe) vot. alma mater (lat. grč. alomorfizam (grč. verovatno. lekar koji leči pomoću alopatije. alolalija (grč. allothi na drugom mestu. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. krug na nebu para-lelan sa vidikom. drukčiji. alokucija. alotropija. up.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. nerazuman. naročito afrička. aloin (grč. tur. almarada) bodež sa tri reza. allos drugi. tuñinac. alon (fr. prelaženje jednog glasa u drugi. alo. lat. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. alogos protivan svrsi. allodialis) slobodan od plaćanja danka. almadet (arap. pogrešan govor. up. a-. allos drugi. alomorfija (grč. al marco) trg. allos. aleopatija. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. aloniman (grč. al-manakh) kalendar. alogotrofija (grč. alloqui) osloniti. nepri-stojnost. alokvirati (lat. nego koje je potpuna sopstvenost. alodijalna dobra (stnem. dodatak.) astr. po grofu Almavivi. oslovlja-vati. grč. alogen (grč. zadužiti ih. alopatija (grč. sporedne (ili: tuñe) stvari. bolest opadanja kose. allotrios. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. ćelavljenje. heterodoksija. allos. transplantacija. nasleñeno dobro. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. gen-pab rañam) koji je postao drugde. ćelavost. napred!. nastavak (npr. genos rod) stranac. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. allons) hajdmo!. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. alokvijum. alotigen. allos. morphe oblik) hen. alokvij(um) (lat. alopateki metod lečenja. list koji se prila-že uz menicu. allos drugi. al-. različit. prema čistoj težini zlata i srebra. alokucija (lat. od koga se spravljaju lekovi. grapho pišem) tuñ rukopis. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. uobličavati) med. al-6t) slobodno dobro. govorim) ned. Almagest (arap. alloquium) v. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. allocutio) oslovljavanje. alogija (grč. tuñ potpis. nesmišlje-nost.

alpinum (lat. npr. al pjačimento (ital. al rigore di tempo) muz.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. alohorija (grč. alte-rativa. alpini) voj. koji se preliva. allos. oštećenje. planinar. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. alter ego (lat. koji je sličan čovečjem liku. al segno) nuz. pogorp!anje. alotropija (grč. gnev. uplašiti. alpinizam (lat. altera pare (lat. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. kako se hoće. čarobnica. ital. v. ra-spra. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. allos drugi.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. alterancije (nlat. al piacimento) muz. osobina ljudi. balkon. od- . hen. alohton (grč. kordiljerska tkanina od alpakine vune. al punto) u tačku. protivnička strana. isggust. alohroičav (grč. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. mali. 3. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. alta otava (lat. altana) apx. protivna. preina-čenje. vodom. planinarstvo. trophe hrana) bkol. zool. zastupnik. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. pogoršati. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. 2. raspravljanje. istomišljenik. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. smena. nem. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. gatalica. alpinistika (lat. alter ego drugi ja) 1. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. potpuno saglasno. altar (lat. alternativan (nlat. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. užasavanje. izmeniti na gore. alpinus) koji pripada Alpima. Alpes. al pjačere (ital. uzbuditi. alohroizam (grč. italijanske i francuske trupe. al. al pjačere. al seko (ital. odmenjivanje. altera pars drugi deo) druga strana. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alpijski lovci. log. ital. koji ima oblik Alpa. alternativus) naizmeni-čan. apunto. alterativa) pl. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. uzbuñivanje. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. raspro-stirem se) bkol. viši srednji glas. diskusija. altercatio) prepirka. Alpes. al punto (ital. promeniti. alta aga visok žrtvenik) v. penjač na Alpe. galvanski posrebrena elitna. pokvariti. pevač koji peva alt. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. životinjama. ned. alta ottava) muz. alternativa (lat. naročito kod novca. savršeno tačno.: „Galilej je otkrio zakone padanja". alterare) menjati. allos. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. koji postepeno poboljšavaju sokove. alpinizam. alternatio) smenjivanje. Alpes) v. alotrofija (grč. npr. al rigore di tempo (ital. alternativni sudovi su 1. mezosopran. alterirati (nlat. ulster. oltar. novo srebro. alternativa) izbor izmeñu dvoga. izmena. autotrofija. alterantia) pl. alterkacija (lat. preobraćanje. tropos način) heh. alpacca) l. po volji. alrauna (stnem. rasrditi. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. supstancije. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. lat. altan(a) (lat. grč. beli slez. u istočnoj i južnoj Evropi. koji ima jednaku vrednost. od 1872. jednak. lekovi koji izazivaju promenu. altus. althaia. izomerija. odmena. alternacija (lat. allohroos) koji menja boje. zamenik. alruna. npr. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. naročito: penjanje na Alpe. svaña. alteracija (nlat. smenjenost. med. althaea) vot. v.pari (ital. alto) muz. alt (lat altus visok. orao gledam. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. iste vrednosti ili sadržine. alporama (lat. choreo idem. lednja-ke. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. kvariti. 2. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. iz koga su. drugi glas. allaka (per. allos. promena. up. uzbuñenje. alteratio) menjanje na gore. zbuniti. alterativa (nlat. alteja (grč. 2. planinski sport. alpini (ital. po tome nazvan koren mandragore. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. alster v. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. al pari) trg. alpinist(a) proučavalac Alpa. svojstvo tvari. strogo u taktu. prema dopadanju. muz. alomorfija. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alpijska rasa. tropos) he*. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. allos drugi. po starom verovanju. nego im je potrebna organ-ska hrana. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. opredeljivanje za jednu od dve odluke. postali ti patuljci--proroci. alternator) fiz. supr. alternator (nlat. pogled na glečere. vrsta peruanske late. al piacere) muz. alpijski (lat.

docnije. aluminium) min. alumen stipsa) hem. al-qimia) v. allusio. 2. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. altum silentium) duboka tišina. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. alludere smerati) nišanjenje. up. alhidada (arap. spisak izrañen alfabetskim redom. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. težiti za višim stvarima. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. procesu alfaraspada. alumneum) v. više stvari. alumneum. 3. tobožnja veština pravljenje zlata. aluminat (lat. altin) l. a. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. da nešto prepisuju. alterni-rajuća groznica povratna groznica. menjenost. kamate koje su se popele do visine glavnice. med. nesebičnost. ped. beta) gram. zanatu i dr. fr. altiora. čovekoljubac. veštini. ciljanje na koga ili što. alternirati (lat. d . aluminat. stip-sat. altimetar (lat. tj. up. Alhambra (arap. ljubav prema bližnjima. osim ćirilskih i glagoljskih. alphiton ječmena pre-krupa. alfa (grč. altist(a) (ital. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. al-hadat) re. altus visok. aluvio (lat. početnik u čemu (u nekoj nauci. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alfitomantija (grč. aludirati (lat. pod alfa. . duboko ćutanje. mesto prave stvari. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. ići od altiora (alciora) ići napred. u odreñenom redu. beta b) 1. al fresco po svežem) slik. altus.alternirati 35 alciora alumen (lat. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. altus visok. . grč. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. početak i kraj nečega. aluvijalan (nlat. dukat. alunirati (lat. alhimija (arap. altes (fr. lat. alciora. dvostruko. naziv po pronalazaču. sve i sva. stipsa. metron me-rilo. prevoj (kvali-tativni. deo nonijusa. više nauke. ako u jednom razredu ima više grupa. naplavljeno) geol.98. alting (dan. grč. element atomske mase 26. sprava za merenje visina. za merenje uglova. bocka-ti. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. pored vaspitavanja. alhemija (arap. alhimist(a) (arap. odmenjivati se. altesse) visočanstvo. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. pansion. alumen) min. alumin. ZO delova cinka i 10 delova nikla. alludere) smerati. aluvionog prava. aluminijum) (lat. alto) «uz. c. alluvio naplavljenje) prav. mera) visinomer. i hrane. altrui drugi. Al-hamrah) „crvena kuća". odgo-jiti) zavod u kome se učenici. tj. svetlost (titula). alteri huic ovom drugom) fil. samoglasnički. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. 2. ječmeno brašno. alluvium naplava. . gram. aluvij(um) (lat. alfabet (prva dva grčka slova alpha. druge imaju tzv. aluminozan (lat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. turski zlatni novac.. altiora) pl. tj. naročito kod Arabljana. alterum tantum) još jednom toliko. altimetrija (lat. alumneum (nlat. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. redni broj 13. hemičaru Al-fenu. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alfa i omega (a. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. način osećanja.). alhemija. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. tiho zanimanje. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. zlato. altiora) v. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. termin potiče od O. tegljiv i kovan. b. alciora (lat. sleteti na Mesec. alumin (lat. fig. početnik u čitanju i pisanju. altiora (lat. altostratusi (lat. ciljati na koga ili što. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). aluzivan. altokumulusi (lat. npr. nišaniti. aluminosus) stipsast. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. ići naviše. alluvialis) nanosni. alfabetar (grč. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. al fresko (ital. pr.v. suglasnički). najgornji. pokretni lenjir. mavarske kraljevska palata u Granadi. alternare) smenjivati se. 2. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. pevač koji peva alt. aluzija (lat. latinska ili koja druga slova. alfa-zraci v. visost. trg. početak. ruski bakreni novac. aluminijum. altum silencijum (lat. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. Konta. aluminari vaspitavati. v. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. govorka figura u kojoj se. onda dok se jednoj predaje. alhimija. znak A1. crtaju i sl. alterum tantum (lat. kolebati se.) islandski parlamenat. fig. altruizam (od ital. kumulus. kvantitativni. viša znanja. stratus. tvrñi od cinka a mekši od bakra. altin (tur. pa i celoga čovečanstva. 1. tuizam. altus. alpha a.

predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. popravka. nagomilavati. amalgam (arap. predmet koji se daje na čuvanje. amballage) pakovanje. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. hrabro su branile svoju državu. amarant (grč. a-mauros mračan. amazon. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. ambasada (fr. spajanje metala sa živom. srebrom i dr. amara (lat. aldžamija (arap. hamartija. tesno otopiti (u jedno). (ital. amartija (grč. . potraživanje. amatrisa (fr. amazon (grč. bakrom. spojiti sa živom. ambassade. emmanchement) slik.36 ambasad a alčak (tur. diletant. natrijumom. taman) bolestan u očima. amazezis (grč. talisman. stanište ambasadora. Amharaca. amarin (nlat. čuvanje. ljupko. amasser) gomilati. „one koje nemaju dojki". hamajlija. Amadis (fr. amasirati (fr. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. ambactus sluga. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. tur. a manko (ital. pakovarina. amatrix) ljubiteljka. amabile) kuz. amarulentus) gorak. amans-amens (lat. hamal) nosač tereta. amazonsko odelo sp. masaomai žvaćem) med. malagma olakšavne sredstvo. prepredenjak. sargija. amartia) grepšost. v. amandine) bademov sapun. a-. bile su veoma ratoborne. junakinja. junak iz romana. amalgamatio) hen. npr. Amazon) mit. lat. hamail. amari&a (etiop. grč. umilno. poverenje. prijateljica umetnosti. ambalaža (fr. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amara) pl. lopov. amanet (tur. združiti. amalgamisati (arap. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. poboljšavati. okrilje. amorevole. fig. neobrazovanost. slepilo. lat.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. amalin (arap. gorki lekovi. spoj. nagrada za pakovanje. npr. pribor za pakovanje. amatija (grč. amabilmente amabile. a. dug. stapanje. sa kalijumom. fig. svetinja. gorka materija. malassein smekšati) hem. ambažura (fr. amorozo. sa vladavi-nom majke i žene. crna mrena u očima. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. emmagasinage) smeštanje u magazin. amarella. Amazon) sp. amabilmente. Amadis de Gaule) lit. a manco) trg. fig. bez. malassein) v. nečistota. amarinum) hem. lat. gubitak. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amans-amens) koji je zaljubl>en. hammam. armagan grč. amender) poboljšati. pun gorčine. zlatom. legura žive sa drugim metalima. a ne profesionalno. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. strah od vožnje. amaksofobija (grč. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amathia) neznanje. popraviti. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. armagan. amandman (fr. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amaurozis (grč. v. amarus gorak) bog.ne. amatrice. sliti živu sa drugim metalima (v. amalgamirati. fig. amaterka. amaurotičan (grč. slepoća. nežno. amarulentan (lat. ostaviti na čuvanje. amanšman (fr. naukom. zamračavanje vida. veštinom itd. smela jahačica. amalgam). iz ljubavi. tur. traženje preduj-ma. amateur. nakupiti. žensko odelo za jahanje. hammal. upakivanje. hamayli) amulet. muškobanja. amaurosis zamračenje) med. nemogućnost žvakanja hrane. amarantos neuvenljiv) bog. pobolj-šanje. ratobor-na žena. amam (arap. amagazinaža (fr. amagazinirati (fr. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amandirati (fr. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. farž. krasuljak. lat.. manjak. alcak niskog rasta) nikakav čovek. ataha kola. grč. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amarela (ital. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. malassein smekšati) hem. amalgamirati (arap. embouchure) muz. ostava. mazos dojka. kletvenik) poslanstvo. prilagoñavanje delova celini. amazonsko odelo. amazonke (grč. amater (fr. emanet) preporuka. junak žena. Po priči. budala je. amandin (fr. umetnošću. phobos) med. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amabile (ital. tj. amalgamacija (nlat. slep. amajlija (tur. emmagasiner) smeštati u magazin. bezbednost. slitina. krivica tragičnih junaka. zavet. ljubitelj. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. amabilmente) muz. varalica. nagomi-lati. gorka sredstva. predujam.

ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ops. fig. embouchement) utok. dvosmislica. železnička pošta. ambo oboje. abortiva. amblotika (grč. nego dolaze na lečenje po potrebi. svirali itd. ambideksteritet (nlat. amber. amebv (grč. embrasser) zagrliti. amblozis (grč. slab. ambiologija (lat. ambi. emblem. sskr.(lat. Ambulanz) v. pisak na rogu. opkoljava-ti) sredina. voj. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. pokriven hodnik oko crkve. izvrsno jelo. ambulans) trg. fig. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. amblem (grč. ambulare hodati. ambonoklast (grč. ameblirati (fr. eldos izgled) presovan ćilibar. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ići za čim. molitve. znamenje. ambliopija (grč. ambiciozan (lat. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. grč. amblys. ambidexter) dešnjak u obe ruke. naročito nedozvoljenim načinom. ambiguitas) dvosmislenost. potamniti. okolina. ambo (lat. ambidekster (nlat. pokretna ili poljska bolnica.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambrosis) bogovski. ambicija (lat. valere vredeti) pst. božanski. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambrinirati (fr. amblosko pobaciti) pl. ambyssos) bezdan. od pet. propovedi i pomeni. ambloma pobačaj) med. amburere ogoreti. slabost čula pipanja. dulac. up. težiti za čim. koji pripada bogovima. ambilokvija (lat. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambo oba. ambulanta. dovesti izmeñu dve vatre. muz. ambulantni (lat. 6p6s vid. ambušman (fr. kružna putovanja. sredstva za izazivanje pobačaja. čaršije. usta topovske ili puščane cevi. emblema. molilac. licemerstvo. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. med. ambo oboje. obgr-liti. celivati. v. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. 'anbar. amrel. pobačaj. oko) med. ambitus) obilaženje. voj. opekotine. ambrel(a) v. jelo koje okrepljuje. ambis (grč. slavoljublje. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. logia) dvosmislen izraz. dvosmislica. . traženje čega. ambon katedra. nego dolazi lekaru na lečenje. ambivalentan (lat. ambusta (lat. embleme) znak. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambroid (arap. amvon (grč. ambrozijski (grč. amb. ambulantia) med. ambrozija (grč. obeležje. bolesnička stanica. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. otvor klanca ili tesnaca. ambulancija (ital. ambra (arap. ponor. ambulant (lat. opaliti) pl. amblys tup. ambitio) častoljublje. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. amblozis. licemer. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. slavoljubiv. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulanta pošta putujuća. nem. jelo koje daje besmrtnost. provalija. propast. embrunir) slik. ići) putujući. divan. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambulanta (lat. ambulare hodati. oba. kuću namestiti potrebnim stvarima. nek-tar. ambirati (lat. amoibe promena) zool. obadvo-jica. ambrosfa) kit. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. pokretni. neosetllvost. ambulatoria) ned. fr. amblosis pobačaj) med. težnja za nečim. na sve četiri strane. slabovidost. pobacivanje. ambusta. ambitiosus) častoljubiv. ambara mirisna smola. fig. amble) jax.. ambivalencija (lat. med. na soleji. dvostruka privlačnost. simbol. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambiskada (fr. prevući tamnom bojom. ambigvitet (lat. ambitus (lat. fig. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). putem podmićivanja i sl. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ambulanza. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambloma. abortus. u istom redu jedne tombolske karte. ambulans. nestalan. predikaonica. društvo u kome neko živi i radi. grč. ambijenat (lat. hrana višnjih bogova. ambijent (lat. oboje. embuscade) zaseda. ambl (fr. ušće (reke). ambulatorija (lat. amblijafija (grč. ravan hod konja. arće pipanje) med. ambrasirati (fr. ambire) tražiti službu. natprirodan. opticaj. tur. sskr. obilaziti nekoga i moliti za mesto. busija. ambrotipi pl. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. 'anbar. ambire obilaziti. ambloma (grč. stremljenje čemu. poljubiti. ambulanca.

amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amin (hebr. amida) hen. amelioracija (nlat. amen. završiti. ametist (grč. amenija (grč. amimetičan (grč. kajsija. fr. a. skrobno brašno. amizantan (fr. amizeta (fr. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amusant) zabavan. npr. amenija. lekovi koji sadrže u sebi skrob. tuha sluz) ned. a-. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. vrsta platna. amigdalin (grč. pripada grupi trans-urana. a-. zanimljiv. farn. jednostavna. ametabolan (grč. god. poboljšavati. ametabolija (grč. v. imanja. amentia) med.ne. ameliorer) poboljšati. amylacea) pl. nesrazmernost. amidin (nlat. amerikanizmi pl. 2. grč. amivi hem. amida) hen. ametropija (grč. amiloza (grč. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amiksija (grč. amencija aktiva (nlat. amen) v. koji je bez reda i načela. amicabilis compositio) prav. vepggački napravljen 1946. manfa) ned. a-. men mesec) ned. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). staračka slaboumnost. a-. amerikav (fr. skriveno ludilo. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amentia occulta) med. uveseljavati. amilacea (nlat. men. americaniser) poame-ričiti. znak At. potajno. aminokiseline hen. popravljanje. naglo ludilo. nesrazmeran. amencija parcialis (nlat. amikalan (lat. amicabili modo) na prijateljski način. voj. ametričan (grč. amin. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amygdale badem) med. glikozid u gorkom bedemu. metabole) biol. nejednak. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amenorea (grč. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amenorea. prouzrokovan amebama. poboljšavanje. americaine) otvorena kola na četiri točka. a-mfmetos) nepodražljiv. amikabili mode (lat. zanimati. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. ludilo. amimija (grč. . ošljar. amylum. razonodan. a-. ili mnogogubo toga. amid (nlat. planu. amerikanizirati (fr. v. popraviti (zemljište). preobražaj) koji se ne menja. štirak. vrsta košnice američkog tipa. amencija senilis (nlat. amentia senilis) med. ametrija (grč.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. koji nije podložan metamorfozi. igračka. men. a-. amenomanija (grč. nepromenljiv. 1. a-. naročito slezine. amicalis) prijateljski. skrob. oko) med. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. ametista (grč. opšta duševne slabost. amentia activa) med. amiloidna degeneracija. zapaljenje krajnika. amylon) hen. razonoñavati. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. zemljišta. amikabilis kompozicio (lat. 3. prijatan. med. ametaboličan (grč. amiloidva degeneracija med. ametabolni insekti zool. nejednakost. vrsta vinove loze. amizirati (fr. doterivanje. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amentia partialis) ned. delimično ludilo. ned. ops vid. amelioratio) pobolj-šanje. nepromenljiv. hemijski elemenat. amen (hebr. a-metron. metabole promena. prijateljska nagodba. amilum (lat. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. trešanja. amigdalitis (grč. razonoda. a-metrfa) neravnomernost. amylon skrob) hen. amygdalon badem) bademova gorčina. prijateljski sporazum. ameliorirati (lat. vrsta lubenice. amentes cit. organsko jedinjenje SvN10O5. a-. redni broj 95. amebni (grč. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amerikanka agr. bez. mana oka u prelamanju svetlosti. amencija (lat. otrovan. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. nenaučan. drugarski. curim) med. jezgru šljiva. amencija simpleks (lat. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. mfmesis podražavanje) med. americij(um) hem. nepravilnost. amicus prijatelj. amusette) zabavica. rheo tečem. amentia simplex) med. a-metrfa) neravnomeran. bubrega i creva. amuser) zabavljati. nepravilan. metabole ) biol. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. poameričavati. amencija okulta (nlat. otuda: reći amin privesti kraju. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. melior bolji. vrsta lakog poljskog topa. na lep način. bresaka. amoibe promena) koji potiče od amebe. ameboidno kretanje zool. ametodist (grč. jetre. atomska masa 243. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. a-methystos) pl.

amortizirati (nlat. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. amidža (tur. amirante (tl. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. grč. amenesteo zaboraviti) pomilovati. ljubav je jača od svega. . amnestija (grč. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). staviti kapelu. amortizovati (nlat. naročito državnih zajmo-va. potpraši-vati (pušku). 3. amnion (grč. v. složenih jedinjenja. amortizman. amoroso) l. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amnos jagnje) med. morphe oblik) bezobličan. Amon. amorevole (ital. v. amitoza (grč. zapaljenje vodenja-če. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amica. amortizer. odbranjujem. emisija (lat. supr. bezobličan. amortizacija (nlat. amoniti (hebr. amortizman (fr. gubljenje. amnionova voda. amnestika (grč. nastavak -ites. otplaći-vati. Ammon) kit. kod koga postoji amitoza. amoreti (ital. zaljubljeni. bezbojan gas. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. a-. muz. amoralan (lat. amorfija (grč. amor cer) metnuti mamac. amoralizam (lat. moriš) fil. amnestia zaboravljanje) prav. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amnicola) stanovnik pokraj reke. amorce) mamac. a-. amorfan (grč. vodenjača. predati zaboravu krivicu. glavno božanstvo starih Egipćana. amorevole) muz. nlat. grč. amor vincit omnija (lat. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. vraćati neki dug postepeno. ammoniakon amonijak. 2. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. Amor (lat. a-. nekristalisan. dugotrajan ili stalan. 4.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. haima krv) med. 2. oprostiti kaznu. koje odbacuje dotadanji moral). ljubavnik. ukras na vrhu grañevine. fig. mos. trophe ishrana) med. a-. nakaznost. amytto param. amortirati (fr. trovanje krvi amonijakom. bog ljubavi. lekovi koji služe za predohranu. slikanje debelim slojem boja. nlat. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amore (fr. starac. vab (za divljač). ljubav. kratkotrajan. mamiti. empatement) slik. v. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. amissio) gubitak. amortizacija. moriš običaj) koji je bez morala. lat. up. amnikolist(a) (lat. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. grañ. fig. amonium) hem. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amoriti (lat. bezmora-lan. deda. min. morphe) bezobličnost. amonijak (grč. mys mišić. amca) stric. bezobličnost. Atog) mit. amortisare) v. 3. jedinjenje azota i vodonika. amortisare) 1. nekristalnost. amabile. poprašljač. atupb branim. koju odvaja od začetka tzv. 2. potprašiti. Amon. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortizirati. amortissement) l. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). kristalnost. razdirem) biol. 2. amortir) v. amnezija (grč. kristalan. Amon (hebr. amorfizam (grč. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amnestirati (grč. a-mos. amitotičan (grč. jedinjenje azota i vodonika. simbol stvaralačke snage i rañanja. zaštitna sredstva. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amoriti. salammoniacus) hem. ampatman (fr. amiotrofija (grč. min. amnitis (grč. amniona. amoniemija (grč. a-morphos) bezobličnost. kap-sla za paljenje mina. koja je dobila ime po eg. cornu Ammonis Amonov rog) geol. nakaznost. ammoniakćn. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amor ljubav) v. supr. amok (mal. razdirem) biol. barut za poprašivanje.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. vabiti. amorsirati (fr. amortisatio) l. amynteria) pl. amorozo (ital. amytto param. koji ne zna za moral. mnesis sećanje) med. kao sastavni deo nišadora i dr. postepeno. ljubav sve pobeñuje. amortizator (lat. amortirati. amor vincit omnia) posl. Amon. amonij(um) (lat. bogu Amon-u). zupčasta ivica zida. amoreti. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. med. vrh. a-. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. nakazan. amortisare) tehn. amortizirati. oblast u Libiji. amabile. amnos) med. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amoretti) št.

najveća razlika u vazdušnom pritisku. uvećati. amplificare) proširiti. a svet je samo treperenje. amrel. mrežnjača oka. neobrazovanost. shvatanje po kome samo bog postoji. amfi (grč. razviti. odsecanje ranjenih. mundus svet) fil. igra toga duha. ombrello) računi štit od kiše i sunca. ulje. emporter) voj. razmetanje. ampullae) pl. empirance) trg. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amplitudo obimna veličina. obuhvatan. . koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. zapaljenje mrežnjače oka. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. grč. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. lat. fiz. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. kišobran. otcepiti. neobrazovan. amplijacija (lat. amfibijski (grč. amphiblestron mreža) ned. nazvana po slavnom franc. bios život) aaij. na jednoj skali. proširiva™. ampelurgija (grč. amphibios. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. fig. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amploaje (fr. obično na vratu. nepesnički. opširno izlagati. avion snabdeven i točkovima i čamcima. logfa) nauka o amfibijama. amplificatio) proširi-vanje. koji uveličava. amplificativus) proširivan. up. tj. amfibija (grč. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amputirati (lat. employe) službenik. amusia) koji ne uživa ljubav muza. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. amfibioliti (grč. amplektivan (vlat. ambrel. logos) zool. nadute. planuti. Ampere. oko. nameštenih. najvišeg stepena. proširivano. za razliku od superlativa. amportiranje (fr. staklo električne sijalice. unaokolo. okolo. amputare odsedati) med. meteor. otimanje. prostranost. ampermetar (fr. amplectivus) koji obuhvata. ambrela. ampliare proširiti) širenje. amuzija (grč. bokasta bočica za mast. ri-srditi se. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. razgranja-vanje. amplifikovati (lat. amusfa) nenaklonost muza. prav. amplifikacija (lat. ampule (lat. uveličati. fig. bog je apsolutni duh. amphibios. amfibiolog (grč. amureta (fr. koji proširuje. amputatio odsecanje) med. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. pomoćnik. izložiti. oteti. zauzeti. amulet (lat. amundizam (grč. proširenje. razgranato. emporter) voj. amplificare) v. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. ampliativus. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amphibios. carevina. potpuno odvajanje. teh. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. šira obrada. amuletum) amajlija. prolazna ljubav. jedinica za merenje jačine električne struje. vodozemci. amphi. dvojak. ampelos čokot. uveličavanje. odvojiti. amputacija (lat. ampelurnfa) vinogradar-stvo. pojačavanje. amfibije (grč. ampulla bočica) ispupčena. Hthos kamen) pl. na oba načina. razmrskanih. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. razgranavati. osvajanje. belilo. suncobran. amuzičan (grč. amfiblestroditis (grč. niži činovnik. anportirati se. ampli-ficirati. odseći. amrela (ital. nasilno odvojiti. bombaste reči. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. vinograd. iscrpio govorničko izlaganje. zauzimanje. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amper fiz. fig. amplijativ (lat. ljubav bez strasti. razvijanje. širina) geogr. inat. amourette) mala. ret. metron mera) fiz. kalfa. amplifikativan (nlat. amportirati (fr. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amfibiologija (grč. amfibije. amplitude (lat. šteta na brodu. sa svih strana. matematičaru i fizičaru A. amphibios) vodozemski. ampule (lat. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amfiblestroida (grč. zool. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. ampirans (fr. amphiblestreides mre-žast) anat. empire) carstvo. razvijati. a-. amphi) predl. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. u složenicama: s obe strane. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). ampir (fr. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe.. ampliare povećati.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. a svet ne postoji. osvojiti. amplificirati (lat. prevrtljiv. žustriti se. razrada. uveličavajući. npr. način izražavanja nadugačko i naširoko. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl.

amphi. amphi. amfipneuma (grč. amphi. uz. otvor (ili: usta) materine. amfismila (grč. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). oxys oštar) zool. amfigonija. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. anaglypta) pl. amfimacer (grč. amphfbolos) dvosmislen. amphi-gignomai) zool. spajanje rasplodnih ćelija. diploos dvostruk. polureljef-ni umetnički radovi. amfimiksis (grč.. anabaptist(a) (grč. koji raste. amfigeneza. amfibolija (grč. amfioks (grč. amfimacer. amfimakros. amphideum) ned. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. skia senka) pl. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. do. uspon) biol. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. na. koje su. amphi. v.) šesti mesec u turskom kalendaru. amfibrah (grč. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. oko. vrsta minerala iz reda složenih silikata. sumnjiv. fig. dvosmislica. amfimakros (grč. ispred samoglasnika. amphfbolos dvosmislen. amfigonija (grč. anabole uzlazak. meignymi mešam) biol. groznica koja hvata svakog dana. anabaptizam (grč. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). anaglypha) v. amphimakros) poet. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. spolno množenje. anaglifi. amfiteatar (grč. amphi. anabafno uzlazim) koji se penje. amfora (grč. uzvišeno mesto prema pozornici. gledaoci. amphi. odgovara našem ne-. meter mati) pl. kroz. amfoterodiplopija (grč. veoma važna za nauku. daje reči odrično značenje. istovremeno i neptunskek pluton-ske. nemačkom il. duž. anabioza (grč. disanje) med. besmisleno brbljanje. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. srca ni pravog mozga. pater otac) pl. ap) u grčkim složenicama. ali svakim okom drukčije. dakle. ana baptistički. amfitropičan (grč. sinovi dveju matera a jednog oca. anagnozma (grč. pneuma dah.. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. astma. po. amphoteros) hem. amfidiplopija (grč. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amphitomos) dvorez. velika nekoliko santimetara. amphi. apa. amfipatori (grč. dvostruko gledanje. anaglipti (grč. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. i lužni i kiseo. teško disanje. diploos. amfo-terne tvorevina kol. amfiguričan. prepirka. amphibrachys) poet. naročito za anatomsku upotrebu. zbrka reči i pojmova. anagnosma) štivo. slika i sl. kretikus. protivrečnost. anabatičan (grč. amfiteatralan (grč.(grč. amfideum (nlat. sipnja. stalna groznica. apa) predl. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. ana-basis penjanje. amfilogičan (grč. med. najprostiji kičmenjak. amfisciji (grč. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. razvijanje i jačanje bolesti. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. geogr. amfitomičan (grč. anaglifi (grč. amphi. smetenjak.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. bog. an. amphi. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. anabolizam (grč. trućalo. amphoteros.) poet. amphi. amfigeneza (grč. v. amphi. koji napreduje. dvostruko gledanje na oba oka. amfigurist(a) (grč. amfibol (grč. genesis rañanje) zool. karpos plod) bog.itd. bog. amphilogia) spor. sumnjiv) min. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfilogija (grč. anaba-tična groznica med. amphibolfa) dvosmislenost. razvoju i obnavljanju tkiva. amphi. ana (grč. baljezgalo. penjanje. amfigurija (grč. amšir (tur. amfiboličan (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. sa dva reza (nož). anaglipti. ribolika morska životinja. deca dvaju očeva a jedne majke. anagliptika (grč. amfimetori (grč. amfoteran (grč. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. anabaza (grč. amphflogos) sporan. um. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. uzlaženje) iz nižih predela u viši. ops) med. latinskom in-. amphi-theatron) polukružna pozornica. a U Drugo prema jugu. dvojak. ops oko) med. pr. amfikarpičan (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphi.

obično pored crkava i manastira. čišćenje grudi od sluzi. inat. propis leka. anakreontika (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. za vreme službe. analgesia) med. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. pri duvanju jakog vetra. dijadema. ponavljanje reči. anakoluthos) nepravilan. anakalipterija (grč. anakteza (grč. neosetljivo«1. anaktesis) med. čitali pojedine glave iz Sv. analni otvor zadnji otvor creva. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. ana-kathafro očistim) med. ap-. anaerobe. anaklastika (grč. anakefaleoza (grč. anagnostici (grč. anakolut. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. akuo čujem) med. zool. anakolutičan (grč. v. avaklaza (grč. recept. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anagogija). kata odozgo dole. v. okrepljenje. diopgrika. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. zool. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. ned. poluležeći položaj bolesnika. anakovda zool. naglašavanje. ana-kathafro) pl. bezbolnost. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. ap-. bai'no idem. anakliza (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. ana-klfno nasloniti se) med. anagoga (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. bacanje krvi. anakojnoza (grč. anagogija (grč. anakolema (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi.) koji se odnosi na anu s. naslanjanje leñima. sporazumevanje. anakolutija (grč. ozdravljenje. bfos život) pl. piše obratno. anakriza (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. med. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anagrafa (grč. anadiploza (grč. ana-klasis prelamanje) ont. zvuk). avagram (grč. pevali ljupke. ana-kampto) ont. prelamanje svetlosnih zrakova. anakufizma (grč. npr. najveća zmija tropske Amerike. apa. anakrusis) četr. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. ili usled izostavljanja reči. analan (lat. apa. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anakamptika (grč. anakatabat (grč. udaranje glasom na slog. v. anakuphisma dizanje. dolazim) meteor. a ne za prikazivanje. aeg vazduh. anakoluthia nedostatak u vezi. po ugledu na Anakreonta. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. anakrisis) ispitivanje. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. analgetik (grč. anakoluthon) gram. bfos život) pl. iskašljavanje. udva-janje napada grozničnih bolesti. anagraf (grč. varenje. nauka o dobijanju svetlosti. rob je anagram od bor. kašljanje krvlju. algos bol) med. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakatarzis (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. med. alegorično značenje. an-ago) uzdizanje. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. ana-grapho napišem) sprava koja. prethodna istraga. ana-gnostes) pl. ana-kampto) o d bojni. oduševljenje. anaka-tartična sredstva. udvostručiti) udvajanje. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. bez veze. čmarni. aeg. analgezija (grč. anaerobe (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. nemanje veze) gram. rekapitulacija. ana-grapho) med. analgija. ana-kollao nalepiti) med. anakolutija. nauka o odbijanju zvuka. anakuza (grč. ana-kampto savijam. ret. alegorično tumačenje Biblije (up. anakreontičari pl. anaerobionti (grč. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. katkada i frivolne pesmice. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anadema (grč. mir od Rim. . kratko ponavljanje nečega. anakamptičan (grč. skrećem) sklonište za sirotinju. ahust. mast za zarašćivanje rana. apa. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. katoptrika. ana-gnostes) pl. anakolut (grč. pisma. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. ana-dipldo udvojiti. anagvosti (grč. avadoza (grč. anaklastos prelomljen) ot. anakruza (grč. radi ponovnog otiska i umnožavanja. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. koji odbija (svetlost. anakampterija (grč. anakatartika (grč. probava. ana-dosis) fiziol. srazmerna podela sokova i hrane celom telu.

analitičar. beta) onaj koji ne zna azbuku. analogon racionis (nlat. annales) l. zaključak po analogiji log. 2. zakržljavanje. koji ne zna ni čitati ni pisati. tj. rasta-vljati. odgovarajući. obrascem. pl. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente.) nepismenost. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. ana-lyo) rastaviti. analeptika (grč. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. analogia juriš) sličnost pravna. sa njime je identično vezan. tipu ili obrascu. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. sinteza. analogičan (grč. Nikolova prizma). ozdravljenje. nožem — sintetički oblik i nem. tj. tj. suda u njegove delove. analogisti (grč. oblicima sastavljenim od više reči (npr. podaci koje bole- analgija (grč. srodan. razglabanje. sintetičan. koji se bavi razglabanjem. što je u skladu sa razumom. analogon sličan. analitički jezici IKKð. analogizam (grč. saglasnost sa pravnim načelima. ra-zložiti. ana-lyo) v. razlagati. kvalitativna analiza hek. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. anamneza (grč. analitičar (grč. ap-. analistika (fr. sredstva za jačanje i okrepljenje. analou rapgčlanjavam. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. morfološki itd. nepogrešan. okrepan. koji se osniva na analizi. koji odgovara nekom zakonu. analogan (grč. sravniti. ap-. srpskohrv. analekta) pl. analgezija. podoban. analogos) sličan. reč jednog jezika koja. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. hranim. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. nepogrešnost. v. annales. sličan. etimološki. analize (grč. prestanak rastenja i razvijanja. annus godina) pl. apa-Gub) 2. avali (lat. supr. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analytikos) filozof. ned. analogija jurio (nlat. nepismen. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. ispitati.). analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. istovr-snost. okrepljujući. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. aldafno potpomažem. ned. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. rapgčlaniti. koji razgla-ba. ocenjivanje. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. pisac godišnjaka. pravilu. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). nauka o popravljanju zdravlja. sudovima i zaključcima. godišnjaci. ocena.) ned. koji raščlanjava. odgovarajući. anamartezija (grč. razlaganje celine na njene delove. analitičkim oblicima. avalist(a) (grč. uspostavljam) ned. polari-zator. ana-logizomai) uporedi-ti. analitički (grč. analfabetizam (grč. mit dem Messer — analitički oblik). anamartetičan (grč. odgovarajući) lingv. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. odabrana štiva. mat. analytike) teorija analize. raš- . analdija (grč. letopisima. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. tela itd. analogizirati (grč. avalhtika (grč. podoban. analitičan (grč. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. uporeñivati. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. koji se odnosi na analitiku. jačanje. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). an-amartesfa) bezgrešnost. analizirati (grč. ana-lambano) l. analogon (grč. hemi-čar i dr. avalekta (grč. analizirati. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analepsis. analistique) rad na analima. med. razglaban. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. supr. npr. ap-. analysator) fiz.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. raščlanjavati. v. anamnesis sećanje) fil.. odgovara reči drugog jezika. oporavljanje. an-amartetos) bezgrešan. neznalica. odreñivanje sastojaka nekog tela. jačam) med. slično (ili: odgovarajuće) stanje. alpha. analist(a) (lat. analog (grč. saglasan. sravnjivati. analytikos) raščlanjavan. analizator (lat. analist(a). analeptikos) osvežavan. osvežavajući. koji je postao putem analize. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analeptičan (grč. algos bol. tipom. letopisac. ispitivati potanko. analogfa) sličnost. istovrsan. kvanti-tativna analiza hek. up. analambano podižem. semantički. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analfabet (grč. sva su tela rasprostrta. analogija (grč. analisati (grč. analogismos) fil. analepsija (grč. prikaz. analysis) raščlanjavanje. letopisi.

med. uzimanje hrane po propisu. preinačenje) preobražaj. anamnestična sredstva med. anartrija (grč. an-anthes) bog. anarhizam (grč. haotičan. anaptyksis razvitak. veština sećanja i pamćenja. anapetija (grč. ostrag. organizovane političke borbe. plašljivost. preobražavanje. anarhički (grč. arche vlast) bezvlaće. anaptoza (grč. neorganizovan. ap-. anaprozelit (grč. ana-pler66 ispunim) pl. apa. anandričan (grč. apa. arthron) 2. anarroia) med. npr. reda. penjanje sokova. ana-neosis) podmlañivanje. razvoj) lingv. ned. an-archos bez poglavara. osnivači su Prudon. anarchia) bezvlašće. up. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. bog. anamorfotičan. koji nema prašnič-kih niti. apa. plašljiv. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anarhista) (grč. bezvlašće. ananke nužnost. nesre-ñen. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). progresivne i bulbarne paralize). anamnesis sećanje) fil. prećutkivanje završne rečenice. ananas (nlat. anantapodoton (grč. anapetes raširen. koji pripada sećanju. iskašljavanje. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. naročito krvi. potpun nered. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. ap-. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. anarea (grč. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. an-andria) nemuškost. anapnoična sredstva. anapleroza (grč. unazad. duboko disanje. disharmonija. rastenje mesa. ana-ptyo ispljujem) med. arche) koji se odnosi na anarhiju. anankofagija (grč. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. bog. nedisciplinovan. po dijeti. anaplastična sredstva med. izbacivanje sluzi. 1. anapest (grč.: Ako li ne učiniš. bez ikakvih obzira. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. uobličim) med. povećane disartrija. anartros (grč. ispljuvanje. anamorfičan. odmor. fig. en arriere) nazad. anarhički anavlerotika (grč. pogruženost. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. i rukovo-deće uloge proleterske partije. . proširenost krvnih sudova. anamorfotičan v. anaplastika (grč. anartrija (grč. grla. ana-plasso preobrazim. lekovi za jačanje pamćenja. koji ne cveta. u odsustvu. anamorfoza (grč. ana-morphosis preobražaj.). dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. ap-. naopak. nakazan. anarhija (grč. nemuževnost. — videćeš šta će ti biti. anapneuzija (grč. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. ždrela. iza leña. anaptiza (grč. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. plastična hirurgija. anandrija (grč. apa-rpeb) pl. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. usana. anamnestika (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. charmom'a) kuz. zbog čega se zove i anti-daktilos. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. an arijer (fr. anarmonija (grč. obrnut daktil. izopačena oblika. v. Bakunjin i Stirner. ananassa sativa) vot. arthron) bezudnik. an-apto obesim) utučenost. anaplerosis) dopunjavanje. natrag. lica kao posledica moždane kaplje. phagein jesti) med. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. nepriznavanje autoriteta. plastična hirurgija. anarhičan. morphe oblik) izokrenut. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anarhičan. anaplerotičan (grč. anarhičan. marksizmu neprijateljska. odušak. arthron ud) med. fiz. ananeozija (grč.anamnestika 44 anarhičan. jačanje pamćenja. koji dopunjuje. anapneusis) med. apa. ap. an-andros) koji je bez muškosti. kukavičluk. samovolja. iske-žen. prema gornjim delovima tela. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anamnestičan (grč. anapnoika (grč. bez cveta. anarhističan. aiantičan (grč. nameštanje slomljenih kostiju. anaptiksis (grč. otvoren) ned. anarhistički v. ana-plasso preobrazim) med. med. zamenjuje. koji je ponovo zadobijen za nešto. sredstva koja pomažu disanje. discipline. anaplazis (grč. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. pamćenju. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anamorfičan (grč. nedostatak (ili: nemanje) udova.

izvrtanje reči. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. . anarchla bezvlašće. uglavničenje interesa. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). 2. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anathema esto). anatropa (grč. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu.isključenje iz crkve. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anaspazis (grč. koji podmlañuje. ana-temno rasecam) para-ti. apa. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. tip. . ana-tribo trljam. stigma) opt. uskrsnuće. razuñivati. anastigmat (grč. biljka iz porodice štitara. isključiti iz crkve. raščlanjavati. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anatripsologija (grč. anatomizirati (grč. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. oporavljenje (rekonvalescencija). čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. preklinjanje. anatripsis (grč. proučavati u tančine. ana-trope preokret. a-. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. jako povraćanje. kao začin za hleb i opojna pića. lečenje trljanjem. anastomoza (grč. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. stoma) med. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. mesto „neki drugi čovek". spojiti. anatomirati (grč. anastaltičan (grč. radi mirisa. prevrtanje želuca. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anastigmatičan (grč. anatomija (grč. oštrovid. anatomirati. kletva. anaspazmija. 1. anathematizo) prokleti. lat. tokizo dajem pod kamatu. prevrtanje. nlat. anisum) bog. tj. sredstva za zaustavljanje krvi. anatriptika (grč. životinja i biljaka. stigma tačka) ont. osušen plod ana-sona. trepanacija. up. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. koji obnavlja. ušća. dimljenje. ozdravljenje. ned. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. prenop!enje. anatocistički. apa. ana-tribo) med. apa. anatole istok) istočni. istočnjački. med. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anastaza (grč." ana-temno rasecam) v. med. obrt) ret. ustajanje iz bolesničke postelje. telegrafska. apa. anasarka (grč. arche. seismos trus. trljanje udova. ana-stello) koji zaustavlja krv. anarhoindividualizam (grč. prenosan. naplaćivanje interesa na interes. anatemisati v. koji daje punu oštrinu slike. ana-tribo trljam) med. zelenašim) prav. anatriptična sredstva. a-. ana-triptica pl. v. anarhoidan (grč. otvaranje bušenjem. apa. anason (nlat.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. ujediniti. anatomizirati. anatolijski (grč. rastavlja-ti na sastavne delove. fig. češanje kože. anatresis) med. stezanje želuca. trljanjem. anisum) rakija u koju je pomešan. apa. ana-stello suzbijam) pl. anaspazis. archos. koji je bez poremećaja u oštrini vida. podrigivanje. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. do sitnica. anastrofa (grč. ana-thymfasis) isparavanje. anfstemi. stćma usta) sastaviti otvore. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anathema) prokletstvo. „drugi neki čovek". anatimijaza (grč. pr. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anastaltika (grč. anatrepsis (grč. bakroreza. anasonlija (nlat. stoma) pl. npr. anaspazmija (grč. zemljotres) geol. anastrophe) ret. koji zasušuje ranu. okretanje. sredstva za trljanje. fig. med. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. naročito rakiju (anasonlija). med. anastomizirati (grč. med. med. ana-trepho) med. npr. anatocizam (grč. prenosim. u Makedoniji. neka je proklet! anatematizirati (grč. apa. anarhosindikalizam (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anatom (grč. anaseizam (grč. anatreza (grč. kožna vodena bolest. baciti prokletstvo na koga ili što. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. grč želuca. ana-spao) med. anatematizirati. menjanje mesta rečima. umnožavanje. anatema esto (lat. anastatičan (grč. sarx meso) ned. ana-spao izvlačiti) med. anatema (grč. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856).

angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. anafoneza (grč. zalaganje. angiom (grč. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. grapho pišem) fiziol. anahoretski. angažman (fr. vrsta ženskog ogrtača. anaphora) poet. zapleten u borbu. stesniti) med. angeion. kuz. angeion sud. apa. natraške. angeion. pustiti se. založiti se. spasmos grč) med. angarijapija (nlat. a l'envers) naopako. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. karp6s plod) bot. — Kosu reže pa vinograd veže (up. ucelo. angažovan (fr. arće pipanje) ned. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. anvelopa (fr. neko plaćanje itd. oboljenje živaca krvnih sudova. pektoralna angina. angiopatija (grč. anafilaksija (grč.: Kulu gradi crni Arapine. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. . angeion. krvni sud) med. otpravnik poslova. pathos bol) med. obavezati obećanjem. koji je uzet u službu. navesti. ektasis pastezanje) med. za ratne svrhe. dogañaja. en bloc) naveliko. obaveza. angeion. obaveznost. za ples. enversins) trg. neuron živac) med. npr. anahoret(a) (grč. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. akgiostenoza (grč. angitis. isposnik. onaj koji nije sposoban da oplodi. angaria) kuluk. angiokarp (grč. jedan registar na orguljama. zalagati se (za kota ili što). npr. zaštićavanje) ned. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. angeion. sukob. angeion. jaki bolovi u oblasti srca. grub vuneni serž. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angina pectoris) med. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. za ples. pojavljivanje znakova na nebu. praćeni smrtnim strahom. inversus) naličje. angiosarkom (grč. ćutu-re. topovi u Kosovskoj bici. pustinjak. omot. brod i dr. obećati. angiografija (grč. najmiti. uzano spoljno utvrñenje. elektroforeza. kulučenje. angioteničan (grč. zauzimati se.. angeion) med. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angeion. angeion sud. angažirati (fr. skloniti koga našto. pr. angeion. antiektazija (grč. datuma. nagovoriti. engagement) obvezivanje. anversen (fr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. angejologija. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. mag. med. grč krvnih sudova. logia nauka) fiziol. engager) obavezati. voj. voj. ap-. engager) obavezan. anahronizam (grč. „iznošenje spreda". brodova i dr. angažirati se zauzeti se. anafrodit (grč. otvoreno. odsekom. epifora). angiospasmus (grč. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. . instrumeng sličan gitari. antologija (grč. angiografija. upustiti se u nepggo. naročito krajnika. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. angiospermije (grč. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. blanko žiro. uzeti u kuluk. envers. angioneuroza (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. najmljivanje.anafija 46 angioteničan anafija (grč. anaphonesis) med. voj. a l'anver (fr. stezanje grudi. jedno na drugo. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angažovati v. an blok (fr. sudar. nesavremenost. npr. anvsr (fr. anvoaje (fr. anaforeza v. po-buditi. an blan (fr. astr. koji se obećao. angina pektoris (lat. angeion sud. uplesti se u borbu. proširenje krvnih sudova. na naličje. davanje u zalog. anafrodizija (grč. opasan rak krvnih sudova. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. sarx meso) med. uzan) med. angina (lat. angažovati. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. kola. obvezati na besplatan rad za državu. phylaxis čuvanje. anñeoski koren. stupanje u službu. anahronističan. neispunjene. služba. usamljenik. ned. — Kulu gradi od dvadest tavana. angarija (lat. redovna dužnost. opis krvnih sudova. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. skrivenosemenjače. ap-. zapaljenje krvnih sudova.. npr. angeion. angere suziti. angiitis (grč. čarka. an-aphroditos) med. pl. ap-. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. nisko utvrñeno. zastarelost. zaostalost. gušobolje. uzeti u službu. zapaljenje vrata. lat. angelika (grč. pogoditi. v. pr. pogodba. Cezar na automobilu itd. stenos tesan. pogañati. enveloppe) zavoj.angelos anñeo) bot. vremenska poremećenost. poremećaj u čulu pipanja. anafora (grč. sperma seme) bot. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angaria) uzeti u kuluk. angarirati (lat. poslanik drugog reda. boj. en blanc) trg. angažirati. Kosu reže ostarela majka. envoye) izaslanik. engleski muz. ono što je u protivnosti sa hronologijom. anafrodizijaka (grč.

angostura-kora. uglavnom (ispričati nešto). čestitost. drangulije. androidan (grč. andristi (grč. podrobno. naveliko. do sitnica. jezika itd. Anglia. angusta) muz. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). nevolja. andosman (fr. naročito prvog čoveka. gone rañanje) stvaranje čoveka. zlo. angosciosamente) muz. angloman (nlat. andaluzit min. andro-gynos) dvospolnik. angiitis. anglomavija (nlat. anglikanac pripadnik anglikan-ske. angularan (lat. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. anglist (lat. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. androgonija. androkefaloid (grč. andare ići. en groš) trg. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. androliti (grč. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. okamenjene ljudske kosti. angulus. vrag. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . gamos brak) biol. episkopalna crkva. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. angularis) uglast. andrak (pere. uškopljenik. apeg. endosser) trg. andarini (ital. grč. Anglia. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. pokretan čovečji lik. angitis (grč. andreceum (grč. kulture. operacija krvnih sudova. kut. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. apeg. eidos) sličan čoveku. geol. na kvantum.(grč. pečalno. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. v. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. andosirati (fr. stanište) bog. oikion kuća. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. muž. andros čovek. andante) muz. tj. sečenje. apeg. andragatija (grč. temno režim) med. lithos kamen) pl. android (grč. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. nlat. androginija (grč. ugao. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. deo jedne fuge. an detaj (fr. anguistara. angeion. apeg. anglaiser) potkusiti konju rep. osobenost engleskog jezika. opširno. ćoškast. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. endossement) trg. angoscioso) ran. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). andros. oploñenje muškoga gameta ženskim. grč. andamento (ital. phćbos strah. angošjozamente (ital. andantino (ital. anglikan. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. jedan registar na orguljama. namalo (supr. apeg. do tančina. angliciser) poengleziti. nazvane po gradu Angostura. kao u hodu. angošjozo (ital. Anglia. skup svih prašnike u cvetu. apeg. potpis menice na poleñini. prenos menice. gyne žena) dvospol-nost. apeg. andana (ital. anglofil (nlat. angustacija (lat. protestanske crkve. naviše. angošjozo. brižno. ženskonja. angustura-kora. slabić. iscrpio. angulus) ugao. umereno. Anglia.angiotomija angiotomija (grč. fil. napravljen u čovečjem obliku. grč. andezit min. avgusta (lat. šonja. vrlina. adrogenija. anglofob (lat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. v. andante (ital. andrek tuga. en ñetail) potanko. eidos lik) veštački napravljen. ancrogenija (grč. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. angster (ital. nesreća. nesreća. grč. apeg. kao imenica: komad u laganom tempu. angostura-kora v. genos roñenje) v. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. muz. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. rasploñavanje ljudskog roda. lagano. anglizirati (fr. androgamija (grč. Anglia. jad) ñavo. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. gde je pronañen). poengležavati. malo laganije. andamento) hod. rogljast. andramolje (grč. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andantino) muz. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. andros) pl. apeg. andarini) pl. andana) niz brodova povezanih u luci. bolno. hrabrost. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. apeg. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. trg. logi'a nauka) med. onaj koji mrzi Engleze. prnje. angulus (lat. angeion) med. anglicizirati (fr. androgonija (grč. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. anglicizam (nlat. anglofobija (lat. apeg. an gro). koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. hermafroditizam. dvospolac. kephale glava) min. an gro (fr. andragathia) muževnost. apeg. andro. hermafrodit. engleza (fr. androgin (grč. grč. andrologija (grč. dronjci.

anemos. polubožansko biće. još nije objavljen. tj. andramolje. koji se plaši ljudi. pridruženje. baino idem) igrač na konopcu. aneksionist(a) (lat. Andromaha (grč. fig. veština merenja brzine i jačine vetra. phonos ubistvo. a-. anemofilija (grč. npr. pripremni. ap-. uteloviti. anemobat (grč. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemometar (grč. lit. anemos. anematurgija (grč. oploñavanje). sve što je dodano ili vezano za nešto. pridodan.) mit. haima) beskrvan. 2. androtomija (grč. naljutivši bogove. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. tromost. beskrvnost. haima) med. popuštanje. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. od muškaraca. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha.ne. a-. npr. strujanja vazduha. vezan za. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). andromanija (grč. anektirati (lat. ergon delo) med. annectere) prisajediniti. aneza (grč. anesis) med. nova i kratka priča. proučavanje vetrova. anemos. pustinje. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. androfag (grč. nimfomanija. an-energeia) neradnost. anekdotos neizdan) 1. anemos. phflos) biol. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. a-. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. ma iz kog razloga. anemos. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemos. a-. apeg. anemologija (grč. nastavak. olakšavanje. metron mera) sprava koja pokazuje. anemobarometar (grč. anemos. žrtvovana je morskom čudovištu. logfa nauka) nauka o vetrovima. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. elektron ćilibar) fiz. anemostat (grč. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. aneks (lat. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. aneksan (lat. metron) merenje. prinadležnost. šaljivo: krasti. phflos prijatelj) bog. anemometrograf (grč. prevrtač. apeg. anemos. slabljenje. Andromeda (grč. haima. apeg. kod kolere.(grč.) muški spolni hormon. odnosno vetra. anemoskop (grč. phobos strah. annexus) zavisan. hydor voda) med. božji glasnik. aneksije (lat. malokrvan. androfob (grč. anemos. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. anemometrija (grč. metron. antropofag. haima krv) med.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. upaljenost »sene za muškarcima. andro-phagos) ljudožder. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. nesposoban za život. bolesti. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. sečenje čoveka. močvari itd. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. biljke kod kojih vetar. grapho) v. nauka o beskrvnim operacijama. pathos bol) med. anemografija (grč. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). annexio) prisajedinjenje. anemofilan (grč. metali). anemidrija (grč. anemos. a-. anemos. aneklogist(a) (grč. dodatak. androfonomanija (grč. bled. anegertika (grč. temno sečem) znat. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. mati Astijanaksova. utelo-vljavati. . bog. anemopatija (grč. jačinu vetra. anemogamne biljke. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. skopeo gledam. oskudica u snazi. andromolje v. anemograf. anematoza (grč. anñeo (grč. gamos brak) bog. Tragedije od Euripida i Rasina. ap. phobos) strah od ljudi. haima. anenergija (grč. pripajanje. tj. a-. slab. npr. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. anemos. pridružiti. anemograf (grč. anekumena (grč. anemos. anemičan (grč. gamos) pl. mama strast) med. lečenje vazduhom. androsteron (grč. pripojiti. muškaraca. apeg. pri-svojiti. barys težak. anemo. odnosno meri. sporedan. angelos vesnik) teol. ili je namerno zadržan od štampanja. šaljiva ili duhovita pričice. androfobija (grč. anemogaman (grč. anegdota (grč. ukrasti. anemija (grč. Andromache) mit. spis koji. vetromer. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. malokrvnost.). anemos. anemogame (grč. up. astr. anelektričan (grč. annexus) prilog. utelovljenje. anemos. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. lenjost. spasao je Persej. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. vidim) vetrokaz.

neosetljivost prema bolu. animalisare) zool. animalizacija (nlat. brz oko) med. anima-rum dijes (lat. animalizirati (nlat. nemaran. anil) bog. ano kurente. od koga se spravljaju razne lepe boje. a-. zadušnice. godišnja proslava. anestezije (grč. anepitimija (grč. anilin (arap. anizometropija (grč. apa na. aneritropsija (grč. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. ap-. grañu. isos. energija (grč. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. ani-malna hrana meso. tzv. aneretizija (grč. u gotovu. svisveti. epi na. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anaistheteo ne osećam) med. v. anervia) ned. aeg vazduh. slabost. anilizam (arap. anil (arap. anizotropan (grč. fig. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). trovanje anili-nom. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. anisette) rakija začinjena ani-som. anaistheteo) pl. opiti. animalis) životinjski. nejednako lučenje mokraće. jela od mesa. anizohromija (grč. ap-. enjeu. aromatič-no ulje. isos. nepažljiv. dobiva se od indigo-biljke (anil). nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. isos. bapsko ponašanje. uzrujanost. životinjska tela. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. jaja itd. u zvečećem novcu. pomen i dr. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. en general) uopšte. aerobni. isos. grapho pišem) spis koji nema naslova. enkephalos) med. anestetika (grč. neosetljiv. blos život) bial. anairesis) ret. od koje se dobiva anilin. idros znoj) med. poživotinjivati. anžambman (fr. ergon delo) med. i'sos jednak. ops vid) med. koji »sivi u sredini bez kiseonika. učiniti neosetljivim. chroma boja) med. anima mundi) fil. nakaza roñena bez mozga. animalis) životinjska priroda. a-. kore zenica) med. duša sveta. najčešće. aniverzarija (lat. mleko. anestetičan (grč. med. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. enjambement) poet. općenito. jeu) ulog u igri. uzbuñenje. an espes (fr. anilan (lat. anilinske boje. u organima za varenje hrane. anaisthesia. med. animalan (lat. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. epos reč) med. supr. erythros crven. šp.ne. anilitet (lat. isos. bapska starost. anima mundi (lat. anydria) v. nesposobnost govorenja. erethfzo dražim) 1. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. govor) med. rasejan. ap-.ne. supr. obično. anizokorija (grč. ove godine. tupoglavost. kristalni. anesteziolog (grč. erethfzo) 2. anizurija (grč. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. epithymia požuda) psih. bezbojno. ap-. anervičan. anilitas) bapskost. u materije živog tela. animalizam (lat. a-. . aneurija (grč. med. anže (fr. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. duh. an ženeral (fr. animalije (lat. anspija (grč. a-. an-aisthesfa) med. životinja. anima (lat. neuron živac) med. a-. fig. ap. an-nil. ap-. aiereza (grč. tupoglav. liker od anisa (onajsaž). en espece) trg. anizometričan (grč. anilis) bapski. a-. uroñeni nedostatak mozga. aneorobni (grč. anestezirati (grč. phyllon list) bog. an-nil) med. anhidrija. koji je bez bola. a-. a-. tromost žila. kijanol. a-. neros tečan) fiz. uzbuñenost. ap-. anenkefalos (grč. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anizofilija (grč. anepigraf (grč. ap-. ansrvija (nlat. nemoća. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. animal) živo biće. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. anni currentis). poži-votinjiti. a. enkephalos mozak) ned. indigo biljka u Indiji. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. reč. metron mera) neravnomeran. animalia) pl. anaistheteo ne osećam) med. logos. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. slabost (ili: malaksalost) živaca. metron. ne jednakost zenica. uron mokraća) med. aneretizija (grč. isos. an-nil) hem. ravnodušnost. ani kurentis (lat. benzidam. anizeta (fr. anaerobni. anniversarium) godišnjica.aienkefalija avenkefalija (grč. uzetost. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. bezbolan. anestezacija (grč. živi stvor. nejednaka veličina listova na istoj grani. kao islandski kristal).: vegetabilije. aneroid (grč. anidroza (grč. način ishranjivanja tela. animal (lat. ap-. anima) duša. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim.TeKyhe. poživotinjenje. fig. prelaženje.

tražiti (ili: predlagati) kaznu.: katjon. sanduče za boje. rezervoar na mašini za štamparsku boju. davanje duše. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. animosus) strastvenost. av>on (grč. nedostatak dužice u oku. mržnja. anni praeteriti) v. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. 3. tip. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. naredne godine. enqueter) vršiti. tj. ipo animo) jednodušno. avkora (ital. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. anklav(a) (fr. mišići opružači ruke. ispitivati činjenice o nečemu. raz-draženost. oduševiti. anlaser (nem. Anlasser) teh. mikroskopske životinjice. odvažnost. osećanje. annihilare) poništiti. mišljenje. animus (lat. animus injurandi) prav. 1. svest. zagrejati. ankon lakat) pl. još jednom. animus) duh. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . vera u duhove. animus duh. aniridija (grč. poruge. složno. animus ivjurandi (lat. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. pobudi-ti. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. 2. fr. anima to) muz. anihilirati (lat. žestina. zool. animalcula životinjice) pl. obodriti. ljutina. metron mera) sprava za merenje krivine. neprijateljski. pristalica ani-mizma. živost. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. životna svežina. ankylos kriv. fr. namera pričinjavanja štete. da je živo (kod primitivnih naroda). u nameri. pustiti u rad. kotva. animalkula (nlat. ankvirirati (lat. opovrgavanje. o živiti. 50 anlaser ani precedentis (lat. ponovo. ogorčen. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). annihilatio) poništa-vanje. vatrenost. ani preteriti (lat. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. podstaknuti. animalkulisti (nlat. animist(a) (lat. animozo (ital. animoznost. anienai peti se. ankrije (fr. ap-. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. oživljenje. iris dužica) med. životinjska priroda. anima) fil. enclave) prav. opovrgavanje. srdit. anihilacija (nlat. razdražen. odluka i sl. animatizam (lat. animacija (lat. anni praecedentis) prošle godine. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. povesti sudsku istragu. izvršiti anketu. namera. animalculum životinjice) pl. animus nocendi (lat. animatio) oživljavanje. animosite) v. žestina. animalitas) životinjstvo. glossa jezik) med. ankilometar (grč. srdžba. anni futuri) iduće. podbadati. duša) prav. istraživati. animalitet (nlat. lenger. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. avimato (ital. uno animo (lat. supr.animalist(a) animalist(a) (lat. ankylos kriv) med. animosus strastan) ozlojeñen. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. animare) dati dušu ili duh. ukinuti. animalculum) zool. fiz. anquisitio) prav. živahno. kod crtanog filma oživljavanje slika. ankoneji (grč. mastionica. anketa (lat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. apsoga. ukočenost i sraslost zglobova. anquirere) prav. anker (lat. onajs. nazor. animalkulizam (lat. inquestia. anlassen puštati u rad. veoma čvrst i otporan bokser. animirati (lat. animosus. ani precedentis. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. encaisseur) sp. anis (lat. živahno. znat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. anni praesentis) ove godine. oduševljeno. anketirati (fr. animoznost (lat. oživljeno. apsoga) muz. anima duh. hrabro. ankylos kriv. duša. ankeser (fr. ispitati. samopouzdan^. ankvizicija (lat. animo (lat. vlada ili neka ustanova. predlaganje kazne. podstrekavati. pimpinella anisum) bog. ani prezentis (lat. s predumišljajem. karakter. grč. ankyra) brod. ani futuri (lat. animozan (lat. animus nocendi) prav. ukidanje. ankiloglosa (grč. opovrći. ankiloza (grč. ogorčenost. animoso) muz. srce. animozitet (lat. srčano. ljutnja. animizam (lat. duša) fil. encrier) divit. nakana. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. namera nanošenja uvrede. delimična ili potpuna sraslost jezika.

anomalos nepravilan. omos sličan. bezbol-nost. anomaloi (grč. avofeles (grč. mrtav. supr. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anomalologija (grč. adnotirati. ap-. a. sisari koji nemaju zuba.bez. anopheles beskoristan. neobičnost. ap bez oksys kiseo. anorhija (grč. ap-. lat. genesis postanak) smanjenje. orchis mudo) bezmudost. zakona. nlat. pre Hristova roñenja. nedostatak volje za jelo. norma pravilo) nepravilan. paronoma-zija. smanjen. u kapitalizmu bezimeno. u maloj srazmeri. organon) neživ. oštar. ap-. . apo naviše. protivan pravilu. nepotpisan. ap-. akcionarsko. koji odstupa od pravila. anomalija (grč. anvarija (grč. anonymitas) v. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anorganizam (grč. anonsa (fr. nćmos zakon) v. annominatio) ret. anoniman (grč. agšo) godine. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anoblir. anorgavografija (grč. nlat. anomalistički (grč. objavljivati. anoda (grč. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. koji odstupa od pravila. annotatio) napomena. ñuture. anodija (grč. anonimitet.: Tišina je postala još tiša. naročito minerala.: katoda. a imaju različito značenje. anomija (grč. anodia) nevezan. nauka o nepravilnostima u jeziku. grapho pišem) nauka o kamenju. nepoznatost. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. ophthalmos oko) med. zločinački. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. mrtve prirode. anogev (grč. anlevaža (fr. anomalia) (nepravilnost.: katgen. opisivanje kamenja. an-odos uzlaz. anodinum (grč. nemanje očiju. anomičan (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. istovr-san. nastao bez dejstva životnih sila. nemanje poroñajnih bolova. npr. ap-. anogena metamorfoza kol. supr. nepravilnost u kretanju planete. nepoznat. anonymos) bezimenost. obznanjivati. starter. annotare) v. neobuzdanost. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). objava. ap-. anomizam (grč. lat. oreksis želja. žitni. anosmi'a) med. up. neredovnost. po-zitivni pol. npr. zool. anonymus) nepoznati. anno ante Christum) godine pre Hrista. ap-. u godini. a-. adnotacija. ap-. radi prenošenja na novo platno. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. beleška. anomalon. eruptivne stene. ano (lat. ćrganon. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. anomfa) bezakonje. anonaran (lat. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). tj. anonsirati (fr. anonimitet (nlat. anorgavologija (grč. ap-. deoničarsko društvo. obznana. organon) neživa ili mrtva priroda. an minijatir (fr. ap-. anotirati (lat. organon. anoreksija (grč. anonymos) bezimen. anonarni zakoni. obla-godariti. ennoblir) dati plem-stvo. anorganski (grč. objašnjenje. bez potpisa. anoftalmija (grč. anoksija (grč. organon. anonimnost (grč. primedba. neslikovan način govora. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. ovarium jajnik) med. anomalan (grč. nepravilni glagol. anomalos) nepravilan. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. koji je bez života. svi zajedno. tj. anodinija (grč. naročito uživanje u jelu. anoblirati (fr. u gomili. organon. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. izuzet-nost. oplemeniti. odus) pl. odstupanje od pravila ili zakona. apodinum) med. nepravilan. odyne bol) ned. ap. uroñeni nedostatak jajnika. antinomizam. ap-. put naviše) fiz. skupa. ano ante Hristum (lat. logia) gram. anomalon) gran. avosmija (grč. neuredan. anormalan (grč. slepilo. plemićku titulu. avotacija (lat. anorganognozija (grč. škodljiv) med. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomalos) neredovan. appopseg. oglašavati. koji odstupa od pravila. namerno izjednačavanje reči. anodonti (grč. tal. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. an mas (fr. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. nezakonitost. astr. obznaniti. ariomos) nezakonit. elektroda. hen. anorganogenija (grč. odyne bol. annonce) oglas. popis zaplenjenih stvari. protivan pravilu. anomeomerija (grč. en miniature) u malom. ap. neobičan. običaja. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. up. anonimnost. en masse) u masi. anovimus (nlat. anonimno društvo trg. annuntiare) oglasiti.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. žudnja) nemanje apetita. a-. nepotpisati. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. gignomai postati) ar. objaviti.

antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. anteakt (lat. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. anteludij(um) (lat. silo. pipak kod insekata. ante. koji leži nasuprot Severnom polu. napred. antatrofičan (grč. pervaz na vrhu stuba. pužast zavijutak na jonskim stubovima. anti. uzgred. sredstva za ublažavanje bola. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. gledan sa strane. izneti. skup. cvetanje. diluvium potop) pl. antarktičan (grč. utrapljavanje voća i povrća. ant-angomzomai boriti se protiv. ned. delanje u suprotnom smislu. med. 2. anthe cvet) bog. pravo nekoga da prvi govori. ansilaža (fr. ansambl-partija kuz. zajednica. antl. antenupciJalni (lat. anti. pre. ante. antanta (fr. supr. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. antastmatičan (grč. pretpotopni ljudi. neprijateljstvo.• govor. antalgičan (grč. an pat (fr. natus roñen) prvoroñeni. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. antartritika (grč. slaganje. tj. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. spoljašnji delovi jedne tvrñave. arh. umanjuje bol. ensemble) celina. obim. Čehoslovačke i Rumunije. naravoučenija. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antena™ ju m (lat. antanaklaza (grč. enceindre. anteniforman (nlat. antemeridijanski (lat. predak. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. asthma) med. up. antf. ponovan napad groznice. koji služi kao lek protiv sipnje. pred. antarktikos) geogr. ante. suparništvo. uzgredno. anti. loquor govorim) predgovor. ked. koji leči zglobobolju. ante diem) pre vremena. suprotnost. u profilu. anti. antagonizirati (grč. antapodoza (grč. antennif ormis) u obliku pipaka. antelokvijum (lat. ante. antagonist(a) (grč. apo. naročito protiv kiseline u želucu. priči. antenat (lat. an-ago uzvodim) ret. en passant) u prolasku. atrophos nehranjen) ked. anaklasis uzvijanje) ret. bedem. izložiti) poet. dodavanje pouke. raniji čin. antena (lat. ansent (fr. ante-ludium) predigra. anti.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antenagium) prav. ant. npr. npr. boriti se protiv koga ili čega. sklad. kao pipci. južni. antediluvijumski (lat. ante. . arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. antarktikos južni) geogr. antagonistes) protivnik. anti. antacida (grč. suparnik. antablman (fr. raditi u suprotnom pravcu. arktos sever. enceinte) voj. ranije. antediluvijumci (lat. anthemion) cvet. antagonizam (grč. sloga. bojene materije. antapoplektičan (grč. nasip. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. entendre. koji se nalazi u toku trudnoće. algos bol) pl. ansambl (fr. antapoplektika (grč. mimogred. antalgika (grč. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. antemion (grč. antagonismos opreka) oprečnost. apo. lat acidum kiselina) pl. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. opšivnica pod krovom. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ant-. pretporoñajni. taj čovek je nikakav čovek. en profil) sa strane. antemeridlanus) prepodnevni. diluvium potop) pretpotopni. Velika antanta savez Rusije. koji leži na Južnom polu.: postdiluvijumski. antenatalni (lat. anti. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. ante) predl. antedatirati (lat. opkoljavanje divljači. anteza (grč.(grč. plesso udaram) pl. anti. antenuptialis) predsvadbeni. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. trve-nje. en pate) u obliku testa ili kate. oblast Zemlje oko Južnoga pola. pojas nekog utvrñenja. pre suñenog dana. arthron zglob) pl. anti. ante dijem (lat. antartritičan (grč. med. stubovi sa obe strane vrata) 1. takmac. doba cvetanja. ante. ante. sredstva protiv kiseline. an pasan (fr. entente) sloga. pradeda. radi čuvanja. antafroditičan (grč. predbračni. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). antanagota (grč. anti. sredstva protiv zglobobolje. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. grč. borba. antagonizam). antelogijum (lat. algos) koji ublažuje. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. anteactum) ranije delo. antl. entablement) apx. sporazum. an profil (fr. apo-didomi predati. anti. antidatirati. antenna motka za koju se vezuju jedra. ispred. savez (izmeñu država). lov. u silose. ned. natalis koji se tiče roñenja) ked. ante (lat. protivnost. suprotna težnja. logos govor) pred. sredstva protiv srčane kapi. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije.

antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). prašnici. sredstva protiv spolnih. prethodnost. savijenost napred. muški spolni organ u bescvetnica. v. phylatto čuvam. antf. ići napred. barbaros negrčki. antf. dati (ili: davati) prvenstvo. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). treći slog od kraja. raniji dogañaji. koji uništava život. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. areh) astr. davanje prvenstva. anti. geotr. ante-ponere) staviti ispred. anti. antiabolicionist(a) (grč. antibarbarus. pretpostav-ljanje. antecedentia) ono što prethodi. antiartritičan (grč. arap. antere (grč. umesto. anterija (tur. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. v. antefleksija (lat. antivarvarus (grč. nea. antf. anterotika (grč. apa. streptomicin. Bakchios) poet. antepozicija (nlat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. bfos život) koji je protiv života. arthron zglob) med. gram.(grč.: apeks. ante-cessor) prethodnik. antestatus) prav. raniji dogañaji ili odnosi. anteriora (lat. anteriores (lat. antiaristokrat (fč. anteci (grč. tzv. ant-erotikćs) pl. anthera) bat. anti. v. antiborejski (grč. anteponirati (lat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antecedens) prethodnik. naročito: aureomicin. med. anterioritas) prethod-nost. prostitucije itd. ante-testari) prav. antibarbarus (grč. annexio) protivnik aneksije. antf. antias krajnik) med. antecedere) prethoditi. antestirati (lat. zapaljenje krajnika. 53 antivenerea antecesor (lat. antestatio) prav. anterotika. antecedencija (nlat. boreios severni) okrenut prema severu. anteflexio) med. entari. neosetljivost prema anafilaksiji. bat. antf. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. preteča. epileptikos). antecedirati (lat. antiasteničan (grč. antheros) pl. pretpostaviti. lat. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. npr. anteriores) pl.: posteriores. antepenultima (lat. penicilin. čistunac u pogledu jezika. lat. antianfilaksija (grč. fil. dopretposlednji slog neke reči. antiastmatičan. koji povećava životnu snagu. antianeksionist(a) (grč. antestat (lat. Venus boginja ljubavi. supr. naročito ropstva. hloromicetin i dr. prema. anterioritet (nlat. ranije stvari. prethodni slog. mesto. antestacija (lat. anti. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. nadmašivati. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. antheros) bog. spolna ljubav) pl. anteoccupatio) rat. antecedens (lat. arap. antiastmatičan (grč. barba-rizme ili varvarizme. supr. antestari. antiapeks (nlat. antf. koji ubija. antivenerea (grč. ant-. antf. palimbahijus. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. prethodnici. anti. anteriora) št. koji pomaže protiv padavice. prethoñenje. a-. antivarvarus. antera (grč. antiadijaforist(a) (grč. muški spolni delovi cveta. antf. anterotična sredstva ned. koji služi protiv slabosti. antepileptičan (grč. raniji život. aristokratos) protivnik plemstva. neprijatelj aristokra-tije. med. antibiotik (grč. antf. lat. U antibioti-ke spadaju. raniji dogañaj. ante Hristum natum (lat. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. up. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. veneričnih bolesti. sthenos ]anina. nadmašiti. protivnik upotrebe stranih reči. anti. oikos kuća) pl. antecedentia) pl. adijaforist. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. koji služi protiv zapaljenja zglobova. raniji život. subjekt — predikat. trezvenjak. putovoña. antimaterija (grč. itd. a-. barbaros) v.anteokupacija anteokupacija (Lat. učitelj. prvenstvo u vremenu. preci. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. prošlost. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antf. raniji odnos u nekoj stvari. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antibahijus (grč. pretpostavljati. antf. antepositio) stavljanje ispred. anteridija (grč. antibiotički (grč. prioritet. iza. asthma sipnja) med. anti i lat. antecedencije (lat. antepenultima) gram. sredstva protiv ljubavi. pozivanje za svedoka. preticati. branim) ned. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antialkoholičar (grč. antf. antiaditis (grč. . materice. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. prašnica. anti. preteći. snaga) med. pored ostalih.

antidatirati (grč. anti. umetnička retkost. up. sredstva protiv bolesti raka. katholikos) koji je protiv katoličke vere. protiv demokra tije. stanje) med. antikahektičan (grč. antidotarij(um) (grč. sredstva protiv nesvestice. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antikvitet (lat. platinski lim kod Rendgenovog aparata. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antikvus (lat. anti. med. starinski. antiquare) zastareti. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. kurziv). poznavalac starina i starih spomenika. med. antiqua) staro pismo. eu. katarroos stakanje) pl. sredstvo protiv bola. Grka i Rimljana. epilepsfa) pl. antidaktilos (grč. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. nastaje metamorfozom ampfibola. stari vek. antimentalizam (fr. avtigen (grč. zakon. anti. cariosus kvaran. anti. anti. podražavati ukus starih. antidijabetikum (grč. anti. anti. npr. anti. lat. anti. antiepileptika (grč. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anti. antički. antiemetici (grč. odnosno zastarele stvari ili ustanove. lat. antiseptikum. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. kupac i prodavac starina. utuk. anti. anti. stari svet. med. sredstvo koje sprečava vrenje. nagrada. antidoton (grč. antidizenterika (grč. anti dynastes vladar. predmet stare umetnosti. stare. lat. kulture. diexeimi prikazivati. uspravna latinska slova (supr. protivotrov. lat. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. datum) v. anti. anti. fig. anapest. antizimotikum (grč. anti. kakos rñav. anti. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. lek protiv šećerne bolesti. anti. sapseg rak) pl. antikvar (lat. antidemokratski (grč. antidramatičan (grč. med. up. antiquarius) stari. anti. antiquus) stari. protivtužba. antikvarnica (lat. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. protivsred-stvo. diabaino prolazim) med. anti. antiinokulist(a) (grč.54 avtigal (grč. antiepileptičan. antikvaran (lat. kod nas ga ima u Fruškoj gori. epilepsija. antikankroza (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. okretanje) pl. proglasiti nešto zastarelim. anti. antiinkrustator (grč. ante-datirati. antimentalisme) lingv.). antidoton) ned. farmakopeja. upotrebljavao antikvarijat (lat. polovan. antidoron (grč. diabetes šećerna bolest. fig. starinski. lek protiv čega. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. tip. jezičko ostvarenje. antikatolički (grč. antikvus antieutanazist(a) (grč. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. anteme-tika. starodrevnost. sredstva protiv padavice. politike itd. antikataralije (grč. anti. antidinastičan (grč. antikariozan (grč. lat. pr. angina (lat. dolor bol) med. kvasac) hem. pelco-vanja. Gallus) protivnik. truo) med. diegeza. antikategorija (grč. čime se dobivaju snažnija dejstva. antiquus) ugledati se na stare. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antidinika (grč. ne vodeći računa o mentalnim. anti. antidolorozum (grč. vrtlog. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. stara ili zastarela ureñenja i sl. daktylos prst) četr. lekovi koji služe protiv proliva. latini-ca. antikvirati (lat. antidinična sredstva. odbaciti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. med. kathodos put na niže) fiz. eksis svojstvo. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. v. lat. anti-kategoreo) prav. . dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. anti. antikvizirati (lat. antiemetika (grč. lat. anti. sredstva protiv povraćanja. sredstva protiv kašlja. antikva (lat. emeo povraćam) pl. dysenterikos srdoboljan) pl. sredstvo. pravac koji polazi od date reči. emeo) med. proglasiti za zastarelo. doron dar) uzdarje. neprijatelj Francuza (jezika. raditi prema antičkim uzorima. med. zyme kiselo testo. antidiegeza (grč. antiemetičan (grč. antikatoda (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. starovremenski. izneti) ret. anti. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antiquitas) starina. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. starinar. sredstvo protiv povraćanja. dine. up.

metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti. a ne živi da jedeš.: „Jedi da živiš. važna njegova ruda. atomska masa 121. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. lat. anti. npr. melancholikćs) koji razbija tugu. prigovor. npr. antimetalepsija. antimetalepsija (grč. lat. antikritičan (grč. nationalis). antimaterija (grč. tj. antilego protivim se.. antilegomena (grč. antilemičan (grč. anti. antimerija (grč. metalepsis zamenjivanje. lat. koji služi protiv trzaja i grčeva.75. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. lyssa pseće besnilo) pl. protivan moralu. zaravan) pl. antilogia) protivrečnost. delovi Sv. antikreza (grč. bolest spavanja) med. antimetateza (grč. krino) koji odgovara na kritiku. protivkritika. pisac odbrane od napada. veliki smo svuda. nephrćs bubreg) pl. krino sudim) odgovor na kritiku. antikontagioza (grč. mentalizam) lingv. sredstva. v. žida u stadima po toplijim kopnima. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. antimetabola. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. povijam) pl. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. a ne živimo da jedemo". antilogikćs) nedosledan. mos. „Demosten" mesto „govornik"." antiklinala (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. u padati. moriš običaj) fil. a padaju u suprotnim pravcima." antimilitarizam (grč. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. znak Sb (stibium). lat. na prestolu. elemenat. nlat. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). koji služi protiv kuge. antikonvulzivan (grč. anti. protuslovan. antilogičan (grč. klimax stepenice. antimon (nlat. lekovi protiv trbobol>e. lat. anti. anti. antinomazija (grč. militarisme) protivnost militarizmu. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. antimoralizam (grč. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. constitutio) protivnik ustava. anti. suar. npr. npr. metal srebrnobele boje. ned. teol. klinč naginjem se. lat. originalnost osporava ili u koju se sumnja. homolotumena.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. meros deo) ret. pozitivizam u lingvistici. kolike trbobolja) pl med. anti. antimentalizam (grč. anthćlops) 3007. umesto interesa na dug. protiv obamrlosti. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. pokret protiv rata i pripremanje za rat. contagiosus prilepčiv. med. . koji razvedrava raspoloženje.: „Ako smo veliki. anti. antilopa (grč. anti. ali drugim redom. fr. upotreba osobnog imena mesto vrste. odgovor na napade.-.: „Jedemo da živimo. antikonstitucionist(a) (grč. redni broj 51. pobijanje. loimos kuga) med. anti. antikritičar (grč. antikolika (grč. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antinarkotika (grč. sinklinala. npr. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". koji sprečava nastup krize (uticaj). anti. pisma čija se. antikonstitucionalan (grč. consti-tutio ustav) protivustavan. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. nlat. anti. dntinacionalan (grč. anti. narke ukočenost. ali u protivnom smislu. protivnarodni. anti. anti. moralis) koji je u opreci sa moralom. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. anti. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". antikritika (grč. antiiefritika (grč. anti. med. med. sredstva protiv psećeg besnila. antimonium) mineral. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). odbrana. antimoralan (grč. antikonvulzivan (grč. antilisa (grč. razmena) ret. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. ukočenje) pl. postupnost u izrazu) ret. anti. sul-fid antimona. krino) pisac odgovora na kritiku. odbrana pred sudom. onoma ime) zamenjivanje imena. lethargfa dremež-nica. antologija (grč. med. convulsivus grčevit) med. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. zamenjivanje jednog dela govora drugim. anti. nenarodni. antimovid (lat. sa logikom. antiletargičan (grč. anti. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti. antimetabola (grč. lat. anti. protivkužni. kresis mešanje) prav. u kolibi. antimonium) hem. anti. anti. anti. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti. anti. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antikosmetičan (grč. napad itd. spuštam se) kol. supr. antimelanholičan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antimonarhičan (grč.

Semiti. teal. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. antipirin (grč. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antipi-rink dr. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). protivnik. glavobolje. protivjevrejski pokret. skepsis nedoumica. supr. protivnik revolucije. koje se obično izražava jednim pitanjem. antiparalelan (grč. lat. med. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antiseptikum (grč. ratio razum) fil. anti. lat. antiseptika. gramma) geom. socialis društven) protivan društvenom poretku.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. scabies šuga) pl. antisemit-ski. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. groznicu. med. ravnokraki trapez. anti. pyr) ned. anti. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. med lekovi protiv vatre. anti. antiperistaza (grč. koji suzbija vatru. teal. antirepublikanski. antipatija (grč. npr. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. antipus) sasvim suprotan. lat. suparnik. antireumatičan (grč. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. anti. anti. rug) med. anti. pl. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). anti. lat. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. nerodoljub. anti. anti. antipleuritičan. dvoumica) fil. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. odnosno čovečje mišljenje. anti. med. septikos) med. patriotes) neprijatelj domovine. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. 2. anti. antipiretičan (grč. nesimpatičan. sredstvo protiv groznice. sepsis trulež) med. nije apsolutni izvor saznanja. nlat. antiparalitika (grč. antirojalizam (grč. fil. nije apsolutni izvor saznanja. anti. antiparazitika (grč. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. utuk. ratio razum) fil. anti. royalisme). replika. antipatriot (grč. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). shvatanje da razum. koji služi protiv reumatizma. rebro) pl. političkom i duhovnom životu. antipsihologizam (grč. anti. vatre. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antirepublikanac (grč. plenus pun) fil. lat. antisocijalan (grč. pneumon pluće) med. anti. antiskepticizam (grč. anti. npr. antinomija (grč. antiskabioza (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. parallelos. antipapizam (grč. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. parasitos gotovan) pl. anti. anti. sredstva protiv uzetosti (paralize). koji sprečava truljenje. neslaganje sa trezvenim. antiracionalizam (grč. antipiretike (grč. neslaganje sa trezvenim. anti. anpšlatonska ljubav čulna. anti. antipatičan (grč. pleuron bok. nomos zakon) 1. spolna ljubav. pyr vatra) pl. antisepsa (grč. nemarenje. psyche duša) fil. anti. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antipleuritika (grč. nemio. antiseptičan (grč. odnosno čovečje mišljenje. para-lyo) pl. antiprotaza (grč. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. protivrečnost. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. pr. . anti. aspirin. antiplenisti (grč. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina.: „Svet ima svoj početak u vremenu. sepsis) heš. reuma) med. aatipneumoničan (grč. antiparalelogram (grč. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antiprotasis protivpred-log) ret. groznice. antirevolucionar (grč. pus. lat. protivnožnik. oprečan. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antiracionalizam (grč. pr. sredstva protiv šuge. teal. anomizam. shvatanje da razum. geogr. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antipodan (grč. anti. lat. anti. antiparagraf (grč. koji služi protiv zapaljenja pluća.: simpatija. fr.

antifraza (grč. ljudi sa suprotnim senkama. antitermika (grč. med. v. 4. . antihemoragičan (grč. protivrečne. antiflogistika. spectrum avet. eng. hem. antifon(a) (grč. lat. lekovi protiv groznice. lekovi protiv zapaljenja. med. antipirin. npr. antifonnja (grč. anti. pr. antispektrologija (grč. protivnik ujedinjenja. antispastika. phlox) pl. lat.U. antifebrin (grč. antifebrilije (grč. med. fermentum) med. jektike. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. anti. febris) med. protivotrov. antitireoidin (grč. odabrao papa Grgur Veliki. antiflebotomist (grč. anti. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. anti. v. ret. protivgroznični. antihektičan. antispiritualizam (grč. antispazmodika (grč. anthelmintika.. elmis elmintos glista) pl. suprotan. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. anti. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. spasmos) pl. antithetikos) protivan. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. u smislu „vrlo ludo". / Nit' je snijeg nit' su labudovi. komandant neprijateljske vojske. progovara mudro". v. nauka lat. med. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. 2. anti. toksine. ned. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antispast (grč. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. spiritus duh) fil. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antispastika (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. geogr. anti. 57 antihemoragičan. antihelmintika (grč. anti. antiscii (grč.: „To bi bilo vrlo pametno". anti. phthisis sušica) pl. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. 5. anti. toxikon. ili kontrarna. već bi okopnio. pr. teza. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. phone glas) logička protivrečnost. antifonarij(um) grč. anti. npr. antifebrilan (grč. antiteza (grč. freeze zamrzavati. ned. tome sečem) med. thermos topao) pl. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. koji je u suprotnostima. sredstva protiv sušice. antitypia protivudar. antiflogističari (grč. (Hasanaginica). phone glas) otpev. anti. prepis. antifermenti (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. pristalice antiflogistike. antiftizika (grč. med. anti. antistrofa (grč. anti. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. antistrateg (grč. febris groznica) med. npr. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. anti. al' su labudovi? / Da je snijeg. skia senka) pl. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. oprečna). eidos izgled) farm. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. regnymi probijam) med. anti. logia. antihektika (grč. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. sredstva koja ublažuju grčeve. phleps žila. med. besmislica. haima krv. dveju težnji i sl. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. thyreos štit. takoñe: otpe-vanje. antiftizičan. a drugi i treći dug: U ------. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antiflogistika (grč. anti. odboj) fil. pl. anti.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. anti. otpev. antitip (grč. tuberkuloze. ektikos jektičav) pl. antiflogistika 1. antiunionist(a) (grč. lat. tj. loet. anti. typos) otisak. / labudovi već bi poletjeli. phlogos plamen) 1.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antispazmodika. antithesis suprotnost. antitetičan (grč. anti. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. med. phlox. febris) farm. suprotno) 1. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. anti. up.: „Ide ludo. prototip. antitoksin (grč. zajednice. anti. anti. up. anteci. teorija franc. otrov) med. stanovnici na istom podnevku. lat. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. anti. 2. antiflogističan hem. lat. sinteza. antifrizi (grč. spastikos koji vuče. hek. sredstva protiv sušice. / nego šator age Hasan-age. 3. lat. sredstvo protiv groznice. antispastos vući na drugu stranu) metr. up. flogiston. trzav) pl. antitipija (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. oprečnost dvaju karaktera.

anticivičan (grč. naročito na licu. 58 antr-akt antoksantin (grč. sotona. up. liig. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. up.. reči suprotne po značenju. ksanthos žut) hem. korali. unapred primiti (ili: primati). chthon zemlja. anti. v. avtiholerika (grč. živo biće) pl. antihtoni (grč. fig. antotipoliti (grč. inter) meñu. anti. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. odmor izmeñu činova. čekati prijem. anthrax ugalj. anti. zlič. fil. plodovima. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. zoon životinja. ñavo. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. be-drenica. vrtača. dobar-rñav. samo na suprotnim stranama polutara. antichambre) zadržavati se u predsoblju. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anti. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. antihreza (grč. anthos. stanka. anticipando) unapred. cvetno žutilo. anti. anti. med. antonimi (grč. zbirka na j lepšega. orgazam. antihipnotičan. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). antoalaža (fr. krečnjak obojen ugljenom. anthos cvet. civis grañanin) negrañanski. hafma. sredstva protiv očnih bolesti. antr-akt (fr. preduj-miti. antrakoza (grč. antologija (grč. travnjak. anti. ophthalmćs oko) pl. anti. med. cvat. crni prišt. entonner. entre nous) meñu nama. anthrax. v. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. ned. antoliti (grč. antonimija (grč. usred.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. kružno kretanje) meteor. lat. osip. upotreba jednog vremena umesto drugog. hresis upotreba) prav. kotlina. anthrax ugalj) med. antišambr (fr. antodoitalgika (grč. . entr'acte) poz. s tim da će se kasnije dokazati. antr (fr. lažistina. antihronizam (grč. geol. antr lu (fr. antonoar (fr. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". antotipoliti. cvetnjak. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. med. up. toile. listovima. antoftalmika (grč. ophthalmos oko) pl. antikrist (grč. predujmljivati. anti. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. sprava za odreñivanje količine ugljenika. u. anticipaido (lat. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. avtihipnotika (grč. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antraks (grč. homonimi. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. izmeñu. antozoe (grč. naročito lirskih pesama. lit-hos kamen) pl. starodrevni. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. preduzimati. ned. pre vremena. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. Ifthos kamen) pl. u obliku predujma. antografija (grč. entonnoir) levak. kol. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. odmor. koji služi kao lek protiv šuljeva. odus zub. antišambrirati (fr. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. starinski. antonomazija (grč. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. zool. oputa ime) pl. anti. typos otisak. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. antrakonit (grč. antrakometar (grč. redak. sredstva protiv očnih bolesti. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. npr. u četiri oka. antorgastična sredstva med. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. ned. antički (lat. anti. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antoliti. besnilo itd. algos bol) pl. antonimi. sredstva protiv navale krvi. tle) pl. krasta. leto-zima. pr. antocijanini (grč. anthos. antonomasia drugi naziv) reg. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. cholas utroba) pl. sinotši. sredstva protiv kolere. rheo curim) lged. anthos. levkasta rupa od eksplodirane mine. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. kyklos krug. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. tvrd-mek i dr. anthos cvet. antrakolit (grč. anthos cvet. anthologia) branje cveća. nepomenik. anthos) cvet. govorni ukras. fig. protivgrañanski. npr. stablu itd. entre. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antos (grč. sredstva protiv zubobolje. starovremenski. anticnklon (grč. po starinskom ukusu. ret. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. prostrel. starog kova. anti. koji potiče iz starog veka. lithos kamen) min. npr. anticipacija (lat. u poverenju. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. lithos kamen) min. privremen prekid u nekom poslu. geogr. predujam na robu. anticus. zbirka odabranih. hemoroida. anthrax. med. hypnos san) pl. kol. fig. antrakolit. metron mera) hem. antoftalmika (grč. preduzeti. oputa) lkngv. počinka. bezbožan čovek. paronimi. lat. anti. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. kyanos zatvorenoplav) hem. antiquus) stari. anticipirati (lat.

prostor izmeñu dva stuba. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. antropo. npr. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. ulaznina. entree) ulazak. antropogenija. antropolog (grč. anthropos. filozofije. antropognost (grč. bios život. predsoblje. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. odstojanje izmeñu stubova. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). antropogonija (grč. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". uvozna carina. antropologizam (grč. shvatanje da je čovek biće slično bogu. anthropos. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. pristup. nastavak ites) min. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropozojski period geol. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. zoon životinja) geol. težnji i ideala. anthropos. antropoidan (grč. logismos) fil. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. latreia služba) obožavanje čoveka. anthropos. antropozojski period. o odnosima izmeñu čovečjih udova. oblik) čovekolik. anthropos. anthropos) fil. muz. ukrpgganja. antropologija (grč. sličan čoveku (o majmunima). zemaljski. ulaženje. anthropos. saobraćajne. anthrax ugalj) hen. majmun sličan čoveku. anthrax. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antropognozija (grč. entre nous) v. predjele. poznavanje čoveka. arheološkog i dr. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. po traje još i sad. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. antropareskija (grč. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. najstariji fosilni ugalj. psihološkog i filozofskog. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antropogeneza (grč. S14N10. antropomantija (grč. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antracit (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. nauka o merenju čoveka. anthropos. antropografija (grč. kulturne. supr. duša sudbini koju sama stvara. antropometar (grč.) vot. množenja. fiziologije. komad kojim počinje opera ili koncert. antracen (grč. opadanja itd. anthropos. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. naročito svečanim. arheologije i nauke o jeziku. antre (fr. avtr nu (fr. anthropos. želja. uticaja okoline. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. anthropos. anthropos. ulazni-ca. antropijatrika (grč. anthropinos) čovečji. entrecolonne) apx. anthropos. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi.: teosebija. antropomorf (grč. avtreozoid (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". antrpilastr. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. otprilike jedan milion godina. socio-logije. plo-ñenja. antropolatrija (grč. upadanje jednog glasa. telo je podložno zakonu nasleña. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. antropometrija (grč. antropogsografija (grč. anthropos. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". trgovačke i politička geografije. očoveča-vanje. antricid (grč. ulaz. antropinski (grč. antrkot (entrecote) kup. 2. kao podvrste su: istorijska. . anthropos. pojava glumca na pozornici. sophla mudrost) fil. istorije. 1. istorijskog i sociološkog. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. psihologije. složen ugljenički vodonik. tj.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. a duh zakonu reinkarnacije. pri-vredna. antropozoik (grč. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. papagaj. muški gamet kod biljaka. predvorje. najbolja vrsta uglja. antrkolon (fr. krmenadla. pod antr. anthrax ugalj. anthropos. anthropos. eidos vid. nauka o čovečjem telu. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. koji se tiče ljudi. metron) merenje čovečjeg tela. ulazna soba. uvod. antropogenija (grč. antropobiologija (grč. razmak. antropogenetika v. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropos. anthropos. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. antropozofija (grč. lat. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. prvo jelo pri obedima.(grč. ulazna cena. antropizam (grč. anthropos.

razuñivanje. antropoteizam (grč. stovarište. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antropofonika (grč. antropocentrizam (grč. rañanje) biol. en entrepot) necarinjen. antropomorfoza (grč. anthropos. anthropophagia) ljudožderstvo. antrpa (fr. dvornica slave. anthropos. antropoplastika (grč. entrepot. v. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. oseća i radi kao čovek. antropomorfizam (grč. antroponimija (grč. up. da misli. . izvoziti ili upućivati. spe-laion pećina. antropotomija (grč. antropopa tizam. fiziognomika. ital. antropofiteja (grč. slabostima i dr. anthropos. antrfen (fr. lat. talile. anthropos. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antropospeleologija (grč. nauka o spolnom životu čoveka. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. anthropos. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. theke pričuvi-šte. entrepas) poluravan. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. umetanje) trg. lat. anthropos. anthropopatheia) fil. antropomorfologija (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. anthropopathefa) fil. obično zvanično. počovečavati. onoma ime) lingv. morphe uobličavam) počovečiti. anthropos. ne plaća carinu). koja se može razvrstavati. anthropos. anthropos. anthropos. antropopatija (grč. antrpo (fr. anthropo-poia) stvaranje čoveka. antropomorfozirati (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. antropomorfizam. u užem smislu. antropohorija (grč. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. biološki život. antroposkopija (grč. anthropos. smatranje onoga što je čovečje božanskim. saopštenje vlade. antropohemija (grč. tj. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antropofag (grč. anthropos. a ova se pruži napred. phytefa sañenje. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. koje oseća i »seli isto kao čovek. anthropo-morphos) sličan čoveku. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. morphe oblik) fil. obožavanje čoveka. fizičke pojave. popravljati. kratak članak. interpositus metanje izmeñu. antropopatija. soma telo. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. deliti. u bačen u redakcijski deo lista. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. antroponomija (grč. bog. antropofobija (grč. anthropos. antropoteka (grč. počovečenje boga. antropohistorija (grč. antroposomatologija (grč. anthropos. entrefins) pl. ponašanje životinja itd. anthropos. anthropos. tj. entrepilastre) apx. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. nomos zakon) fil. ljudožder. kanibal. tkanine osrednje finoće i kakvoće. choreo pasprostirem se) zool. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antrtaj (fr. hod konja. istorija čovečanstva. entrechat. sphaira kugla. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropoterapija (grč. antropopeja (grč. tome sečenje) med. — an antrpo (fr. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. anthropos. anthropos. morphe) fil. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. anthropos. polukas. koji ima čovečji oblik. sa ljudskim osobinama. anthropos. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. dok leži u njemu. antrša (fr. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. tj. odstojanje izmeñu dva stuba . theos bog) obogočovečenje. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. an-tu-ka (fr. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. skladište. antrpilastr (fr. antrkolon. morphe. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos. antroposfera (grč. anthropos. anthropos. antropofagija (grč. anthropos. kanibalizam. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. antropopatizam (grč. antropomorfoza.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. v. vrlinama. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. neocarinjen. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. razmak izmeñu stubova. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. i odatle uvoziti. rañanje čoveka. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda.

v. zadiviti. glavna srčana žila. zaplesti nekoga u neko preduzeće. anti. biser. oča-ravati. annus intercalaris) prestupna godina. apage! (grč. tj. anšlus (nem. džombast. med. amrel za svako vreme. med. helmins. potpun prestanak lučenja mokraće. annulus) prsten. neodreñen) gram. ushititi. anulacija (nlat. annus ecclestiasticus) crkvena godina. aorta (grč. dahtanje. godišnji prihod. metr. anus (lat. anhidrit (grč. anthiperidrotikon (grč. annus) godina. uron mokraća) med. pripajanje. slobodan od vode. poskupljenje. tučenje topovima uzduž. anumerirati (lat. idi. yper nad. anuitet (nlat. apagogičan dokaz indirektan. lat. izvoñenje i nabrajanje prigovora. idros znoj) med. anfan perdi (fr. zapaljenje aorte. anceps) dvostruk. npr. enfilade) dug red. anthelmintika (grč. s lica. kalendar. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. čisti se! apagoga (grč. hypnos san) pl. završetak zadnjeg creva. hydor voda) hem. annumeratio) pribrajanje. anšantirati (fr. god. hypo-phero snositi) ret. ap. enchere) trg. januara do 31. prošlo trenutno vreme. apanaža (fr. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. iznad. uračunavanje. od 1. uništiti. preñašnje svršeno vreme. ali koje izloženo vodi apsorbuje. fig. pol. pravo u oči. aorte) znat. ukinuće. en face) spreda. Anschluss) priključenje. anhidrid (grč. suša. kome je oduzeta voda. dvostran. decembra. anus solaris (lat. poništavanje. encherir) trg. objavljivanje. sredstva za isterivanje glista. nlat. anthipofora (grč. poskuplji-vanje. ap. opovrgavati. appšpegage) pribrojiti. anfan teribl(fr. nesta-ško. upija. opovrći. anfan (fr. anus komunis (lat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. posredan dokaz. ukidati. ogla-siti nevažećim. per anum (lat. bolja ponuda na javnoj prodaji. hydor voda) hem. obična julijanska godina. zapodenuti razgovor. aortitis (grč. uništavati. po dužini. neprestupna godina. ap. apage) odlazi. anualni (lat. annualis) godišnji. napraviti ćupriju (u trik-traku). aorist (grč. enfant) dete. ap-ago odvesti. anfilirati (lat. dobrojiti. vragolan. anus (lat. ukinuti. enfants perdus) na. apanage. anus) anat. annus communis) prosta. ap. aosmičan (grč. voj. anurija (grč. fr. anfilada (fr. anus civilne (lat. hydor) bezvodnost. podizanje cene. s boka. anšerirati (fr. godi- šobran i kao suncobran. pridruženje. anfraktuozan (nlat. uračunavati. aiulus magikus (lat. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. teško udisanje vazduha. opovrgnuće. anus eklezijastikus (lat. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. žila srčanica. antihipnotika. annus civilis) grañanska godina. anulirati (nlat. filum konac. u opasnost. nizati. zaobilazan. anšer (fr. dobrojavati. oči u oči. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. annullatio) poništenje. ushićivati. podizati cenu. aorte med. dvosmislen. posredan dokaz. enfiler) udenuta. otići. anus interkalaris (lat. Blagovesti. preko. opčiniti. annullare) poništiti. naročito Devi Mariji da će roditi sina. tući topovima po dužini. koji se dogaña svake godine. red soba u jednom pravcu. koji traje godinu dana. anceps (lat. anthipnotika (grč. anthelmintičan. kroz čmar. anti. Š. a. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. mrtva straža. pribrojavati. iskrivudan. oglašavanje nevažećim. soli i oksidi. poskupl>ivati. pr. npr. dobrajanje. anuarij(um) (lat. apagoge) log. anuncijacija (lat. opčišavati. anidrija. per anum) med. godišnja renta. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. enchanter) očarati. ap. godišnjak. Petar u ribarskom čamcu. anhelatio) kratko. vodonik i postaje kiselinom. annulus magicus) čarobni prsten. neravan. anumeracija (lat. anus kurens (lat. anulus (lat. annus solaris) sunčana. godišnji dohodak. po-ništavati. annuus godišnji) godišnja otplata duga. annus currens) tekuća godina. vijugast. nuditi više. udevati. da bi se posle jedan po jedan pobijali. ñavolan. čmar. npr. spa-janje. anulus palacii (lat. prisajedinjenje. nesiguran. s boka. anti. hydor voda) hem. ubrajati. annunciatio) nagovešta-vanje. annuitas. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. nanizati. nestašica vode. anti. anulus pi-skatorijus (lat. anhidričan (grč. dati više pri nadmetanju. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. an fas (fr. anfractuosus) krivudav. zadihanost. anhelacija (lat. voj. opovrgavanje. ribarski prsten. pr. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. zadivljavati. kolebljiv. an-šantiran. annuarium) letopis. osme miris) bezmirisan. a-oristos neograničen. anhidrija (grč. helmintos glista) pl.

: drvo. soba. vrstu. prevaran. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apel (fr. apantesis) odgovor. appellatus) prav. nomen appellativum) gran. geom. reč koja označava rod ili vrstu. zamršen. strasno. apedeutičan (grč. apatije (grč. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. apasionato (ital. ravnodupšost. appellatio inadmissibilis) prav. apathes) neosetljiv. apeirokalija (grč. appel) poziv. patria domovina) lice koje nema državljanstva. lat. apedeuzija. neosnovan priziv. apartan (fr. up. apart naročit. gran. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. nedopustljiv priziv. apedeugizam. aparentan (lat. apelatorija (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. jedinstven) naročit. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). otimač. neobrazovanost. bioskopa. pun draži. paideytikos vaspitni. appellans) prav. kazivanje. odgojim) v. prav. kalcijev fosfat s fluorom. ceo pribor. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. poslušnost kod pasa. apelacio frivola (lat. odrediti stalan godišnji prihod. npr. pomoćna sredstva i dr. npr. životinja.: antiapeks. apatetikos prevaran. aparat (lat. nemarnost. appassionato) kuz. zločinac. prizivni sud za crkvene sporove. aparencija (lat. aparatura (lat. apatao. areh vrh. apatrid (grč. apelativ (lat. rod. apart odvojeno. npr. appellatio frivola) prav. poznavanje. zbor. npr. neznanje usled slabog školovanja. neprihvatljiv priziv. sva mehanička postrojenja (npr. taj pas nema apela. nesvakidašnji. lažljiv) lažljiv. izdvojeno. čovek. sva oruña. neke radionice. lažan. odgojni) neobrazovan. godišnji prihod. nevaspitan. apatetičan (grč. odstojanje. apatao zavodim) št. vidan. apparentia) privid. supr. apanažirati (fr. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. apelacio dezerta (lat. pozivanje. apelativan (lat. nemaran. apaš (fr. priziv višem sudu. pobijanje. znak. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). sa puno osećanja. odeljenje.). doziv. appellatio admissibilis) prav. apedeutizam (grč. apartman (fr. apelacio inadmisibilis (lat. naprava. zaziranje (ili: strah) od ljudi. višim sudovima i traži njihovu pomoć. neupućenost u ono što je lepo. neškolovan. utrnulih osećanja. dopustljiv i prihvatljiv priziv. apelat (lat. spoljašnjost. oruñe) sprava. a-. prepušten. aparatorij(um) (nlat. sprava i sl. apeks (lat. stroj. apatit (grč. pozorišta i dr. za-pleten. stan sa više odeljenja. apelant (lat. imenovanje. astr. appellare. zadocneo priziv. a-. appellatio deserta) prav. vrh kupe. appelare) viši. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). beskrajan) fol. prividan (npr.). boje sive. svirepost. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. beznačajan i ništavan priziv. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). očevidan. zajedničko ime. dražestan. apatičan (grč. apelacio admisibilis (lat. appartement) stan. apatheia) neosetljivost. apeiros neograničen. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. privid-nost. apelacija (lat. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. utrnu-lost osećanja. posle nižih. ret. žalba višoj vlasti. mač. ne odaziva se na poziv gospodara. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. ravnodušan. očigledan. tj. odvratnost meñu ljudima. apelacio temerarija (lat. apanteza (grč. apeiros neiskusan. apartheid (eng. antropofobija. braće). početak. apparatus sprema. nepromišljen priziv. verovatnoće. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. jasan. odvraćanje. voj. pozivanje na viši sud. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. appellativus) gram. . veoma rasprostrt.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. veličina i sl. apparens) vidljiv. appellatio temera-ria) prav. lopov. spoljašnji izgled neke robe. arasće) velegradski razbojnik. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. pri Zemljinom obrtanju. a-. obezbeñen prihod. nedostatak ukusa. trg. koji označava zajedničko ime. apaideysia) nevaspitanost. apeiron (grč. paideyo vaspitavam. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apantropija (grč. zaključak. neobičan. izgled. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. ljubičaste ili zelenkaste.

a-.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). žudnja. rug vatra) med. prohtev. otvor (izdubenog ogledala. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. sklonost. planao) opt. aperiens) koji otvara volju za jelom. apercepcija (lat. apiarium) pčelanik. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. pohotan. apireničan (grč. overavanje. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. ješnost. apelirati. apetit (lat. osećanje gladi. aperijens. irreg gornji. koji nema sferne aberacije. a-. apistia) neverovanje. apepsija (grč. apehema (grč. appendix) ned. uložiti (ili: ulagati) protest. koji izaziva želju za jelom. appellare) moliti koga za pomoć. aplanatičan (grč. pljeskati u znak odobravanja. stanje bez groznice. apirija (grč. a-. aperitivan (lat. jasno shvatiti. apireksija (grč. bez lišća. aplanat (grč. aperfu kratak pregled. areh. appetitus) prohtev za jelom. apeiros. appetitlich) ukusan. apirman (fr. crvuljak. živo odobravati. aperantologia) preterana brbljivost. uložiti (ili: ulagati) priziv. za-pažanje. applaudere) tapšati. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. dopuna. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. apis) zool. a-. linkejoskop. alelovati (lat. aperijentan (lat. slabo varenje u organizam unete hrane. aplanirati (fr. pepsis probava. apeticija (lat. apertura (lat. apersi (fr. aplazija (grč. plašiš obrazovanje. apistija (grč. koji su bez latica. apis pčela. nlat. appendix) dodatak. appetitivus) željan. koji nema iskustva. sumnja. a-. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. aperantologija (grč. pozivati se na nešto. bez groznice. apercipirati (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. appellare) v. tj. a ne one koje počivaju na asocijacijama. appetentia) čežnja. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. med. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. peira iskustvo) 2. planao lutam) fotografski objektiv. a-. varenje) med. aperitivan. a-. težnja za čim. drugo. pomoću kojih se jedan predmet shvata. rug vatra) 1. appetere. aperitiv (nlat. a-petalos) bog. . ad-perceptio) fil. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. a-pyros. zaklona na optičkim aparati-ma). proveravanje računa. požu-dan. med. ap-echema) odjek. sveti bik. a. aperijencije (lat. Alis mit. čut udarac) sp. apikultura (lat. letimičan pregled. rugep kopggica) bog. kao složene sočivo.ne. otkloniti smetnje. nem. apices juriš) pl. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apetencija (lat. opt. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). apices juris (lat. apetalan (grč. suprotno dejstvo pada. požuda. perfodos) fiz. aperire otvoriti) med. aplaudira™ (lat. simbol zemljoradnje. appetitio) težnja za čim. tvorenje) anat. konstruisan 1866. naklonost. apiričan (grč. pravničke dosetljivosti. nevičan. izdužen produžetak sa površine nekog organa.. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. a-. pčela. bez visoke temperature. alat. uvideti. apijarij(um) (lat. odnosno mišljenja. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. načelo na kojem počivaju druge. aperitivus) v. cultura gajenje) pčelarstvo. apetitivan (nlat. apendiks (lat. aperijencije. apendikularije (lat. a-. želja. da ga (ili: je) pojedeš. otvor npr. zapažati. sažetak. bujica praznih reči. težnja. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. aplanir) poravnati. sladak. loša probava. bez (sferne) aberacije. slobodan od njihanja. zool. siguran od vatre. ad-percipere) zapaziti. aperire otvoriti. suština. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. aperiodičan (grč. appendicula mali pri-vezak) pl. apurement) trg. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. sredstvo za čišćenje. zagladiti. volja za jelom. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. pl. primamljiv. apeptičan (grč. zaključak. oni akti parenje. aperkat (ept. apertura) anat. apendicit (lat. saznaje i tumači. apis (lat. prilog knjizi ili delu. aperientia) pl. apiričan (grč. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apetitlih (lat. dovesti u red. više veze duševnog života. odnosno mi-šljenja. koji pati od slabog varenja želuca. beskrunični. pčelinjak. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. podozrevanje. bez. koji nema koštice (o plodu). apeiria) neiskusnost. neprobavljiv. na prečaga. nagon. neiskusan. tečan. v. rug) med. aperijentan. shvatanje. kratko i pregledno izlaganje. žudnja za nečim. uobličenje. aperijens (lat. apiretičan (grč. nezapaljiv. da se jede.

brižljivo izučavati.: . appositio) gram. a-. svaka. appositi-vum) gran. npr. apo-gaion) acrp. sitan novac za potkusurivanje. noga) zool. apodeiktikos) koji dokazuje. podesan. . npr. kandidat. apodeixis) prikazivanje. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. apodan (grč. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. asertoran. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. primenjivanje. apozitiv (lat. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. L0g. afričkim i dr. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. 18). vrednoća. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. apodoza (grč. upotreba spoljnih sredstava. up. rañanje bez nogu. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). ned. a ne Sunce (up. rpeo dahćem) ned. apodija (grč.: Dete bolesno mora da leži. 1—8): kuga. aplikativan (nlat. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. apograf (grč. apodiktičan (grč. Jovis) astr. ukras na haljinu.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. nedisanje. naročito u vojnim naukama. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. čita knjigu). grč. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. Apokalipsa (grč. applicata) geoi. dati npr. ukrašavanje melodije sitnim notama. rat. aplikatura (nlat. raz-. neoboriv. applicativus) v. pus. Apokalypsis) 1. aplikativ (lat. koji stoji kao dodatak. apodiktičan sud log. applicare) namestiti. applicare približiti.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka".(grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. aplicirati (lat. dodavanje. nameštanje. beznožnost. apodikti-čan. apoen (fr. menica. neopovrgljiv dokaz. apogamija (grč. apoda (grč. ordinata (kod kupinih preseka). applicabilis) primenljiv. za razliku od prvog dela (protaze). aplikabilan. applicatio) način izvoñenje. gameo ženim se) zool. tvoj mlañi brat. zavoj. aplauz (nlat. apojovijum (nlat. beznožan. apnea (grč. primeniti. apozicija (lat. predudar. Jov-od Jupiter gei. izlaganje. tačka na putanji Meseca. aplikatorika (lat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. kopija izvornog dokumenta. arropege priložiti.-. združiti) liši. kada se još smatralo da je Zemlja središte. priljubljiv. apogej (grč. arb. prišiti. a-. stavljanje. dokazivanje. drugi. prio-nuti za neki posao. neopovrgljiv. staviti. afelijum). aplikata (lat. aplikativan. kao apozicija. koji se može lako namestiti na. aplikant (lat. Otkrovenje Jovana Bogoslova. mat. appoint) fin. appoggiatura) muz. aplikabilan (nlat. 2. aplikacija (lat. odrediti ročište. apodeiktikos) v. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. Jupitera. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. lek. apokaliptičan (grč. uneti. podćs. u nekim kavkaskim. poslednji deo složene rečenice. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. arb. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. može da ga zameni (npr. arb od. zagonetan. npr. apodiksis (grč. naročito inostrana. proble-matičan. a-. završnica. beznož-ni vodozemci. pljesak. metanje. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. apodosis) ret. apoentirati (fr. plaćati. apozitivan (nlat. apojovium. a-. upotrebiti. apodemia boravak u tuñini. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. applausus) tapšanje. grapho pišem) prepis. apoñatura (ital. applicans) v. pus) koji nema nogu. modalitet. dodati. ogledni govor. glasno odobravanje. marljivost. tajanstven. itd. supr. opet. tj. apodejktičan (grč. apo. pohvala. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. sud koji izražava logičku nužnost. Dušan. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. oblog. neminovan. nemanje nogu od samog roñenja. dokazan. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. poravnati se u nečemu. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. ucrtati. bezuslovan. gran. prileplji-vanje. primena. utiskivanje. prilepiti. natrag. apunto. pus noga) med. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. applicatura) kuz. apokaliptika (grč. appointer) odrediti platu. pljeskanje u znak odobravanja. appositivus) gran. glad i smrt.. mračan. perigej. metnuti. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. poslednja knjiga Novog zaveta. starati se. obraća-ti jaku pažnju na nešto. npr. prilježnost.

odgovor. ned. apokriza (grč. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apokopirati (grč. sklon kaplji. apologeomai branim) v. neuron žila. apoliza (grč. kod ljutića). Apollon) nuz. apomiksija (grč. pitagorejci). razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. skraći-vati. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". nepravi. odvajanje. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. kaplja. Aiolon (grč. prestanak.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. apolis. npr. aponija (grč. stojici. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apokartereza (grč. pronañen 1828. skamenjavanje. apologeomai) odbramben govor i dr. arb. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apoplexia) ned. odbrambena tačka. sin Zevsa i Lato-ne. apologeomai branim) teol. med. fil. arb. zauzimati se za. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. malo po palo. astr. krvokapni. aro-Mab slomim. Apollon) nit. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). . Apollon) muzički instrumenat. postepeno. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. otkrivene. apopleksija (grč. med. apokarpija (grč. poreñenje u priči. apolonion (grč. sprečavam) med. spokojstvo. sličan orguljama. aponeuroza (grč. pronañena u Darmštatu. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. mišiće. karpćs plod) bog. snošljivo stanje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. branilac. podmetnut. apolid (grč. odrezivanje) gram. pretvaranje u kamen. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. sumnjiv. lažan. odgovorim) 2. obaveštenje. apoklazma (grč. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. rečitosti itd. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apokrino izlučujem. vrsta fortepi-jana. u isto vreme. muzike. istraživači Otkrovenja. živac) znat. povratak u isti prividni položaj. bog sunca. apćlogos priča) poet. naročito hrišćanske učenje. apo-kopte odsecanje. grupe mišića i cele udove. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apologeomai) braniti. apologema (grč. a roso a roso) nuz. a poko a poko (ital. naročito rimskog. prelom kosti. koje nisu prave. sličan kaplji. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. kapnos dim) ned. apolog (grč. izostanak) neke organske funkcije. apolepsis zadržavanje. apokriza (grč. apologetičan (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. apolonikon (grč. apologet. apoplektičan (grč. svojevoljna smrt od gladi. disanja. apologet (grč. poučna pričina. aponia) bezbolnost. aiokritičan (grč. apokspa (grč. ozdravljenje. apo-krmo izlučujem) med. apo-krinomai obavestim. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. npr. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apokatastaza (grč. od IV veka titula biskupskog. arb. izdvajam) 1. poput navlake. sparivanje) zool. apologija (grč. 5 Leksikon apolepsa (grč. bila. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. zdravlje. postupno. apo-krypto skrivam) pl. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. arb. religiozni zanesenjaci. držati odbrambeni govor. poremećaj. apolćgema) odbrana. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apokrifi (grč. apokrizijar (grč. koji luči. apologist(a) (grč. arolambano zadržavam. apolithyo skameniti) kol. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. sufumigacija. lekarstva. apokapnizam (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. kanoi-ske. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. koji ima karakter odbrane. spis. apoplesso udarcem oduzmem) ned. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. mixis mešanje. apologetika (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih).. apolitoza (grč. apologfa) odbrana. skratiti. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologizirati (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje.sid (ili: smetnja. pret . apokrifan (grč. skrham) med. babušina. rešenje. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. vraćanje zdravlja. odluka. nauka o tome kako treba braniti veru. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. u Engleskoj. govora. potpun prestanak neke bolesti. poezije.

sumnjiva (ili: sporna) stvar. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. dodatak nekom pismu ili povel>i. grditi. prećutkivanje. apporte) daj ovamo. aporos neprohodan) fil. apostil (nlat. učenja. aporia) zbunjenost. nepokretnostima ili pokretno-stima. obamrlost. . apostilator (nlat. skeptičar. aporematičan (grč. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. aporetika (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. a posteriori (lat. arogeb) zagonetan. zvanje propovednika vere. prav. apostemacija (nlat. apostolicitet (nlat. apportare. ili nekoj stvari. apostateo otpadam) otpa-sti. sphragis pečat) lik urezan u prsten. težak za razumevanje. 1. „Ja ću tebi" . figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. ua. apostematozan (grč. apostrophe odvraćanje. donositi. med.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. osloniti nekog življim. apport prinos. duboka nesvestica. kao pečat. 3. apoetolikum (nlat. koji odgovara učenju apostola. apostematio) med. na osnovu iskustva. apostolicitas) teol. arogeb biti u nedoumici. 4. apostat (grč. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. apostrof (grč. Dela apostola. aport! (fr. ali ne u gotovom novcu. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. da se nepojamno od pojamnog odvoji. nlat. preporuka priložena uz pismo ili molbu. ukor.! apostazija (grč. težak zadatak. papski. fig. ulog) trg. gnojav. odmetnuti se. apostasia) odvajanje. apostolska stolica (lat. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. roba zabranjena za izvoženje. apostata) otpadnik. a-poreutos neprohodan. apo-psycho izdahnem) izdisanje. Bogom sestro. gnojenje. pisma koje su napisali apostoli. apostrofa (grč. koji se gnoji. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. ukoriti. apo-siopesis zanemljenje) ret. aposterioran (lat. odreći se vere. apćrema. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. aporetičar (grč. Julija Apostata. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. aporetikos) onaj koji sumnja. koju je osnovao apostol Petar. naročito kod obučenih pasa. čistim učenjem apostola. supr. naročito od hrišćanske vere ili crkve. . apostol (grč. apor (fr. a posteriori) fil. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. kolebati se. fig. apostrofirati (grč. propovednik hrišćanstva. goro i planino. apostazirati (grč. donesi! (kod obučenih pasa). tj. ispuštanje duše. stvari zabranjene za izvoz. zavisan od iskustva. arogeb) v. apostilirati (nlat. apo-strepho odvratiti. . apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apostolat (nlat. načela. apostolicizam (grč. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. a-poreutos) zabranjen. apostrophos) gram. naročito hrišćanske. aporeta (grč. apopsihija (grč. npr. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. aporizma. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. imanje doneto u brak. fig. okrenuti) gram. pribegavanje) ret. apostolos odaslan) poslanik. odmetanje. bilo prisutno j ili odsutno]. fr. Hristov učenik. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. nejasnoća. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. aporetičan (grč. neprolazan) pl.: Jao. apporter) doneti. lat. tj. aposiopeza (grč. oštrijim tonom. apostematosus) koji ima oblik čira. apostates. nedopušten. aro. Dela apostola. odmetnik od pravog učenja ili prave vere.: a priori. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. odvojiti se od pravog učenja ili vere. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. onaj koji je sklon kaplji. aportirati (lat. otklanjanje. ideje i sl. 2. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. bespomoćnost. sporno pitanje. zagnojavanje. otpadništvo. aporem. aporija (grč. stvoren na osnovu iskustva. apostolsko dostojanstvo. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. aporizma (grč. preveriti. onaj koji širi neko učenje. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. aposfragizma (grč. logička teškoća. aporem (grč. bog. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). prinositi. a posteriori. a posteriori) fil. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. teškoća. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. papinska vlast. grdnja. apostolos) koji potiče od apostola. logična teškoća. apo-stema čir. npr. arogsb u zabuni sam) sumnja. prevrnuti verom. apostolski (grč. nejasan.

apprecatio) preklinjanje. popis imetka. appretiatio) odreñivanje cene. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apoche odstojanje. poljo-privrednim dobrima. ocena. chroroa boja) opt. aprehenzija (lat. kućna. skinem. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. veličanje. označava lo-gičku prethodnost značenja. pro-cenjivanje. apofize pl. uroka i sl. zatvor. prevoj. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. vezano. pristanak.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apprecari. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. min. pori-canje. sa košću spojen koštanom masom (up. obožavati. bilo u etici. aro. hen. up. slivanje tonova. a priori) fil. phone glas. apoteozirati (grč. razdaljine. koža. izdanak) med. apoteoza (grč. epi-fiza). apophthegma) kratka i duhovita izreka. apotoma (grč. apotemno odsecam) mat. aprobatoran (nlat. apotekar (grč. aprekacija (lat. uzimanje u posed. aro. a prima vista) trg. duhovit. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apophonie) lingv. apoftegmatičan (grč. ablaut. koji izražava odobravanje. apotithemi odvojim. apotema (grč. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. approbatorius) v. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. therapefa) ned. razumevanje. prema tome. aprobatoran. hapšenje. procene. apotheke. mlečnih prerañevi-na i dr. sliveno. aro. zabrinutost. thanatos smrt) potpun prestanak života. apoterapija (grč. gubljenje glasa. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. prima nista. approbativus) odobravan. predstava. tj. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apretura (fr. dopuštenje. apofaza (grč. u državinu. fr. (»sita. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. trgovac lekovima. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. kao izmeñu ~U~2p 1. kuz. apretirati (fr. up. appoggiatura) kuz. veličati. v. produženje lečenja i posle bolesti. da se knjiga štampa. skidanje. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. usrdna molba. vezivanje. aprobacija (lat. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). apriorizam (lat. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. odobrenje. fabrikama itd. kutija u kojoj se drže lekovi. skloniti. aproba-g tivan. sjajnost). usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. hartija. predudar. aprobativan (nlat. apofonija (grč. npr. npr. sredstvo za zaštitu od nesreće. v. strahovanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). u običnom životu: unapred. apprehensio) fil. ali tako da ne izgleda da se to hoće. poslovica.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. putnička apoteka. metria) merenje odstojanja. koštani izraštaj. a priori) fil. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apre (fr. sjajnost itd. aro. potom. apotropejon (grč. vina. ukinem) lipti. apoteka (grč. strah. nezavisno od iskustva (supr. apofiza (grč. alodžato (ital. apohromat (grč. muz. ar . apoteza (grč. chroma) opt. nezavisan od iskustva. appoggiato) nuz. misao. mladi-ca. a prima nista (ital. npr. im. a priori. inventar. ukidanje. kol. apres) posle. aro. pojam. theos) uzdizati do božanstva. potpuno izlečenje. apophasis) davanje saveta. brašna. prav. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. pohvala. nesumnjiva smrt. apoftegma (grč. aprioran (lat. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. apo-tithemi) geom. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. apotropaion) amajlija. obožavanje. moj apre. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apopatura (ital. kratak a misaon. apraksija (grč. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apohometrija (grč. aprecijacija (nlat. koja je razli: . sentencija. povoljan sud o nečemu. . bilo u teoriji saznanja. podignutih na kvadrat itd. vrednosti nečemu.: a posteriori) te. aprobator (lat. apophysis izraštaj. approbatio) odobravanje. apraxia besposlenost) pskh. dati mu glatkoću. nlat. apotithemi ostaviti na stranu. zatim. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. aro. ocenjivanje.). apothesis odvajanje. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. stanicama. a priori (lat.

stvar po sebi. fiz. za masu: gram. supr. apsolutan (lat. bog. approximatio) pri-bližnost. pril. dakle. apopsihija. apsolutan (lat. fkl. tj. neograničeno. apsidna linija astr. appropriare) prisvojiti. priznati nekome sposobnost za nešto.. naprosto. naročito u crkvama romanskog stila. apsolutivirati (lat. absens) odsutan. svod) 1. alkohol čist od vode. absolutum) l. bezuslovno. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apsolut (lat. v. približna ocena. apsolvirati (lat. udešavanje. apsidos okruglina. prvi osnovni uzrok svim pojavama. približno izračunavanje. učiniti nešto apso-lutnim. absens. samodržavlje. rasejanost. podesiti prema čemu. shvatati. apsolutizam (lat. apsolutni broj. apsentizam (lat. appropinquatio) približavanje. apsmthion) ned. apsmthion) bog. aproprirati (lat. up. fkl. aprobirati (lat. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. čist. približno iznalansenje korena. gram i sekundu. apsidiola (nlat. povoljno oceniti. rov. prisvajati. prilagoditi. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. ograničenja) nezavisan. razumeva™. aproksimativa (lat. ocenjivanje otprilike. neuslovljeno. apsens (lat. aprovizacija (lat. dopustiti. fiz. neku . no samo za jednu. astr. aprovizionirati (fr.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. bezuslovan. materijali-stički: materija). mat. apsint (grč. neuslovl>en. absolvere) neograniče-nost. a prope (fr. duh. approximativa) tačka zbliženja. povodom toga. potpun. eng. v. apsolutni alkohol hen. prosto-naprosto. savršeno. apsolvent (lat. approfiter koristiti se) v. absolvere razrešiti) gram. približavati. profitant. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. apsintizam (grč. apsidiola. appropinquare) približiti. apropinkvirati (lat. udesiti. pod apsenti-zam. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. školu. approcher) približiti se. udaljen. apsenteri (eng. supr. absolvere završiti. aproširati (fr. relativ. velika oca eliptične putanje. absolutum) činiti. pohvaliti. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. up. iako se u njemu podrazumeva. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). voj. agr. apsis) vrh. duž koja spaja obe apside. kao poručen. neograničen. apsolutna vrednost mat. bezodnosno. apsis. imati pristup. završiti. u filozofiji religije: apsolutno biće. svršiti. aproseksija (lat. grč. relativno. bez obzira na njegovu zapreminu. absenterS) pl. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. aproksimacija (nlat. saobra-ziti. u zgodan čas. približavati. apsentan (lat. approximativus) približan. aproksimirati (lat. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. primicati se. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. a propos) zgodno. mala horska kapela. npr. ab-solvere odrešiti) razrešiti. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. neprisustvo duha. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. u ap-solutnom smislu. prilagoñavanje. aproksimitet (nlat. gorka rakija. polukružni delovi crkava. osloboditi od (greha ili krivice). nešto. afelijum i perihelijum za planetu. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. prosto. npr. 2. pelen. approximare približava™ se) približiti. kao poručeno. indikativ. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. pelenjača. tim povodom. rakija sa pelenom. absens) odsutan. aproksimativan (lat. baš kad treba. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. samovlašće. prisvojenje. neprisebnost. broj. savršen. apropinkvacija (lat. rovove. strašljivost. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. apsychfa) nesvestica. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. approximitas) približ-nost. appropriatio) prisva-janje. approche) voj. 2. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. ili predstavljati nešto kao apsolutno. praviti prokope. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. apsihija (grč. dodirna tačka. aproš (fr. samovolja. apsida (grč. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. za vinograd i sl. uslova. abest. prokop. aproprijacija (lat. aprofiter (fr. za vreme: sekunda. vrednost bez obzira na znak + ili —. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar.

zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja.). ispirati. apscedirati (lat. gram. abs-cedere) odlaziti. čišćenje (rana). taman. gnojnik. usisiavanje. apsolutoran (lat. apsurditet. apstergencije (lat. razreš-nica. apscisa (lat. apsolucija (lat. pojmovno odvojeno. zamršen. abstergere otrti) prati. apsces (lat. smešan. sredstva za ispiranje rana. gonoreje. odustajanje od nasledstva. savršenost. duvana. besmislen. opšte. pomilovanje. apsolutivira ti. apstinent (lat. in apstrak-to (lat. ab-sorbere) v. ono pggo je u mislima. ispiranje. osloboñenje. bezuslovnost. apsurd (lat. napon. trezvenjak.: in konkreto). sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apsorpciometar (lat. med. mesa. živeti trezveno. metron mera) fiz. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. metastatič-ni apsces. gnojnica. čist akt mišljenja. med. težak za razumevanje. apstencija (nlat. odvajanje. duvana. obuzeti.apsolutizirati 69 apscisa ni.: konkretan). apsorpcija (lat. mudrovanje. čist pojam. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. absumptio) trošenje. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. apstraktan broj mat. graditi misaone predstave. mislima i sl. apstrahirati (lat. apstinirati (lat.mislima. abscissa tj. misaonih predstava. obuzimati. mislen. specijalno. nepriličan. odvajati u . čista misao. nerazložan. apsurditet (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. abstergens) med.: relativnost. ekstrakt nekog soka ili alkohola. viši. apsorbirati. uvlačiti u se. trezven. koji razrešava. abstrusus) skriven. udaljiti se. absurdum nemoguće) v. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. izmučenost. progutati. nepodoban. neosvrtanje na. razrešio pismo. apstinentan (lat. abstractus) log. misao- . mesa. otpusni. doći u sukob sa zdravim razumom. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta.. neime-novani broj. odvojiti. zamišljenost. in abstracto) u opštem. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. zagnojavati se. abstergentia) pl. apstergirati (lat. neograniče-nost. abs-trahere) odvojiti. apstrakcija (lat. otići ad apsurdum(lal. apstinencija (lat. potrošiti. ne obazirati se na to. besmislica. abstractio) log. uzdržljivost. koji postoji samo kao pojam (supr. mis leno (supr. teorijski. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. upiti. grañenje pojmova. apstruzan (lat. radi lečenja sepse. upijanje. fig. razrešni. negledanje. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. diplom-skog ispita. zagnoj. potpuna zauzetost (poslom. osloboñenje. abstractum) log. nejasan. apstraktne (nlat. što biva usled piemije. koji čisti (ranu). apsorptivan (nlat. apstrahirati. čistiti (ranu). sredstva za čišćenje spolja. apsolutorij(um) (lat. primanje u sebe (supr. hen. upojan. ispolj. ubrizgavanjem mleka i dr. čista misao. apsumpcija (lat. abstentio uzdržavanje) prav. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. potpuno zaposliti. apeterzija (nlat. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. abstinere) uzdržavati se od alkohola. apsorbencija (lat. apsorbovati (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. zatvoren. trošiti. odvajanje. apstraktum pro konkreto (lat. apsurdi-te t. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apstraktan (lat. absolutus) bezodnosnost. zamišljen. teško razumljiv. ab-sorbere) usisati. prelaziti u gnoj. odseći) geom. apsurdan (lat. duvanu. nerazložnost. udubenost u misli. glupost. rasejan. usisan. besmislenost. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. absorbentia) pl. apstergevtan (lat. raseja-nost. misaona imenica. otići. uzdržavanje od alkoholnih pića. apsolutist(a) (lat. gnojno zapaljenje tkiva. grč. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. dubokomi-slen. istrošenost. absolutorium) razre-šenje. spolnom opštenju. upijati. dubok. absurditas) logička nemogućnost. apsurdnost (lat. samo u mislima. sasvim zauzeti poslom nekoga. čist. ovladati. abscindere otrgnuti. linea. apstraktum (lat. neuslovljenost. usov. fiksacioni apsces. supr. abstersivus) med. fiziol. absolutum) v. progresivne parali-ze itd. absorptio) fiz. apsterzivan. absurdus) logički nemoguć. spolnog opštenja itd. abstractivum) xex. abscessus) odlazak. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). absorptio. okaniti se toga. abs-trahere) v. apsolutnost (lat. abstersio) med. med. v. absolvere. npr. koji služi za ispiranje. pranje.: emisija). absolutorius) koji osloboñava. apsorbirati (lat. apstrahovati (lat. mesu. apsterzivan (nlat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. spolne ljubavi. rela-tivitet. udaljavati se. absurdum nemoguće) v. usisa-vati.

povraćati. suñenje izbornim sudom. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. nauka o paucima. a punta d'arco) kuz. otakati. apscisija (lat. arahnoide (grč. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. trg. grč. male. izravnati. arbitražni posao (lat. arabotedesko (ital. ten. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . zool. arancini) pl. izabrani sudija. arachne. i poznavanje arapskog jezika. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. rasporediti. arahnide (grč. kuz. arachne. opisujem) opisivanje pauka. oblik) pl. araneolog. arancivi (ital. ureñiva-ti. prireñivač. ara (lat. upotrebljavati u govoru arapske reči. arabicitet (nlat. arapske književnosti i dr. neograničeni gospodar. eldos vid. arapske književnosti i umetnosti. daktylos prst) ned. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabizam osobenost arapskog jezika. arahniti (grč. logfa) zool. araba (tur. prirediti. araba) orijentalska kola na dva točka. arrangement) ureñivanje. zapravo slike iz biljnog sveta. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arrangeur) upravljač. 2. arahnolog (grč. glavna. napraviti sporazum. grč. aranžman (fr. odvajanje. apterologija (grč. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. prisutni svedok. zool. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. aragonit poš.). uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). udešavanje. otki-danje. 2. v. fantastične linije u slikarstvu. arač v. lithos kamen) geol. tip. fig. agapea pauk. raspored. arabizirati udesiti po arapski. arahnide. slik. arahnoditis. šećera ili od soka kokosovog oraha. arabist(a) znalac arapskog jezika. araneografija (lat. složiti. oduzimati. govoriti arapski. araneologija (lat. paucima slične životinje. abscissio) odsecanje. posmatrač. mode i dr. pretakati (vino). arachne. arcus luk) 1. sporazum. gen. v. logfa) zool. udešavač. osušene i pošećerene naranče. oblik) zool. vrhom gudala. arranger) urediti. kol. apcigovati (nem. spremiti. aram v. lat. sudija u nekom sporu. grapho pišem. arabicitas) suština. pokrajini u Španiji). zraka vrsta jake rakije od pirinča.). a. arabesco) l. sreñivati. poravnanje. blju-vati. eidos vid. srediti. arahnoide. osobenost. žrtvenik. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. ptyalon pljuvačka) ned. prireñivati. zapaljenje paučinaste moždane opne. ret. arahnoliti. arahniti. npr. ugledati se na Arabljane. arachne) med. menica za izmi-renje nekog duga. arak (arap. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. ukras u arapskom stilu. arahnoida (grč. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. presuda izbornog suda. a-pteros beskrilan. 4. 3. . ureñi-vač. agapea. naročito za »sene. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. karbonat kreča. abziehen) l. arak (lat. ar (lat. v. arahnodaktilija (grč. izmirenje. od plate na ime otplate duga).anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. verovnike zadovoljiti. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. udesiti. prekidanje. grč. araneologija. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arka tabak (hartije). arahnitis. despot. harač. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. logfa) zool. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. a punta darko (ital. agapea pauk. ureñenje. appunto) trg. najuticajnija. arbitrage. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. aranžirati (fr. lat. arachne. arachne.) 2. poravnati. eidos) pl. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arbija (tur. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. arachne pauk) pl. aptijalizam (grč. arachne. pol. u umetnosti. ukusa. arabeska (ital. arahnoditis (grč. v. obrada. apunto (ital. arbiter) izborni sudija. udešavati. arahnologija. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. bezbojan ili žućkast mineral. pauci. arachne. arbiter (lat. arba. arbitraža (fr. aga) oltar. arahnitis (grč. rum (od ove je postala reč rakija). arahnoliti (grč. aratura (lat. red. odbijati (npr. paučinaste moždana opna. reč uzeta iz arapskog jezika. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). haram. arbitrari) fin. buvama i dr. arahnologija (grč. arachne) med.

slobodno opredeljivala. mišljenje. v. argyrion srebro) ned. argat (tur. . razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). zaključivanja. odrvenjavati. arbor genealogica) rodoslovno stablo. veština dokazivanje. nautes brodar) zool. kao drvo. argotirati (fr. koji zaključuje. ludilo) želja (ili: žeñ. znak Ag. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. argirokratija (grč. raspravljen. pro-cenjivati. porodično stablo. argirija (grč. slobodan izbor. argentum folijatum (lat. argit) puškarnica. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argentum. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arbitrimn liberum) slobodna volja. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. dokazni. argyrion srebro) ned. izabrani sudija. arborikultura (lat. argirijaza. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. obrazloženje). arbitrirati (lat. pakvon. pretvaranje u drvo. novac. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. zbirke drveća. suditi. biljni otisak. sud. argirijaza (grč. arboretum (lat. arboriforman (nlat. rodoslov. plemeniti (inertni) gas bez boje. arbor vite (lat. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. god.. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argentum (lat. shvatanje. izbornosudski. zemljodelstvo. arbitrarius) izbornosudski. volja. bogatstvom. svojevoljan. argiroida (grč. argyrion. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. arbitrijum liberum (lat. proizvoljna procena. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arborin (lat. „životno drvo". način dokazivan>a. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. mangupski. arborizacija (nlat. efdos vid. argumentativan (lat. arborescencija (nlat. nazvani po svojoj lañi Argo. mam'a pomama. arborescere) pretvarati se u drvo. vrt (rasadnik) sa drvećem. arborescirati (lat. grč. argentan (lat. ocena. samovolja. argentum) v. živa. argentan. Argo. argumentatio) dokazivanje. arborist(a) (lat. neradan. arbitracija (lat. izborni sudija. lenj) hen. arbitrium) presuda. odrvenjenje. argentum foliatum) lisnate srebro. elemenat. arbitrij(um) (lat. krip-ton. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. v. pakfong. približan. proizvoljan. trg. argyrion) dged. mirisa i ukusa. argumentum) dokazno sredstvo. atomska masa 39. argotizam (fr. obrazlaganje. stari grčki junaci. govoriti jezikom koji svako ne razume. zaključivanja. arvus njiva. vladavina novca. odrvenjavanje. argentum vivum) živo srebro. argentometar (lat. argo (fr. koji obrazlaže. šatrovački govor. strast) za novcem. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. samovoljan. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arbor vitae) aiat. argyrion) med. argirizam (grč. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argentum) srebro. arbitralan (lat. argumentacija (lat. argonauti (grč. tj. arbitrari) ceniti. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argonautika (grč. cinka i nikla. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argonaut (grč. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argental. otkriven 1894. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbitrator (lat. argyrion. arbor genealogika (nlat. dokaz. argumen(a)t (lat. argentum srebro) legura bakra. lopovski. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). arvikultura (lat. Argo. obrazloženje. arbor drvo. Argo. zaključivanje. argiromanija (grč. ksenon. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. argumentator (lat. argental (lat. argon (grč. argos nedelatan. argyrion. arboriformis) koji je u obliku drveta. razlog. up. izbornog sudije. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. bubrega i jetre. argiroza (grč.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. redni broj 18. sloboda opredeljivanja. presuñivati kao izabrani sudija. nautes) kit. arbitraran (lat. vrsta glavonožaca. oblik) veštačko srebro. cultura gajenje) poljoprivrede. ñuture procena. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. pakvon. neon. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. metalna smesa slična srebru.948. argirijaza.

argumentozan (lat. fig. dokazuje nešto batinom. areola) malo. arrestatorivun se. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. veoma oprezan i revnosan čuvar. krug oko Meseca. agea. vrsta fine per-sijske svile. Areopag (grč. sin Zevsa i Here. plaho. žustar. strastan. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. arrendator) zakupac zemljišta. dokazima. aretologija (grč. naredba o hapšenju. arrestare) v.: „Taj predlog nije dobar. arendirati (nlat. nauka (ili učenje) o vrlini. med. obustavljati. zadržavati. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. Argusove oči vrlo budne. Ares. metria) fiz. areometrija (grč. arsa (lat. zatvaranje. deo etike. tektoniki) voj. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. zaključivati. Areios Aresov. fig. Argus) mit. arestatorij(um) (nlat. staviti zabranu na. argumentum e consensu gentium) log. ardit (ital. nemajući drugih dokaza. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. obra-zlagati. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. areotektonika (grč. 2. Argus (grč. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). lat. naoružan ruč-nom bombom i kamom. arenant (lat. Arej (grč. bog rata. arena) borac na areni. vatren. gradilište. nepla-ćena kamata. kažnjenik. dokazivati. plah. arestacija (nlat. veština. Ares) mit. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. up. areraže (fr. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. ardito (ital. pažljive. argumentari) navoditi kao dokaz. argumentum ad hominem) 1. popularan dokaz. znat. arenatio) med. haps. argumentirati. . dovoz robe. arreter) zaustaviti. ugovor o davanju zemljišta u zakup. npr. arrestans) uhapšenik. argumentum bakulinum (lat. dugovi. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. revnostan. arestirati (nlat. jer je predlagač rñav čovek". žarki. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. ardus strm) strmost. arendar (nlat.argumentirati argumentirati (lat. prav. arzi-mahzar (tur. haps. mandatum) prav. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. rešt. argumentum ad hominem (lat. rata i ratnih užasa. ardasse) trg. areola (lat. arestat (nlat. areražirati (fr. zapadno od Akropolisa. dizanje glasa. argumentum e konsenzu gencijum (lat. v. arivaža (fr. zaustavljati. agea) površina. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arena) borilište posuto peskom. molba. aretirati. usijan. logia) fil. ubio Hermej. ne biti isplaćen. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. astr. uhoda.) rasprostranjena na Zemlji. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. Arej. zatvor. arete vrlina. rvač. zatvoriti. metron mera) fiz. argumentosus) bogat grañom. sr-čano. arrestum) zatvor. tegoba. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. arrenda) zakup zemljišta. ardito) muz. peščano kupatilo. aretirati (fr. arrerages) pl. rada i sl. dolazak. arsis) metr. muka. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. vrsta grube svile iz Smirne. najstariji i najugledniji sud u Ateni. argumentum ad veritatem (lat. kolektivno javljanje. obustaviti. čije je sedište bilo na tome brežuljku. muz. dolazak laña u pristanište. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. ardentan (lat. lako razumljiv. gumno. tj. tr-kalište u cirkusu. uzapti-ti. vreo. arduitet (lat. areometar (grč. arz-mahzar) pismeno. arza (grč. slobodno mesto. arrestatio) hapšenje. ardens) gorući. arenacija (nlat. arena (lat. velika teškoća. araios redak. poprište. fig. neplaćene zakupnina. Ares) mit. 72 arivaža arenda (nlat. fig. arrivage) pristajanje. Ares (grč. kupanje u pesku. zakupiti. nlat. polje borbe. supr. smelo. špijun. ardasina (fr. sin Zevsov i Niobin. optuživanje. silom. arrestatus) prav. arendator (nlat. uhapsiti. gravimetar. Areios pagos) 1. po Zevsovoj zapovesti. zaostala plaćanja. argumentisati v. 3.teza. arresto. arestant (nlat. arest (ital. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. zažaren. prsten oko bradavice na sisi. areal (nlat. zadrhtati. u Ateni. hidrome-tar.. zatočenik. 2. ardassine) trg. ardito) voj. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. dovezena roba. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. bogat razlozima. crven krug oko zapaljenog mesta. araios.. simbol surove hrabrosti. silan. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). Argos. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. boga rata Aresa. ardasa (fr.

Ariadne) mit. aridura (nlat. arythmia) nedostatak ravnomernosti. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. arka (lat. u novije doba. mršav. aritmetički (grč. relikvije i dr. techne) mat. neplodnost. naročito kucanja bila. osiguranje života. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. odstupnica. dragocenosti. anat. koji je tvrdio da Hristos nije bog. arijski jezici svi indoevropski jezici. fig. prijatelj i član aristokratije. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. nauka o brojevima. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. v. suvoparan. arivist(a) (fr. ariozo (ital. agua) pretvaranje u Arijce. mršavost. gurgur.). naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). laktaš. aristos najbolji. med. aria. aritmije (grč. računski. aritmologija (grč. veštak u računanju. jalov. aridus) suv. mit. nepravilnost. a-. arizacija (sskr. otuda: Arijadnin konac. slabost. aristodemokratija (grč. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. arija (ital. arcade) l. aristolohika (grč. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. pr. sredstva koja pomažu porañanje. fr. naročito čišćenje porodilje. zaštitno odeljenje. arithmetikćc) koji spada u računanje. aridan (lat. sušnost. progresija. učenika Platonova. agua) pl. arijer-ban (fr. Aristoteles) fil. arriver postići. Arijevci (sskr. mala arija. suša. gurgurstvo. plemstvo. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. agsa kovčeg. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. aristarhski. arithmos broj. niz lukova na stubovima. arithmos. aritmetičar (grč. aristokratia) vladavina plemstva. pere. melodija. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. logla) nauka o brojevima. zaštitnica. računaljka. arithmos. 2. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. pulsa. Arijevci. poglavica zlih duhova. Ariman (pere. lutrije i dr. Irana sami sebe nazivali. aristokratizam (grč. deo čeone kosti (očna). locheia porañanje) pl. sušan. laktaštvo. a rijega (ital. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. poslednja odbrana. način pevanja. aritmetike (grč. jalovost. pevajući. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. sušenje. aristokratija (grč. Arijadna (grč. u vidu arije. vladavine plemića. arijevci pl. arijanci pl. arijanci. pošto je ubio Minotaura. de-mos narod. v. arithmos. pesmica. fig. sanduk) 1. bog i praizvor svega zla. arithmos. arioso) muz. arijevci. nepravilno kretanje. karijerist. ih. Aristarh (grč. vlast) vladavina plemstva i naroda. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. pristalice i pobornici arija-nizma. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. v. arriere-ban) voj. mania ludilo) med. bez ikakvih obzira. Arijci. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. rythmos takt) med. kratos moć. 2. arietta) muz. aristotelizam (grč. arhit. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. iz IV veka. arriere-garde) voj. aristos najbolji. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. arithmos broj. ariditet (lat. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. nesklad-nost. arija) pl. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. pomogla Tezeju.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. pre naše ere). arivizam (fr. Persije i ist. večni protivnik Ormuzda. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. aritmomanija (grč. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. aritmometar (grč. Arijci (sskr. . up. agua. veština računanja. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. arkada (fr. na-pev. aridura) med. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. love zvanja i položaje. ariditas) suvoća. fig. suvoparnost. arriver postići) osobina onih koji. aritmus (grč. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. aritmogrif (grč. e arithmetike tj. arijergarda (fr. neplodan. mršavljenje. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. Ahriman) ion-. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. nego običan čovek. spržen. mršavost. ned. aritmomantija (grč. i njegovih pristalica. geometrijska sredina. plemićki stalež.

arogancija (lat. tj. potporni poluluk. snažiti. „armija nezaposle-nih". naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. arctius mandatum) prav. arkanist(a) (lat. . naivan. oholost. arlekin (ital. arkeo izdržavaš) geol. fig. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. od srednjeg veka: porodični grb. arlequinade) šala. navodnjavati. krivl>enje kostiju u obliku luka. aroma (grč. trg. arc-boutant) arh. metodski bombardovati. artiljeriju i dr. arlekinada (fr. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arrosement) zalivanje. arozaža (fr. arktos (grč. voj. arktički (grč. u Španiji: oružana sila. vrdanje. arogantan (lat. »sena sposobna da zavede. nepravilan. arkosolij(um) (lat. pooštrena zapovest (ili naredba). arkoza (grč. podmlañivanje itd. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. god. armatura (lat. armater (fr. nagrizanje kostiju. prisvojiti. stub podupirač. bezobzirnost. naknadno platiti. npr. arktacija (nlat. uraslost nokata u meso. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. arkuacija (lat. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armorale) poznavalac grbova. polivanje. arkadikćs) koji je iz Arkadije. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arko (ital. arkcijus jus (lat. Pola. agta oružje. fig. arrosage) zalivanje. fiz. muz. doplatiti. prevrtljivost. armija (lat. arcus luk) nuz. naročito carinski. zaobilazan. lat. morski razbojnik. mala ratna flota. Arkadla. kako se prave sredstva za ulepšavanje. Arkañani (grč. nego iz avlije. tj. mali naoružan brod. ratna sprema. arctior citatio) prav. gord. pravo prvenstva. Velika Kola) astr. obasipanje vatrom. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. naduven. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. nao-ružati. vrdalama. naoružanje. opre-miti. uzeti pod svoje. armalis. arlecchino) lakrdijaš. čovek koji često menja mišljenje. ovlažavanje. agta) pl. so!G agso) gudalom. drzak. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). prevlačeći guda-lom. Arktik (grč. granatama. idiličai. mor. arcato) muz. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. pastirski. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. razmetljiv. arkapija (tur. bezobrazan. fr. vojska. lat. nego su »siveli samo od službe u vojsci. uobražen. povećanje nosivosti zida gvožñem. oru-žana sila. prisvajati. jela i dr. ohol. muz. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arcuatio) med. sopstvenik gusarske lañe. armorijal (fr. 3. armada (šp. aroma) miris. arctius jus) prav. podlivanje ulica. sočna materija kod biljaka. arcus luk. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. Armida lit. veliko mnoštvo. tajno sredstvo. gudalo. grañ. e arktos Veliki Medved. arrosio) med. poslao protiv Engleske). bliže (ili: preče) pravo. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. arktikos severni) Severno Ledeno More. grañ. arozirati (fr. armorist(a) (nlat. arrodere. nlat. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arogirati (lat. agtee) 1. Arkadoi) pl. armorial. naknadno plaćanje. oružje. obasuti (ili: obasipati) vatrom. nepropisan put. vinski cvet. gusarska laña. stanovnici Arkadije. tenkove. arctatio) ned. npr. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. kol' arko (ital. usiniti. arkbutan (fr. gusar. arozman (fr. sužavanje. arkcior citacio (lat. trg. nadmen. doplaćivanje. stezanje nekog dela tela zavojem. drznuti se. armorale) knjiga sa grbovima. lučni stub. naoružan trgovački brod. 2. arcanus tajanstven. armirati (lat. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. fiz. fig. osvežavanje.arkadski arkadski (grč. arcanus) tajni lek. armare) voj. armadilla) kor. jačati. arozija (lat. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. snabdeti ratnom spremom. seoski. arctura) med. šaljivčina. arma (lat. pozadi kuće. fig. arkanum (lat. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. agso. „armija beskućnika" itd. nadutost. agta oružje) pl. arkcijus mandatum (lat. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. armada) oprema. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ.. armadilja (šp. voj. armatura) voj. bombama. arrogare) usuditi se. aromatizacija (grč. onaj koji se razume u grbove. drskost. potez gudalom. armateur) mor. arkato (ital. poza. najedanje. lakrdi-ja. arktura (lat. navodnjavanje njiva. oružati. arrogantia) nadmenost. prevrtljivac. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. arroser) zalivati. pesnici pastirske poezije. prav. nlat. sever. arrogans) nadut. polivati. fig. vazduhoplovstvo. metodič-no bombardovanje.

are longa. agra. aroma. arteria) med. are silogistika (lat. redni broj 33. arsenikćn) hem. phagein jesti) med. arterialitas) fiziol. arterioreksis (grč. posle kojih dolaze kapi-lari. artes liberales (lat. arpanetta) muz. arostija. arpeño (ital. arrostema slabost) med. zapaljenje arterija. vita brevis (lat. mala harfa. naročito u morskim pristaništima. arteriostenoza (grč. oksidisana krv. elemenat atomske mase 74. arrostia) med. arteritis (grč. arostema. aromatica) al. arsen (grč. v. kvart. arterijska krv otvoreno crve na. artelj (rus. are vova (lat. prskanje) med. tome sečenje) med. metnuti mirisa u nešto. muški porod. kao na harfi. arteriozitet (nlat. fiziol. jak otrov. arteriektazis (grč. znak As. arpeggiare) muz. v. najsitnije arterije. arterijalizacija (nlat. aroma) mirišljav. darsonvalizacija. slabost uma. arsenik (grč. artelB) radna zadruge. eurys širok) med. aromatičan (grč. arterfa. up. tj. arterialisatio) fiziol. krvna žila. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. opis (ili: opisivanje) arterija. mirisan. bogatstvo u arterijama. lepe veštine. ono što je veštački napravljeno. arsenal (fr. chorde žica prevara. arpihord. arsenale) oružnika. arterijski (grč. zaokrugljenje. ars nova) nova umetnost. nauka o arterijama. posao. prskanje arterije. arpeñatura (ital. v. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arpeñirati (ital. sužavanje (ili: suženost) arterija. bilo. arpeñato (ital. arostema (grč. grč. artis umetnost) način umetničkog. vita brevis) umetnost je duga. slobodne umetnosti. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). stenćs tesan) med. proširenje. harfica. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. magacin za smeštaj ratne spreme. arteriologija (grč. arterfa. proširenje arterija. arpeggiato) muz. deo grada. arpeggiatura) muz. zaokrugljenost. are angina (lat. arpentage) zemljomerstvo. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. zaokruženje. jak) hen. arsenijati (grč. jedinjenja su mu jako otrovna. damar. izražavanja . arostija (grč. arpikord (ital. fig. nlat. sklerćs krt. bilo iz srca u ostale delove tela). hem. arpikord. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arterfa. arterijalitet (nlat. zanatlij-ska radna zajednica. arpadžik (tur. u razlomljenim akordima. v. arsonvalizacija (nlat. srez. arteriografija (grč. soli arse-nikove kiseline. ars longa. arterija (grč. arsenikćn) pl. arpeggio) muz. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arteriolae) pl. arsenik. arteriotomija (grč. spinet. arpaneta (itzl. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arterfa. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arteriositas) fiziol. naročito knlževnog. niz razlomljenih akorada. aroma) namirisati. arterfa žila. za-činjavati. arsonvalisatio) v. arterijalitet. ars mnemonica) veština pamćenja. trovanja akutna i hronična. are mnemonika (nlat. artizam (lat. muz. operativne otvaranje arterija. logfa) anat. začini. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. tvrd) med. arteriektazis. muzički stil u XIV i XV v. svirati na harfu. nlat. ars. arterfa. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. sičan. arterfa. veština. arterfa žila) anat. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. ital. arteria. arsentrioksid (As2O3). ektasis pomeranje) med. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. are (lat. podrugljivo: tandrkati. arsenogonija (grč. lomljenje tona kao na harfi. mirišljave materije. artefakt (lat. graphia) anat. zanat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. a život kratak. ludilo. zaokruživanje. aromatika (grč. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arseniti (grč. arsena. arpantaža (fr. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. začiniti. uvećanje. arterioekleroza (grč. arpihord (ital. žeš. arrondissement) zaokrugljivanje. arteriole (nlat. arterieurizma (grč. arsen muški. artes liberales) pl. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arteriozitet. arsenal. struka) muz. arsenikćn) pl. arsevofagizam (grč. arondismav (fr. arterfa žila) koji se tiče arterije. arsen muški. koji prijatno miriše. rexis kidanje. artefactum) veštački proiz-vod. arsenikćn. gone rañanje) rañanje muške dece. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti.9216. ars) umetnost. ars antiqua) stara umetnost. sa začinom.

ke. arhaičan. fosilni kič- . arhaizirati (grč. grapho pišem) opisivanje starina. karpos plod) pl. otok) med. arheget (grč. napis. arch-egetes) voña. nlat. artropioza (grč. životinje sa zglobovima. bol u zglobu. zglobobolja. artos. artichaut) vot. artificiosus) umetnički. bol zgloba. arhaičan (grč. emballo ubaciti. logos reč. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artrotomija (grč. artiljerac. naročito antičku umetnost i nauku. archaios stari. trganje u zglobovima. članak) članak. arche početak. archaios star. reči i slogove jasno. artrofima (grč. zglobni. phima izraštaj. osnivač. veštački. uzglobljavati. umetnički. gnojenje zglobnih kostiju. zool. astmi i dr. arthron. arthros. bog. arthron. arthron zglob. zglavkari. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. artikulisati. izgovarati. bol zgloba. oblik ili izraz. karkfnos rak) med. zagnojavanje zglobova. archaios star. čvor. artrokarcinom (grč. rak u zglobu. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. rod vojske naoružan topovima. da(va)ti arhaičan oblik. prepreden. artralgija (grč. algos bol) med. neprirodan. logos reč. artistique) umetnički. liigv. artrozoa (grč. up. artikulisati v. archaios star. „igra reči". starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. articulus zglob.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. sastavni deo jednog spisa. koji odista potiče iz starog vremena. jedan po jedan. vot. artritizam (grč. poglavlje. artropatija (grč. sastav tela koji je sklon gojaznosti. arche početak. artiste) umetnik. arthron) med. kostobolji. priključenije (doživljaj) itd. pathos bol) med. artritis (grč. nameštanje iščašenih zglobova. opšte ime za kukce (insekte). phyo stvaram) med. artilleur) vojnik koji rukuje topom. osnovi nauke o čoveku. prastari) star. zastareo. ruop gnoj) med. npr. slik. docnije: topovi. starinski. arundinosus) trskovit. artistički (fr. veštak u jahanju. artokarpi (grč. arheologija (grč. arthron. iznositi nešto član po član. arthron) med. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. up. artolatrija (grč. lek). archaios star. fr. pokretač. artik(a)l (lat. paragraf. prastari. drevan. azojski period. fig. pro-či (drugi). artropoda (grč. topništvo. arheografija (grč. artrofioza (grč. pterix pero. artos. artroze (grč. artikulacija (lat. gran. arhaičan. trg. arheornis v. fr. kompozicijom i dr. arun v. odyne bol) med. artofag (grč. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). odsek. prevremenoj arterio-sklerozi. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. arhelogija (grč. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. zapal>enje zglobova. artista. artificijelan (lat. roba u trgovini. articulatio) anat. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. tj. glumac. neuralgiji. artizan (fr. LIŠð. mekani otok zgloba. bol (ili: trganje) u zglobu. podćs noga) pl. zoon životinja) zool. zastarela reč. izveštačen. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artro. articulare) uzglobiti. lukav. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artist(a) (ital. glumac. articiocco. arheolog (grč. predmet. pauke rakove i crve. arhejski (grč. arhegonije (grč. artišoka (ital. operativno otvaranje zgloba. arhajski period v. krilo) zool. tobdžija. izneti. hlebno drveće i hlebne bil. zglobobolja. arthron. arhaizam (grč. arheopteriks (grč. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. kolence. poglavar. glavočika sa cevastim cvetovima. veštački. artikularni (lat. harun. archakos) starinski. zglob. zglavak. šećernoj bolesti. pus. arthon zglob. gonos) pl. polza (korist). articularis) zglobni. veštak. drevan. bog. artificiozan (lat. phagos) hlebojed. arthron zglob) med. vinovnik. trganje u zglobovima. artikulirati (lat. artremboleza (grč. arthron. tačka ugovora. zglavak. archaios star. artrodinija (grč. prastari) gram. stilom. bogat trskom. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. gaji se kao veoma cenjeno povrće. tome sečenje) med. član. archaios star. arthron. pregib. stvar. artikulirati. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. giht. artisan) zanatlija.). ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. latreia poštovanje) služba za hleb. poznavalac umetnosti. drevni. logia) početna nauka. artos hleb. arheopteriks.(grč. jestastvo (priroda). umetnuti) kec. arthron. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. artificialis) veštački. arhaističan v. artilerac (fr. artiljerija (fr. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artillerie. arundinozan (lat. arthron zglob. anat. obrastao trskom. igrač na konopcu (u cirkusu).

prauzor. archos voña. počinjem. službenik arhiva ili arhive. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. veličine goluba. arhetip (grč. pra-. arhitip. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. anorgakske materije. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhitrab (grč. fig. archos. trešnja (plod i stablo). arhimagija (grč. naročito: prvi otisak. neimarstvo. archon) vladalac. potiče iz preistorijskog doba. ptosis pad) med. prosutost. metričkim me-renjem. prvi nad. asai (ital. archivolto glavni luk) vrh. trabs greda) ar*. architekton. arhivist(a) (nlat. Archilochos) poet. grč. koji su često ukrašeni kipovima. grañevinski stil. arhidijeceza (grč. arch-iereus) vladika. arhiblast (grč. mitropolit. dvorski lekar. 5. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. 2. nadbiskup. kod starih Rimljana: novac. prastvaranje. arhigonija (grč. episkop. archetypon) v. assai. lat. up. renesansnoj i barokno j arhitekturi). 3. archo početak. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. aršlama (tur. koji se nalazi u arhivu. archeion vladino nadleštvo. neimarstvo. arhitekture (grč. gfgnomai stvaram) biol. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. spadnutost zadnjeg creva. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. sada potisnuta tzv. arhont (grč. arhivist. setva) bog. grañevinar-stvo. rimskoj. arhoragija (grč. arhiv(a) (lat. najjača karta. iatros lekar) prvi lekar.) arh. arhipelag (grč. archivista) v. arhetip. archos. žučan. archos. archo. grañevinarski. arhiepiskopija (grč. dioikesis gazdin-stvo. prvak. zajedl>iv. zametak) zool. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. arhocela (grč. architekton) grañevin-ska umetnost. arhihijerarh (grč. archivum) koji se tiče arhiva. archos. najbolji u nekoj struci. arhijater (grč. spora sejanje. as. arhitektonika (grč. poglavar. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. arhijerej (grč. arhitrab. nadbiskupa. arhitektonski (grč. . archo prednjačim. as (lat. arsin) stara mera za dužinu: lakat. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. nauka o sistemu. prvi služitelj jedne crkve. dokumenti. arhitrav (grč. naročito u avijatici i raznim granama sporta. original. fr. rif. alhimija. a salve (ital. lat. e. blastos klica. archos čmar. najmanja jedinica za merenje zlata. arhihijerarhija (grč. arhitekt (grč. prazametak. neoštećeno (na tovarnim listovima). visoko sveštenstvo. prvosveštenik.). zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. „kec" na francuskim kartama. povel>e. prapismo. arche početak. arhivolt (ital. viši lekar. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. a salvo) trg. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. 4. koji pripada arhivu. tj. v. prapočetak. podrugl>iv u govoru ili pisanju. način zidanja. koji radi u arhivu. archo. arhoptoza (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. arhi. prvosveštenik. arslama) bog. raspored i grañenje jedne grañevine. spisi ili akta. up. archi-pelagos more) ostrvlje. abiogeneza. pre n. lični lekar. a po drugim opet ptici. arhilohijski (grč. kele prosutost) med. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhesporijum (grč. neimar. arhivar. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. archivum. archos čmar. vrhovni sveštenik kod Jevreja. arhivalije (nlat. arhitip (grč. assis) 1. izmeñu Grčke i Male Azije. aršin (tur. arhivski (lat. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. architec-tura) grañevinarska umetnost. arhivar (lat. arhimandrit (grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. koji se tiče jednog naučnog sistema. školovan grañevinar. prvobitno: ostrva u Egejskom moru.(grč. veoma. architektonikos) grañevinski. arhiepiskop (grč. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. u početku od pola kg bakra. arhitrav. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. dobro očuvano. assez) kuz.arhesporIJum 77 menjak. vrlo. spontano postanje života. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. po izvesnim delovima sličan reptilijama. vrsta crnog luka. prodor zadnjeg creva. episkopos) prvi vladika. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. nauka o grañevinarstvu. i 640. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. lat. archimandrites) starešina manastira. arhiñakon (grč. archo prednjačim.

sepsis trulež:. sačuvati. pohrana. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asesor (lat. assignatus) lice na koje glasi uputnica. a-septikos) koji nije sklon truljenju. a-. a-. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. kraju. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. up. fil. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. za-klinjanje u nešto. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. asesorat (nlat.bez. nasilje. površina pečenja i dr. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asentacija (lat. unutarnjem nagonu. aseitas. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. primanje nečega kao istinitog. aseksualan (grč. uspinjača. čišćenje od zaraze. assessoratum) prisuditelj-stvo. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. doznačilac. asertoran (lat. asibilacija (nlat. potvrdan. dokazivanje. sanus.bez. dakle. obezbediti. asignat (lat. fr. asercija (lat. asemija (grč. bez pratioca. sanus zdrav. nlat. primalac novca po uputnici ili nalogu. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće.). u pohranu. asanacija (lat. asekurat (nlat. asertorna zakletva prav. assecuratio) v.. ulagivačko odobravanje. kastracija. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). asservare) čuvati. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. a se esse biti tj. a-. npr. assertorius) kojim se tvrdi. a. assertivus) v. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". assibilare) gram. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. lift. isušivanja podvodnih mesta itd. razvrat. apodiktičan). bez obeležja.) ned. pohotljivost. postojati sam sobom) samostalnost. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. assensio) odobravanje. nepriznavanje bogova. koji nema zaraznih klica. asekurancija (nlat. asertivan (nlat. asesura. aseverativan (lat. dokazni. assecuratus) osiguranik. tvrdnja. assertio) tvrñenje. asertoran. ad-. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. a. nalog. sexus spol) bespolan. asibilirati (lat. a. assecurans) osiguravač. sepsis) hem. ostavljanje u pohranu. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. up. assus pečen. zvanje pomoćnog sudije. asenzija (lat. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. umorstvo. pristajanje uz koga. aservacija (lat. assentatio) laskanje. asekurancija. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. sexualisa-tio) uništenje. problematičan. kora od hleba. fil. koji je bez oznake. lat. asasinat (nlat. aseksualizacija (grč. protiv požara. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. u nekom gradu. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asemos) koji nema znaka. smrti i sl. udva-ranje. asignant (lat. aseptin (grč. asekuracija (nlat. bez trabanta. assibilatio) gram. amarus gorak) hen. assecurantia) osiguranje. koji nema spola. prav.asamar 78 asignatar asamar (lat. sudsko pomoćništvo. kraju (ili državi). assassinator) prav. a-selenos) bez Meseca. aservirati (lat. aselgeia) razvratnost. aseitet (nlat. assignans) onaj koji šalje novac. bolesnikove kože i dr. fr. ascenseur) dizalica. asebija (grč. pomoćnik starešine nadleštva. aseleničan (grč. doznaka. ascenzor. assassinatum) prav. asemičan (grč. aselgija (grč. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. oleum ulje) hen. pozdravl>avanje naselja. asasinator (nlat. assecurare) osigurati. asepsija (grč. tj. pomoćnik sudijin. one koja se polaže pre davanja iskaza). npr. up. . osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. bez ikakvog podsticaja spolja. asignatar (nlat. zeta znak) ned. asekurirati (lat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. pri vršenju operacije. asacija (nlat. aservat (lat. securus bezbedan. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. sepsis trulež. bezverstvo. aseptol (grč. isušenje moč-varnih mesta itd. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. lat. npr. npr. aseptičan (grč. asseverare dokazivati) potvrdan. mučko ubistvo. asekurant (nlat. antiseptičan.ne. asanzer (fr. asservare) čuvanje. aseveracija (lat. asanirati (lat. asebeia) bezbožnost. nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. nesposobnost razumevanja znakova. pohraniti. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva.

prilagoditi. askaride (grč. gran. udarac u dvoboju. assistentia) pomaganje. čeličenje. licemerstvo. nestezanje srca. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). napad. postojanost. jednačiti. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". a-. zood. askesis) isposništvo. a-. assignatio) d oznaka. asignacija (lat. asimfoničan. vrsta vežbe u mačevanju. neskladnost. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. gram. nedostatak hrane. a. asistolija (grč. asketičar (grč. assimulatio) pretvaranje. asiduitet (lat. asjeracija (fr. psih. syllogismos posredni zaključak) log. asimilovati v. marljivost. asignacija. isposništvo. moguće. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. zaista. asketika (grč. systole skupljanje. asketes) isposnik. asket(a) (grč. asjeraža (fr. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asimilirati (lat. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. bogougodan. a-. isti. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. asignatura (nlat. asimilirati. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. syn sa. asimptota (grč. assiduitas) tačnost. (da) niko je ne čuje. asyndesia) nevezanost. pomoć. asindezija (grč. asindetičan (grč. askeza (grč. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. mestu ili načinu tvorbe). pratiti nekoga. asignirati (lat. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. pokajnik. preobratiti hranu u organ-sku materiju.ne. a-syndeton) pong. trudoljubivost. tur. nedovoljno saosećanje. izjednačavanje. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. fiziol. asindet(on). asitija (grč. neješnost. chronos vreme) neistovremen. detinje gliste. nejednak. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. pomagač uopšte. asklepijadska strofe četr. gladovanje) post. supši. bubine. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. revnost. u početku sa trohejom ili spondejom. prisustvovati čemu. dela. asimetrija (grč. ital. sympatheia) nenaklonjenost. assimilare) izjednačiti. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. symphonia) nesklad. asistirati (lat. i sa jambom na završetku. pokajnički. iz koga se ne može izvesti zaključak. asketski (grč. vrednoća. askaris) med. pokajniš-tvo. asimetričan koji nema simetrije. asimpatija (grč. neskladnost. nepoklopljiv. vojnik. jezik. assignatura) v. asli (arap. fiziol. asimptotičan (grč. asitia nejedenje. asker) vojska. nesrazme-ran. nevezanost. symptotos koji se ne poklapa) mat. a-. npr. — (ali) Slušale je momče čobanine. bez sveza. a-. bogougodnih spisa. vaspitni. uputni-ca. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove.: „Misli mlada. nejednovremen. asistent (lat. prisustvo glista u stolici. assistere) pomagati nekome u poslu. nejedna-kost. neistodo-ban. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asklepijadski stih četr. aso (fr. potpora. juriš. assimilatio) izjednačenje. a-. . upravo.asignatura 79 asinhroaičan (grč. askariodoza (grč. nespojenost) ret. vrsta klasičnog stiha. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. jednačenje glasova (po zvučnosti. doista. ili izmeñu članova jedne rečenice. assaut. ali se nikad ne dodiruju. asistencija (nlat. askaris) pl. nedostatak veze u rečenicama. bez svezica. asindet(on) (grč. askeo) učenje o askezi. prisustvo. a-. nemanje saučešća prema kome ili čemu. nalog za isplatu. izjednačavati. neskladan. asli. stezanje) ned. npr. asimulacija (lat. asker (tur. pomoćnik. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. pr. ua. asilabija (grč. asketizam (grč. ash) pravi. prilagoñava-ti. asimfonija (grč. verovatno. askeo) pisac pobožnih. asimilacija (lat. acieration) pretvaranje u čelik. pritvorstvo. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). istrajnost. a-. primati u se. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. asilogističan (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). neravnomernost. asketos) isposnički. nedostatak volje za jelom. assalto) napad. primiti u se. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti.

a. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspermizam. zla i opaka žena. up. pust život. oporost. aspida (grč. asocijativan (nlat. usisač. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. astateo. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. fil. fig. izgovaranje s hukom. sa dahom. asosje (fr. udružiti. onaj koji teži za nečim (položajem. astazija (grč. ima ih više vrsta. asparagus) bog. aspermatizam. up. opre-miti.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. bunilo. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. aspirare) tražiti nešto. aspirin farm. hladetina. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. asocirati (lat. assonantia) post. pihtije. associatio) udruživanje. odabiranje. neravnina. kada se pojavi. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. žel>a za nečim. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. lat. muz. nepotpun slik. čežnja. vezivanje. assonantia) v. uortačiti se. udi-sanje. udruženje. koji izaziva gañenje. asonanca. aspermatičan (grč. koji nema semena. s hakom. aspidos) zool. lat. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. asperifolia) pl.) med. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. suglasnici s dahom. para. aspirata se. asonavca (nlat. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. udisati. bacakanje teškog bolesnika. astatične igle fiz. asonirati (lat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. slično zvučati. aspermija (grč. biljka sa hrapavim lišćem. aspirator (lat. vezati. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. aspergioloza (lat. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. oštrokonña. u organizmu ljudi i životinja. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. aspergiloza med. a-. aspirirati (lat. astasia) nemir. aspiratio) gram. asolirati (fr. strana nečega. asperifolmja (nlat. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. aspermičan (grč. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. assortissage) trg. astatos nestalan. asotija (grč. gram. asomnija (grč.ne. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. špargla. asortisaža (fr. sisanje. egipatska naočarka. asocijalnost (grč. asoti'a) razvratnost. aspra (grč. aspik (fr. izgovarati iz grla. samoglasničko podudaranje. ase prezasićenost) med. sperma seme) med. rod biljaka iz fam. asocirati se združiti se. dobro znamenje. raskalašnost. uvlačenje u sebe. nepostojanost. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. biranje. bez odreñene orijentacije. uvlačiti u sebe. pojava. zbirka razne robe iste vrste (npr. primiti za ortaka. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. astakolit (grč. vid. asperitas) hrapavost. aspic) kup. a-. asomatičan (grč. Convallariaceae. gledište. asocijacija (nlat. koji ne može da izlučuje seme. grubost. odabrati stvari jedne prema drugima. aspi's. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). asparagus (lat. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). usisaljka. s dahom. usisavati. guja otrovni-ca. tajni ortak. krutost. astr. rospija. asortiman (fr. aspirata (lat. bog. aspermičan. aspermos) med. a-somatos) bestelesan. aspermizam. somnus san) med. socialis) nedruževan. aspirans) kandidat. aspectus) izgled. asperitet (lat. asodična groznica groznica sa povraćanjem. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. a-. associare) pridružiti. associe) drug (ili: ortak) u poslu. aspiracija (lat. asosje an komandit (fr. nepostojan) koji nema pravca. koji nadovezuje na nešto. \ asonancija (nlat. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. činovnički pripravnik.) v. zvanjem). gram. spojiti. aspermatizam (grč. med. surovost. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. aspermizam (grč. reumatizma. gasa ili tečnosti. associe en commandite) trg. razvrat. asocijalan (grč. neotesa-nost. težiti za nečim. as-6des koji oseća gañenje. aspek(a)t (lat. spajanje. društvo. izazove u svesti i neku drugu. fig. asortirati (fr. aspirant (lat. zadrugara. nedruštven. nesanica. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. v. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. aspergillus) med. usisavanje. v. astatičan (grč. ventilator. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. knjiga). težnja. nazeba i sl. tvrdoća. člana. astakos rak. muz.) ned. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. associare združiti. littera) pl. lat. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član.

u obliku zvezde. a. oronuo. smrt ili obamrlost od udara munje. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. grč. osobina nekih vrsta liskuna koje. asterismus. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. obruč. slabost. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. duše umrlih. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. telesnih osobina. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. npr. astigmatizam (grč. v. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. želudačnog). stigma. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. telo bez zemaljskih. asteroidan (grč. asteroidi (grč. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. udar sunčanice. astenija (grč. nomos zakon) upravljanje gradom. astratija (grč. astralis) koji se tiče zvezda. aster zvezda) fiz. astralit (lat.) igra kockom. grč. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. ret. eterično telo čoveka. zemlje i pakla. tačka) fiz.. astragal (grč. zvezdast. makros dug. astragalos kocka. astrum zvezda. Ceres. npr. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. 6 Leksikon . grañevina bez stubova. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. med.(grč. asterizam (lat. pun zvezda. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci.) geol. koji potiče od zvezda. fini ton u ophoñenju. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze.ne. astralna svetlost. astralno telo. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. npr. Vesta i dr. astinomi)a (grč.ne.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. astenomakrobiotika (grč. oronu-lost. astro. male. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. asthenes) nemoćan. zvezdan. Astrea. uglañene radnja. asthenes. asty grad) velikovaroško ponašanje. astrogeodezija (grč. asteroeides) zvezdolik. koji potiče od zvezda. astma (grč. astenična groznica živčane groznica. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. steničan afekt. aster. gledam) med. usled interferencija svetlosti. ipak kaže. piljak. dosetljiv govor. astragalizam (grč. asteismos utančan. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. slab vid. zvezdana svetlost. aster zvezda. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. asteroeis) zvezdast. slabost vida. Juno. tj. skočna kost. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. tuga. asteričan (grč. po učenju okultizma. služi za pravljenje raznih ukrasa. psih. astilon (grč. asteriskus (grč. zvezdano nebo. sjajan. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. astigrafija (grč. up. a. grupa zvezda. u srednjem veku: pali anñeli. astheneia slabost) med. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. aster) sazvežñe. a-. astmatičar (grč. astmatičan. lako zama-ranje očiju. gležnjača. slab. astrafobija (grč. astralni svet. alat. slabija no na ostalom nebu. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). zvezdani. Palas. plane-toidi. asteizam (grč. kockanje. astrobolizam (grč. duhovit govor. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu.). koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astr. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. asthma) med. a. zvezdani. zaptivanje. astron sazvežñe. stigma bocka. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. sunčanica. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asty grad. zadirki-vanje. logia nauka) ned. srčanog. nemoć. nauka o asteničnim bolestima. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. aetigmatičai (grč. svet zvezda. astralni (lat. uprava grada. astragal omanti ja (grč. orao vidim. nadzor nad kućama. zvezda.ne. astrobolismćs. phobos strah) med. astenopija (grč. asterizma (grč. eidos oblik. posle svakog bacanja kocaka. vrh. oblika zvezde. uticaji. asteničan (grč. drugo. npr. preterano velik strah od groma ili grmljavine. zadevanje. stylos stub) vrh. supr. geodezija. izbegavanje vojne obaveze. astragalos) kocka. astheneia nemoć. asthenes. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. astenologija (grč. koji potiče od slabosti. astralni duhovi. asthma) sipljivac. grapho pišem) opisivanje gradova. sipnja. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. vid) pl. asty grad. up. astron. ned. teško i kratko disanje u nastupima. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti).

astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. photćs svetlost. assumere) preuzeti. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. fil. shvatiti. astro. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. sik itur ad astra (lat. nćmos. tj. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astron. astron. astrometar (grč. služba zvezdama. astromavtija (grč. karakter) ukrotiti. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. grapho) opisivanje zvezda. astrolog (grč. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. assumpsit) primio je na sebe. asumiti (tur. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astron. asumpsit (lat. astron. astron. a-. zvezdozna-nac. okretnim. astrograf (grč. assumptio. umeriti. pomešan sa krečnjakom. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astronomia. astrodiktikum (grč. slik.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. asphaltos) hem. astrofizika (grč. tj. up. assumtio) primanje. meteorolo-gia. razumeti. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. okamenotina u obliku zvezde. astron. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astron. astrolabijum (grč. zeml>ina smola. Ifthos kamen) zvezdast kamen. asumirati (lat. lat. Sunčanih pega itd. npr. astrologija (grč. astron. astrum. astrografija (grč. astrolatrija (grč. astrofotografija (grč. asurdirati (fr. ret. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. uzeti na sebe. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). tj. astron. surdus gluv) zaglušiti. astronautika (grč. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. dan smrti nekog svetitelja. obaviti kakav posao i sl. rasrditi se. astro. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. hasir) prostirač od rogoza. kometa. asuplirati (fr. astron. uzeti k sebi. načiniti popustljivim. phos. uzimanje. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron. ogroman. dati blaži karakter. v. gnosis spoznaja. zakon) nauka o kretanjima. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astrometeorologija (grč. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. asura (tur. astron. 149. upotrebljava se za astrognozija (grč. metron mera) zvezdomer.) v kosmonautika. astron. astrognost (grč. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astron. astrofičan (grč. asfalt (grč. zvezdočatac. primiti odgovornost. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. nemein upravljati. prav. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . ublažiti (svetlost. astroteologija (grč. astrometrija (grč. primanje duše na nebo. aetronomija.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. morska zvezda slična biljni. aetronomija (grč. astro. photćs. astron.000 km. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. astro. astrosofija (grč. phytcn) zool. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astrofit (grč. podneblje. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrofizika. poznavanje) poznavanje zvezda. astron. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. slomiti (volju. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. labi's držak.500. srditi se. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. naročito astrofotografijom. onaj koji se bavi astrotozijom. položaja planeta. neku misao. vrlo velik.) veština posmatranja zvezda. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. podelu na sazvežñe i nazive. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. up. asumcija (lat. azota i sumpora. glas). paklina. fig. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. assourdir. astroskopija (grč. itd. druga (minor) premisa u silogizmu. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. do časti. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. astrolit (grč. veličini nebeskih tela. phos. hasimak) žestiti se. fil. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astronom (grč. astron) zvezda. astroskop (grč. astronomski (grč. slave (Vergil). assouplir) učiniti gipkim. thećs bog. astrofotometrija (grč. astrum (lat. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. grč.

fig. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. a tempera (ital. ataxia) med. atemperirati (lat. Spasovdan. neiznenañenje. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. zločinački napadaj. a tempera) slikati vodenom bojom. neurednost u toku bolesti. zaštitnica junaka i gradova. ataksija (grč. zločin. attache) na rad dodeljeni službe-nik. obamrlost. obično u činu pukovnika. athanasfa besmrtnost) v. atakirati (fr. askites tj. drhtanje. kod vojske. atanizam. kozački harambaša. ataman-v. navala. odan čovek. radionica slikara. Atena (grč. Athena) mit. attacher) pridati. atheos bezbožan) bezbožnik. asanzer. prema prilikama. geogr. polumrtav. ataka (ital. ustati otvoreno protiv koga. asfiksija (grč. boginja. penjanje igrača na konopac. atemporirati se (lat. navaliti. atanatologija (grč. topovski pribor. dodeliti na rad. med. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. attaquer) napasti. nemanje dece. hetman. 133. fig. atanazija (grč. atelija (grč. muz. neustrašivost. obamro. npr. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). necelishodnost. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše.sphyktos) ned. imanje ili čast nekoga. atak. a-taktos) neureñen. ataširati (fr. atanatizam. najedati. najviši stepen nesvestice. bezbožništvo. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ascenzor (lat. attelage) zaprega. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. mat. a-. napadati. a tempore) upravljati se prema vremenu. ascendentia) prava. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. (kod Rimljana: Minerva). at) konj. umeravati. asfiktičan (grč. preci kao rodi-tell.asfaltirati 83 ataman (rus. atavus napredak) sličnost sa precima. ataše (fr. spopadati. ascendenti (lat. napad. tj. neumrlost. napadanje. onaj koji ne veruje u postojanje boga. penjanje. . nagrizati. astr. ublažavati. pradedovi. osloboñenje od poreza i državnih nameta. koji je u dubokoj nesvestici. brak bez poroda. ataumazija (grč. otuda: učeno društvo. atanatizam (grč. tačno po taktu. at (tur. besciljnost. a tempo (ital. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. neposredno veži. napredovanje. nasleñe. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. ascendencija (nlat. pretežnost. utišati. suprotno: des-cendenti. naročito konjice. udar. a tempo). atelier) umetnikova soba za rad. vajara. privrženik. nepravilnost. uzdizanje. up. attaccare. uzilaže-nje. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ascensor) v. up. pre naše ere. ateknija (grč. ateizam (grč. po legendi nikla iz njegove glave. attentatum od attentare. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. duševni mir. asciji (grč. nepravilan. ataraksija (grč. med. atanizam (grč. utišavati. zavoleti nešto. juriš. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. penjanje. ataraxia) fil. uzlazak. uzlaženje nebeskog tela. skia senka) št. atelaža (fr. kći Zevsova. udariti na nekoga. voj. atentat (lat. attemptare napasti. naročito ženskih. ataktičan (grč. astr. dedovi. neizmerno bogatstvo koje je. polet. prav. a-thanatos besmrtan. ascites (grč. naročito grada Atene (Atine). nadmoćnost. atambija (grč. asfaltirati (grč. duševno spokojstvo. (fr. atalsko blago ogromno. attemperare) umeriti. a. zaprežni pribor. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. u pravi čas. napadati. divim se) nečuñenje ničemu. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. srodnici po uzlaznoj liniji. nosos. zaštitnica umetnosti i veština. amovi. spopasti. neuredan. fiz. npr. uzlazak. pokušati) protivpravan napad na život. atheos bezbožan) bezbožnost. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). vreñati. ascenzija (lat. askos koža) ned. osobina predaka. po staroitalijanskom načinu. atavizam (lat. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. sphyxis bilo) med. Ateneum (lat. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. atelje (fr. viša škola. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. nekog poslanstva. attaque) voj. ravnodušnost. Vaznesenje Hristovo. lekara i dr. ra-stenje. ublažiti. nem. athanasfa) besmrtnost. prilagoñavati se duhu vremena. ascensio) penjanje. trbušna vodena bolest. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. atavistički (lat. naviknuti se na nešto. athambfa) neplašljivost. a-. „besenča-ni". atavistika (lat. napad neke bolesti. ateleia) besvrhnost. ascendentes) pl. boginja rata. uzlazna linija srodstva. stanje bez strasti. ataktična groznica. thaumazo čudim se. a-. attacca) kuz. ateist(a) (grč. napasti. primamiti.

u indijskoj fil. geogr. po verovanju starih Grka. atentirati (lat. atički (lat. pa potonulo u more. uzor) med. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. po grčkoj mitologiji. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. poništaj. atmidos para. sime. pismena potvrda. fr. atimija (grč. »tipičan (grč. dizanje tereta i natezanje konopca. neve-štost. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. koje su mnogo negovali još i stari Grci.: duša. aterirati (fr. atehnikos) neiskusan. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. athetesis) odbacivanje. atentata krimina (lat. atlas (grč. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. attentata crimina) pl. pristan. znat. v. athletike) skup viteških narodnih igara. duša sveta. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). priteri-vanje obali. nazvan po džinu Atlasu koji. ital. Atlas. nevešt. položaj. spustiti se avionom. napadati. attestatio) overavanje. planina u severozapadnoj Africi. borac. nepravilnost u razvoju neke bolesti. svedodžba. tj. pristanište. pristati. attestari) potvrditi. attitudine). v. ia-treia lečenje) med. a-theoretes) koji ne zna. svedočanstvo. Atlantida (grč. atlete (grč. tanan. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. pristajanje. atterir) avij. potvrñivanje. plivanje. atletski (grč. priploviti obali. Atlas) ark. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. rvač. napasti. spuštanje avionom. atestirati (lat. a gesta t. čovek koji se bavi atle-tikom. attestatum) v. atmis. v. aeroplanom ili balonom na zemlju. jednog lekara). atička duhovitost i dosetljivost. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. veoma jak i lepo razvijen čovek. Africi. ateteza (grč. ateraža (fr. atmijatrija. fig. atletika (grč. rñava probava. zapadnoafrički. aterisaža (fr. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. attestari posvedočiti) pismena potvrda. Atlantic) Atlantski okean. dosetljiv. Atlas (grč. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. atticus) svojstven atičkom duhu. ateramnija (grč. atmijatrija. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. obali. laka atletika trčanje. nespretnost (npr. životni dah. duhovit.) med. atehnija (grč. atimirati (grč. a-. neumešan. atman) dah.atentator 84 atmidometar atitida (fr. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). atipija (grč. naročito na olimpijskim i drugim igrama. aticizam (grč. atestat (nlat. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. atentator (nlat. stva. attitude. ne popggovati. atest (lat. aeroplanom ili balonom na zemlju. atmis. veoma snažan. otuda koji pripada Zap. stav. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. skakanje i dr. izdati svedodžbu. attica. uverenje. nepravilan. mesto pristajanja. atterrissage) avij. pravo ja. nevičan čemu. nasrnuti na tuñe pravo. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. svedodžba. . teško varenje hrane. poništavanje. sletanje. koji odstupa od utvrñenog obrasca. koji pripada planini Atlasu. ukidanje. po Platonu. atletske igreboračke igre. Atlant (grč. proglašenje nevažećim. princip sveta. sjajna svilena tkanina. potvrdu. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. Atlas) mit. lišiti koga grañanskih prava. uglañen. atest. izvršiti zločinački pokušaj. posvedočiti. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. ponašanje. prvi vrat-ni pršljen. Atlas) geogr. hodanje. čast ili imovinu nekoga. atmidijatrija (grč. typos oblik. titan koji. lepo i pravilno razvijen. duša. ležalo u Atlantskom okeanu. atestacija (lat. ateoretičan (grč. atika (nlat. pršljen-nosač. atmidijatrika (grč. priterati zemlji. thermaino) fiz. a-. uverenje. attique) ark. bacanje. atehničan (grč. teramnos tvrd) med. mor. uverenje. atlotet (grč. attikismos) atički način govora. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. u baletu: stav na jednoj nozi. držanje tela.) neuredan. koji ima osobine jednog atlete. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. oko 9000 godina pre njega. Atlas) mit. prezirati. adijater-man. atlanti (grč. divov-ski. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. Atlantik ' (eng. a-. prav. teška atletika rvanje. velik i snažan. aterman (grč. overi-ti. mor. nespretan. atterage) mor. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". neupućen. trg. pesničenje. pokušani ali neizvršeni zločini. atman (ind. atmidometar (grč. atlanticus) gorostasan. v. atlantski (lat. atička so duhovit i fini način izražavanja. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atehnfa) neumešnost.

atomizirati (grč. atmos. neplodnost. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. sphaira lopta) vazdušni omotač. atonija (grč. atmosferilije (nlat. fiz. atmidometar. rasparčavanje. facere činiti) med. atopia) nepristojnost. atmidijatrija. koja su postala usled naslojavanja korala. atom. logia) nauka o atmosferskim pojavama. nepriličan. veoma sitan. atomvolum (grč. grad itd. volumen zapremine) fiz. atmos. atmis. crna. atokija. ato di kaden-ca (ital. mlitav. lat. atmis. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmosphaerilia) pl. skopeo gledam) v. atraktivan (nlat. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. naročito komada za pevanje. atomos. žutica.) bezglasan. jalov) med. lečenje inhalacijom. a-. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . čin. a-tokos koji ne raña. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. v. bojažljivost. atom. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. nauka o atomima. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atmos. atocije (nlat. neutrona i dr. fig. atopos) koji nije na pravom mestu. atopičan (grč. attractorius) privlačan. klonulost. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atom (grč. a u praksi te dve atmosfera znače isto. sphaira. atomos nedeljiv) 1. primamljivost. nedeljiv. atmosferografija (grč. mlitavost.033 kg na 1 st . čep. atolmia) strašljivost. neobičan. privlačnost. malaksao. kadencom. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. up. up. sve do početka XX veka. atocija. atrabilitet (lat. nenaglašenost. elementa za koji se. rasparčava™. atonos olabavljen. sphaira.) koji se tiče atoma. elektricitet. atmosferski elektricitet v. niska ostrvca. razdvajati u sitne delove. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. slabost tela.) fig. atomologija. atofai hedg. atomos. up. nenaglašena reč. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. žućkasti kristali gorka ukusa. reumatizma i dr. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. logia) fiz. malaksalost. kukavičluk. atomizam (grč. pojava. attractibilitas) privlačljivost. atoli (mal.: repulzivan. nlat. atomski (grč. mislilo da je nedeljiv. atonifikacija (grč. nenaglašen. ato (ital. padavine: kiša. primamljiv. atoksičan (grč. fig. atrabilitas) med. atonon (grč. prstenastog oblika. atonon) gram. atomističar (grč. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atraktoran (nlat. slab. atomistika. v. at-mijatrika.000 km debljine. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. lat. metron mera) v. deutrona. atocia) pl. atokos) ned. tj. atmosferologija (grč. atomska masa fiz.) kol. atmometar (grč. atoničan (grč. stratosfera. atmidoskop (grč. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. nesposobnost rañanja.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . omlitavljenje. fiz. završetak muzičkog komada. fenilhinolin-karbonska kiselina. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). troposfera. o pretvaranju vode u paru. atomistika (grč. agonija (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). attractivus) privlačan. atmijatrija (grč. gram. atmidometar. atra tamna. med. atonia) bezglasnost. atmos. protivrečnost. atraktibilitet (nlat. atomologija (grč. atmos. logia) nauka o isparavanju. atto) poz. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atmos. up. up. atocija (grč. razdvajanje u sitne delove. uspavlji-vanje. što iznosi oko 1. odnos atomske težine prema gustoći. nepriličnost. atomizacija (grč. veoma sićušna stvar. atmosferski (grč. primamljiv. alfa-čestica. bilis žuč. sneg. agonija (grč. 2. jezgro ima isto tako složen sistem. atolmija (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona. klonuo.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike.) fiz. atto di cadenza) muz. atraktibilan (nlat. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. hevisajd. najmanji delić hem. supr. lečenje pomoću pare. fig. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna.) filozof.) fil. parnih kupatila. neplodan. iatreia lečenje) ned. pristalica atomizma. atmosfera (grč. gram. atmologija (grč.) fig. attractibilis) privlačljiv. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. najsitniji delić nečega. umoran. neotrovan.

atremes koji ne dršće. astmatič-nih. (za razliku od deminutiva. predmetak pomoću koga se. augurij(-um) (lat. auguralis. uvećanje. operativne otvaranje zgloba. primamljivati. ne uzrujavam se. med. e. nepomičan. sušenje. atributivan (nlat. magne-zija. bledozelen dragi kamen. augmentirati (lat. ojedanje. atremičan (grč. miran) miran. počasno ime rimskih careva. kosa) med. prednji deo hrama. predskazi-vanje. atrofija (grč. atrij(-um) (nlat. thrix dlaka. up. augirati. kataralnih. zove se i tirkiz. atremia nepokretnost. mršavost) usled slabe ishrane. atropos) hem. arthron zglob. attribuere pridava-ti. up. gram. konjić). atremeo ne dršćem. trajna osobina nečega. velebilje. kakvo ća. dodati. beladona. a-. atrofičav (grč. u kojoj je bilo 3. augment (lat. kod grčkih i staroindijskih glagola. prirapggaj. nadležnost. atribut (lat. atrihičan (grč. atronin (grč. gvožña i kreča. a. atrotomija (grč. prorok. atrofima (grč. august (lat. auge sjaj. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. tresis bušenje) med.: kontricija). mekani otok zgloba. koji se ne koleba. dlaka. zanimljivost. uzajamno privlačenje. atricija (lat. odlučnost. n. oznaka. dodavanje. koja izvlače gnoj). mir. neumitan) vot. trophe hrana) zakržljao. fig. ojedenost kože. dvorana za primanje posetilaca. pojačati. koji vrši službu atributa. osmi mesec u godini. supr. suv. predskazivač. povećanje. kućetina. loviti ca. sastoji se iz silicija. čvrstina. augur. attrahere) privlačiti. augirati (lat. predznak. pripisivati) svojstvo. attractio privlačenje) privlačnost. augural) proročki.: repulzija. povećati. gram. predskazivati. arthron zglob. srčano pret-komorje. tome sečenje) med. mesec žetve. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. attributivus) koji se odnosi na atribut. privlačan predmet. pouzdanost. slab. atrijum mortis (lat. sredstva za izvlačenje. augmentacija (lat. Augeias) mit. augur (lat. attrahentia) med. dodatak. cacynieH. atrahencije (lat. znamenje. up. zrak) min. dlaka. npr.ne. attritio) med. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. trepho hranim) med. atrium mortis) predsoblje smrti. predsrñe. pravo. augmentatio) umnoženje. 31. e. auguriozan. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. up.) koji nema kose. znak. atremograf (grč. tumač znamenja. pod adh-. umnožavanje.). auguralan (lat. slutiti. otok) med. . ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. kolovoz. augmentare) umnožiti. cenu. fr. atrocitet (lat. znamenitost. strogost. — 14. nemilost. 2. Her-kulo očistio za jedan dan. dodavati. attributum. pogañač. užas. atrocitas) grozota. kurjača. augustus uzvišen) 1. po Spinozi). kopnjenje. bezdlačan. augnt (grč. fil. mir. augmentum) povećanje. prividno kajanje. zabava. augere) v. predznaci (ili: vesnici) smrti. auguriozan (nlat. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. auguralan. atropos neotklonjiv. dodatak. augmentativ (nlat.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. privlačna sila. atropa (grč. stvar koja privlači. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. augmentativum) gram. obeležje. atribucija (lat. atrezija (grč. neustrašivost) mirnoća. avgust. sasušivanje. atrahirati (lat. augmentirati. povećava™. uvećavanje. piroksen. atrepsija (grč. npr. volina itd. bezdlačnost. melemi (npr. pojačanje. bitna. pogoršanje bolesti. predskazivački. trenje. svire-post. atrofija. tih. vinika (veoma otrovna biljka). paskvica. mršav. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. pre n. atro-fija kod odojčadi. kralj u Elidi. pojačavanje. phyma izraštaj. atrihija (grč. očnih i spazmodičnih oboljenja). broju i graji ptica. strahota. naslućivati. auguriosus) v. obrazuju prošla vremena. a-. ath. čiju je štalu. med. a-. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. surovost. nedostatak kose. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova.v. atremija (grč. gatar. augurirati (lat. Augije (grč. npr. nepokretan. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. nedostatak prirodnog otvora. pojačavati. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. povišavati. umnožavanje. umnožavati. med.

Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). redovnom roku. audace) «uz. grč. sudija koji saslušava) vojni islednik. kad čovek normalno čuje. javno nadmetanje. auditorium) slušaonica. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). aukseza (grč. držati licitaciju. plaćanje menice o normalnom. auditus (lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). audire čuti. ročište. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auraran (lat. phone glas) med. javna prodaja. ounce) v. slušni. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). javnim nadmetanjem. auktoritate kuratoris (lat. unca. audacem forturia juvat) poet. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. . aura vitalis (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. aura) prijatan vazduh. zborio mesto. autor. auditio) čuvenje. auditor slušalac. aulos frula. auditivan (lat. čulo sluha. hrabrost. hrabro. prestupa. aura (grč. vinovnik krivičnog dela. sonometar. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. naročito pozorišta. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. audiometrija (lat. mutus nem) ned. opernog pevača. auratura (lat. audacitas) srčanost. hrabrome pomaže sreća. up. životni dah. prav. audicija (lat. audifon (lat. zlatni. probio pevanje. uzvišen. audientia) zvaničan prijem. ćilim. tj. nlat. audacem fortuna juvat (lat. audire čuti. frulaš. auktor (lat. aihapb uvećavam. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe.) muz. probio sviranje. slušaoci. auditus sluh) slušno čulo. vojni sudija. aurum zlato. grč. čujni. audijatur et altera pare (lat. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aulizam (lat. proba glumca. mirisan. auditivni tip psih. pozlaći-vanje. auktor delikti (lat. auxiliaris) pomoćni. auctio) trg. auletes) svirač u frulu. prostrana dvorana. učionice. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. aukcionator (nlat. auxsesis) ret. audače (ital. prijatan povetarac. slušalica za gluve. Augustina. nuz. aula) dvorište. porast (ili: napredovanje) bolesti. ko sme taj i uspeva. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. prodavati nad-metanjem. aura popularne (lat. čuvenje. autoritativan. aulet (grč. a ne može da govori. aula dvor. aurarius) koji se tiče zlata. audimutizam (lat. up. aula (grč. smelost. aukcionirati (lat. auctionari) trg. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. a uso) trg. naročito biljaka. ulagivanje. po običaju. auctoritate curatoris) prav. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auns (eng. učenje o milosti sledbenika sv. pregaocu bog daje mahove. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. svirača i dr. auditorij(-um) (lat. svečana dvorana univerziteta. baldahin. aulodika (grč. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. velika slušaonica. auksin (grč. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). ode pesma.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. carski. grč. auratura) pozlata. audion (lat. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). množenje) biol. augustinijanizam teol. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. sudska sednica. aukcionis lege (lat. zavesa. javno prodavati. auctionis lege) putem javne prodaje. auctor) v. de auditu (lat. audijencija (lat. med. audire čuti. saslušavanje. protivna strana. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. aule lat. auletike) veština sviranja u frulu. pepevanje) čuz. saslušanje. auctoritativus) v. aulodija (grč. pomažući. vrsta nemosti. slušanje. auktoritativan (nlat. srčane. auleum (lat. pevanje uz pratnju frule. aura vitalis) životna snaga. sudnica.. metron mera) opt. slušalac. zasedanje. metron mera) med. laskanje. nauka o pevanju uz pratnju frule. auditor (lat. augustus) svet. dvornice) dvorjan-stvo. auksilijaran (lat. licitacija. auxesis rast. dvorski život i običaji. nebo. auleo sviram u frulu. auxano umnožavam. auksilijarne trupe pomoćne trupe. audiometar (lat. auleum) prostirka. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. aukcija (lat. slušati. auctor delicti) prav. tj. osvećen. predvorje. smelo. auksanomstar (grč. auletika (grč. audire čuti. audacitet (nlat. pregalaštvo. auksometar (grč. augustus (lat.) kec.

ausštafirati (nem. istodnevni. aurum (lat. grč. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. ušni. aurum. bez uvoza sa strane. auspicirati (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. auripigment (lat.) ned. authentikos pouzdan. aurum) zlatovit. odvratna žudnja za zlatom. kraj reči. auskultator. u obliku uva. apsolutizam. namestiti (stan). te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). grč. deo uva za vešanje obodaca. auriga) kočijaš. auscultare) slušati. Aurora) mit. udesiti. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. sub austt-cčjus (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. jutarnje rumenilo. aut — aut) ili — ili. aigšp zlato) hen. musis amica) zora je prijateljica muza. archo vladam) samovladar. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. overiti. ubod u bubnu. Austria. autarhija (grč. Aurora (lat. zadovoljstvo samim sobom. phobos) mržnja na Austriju. originalni spis ili dokumenat. despot. autarkija (grč. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. aurikula (lat. aut — aut (lat. auriscalpium) med. aus iz. uživanje u samom sebi. znak. auricula) uvence. živeo u pliocenu. završni glas. auspeks (lat. okrilje. „Vozar" (sazvežñe). trg. australis južni. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. fil. auripunktura (nlat. koji prolazi još istog dana. steto-skopa. auriskalpijum (1. ispitivati šum pluća slušanjem. autos sam. autarkeia) dovoljnost samom sebi. aureatus) zlatan. pigmentum) mm. kao uvo. aurora) zora. auskultant (lat. iskititi. aurora. vrhovna uprava i zapovedništvo. auris uho. auscultans) slušalac. pod zaštitom. auslaut (nem. aurora muzis amika (lat. facere) potvrditi. med. up. auskultator (lat. auspicium. aurin (lat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. up. pod pokroviteljstvom. emera dan) med. sreća. stoffa materija) opremiti. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. augur. auskultirati (lat. auskultant. aurum) zlato.aureatan aureatav (lat. prvobitni. Auslaut) lingv. fig.) samovlada. pomoćni sudija bez prava glasa. grč. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. znat. authadeia. aurozan (lat. zadovoljstvo samim sobom. auripunctura) ned. authadia) samodopadanje. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sjaj. austrofobija (nlat. auster južni vetar. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. osluškivanje. austrijacizam (nlat. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. samodrštvo. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. „ko rano rani dve sreće grabi". 88 autentificirati auspiciozan (nlat. skopeo) med. spoljašnje uvo. aurora (lat. uvce. autos sam. auskultacija (lat. auspicij(um) (lat. bubanjsku opnu. australopitek (lat. krug oko glave svetaca. koji sadrži u sebi zlata. autentikum. tj. proricati. velik ugled. auriforman (nlat. auscultatio) ned. srećan početak. lat. auscultator) v. veka do 1938. pokrovitelj. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. authentica) pl. autevtike (nlat. o. sudski pripravnik. apsolutist. aurikularan (nlat. minñuša. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. autevtikum (nlat. istok. out) sp. vlast. zaštitnik. auriformis) uvast. original. sogopa) svetli venac. samodržac. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. samostalnost. . auriga (lat. slava. prisluškivati. australis južni. ušna školjka. nezavisnost od spoljašnjih stvari. austromantija (lat. autadija (grč. auris) lekar za uši. aureola tj. god. aureola (lat. autemeran (grč. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. Australazija Indijski Arhipelag. auri sakra fames (lat. moć. pomoću stetoskopa. autarh (grč. zaštita. auriskop (lat. aurist(a) (lat. odličan. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. aut (eng. autentificirati (grč. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. autemeron (grč. sub auspiciis) pod okriljem. astr. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. prav. fig. up. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. znamenje. australopitek (lat. prav.. ital. up. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". početnik. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). zlatan. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. žut ili crven mineral arsenov sulfid. authenticum) izvorno delo. kašiči-ca za uvo.

auto-da-fe. gyros krug. auto-de-fe) v. autognozija (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. v. izrañen putem autodafe (port.) samostalnost. eros ljubav) psih. pod uticajem želudačnog soka. autos. tj. bios život. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . in) med. verodostojan. autos. auto (grč. autodefe. autos. ličnosti i ideje. autos. autos. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. umnožiti. lat. razmekšavanje organskog tkiva. autos. autos. autentičnost (grč. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autodikija (grč. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. auto. autos. basis) prostor za smeštaj automobila. (grč. autodeterminizam (grč. nepatvorenost. autokataliza (grč. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. lat. autos. sam sobom. istinit. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). lat. autodinamičan (grč. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. graphia) veština umnožavanja rukopisa. svojeručno napisan. bilo da priča samo svoje doživljaje. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autobus (grč. fr. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autoinfekcija (grč. fr. didakso. toxikon. izvornost. nezavisnost od drugih. pravi. samooprašivanje. autentikos) istinitost. samovarenje. autodidaksija (grč. izvestan. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autos. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. samooploñivanje kod biljaka. autćs. supr. autos. autokefalnost (grč. autodrom (grč. nepatvoren. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autodafe. putem razumne volje. gignomai rañam) biol. kephale glava) samostalan. autos. autovakcina (grč. nezavisan. auto-garaža (grč. autografija (grč autos. samo-. autogamija (grč. up. graphikos) svojeručan. infectio zaraženje) med. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. lat. učenje o samodeterminaciji. autografskog mastila. gamia) bog. grapho pišem) samoživotopisac. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta.: alogen. učim.) uobičajena skraćenica za automobil. ili da. autodidakt (grč. autos. dromos put) automobilske trkalište. autos-didaktos) samouk. autos. lat. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. sam svoj. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). naročito u crkvenom pogledu. nlat. autos. autograf (grč. eng. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. umnožavati. autos sam) psih. bezbožnika. autobiografija (grč. auto-dres (grč. izvršenje inkvizicijske presude. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. posle smrti. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. eng. autos. pravovažnost. autobiograf (grč. lat. autos.) samoživotopis. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autos. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autos. autos. autos sam. stena). izvorni. autos.(grč. autogol (grč. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autogramma) v. autožir (grč. svečano spaljivanje jereti-ka. svojeručan potpis. autos. omnibus. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autobaza (grč. odrediti) fil. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autoklav (grč. grapho. autogen. autografski (grč. autogram. autos. kata-luo drešim. autoerotizam (grč. sag. actus fidei) jeretički sud. autizam (grč. autodefe (šp. autointoksikacija (grč. ital. digestio va-renje) fkziol. gnosis) samoispitivanje. autokar (grč.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autogram (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. lat. poznavanje samog sebe. autografirati (grč. autokefalan (grč. proučavam) samouštvo. pisac autobio-grafije. autogonija (grč. vežbalište (ili: put) za automobile. din. autćs. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autograf. pravovažan. eng. omnibus svima) automobil-omnibus. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autografomanija (grč. računa se u korist protivnika. verodostojnost. dress) odelo za automobiliste. authentikćs) zakonit. determi-nare opredeliti.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autodigestija (grč. autentičan (grč. autos. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. dynamikos moćan.

autos.. autos. ovlašćivanje. mišljenju i pisanju). med. autokritika (grč. aparat za sterilizaciju lekova. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). postupaka. autos sam. životinja (kod Dekarta). kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. automahija (grč. vegetativni živčani sistem. bezvoljnik. pristalica samozakonodavstva. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. motorni čamac. up. auctor tvorac. autopt (grč. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autos. samodrštvo. naučnog ili umetničkog dela. autonomija (grč. hirurških instrumenata i dr. zvekan. na osnovu ličnog posmatranja. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. grapho) pskh. up. lat. autos. automat (grč. morfogeneza. fr. odnos prema samom sebi. automatika (grč.) u gospodarstvu neograni-čen. (Najpoznatiji: Rafael. za čoveka: onaj koji liči na stvar. tj. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autoptički (grč. Tintoreto i dr. autolitotom (grč. tako reći. mehanički.) pril. sopstvenim očima. autoliza (grč. maomai. automatograf (grč. pregled. autopsija (grč. ocenjivanje samoga sebe.. koji se bavi automobilom kao sportom. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. automatizirati (grč. opsis gledanje. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. sistem apsolutističke vladavine. auto. autonomist(a) (grč. samostalnost. autos sam. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. auteur) pisac. puh. auto-riser) v. autopadeia) sopstveno osećanje. autopatija (grč. maomai tražiti žudeti) fiz. tvorevina. autokrat(a) (grč. . autos. vutomorfoza (grč. autos sam. auto-put v. baino idem) med.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. već čisto fiziološkim uzrocima. go-spodarenje razuma nad čulima. samokretljivost. autopsija). autoniktobatija (grč. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. tj. stvarni govor. fr. autos. autorizovati. fr. odobrenje. slobodan. automatos) samokretan. autoportret (grč. autonomni nervni sistem v. autologaja (grč. autos. autonomos) samoupravni. fr. moć) samodržac. samostalnost. odobravanje. autorisation) ovlašćenje. automobilski sport. autos. autokratija (grč. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. samo gledanje. fil. 2. pronalazač. nomos zakon) samozakonodavstvo. autos. auctor. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). automatija v. automobilizam (grč.) onaj koji tera automobil. mahinalan. za razliku od slikovitog. med. lat.) v. politička nezavisnost. besvesnik. morphe oblik) biol. vaga. autos.). kišobran. slika. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). sprava koja. med. lično posmatranje. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. nož. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. samovladar. h'thos kamen. temno sečem) med. učiniti da neko radi kao automat. automatija. Tici-jan. portrait slika ličnosti) um. glu-pak. koji sam od sebe radi. lat. autor (lat.) pristalica samouprave. mobilis pokretan. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. autorizacija (lat. vladanje samim sobom. autonomfa. samouprava. samokretanje. autos. teranje automobila. automatizacija v. samostalan. autokratski (grč. začetnik. up. pascho iskusim. up. automacija. autonoman (grč. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. auktor. logia) ret. augere. lično iskustvo. autos. kratos vlast. 90 autorizirati automacija (grč. koji radi automobile. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. auto-strada. pri čemu ne dolazi do truljenja. putem otvaranja i pregleda leša (ua. automobil (grč. samokret. autokratizam (grč. tvorac nekog književ-nog. nyktos noć. auctor tvorac. fil. automatizam (grč. fr. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. samodržački. biće koje nema duše. neograničeni vladalac ili gospodar. automatizam. autosomnambulizam. umetnika. automatos koji se kreće sam od sebe. hem. autorizirati (lat. viñenje) 1. 1ub rastvaram) samorastvaranje. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. automatiser) pretvoriti u mašinu.. automobilist(a) (grč. Papinov lonac. puška. putovanje automobilom. fig. nafta ili elektricitet. automatski (grč. autoptes) očevidac. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. autos sam. autokratizam.) neograničena vladavina. vladanje sobom. v. kritike) samokritika. automatos) nauka o samokretanju. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. npr. lišiti samoradnje. Rembrant. naučenjaka.

ljubav) samoljublje. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. npr. starosedelac uroćenik. autoteizam (grč. alotro-fija. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autotomija (grč. lat. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. moralna. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. thećs bog) obožavanje samoga sebe. autotrofan (grč. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. physis priroda. autos. epha) „on. tj. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. v. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. smatranje sebe samoga bogom. autoterapija (grč. uticaj. skopeo gledam) v. fr. ital. autos. autos. autotelija (grč. zakonita vlast. pa se. priznata veličina (u nekoj struci). novija fak-similna izdanja. autorotacija (grč. lat. autofonija (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autćs. pod heterotrofai. autorizovan prevod. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. ned. autćs. Pitagora. autćs sam. autoniktobatija. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. odobri-ti. pravna). therapeia lečenje) med. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. autos. automatsko održavanje stabilnosti. autohemoterapija (grč. autos. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. npr. lat. up. lat. therapefa. autć-chthon) prastanovnik. somnus san. autofonija (grč. samoubećivanje. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. merodavan. suggerere uli-ti kome što u glavu. transfusio pretek) ned. therapeia) med. autopsija. neograničenost. autoritativan (lat. v. omotaju elastičnim vrpcama. lat. autotrofija (grč. autoseroterapija (grč. psih. autotrofne biljke bog. choreo idem. up. tvorac. hipnoza. na brzu ruku. samolečenje. autćs sam. autotransfuzija (grč. fr. autoshedijastički (grč. phone glas) 2. i njihovo umnožavanje. autćs. je to rekao". rotatio okretanje) samookretanje. heterotrofija. autostabilnost (grč. up. prvi otisak. autosugestija (grč.. autos. kod akrobatskog leta „kovit". nadležan. autćs sam. autohirija. autćs. phagefn jesti) ned. autos efa (grč. pozivajući se na autoritet učitelja. ugledan. zakon koji je na snazi. kad gušter žrtvuje svoj rep. opunomoćiti. od vrha prstiju. zaljubljenost u samog sebe. obrtanje krila oko vertikalne ose. autoskopija (grč. rasprostirem se) bog. autćs. samoubistvo. autoritš) 1. phonos ubistvo) 1. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. uticanje na samoga sebe. autos.) ovlastiti. improvizirano. priznat stručnjak.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autohipnoza (grč. samoobrtanje. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autos. auctoritas ugled. autos. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. nadmoćnost (duhovna. autoritet (lat. takve su. nepomičan) fiz. autofagija (grč. autohton (grč. trophe hrana) koji sam sebe hrani. kod zapaljenja plućne maramice itd. philia naklonost. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika.. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. ugled. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. 2. autosomnambulizam (grč. ljubav prema samom sebi. auctor. lat. čak kad su i pogrešna. npr. neuslovljenost. tj. auto-strada (grč. supr. mršavljenje usled šećerne bolesti. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autotipija (grč. serum) ned. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. .) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. hemigrafija. autohorija (grč. autorotacija krila aaij. sticanje pogrešnog. autos sam. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. autohirija (grč. autotip (grč. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. pozvan. autos. autofizioterapija (grč. ambulare hodam) med. therapeia lečenje) ned. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. tome seći. autos sam. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autćs. haima krv. stabilis čvrst. npr. autofnlija (grč. jedenje samog sebe.) biol. he-mitipija. autćs. auto-teles nezavisan) samostalnost.

osećajan. vazal. pretvaranje. afine (lat. sukob. afektacija (lat. veoma strasno. samobitnost. tužno. zanemelost od užasa. odanost. afereza (grč. afamiran. up. ljubav. prvi slog. aphe dodirivanje) lingv. stanje raspoloženja. uzbudljivo. affidavit) mor. afer d-oner (fr. apheleia) ret. praviti se. prikovati. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). naročito na račun države.) onaj koji ima ili pravi afe-re. vrlo osećajno. affectivus) uzbudljiv. afion. prvo slovo. dirljivo. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. težak položaj. afektirati (lat. afeleja (grč. mlatiti se. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. neprirodnost. ljubazan. affettuosissimo) muz. na. aut Caesar. afakičan. afekcija (lat. phasko govorim) med. auto-chthonos) uroñen. up. affectio delovanje) izveštačenost. afektivnost (lat. afeza (eng. prijatno. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. afazija (grč. npr. bolestan strah od dodira. oset. aficiranje. ačiti se. aferaš (fr. affettuosissamente) muz. oboljenje. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. nemoć (ili: nemogućnost) govora.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. stanje razjare-nosti. auf (nem. phakos sočivo) med. ačenje. nego i ce svojim putem. afidat (lat. mlaćenje. psih. afilantropija (grč. prostota. afamirati (fr. strasno. affidatus) klevetnik. affaire) stvar. ganutljivo. dvoboj. med. svaki utisak na telo. uzbuñenje. afazičar (grč. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. lingv. duševni pokret. srdačnost. affectio uticanje) naklonost. fig. kon afeto. razjarenost. afijun (stgrč. primanje u neki red . affiliatio) usvojenje. kla-dilac koji se kladi nasumce. aphaneia) glupost. koji se bavi prljavim poslovima. spor. prirodnost (u govoru). afektuozan (nlat. afetuozisimo (ital. afetuozisamente (ital. supr perihel(ijum). na koga zbog toga niko ne računa. afiksacija (lat. velika naklonjenost. outsider) onaj koji je izvan čega. starosedelački. afetuozisimo. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. tur. aut nihil) ili biti Cezar. osetljiv. aphairesis oduzimanje.) v. umiljato. pretvarati se. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih.. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. aphe dodirivanje. i afilijacija (nlat.. affaire d'honneur) stvar časti. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. affectus. med. dodatak korenu. auto-chthon) prastanovništvo. uroñenipggvo.). nežnost. auf) predl. aut Cezar. aut nihil (lat. affabile) muz. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. affettuoso) muz. samoniklost. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afek(a)t (lat. nešto veliko. affectare) biti izveštačen. afemija (grč.) čovek koji boluje od afazi-je. up. konj trkač nepoznatog porekla. affectuositas) usrdnost. aphesis) lii™. autsajder (eng. sporna stvar. a-. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. nedostatak očnog sočiva: up. affectuosus. bolno. affigere pričvrstiti. poklon i sl. a-. a-. phagem jesti) med. phobos strah) med. bolest. usiljenost. čuvstven. koještarije. strasnost. afakija (grč. starosedelaštvo. osnovi ili reči. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. affectio delovanje) osećaj-nost. onaj koji je daleko od čega. arap. afera (fr. afanija (grč. autohtonija (grč. koji je po strani. v. mržnja na ljude. neupućen čovek. affec-tueux) usrdan. ljubazno. osećaj. affixum) gram. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. phflos prijateljski. helios sunce) astr. nemogućnost gutanja hrane. posao. iznenadno. afektivan (nlat. samobitan. jednostavnost. samonikao. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afektuozitet (nlat. tj. ili ne biti ništa. parnica. afanato (ital. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. afidavit (lat. usinovljenje. a-. uroñenički. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. usiJ njenje. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. obolelost. toplo. prenemaganje. skidanje) gram. afel(ijum) grč. veoma naklonjen. arb od. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afefobija (grč. afetuozo (ital. prenemagati se. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. zamršena stvar. fr. skraćivanje početka. afagija (grč. plašljivo. affanato) muz.

prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. oroñavanje. prikovati. affiliare) usiniti. afretando. afinirati (fr. puške na kundak. profi-niti. društvo. phlogizo zapalim. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. napraviti utisak. javna objava. affretoso) nuz. a-. up. afirmati-van sud. c. uzbuditi. aflogistična lampa. . dremak. obilnost. aflito (ital. afonija (grč. ubrzavajući. opijum. afirmacija (lat. lat. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. v. afion (stgrč.) uticati. morska gusenica. potvrda. aformacija (nlat. plemenitih ruda. uveriti. afiniranje (fr. affinitas) srodstvo. affiner) prefiniti. aflikcija (lat. arap. u obliku izreke. spolna ljubav. doterati. aficirati (lat. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. sagorim) koji gori bez plamena. potvrdan sud (S je R). nagomilavanje. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. affiche) oglas. parenje. affinis) roñak po ženi. dirnuti. udariti na sva zvona. združiti. tajno udruženje. afiš (fr. afrodizija. afretando (ital. up. jalovost. Afrodita (grč. odlučan. gram. hol. muka. očistiti. affirmativus) potvrdan. afretiranje (fr. tast. afroditografski (grč. zlato je skupoceno. tuga. afretozo (ital. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afitirati (fr.) ljubavni. afrodizijaka (grč. bratstvo ili društvo. šurak. afekcija. afformatio. ucveljenost. tur. pre-čistiti. složeni suglasnici. afficher. npr. affinage) profinjavaže. družba. rodan) ned. bratstvo. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. stanji-ti. izo-bilje. bolno. poučna izreka. a-. affutage) voj. afinerija (fr. top ili pušku pripremiti za paljbu. draž.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. stanjivanje. prijateljstvo (suprotno: kognacija). affuter) voj. odsečan. afluksija. up afrodizijazam. afflictio) utučenost. srodnost. ganuti. bez listova. afluksija (lat. afluks (lat. zakupnina. ljubavno ludilo. afilirati (lat. afinaža (fr. prečišćavati. č. potvrda. sličnost. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. bol. pri-livanje. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). astr koji opisuje planetu Veneru. affirmatio) potvrñivanje. uobličiti. afresko v. pripremanje topova za pucanje. nebojažljivost. ožalošćenost. nedaća. ljupkost. fig. ad forma-ge obrazovati. potvrditi.) med. oštrenje alata. phoros plodan. affirmare) tvrditi. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. priliv. affricare natrl>ati) pl. mudra. doj-miti se. hen. aflogističan (grč. obilje. afluencija (lat. Aphrodite) mit. affluxus) priticanje. zakuplji-vanje lañe. affigere priku-cati. afretozo. potvrñivanje. affirmativa) potvrdno mišljenje. kon aflicione. afrodizijazam (grč. navala čega. v. afirmirati se uspeti održati se kao takav. obljuba. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. phone glas) ned. primiti nekoga u neki red. neplodnost. lat. ta rafinerija. afirmirati (lat. nešto putem oglasa objaviti. doterivanje. sve brže. pridružiti. afirmativav (nlat. aphorismos) kratko i jezgrovito. umnožavanje. jad. fig. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. aforizam (grč. glačanje. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. zet. a-. afitirati (fr. afrodizija (grč. npr. afyon) mak. oplon. pre^ čišćavanje. zbratimiti. nujno. radionica gde se prave žice. Aphrodite. afficere) v. up. afflitto) nuz. aforija (grč. afobija (grč. fig srodnost. a-. afoničan. obilje. aforistički (grč. ljubavni bes. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. nesreća.. afirmativa (nlat. afrikata (lat. iskaz dat pod zakletvom. npr. afyun. afinitet (lat. potvrñivati. bez čašičnog listića. aphyllos. afluks. tužno. ljubavno uživanje. affluentia) priticanje.afilirati 93 afroditski ili društvo. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. sveza. pokazni. log. afroditski (grč. affretement) kor. npr. alfresko. rastrubiti. preterano razvijen spolni nagon. afiličan (grč. napraviti lepšim. biti afitiran biti u pripravno-sti. afinis (lat. phyllon list) bog. affluxio) v. rastužiti. žalost. neplašljivost. oglas. tvrñenja. imati pri ruci. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. aphobia) neosećanje straha. afitaža (fr. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. nameštanje topa na lafet. prijatelj. affretando) muz. aficiranje (lat. affinerie) prečišćavaonica. bezglasnost.

boja kože) med. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. ahemanzija (grč. zatupelost. ahromatopsija (grč. ahlis (grč. surov. up. podzemni. tj. affundere. Achilleus) mit. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. acera turarija (lat. bezobrazna i drska prevara. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. affundere doliti. afte (grč. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena.) ime mudrog savetnika kralja Davida. ahemav (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. afuzija (lat. i to na peti. acenonoet (grč. koji nije u svoje vreme. oboljenje na sluzokoži usne duplje. Aherov (grč. ahidrija (grč. nesposobnost razlikovanja boja. a-. . ahatizirati (grč. turban. med. up. orao vidim) med. ravnodušnost prema nekom dobru. phthongos zvuk. akeridi. acerbitas) oporost. oskudica u vodi. oskudica u žuči. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. ogorčenje. a-. achronie) liti. akesis) lečenje.). noos razum. ahilija (grč. bezvučni suglasnik. chemeia) fiz. opor. aphrosyne) bezumlje. dolivanje. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. karneola i dr. acerban (lat. ahromatizam. acerbitet (lat. opt. a-. a-. melemi u masti u kojima nema voska. koinos zajednički. sin Peleja i božice Tetide. a-. večernji. chroma boja. achates) št. aftezan (grč. after-diner (eng. a-. dobar i mudar saveto-davac. služi za nakit. aftong (grč. bledilo. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. acedija (grč. up. acervatio) nagomilavanje. magličaste mrlja na rožnjači oka. v. strog. ahat (grč. Aheron) kit. acera filologkka (nlat. otklanjanje boja.) biol. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. aphthai. ahronija (fr. bledilo. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. otuda: slabost. tur. sramota. glas. akezija. a-. akedija. akedeia) duhovna tromost. ahromazija (grč. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. acera historika (nlat. Keros vosak) pl. ahromatičan (grč. affunde) fari. acerbus) gorak. bezvodnost. aharistia) nezahvalnost. ntis. izraditi da izgleda kao ahat. ahroničan (grč. Ahitofel (hebr. reka žalosti u donjem.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. a-. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka.) opt. ahmedija (arap. up. ogorčen. surovost. do pete. a-. strogost. nesavremen. malokrvnost. sprava za merenje vrenja. Ahasfer (hebr. tako da mogu upijati boje. grubost. hydor voda) nedostatak vode. achromatos) bezbojan. kadionica. cheo sipam. acholos) med. aholija (grč. ahromatin (grč. a-. ahrea (grč. uvreda. acezija (grč. affronterie) javna pogrda. up. ton) gram. potpuno slepilo za boje. chros koža. afronterija (fr. akenonoet. a-. fig. med. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. gorčina. aserra) kutija s tamjanom. ned. donji svet. up. aphtae) pl. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. slaba strana. aceridi (grč. besmislenost. fiz. farm. ahromatizam (grč. aphros pena. chroma boja) opt. prema životu. podzemnom svetu. čalma. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. acera (lat.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. pomračenje vida. Ahilova žila inat. mana jednog čoveka. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. achlys) tama. buncanje u groznici. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. pogoršanje. vrsta dragog kamena. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). dosuti) dosi-panje. acerbacija (nlat. mesnatog dela gnjata (lista). aphtha. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. a-. besanica. med. ahmadiyya. bežučnost. chemeia) pr. acervacija (lat. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. aphthosus) mehurast. grub. lat. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. akromatin. ahipničan. bezbojnost. gomilanje. Ahil (grč. affront) otvoren napad. acerbatio) zagorčanje. nemanje sna. afrosinija (grč. ahromazija. chypnos san) med. afront (fr. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). ahipnija (grč. up. chylcs sok) ned. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. nego mora večito lutati. nlat. afunde (lat.

ačakatura (ital.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. sprava za merenje kiseline sirćeta. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. pretvaranje u kiselinu. ašikovati (tur. acetum sirće. grč. prisustvo acetona u mokraći. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetum) hem. 2. merenje jačine sirćeta. acsscencija (nlat. acetum. metrfa) merenje jačine kiselina. acescentia) pl. npr. acidatio) hem. kiselina. grč. acetum) hem. acetilceluloza (lat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. adžustamente (ital.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. hrane u želucu. soli sirćetne. asegeg) čeličiti. acetonemija (lat. acidum. tačno. okaliti. acetometar (lat. kisela voda. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. aciditet (nlat. ocat) pl. aciditas) hen. acinozan. acephalus. acescentia) hen. aceton (lat. bog. acidum) hem. stapanje. ocatne kiseline. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetate-star celuloze. a. acid (lat. hen. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. proki-šljivost. acetoiurija (lat. acetum. acidoza (nlat. fr. sklonost prokišnjavanju. acidirati (nlat. acetum. tronuto. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acetati (lat. dirll-vo. metron mera) hem. kon adžitacione. acidifikacija (nlat. adžitato (ital.) sirćetovit. acefalan (lat. zglobna čaša. sredstvo. mineralna. acinosus) pupast. acidimetar (lat. sasvim tačno. kiselost. acidosis) med. metron) sprava za merenje jačine kiseline. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. koji sadrži sirće. acescere. aseg. grč. naročito kod šećerne bolesti.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acetabulum (nlat. acijanoblepsija (grč. haima krv) med. prisustvo acetona u krvi. uskišnjavanje. naročito kod šećerne bolesti.ne. nastaje destilacijom etil-alko-hola. grč. aggiustamente) muz. potpuno. acetum) hem. asik) voditi ljubav. metrfa) hem. acidere) hem. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. aceterin (lat. acetum) sirće. bezbojan i otrovan. kyanos plav. sirćetno kiseo. acidum. lek protiv žuljeva i bradavica. agi ta to) muz. aciniformis) v. acetum (lat. acetoza (lat.) 1. ljutina. gasovit ugljovodo-nik S2N2. . jela i lekovi koji lako prokisnu. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. ocat. acinozan (lat. grč. acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. grč. acidimetrijv (lat. ukiseliti. koji ima oblik zrna grožña. acetičan (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidacija (nlat. pretvoriti u kiselinu. acidificatio) hem. stvaranje kiseline. acetum) hen. acetum. anat. acetilen (lat. acciaccatura) nuz. kiseljak. upotrebljava se za osvetljenje. acetum) farm. acescencije (lat. acetaldehid hen. očeličiti. Uron mokraća) med. žlezde. npr. aciniformav (nlat. grč. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acefalija (lat. uzburkano. acstometrija (lat. acetil (lat.

bagdar. beatus. Bi= bizmut. fig. baborok) omiljena češka narodna igra. bhagavata) v. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. bagat. bagage. badava (tur. bavoširati (fr. bavella. slične bagdadskim šalovima. . kao skraćenica: b= bene. koještarija.) jaružariti. detinjarija. po čemu je i na zvana. nipodaštavati. babel (hebr. V=predikat (dok A označava subjekat). badavadisati (tur. taksa baždaru. 2. ne radeći ništa. baba-kan (pere. geod. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. kontrolor mera. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. carinik. Btto= bruto. vaditi pesak iz reke. temelj. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. podnožje stuba. igračka. b). baba otac. potencije ili loga-ritma. ba-breton (fr. ćopav. Vavilon. badem (tur. . bagmak) hrom. Ve= beril. maslin-ki i dr. taroka ili aduta. S. . kantardžija. podloga jedne stvari. uzaman. bezbožnost. Vso= banko. badem) bog. pomoću motaka za merenje. mulja. badminton v. pagat (ital. merač.) besposlkčiti. Bav (lat. babiola (fr. ital. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. baget (fr. baždar) naplaćivač carine trošarinac. ološ. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bab (pere. bagerovati (hol. kom od grožña. knez. baždar (tur. babu (ind. baguette štap. nevaljalstvo. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. babel) nered. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . Bk= berklčjum. ba so. kipa ili svoda. Bavius) v. malenkost. bacdar od pere. bagav (tur. nečisto izrañen bakrorez. prava linija duga više kilometara koja se. sitnica.= vaso kontinuo. fig. baždarina (tur. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. kanala i sl. ða=barijum. geom. traćiti vreme uludo.) kraljev otac. bedminton. meraču. tričarija. bavoche) nečist štamparski otisak. bagger) jaružar. bas-bleu) plava čarapa. vrlo jevtino. Bavijus (lat. lenstvo-vati. uzimati koga ili što suviše olako. bacdar od pere. vajna spisateljka. izopačenost. bedava) besplatno. bager (hol. arh.) vrata. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bagasse) isceñena šećerna trska. baza (grč. zbrka. bagavata (ind. otpaci od svile. kapija. stvari. uče-na gospa. bagatelle. potcenjiva-ti. češka brza mazurka. baggagium) prtljag. ba-ble (fr. baždar) l. pere. nečisto štampati. čistiti rečno korito od peska. nečista izrada. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. nlat. uzalud. zabuna. grad. V=sniženi ton N. bagaža (fr. bonus. v.B B. bagatelisati (fr. ð=bor. fiz. radi isušivanja zemljišta. V. bagatela (fr. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. huz. moreuz. pančaratra.) indijska titula: gospodar. babo (tur. bavoš (fr. osnova stepena. basis) osnova. bagasa (fr. ne obzirati se na . Vg=bor. bavocher) praviti nečiste otiske. sit-narija. deda) otac. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. carina. razvrat. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. manguparija. bangav. baba otac. log. mat. bagatella) sitnica. fig. šljiva. baborak (češ. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. hen. bagata) u taroku: prvi od 22. jevtina cena: mali i lak muzički komad. Babilon. bava) trg. babiole) dečja igračka.) ne mariti za nekoga ili nešto. bavela (ital. Bavijus.

Bazilike (grč. glavna vena na pakoru-čici. baze (grč. vrsta malih marama. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. baitilije (grč. i javne ženske. ovčija. zasnovati. bazarn (fr. va triangulacije. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. a druge za sudije (tribunal). bazuka voj. kefalo-trib. bazalni. baziotripsija (grč. v. bazirgan od pere. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. voj. bayat) koji više nije svež. objavljen 887. krupne buljave oči. basilike) u obliku bazili-ke. modni list sa mustrama za haljine. bazen (fr. hramovima (ind. sem. baze. javne igračice i pevačice u Indiji. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. bazrñan (tur. predstavnik trgovaca. bazeitet. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. realnu bazu. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. basiliskos) zool. hen. logia) nauka o osnovi-ma tela. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bethel) pl. bazitst (grč. 1799—1854. bazrñan-baša (pere. up. vrsta finog i jakog porheta.. basis. kod Grka i 7 Leksikon . v. fil. drhtanje prstiju. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". 28. bazeitet (grč. bajagi (tur. varati. bazicitet (grč. bazen (fr. baziti (grč. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. koji „čine privrednu strukturu društva. kraljevski zmaj. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. odličan materijal za grañevine bazana (fr. odreñen put na zemlji (npr. počivati. opsenariti (u svrhu lečenja). v. bazanirati (fr. prisustvo jedne hemijske baze. baziotrib (grč. osnovno učenje. jedne za publiku. glavna crkva (takoñe: vasilika). pokrivena čaršija na Istoku. tripsis trljanje) ned. v. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). ustajao. I. bazar) pijaca. basis. osnivati. bazalt (lat. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. lekaru K. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. bazanit (grč. tribo trljam) med. oslanja-ti se na koga ili što. basis) ži. ovčiju. bayagl) tobože. bassin) v. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. ubrzan rad srca. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. supstanca. kupa itd. igračice na službi u ind. tribe trljanje) med. dolerita itd. bazilika (grč. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bombasin) trg.. basis) hen. obojiti crno. bazeologija (grč. baziotriptor. stari. pojačana probava materija. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. basis) pr. bazni (grč. dućan sa svakovrsnom robom. aiat. up. basis. bazeitet. bazirati (grč. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. betilije. sličan bazilici. baymak) vračati. baziotriptor (grč. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. kefalotripzor. bazilisk (grč. bazilikalan (grč. bajadere (port. ručni reaktivni bacač. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. javlja se u obliku slivova. baitylia. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. utemeljiti. 19). koje su. nebesno kamenje. konta na konjičkim čakširama. potom. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. i magnetita. (nazvana po nem. baza. Basileus) pl. kol. četr. u isto vreme. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. basis) osnovati. Bazedovu. basaltes. svojim pogledom zadavao smrt. baja™ (tur. bajat (tur. tip prvih hrišćanskih crkava. basen.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. mršavljenje i dr. saborna. Moje. bazergan) starešina trgovaca. basis) hen. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. baziotrib. pouzda-vati se u. mit. bailadeira) pl. basin. osloniti se. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. uvodna stihovna stopa. Bazedovljeva bolest ned. tobože. basis) pl. znojenje. koji ju je prvi utvrdio i opisao). vašarište. god. tvar (materija. basis. proliv. bazno kamenje. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. brzine automobila ili drugog motornog vozila. legendarni kraljevski zmaj koji je. hen.-tur. pouzdati se. basis) pl. augita. teleću) za kori-čenje knjiga. bazar (pere.

bakfiš (nem. boja. 1. Vasso Bahus. motke. bakvuds (engl. bakrač (tur. therapefa) lečenje pomoću bakterija. god. bacciformis) u obliku bobice. bakšiš (tur. balio. bakteriocidnost (grč. bakteriurija (grč. jednoćelična živa bića. baccalaureus. arlekin. jagodičast.. Backfisch pržena riba). bakteriemija (grč. rakidžinica. bakteriofagi (grč. palica. bacca) bog. bakteriolizini (grč. krčma. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. prut. zabava sa igrankom. bajlbrif (hol. backwoods) pl. bajonet (fr. mokrenje zaraznim klicama. up. pajac. prašume. Bahus. bacca bobica. bakteriolog (grč. bakciferan (lat. bajc (nem. uron mokraća) med. bajdara (rus. baka (lat. i eng. šiparica. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. hem. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. up. bakulus (lat. bakteriologija (grč. pristaništa. baka (nem. bakteria. koji rodi bobicama. bakterfa. baksuzluk. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakterion štapić. močilo. v. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakalaureat (nlat. caedere ubiti) biol.. bakterioliza (grč. . veoma sitna. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. pripadaju biljnom carstvu. up.bajaco 98 bal bajaco (ital. baklava. bakterfa. baklave (tur.) bajrak (tur. bakler (fr. backwoodsmen) pl. šaljivčina. napojnica. bakalaureus (nlat. bakterije (grč. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. ispit zrelosti. dem. ballare igrati) igranka. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakterfa. bakvuds. lešnika i dr. bayrak) v. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. fr. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. fero donosim) bog. bakkai) trgovac namirnicama. metra) merenje pomoću štapa. baklaža (fr. fig. Barjam. bajdaki (rus. bakterfa. zlosrećan čovek. bakteria. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. up. arap. bakterfa. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. haima krv) med. bakreni kotao (i uopšte kotao). baculus) štap. bakulacija (nlat. uništači zaraz-nih klica. batina. klicožderi. luženje. baculum štap. od bakterfa batina) pl. bal an mask (fr. čovek koji drugome donosi nesreću. bal (fr. Beize) hem. nevolja. phagos) pl. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bakterfa. baccana) obična vinarnica. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bacleur) zatvarač luke. Dnjestru i Bugu. backboard) mor. prisustvo bakterija u mokraći. bakterioterapija (grč.) pl. bahtsiz) nesrećan. bakraclz) stremen. Bakhus (grč. najmanja. nesreća. gorštaci. klicomori. ma-gistriranju i doktoratu. bakara (fr. Bake) znak (obično komad drveta. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. lat. bobica. bal. baccarat) francuska hazardna igra karata. lat. kažnjavanje batinom. poklon. bakteria) biol. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bejram) v. bakulometrija (lat. ital. lysis rastvaranje) hem. bakračlije (tur. močenje. bakalaureirati (nlat. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. baculatio) batinanje. bakteriocidi (grč. bakvudsmeni (engl. dug nož sa dva reza ili više rezova. bobičast. caedere) biol. Bakchos) kit. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bal en masque) igranka pod maskama. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. mlevenih oraha. grč. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakbord (engl. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. Bajram (pere. hol. baidaki) pl. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. biol. prevučen kožama. jagoda. 2. ispit koji prethodi licencijatu. bakteria palica. osobina nekih živih bića.-med. bakciforman (nlat. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. mlada devojka. baksuz (tur. bakana (ital. baionnette) voj. bakteriocidi. baclage) mor. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). štapom. bakteriocidnost. univerzitetima: najniži akademski stepen. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bah$i§) dar. nagrada za učinjenu uslugu. barjak. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. nlat. bakalin (tur. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakterioze (grč. uzengija. bajaccio) lakrdijaš. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa.

izrañivač terazija. balancier) šetalica. balbuties) ned. opis. balbutirati (lat. nedoumica. trg. Meister majstor) voña balega. neodlučnost. balzamirati (grč. balaena. zamuckivanje. igranka pod obrazinama. bal rage). džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. ustezati se. logfa) zool. balalajka (rus. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). ljuljanje. balanos. ballade. balata) l. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). astr. bilj-na vrsta. balzamski lekovi. baletska igračica.bala 99 balzamirati krabuljii ples. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. naročito cirkuska. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balsaminaceae) pl. Baldacco. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. treperenje. kupi lopte i donosi igračima. držati u ravnoteži. balio. bal u svečanom ruhu. balet-tencer (fr. balanos. balancement) kolebanje. balerina. far«. balansiranje (fr. balanopostitis (grč. baletski igrač. grč. posthion kapi-ca) med. ballata pesma uz igru) džoet. Terazija u Zodijaku. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. svaki nepotreban i suvišan teret. ballet. kod tenisa. baletski igrač. balata (ital. baldahin (ital. balansirate (fr. ballerina) umetnica u igra-nju. uravnotežiti. balansje (fr. lat. slik. geb curim) zagnojavanje glavića. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. blenna sluz. balanitis (grč. jaka i većinom prijatna mirisa. sličan gitari. kor. mucanje. njihanje. pterćn) pl. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). pesnička pripovetke. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balanos. balata (nlat. baleteza (fr. bal champetre) igranka u polju. trg. bal pare (fr. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balanos žir) med. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balanse (fr. umetnik u igranju. ali elastičnija od ovih. balanos. balzam (grč. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). baladen (fr. baletska igračica. koje se posetiocima hramova nude za novac. nejasno izgovarati. grč. balabane) daščara. ball-boy) ot. ili u vezi sa pantomimom. baladine (grč. bilans. balave (fr. up. proučavanje kita i njegovih osobina. balagan (rus. podaci mornara o robi koju su natovari li. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. kit. koja. svežanj. balsamon. bal pesak. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balleteuse) pozorišna. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. kantara. vaga. balance. balsamica) pl. bajadere. zamuckivati. ballerino) učitelj igranja. služeći se i dijaloškom formom. balancer) uravnotežavati. klatno. otmena igranka. lakrdijaš. balerine (ital. upotrebljava se za električne izolatore. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. bog. fig. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. kole-bati se. preplitanje jezikom. ballet. balanoidan (grč. vrsta hljerodula. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). balanoblenorea (grč. balet (fr. žirolik. prvi igrač u baletu. up. dečko koji. up. konačni račun. bilans. balsamon) xex. pesma uz igranje. kolebanje. Tanzer igrač) igrač u baletu. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). baladin) šaljivčina. bala (fr. igra na pozornici. balenologija (lat. ballare) pl. baleine. u kojoj je naročito poznat tzv. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. tepati. ejdos) koji ima oblik žira. balena (fr. balletto) umetnički ples. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. bilo kao umetak u operi. ital. zapaljenje glavića i kapice. mucati. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. drhtanje. ballet. balada (fr. a delom i aromatičnim kiselinama. zool. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). glumac. balerina (ital. balaena. baraka. balaena) zool. balet-majster (fr. lat. služavke u azijskim hramovima. phagos) zool. stvar za odbacivanje. ballata) 2. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. preplitati jezikom. bal-boj (eng. baletski igrač. balalaika) muz. onaj koji se hrani žirom. nlat. žirožder. ital. nem. balbutire) med. pere. balzamika (nlat. mašinske kaiše. balzam-ska sredstva. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balander (hol. balast (kelt. muz. ravnoteža. muz. šatra. ruski narodni instrumenat. figura u plesu (u lansu i kadrilu). baleioptera (lat. balšažgetr(fr. sa trou-glastom kutijom. balzaminke (nlat. nem. balagan. biti neodlučan. balle) denjak. balanofag (grč. balazor trg. balbucijes (nlat. bilanx) ravnoteža. nauka o kitovima.

balzamirati. denjak. balista (lat. zbog čega se mora ponovo glasati. balneum arene (lat. Bugarske. balio) l. za olakšanje poroñaja. svežanj. balon (fr. ista-knut deo na spratu neke grañevine. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. grč. lepo izrañen stubić. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). kupališta. god. balkon (ital. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. igranka. balo (ital. balle. balzam za oči. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balneum. kupatilo. balneografija (lat. književnosti. fol-kloru. utišavanje bolova. bal. geogr. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. sojica. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balneotehnika (lat. nepokriven. balota (fr. med. glasačka kuglica. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. po običaju starih Egi-pćana. Rumunije i Turske). balneum arenae) peščano kupatilo. balneum vaporis (lat. ballismos „igranje") bolesna. balistički (grč. belina (fr. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. teorija bacanja. kupanje u toplom pepelu. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. lged.). ballot) 2. naročito. balio bacam. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. . balneoterapija (lat. balkanistika v. nazvana po dečaku Ba l ili. ital. zadnji deo velikog parobroda. balzamum anodinum (nlat. banjsko lečenje. balneum (lat.. balistogram (grč. baliotade) skok konja ispruženim nogama. bokasta boca za tečnosti. balaustion cvet divljeg nara) vrh. gañenja. doksat. Jugoslavije. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. hitam) bacačica. baluster (fr. balotirati (fr. grč. balio bacam. grč. grč. balkanijada sp. okruglo telo. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balsamum ophtalmicum) fark. ballon) šuplje. balneum. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balneum) banja. poz. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balotada (fr. okrugla. balkanologija nauka o Balkanu. baline) vunena materija za pakovanje. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). banjsko grañevinarstvo. muzički komad za ples. balio bacam. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. grč. ples. drhtanje. ballista. grč. produženje prve i druge galerije do pozornice. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. godine u ðenovi. glasati kugli-cama. ballizo. balistike (grč. logfa) proučavanje banja. usled dejstva vazdušnog otpora. balkanologija. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balio) koji se tiče balistike. bala trgovačke robe. ballon captif) vezani balon. balizam (grč. balneum laconicum) znojno kupatilo. balzam za jačanje srca. balcone) apx. balustra. balistkčka kriva (linija) fiz. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balzam za uminjavanje. balneum kupatilo. revolvera) i ispaljenog zrna. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balsamum cordi-ale) far«. koji je 1746. balnot) vrsta burgundskog vina. grapho) opisivanje banja. balio (fr. koji spada u balistiku. pod pritiskom barutnih gasova. ballotte) kuglica za glasanje. balneologija (lat. održavaju se od 1929. balustre. balsamum anodynum) far«. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. kosije pada nego što se penje. balneum lakonikum (lat. mor. sargija od vune. kupanjem i dr. kupanje znojenjem. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balzamovati v. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balzamum oftalmikum (nlat. balistoskop (grč. balneum. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. fig. glavica. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balle. balzamum kordijale (nlat. balon d'ese (fr. balio bacam) voj.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balon kaptif (fr. bacakanje. trzanje. balneum cineris (lat. ćuvik. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. Balila (ital. grčenje. balo (fr. balneum vaporis) nap-no kupatilo. Grčke. kupanje u pari. balotaža (fr.

glumaca. spojnica. kreditnim i efektnim poslovima. zavojić. bank (ital. balkonima. banarij (nlat. banalna fraza otrcana. saraf. banausos) zanatski. bambus (malaj. šp. pustahij-stvo. balhornizirati (nem. banaliser) načiniti otrcanim. putujuće društvo svirača. up. banket (fr. nevaljalac. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. gomila. pljosnata mala šipka. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bandonion. up. bandaža (fr. gitari sličan muz. banketa (fr. el bandola) muz. bavana (šp. metnuti obruč na naplatak. previ j anje. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. banditizam (fr. bambocciade) pl. veza. bambino (ital. banco. eng. oproštajna gozba. raste u Indiji. banquier) lice koje se bavi novčanim. menjač. banquier. mandora. prinudno pravo (različito od jus kogens). zastava na ka- tarci. banque. banda) četa. pruga u boji. hajdukovanje. drumski razbojnik. grañ. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banda. bambočade (ital. banderiljero (šp. bandito) razbojnik. banknota (ital. postaviti balustradu. bankar (fr. bandager) ned. bankijeri (ital. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. skitnica. vašare. filistarstvo. mandola. pustahija. pre-viti. bandolin mast za kosu. plaćeni ubica. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. nevaljalstvo. banco. konjička zastavica. naslon. prosto. sp. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. odred. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. zavijanje. reklamna traka na omotu knjige. štedionica. bamboo) vrsta trske. obično. upotrebljava se naročito u Sev. banderilla) koplje sa zastavicom. v. naročito zavoja. bandleta (fr. okov na točku. nem. balčak (tur. kod nas i novčanica od 10 dinara. banalite) v. remnik na pušci. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. lazaroni. stepenicama. banalite) otrcanost. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banquette) voj. trg. bambu. bandoneon muz. posreduje u kreditnim poslovima. bavalitet (fr. banauzijski (grč. balustrer) ograditi stu-bićima. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. tračica. bandit (ital. balčak) drška od sablje ili mača. bandeletette) uzan zavoj. 1531— 1599). opšti. sličan gitari i balalajci. unutrašnji naslon na prozoru. zavoj. balaustion.utega (kod mačevalaca i boksera). banderola (fr. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banda (ital. vetrokaz. banalan (fr. ustanova koja radi s novcem. bandoneon. daje zajmove uz kamatu. mala traka. okov na točak. banco. bankar. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. balustrirati (fr. bandage) med. banalizirati (fr. seljačke igranke i sl. priručje. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. filistarski. up. up. svakidašnjim. bandažist (fr. redenik. strani novac itd. a po ukusu dinji. rñave. mambu. ograda na altanima. lutka. banka (ital. obruč na naplatku. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banchieri) pl. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. balustrade) arh. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. svakidašnjost. družina (lopovske). utega i sl. tablica sa cenom neke robe. banale) običan. bandonion muz. hajdučija. banalnost. fr. samo sa više žica (8^24). banquet. bandažirati (fr. čovek koji se upravlja prema vetru. štampa-ru. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na .balustrada 101 banknota balustrada (grč. da bi bila glatka i sjajna. Bankier) v. ital. banditisme) razbojniko-vanje. opasač na kome stoji fišeklija. bank. svakodnevni. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bannarium) pravo prisiljavanja. bandola (ital. izveštao. suviše ponavljana rečenica.. banderilja (iš. zaviti. banderole) kita ili gajtan na trubi. gozba. nem. banco.. staviti utege (u mačevanju i boksu). bandist(a) (ital. bandagiste) proizvoñač. previjati. banana) bog. igrač koji drži bank. vojna muzika. banalitet. propalica. bandola. bankvaluta (ital. prima novac na štednju. Americi i Meksiku. Bank) novčani zavod. prodavac hirurških aparata. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. bambino) detence. baikir (fr. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. banka. malo dete. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banalnost (fr. sopstvenik banke. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banauzija (grč. fr. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. Hajnrihu Bandu). bandu ra (rus. otr-can. v. fr.

dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. slična platnu. rampa. baptizma (grč. banco-conto) trg. taksa za prelazak preko mosta. dućan od dasaka.' varizirati.. protivan duhu i pravilima jezika. varvarizam. ital. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. novčanica. nlat. u brk. krčma. potkradanje. baratirati (ital. teret) 1. barba. barat (ital. pobarbariti. bankokrat (ital. berkan. u lice. bendžo. grub.. trgovina kod koje se daje roba za robu. barbarizirati (grč. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. pregrada. tj. bandžo (eng. trampa. rumpere slomiti) slom banke. var. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. varvarin. baptiser) krstiti. barba brada) čika. rampe. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. banko-konto (ital. potpuna propast. grešiti se o previla i čistotu jezika. motka. sprud naslaga. kri-jumčarenje. livnica. Adansonia digitata). iskvareno. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. baratto) razmena. propust za vodu. bancus klupa. trampa. v. razmena. barat) trgovanje. postradalost. trošna kućica. daščarama. barakirati (fr. naročito protiv groznice (nlat. fig. u kojoj se pije i jede stojeći. kovanica. za svetlost. barba (lat. baptizo) pl. krštavanje. ital. baratteria) kor. greda kojom se zaprečava put. baranda (tl.: šnajder. stražarske kula. baptizirati (grč. fr. bonsek. trampiti. šipka. fr. baraterija (ital. baros težina. banco. govoriti u kovanicama. pogrešno upotrebljene reč. baobab (amh. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. bar (eng. baptisti (grč. pola tri. barrage) brana. plod. surov čovek. baražna vatra zaprečna vatra. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. lišće i kora služe i kao lek. barattare) trgovati davanjem robe za robu. široka arabljanska haljina od te tkanine. up. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. npr. bansek (nem. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. tuñinski. bantam (eng. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. pregrada. baratto. nepravilno. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baraž (fr. mašinska testera tračara. banco. barbarin (grč.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi.. divljak.) bog. veoma gusta i teška.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. bez da sam znao. baptisterion) krstioni-ca. voj. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. divlji. barbakana (fr. surov. pritisak. barragiste) čuvar brane. traže da se krštavaju samo odrasli. džinovsko hlebno drvo. čiča (u Dalmaciji). barbarikos) prvobitno: strani. grč. in barbam) u bradu. barbacana) voj. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. ustava. baptisma) crkvena tajna krštenja. nazvati telefonom itd. stanovati u logorskim kolibama. prevara. nlat. podvala. šuster. barbarismos) gran. barracano. možda poreklom sa Jave). barato-trgovina (ital. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. ital. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. bar (grč. grč. baptfzo. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. barbarski (grč. varvarin. barbarizam (grč. grč. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. naročito uobičajena u knjižarstvu.75 i 53. trgovati razmenom. danas: neobrazovan. barbar (grč. raste u žarkim krajevima Afrike. bankrotstvo. imate li što za jesti. nm. krštava ti. bancarotta. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. straćara. kaldrmarina. krateo vladam. barakan (arap. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barbarski ornament gotski. barre) poluga. baraka (fr. grub. stranac. bankrot (ital. na štetu jasnosti i čistote jezika. obustava plaćanja. tj. nadenuta ime. krštenje. bankokratija (ital. barbaros) v. sa osvežavajućim plodovima. in barbam (lat. keltski i . rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. gruba jezička greška. baptisterij(um) (grč. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. bantam petlić) sp. barbacane. nečovečan. dakle tuñinac. barakan. banjo) kuz. bar) 2. bara (fr. Band-sage) zan. bantam kategorija bokser. barbar. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. fr.. bankokrat (ital. papirni novac. preprečna vatra. stradanje. baraquer) smestiti u barake. baražist(a) (fr. baraque) daščara. mostarina. brana u sudnici.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku.

bayrak) zastava. tonos ton) muz. pogranične utvrñenje. barjak (tur. barimetrija (grč. fig. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. barometrija. zaklon.55 1 u Engleskoj.) muz. muški glas izmeñu basa i tenora. Japanu i dr. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". na zvana po mestu Barež u Pirinejima. tćnos) muz. tj. duboki tenor ili visoki bas. barbe. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. tuga.98 1 u SAD) bareljef (fr. zatvoriti uzane prolaze . barbiton (grč. barda. barij(um) (nlat. neukusno. našara-ti. dubok. barbaros) neobrazovanost. steg. ñeram. barditus) ubojna pesma barda. branik. eufonijum (u vojnoj muzici). znak Va. bariglosija (grč. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. suviše šareno slikarstvo. nikla. šp. meña. barister (eng. pregrada od rešetaka. med. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. pregrada uzanih mesta (ulica. barikada (fr. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. zatvoriti se dobro. ulična borba. bardak) zemljani sud za vodu. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. dubok glas. i to za: nukleone i hiperone. prepreka. barque) čun. barioni fiz. ital. kćntron) fiz. barricader) pregraditi. ši-šati. pesnik. protkati šarenilom. težište. basist. barys. praznik žrtve. polihord. pepeljuga. ugojenost. barbirati (fr. soma telo) med. varvarstva. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. koji je pevao. barythymfa) zlovolja. barys jak.34. teško. barytonon) gram. bas. reljef. Barjam (pere. crnih medveda u Sev. četa vojnika. fig. barkarola (ital. bardiljo (ital. kakvu nose na službi sudije. bardot. grč. mostova) u cilju odbrane. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. prošarati. mlada mazga. phone glas) muz. metria) v. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. sada: sve slično tkane materije od vune. barricade) brana. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. muz. smetnja. u slavu junaka i bogova. arap. barilalija. bariolirati (fr. tromost. fr. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. verovatno. baricentrum (grč. od teških elemenata. surovost. ostaviti nenaglašen. barikadirati se ograditi se. bariton (grč. berretta. barka (ital. grañanski rat. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barys težak) hem. nlat. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. dizati (ili: praviti) barikade. bariolage) šarenilo. muzički instrument sa žicama. granica. teškoća govorenja kao bolesno stanje. varoška kapija.barbarstvo 103 barkarola (ulice. neraspoloženje. bardo (fr. barilalija (grč. bard (eng. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. naročito poslednji slog reči. uz pratnju harfe. fig. barys težak. barys. drugi. baryum. barys težak. otežano govorenje. gojaznost. bajra«. pevač koji peva dubok glas. smetnja. barrel bure. barytoneo naglasim gravisom) gram. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. atomska masa 137. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. seta. prepona. barilja (um. barrette. baritonon (grč. ulaz gde se plaća troša-rina. Bajram. sličan liri. barbarstvo (grč. bardit (nlat. guslarska pesma. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. sveštenici itd. barež (fr. bas-relief) plići. barys težak. bard. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. divljaš-tvo. neuljuñenost. kelt. barys. barriere) pregrada. baritonist(a) (grč. pevati bariton. barys težak. svile i pamuka. brana. vrsta malih. varvarska. naša-ranost. barioler) šarati. kuv. barys. barca. odbrana. v. lañica. laleo govorim) med. mali čamac. baritonirati (grč. drveni. kurban bar jam. bariolaža (fr. glossa jezik) med. usamiti se. ital. teško izgo-varanje reči. preprečiti. fig. barilla) hen. bardak (tur. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. sphaira lopta) geol. mostove) u cilju odbrane. barisomatija (grč. up. sastoji se. albarda) tovarna životinja. bas. element. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. redni broj 56. izdvojiti se. bari. barifon (grč. Americi. grubost. velika trgovačka laña sa tri katarke. baribal zool. barel (eng.(grč. barretum) kapa uopšte.. ua. Zemljine jezgro. barbifier) brijati. pevač koji peva bariton. skidati krljušt sa ribe. barikadirati (fr. bereta (fr. jedan slog. baritimija (grč. prepreka. barijera (fr. barñelo (ital. 158. barisfera (grč. gvožña i dr. barifonija (grč.

Vaggep. baromakrometar (grč. barok (port. basso. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. fagot. barometrograf (grč. tanka šarena pamučna tkanina. sa katarkama. najdublji muški glas. baro. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barone) plemićka titula. baronessa) baronova kći. baros. barrocco. mali čamac. baronet (eng. usminskih žlezda. duboki tenor. razboj. glas basa koji vodi melodiju. gramma slovo. ital. svaka učvršćena na dva stuba. barimetrija. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. barman) vlasnik ili poslovoña bara. baros. bas-lis (fr. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. . bassin. štampana knjiga. basa otava (ital. stepenica na stepeništu. član nižeg plemstva. veština rukovanja barometrima. barkarola. takoñe: barkerola. cic. barometar (grč. kotlina. baronija. grapho) četeor. barometarski (grč. Bartolomeja. barogram.) koji se tiče barometri-je. mali kontrabas sa tri žice. pismo). najniže stanje barome-tra. baronat (nlat. barketa (ital. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. baso obligato (ital.). pritisak. barograf (grč. grč. barogram (grč. up. barkerola (ital. titula drugog arhonta u staroj Ateni. makros visok. jak. materije i forme. nastran. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. bassa ottava) pl. barres) al. up. batino) rečno korito. barchetta) čun. hipsotermo-metar. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. ital. basma (tur. baset (ital. barok. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baros. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barokna poezija učena. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. mandole i dr. najviše stanje barome-tra. čuz. barkica. trćpos obrt. up. basen (fr. fr. bason (fr. osnova harmonije. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. bas (ital. noć od 24. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. baros. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. dvorske. pravac) bog. zapaljenje bartolinijskih. barografsku krivulju. basileus (grč. barcherolla) šetni čamac bez katarke. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. najveći čamac na ratnim brodovima. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. basso obbligato) mu?. baroskop (grč. mesto u pristaništu gde stoje lañe. izmeñu barona i viteza. paralelne (i vodoravne) motke. barmen (eng. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. fig.(grč. basma) l. basileus) kralj. barkasa (tl. barut (tur. barotropizam (grč. bariton. basamak (tur. basamak) prečaga na lestvama. metron. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. baronat. v. čudan. lañica. barrocco) apx. baros. barokni stil (port. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. barokni stil. bassiste) pevač koji peva bas. grč. na dan sv. skopeo) stariji naziv barometra.). dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). baros. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. baros. v. kada su hugenoti pobijeni u Parizu.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. barut) prah za vatreno oružje. vazdušnog pritiska. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. basist(a) (fr. metron) vaga za decu. bassetto) kuz. štampa. jedrima i malim topovima. kelner u baru. svirač koji svira bas. baronese (ital. basson. sprava za merenje vazdušne težine. bassetto) kuz.) nepravilan. dazimetar. baros. avgusta 1572. metron) fiz. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. v. barne (nem. up. barcaza) hor. geotropizam. baronnie) v. bastaj. up. košarka. bšros. bartolinitis med. baros težina. barotermometar (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. 2. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. baro. barokan (port. fr. gondola. baskitbol (eng. smešan. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. junak. bazen. vitez. basson) muz. barograf. barometrija (grč. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baron. gimnastičke sprava: dve okrugle. instrument koji proizvodi bastonove. baseto (ital. baronija (fr. up. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barofon (grč. hrabar čovek. basket-ball) sp. thermos topao. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku.

bataillon) voj. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). vrsta fine i guste pamučne tkanine. bastardo) bog. bastardna vuna. baterija (fr. sphalra lopta. prema formaciji. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. palica. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. nlat. bastonnade) batinanje. bathos dubina. bas koji prati. bassetaille) muz. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. tip. bastardna menice lažna menica. mañioničarstvo. batimetrija (grč. basta! (ital. morski omotač Zemlje. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. lithos kamen) pl. bastard (ital. takoñe: ba-reljef. brodski saobraćaj. grudo-bran. bathys dubok. glas izmeñu bari-tona i basa. kopile. zamisao i sl. bastilja (fr. batelage) opsenarstvo. dvostruki udar. metron) merenje dubine. battoir) mlat. naklapanje. baso ripijeno (ital. zamajni udar klatna na časovniku. batometrija. battere. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. federima. battuere udariti. ponajvip!e grani-toidnih. bios život) biol. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. tučak za loptu. naročito maršalska palica. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). okaniti se čega. odred vojske koji predstavlja. sa potpisom lica koje ne postoji. batelaža (fr. mucanje. batimetrija. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. bastion) fort. nasip od kamena. bastonada (fr. bathys dubok. batist (fr. brodarina. vot. bastille) tvrñava.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. battalmak) pokvariti nešto. batomstar (grč. zool. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. batirati (fr. batifon (grč. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. dubok bariton. basso ostinato) muz. bathos. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. baso profondo (ital. hor. voj. lupetanje. batterie) voj. bastardo) vanbračno dete. fr. batardeau) voj. u Berlinu). razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. batard (fr. battre. pljosnata maška. trg. batoar (fr. prakljača. nm. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). udar po protivnikovom maču. brzoplet govor. zamuckivanje. basso ripieno) kuz. jula 1789. prevoznina. fig. bastionirati (fr. lupiti) mač. stalno ponavljanje jedne teme u basu. lupanje srca. basto) štap. kremen. 3. bathys dubok. kugla) 1. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. privremen zaklon. phone) muz. baton (fr. prevara. bataljon (lat. baton. batinanje po tabanima u Turskoj. trućanje. više topova (4—8) iste vrste. . battarizo mucam) med. bathys. battuere biti se. kula.. obično sa 800—1000 vojnika. bastardirati (ital. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. laña) „dubinski brod". tući. muz. batman (fr. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batologija (grč. batardo (fr. vuka i psa). najslabija vuna na ovčijem krznu. batiskaf (grč. bastion) voj. podignuti utvrñenje (ili grudobran). podeljenih u 4 čete. električna baterija više lajdenskih boca koje se. bathos dubina. 2. radi većeg električnog punjenja. naročito po tabanima. prut. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. batoliti (grč. ital. bahth) srećan. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. bastion (fr.-tur.). bathys. izbiti protivniku mač iz ruke. battologia) nepotreban govor. mač. metron) sprava za merenje morske dubine. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bastovirati (ital. za vreme Luja XVI. nuz. batli (pere. sa potpunom opremom i priborom. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. napustiti (neku nameru. batisfera (grč. poremetiti. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. basso profondo) «ta dubok glas. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. bastonare) batinati. morska dubina. koji donosi sreću. metrfa) v. utvrditi. batarizam (grč. utvrñenje. geol. bataliti (tur. onaj koji živi u dubini. konja i magarca. ime dobila po gradu Bata-viji. batibij(us) (grč. skaphos brod. batometrija (grč. vrsta starih topova. ognjilo na starim puškama. lat. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka.

batrijum. dobar vinopije. basa) starešina. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. prednji kraj lañe. bdelometar (grč. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. puškarnica. bejaune) novajlija. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. mač. zasebno. bdelotomija (grč. v. u polu slože nicama: glavni. bathron) med. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bahce) v. Bah (grč. bec-jaune. brucoš. bacchans) pl. up. vino. početnik. bauer (nem. batrahus (grč. Po dolasku na-cista na vlast 1933. 2. prišt ispod jezika. obično pokriven. bacilarije (nlat. poznavalac hebrejskih zakona. battuta) muz. Bahus. udarac za takt. bog vina. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. sprava za nameštanje iščašenih udova. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. baft (pere. bathos. čuveni grčki komični junački ep. vrtar. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bahant (grč. batuta. bacili. fig. dodiru nekog predmeta. baska) napose. pere. batrahij(um) (grč. obično belih katunskih tkanina. vojnici neredovne turske vojske. bacilofobija (lat. baš-čaršija (tur. srećna. phćbos strah) med. ba§car§z) glavni trg. bdella pijavica. student prve godine. poglavar. klupa. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bahijus (grč. bašmalik (tur. bašta. metron) med. terevenke. baš (tur. basmaklik) „novac za papuče". beatikum (lat. žutokljunac. a naročito arhitekture.). bakterije koje imaju oblik štapića. beata virgo) blažena devi-ca. glup i neotesan čovek. srdobolje. ba§hk) marama koja pokriva glavu. tobožnje svetost. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. beate memorije (lat. nastavila rad u Čikagu. saltomortale napravljen preko konja.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. Bakchos)' mit. nedisciplinova-na vojska. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. iza-zivači tifusa. v. batos (grč. klupa. bašlik (tur. bathron postolje. štapić) med. beata (lat. Bacchus. beatus blažen) pravljenje svecem. bathos dubina) niskost. bašča (tur. bahur (hebr. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bacillum prutić. Bacchanalia) pl. . batrij(um) (grč. Bakchos) kit. baš-čauš (tur. beata) blažena. hirurška postel>a. fig. fr. prostota u govoru i pisanju. bacilarije. pričest samrtnika kod katolika. batrachos žaba) med. znak za mirovanje. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). svete uspomene (pokojnik). lat. batrachos žaba) med. Batrahomiomahija (grč. vrenja buterne kiseline i dr.. beatizam (lat. bašta (tur. phćbos strah) med. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bacillaria) pl. parodija Ilijade. batovda (ital. basibozuk) ist. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). god. baška (tus. v. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. pijanke. bacili (lat. bašiboz(l)uk (tur. batrum (grč. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beanizam (nlat. baš-čaršija i dr. tetanusa. bahija (šp. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bahaizam napredni pravac u babizmu. tj. burno veselje. odvojeno. sin Zevsa i Semele. batofobija (grč. baca. bahce) vrt. lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bogorodice. u Vajmaru osnovao arhitekta V. sedište) med. Bahus (lat. batrahus. škola je raspupggena i 1937. beatae memoriae) blažene. beanus (nlat. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. bahanalije (lat. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. beata virgo (lat. licemerstvo. bdella. grč. batrahijum. baft) trg. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bakchos. vrat i ramena. Bakchos. bahanti (grč. im. v. majka božja. batuta (ital. Bauer seljak) u šahu: pešak. povrtar. strah od dubine ili visine. najstariji: baš-knez. pijanica.) narednik u turskoj vojsci. baca (tur. obično praćen vrtoglavicom. beaticum) poslednja pomast. bogomoljka. baša (tur. bacillum štapić. baštovav (tur. grč. staklena sprava za isisavanje krvi. beanus. bahio) zaliv. vrsta istočnoindijskih. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bas) l. bage) dimnjak. pion. Bauhaus (nem. posebno. gradina. bašča.

begute (eng. nužda. naročito crno. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. luda. dopadati se. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. begine. bedminton (eng. posle čega dolazi akt kanalizacije. bezistan. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. gospodar. o bezoan (fr. bez) 2. lopta za tu igru. bedeker putni vodič. tur. oda-brati nešto po svom ukusu. pere. beba. beatificirati (lat. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. oskudica. adres o bezoan (fr. bezistan) trg. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. pokrivena čaršija. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). begov posed (dobiven od sultana). upravnik jedne oblasti. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. badawiyyun) kod. bezette) crvena šminka. baga. betuine. far«. bey) 1. levog i desnog). eng. platno. bezoan (fr. sirijskim i severoafričkim pustinjama. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. beatifikovati v. bezisten (pere. 3. rica. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. tj. tržište. bezistan (pere. bezeta (fr. beggar) pl. bebi (eng. bezoar (fr. adres-se au besoin). beg (tur. besbelli) dabome. predstavlja jedan . tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. 3. stočni trg. na menicama: adresa po potrebi. neobojen. ritska šljuka. beging (eng.) begov sin. uvrstiti u red svetitelja. bezoardica) pl. siromaštvo. v. bedlamite) ludak. back) sp. bez (hebr. bezemschoon) trg. one koje se prave sveticama. bezbeli (tur. detence. prirodne boje. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. fil. pokrajine u staroj Turskoj. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. bezemšon (hol. padzehr) fark. negovanju bolesnih itd. zaista. Bć-dur) kuz. baby) malo dete. naravno. v. proglasiti svecem. titula jedne indijske kneginje. bogomoljke. begine (nlat. bedinerka. besplatan rad raje na begovom imanju. bediverica v. 2. odobriti. obično arapske. 2. begging) platno za pakovanje. besoin. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. bedak tur. bevanda) vino. begluk (tur. suprotno: Be-mol. bedine-. budala. bezmen (fr. naročito u Carigradu. beze (fr. ako bi trasat odbio primanje. naročito kod neprerañenog šećera. begum (tur. 3. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beduina (arap. trg. svideti se. badawiyyun) pl. au besoin) u slučaju potrebe. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. jevrejska sudnica. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. badminton) sp. begenmek) l. deo trga pod krovom. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). kad bude nužno. Bq) fiz. bezistan) v. beatificatio) posveći-vanje. beige) koji je bledosmeñe boje. beatificirati. bedast. bež (fr. vazalsko. udovica velikog gospodina. beylik) 1. begine. beduivi (arap. titula.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. barska šljuka. beatitudo vestra (lat. stanovnici pustinje. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bezoard. bezisten. beguine (eng. četvoroutlasto „V". beatifikacija (lat. badawiyy. bez (tur. baisemain) celivanje ruke. koja se stavlja obično iza imena. upućivanje menice na treće lice. becassine) zool. fig. gospodin. bekasina (fr. bisogno) potreba. begevisati (tur. Be-kvadrat muz. tursko državno imanje. 2. beggar) hi. bekerel (skr. pr. Baedecker-a). 4. Bedlam. izabrati. beatificare) posvetiti. bedlemit (eng. najstariji red posvećen bogougodnom radu. biti saglasan s nečim. kuv. knjiga. dopasti se. bedak (pere. igra slična tenisu. bedevija (arap. bedaf) glupak. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. skitalačka arapska plemena u arabijskim. zapovednik.. bedinerka (nem. bek (eng. odobrava™. koja su živela od stočarstva i pljačke. baiser) poljubac. plemić u staroj Turskoj. uvršćenje u red blaženih od strane pape. beth-din) l. potrebnost. bejzbol (eng. beglerbet (tur. ital. knez. fino tanko platno. begoglija (tur. veliki posednik i vlastelin. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bevanda (ital. rukoljub. starešina neke oblasti. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. bezoardika (nlat. beggar) pl. blago onima koji imaju.) udova-carica. begute. Be-dur (ital. proglašenje za sveca. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). protivotrovi.

bacon) kora slanine. 2. belchite) vrsta španske vune. benares (ind. . vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bel kanto (ital. belos strela. Bembaša (tur. lepo pevanje. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. fig. kičme. bala. za vreme grañanskog rata u Rusiji. glupan. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. Baal-Sebub) mit. feljton. belum omnijum kontra omnes (lat. beletristika (fr. bel canto) kuz. pavta. bungalow) jednospratna kuća. belćim (tur. riba jesetra-mo-runa. belelaks trg. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. muka. bengali (eng. boginja rata kod Rimljana. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. ni praktičnim ciljevima. belemnon oružje za hitanje. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. nazvala po gradu Benaresu. bez sumnje. lola. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. deport. tur. lovce itd. moreuz. belki) možda. bekri) pijanica. 3. izvesno. npr. belegi) brus za oštrenje kose. s krovom od slame ili crepa. bellum internecinum) rat do istrage. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). beladona (ital. Solomon ben David=Solomon. izumitel>u telefona). bangla. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). bekuordejšn (eng. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. Be-moll) «uz. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. »sena Marsova. zlo.—A. glavni sastojak atropina. ni naučnim. bukraiyy. bez glave. valjda. čist parafin koji se dobija od petroleuma. slične taftu. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. zabavna književnost svake vrste. al. grivna. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. belvi (fr. verovatno. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. tur. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. kurjača. borila protiv boljševike. backwardation) trg. okovi na nogama. bun. (Atropa Belladonna) velebilje. narukvica. belogvardeec) „beli gar-dist". sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. bala tur. fil. paskviza. Bengal) pl. lisice. beluga (rus. karika. luda. belanda (ital. bilezik) 1. 2. Bekerelu (1852—1908). osušena polovina (strana) svinje. bellevue) v. estetska i književna kritika. belegija (tur. belmontin hen. bellicosus) ratoboran. Bellona) mit. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. belemniti (grč. eng. bekon (eng. butne kosti i lopatice. nevolja. belt (skand. decibel. oznaka b. mus-lin sa prugama u više boja. ñavo. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. balan. Vrangelove i dr. fig. up. vinika. upotrebljava se. bekrija (arap. up. bena (tur. Bengalija (eng. na Dalekom istoku. belogardejac (rus. belvedere lep izgled) kula. Belt) tesnac. fr. Be-mol (ital. pametan i duhovit čovek. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. belum internecinum (lat. belvedere. naziv po francuskom naučniku A. naročito vladičin sto. zabavni pisac. belčite (šp. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. tj. bengalo (beng. opšti rat. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). Belona (lat. čardak na kući. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. beladonin (ital. beledin trg. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. suprotno: Be-dur. belles lettres. ratnički. kao sredstvo za ulepšavanje. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). belaj (arap. vojske koja se. bel-esprit) lep duh. beletrist(a) (fr. služi za turiste. strela) geol. brokat. jasno. božanstvo starih Filistinaca. patnja. nesreća. belenzuka (tur. zvučanje sa osnovnim tonom b. bella donna) hen. bela) l. ñavolski poglavica. belvedere (ital. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bema (grč. belanda. ranija jedinica kiri. ludača. beluga) zool. radi povećanje zenica. bel-espri (fr. belomantija (grč. belandre) mor. belli) poznato. bella donna „lepa žena") bog. bengal) polusvilena tkanina. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. vrag. ben (hebr. bon) budala. Belzebub (hebr. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). Davidov sin. jad. bematin-sveće pl. belikozan (lat. beli (arap. bengal (eng. nazvane po gradu Belčite.

S6N6. beotski (grč. banja. prolaznost bolesti. upotrebljava se pri vañenju nafte. zelenim ili belim plamenom. napr. muslin sa prugama u više boja. gori lagano crvenim. benediktiner (fr. bergami (ital. zagrevalo vodom. berat (arap. benemerit (lat. . takoñe: ñak koji prima stipendiju. kupalište. benefaktor (vlat. milostivost. bergonizacija med. baignoire) l. bene va lete! (lat. benefic (lat. med. bengal stripe) trg. benevole lektor (lat. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. uštipak. up. beneficijat (nlet. čeličane i dr. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. blagosiljanje. benefice) predstava u korist nekog glumca. lože u parteru grañene u obliku kade. naklonjen. benefactio) dobročinstvo. dobročinilac. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. bentlos dubina) biol. benedicite (lat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. bergamo) pl. bencilik) 1. elektrogimnastika. bendžo (eng.-tur. bengilik. benedicirati (lat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. žutika. korisnica. bergamotto) carska kruška. berberiva (nlat. benevrek) uske suknene čakšire. kada za kupanje. beneficijat. dobija se iz katrana kamenog uglja. bene (lat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. mañije. poz. a onda i po celoj južnoj Italiji. 2. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. beneficij(um) (lat. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. beneficancija. blagoslov. benefactor) dobrotvor. benedicere) blagosloviti. val>ano. krofna. tečan. benediktinci al. . dobrotvorstvo. Bene-dikta (480—543). bain-marie) kuv. benefis (fr. lepo. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. a pozadi široke. glupo. industriji. beneficians) dobročini-lac. bezbojan. benedikpija apostolika (lat. žutim. berberis vulgaris) bog. blagodejanac. SAD) vrsta gline. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. odan. bentonit (po Fort Benton-. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. bezoe) hen.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. priganica. Boiotćs) pril. spreda uzane. nem. benefakcija (lat. kupatilo. beneficiatus) v. aromatičan ugljovodonik. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. blagosiljati. tj. ben-mari (fr. zarada. benevolencija (lat. nespretno. lako isparljiv i za-paljiv. benedictin. povlastica. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. praveći znak krsta. benzol hem. blagodejanje. bandy) sp. povlastica. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. benignitet (lat. primalac prihoda crkve. od neke predstave korisnice. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. bensficija (lat. glupaci. igra se u Skandinaviji i SSSR. beignet) kuv. benevreke (alb. benefic. instrument sa 5—7 crevnih žica. tromo. berberis (nlat. belje (fr. prvenstvo. preteča hokeja. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. opojna trava (napitak). benignitas) dobrota. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. tj. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. beneficium) v.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. benevolentia) blagonaklonost. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. iz Beotije. bentos (grč. 2. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. prihod.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. blagosiljanje. v. dobrodušnost. rastvara se u alkoholu. benjovr (fr. bendi (eng. kaluñerski red sv. benedikpija (lat. bergamota (ital. izradi kalupa za livnice. Beoćani (grč. benevolens) blagonaklon. beneficijar. beneficijant (nlat. naklonjenost. benzin (nlat. benevreci. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. beneficijalni (nlat. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. korist. beraha (hebr. otuda: ne-spretšakovići. bene) dobro. bengal strajp (eng. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. sadrži više od 50% montmorilonita. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. beneficium) dobit. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. čini. dobrotvor. benñeluk (pers. dobija se iz nafte.) dobit. beneficijar (nlat. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. bezopasnost. darežljivost.

kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. transuranski element. atomska masa 9. beryllos. berma (lat. bereket) l. napredak. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. bourse. na taj način. berlingozza) italijanski narodni ples. Bersianer) pl. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). novčanik. bernesco) ćudljiv. beril (grč. berseza (fr. beryllos) gatanje. bersaglieri) pl. vojsci. redni br. berzerkeri (nord. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. Berni. berzanski uzvisi trg. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berne) kor. beo metal koji ulazi u sastav berila. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. redni broj 4. berkelijum v. vermut. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. beržera (fr. berklijum. up. bere. pelinkovac. nlat. ovčar-stvo. zavet. bez prednjeg sedišta. berićet (arap. tur. bernijeskan. osnovana 1836. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. god. berkšir (eng. zatim sa robom: žitom. berit savez. birma. deran. berlingoca (ital. up. bergere) pastir ka. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. utiče na suzbijanje besposlice. bersaljeri (ital. ljudi koji. osnovanog 1098. koji trguju na ber-zi. mutnozelene boje. beret) plitka i okrugla francuska kapa. v. beržerija (fr. berilij(um) (grč. kada pobesne.02. proizve-denih ukrštanjem sijamske. berklijum hen. sreća. berceuse) kuz. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. dragana. bernijeskan (ital. bermet (nem. berkan (ital. berilistika (grč. berkshire) po eng. brelengo. crvene i bele. koji nema u sebi vitamina „be". samo u medveñoj koži. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . plod. bereta (ital. burza. hem. u Francuskoj. krzno. pesnika Bernija. Berdan) puška ostraguša. mangup. novčana pijaca. 97. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berneskan (ital. nastran (po načinu pisanja ital. ljubavnica. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. i odlikova-li se u borbi divljim besom. bela braća. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. bertijonaža (fr. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. zavet obre-zanja. ital. pastirska pesma i igra. berylliumj hem. Australiji i ist. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. beržerak (fr. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berna (fr. beriberi (ind. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. Africi. berlingot) polu-berlina. ugljem i sl. fig. 2. up. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. ber-serkr) tig. obrezanje. besni.805 kg. uspavanka. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). bourse. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. bere (fr. berlinska kola. beretka.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. = beli skorbut. ukras za glavu. bernardinac (nem. bursa koža. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. up. birichino) raspušten dečak. berit-mila (hebr.veoma raširena krvna bolest u Sev. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). znak Ve. kitajske i napolitanske rase. bergerie) tor za ovce. firmare) krizma. Indiji. berretta) v.). beryllos) min. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. rod. beri) med. neprovidan. fig. berza (fr. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. borsa. ili zelenkastoplave (akva-marii). a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. široka. pod berza. duge dlake. berekin (ital. znak Bk. berlingare. lake karuce sa dva sedišta. berkovec) mor. berlengo (fr. bert-brodovi (hol. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). berkovec (rus. bernesco) v. (produktna berza). nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). bernardinci pl. beurt) pl. heksagonalni mine-ral. element. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. strelci (vrsta pešadije u ital. nlat. berlina (fr. berzijanci (fr. baraka. otuda i naziv. beavitamknoza. postavljena naslonjača. plahovita ljudi i ratnici. letina. nem.

umetnost i sl. biarda mašina za tkanje. bibi (fr. padanje cena i kurseva državnih papira. Biblija (grč. grub. biarhija (lat. bešika (tur. Besemerov čelik.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. dvozgloban. časopis. base-ball) sp. razboj (naziv po pronalazaču). beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). pošto se ovlaži. bestia) životinjstvo. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). npr. beton (lat. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. biandrija. greška. bis. bega (grč. običaje. 4. bis. životinj-ski. bibere (lat. 2. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. fr. a sastavlje-ni su od beta-čestica. skrać. neženja. besje. diarhija. bibacitet (nlat. bes-bol (eng. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bestija (lat. nepomirljiv. seli prodavati.) 2. biberon (fr. severnoamerička narodna igra loptom. grubo. baisser) trg. bećar (pere. bekar) l. 2. behar (tur.od grč. bestialis) zverski. bestijalnost (lat. beša (tur. besa) mana. besje (fr. kašika. zver-čovek. aner. sredstva. kod Albanaca: tvrda vera. vindžija. bibere greko stope (lat. odeljak. akcija i drugih hartija od vrednosti. mangup. divlje. knjiga. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. 1853—1914). bibi) ženski šešir sa malim štitom. nepopustllv. najamni radnik. skotsko ponašanje. becirk (lat. kao i robe koja se kotara na berzi. stražar. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. list i cvet voćke) cvet. up. bibHon knjižica. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. surov. viljuška. bestseler (eng. besik) detinja kolevka. knjiga. ist. bexos kašalj) pl. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. muški šešir sa uzanim obodom. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. sisaljka. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. biangularan (lat. biandrija (lat.(lat. to biblion u značenju knjižica. besar (fr. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. grč. bibere) piti. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. cirkus. baisse) l. beskompromisan (lat. zver-stvo. biartikularan (lat. npr. razumevanje u knjige. beseže (po fr. naročito cvet ia voćkama. biblia knjižice. bestia) zver. bilupa itd. arhe vlada) dvovla-šće. vrsta radioaktivnih zraka. boca sa cuclom. baissier) trg. zverska priroda. 3. bekrija. fr. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. divlji. bestijalan (lat. grč. radi pojačanja. bi-. skotološtvo. besa (alb. lola. pripadnik plaćene konjice. knjige) Sveto pismo. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bianuelan (lat. v. besa (fr. tur. beta-zraci fiz. 1813—1898). annus godina. nečovek. tvrda reč. besli) l. biblion. bi-kar bez posla. nečovečnost. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. med. behika (grč. bkblio. kutni) dvougli. biberon) pijanac. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. dehaizam napredni pravac u babizmu. angularis uglovni. bex. nadničar.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). nedostatak. trg. v. up. gama-zraci. besar. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). best najbolji. bitumen. skotstvo. articulus zglob) koji ima dva zgloba. beštek (nem. sklonost piću. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. momak. životinja. bi. i sa dva tima sa po devet igrača. bi-. kvart. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. bešlija (tur. bestijarij(um) (nlat. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. prednapregiuti beton ar- . bi-. behar proleće. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). neoženjen čovek. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. onih naroda koji se u Bibliji pominju. mehur. compromissum) koji ne pravi kompromise. Besteck) pribor za jelo: nož. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. bestijarijus (lat. bibliognozija (grč. procesu beta-raspada. Bezirk) srez. tanjiri i ubrus. nečovečan. bibere ad numerum(lat. alfa-zraci. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. lekovi protiv kašlja.najamni vojnik. nem.

rasprava o raznim izdanjima Biblije. spisateljstvo. bivertin (eng. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. biblioteka (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bivium) mesto gde se stiču dva puta. beaver) trg. bigotirati (fr. nasumce otvori. bibliologija (grč. bibliofilija (grč. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. onaj koji se drži samo Biblije. bogomoljstvo. bibliografija (grč.. beaverteen) trg. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. koji ima dve vrednosti. bi-. valere vredeti) he*. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. a reñe donosi i kritičke napomene. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bigamija (lat. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bibliotaf (grč. bigarrer. verski zatucan. bis. pretvarati se. dvomužica. ona može biti azbučna. bigeneričan (lat. ukrasiti šarama. Ifthos kamen) pl. bibliomantija (grč. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. izvi-jati melodiju (ptice. stanovanje vojske pod malim šatorima. nauka o ureñenju biblioteka. kiseonik. bibliopoles) knjižar. ili celokupne književnosti jednog naroda. up. biberon. bigamist(a) (lat. retkosti. zbirka knjiga. . železo i dr. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). okamenotine lišća. išarati. bigoterija (fr. dvomužištvo. upravnik. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. biblion. engleska pamučna materija. grč. grč. olovo. bibliotekonomija (grč. biblioman (grč. pa su dobili mineralan izgled. biglao. bigamistki&a (lat. japanski narodni instrumenat. bakar.) koji preteruje u pobožnosti. naročito Sveto pismo. cink. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bibron (fr.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bigot) praviti se svecem.) poznavalac knjiga. valens koji vredi. dvoženac. biblista) poznavalac Biblije.) knjižničar. poljski logor. bigot) onaj koji slepo veruje. biblist(a) (nlat. geol. bibliopeja (grč. grč. sa 4 žice. bez obzira na predanje. gamos brak) dvobračnost. bibliomanija (grč. bibliopol (grč. njihove sudbine itd. raskršća. biberon) v. bibliotheke. biblion.) žena koja ima dva muža. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. licemerstvo. po kojima se udara drvenim maljićem. naročito slavuji). naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bigener). bivijum (lat. tehničke opreme. bibliotheke. kao npr. knjigoljublje. pravljenje (ili: izrada) knjiga. licemer. licemeran. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. bivakirati (fr. biblfon. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. biti u okolu.) čovek koji ima dve žene. taphos grob) . starosti. biblioteka (grč. biblfon. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. nauka o Svetom pismu. biglizo) pevati. sumpor.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bivouaquer) okolovati. bigotisme) tobožnja svetost. bibliotekografija (grč.sahranjivač knjiga". nlat. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bivak (fr.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. preterana pobožnost. bibliolatrija (grč. logorovati u polju. rukovalac bibliotekom. biblioliti (grč. bigoterie) verska zatucanost. grub vuneni porhet. bibliograf (grč. bibliotekar (grč. bigot (fr.) poznavanje knjiga. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bogomoljstvo. bigarirati (fr. bivalentan (nlat. bigotan (fr. bivariare) šarati. bibliolater (grč. od dve vrednosti. npr. biglisati (grč. bibliofil (grč. licemeriti. biva Jiuz. bis. onaj koji se razume u knjige. sro-dan lauti. hermafroditski. otisci lišća na kamenu. prodavac knjiga. biblion. grapho pišem) poznavalac knjiga. bogomoljac. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. genus rod. biblion. koji ima dva spola. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. hronološka ili sistemat-ska. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. nauka o Svetom pismu. raskrsnice. dvospolan. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. objašnjavač Biblije. bigotizam (fr. dvovredan. licemerstvo. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. biver (eng. tj. biblicizam (grč. biblion. biblfon. biblfon. biblicitet (grč. bivouac) voj. biblion. radi origi-nalnosti štampe. dvoženstvo.

retori-ci i poeziji. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bi-. bikvadrat (lat. dvogubo ispupčen. bizarnost (fr. divlji bivo. bikonveksno sočivo. bikonkavno sočivo.) v. bizarrerie) čudnost. biduum (lat. vizmut. trgovački posao. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena.) 1. i kao lek za jačanje živaca). billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bide (fr. vizantijske bizantinizam (grč. juvelir. pri lečenju od sifilisa i dr. bi-concavus) om. bizar (fr. bikarbonat sode. v. bikefalan (lat. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. dragulj. zuber (u Evropi).). element. do propasti Bizantijskog Carstva. bizantijski (grč. biduum) vreme od dva dana. bikonveksan (nlat. bog. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine.) ćudljiv. bizantologija (grč. rok od dva dana. bikonkavan (nlat. up. zlatar.) pl. npr. juvelirska roba. bizam (nlat. . koji kadi. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bfson) zool. koji se sastoji od dve zone. proturanje lažnog novca. npr. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. intra biduum) u roku od dva dana. puzavački. oblast) koji je podeljen na dve zone. bidens (lat. bijenale (lat. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. koji se ulaguje starijima od sebe. bijenij(um) (lat. nastran. teologiji. geografiji. s obe strane izdubljen. bijonirati (fr. 2. grč. ukras. 2.dine. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. dvobojan. bizarre) čudak. biennium) vreme od dve godine. bijouterie) trgovina dragocenostima. fr. al bizonjo (ital. billet) trg. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. novčanica. nastran čovek. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. dvogubo izdubljen. dragi kamen. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. mošus. ital. bikamerizam (lat. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bizon (grč.980. filozofiji. bikonjugiran (lat. ar-heologiji. bicolor) bog. bis. bijou) nakit. bijoner (fr. bižugje (fr. zlatnici grčkih careva. 3. al bisogno) trg. biznis (eng. osobenost. billon) legura od srebra i bakra. bijenalije (lat. bi-quadratus) kat. na kome su 1946. udvorički. Byzantion. i radili na istoriji. američki divlji bivo. bizarerija (fr. bijon (fr. krivotvo-renje novca.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. besoin) nužda. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bizantolog (grč. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. potreba. bikarbonat (nlat. u slučaju potrebe (na menicama). gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bižu (fr. osoben. zone pojas. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. up. Bizantinizam. konjče. bufalo. bijenalav (lat. intra biduum (lat. bi-convexus) om. Byzantion) 1. mali konj. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. zlatarske radnja. dvogubo spregnut. neobičan. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. I bizaran (fr. pl. dragulji. u dve boje. vi-zantolog. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bismutum) hen. osobenjak. Byzantion. dvogodišnje biljke. bižuterija (fr. dragocenost. bizoialan (lat. čudesan. npr. tj. čudnovat. nakit. bilet. redni broj 83. bigotizam. ispupčen s obe strane. srebrni novac bez propisne količine srebra. bizarerija. bidet. dragocenost. fig. dvozube vile. ulagivački. bi-conjugatus) dvostruko sparen. fig. bizonjo (ital. vizantologija. od koje je ranije pravljen sitan novac. bizantinci (grč. up. bije d' bank (billet de banque) banknota. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. kada u kojoj se kupa sedeći. bijonaža (fr. atomska masa 208. bi-dens) dvozubac. bisogno. analistici. business) posao. bicarbonas) hen. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bi-. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bikoloran (lat. bisamum. bizantijska umetnost. bije (fr. juvelirska radnja. vizantinci. grč. dvozube rogulje. ali sa znatno više bakra. bizmut (lat. biennis) dvogodišnji. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bicefalan. neobičnost. kephale glava) dvoglav.) v. bakarni novac sa nešto srebra. naročito u moškavca. bizarnost. hebr.

bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. potvrda. ulaznica. beryllos beril) gorski kristal. mrkožut) hen. bulla) predlog. lingua jezik) dvojezičnost. bi-cornis) zool. žuč. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. cedulja. bileta (fr. fig. nlat. dvorog. bimenzan (lat. izborni listić. bili. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bilateralan (lat. bileter. lat. upravljen na suprotne strane. prodavac ulaznica za predstave. podnosi kralju. fig. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bileter (fr. beryllus. železničkih karata itd. bilifulvin (lat. bilateralis) dvostran. pun žuči. bilis) žučan. bilijarda (fr. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bilieran (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. tako da uvek stoji uspravno. ballur kristal. biletirati (fr. bulletin. trg. ulaznice. bilinguis) dvojezičan. bilboke (fr. biman (lat. bilis (lat. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima).) vreme od dva meseca. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. zaključiti neki posao. bimenzis. igra na bilijaru. mesto gde se izdaju karte. bimembričan (lat. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. dvomesečje. orlean. bilis. sa dva roga. bilabialis) gram. bimemsis) dvomesečni. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. o sednici ministarskog saveta. dvousneni suglasnik (b. žučno crvenilo. bilis) med. dvousneni (suglasnik). fig. bildž (eng. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. prodavnica ulaznica. biliaire) koji se tiče žuči. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. bilaroc) trg. bilet (fr. cedulja. bi-. bilijariti (fr. listak.). donji deo lañe. bimestran (lat. saldo. billiarde) hiljadu biliona. nlat. izvesti zaključak o svršenom poslu. biksin (nlat. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. priznanica. glavni sastojak žuči. bilanca (nem. billet) blagajna. bi-. bilans (fr. v. razdražljiv. zelena bojena materija žuči. bilingvitet. upotreba dvaju jezika u govoru. lat. latus strana. posetnice i sl. bis. knjigama. bilardirati (fr. o stanju zdravlja. žustar. kratak. biletura (fr. bilingvičan (lat. bis. jed. železničke karte i dr. nlat. bilabijal (lat. billa. izvesti završni račun. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bimester (lat. izdavalac karata (želez-ničkih itd. billetier) poz.000). billet) pisamce. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilis žuč. izdavati ulaznice. ljutina. bilinguis dvojezičan) v. bilis. zakonski predlog (u Engleskoj). billard) igrati na bilijaru. gnev. sitni štamparski poslovi (karte.000. biletarnica (fr. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. billetier) v. dvoličnost. i oboje . bilupa (lat. cedulja. loupe) opt. bimestre.000. pritvornost.). prevučena zelenom čojom. na-| prasit. bimanus) dvobimbaša (tur. koji govori dva jezika. bilan. bi-lanx sa dva tasa) trg. fr. bille. vert zelen) hen. bimembris) koji ima dva uda. tempus) v. up. železnička (ili: tramvajske) karta. ital. bilijar (fr. bimestris) dvomesečni. fig. bilingvizam (lat. bimetalizam (lat. nlat. bilancio. saldiranje. žučno zelenilo. bis. up. p. up. billet) izdavanje ulaznica. sa dva člana. kristalno staklo. dvoličan.). bilansirati (lat. ravno dno u sredini lañe. billion) milion miliona j (1. fig. priznanice. bilis) hen. pritvoran. grč. bilin (lat. koji se. I bilion (fr. biliosus. Bilanjz) v. tip. bilge) mor. bis. bis. bullettino) dnevno saopštenje. krajnji ishod nečega. bilabijalan (lat. fr. se.000. žučni. bimenzis (lat. bilirubin (lat. žutozelen. bilten (fr. priznanice. služe kao podloga papirnom novcu. prepreden. železničkih karata. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. etiketa. prepredenost. bixa) ham. ulvus. bil (eng. rubinus) he«. prek. biletar (fr. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. fr.) v. bilingvitet (lat. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. labium usna) gran. crvena bojena materija žuči. dvočlan. lat. crvenožuta bojena materija žuči. manus. obično krajem svakog meseca i svake godine. o stanju na frontu. menica. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. mrzovoljan. jednim udarcem udariti dve lopte. žučno žutilo. dvaput. bilet. bimester. m).bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. biliverdin (lat. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. takoñe: pisamce. fr. bilis. četvrtasta i zarubljena. bilokacija (lat. bilans. ital. major. biliozan (lat. biletar. biljur (ar. lupa sa dva sočiva. o konju: izbacivati prednje noge napolje. obostran.

zbivanja. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. veličina koja se sastoji iz dva dela.) fil. biografija (grč. bios. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. biogeneza. bios. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. filozofa. bfos. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biokibernetika (grč. biodinamički. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. biozofija (grč. biblion knjiga. životne jedinice manje od ćelija živih bića. binerav (lat. biogeografija (grč. a i Srbi'. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). posebno biocenoza i vegetacije. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). (grč. kolo-nija bioblasta).) istorija razvitka života. povoj. bfos. biogenetičan (grč. bfos. veština pisanja biografija. klfma. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. binokularan (lat. na klimu. pojas. up. biofori. biograf (grč. blaste klica) pl.(grč. npr. mat. rañanje) razvitak života. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. dvočlani izraz. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. biol. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. životopis. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. binub (lat. sophfa) v. bfos. graphfa). binarius koji sadrži dva.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. svih životnih procesa. koji je udešen za oba oka u isto vreme. grč. engineering) v. Bijhne) pozornica. poreklo. pozorište. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. binomski (lat. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. pr. energetika svega živoga. koji se tiče binoma. od dva dela. biosofija. sa dva člana. bioenergetika (grč. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. grč. bioklimatika (grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. nomos zakon) mat. binocle) cviker. up. vladaoca i dr. bfos život. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. binda (nem. bio. binaran. binjiš (tur. bfos. životni. bfos. bfos.. binubus) čovek koji se dvaput ženi. genesis postanak. binen-regulator (nem. na kojima se osnivaju prirodne pojave. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. zavoj za oba oka. bioliti (grč. . biologfa) nauka o životu. bineran. Biinne. dvočlani. bini. pisac biografije. Binde) veza. bioinžinjering (grč. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bioaritmetika (grč. naočari. biologizam (grč. binokl (fr. eng. od dva) dvojki. bin v. bini po dva. logos) fil. nlat. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. bfos. dogled za oba oka. grč). bfos. bioklimatologija (grč. oculus oko) sa oba oka. bioblasti (grč. koji se sastoji od dve jedinice. Ifthos kamen) kol. zavoj. energefa) fil. bfos. petlja. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. padinom od dva člana. biogenija (grč. biolog (grč. biobibliografija (grč. genos poreklo) biol. bi-. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. bfos. regulator) poz. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). binjektaš (tur. bfos. suprotno: monometalizam. okovratnik. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. kibernao upra-vljam. logos) fil. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. pristalica biologizma. biologist(a) (grč. kao sredstvo u borbi za opstanak. biodinamika (grč. bini. biogen (grč. vrpca. opt.. bfos. med. biologija (grč. kao i uticaj živih bića. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. ge zemlja.). ibn. grapho pišem) onaj koji opisuje život. a+ br. grapho) veština opisivanja života. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. fr. biografika (grč. po učenju Altmana. dvojedinični. bina (nem. bivomizam (lat. binaran (lat. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). nosila ga je poglavito turska konjica. životopisac. bfos. binom (lat. genos) koji se tiče razvitka života. genetički inžinjering. binaire) v. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. to klima nagib. bfos.

npr. bionomija (grč. nastala u XX veku. bioontologija (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. poremećaji u razvitku. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. jer živih bića ima i u vazduhu. bios. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. sudskolekarsko utvrñivanje. nlat. bios. v. litosferu i hi-drosferu. biometrija (grč. bioluminescencija (grč. prilagoñavanja. panpsihizam. čista rasa.) v. bios. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. i u vodi). to on. biotika (grč. tj. socius drug. bios. up. bios. tj. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bios. svitci) sveta. biotehnologija (grč. i u zemlji. . biomagnetski. biorizacija. biomagnetizam (grč. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. crta na dlanu i drugih nekih simptome. mehanike razvitka. nem. bioskopija (grč. bios. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. npr. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. biostatika (grč. bios. biotip (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. techne. biomatematika (grč. neke oblasti. bios) praktično učenje o životu.. bios) 1912. bios. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. države itd. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. bios. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol. biorizatora. grč. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. pr. tu ontos postojeće biće) pl. pribora. orao vidim) med. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biosociologija (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. psyche. bios.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo).bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. biopsihologija (grč. biozofija. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. razmnožavanja itd. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biol. biopsija (grč. biorizator (grč. bios. a čoveka. biomantija (grč. biotit min. bios. sarkom). sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bios. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. člana društvene zajednice. bionegativan (grč. psyche duša) fil. god. bios. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bfos. operativnim putem. bios. bios. biomehavika (grč. lat. kao animalno biće. logia) nauka o živim bićima. bionti (grč. aparata. praktične eugenike i medicine. životni prostor (obuhvata: atmosferu. ontos. typos) čist tip. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. naročito pojave nasleña. lat. bios. logia) fil. osnovni oblik je fotosinteza. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). organizama koji izazivaju vre-nje itd. manteia proricanje) 1. 2. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. biorizacija (grč. up. bios. npr. psihobiologija. stanovnika nekog grada. on. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). bioskop (grč. ovako je nazvao 1866. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. biosfera (grč. biotehnika (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. prema izvesnim znacima na telu. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. biosofija (grč. bionika (skrać. biosinteza (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. sophfa) životna mudrost.

grč. koji se može podeliti na dvoje. grč. dvostopni. ponovo. biocenoza (grč. bireta (fr. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bipedalis) dug ili širok dve stope. biocenotika. birokratizam (fr. bi-pes) dvonožna životinja. vajati. bios. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. staklena cev sa lestvicom. tj. birokratizam. biroutenzilije (fr. nazvala po pronalazaču. spol) v.) mat. birtija. koinos zajednički) životna zajednica. bis. bir-zeman) staro vreme. bis. techne umetnost. birokratija. vrsta lakih poljskih mostova. bureau. razdvojenje. pretežno formalističkom duhu. naročito u analitičkoj hemiji). mania) želja (ili: težnja. grč. biratina (fr. burato) pisaći sto. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. biped (lat. fig. birokratija (fr. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. bipartitio) deljenje na pola. kancelarijske osoblje. gostionica. burino) bakrorezačka rezaljka. logia nauka) v. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bios. praviti grbove. biotomija (grč. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. bios. bigeneri-čan. predsednik opštine. polovljenje. bureau. pisarnica. bisegment (lat. biocevotika (grč. sexus. koinos zajednički. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. ital. bakrorez. slikovito pričati. buriner) rezati rezaljkom. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bisegmentacija (lat. razuñivanju živih tela. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bis. bioblasti. centrum središte) fil. dleto. birokratski koji se tiče birokratije. kao odsečak jedne linije ili površine. bios. birato voj. bircaus (nem. po drugi put. polu-vunene tkanine. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). bipolarav (lat. birokrat(a) (fr. bipedalan (lat. bircaus. birenirati (fr. polovljiv. biofori (grč. ta phainomena pojave. bipedis) koji ima dve noge. veština) skup metoda. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. Burger-Meister) gradonačelnik.. vrsta polusvilene. od kojih je jedna iznad druge. buratine) trg. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biotop (grč. bakrorezac. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. birger v. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. . planum ravan. biofenomenologija (grč. muz. polus stožer) dvopolan. bis pes noga. bios. nadlepggvo. burat) trg. biplan (lat. bisage (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. biraj (fr. bureau. davnina. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. Wirtshaus) krčma. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bios.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. bis (lat. odeljenje. bisegmentabilan (lat. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. krateo jak sam) v. biro (fr. bira (fr. biol. biofizika (grč. pravila. bissac) pl. bis. grč. dvonožac. Wirtshaus) v. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. utensilia) pl. birema (lat. birgermajster (nem. logia) nauka o životnim pojavama. kancelarijski pribor. predsednik mesnog odbora. bis) dvaput. burail) trg. kancelarija. torba na sedlu. chemeia) deo fiziologije. ital. bios. vunom ili kostreti. polovljenje. dvonog. birtija (nem. ukočenost. vajalica. birzeman (tur. purger. nosioci života. phoros koji nosi) pl. ravna površina) avij. bureau. biren (fr. sa dva suprotna pola. biromanija (fr. biocenologija (grč.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. bios. krut i nadmen. birotehnika (fr. bureau. segmentum) mat. kancelarijske potrebe. bios) koji se tiče života. životni. biocentrično posmatranje (grč. bipsdan (lat. burette) hem. burin. biparticija (nlat. bios. biofon (grč. lat. bfos. vrsta puplina od fine svile i vune. polovina. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. deo ekologije. Karlu Birago (1792—1845). još jedanput. lat. biohemija (grč. bi-pes.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. bis. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. dvostruka torba (u Lici). biseksan (lat. segmentum odsečak) mat. biremis) čamac sa dva vesla.

dvoličnost. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. dvosložan. bifepija (fr. nem. bife (fr. Brust) poprsje. deljenje na dva kraka. fig. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. sa dva cveta. Bitlsi (eng. bistoquet) bilijarski štap.) pretvaranje u zemljanu smolu. domeće. npr. pod biskup. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. beefsteak) kuv. bisilabičav (lat. filum nit. biheviorizam (eng. bituminirati (lat. biscotto. lat. biscroma) kuz. bis. buffet) sopstvenik bifea. mladići s dugom i neurednom kosom. grč. dvospolan. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. Ifthos kamen) min. bisolit (grč. dvaput kuvan) dvopek. bitnih (eng. biflorav (lat. up. ital. biferan (lat. posle 28. bifluevcija (lat. buffetto) tezga u krčmi. bit (eng. bifurkacija (nlat. bifoličan (lat. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). ital. bit) l. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno.) prevući (ili: pokriti. ital. bisextus) prestupni dan tj. biscotin. bitta) brod. folium list) bog. bisekstus (lat. u dva niza. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. okrugao kolačić. naf-ta. bisekcija (lat. dvaput pečen porculan bez glazure. a izvode ga udaraljke. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. februara. bi-. beat udarac) 2. okrugao dvopek. dvoboštvo. trideset drugi deo jedne note. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). bit (eng. biscuit. dvorodan. u asfalt. bis. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. buste. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. reke. u debljini od 4 st. orman sa srebrninom. sexus spol) koji ima oba spola. naročito Egipćana. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. flos. bifurcatio) račvanje. bituminizacija (lat. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. Bit je uvek pa-ran. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bitumivozav (lat. The Beatles) nuz. bis. bis. biskupije (grč. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bista (fr. onaj dan koji se svake četvrte godine. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. biformis) sa dva oblika. biscottino) mali. polovljenje. bitva (ital. biseksualav (lat. beatnik) l. dvolist. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. biskvit (fr. bisextilis) prestupni. bisturi (fr. niz) koji ima dva reda. epfskopos nadzornik. biserijalan (lat. premazati) zemljanom smolom. bis coctus dvaput pečen. bifilaran (lat. konac) dvoni-tan. sto po železničkim stanicama. bifluere) račvanje reke. ponašanje) psih. bit-muzika (eng. bistori) hir. biteizam (lat. bythcs dubina. bis. dvoni-zan. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. grč. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. u džez muzici bit označava stalno. Dž. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. koji ima dva cveta. byssos pamuk. bifer) vot. series red. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biformai (lat. (bitlsi) čupavci. biformitas) dvoobličnost. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bisekstus. episkopfa) v. Keruak). Ginzberg. buffet. bit (eng. peksimit. obično dug 7—8 st. behaviour vladanje. dvoredan. od dva sloga. bitumen (lat. bitometrija (grč. orman za stono posuće. biftek (eng. bistouri. 2. syllabe slog) gram. grananje ili cepanje na dvoje. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede.) 3. busto. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. ital. asfalti-rati. hermafroditski. biskup (grč. biskoten (fr. biskroma (ital. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bisus (grč. sa jednim prestupnim danom. u teoriji informacija. npr. petrolej. floris cvet) bog. thećs bog) verovanje u dva boga. krčmica. asfalt i sl. ital. bis. biformitet (nlat. bifti (eng. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). bistrirati (fr. bistoke (fr. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. dvoobličan. prženo upola na jakoj vatri. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . metrička jedinica takta. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bis. pravac u psihologiji. šećerni dvopek. radnjica sa jelom i pićem bez stolova.

tj. blenna. bjanko (ital. kystis mehur) fiziol. blazon (fr. bogohuljenje. kožica zametao g mehura. bjanko menica čista. belina. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blasphemfa) pogrda. belina) trg. tj. slepi prozor. kompozicija za dva glasa. blastule. blamer) osramotiti. . biceps) koji ima dve glave. belilo. izneti na rñav glas. sluzna srdobolja. blenadenitis (grč. potpuno odrešene ruke. ñerma koža) fiziol. pupl>enjem). bihromatičav (lat. bjanko. povraćanje sluzi. obrukati. bianco belo. ophthalmos oko) ked. zapaljenje veznice očnih kapaka. svetlosti sa strane. bicinij(um) (lat. bela boja. biciklist(a) (eng. zapaljenje sluzokožnih žlezda. Blende) apx. bis. blasfemist(a) (grč. blastos. blanko (ital. eidos vid. sluz. hartija. blašpe (fr. blase) otupelih osećanja. blastozoid (grč. blastos klica. bicikl (eng. nlat. cimeta. spolnih organa i dr. blastema (grč. neosetljiv.). pomorandžine kore i soka. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. radi špekulacije razlikom u cenama. blenotorea (grč. v. metra materica) med. enteron utroba) med. blasfeman (grč. blamaža (fr. aden žlezda) med. prekor. bicarija (ital. black (fr. psovka. ukor. blenda (nem. kredit bez pokrića. blason) grb. blenna. očiju. prazno. tobožnje trgovanje. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. min. blejzer (eng. lučenje sluzave tečnosti. čist. sluzni proliv. Bucherschrank) orman za knjige. lat. blaziranost (fr. meros deo) biol. blenengerija (grč. pogrdan. regnymi izbijam. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blasfemija (grč. pokuditi. karanfilića i šećera. blenoftalmija (grč. potpuna sloboda rada. zametni mehur. točkaš. blanche) beo. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. curenje iz ušiju. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bicycle. blaser. blaziran (fr. kapavac. blastemia) vot. blamage) sramota. beo. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blanket (fr. rheo curim) med. chroma boja) dvobojan. kapavica. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blastos. bruka. udubljenje u zidu sa svodom. im. carte blanche) čista bela neispisana karta. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. sulfid cinka. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. od dve boje. blena (grč. nepopunjena menica (samo sa potpisom). bis. velosiped. bicefalan (lat. neispisan. blastos. 6t6s uho. grdnja. blastos. zasićen i presićen. blekvud (eng. punomoć samo sa potpisom. Bischof biskup) piće od crnog vina. blenorea (grč. neispisan. prema potrebi. procurim) med.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blenna. blanko-trgovanje prividno. mladica. blastomere (grč. mykes gljiva) ned.) otupelost. obesvećivanje. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. fiziol. klica. bikefalan. blasphemos) bogohulan. obesvetilački. cyclus krug) točak. preživelost. slepa vrata. bicyclist) onaj koji tera točak. čist formular. blenometritis (grč. vrsta šampanjca. rñav glas. grditi. zametni mehurić. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. zasićenost. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. alat. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). canere pevati) huz. beloća. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. obesvetilac. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa).-fr. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. izdanak. bicintum. huljenje na boga. kephale glava) v. blastoderm (grč. sukno za filtriranje. karta bjanka. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. us. nauka o grbovima. velosipedist. rheo tečem) med. dvoglavi ručni mišić. blastula) fiziol. korita. bis. blanco) v. bizzarria) muz. oblik) biol. blastos. blastema) biol. blenoragija (grč. čist. eteb povraćam) med. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. belo. i blastocistis (grč. blanc. heraldika. španski zid. kart blanš (fr. kuñenje. grč. gei. grč. blanš (fr. blenemeza (grč. blastem (grč. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blenna) kec. preživeo. neosetljivost. blenna. bišof (nem. opt. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blanche) pr. biceps (lat. blastomikoza (grč. blanko-kre-dit otvoren kredit. neograničeno punomoćstvo. kuditi. huljenje. blenna. blasphemćs) bogohulnik. blastula (grč. blamirati (fr. biher-šrank (nem. radi odstranjenja. bi-. blenna. blenna. blenna sluz.

zatvaranje železničke skretnice. blinji (rus. blef (eng. blondine) devojka ili žena plave kose. plavuša. oblaganje čeličnim pločama. bluza (fr. treba: plombirate. cvećarstvo. poza. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blond. plomber) pogrešno. Blitz munja) v. blepharon očni kapak. bacanje prašine u oči. duhovita sitnica. zatvoriti skretnicu. zatvor. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. uron mokraća) med. mermera). bleh (nem. blefarofimoza (grč. okloplji-vanje. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). ucelo. udvarač ženama. blesura (fr. obmanjivanje. bloki-ranje. ñuture. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blondina. Blume cvet. čamac. pretvarati se. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. tip. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji.) voj. Blume) poznavanje cveća. automobilu. gomila (knjiga). grañ. pivo. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. obmana. blooming condition) sp. blepharon. blond (fr.) pl. plavojka. blickrig (nem. blenna. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. zaplašiti. zaštićivanje od zrna (projektila). blista (fr. blepharon očni kapak) med. hvalisati se. bloquer) v. blepharon. praviti se. biondo) plav. Blockflote) nuz. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. ptosis pad) med. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. od finog pšeničnog brašna.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. fig. rezanje) med. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blonde) čipka od sirove svile. blestrizam (grč. otvorene boje. blepharon. blefaradenitis (grč. mnoštvo. sveska za pisanje ili crtanje. blepharon. munjeviti rat tj. osobito u sportu. spasmos grč) med. vojske. zajednica. ital. ojačavanje rova. ital. podizanje cveća. hapsana. dosetčica. oklop (na ratnoj lañi. svetao. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. farsa. Blockhaus) voj. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. tip. en bloc) naveliko. blondinka (fr. opsada.) med. bacam tamo-amo) med. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. mali pozorišni komad pun desetaka. nemir kod teških bolesnika. up. aden žlezda) ked. vojnički koporan. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blomba (fr. sluzave mokrenje. žmirkanje. an blok (fr. grč očnih kapaka. kicoš. blonda (fr. avionu). dobro. blouse) laka gornja haljina kod žena. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. blefarotomija (grč. plomb) pogrešno. hrpimice. blok (fr. blondin) plavušan. blessure) ozleda. blokhauz (nem. velika količina (robe). blondina (fr. Blu buk (eng. treptanje. obmanjivati. mladić plave kose. up. ophtalmos oko) med. veliki odlomak stene. ruski kolači. zapaljenje žlezda očnih kapaka. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. opsada. blumirati (nem. Blue Book) „Plava knjiga1'. iskrica duha. blefaroptoza (grč. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. fig. zavaravati. blinder) fort. zatvaranje sa svih strana grada. zapaljenje očnih kapaka. suženost očnih otvora. fleš. trupac. tvrñave. bacakanje. blindirati (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blefaroftalmija (grč. mustrama od cveća. npr. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. prevari. blindage) fort. bloccata) voj. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. tome sečenje. blumistika (nem. slični palačinkama. celina. kol. čamcu. prevrtanje. žućkast. bluff) plašiti. šanca gredama. spadnutost očnih kapaka. avion). osigurati od zrna. povreda. blokirati (fr. gomila. blokflauta (nem. zastrašivanje. blombirati (fr. blefirati (eng. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. ojačati rov. sličan svirali. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. nazvala zbog žućkastog sjaja. bloc) veliki komad (npr. blokada. Blitzkrieg) voj. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). kulica. bluming kondišn (eng. blindaža (fr. blestrizo bacakam. blondine) v. blondin (fr. blefarospazmus (grč. blepharon. blocus. blokaža (fr.). . blokiranje (fr. zbunjivati razmetljivom reklamom. blefaritis (grč. iskra. treba: plomba. obmane. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. municije i sl. automobil. panj. šanac gredama. bluette) varnica. phimosis suženje) med. karaula. hvatati na zbunjivanje. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blokada (fr. klada. zavara. varati. blefarizam (grč. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem.

neuredan život.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. raste na Kosovu. Makedoniji. prekid svakog op-štenja s nekim. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. bahader) pl. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. fig. npr. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bobadiljizam nepravedno. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. boheme) način življenja boe-ma. Obotriti. koji »sive svojim naročitim. iznos berbe grožña. Bugarskoj. bottomry) trg. duhovni poglavar u Tibetu koji. up. upravlja zemljom. induk-cioni kalem. boit-tout) čaša bez postolja. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bobbinet. busur) bog. bojler (eng. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). boa constrictor) zool. boa. kablova. fr. Bosni. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. božur (arap. bobi (eng. lažno optuži-vanje (po šp. v. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. boemerija (fr. boduo (ital. dečak. klanac. bonrin) plemić koji je i ratnik. bogumili. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. . bogaz grlo) grlo. od danas do sutra. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boza (pere. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). crven kao krv. pere.Bob je. bojkotovati (eng. bodul. bobslej (eng. kor. bojler. zajedno sa dalaj-lamom. prirodnim životom. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. po pravilu neuredno. pamučni til. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. baobab. boj (eng. umetnici. bojar (rus. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. boei) v. književnici. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). Bodmerei. kajmaka i šećera. kod bojkota strane robe u nekoj državi). Džemsa Bojkota. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. magazin s robom u luci. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bobinet (eng. bogdo-lama (mont. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). skraćeno: bob. kalem od namotaja bakarne žice. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . v. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. tur. ili na oboje ujedno. v. život od danas do sutra. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. naročito plemić veleposednik. proizvodi se u predelima severno od Liona. fr. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. bogaz (tur. boabab (amh. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. kod anglosaksonskih naroda. bogus) irsko narodno piće od vode.. bojkot (eng. kotao. guša. god. + 1502. moreuz. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. u Rumuniji: plemić. vinara. čergari. bu za. boatu (fr. rakije. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. fig. bogatiri (tur. kosovski božur divlji božur. boi-najf (eng. boy) dečko. momče. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. Indiji). boetetika (grč. po nače-lu: dok traje nek laje. bodega (šp. bogumili pl. sluga. fiz. bobina (fr. boiler v. bob (eng. Dalmaciji. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. bobby) pl. drevna pijanica. patareni. studenti i dr. boja (hol. planinski tesnac. bodmeraj (nem. boiler kazan) kazan. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bodega) podrum. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. božole (fr. ždrelo. deminutiv imena Robert). bodolo) ostrvljanin. nadimak londonskih policajaca. eng. ispičutura. beaujolais) vrsta francuskog vina. bobslej. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bohemes) pl. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. bobine) kalem (za konac). bogus (ir. boa (nlat. Hrvatskoj. krčma. šećera i drugih dodataka. boemi (fr.) bog. udav (najveća zmija u Africi i ist. bova (ital. baka. to bob) v. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. blue-stocking) „plava čarapa". zmijski car. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bojer (hol. engleski til. Bodriti pl. buza. bogomili pl. fig.

bocca. boksovati se (eng. boxer) 1. svaka runda 2—3 minute. up. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). pesničanje u rukavicama razne težine. boling-grin (eng. bolletta. ma-njina. Voheg) 2. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. bokser (nem. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. ngrč. sp. većina. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bolos) v. glavom i leñima. velika bokasta boca. bosco.378 kg). ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. boks (eng. rudnjača. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. potkraj XVI veka. lemnoska zemlja. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. fr. pod. bola (eng. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). . koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). Bokseri (kin. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. šp. strela) pl. šumica. tući se pesnicama u rukavicama. pesničar. otvor. boleta (ital. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). loža u pozorištu. kratak. bolites pečurka za jelo) kol. guranje i udaranje nogama. bolidi (grč. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". praćen pesmom. box) 1. priznanice. bulengren. boxcalf) 2. zbog čega se mogu i danju videti. box) 3. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bomba (fr. oružje za bacanje. gitarom ili tamburinom. staklene bočice kru-škasta oblika. bocage. bokasin (ital. bol. „plemenitoj veštini". bocassino. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bolometar (grč. koja je 1900. bolonjske bočice fiz. zračni termometar. bucca) usta. boks (eng. do struka. v. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. grč. bolldos hitnuto.. bombos potmuo.000001 * °S). ital. tzv. bolas (šp. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bollo. boksati(se) v. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolos) hem. boks (eng. bulletta) cedulja. fr. srednje veličine. bolus. bomba. bokal (fr. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. železna ili čelična lopta. pristalice boljševizma. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. boksovati se. ušće. bole zrak. bolus. boletus pečurka. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom.800 kg). boccale. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. kineska tajna organizacije. sp. grč. dubok ton) voj. bolis. box) sp. grč. bokaža (fr. boksit min. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. šećera. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. jedan od glavnih izvora aluminijuma. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bocal. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. 1555—1619). bol (lat. boks. osnovana oko 1890.boka 122 bomba boka (ital. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta.. bascagium) šumarak. bombe. boks. up. Francuska). bokseri se dele s obzirom na težinu. box) pesničati se. boksovanje (eng. nlat. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. metron) fiz. up. živa i okretna. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. vrč. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bokser (eng. lug. atomska bomba. bolstit (lat. balon. v. bolvševiki „članovi većine". bokskaf. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. hidrat čiste gline. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. zaliv. ital. bolivijano (šp. razreñene od strane Lenjina. kutija. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). veća čaša s poklopcem. boljševizam (rus. ručna granata. boljševici (rus. moreuz. naziv po mestu Bo (Les Baux. boks-meč (eng. astr. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. bolero (šp. do tetke kategorije (preko 79. bolonjska škola slikarska škola koju je. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bolus. bok-sovanje. zatvor za potkivanje nemirnih konja. grč. ulaz. bolus (lat. lat. ital. bouche. kastanjetima. okamenjena gljiva.

dobra (ili: imanje) maloletnika. svojim pesmama i sl. bombasin. prav. odšteta. Wandriegel. na lep način. proneti se. visoko-paran. konfetama). u dobroj nameri (učiniti. bond (eng. Americi. izražavanja). bombona. ljubavnim izjavama. bonum dobro. preterana prostota. popust u ceni. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. dobronamerno. facere. bona hereditaria) pl. bombo) vrsta rakije od ruma. bombardeur) voj. muskata i šećera u Sev. poboljšavanje. obaveza. bombyx pamuk. prav. slada (malcbombona) ili voća. aromatiziranog i oboje-nog šećera. naduven (način pisanja. preteran. propinjati se. nadmen. naknadno pridošle dobra. bombiks (grč. bombardovati. bombyx. grč. bonitas) dobrota. boneta (fr. bombyx pamuk) zool. zatucane popeskare. bonvivant) veseli brat. pl. bombardier) voj. vrsta pamučne tkanine za podstavu. podskakivati (na konju). bono modo) dobrim načinom. prostosrdačan čovek. bonton (fr. bonbona v. bonsek. bonbon) šećerlema. bon) trg. bonomija (fr. up. brašna. bonhomme) dobričina.bombaža 123 bonton bombaža (fr. izvrsnost (u smislu izrade). mirnim putem. svila. bona adventitia) pl. bona adventicia (lat. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bonitet (lat. obično ukusno i luksuzno izrañena. dit. kazati). bacač bombi. dadilja. bombikometar (grč. bonom (fr. bombardje. bombaš (fr. preterano kitnjast. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bona minorum (lat. lat. prirodna obdarenost. poslastica od istopljenog. poverljivost. važi za . fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. . bonificirati (lat. ukusno nameštena soba. bondir) skakati. bon sens) zdrav (čovečji) razum. valjanost. fig. platna sposobnost. po viñenju. bcmbyx) 1. bonificatio) naknada. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bona fide) dobronamernost. menica. nalog za izdavanje neke robe. nasledna dobra. bond) pismeno jemstvo. sigurnost nekog potraživanja (supr. bonum. bombardirati. devojka za decu. veritet). bonifikacija (nlat. imanje. bon (fr. bona (lat. služavka. trg. bombarder. fr. bona mente (lat. osoliti koga. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). često sa dodatkom želatina. bonette) voj. bonaparte™ pl. poboljšanje. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. dobra. vojnik bombaškog odeljenja. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. unutarnja vrednost. tobdžija.) pl. svilena buba. prav. vata za ispunjavanje haljina i sl. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bonbon. bombe) v. popravljati. bombardare) voj. bona minorum) pl.. odštetiti.. u kojoj se drže bombone. dobrodušnost. bombardirati (fr. naivčina. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. ostavština. čičica. . bona (fr. bombarder (fr. ukusno namešten stan i sl. . veseljak. pamuk. priznanice. vrsta ženske kape. potvrda prijema. poboljšati. popraviti. bona dobra) 1.. bombardovati v. bona fide (lat. bombona (fr. fig. fig. bacati avionske bombe. bombardje (fr.. bono modo (lat. 2. bansek. bombycinus. svi-lasta materija. bonvivan (fr. nego potiču od neke druge strane. bondruk (nem.). bonne) 2. otmeno držanje. popravka. v. krupnorečiv. bombazen (fr. dosañivati kome (molbama. bo-nifier) naknaditi. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bombonjera (fr. bon pour) dobar za . bombe (eng. bonz a vi (fr. bujica reči. bombaš. onaj koji vrši bombardovanje. grč. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. istoč-noindijski kaluñeri. naivnost. bonhommie) prostosrdačnost. svila) pamučna svila. bombast. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. lat. bon ton) dobar ton. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bombast (eng. nlat. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. nalozi koji se isplaćuju odmah. sviloprelja. bon-sans (fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. vrsta keplovane svilene tkanine. bons a vue) pl. bona mente) u dobroj nameri. bombyx svilena buba. bombastičan (eng. imetak. bonaca (ital. bonze (jap. sveštenici Budini u Japanu. nalog za plaćanje. priznanice. bona hereditaria (lat. imanja. bondirati (fr. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombast) lit. sujeverni popovi. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. nasleñena dobra. bon pur (fr.

ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). sred. boršč (rus. borealis) severni. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. širit. venac. ograničiti se. fig. nemetalno čvrsto telo. postaviti granične belege. bord (eng. kvrga. hrana. botanike) nauka o biljnom svetu. kor. znak V. borgis (nem. Borussia Prusija. sto za kojim se drže sednice. bosse. bor-mašina (nem. način otesavanja kamena. opus rusticum). bossage) arh. bording) kor. bosa (fr. bord ov tred (eng. botano. sud. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). fig. voska. okrajak.) 2. nešto uprošćenija vrsta valcera). borne) ograničen. porub. boreas (grč.(grč. bordat (arap.) pl. Bord. gajtan za opšivanje. bordižati (ital. porubljivati. redni broj 5. tur. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. grč. raditi ispupčene. bordure) ivica. oblo-žiti lañu daskama. opšivati. ital. trava. borealan (grč. boraks (nlat. Borgis) vrsta štamparskih slova. materijal za oblaganje lañe. mrke boje. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. omeñiti. lat. bu ši lica. nazvan po gradu Bostonu u Sev. tamnocrvene. Americi. oivičiti. novac za hranu. mali. spisak računa. arap. botanikos travni. borda (fr. manja laña u Ist. ital. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. bordel (fr. porubljivanje. moru. talasaste figure. glup. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. bore] v. bordirati (fr. sever. skučen. važan za industriju. board) l. burdelj. tj. bordura (fr. bordereau) trg. rub. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. čvrga. burani) zelen mlad pasulj. bosirati (lat. pervaz. up. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. borer (nem. bostan) lubenice i dinje. vrlina. bord (nem. bornirati (fr. me- nica. Borussia. Aziji i Kaliforniji. bora (ital. korist. okvir. lista. ivica. element atomske mase 10. bosaža (fr. 2. bosseler) ulubiti. opšivanje. bostan (tur.811. borniran (fr. Borte) v. bord) 2. border) ogoliti. šare. bordaža (fr. javna kuhinja. talasastim figurama. sudnica. grundirati. sreća. nerazumljivo. bording-haus (eng. boston (eng. mržnja na Pruse i sve što je prusko. soli borne kiseline. gostionica. sto. bosko napasam. bording (dan. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bašta. vrt. borda 2. bordel. bordeaux) boja crnog vina. bonum) dobro. kamene meña-še. bozza) grba. bortna. o biljkama i rastinju. . phobos strah) strah od Prusa. borusofobija (nlat. borner) ograničiti. board of trade) trgovačke komora. nadleštvo. fig. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. nevažno. u grupi). porubiti. ivica lañe. baviti se biljkama. boreiaios. javna radnja. Bohrmaschine) naprava za bušenje. borani. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. biljni) poznavalac bilja i rastinja. boselirati (fr. severni vetar. kost. opšte dobro. daska. nešto sitno. jedna vrsta plesa.bonum 124 botano- bonum (lat. krstariti. botaničar (grč. kozmetiku i medicinu. bona. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. igre (američka. bordro (fr. veća od pešta. laña. borax) hen. mahune. a manja od garmonda. borda (arap. tj. boselaža (fr. novčanik vrednosti. šarama. sprovodio pismo. Bohrer) burgija. umeravati. borde) l. izvod. bordat. Muhamedov ogrtač. pervaženje. borda 1. igra karata slična vistu. gipsa. bonum publicum) dobro države. up. pervaz. boreas) severac. borax. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). brežuljkastim. buraniyya. bordello) javna kuća. odbor. bordage) oblaganje lañe daskama. buraq) hen. fr. savetovanja. bordo-vino (fr. knjiga u kojoj su računi. ograni-čavati. dar. državna korist. hen. botane trava) skupljati biljke. umeriti želje. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. fig. bordo-boja (fr. ograničen. up. neiskusne. bosokteriti (od nem. preimućstvo. jedinjenje bora. botanizirati (grč.) v. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. grč. bonum publikum (lat. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. sa četiri igrača. boston) l. bortna (nem. tačka topljenja 2030°. borusomanija (nlat. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. ulublji-vati. botanika (grč. boreas. zeleno. boranija (arap. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bosselage) rad na ispupčenim. pl. bor (nlat. borati (nlat. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa.

tro-vanje pokvarenom hranom. botriotičan. . logia) poznavanje i proučavanje biljaka. povezača. botanofag (grč. govorim) med. botriiti (grč. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). botrys grozd. teško slušanje. botellarius) šef kuhinje. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bragoc (ital. bofl (ital. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. bradikardija (grč. u obliku grozda. bradifazija (grč. krčma. bocherie) Nemci. bradys. pesništvo. botanoliti (grč. kepha-1e glava) zool. botriomikoza (grč. bragozzo) pop. bošonerija (fr. lalia govor) med. hrabrost.) 2. 5. botarga. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. boche) v. up. botella. težak. botrys grozd. bradispermatizam (grč. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bragura (stnord. kardfa srce) med. aria) »uz. junaštvo. pregača. botarga (nm.-tur. philos) ljubitelj bilja. botulizam (lat. „Marseljeza" belgijske revolucije. odlično! bravo (ital. najmljeni ubica. lak ribarski brod sa dva jarbola. teško žvakanje. -ites) pl. roba za odbaci-vanje. botel (od nem. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. živi u tankom crevu čoveka. phemi kažem. bravour. masaomai žvakati) med. botanika. platno kojim muslimanke skrivaju lice. valjano. bradys. gluvoća. botelar (nlat. 3. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. pr. bradys. botane. brabansoni (fr. naročito u HP veku. 2. okamenjene biljke.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. Brabansona (fr. boutique. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. kelner. botanografija (grč. botriitičan. boš (fr. biljožder. botanolog (grč. crven izraštaj na ruci ili nozi. hvalisavost. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. uron mokraća) med. vrlo lepo. pokvarena roba. hvastanje. čamaca i dr. botane. od usoljene ikre morskog lipena. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bradys spor. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. v. bottarga) jelo slično kavijaru. varenje) med. 4.. brabancons) pl. up. bradys. bravura (fr. ital. rñava probava. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. bradys spor. bravo) l. vrsta duvana. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. apotheca) dućančić. delija. Bafel) trg. botanološki. bradilalija (grč. botroilit (grč. čarape) uvijen u bošču. junak. bragerdizam (eng. marama. phagos) zool. mykes gljiva) med. usklik u znak odobravanja. bili u engleskoj ili francuskoj službi. lithos kamen) pl. balota. teško. bota larga. čuvar životnih namirnice na brodovima. v. botriokefalus (grč. nauka o biljkama. otpaci. geol. furda. stranturija. bolesna usporena delatnost srca. akuein slušati) med. botriotičan v. valjan i vredan čovek. tunjevine i dr. brabantski vojnici koji su. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. brabanta (fr. onaj koji voli da se bavi botanikom. botanologija (grč. bradiekoja (grč. brabante) trg. bradipepsija (grč. bradilogija. botane. bravisimo (ital. bravur-arija (fr. bradimaseza (grč. braggard) razmetljivost. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. Mthos kamen) min. bogće. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. gaće. grapho) opisivač bilja i rastinja. tako je! bravo (ital. odlično. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. bradys. okamenotine grozdasta oblika. tur. bavella. botane. pri mucanju). teško. bravura) valjanost. botriitičan (grč. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. u južnoj Evropi i na Levantu. mala trgovina. psa i dr. vinara. botanofil (grč. botanomantija (grč. bragr) pesnička umetnost. širokočlana trakulja. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. ital. lat.). vrsta holandskog platna. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botane. fr. boščaluk (pere. bradisurija (grč. sjajno. bošča (pere. botane. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. bothrion jamica. bradilogija med. botega (ital. bradys. botrys) grozdast. up. bottega. junačko delo. rñava. botane. bohca) l. bradilalija. biljojeda životinja. bravoure. boča (ital. sporo prokuvavanje hrane. šamija. sperma seme) med. nem. botrys grozd. botane. ital. bošerija. neustrašivost. pepsis kuvanje. sluga. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. bošerija (fr. kamen grozdasta oblika. botulus kobasica) ned. geol.

čovek koji ima kratku lubanju. kratkovidnost. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brahigraf (grč. odćntos zub) zool. rukunice (na kolima). sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brander (nem. brahijum (lat. Brahma. uroñena kratkoća prstiju. nasilnički. nizak. orao vidim) med. 1735—1788). Brand požar) brod na jedra. brahibiotika (grč. 1749—1814). brauning (eng. moć. bramar) hvalisavac. brahikefal (grč. naročito donji deo ruke. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. suprotno: makrobiotika. brahimetropija (grč. nekroza. ret. nasilan. mali. junak na jeziku. brachys. grč. koji je kratke staze. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brašna (fr. šalitra i sl. brachy-katalekti-kćs) četr. odsek. obično 6 do 7. brahidromičan (grč. M. Brama (sskr. strana broda. braun) otvoreno mrk. brankar-kola teretna kola bez lotri. branža (fr. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. branchos) med. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brandy) v. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. lat. ital. brachys. koji je smešten u kundaku. kestenjast. brahikatalektičan (grč. uža oblast zanimanja. ruka. brahibiotičan (grč. branža. brachfon) mišica. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. branche) v. abrakadabra. ručni. ručni) mišićni. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). branca) grana. Brahma) v. brahilogija (grč. branhije (grč. braunijanci pl. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. barut. brakadabra fbracadabra) v. naročita. Brahma) v. up. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. . Bramarbas (šp. branchion) pl. škrge. prema tome. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. struka. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. morbus Brightii) med. bractea list) bog. me tron. brendi. sila. brachys. brahma) v. med. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. Brajtova bolest (nlat. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. fig. smeñ. kephale glava) ampon. tj.(grč. biti junak na jeziku. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brachys. nekog posla). Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. pristalice učenja Džona Brauna. brachiale) narukvica. brakteja (lat.) hvalisati se. lokalne izumiranje jednog dela tela.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. branche.) kratkovek. zapaljenje krajnika. brahi. brachys. 1789—1858). ogranak (jedne nauke. poreklo bolesti je. brachium. bramani (sskr.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brazilin. v. braun. brachys. brachys. poziv. ruka. sitan. braunijanizam. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. up. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Amerikancu Dž. stenograf. nepotpun. paljba iz topova sa jedne strane broda. tj. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. odus. priperak. koji ju je prvi objavio. brašna. promuklost. brandi (eng. daktylos prst) ampon. brancard. branche) nosila. u sisara. brazletna (fr. brahiodonti (grč. v. brahilog (grč. nejednake veličine. brachys. koji živi malo vremena. brahmana) pl. brahidaktilija (grč. lat. grivna. bradys. engleskom mehaničaru Bramah-y. zool. braon v. brachys. Bramahova brava. bracelet. npr. deo. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brazilejin v. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. brahigrafija (grč. brazilejin. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. phrasis govorenje) med. v. Brauningu). gangrena. bramarbasirati (šp. brahijalan (grč. brand (nem. brahmanac. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. od prstiju do lakta. brachlon mišica. Brand) med. bramanizam (sskr. brad-sajd (eng. brahmanizam. braunijanizam med. bradifrazija (grč. broad-side) kor. brankar (fr. brahmanizam. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bramaizam (sskr. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brachialis mišični. ali se krije u samom smislu rečenice. branhus (grč.

apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. sprava za merenje mišice. brahipodav (grč. točkanica. typos otisak) ouz. muz. bremza (nem. breviarium) v. patentiran. i po tome liče na školske. viola. brachfon ruka. sa poveljom. koji ima kratke metričke stope. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. zool. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). vrsta tambure za pratnju. viola di braccio) muz. kratak dah. brevis kratak. brahipteran (grč. imaju dva kapka. skopeo gledam) opt. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brevijatura. brachys. brahiopode (grč. kratak izveštaj. d'. bregma (grč. brekfest (eng. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. astma. kratke latice. brachfon. Brahmana (sskr. četr. breviatio) skraćivanje. štampanje nota. Brahma) starije učenje o Brahmi. kočiti. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). lovačka kola sa 3-6 sedišta. brahit opt. breviarium) kratak pregled. brahipneja (grč. . koji su. podos noga) kratkonog. sa patentom. brahma) indijska religija. brevilokvij(um) (lat. Brahma (sskr. pismo. brahihroničan (grč. brevi manu) otvoreno. linija pada za najkraće vreme. rpeb dišem) med. sipnja. uzetost grudi. loqui govoriti) kratak. ruke. brachys. na razdaljini. skraćen naziv za brahiteleskop. bremza™ (nem. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. sažet i jezgrovit govor. breve d'envansjon (fr. brsvi manu (lat. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. = hipnotizam. nota koja vredi za dva cela takta. breda vrsta mašinske puške. bremsen) teh. chronikos vremenski) kratkotrajan. breviatura) v. up. patent. a izvode je obično trubači i saksofonisti. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. uspravno). breakfast) doručak. brandy) rakija prepečenica. diplomu. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. up. odsecanje ruke. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brahistohrona (grč.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. povelja. neku vrstu komentara Vedama. brevijatura (nlat. pes noga) kratkonog. brahiscijan (grč. brahmaizam (sskr. up. brevis. kratak spisak. povelju. brevet) diploma. kratkih krila. brahipetalan (grč. brevis kratak) muz. (fr. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. bremzati. metron) med. v. pesnike. brachys. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. chronos vreme) kat. brahicefal antrop. breviotipija (lat. brachys. brachys. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. petalon list) bog. brachfon. brevijacija (nlat. kratkokrilan. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brachys. kraća improvizirana fraza u džezu. brevijarij(um) (lat. životinje kratkih krila. otprilike osam vekova pre naše ere. brevis. veoma rasprostranjene morske životinje. break) otvorena kola na 4 točka. a'. vladaocima i dr. tj. breve (ital. bez uvijanja. patent. Brahman) ind. dekret. odmah. brev(e)te (fr. Bremse) teh. brahiteleskop (grč. osnovana. fil. brač (ital. izdati dekret. brevijarij. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. skraćenje. kratkih nogu. bredizam med. povlastica. dajući oduvek sveštenike. brandi. temno sečem) hir. kratak izvod. nauč-nike i političare. pteron krilo) pl. kratkovremen. bremsen) v. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. teme. patent. tele daleko. brevipedan (lat. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). breve) svaki zvanični pismeni akt. koji ima kratke cvetne listiće. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. komanda za prekid borbe u boksu. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. kratkih latica. brevete) pr. kratkim putem. naročito papino pismo državama. brahiotomija (grč. brachys. štimuju u s. podos noga) zool. brevijar (lat. sa diplomom. g. bremzovati (nem. molitvenik. pus. ukočiti. zakočiti. breveter) dati. brachy-pneuma) med. brahmani (sskr. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. pods. brachys. Brahman (sskr. brevijacija. grč. brek (eng. brahipneuma (grč. cikloida. kočnica. brevis (lat. brendi (eng. brachistos najkraći. brahmanizam (sskr. srednji deo lubanje. brev(e)tirati (fr. bregma) anat. brachys. kratkih nogu. sp. brahiptera (grč. brevijar. 1795—1860). brahisilabus (grč. skia senka) geogr. brahikefal. insekti koji imaju kratka krila.

ital. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. ital. prelivati se u svetlosti. fig. brigata) l. brephos. blistavost. fr.brener 128 brimada brener (nem. sabijen u obliku opeke. brikabrak (fr. brigma (grč. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. konjički podoficir u francuskoj vojsci. breskva (pere. brigmos. 3. brik (eng. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. koji razmrskana. cigle. brizantnost (fr. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. v. breccia) voj. brillare) sjati. jajeta i sl. razbijač. fugovanje. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). u prah pretvoren materijal. živahno. ital. brigmos (grč. brisant) koji lomi. bretele naramnice. brycho škrgućem. buntovnik.) bog. brillant. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brenovati (nem. briser. brigadier) l. bricola. odličan. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. bric-a-brac) starudija. prolom. fig. brig. vetrić. blistav. briljirati (fr. brig (eng. starež. breche. zaobilazno. veličanstven. breccia) kol. brennen) l. ital. fr. brilijant. tropheus) v. starinarnica. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. fig. brizer (fr. brigade. voj. razornost. vrsta mirišljave masti za kosu. kaiš za nošenje tereta. briljantan (fr. — št. briza (fr. prednji valjak na spravi za predanje. bretagne) stari francuski ples udvoje. brillante) iuz. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brikolirati (fr. rasprska-van. brigg. mala jedrilica sa dve katarke. hozntregeri. hajduk. bricoler) odbiti. telalnica. . tropheus hranilac) nastojnik. tropheus) zavod za nahočad. brilijant (fr. brigantine. cigle sitan. upravnik bre-fotrofeuma. up. kod bilijara: odskok. briljant v. voj komandant brigade. 2. prodor (u zidu. bedemu. up. brygmos) med.. utvrñenju). brephos novoroñenče. naročito starinske. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brefotrof (grč. breča (ital. sposobnost rasprskavanja. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. nem. razara. brigadist. obzirati se na nekoga. fig. zavod za ishranu i podizanje dece. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. briše. brefotrofij. velelepnost. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. šteta. brig. razorna snaga. brigadist (fr. bretela (fr. rasprskava. bretelle) uprta. bretona (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. briketirati (fr. par brikol (fr. oramenice za držanje čakšira. bretanja (fr. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. veoma vatreno. briseur) lomilac. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. briljantirati (fr. brigada (fr. bradu i brkove. raditi zaobilazno. povetarac. fig. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). lukavo. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. lopte. briljantnost (fr. svetleti se. prekoramnik. remen. odskoči. brillantine) kozi. raskoš. plahovito. v. brefotrofeum. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. naročito brilij aktima. brizo. up. Brigantine) tor. krasan. blistati) sjajan. učiniti da se nešto odbije. svetao. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. briqueter) popločati ciglama. voditi računa o nekome. odskočiti. breša (fr. brigg) mor. briljantina (fr. brigadir (fr. ne raditi časno. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. uštrb. brezza) blag morski vetar. rukovodilac radne brigade. zarezivati nekoga. 2. par bricole) posredno. brigantina (eng. briket (fr. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. presovati u obliku opeke. odboj lopte od ograde. brefotrofeum (grč. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brizomant (grč. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. briser) rasprsnost. za sto naoružanih ljudi. divan. brig) mor. brefotrofij(um) (grč. odličnost. sa strane. brigant (ital. brizo spavam. brikola (nlat. brilaite (ital. brillant) sjaj. divota. vrdati. briller sjati. lopte ili jajeta. vo. briller. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brizomantija (grč. odska-kati od ostalih. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. brigade) član radne brigade. razne umetničke stvarčice. blistati. brephos. brizantan (fr. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. 2. brimada (fr. briketaža (fr. pljačkaš. sijati. brigante) drumski razbojnik. briljantin (fr. pokrajini u severnoj Francuskoj). otuda fig. veličan-stvenost. briquette) nešto u obliku cigle. rasprsan. brigma. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. vidno se isticati.

brokule (ital. brodirati (fr. logia) nauka o jelima. Brodvej (eng. osnovan 1753. god. kićenje. cinka i gvožña. crnka. brunette) garavuša. jako nadražajnog mirisa. novembra. bromid (grč. bryon. izvesti zlatom. bromov preparat. tela-liti. bromizam (grč. bromatologija (grč. plameno. velikom nem. bridž (eng. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. telalin. znak Vg. brusquer) brecati se. magleni mesec (18. za izradu stonog pribora. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. broyon) tučak za mrvljenje. garavko. tečnost veoma slična hloroformu. obično industrijske proizvodnje. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. nazvan po izdavaču. bromoform (nlat. brodsrija (fr. logia nauka) bog. broder) vesti. crnomanjast muškarac. od 23. briologija (grč. god. vladu u svoje ruke). briozoe (grč. brokeraža (eng. bryon mahovina. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. ulep-šavati izmišljenim dodacima. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. nlat. bridge) igra karata. crvenkastomrka teška tečnost. reñe slatkovodne. brojler (eng. eidos oblik) bog. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brinete (fr. bromural (grč. briskirati (fr. od svile i pamuka. bromos smrad) hem. osnovanom 1805. vezivo. lat. prebiti preko kolena. ili samo od pamuka. bromium) xex. ital. bryon. ulepšavanje. mesto srebra. broker) trg. broker) trgovački posrednik. up. vezenje. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. Britiš mjuzeum (eng. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. briozo (ital. šumno.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. naročito slikama. slična vistu. senzarija. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. broma jelo. brinirati (fr. brokanter (fr. srebrnaste boje. bromoformium) farm.. oseći se na nekoga. zoon životinja) zool. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bronzana bolest med. bromatografija (grč. kon brio. starinar. mahovinast. broker (eng. nlat. prenagliti čime. element. životinje iz porodice „pamekušaca". obrec-nuti se. trljanje boja. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. makler. sa utkanim krupnim cvetovima. brodet (ital. naročito slikama. nauka o mahovina ma. brimera UŠ god. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. teška. broderie) vez. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. bronze. brumaire. fig. srebrom. svilom. vrsta žutog. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. Brodway) „široka ulica". brunir) metalne predmete mrko uglačati. nauka o sredstvima za ishranu. pre n. trovanje bromom. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. brokatel (ital. krasiti. brnistra (ital. Brokhaus (nem. figurama i sl. živahno. up. up. pocrniti. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. makleraža. bronzium) tuč. broccato) zlatotkanica. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. morske. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . — 9. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. legura (slitina) bakra. broma jelo. brom (grč. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. broiler) vrsta pileta za pečenje. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). hteti nešto brzo sprovesti. bromos) fark. fig. so bromovodonične kiseline. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. ginestra) bog. bromatometar (grč. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. bronzo. seizal. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bučno. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. broma jelo. brioso) muz. sličan mahovini. srebrotkanica. oktobra do 24. trgovina vezivom. bromatika (grč. brokantirati (fr. poznati lek za živce. bele. broajon (fr. utisnutim u zlatu i srebru. brunet) crncurast.909 redni broj 35. bronza (fr. brion (fr. brinet (fr. bromos smrad. e. upotrebl>ava se. brioidan (grč. bromos) ned. kulturno središte. brokat (ital. nemetal atomske mase 79.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. bojiti (ili obojiti) mrko.

brćnchos. bronhostenoza (grč. brujar. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. anat. dve cevi. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronzirati (fr. rheo tečem) med. životinjsko ponašanje prema kome. brutalnost v. brovtosaurus (nlat. srebrom. bronho. bronchos. brouillard) v. bronchos. brutaliser) zlostavljati. svilom). brochure) v. hernija. brošura. gips. na brzu ruku i privremeno. bruh (nem. Brand) med. sluz. bakarnom bojom (drvo. guša. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. životinjska požuda. bronc. brćnchos. dug preko 18 t. stvaranje kamena u dušnicama. osuroviti. mine-ral. bronhopneumovija (grč. crnom. bronholitija (grč. prvi sastav. bronhofonija (grč. bronchos. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. broširati (fr. brunirati (nem. surov. bronhus (grč. bronchos. knjiga dnevnog troška. brum (eng. bista. mykes gljiva) med. polomim) med. bronce (ital. brošira (fr. brontosaurus) kol. bronchos dušnik. broš (fr. brutalis. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. mrkom. brocher) prošiti. npr. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. protkivati tkaninu (zlatom. bruderšaft (nem. povezati knjigu u mek povez. bez odbitka troškova. phone glas) med. grub. bronte grmljavina. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. blenna. brujon. brutalitet. bronchos. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. skopeo gledam) med. aparat za pregled sluznice bronhija. suprotno: nego. učiniti da podivlja. regnymi skrham. bronhospazmus (grč. bronhije. brćnchos dušnik) dušnički. bronhorea (grč. meko povezana knjižica. bronhije (grč. bronze. dnevnik pazara. brutalitet (nlat. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. kožu i dr. plesso udarim) med. brćnchos) alat. krvarenje dušnica. temno sečem) med. brćnchos. tako da tkivo truli i raspada se. Bruch lomljenje) med. trgovačke beleške. brochurier) pisac brošura. nameštaju) mrku boju. brust-halter (nem. up. štraca u koju se unose. divljački. brontologija (grč. bronhijalni (grč. grč u dušnicama. bronte. uraditi nešto na brzu ruku. bronteum (grč. logi'a) nauka o grmljavini. brćnchos. Bruderschaft) bratstvo. briinieren) davati nečemu (metalu. posutost dušnika. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). brošura (fr. brcnchia) med. bront (nem. drvetu. bronhoragija (grč. bronhotomija (grč. brutalan (nlat. nacrt. brontotherium) kol. dušnik. kele posutost) med. operativne otvaranje dušnica. bronhijalni katar. pneuma dah) med. grubijanski. o nepogodama uopšte. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. v. spasmćs grč) med. brošurist(a) (fr. brutto) trg. zverski. rheo tečem) med. brustbild (nem. leva i desna. brćnchos. bronhoskopija (grč. grubost. dušnice. bronhocela (grč. skopeo gledam) med. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. skotski. zapaljenje bronhija.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. neotesan. bronhoplegija (grč. brćnchos. bruto (ital. piskutavost glasa (kod promuklosti). klinasto pismo i dr. potpuno zanemari™. bronzer) obojiti bronzanom. .). fig. bronhoskop (grč. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. bronzo) v. brochure) sveska. brontoterij(um) (nlat. protkati. Brust-bild) poprsje. up. cedefastog sjaja.).(grč. brouillon) koncept. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. bronchos. prošiva-ti (knjigu). brutificirati (nlat. bratimstvo. tj. brumalan (lat. brutoprihod celokupan prihod. brćnchia) pl. tuberkuloze pluća. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. obojiti modrikastim prelivima na vatri. grkljan. brćnchos. bronhitis (grč. bronhomikoza (grč. bronhoblenorea (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. iz perioda krede. bronhijalni katar = bronhitis. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brutalitas) surovost. gnojavo zapaljenje dušnica. brujar (fr. koji se tiče dušnika ili dušnica. ogromni kičmenjak. brumalis) zimski. poživotinjiti. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. brutal) živo-tinjski. lithos kamen) med. fr. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. brujon (fr. divljaštvo. brontofobija (grč. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. broche) zapinjača. brutalizirati (fr.

bozdogan) vrsta starinskog oružja. aden žlezda) med. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. vrsta tkanine. bukardija (grč. put ka osloboñenju vodi ka nirvani.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. miris od vina. prosveće-ni". fiz. posrednik pri klañenju. tj. bez strasti i patnje. bubon. pastirska pesma. pristalice religije i filozofije budhizma. bubonocela (grč. Buda (sskr. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). uzroci patnje su strasti (tj. narediti) izvolite. Buddha) v. budhisti (sskr. bujirati (fr. bubon) pl. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bus govedo. antilopa. bukanirati (ind. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bukiner (fr. bujatrika (grč. book-making) sastavljanje knjiga. limfatični triper (kapavac). um. pena na pivu. bubon. književno delo. bouquinerie) trgovina starim knjigama. Budhizam (sskr. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bukolika (grč. bujon (fr. bukinerija (fr. glupak. valjkasta šipka od voska. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bukasen (fr. . book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. hipertrofija srca. budhizam. . bukinist(a) (fr. bukmeking (eng. ind. budisti (sskr. fig. bukoliasmos) pastirska pesma. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. buket (fr. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. električna svećica. buboni (grč. bubonadenitis (grč. cvet. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bubalis (grč. nm. figura u vatrometu. Bukefal (grč. glupak. kao posledica jačanja srčane muskulature. Bruchgold) izlomljeno. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. zatim zadnjeg creva i jednjaka. budizam. Br. bub-njice. bubreg (tur. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bubon. bubikopf (nem. bubon preponske žlez-de. morski razbojnik. buyurmak zapovedati. v. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. topuz. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). pastirski. bukolikos) poet. bukagi) pl. bubonulus) med. Americi. budizam (sskr. Buddha) pl. nlat. bujrum (tur. Buddha) pl. uvećanje. Budhizam. ital. za razliku od totalizatora. zapaljenje žlezda u preponama. up. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bogurek) bubreg. žeñ za životom. bus. buljon. suis i Vg. bukmeker (eng. antikvarnica. seoski. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. profesio-nalni kladilac. Buddha). običan način klañenja na konjskim trkama. buña. antikvar. u Indiji poštovan kao bog. bukolska cezura četr.. budhisti. zverokradica u Sev. bus. bukolike) post. kardia srce) med.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukagije (tur. bugzirati (hol. book) knjiga. vući lañu pomoću parnog broda. spisak. bukoliazmos (grč. bouillon) kup. pamučna tkanina za postavu. pastirske pevanje. gusar. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bubonalgija (grč. melitensis. bouille. prosutost prepona. ned. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. budala (tur. Buddha) „probuñeni. lečenje goveda. govedo. okovi na nogama zatvorenika. buñ (tur. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. kephale glava. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bukolski (grč. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bouquiniste) prodavac starih knjiga. neprerañeno zlato. bougie. gume. up. pisac pa-stirskih pesama. volja za život). Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. bujom. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. kaučuka i sl. v. bukolikos) poet. buzdovan (tur. zapovedajte! buk (eng. religija koju je osnovao Budha. kele) med. boucanier) lovac na bivole. stanju blaženog mira. bužija (fr. lista. bugia sveća) med.bubonulus (grč. algos bol) med. bukanje (fr. buj (fr. bukanir POJI. kila. bouquineur. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). budoar (fr. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. micine. bolest prepona. biibalos) zool. buksiren) mor. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. nicine. „sveti mudrac". Život je patnja. Budha. biige) plesan. tj. buvoličar (grč. budala) ludak. Buddha) v. Budha (sskr. onaj koji voli da rije po starim knjigama. afrički jelen.

u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. buljubaša. hartijice. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. 2. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. pločama ili grudvama. velika. nepošteno trgovati. boulingrin) v. bumaški (rus. bunda kaput) krzneni kaput. boltikbasi) četovoña. sabornica. čvornovat. tako da mu se vide prednji zubi. buccinator) trubač. up. tuñi. kranion lubanja) arh. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). potvrñen pečatom. bulla aurea) zakon koji je 1356. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. bulbus (lat. mišić duvač. a odlikuje se naročito time što se. bula. bulbus) lukovica. bulist(a) (lat. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. metež. bulumenta (ital. bul-finč (eng. boling-grin. talasanje. tetka) 3. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. muslimanska žena. boulevard) šetalište. daš Bund) svežanj. papirići. jagnjeća koža". forma) koji ima oblik lukovice. bulbul) slavuj. bulimfa) med. bukskin (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa. zbijeno) 1. bularij(um) (nlat. gusta trnovita živica kroz koju konj. bulbus oculi) anat. onaj koji nije u opticaju. Bundesver (nem. pečat od voska ili metala na povelji. bum (eng. bulbus lukovica. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. voj. bulimija (grč. mnoštvo (obično stoke). vraća onome koji ju je bacio. bul (eng. liga. bullire. glavica. krompirast. Ch. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. Boule (1642—1732). bouillon) kup. naročito na dorskom frizu. bujon. bulla) l.) pl. boliik) l. napomena ili kratka priča. zimski kaput postavljen krznom. bungur (tur. bullitio) klju-čanje. sitan papirni novac u Rusiji. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). gomila. god. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. životinjska glad. bulbul (arap. bulla. nazvan po francuskom rezbaru A. bula (lat. urnebes. na povelji. krvava ili gnojna tečnost. zavežljaj. tj. Služi kao oružje.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bund 1. bulla) pisac papskih bula. kapetan. buliran (lat. buleuterion (grč. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. na trkama s preponama. 2. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bus. bulbus. buljen (eng. neotesanost. bullatus) zapečaćen. nlat. Džon Bul. izbacivanje mehu-rova. (nem. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bula (lat. vreva. der Bund) savez. buleuterion) većnica. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. jelo od nje. bulbosus) lukovičast. široka i lepa ulica zasañena drvećem. 2. bula (tur. ned. mera za konac. rad od drveta sa metalnim umecima. bulbiferan (lat. buldog (eng. bukcinator (lat. fig. čorba. bulbozan (lat. smotak. bul (fr. mera za staklo. krasti. četrdesete deo rijala. društvo. rulja. stran novac. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bik. fig. bola strina. bouliner) mor. bulengrev (fr. vrenje. boule. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. pljačkaš. foltamente gusto. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. oličenje engleskog naroda kao celine. verski obrazovana muslimanka. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. lat. očna jabučica. gomila ljudi. ako ne pogodi u cilj. anat. luk. velika količina (nečega). glavičast. bulla) 2. zlatna bula (lat. obrazni mišić. buke (eng. bulom zove šegrt majstorovu ženu. buljuk-baša (tur. izdao nemački car Karlo IV. glavičast. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulicija (lat. 2. veliki engleski pas širokih grudi. bumerang (austral. buckskin) „jelenska. velika gomila. neodoll-va. kratke i duboko usečene njuške. bunda (mañ. bungalov (eng. uzana. ukrasi. bulterijer (eng. odličan lovac na miševe i pacove. plik. bull-finch) sp. bedem. snabdeven bulom. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. mutna. povelja sa takvim pečatom. (nem. udata žena. hladnokrvnosti i dr. bulbiforman (lat. buljuk (tur. BulbulderSlavujev do. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. books) pl. bulinirati (fr. npr. bulevar (fr. zapovednik jednog buljuka. buli) l. bulbus okuli (nlat. skupštinska zgrada. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. buljon (fr. . f ero donosim) bog. glupost. bulla) 2. bul dog) 1. lopta. tvrñava. glavna ulica. mora da projuri. kugla. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera.

bourdon) ouz. burlesque) poet. burma od burmak zavrteti. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. (fr. buret (fr. nlat. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. Burg) zamak. grč. birader) brat. borek) vrsta pite sa sirom. buržoa (fr. Bundesrat. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. 2. nagao vihor. up. burg) 1. vune. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). kor. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bouts-rimes) pl. Bundestag (nem. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. gajtan na šeširu sa kopnom. berza. seljaka i plemića. ital. buržoa) 1. buranj (rus. bura 1. dlaka za punjenje stvari. buržoazija (fr. bordižati. Buri (hol. prema tome. cement. burra. bourgeois. burletta) mala vesela igra. bourg. burdelj (fr. bourse. zamka. pripadnik buržoaske klase (v. podvala. bunt (nem. 2.) savezna skupština SR Nemačke. duboki bas na orgulji. vrsta šarenog francuskog platna. Buntdruck) štampanje u više boja. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. lakr-dija. 3. i s druge strane proletera. bursae muscosae) pl. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). burza (fr. bunker (nem. 2. borra) otpaci od dlake. stanovnici Juhe. mala burleska. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burdižati v. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. pošto se. betonsko sklonište (kućno. pečalbar. mesom. buraš. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. med. fig. birader. buržujka grañanka. buntdruk (nem. iznenadna nepogoda. bura 2. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. buricu pupak) želudac životinje. burlak (rus. izmišljotina. imućna žena. burleta (ital. šaljiv. burka (rus. burgus. prostor. burdalu (fr. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. usukati) 1. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. sluzne kesice. malograñanin.Bundesrat 133 burma zija 2). burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. burlesco. gazdaška žena. a tek posle stihovi. fr. burda) Muhamedov ogrtač. byrsa) v. bordel) v. (ital." buržuj v. burda (arap. kapitalističku. v. ulično) od napada iz vazduha. bunting (eng. Bundestag. burze muskoze (nlat. predstavnički dom parlamenta. varošanka. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. bourrasque) bura. nemački Burg. Buridanov magarac fil. Bunt savez) buna. izliv zlovolje.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. pesak i dr.) savezno veće. mala tvrñava. burlesque) smešan. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. fig. burleska (nlat. ljutine. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. burrasca. buržoa- . bourgeoisie. bourdalou) traka. Bunker) l. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. ćiftinica. buržoa. bordel. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. veseo i nestašan muzički komad za ples. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bu-rime (fr. bourre. 4. burg (nem. tip. tur. dvorac. s jedne strane kapitalista. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. burek (tur. Afrike holandskog porekla. izostavljanje reči pri sla-ganju. 3. buraska (ital. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. lakrdijaški. burazer (pere. fr. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. jabukama. bourrette) tkanina od otpadaka svile. boer) „seljaci". burka. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. šala. burag (rum. burgija (tur. burla. ital. tvrñave. burleskni (fr. nezadovoljstvo. naročito kao lañarski radnik na Volgi. nakaradan. burma (tur. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. voj. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). muzički komad humorističkog karaktera. besmislica. up. pere. up. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu).. burdon (fr.

bufoverija (fr. nlat. bulga kožna kesa. budžak (tur. bottiglia) boca. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. buftalmičan (grč. bufo karikato (ital. buš-tru (fr. buton (fr. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. brzi soloples bez pripreme. grč. najmiliji konj Aleksandra Velikog. kurir. bivol. futrola za karabin. butikaža (fr. buter (grč. buter) hen. bourse) med. za ušmrkivanje. šraf. bouffonnerie) šala. butan (grč. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. biis vo. sa kapom. buffone) šaljivčina. kiselina putera.burmut snog kamenja. up. bufo (ital. lat. sa volovskim očima. buxula. budget. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. butiga (ital. . mappš. bouton. sirćetna mirisa. kao što idu volovi pri oranju. bufov (ital. kut. kojem je. 36. budžetirati (eng. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. budžet (eng. bus. up. med. bradavica. veseo. laka komedija. burnus. sastavljati budžet. bušerizirati (fr. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). buffa) šala. zasićeni ugljovodonik (S4N10). butrola (fr. ital. biityron. grč. trgovanje na malo. a drugi — obrnuto. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. 2.349 1 (u SAD 35. finansirati po budžetu. bustrofedon (grč. merica. Aspina gaga i Alburnus mento. Bucefalus (grč. Bu-kephalas) „volovska glava". vrsta rečne košljoribe. bezbojna tečnost. bubuljica. bournous) ogrtač bez rukava. lat. neke ustanove i dr. par butad (fr. butelja (fr. bucov (mañ. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. vrsta gasa. detić. bufa (ital. up. pupoljak. bik. buffer) odbojnik (na vagonu). bouton. bouchon) zapušač. rastvor baznog aluminijevog silikata. vitica. neravnina (na svili). operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bushel) engleska mera za žito. bussola kutijica. volook. maslac. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. muz. bus (eng. butonjera (fr. neobuzdan. but (eng. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. bottega) prodavnica. bufer (eng. burnus (arap. butiin) sav. buffalo) zool. bouffette) kićanka. dućan. puter. upotreblja-va se za obloge kod rana. maslena kiselina. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. lat. bursa (ital. čireva. butirin (lat. u Indiji). bouterolle) sprava za ubijanje stoke. fr. doset-ka. posilni. nem. venčani prsten. računska godina. butyrum) hai. ćošak. lakrdije. buczo) zool. merov. puxis kutija. temnjak. stvarčica slična dugmetu. butada (fr. buljook. butonomantija (fr. nem. ital. mornarski kompas. bucak) ugao. opera bufa komična opera. butun (tur. par boutades) prema ćefu. nazvana po nem. bursitis (fr. hirurgu Burovu (1809— 1874). Bukefalos. burmut (tur. sastaviti. boutade) duhovita šala. 134 buš-tru burnetirati v. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. butum. minñuši. buda (ital. potpun. (krupan) brilijant u obocu. boutiquage) torbarenje. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. na mahove. 2. bufon. butsel (fr. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. otoka i dr. dućan. predračun prihoda i rashoda uopšte. butyron. ceo. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. fr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. buton (fr. sluga. busola (ital. butyron maslo.. bouteille. burš (nlat. obično od bele vunene tkanine. burnetizirati (eng. bursa. staklo. pusu) zaseda. zatvarač. boutique) prodavnica. čep. bouteselle) voj. bottone) dugme. burunotu) sitan duvan i dr. busija (tur. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. boutonniere) rupica za dugme. burnetizirati. bufalo (eng. sladunjava i opora ukusa. omnibus svima) v.. strophe okret. momak. zavrtanj. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). lat. biis govedo. lakrdi-ja. komičar. butik (fr. bolgia. butyrum. trubni znak za sedlanje (kod konjice). omnibus. flaša. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. Butter) maslo. ophthalmos oko) ned. dvorska budala. borsa) kesa. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. trgovina na malo. budget) l. burova voda farm. ital. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. puce. bušel (eng. .239 1). sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. lakrdijanje. bufeta (fr. pun života student ili mladić uopšte. lakrdijaš. komične opere. = kapričo. puxis kutija od šimširovine) fiz. radi uspomene. butirometar (grč.

lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. waggon. vas. nered. Vavilon (hebr. grč. eng. po Bibliji. vagabund(a) (lat. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. važi. posuda. god. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vaša sacra) pl. sveto sasuñe. vaginitis (lat. dvadeset osmo naše latinice (V. vadiš jemac) prav. vazna. pre n. vagina. može. v.. vagari skitati se. \Č=vat. tzv. vadla (nem. novac koji se polaže na ime jemstva. trgovačkih i političkih centara. podanik. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. pometnja. uputstva. Babel. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. god. vassal) klevetnik. fr. vavilonsko ropstvo 1. = vi-ce versa. za ukras. vazal (nlat. jarak. vagon-salon (fr. rodnica. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. e. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. tj. val. fig. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". podsetnik. vadium. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). Wade) list noge. vaza (lat. hem. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. \=aanadijum. \. meriti na kantar. zbirka priča (ili: anegdota). vadimonij(um) (lat. skitnice. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. e. klevetnička zakletva. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. ili ostati ili propasti. va! (fr. vasallus. jedan od najstarijih kulturnih. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. vaza sakra (lat. vaganti (lat. probisvet. Mojsije kn>. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). kolovoz. rok dolaska na sud. čisto živčana pojava koja dolazi. fiz. haos. stidnica. zidana s namerom da dopre do neba. zbrka. vaginalni (nlat. va) vredi. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vagiva (lat. va banque) „važi za ceo bank". pre ne. metež. leventa. jemčevina. 2. beskućnik. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. fr. tj. vagina) alat. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). zigurat. vol. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vadimonium) prav. za odreñivanje težine tela. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vagonet (eng. verne prevr-ni. vademekum (lat. fig. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. lutalica. rov. vagon-li (fr. vadij(um) (nlat. terazije. zapaljenje vagine. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola.— valuta. tumači. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. va bank (fr. vaga (nem. vaginoskopija (lat. vazalagijum (nlat. vagon (eng. vagaš (mañ. vagabundus) skitnica. vagina) med. kantar. v.. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). v). bitanga. dolazak na sud.= vide vidi. \9=volfram. salonska železnička kola.A E I L O RU 147/ V V. lutalice. sveti sudovi. I. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. igrati va bank staviti sve na kocku. mali vagon. vaše) uzan sud za cveće.. v treće slovo naše ćirilice. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vagina) ned. vagon restoran (fr. vade mecum) „hajde sa mnom". Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. vagati (nem. jaža. \=volt. fr. prestonica Vavilonije. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). UP> = veber. . wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vagas) l. kao skraćenica: V= votum. vaginizam (lat. lat. jemčenje. vadimonii desercio (lat. wagon-salon) salonski vagon.= volumen. 2. tumarale. vas sud. ro-dulja. skopeo gledam) med. stidnični. protuva. naročito kod mladih žena. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje.

vasodilatatio) med. vakantan (lat. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. grč. iz kojih se stvaraju nove ćelije. vaza. znat. vasomotores) pl. Vajthol (eng. vazna (lat. kod knjiga: čista. slobodan) imanje bez vlasnika. vakuole (nlat. upražnjenost (npr. od 1760. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. nosi 140—160 jaja godišnje. ispunjene vodnjikastom tečnošću. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). hayat) 1. vajkaunt (eng. ispražnjavati. teoriji kli-cine plazme. vacatio) osloboñenje. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vasodilatatores) pl. vakant (lat. up. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. tur. opadanjem temperature). raspust. mineralna mast bez mirisa i boje. sujeta. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vaiz (arap. vasoconstrictio) med. vajtbet (eng. vaše) v. vas. u koju spadaju trgovci. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. upražnjen. vazomotori (nlat. upražnjenje. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. nepopunjenost. vaqueros) pl. vas sud. vaišnave (ind. neuron živac) med. vacatura) upražnjavanje. evakuirati. vaccus nezauzet. povišenom temperaturom). vajda (arap. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vasoconstrictores) pl. vaiz) propovednik. Vajl-Feliksova reakcija . sama molitva. nezauzet. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. nezauzeto je. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. bog. White Star Line) „Linija bela zvezda". oboljenje živaca krvnih sudova. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. vazokonstrikcija (nlat. slobodno je. nekog mesta). upražnjenost. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). hayat. vakacija (lat. vacuare) isprazniti. vazodilatacija (nlat. Bazedova bolest i dr. potomci rimskih robova. vakat (lat vacat. vakuitet (lat. praznina. nepopunjen. vazoneuroza (lat. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. npr. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. beli momci. fr. vajtbojs (eng. vakantno imanje prav. poreklom iz Amerike. vaišja (ind. Vajtčepel (eng. i kao takvi prezreni. višnujit. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vacare) 1. prazno mesto (naročito parohijsko). vacuolae) pl. nema. činovnike i dr. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. grč. vakuist(a) (lat. pastiri. po nekima Mavara. vajandotka (eng. noge žute. taština. nameta i dr. vacans) prazan. omanja. interes. voća i sl. vikont. poznavalac verske literature (kod muslimana). pojačanim krvotokom. Vajt star lajn (eng. tehni-ci itd. vajsmanizam biol. 2. srednje veličine. znat.vazektomija 136 vakuole smann. vajzbratna (nem. vajat (arap. kresta ružičasta. vazelin (fr. vas posuda. školski odmor. vakit) 2. vreme muslimanske molitve — namaza. doksat (u seoskoj kući). tur. teška do 3 kg. up. nekada. neštampana strana (iza naslovne). usporenjem krvotoka. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. tur. vaktiyle) u staro vreme. nedostaje. naslednika. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. vakatura (nlat. trem. dobit. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova.) pl. fa'ida. imanje bez zakonitog gospodara. fa j da. vazektomija (lat. vakancija (nlat. živci što sužavaju krvne sudove. poreza. Wyandotte) vrsta kokoši. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vreme.. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). nezapremljen. viscount) v. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. sada: široka ulica u zal. ništavost. vakat (arap. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). sudski odmor. vazokonstriktori (nlat. vakeri (šp. tur. vacare biti prazan. vaktile (arap. kao ii. vazomotorna neuroza ned. Vaisya) treća indijska kasta. Vajnbergova reakcija med. vacantia) upražnjenost. zemljoradnici i zanatlije. whiteboys) pl. prazno je.. vacuitas) praznoća.-tur. zool. ektome isecanje) kec. fayda) korist. osloboñe-nost od neke obaveze. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). čas. waqt. znat. <•«. vazodilatatori (nlat. vakuirati (lat. vaseline) he«.

v. vala (stnord. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. valore) vrednost. valetudinarij(um) (lat. v. biti jak) zdrav bio. vaccina sc. tur. valenciennes) pl. nlat. odrediti vrednost. leonisti. valeur en attente. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valva) krilo vrata. e baš. vodene boginje. vakuum-metar (lat. crevima). čarobnica. validitas) prav. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. valvirati (nlat. vale. valere biti zdrav. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. zalistak (na srcu. važeći. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. tatara. vakuf (arap. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. ošančavanje. sa ciljem da podiže i izdržava džamije.mleka u prahu". u propisnom obliku. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valere vredeti) valjan. 2. valor. trajanje note. neprave kravlje boginje. kalemljenje boginja. mati bivšeg turskog sultana. škole. valencije. vala (ital. valutirati. vaccinatio) med. nlat. prav. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. validacija (nlat. vaccina. valete) budite zdravo. ljuštura (u školjke). hen. valiza (fr. bolesnička sobe. valerijana (nlat. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. oproštajni govor. valvacija (nlat. praznina. valise) putnička ručne kožna torba. biti previo voljen. vacuum) prazan prostor. vallatio) voj. valah (arap. vodovode i dr. vaccina. izvršiti pravnu formu overevenje. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. živeo! valedikcija (nlat. cena. ostajte zdravo! bene valete! (lat. ital. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valeriane officinalis) bog. valiža v. valvulae intesti-nales) pl. va lete! (lat. validatio) potvrda. valvula) znat. valabilan (fr. valvaciona tabele fin. vakcinoida (nlat. bolnice. do sedam atoma jednovalentnog elementa. vale! (lat. grč. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. biti punovažan. up. valeur. vakcinoterapija (nlat. muz. zaliv.. validirati (nlat. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. lat. valvere) ocepiti. vacca krava. krepak. punovažan. gradu Valensiji. hartija od vrednosti. tur. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). u Lionu Petru s Valdus. vallahi) bogme. valere) jak. prevna važnost. valable. koju je osnovao 1176. uvala. mati. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . valvula (lat. pelcovati. zaista. potvrditi. valentia) vrednost. overevenje. mahuna. providan pokrivač za lice. prav. v. vakuum (lat. oblik) med. valvule intestinales (lat. cepiti. vakcinisati= vakcinirati. valui-rati. lečenje vakcinama. odeljen. pelcovanje. wa-llah. punovažan. thera-peie lečenje) med. bezvazdušni prostor. validan (lat. valanske čipke različite vrste. vidovita žena. waqf. vakcinirati (nlat. važnost. valacija (nlat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. vakcinacija (nlat. snažan. eventualne buduća vrednost. ljuska. valencije (nlat. variola kravlja boginja) ned. prevna vrednost. vredan. valer (fr. kalemiti. vakuum. junaštvo. validitet (nlat. koji važi. bog. valva (lat. utvrditi cenu nečemu. pravio važan. overa. priznanje pravne važnosti nekog akta. vale-dictio) pozdrav na rastanku. košuljice. podizanje bedema. grč. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. velidus. podizanje nasipa. valida (arap. odista. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). sabatati. en recouvrement) trg. baš. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. grč. validare) overiti. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . pravio valjan. vacuum prazan prostor. eidos vid. valetudinarium) bolnica. sa dva atoma. zaklopac. jedna lekovita biljka. vrednost koja se očekuje. venama. valiza. reformatorska sekta. valle) 2. valvatio) fin. vala) l. vaccina) med. valenca hen. nazvanih po šp. validet) roditeljka. crevni zalisci. potvrñivanje. voile) l. valdenzeri pl.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. npr. sirotišta. val (fr. hrabrost. stavljaju ispod svojih bula). vakcina (lat. zatva-rač. valansjen (fr. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. kravlja maja protiv velikih boginja. valensija (šp. zdrav. lažne. u obliku monograma. dugačka uska dolina. javne biblioteke. cepljenje. cepivo. utvrñivanje u polju.

takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valuirati (fr. vandal(in) fig. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. ad valorem) prema vrednosti. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. vrednost od danas. dumping) devalvacija novca. zavodnica. povraćanja i sl.. vami (eng. nem. Španiju i Italiju. valor) vrednost. valutare) v. vainilla) bog. Vandali) pl. umrla oko 780. wali. trovanje vani-lom. vale.. vindemia) „mesec berbe". valkyrja. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. u svom sastavu i obliku. vile. vavdrokaš v. valse) v. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vanille) hen. vanilija (fr. Valhala (stnord. vanilin (fr. vampir. vali) guverner. pronañen 1830. IX do 21. zanata i sl. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca.. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vanille. s druge strane. valkire (stnord. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. valuta per dato (ital. ratovalo s Rimljanima na Rajni. valenki) čizme od sukna. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. tur. vandrovkaš (nem. valvirati. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. gde je kao opatkinja jednog manastira. znak V. valutirati (ital. e. Valholl. metal. ital. tj. vendemiaire. up. vandrovati (nem. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. dovode mu one koji hrabro poginu i. sa pojavom proliva. pa i čoveka pri spavanju. prekomerno puštanje krvi. Walkuren) pl. vallomas iskaz) poreska prijava. ital. carev namesnik. procena. valuer) v. cena. zbog čega im je kurs nestalan. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. up.žena-demon". u Valhali. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. u V veku pusto-šilo Galiju. valorizacija (lat. vanadium) hen. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta.. vampiro. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. šp. u nedostatku hrane. up. pesma vandrovaca. vandla (nem. od Š veka n. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. vandrovkaš. valor intrinsekus (nlat. zanata i sl. Grka i Rumuna. (nlat. vandemijer (fr. valuta (ital. pesma o vandrovanju. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. a 455. vanadijum. donose pobedu. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. boginje bitaka i suña je boraca. valuta per dato) trg. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. po njegovoj zapovesti. Wanne kada. i sisa im krv. od 22. vanadij(um) (nlat. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja.. vampir (slov. vapdalizam (lat. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. v. dobiva se i veštačkim putem. pri dnu uži. u rudama gvožña i olova. nem. napada sisare. divlji i surovi varvari. valor vrednost) trg. Vanadis) hen. valuta) „vrednost". valjenke (rus. one su. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. .valija 138 valcer (nem.942. po tome zool. lat. skitnja. up. wandern putovati) lutati. fr. čovek sklon divljačkom uništavanju. aromatična materija vanilinog ploda. valkover (eng. usled toga što je protivnik postao nesposoban. Vandali. vapila. proceniti. valutni papiri fin. vrsta novca. valor ekstrinsekus (nlat. maja. skitati. wandern) čovek koji putuje. tj. vandrovka (nem. vampirizam med. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. germanskogotsko pleme koje je. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. Walhalla) u nord. luta po svetu radi trgovine. grčeva. H. vanadin. valorizirati (nem. novac koji je. divljaštvo. za pranje posuña. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. probisvet. valvirati. . zaštitnica od vradžbina i veštica. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. ptice.. Valhala. Vandali. vanilizam (fr. vandalismo) vandalska ćud. valija (arap. valcer. „Faust"). novac. hartija od vrednosti. ad valorem (nlat. vanadin (lat. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valovvica (mañ. redni broj 23. izvršavati valorizaciju. muzički komad za ovu igru. skitnica. element. otisnuti se na vandrovku. sedište bogova i junaka. Valpurga (nem. odreñivanje vrednosti. vale (fr. walorisieren) izvršiti. otuda fig. atomska masa 50. vanille) med. kao zamena prirodne vanile. valor (nlat. Vandali (lat. up. valkire. kaca) širok kuhinjski limeni sud. procenjivati veću vrednost. fin. valutni damping (eng. u službi boga Odana i. kao vesnice. Gete. naročito u jelu.

lit. vanitas) taština. hulja. vara (port. vanjkuš (mañ. evaporacija. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. vaporisatio) isparavanje. 1. vanstep (eng. mutan. vanjkušnica (mañ. promenljive količina. sujeta. raznolikosti. vanitas vanitatum (lat. vaporizirati (fr. vantoz (fr. probisvet. vrebati. gimnastičke produkcije. vapore para) parobrod. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. barbaros) v. isparavati. svaštarije. P do 20. proširenje vena. različit tekst (v. stara. propalica. kupica. arh. varijabilnost. biol. prolaznost. varius različit) pl. vari jete (fr. pesmu. kolebanje. varikocela (lat. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. napor (lat. bolesno oticanje vena. variable) promenljive vrednost. vanitet (lat. sve je tašto. ples. varzilo (prema zemlji Brazilu. pismo. Š. varijanta (lat. vaporizater (fr. raznovrsnost. . varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. bog. pretvarati u paru. vantuza (fr. nejasan. od 19. koja se razlikuju jedna od drugih. varijabilnost (nlat. varikomfalus (lat. vaporozan (nlat. proširenost vena.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. uan-step. vaporatio) isparavanje. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). varicositas) med. zool.. praznina. raznovrsnosti. ventose) „mesec vetra". ili britva. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. variatio) promena. varanted (eng. grč. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. čuvati se. preinačeno. up. proppfenje pup-čanih vena. naduve-nost. u stanju barometra. varijabl (fr. varia (lat. step korak) v. prskalica. oticanje vena. barbarizam. vapor. razne stvari. vaporirati (lat. vaporiser) ispariti. guardare) pokr. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. vapor. ital. listić. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. varant (eng. vancaga (nem. vaniloquentia) hvalisanje. podvrsta. kvrgav. v. fiz. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varikozan (lat. variks (lat. variabilis) promenljiv. hvalisavost. promena je prijatna. razbiti u kapljice. varvarizam (grč. prividno. varijacija (lat. raznolikost. raspršivačem. vanilokvencija. paziti. Bandsage) l. odlika. varietates) pl. deklinatorijum. pun pare. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. prazan govor. vaporizacija (nlat. menjanje. varak) list. grč. vanilokventnost. varikozitet (nlat. vaporimetar (lat. vetrenje. vaporosus) parovit. warrant) trg. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. nestalan. varijacioni kompas fiz. žonglerske veštine i sl. različitosti. grč. svakovrsno-sti. varicosus) med. pretvaranje u paru. razreñivanjem vazduha u njoj. nalog za hapšenje. pretvarati se u paru. barbaros) v. vanilokvencija v. variae lectiones. lit. pisamce. ventouse) ned. v. variatio delectat) posl. punomoć. varak (arap. verijeteti (lat. proširenih vena. kele) med. espapna založnica. naredba. vaporare) pušiti se. varvarin. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. nož. 2. pretvoriti u paru. vankos) jastučnica. sklon menjanju. tupa sekira. npr. jedna vara iznosi 0. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. maglovit. muz. variabilitas) promenlji-vost. poprskati prskalicom. 2. varix proširenje vena. ništavnost. vaporacija (lat. parna laña. varvarin (grč. nepoetojan. varia. varijabilan (nlat. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). promenljive. vankos) jastuk. prazno. ništavno. vardati (ital. prividnost. varijante). svaštice. otečenih vena. Španiji i Južnoj Americi). varius) l. pome-šane stvari. varix) med. zarijetet (lat. nevaljalac. ispa-ravati. varaq. štrcaljka. raspr-šivač. razmetljivost. up. omphalgos pupak) med. svaštine. tj. variato) muz. uobraženost. brbljanje. one jedan. delimično odstupanje od jedne teme. variantes) pl. oduška.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. astr. 2. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. slavoljubivost.84 t. varix. tur. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. parni. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. promena veseli. varijato (ital. nejednakost. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varijante (lat. varietas) različnost. varijabilitet.

sudić) ned. grč. flebektazija. sudić. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. . belim robl>em. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. variole (nlat. rošav.. proširenje vena. vaskulum (lat. varmeñe. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). imati promenljiv uspeh. variolizacija (nlat. naročito podmornice. pun krvnih sudova. delimično odstupati od čega. vaterpolist(a) (eng. kišni ogrtač od takve materije. vodotisak. vaskulitis (lat. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). neizmernost. vater-klozet (eng. boginjav. promeniti se. biti raznog ili drugog mišljenja. Wasserwage) zan. viruela) pl. oboljenje od velikih boginja. up. vascularis) alat. vasculosa) bog. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vastitas) praznina. variole vakcive (nlat. nuz. vasilika v. glupak. kravlje boginje. zgrada u kojoj se on nalazio. variolae vaccinae) pl ned. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. variolae. žilica. održan u Vatikanu. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). variometar (lat. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. prave boginje. avij. waterproof) materija koja ne propušta vodu. tako da sada ima 11. engleski nužnik. postaviti vatom. razlikovati se. vat (skr. glavni sasto-jak biljnih sudova. bogat sudovima. vas. eidos vid. varices (lat varix. vaskuloza (nlat. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. unositi izmene u što. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. ned. UP 1870). županijski ured. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. vasa sp. vaskulozan (nlat. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. variare) biti različit. vas sud. vaterpruf (eng. variolis) ned. proširene vene. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. fatelin. up. variolisatio) med. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. menjati se. med. libela (ravnjača). Vatikan (ital. vaserdruk (nem. razilaziti se u mišljenju. bog. vodene boginje. vater-mašina (eng. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. bazilika. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. ned. vaterman (eng. ne slagati se. vasculum) alat-. pustogl. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. stvaranje krvnih sudova. variolacija. bog. water-ballast) odeljenje lañe. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). blaži oblik velikih boginja. šp. početa u VI veku i stalno proširivana. prostranost. papska vlada. najduža skijaška trka na svetu (86 km). varius različit. oblik) pl. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. Vasilike (grč. varicellae) pl. vatirati (nem. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. velike boginje. vaskularan (lat. v. grč. bolestan od boginja. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. varices) pl. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. mćtron) fiz. water polo) igrač vater-pola. * vater-balast (eng. mali sud. variolis (nlat. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vaservaga (nem. varioloide (nlat. male boginje. koji se tiče krvnih sudova. vasculari-satio) biol. HP 1869 — 18. fig. papska politika. W) fiz. prot-kanost krvnim sudovima. sudov-ni. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vata (nem Watte) higijenski pamuk. vasculosus) zool. vaserkopf (nem. vater-linija (eng. čovek s takvom glavom. zapaljenje krvnih sudova. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. grč. vaterpolo (eng. variolozav (lat. varirati (lat. water-polo) sp. v. vastitet (lat. varmegye) župani-ja. donnijeg švedskog kralja. water-closet) moderni higijenski nužnik. wattieren) podmetnuti vatu. variolosus) ned.varivas 140 vatirati varinas (tl. water. vasculum mali sud. varicele (nlat. ned. Vasermanova reakcija ned. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. variolatio) med. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. variolacija (nlat. sastavljen od sudova ili kanala. velike boginje. variolizacija.000 soba. variola. nlat. fig. varinas) najfiniji američki duvan. sudovit. vater-tvist (engl. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. vaskularizacija (lat. varmeñija (mañ. vatelin (nem.

vegetus živahan. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. koji čini te bilje raste.) „kraj Beda". kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. sposoban (ratna lañica). pristalice religioznog pokreta bilje. rastinje. jedan od vaška (tur. vegetatio) bog. E. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. vegetativni živčani sistem znat. va§ak ris) pas. pergament-papir. biljni svet. čio) tela. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vegetabilis) biljni. stroge verske dužnosti Indiji. ital. autonomni nervni sistem. prospekt. va tu (fr. bujnost. (pri kartanju).i Atharva-veda. fig. mćtron) fiz. vegetus) l. naziv po nemačkom fiRig-. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. biljke. u vezi sa rastenjem. poz. pseto. jastučići. znak 1 Wh. vahabiti (arap. vegetabilije (lat. 3. watt. grč. koji unamerenje efekta električne struje. istucanih zelenih bubaka (špan- . napravljen od bilja. slika grada ili osobenost biljaka. fig. na Rig-vedu. u Arabiji koji su. veduta) izgled. vrsta melema u obliku šipke. nespolno rasznak Ws. vedette. vedanta (sskr. tj. vegetarijanac (nlat. povrće. živeti životom načeto (ital. živeti o biljnoj hrani. sekunda. biljke. vezikator (nlat. U upotrebi i danas = 82. slačica i sl. filozofije. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. velikih filozofskih sistema Indije. vacillante) muz. ljuljajući se. zovi. mali torpiljer za stražu oko da raste. vae victis) jao si ga pobeñenima. svete veber (skr. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. lat. mlečnim prerañevina-ma i jajima. rasti kao vahtmajstor (nem. simpatikusnogcela. vedetta. Yajur. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vegetativno rasploñavanje bog. vehabiti. sprava za rastenja. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. naročito je sposoban da raste. vegetirati (lat. tj. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. (nlat. npr. starešina biljka. vegetabilitas) biljna priroda. videre) voj. užem smislu. koji životari. vegetare oživeti) živeti. hrana biljna hrana. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. život i rastenje rizikujem. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. sistema ind. med. bujanje. za popunjavanje oblika tela. životna snaga biljaka. straže. reproduktivnom sistemu). vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. konjanik stražar.) jedinica za suprotno. vegetabilitet • (nlat. životariti. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. osobito električne. Wachtmeister) voj. mokraćni mehur. sposobnost ra-stenja. sve vegetacija (nlat. va tout) igram u sve. izazivanje plikova na koži radi odjaja. merenje rada i energije. Wb) fiz. sredstva za biljem. Watte) pl. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. vedantizam učenje Vedante (Bede). wattman) vozovoña na vegetativan (lat. ibn Abd el-Vahaba. umereni vegetarijanac jede i mleko. v.) pl. organa. mehur. konjička izvidnica.554 kg. stražar na bedemu tvrñave. koji raste. umereno. vegetabilki život život biljaka. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. pristaništa. umeci od vate tla). vaccetto) muz. vegetarijanizam. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. 4. u sav novac lozice i sednice). pelce-ra. trepereći. slavan glumac ili čuvena glumica. fig. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. 2. najstariji vunu. vesicatorium) farm. biljaka. vid) „znanje". zemlja vrtova i njiva. puši. tj. koji se tiče vatmetar (eng. izviñač biljnom carstvu. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v.141 vezikator vatmen (eng. neprijatna mlekom. umerenom biljke. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. koji pripada vedeta (fr. živeti koliko da se živi. ve (eng. stavljam sve na kocku. deo nerv-nog vatsat (eng. najpopularniji u vadžibi (arap. vačilante (ital. a obično i ne pije i ne mehura. vesica urinaria). bešika. rastinje. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vegetalan (lat.veduta (ital. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. bez duha. predstavi. vegetalis) biljni. wey. u zičaru V. narednik. jedan od šest kolebljive. ned. watt. .) pl. watt) el. spomenici sanskrtske književnosti. jednostavnosti. vegetabilia) pl. mirisa i crnkast. Veda. bešič-nik. koji vezika (lat. Veberu (1804—1891). vesica) aiat. vesicantia) pl. ali manje obavezne nego farbića. vegetabilna pozorišta „zvezda". fig. up. ostati ne radeći ništa. Sama-. puter i sir.

kore muškatnjaka. nlat. izmišljen razlog. vexatio) zlostavljanje. točkaš. pes. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. žutog voska. reumatizma i DRvezikularan (lat. vekio koito (ital. . velutoar (fr. vena porta (lat. meko nepce. velvet. cimeta i paprice (korijandra). šuplja vena. zadirkivanje. metron) sprava za merenje brzine aviona. velosimetar (fr. vena (lat. velament (lat. peckanje. uznemiravanje. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. up. veksla (nem. velociped (lat. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. želja na čijem se ostvarenju ne radi. hitro.) gram. prodajnost. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velaire) gram. vezirat (arap. velodrom (lat. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. welter velika težina) sp. kinje-nje. rudi-mentarno htenje.) fon. velociped. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velur de koton (fr. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. brzina. velocitas) brzina. lat. velours) somot. vena kava (lat. velocipede) točak. fina i glatka. plućna vena. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). npr. vesicularis) mehurast. zadnjonepčani glas (g. wazer. lat. šećera. veločisimo (ital. velutina (fr. izgovor. velvet (eng. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. Wechsel) menica.) kinjiti. sport) v. pergamentu slična hartija. velin. velen (fr. vezir (arap. velox brz. velo (fr. razastrto radi zaštite od sunca. velocitet (lat. otkati) u vidu somota. všloce brz. pesnički dar. bicikl. veloutine) kozi. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. vena) anat. somota-sta pamučna tkanina. velaran (fr. električna struja itd. velox brz. veksir--kocka. koji se tiče lova. Wecke) hleb duguljastog oblika. terpentina. vena poetica) pesnička žica.. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. tkati. vena poetika (lat. mučenje. veksir-pehar i DRveksirati (lat. h). nad kojom se zapali kašika ruma. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velar (fr. vitulus) pergament od teleće kože. u obliku mehurića. pedis noga) v. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. vekna (nem. k. supr. lovački. honorar koji prima umetnik za svoje delo. volja koja još nije prešla u akciju. supr. skalar. velosipedist(a) (fr. velluetum) trg. venalitet (nlat. velox brz. veksir (lat. velvetin. stari račun. Wecker) budilnik (časovnik). kadifa. grč. zlostavljati. velter kategorija boksera tetkina 63. velarij(um) (lat. velur (fr. velveteen) trg. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. zadnjonepčani. podmitljivost. venatorius) lovni. mešavina od crnog ili crvenog vina. velarije pl. vrlo brzo. tur. hitrina. vena porta) anat. dosañivati. veksacija (lat. brzo. velocissimo) kuz. up. velveret. vena cava) anat. štruca. veo. ili lovca. veksirogledalo. velar. dovodnica. sila. vena arteriosa) anat. ubrzanje. brzino-metar. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velementum) pokrivalo. velveret) trg. vector) kat. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. pesnička snaga. vendeta (ital. vecchio conto) trg. fina alansonska čipka.5 do 67 kg. velum (lat. veloce) nuz. biciklizam. veloutoire) slik. kupllvost. fr. veker (nem. prohtev. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. upravljena veličina. velter (eng. ven brile (fr. v. slaba i nejasna težnja. dati tkanini izgled somota.) zvanje i vlast vezira. tako postoji i veksir-doza. velleitas. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velveret (eng. vin brule) kuvano vino. velutirati (fr. zadnje. velours satine) atlasni somot. arterija. veloče (ital. somot. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. mučitelj. grč. vektor (lat. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). teška. venalitas) potkupljenost. smole. velosport (lat. velvetin (eng. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). veleitet (nlat. velur satane (fr. velosiped (fr. venatoran (lat. vena arterioza (lat.) anat. dosañivanje. vrsta štofa sa dugom dlakom. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. staza za velosipedske trke. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. uzne-miravati. velouter) raditi (ili: izraditi. vrsta nekeplovanog mančestra.. eng. velleite) tih. vendetta.vezikularan 142 vendeta skih buba). mastiksa. kadifa. velarizacija (fr. velosiped. velours de coton) pamučni somot.

venia aetatis) prav. strahopoštovanje. želudac. Venedik (tur. venia legendi) v. venerija (fr. provetravati. predavanje. vena. ventus vetar. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. sit venija verbo (lat. venerabile (lat. ventilirati (lat. častan. lat. venia) odobrenje. venta (šp. hajka. ventus vetar. venereus) med. ventilacija. Vindi). vendicija (lat. venedički mletački. sa dopuštenjem. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. ventarola (ital. svestrano razma-trati. načiniti odušku na čemu. mehana. venta. ventralan (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. vetrovi-tost. pobedih!".u. trg. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. ventarola. Venus) mit. vent-en (fr. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venozan. reč) med. venski. venedienne) trg. nagomilanost vetrova u želucu. trbuh. vendere prodavati. vingt-et-un) „dvadeset jedan". vetriti. logos govor. vetrenje. ventiliranje v. vena) znat. polio bolestan. ventilacija (lat. neko pitanje pretresati. videh. venenum otrov. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). za isisavanje i usisa-vanje vazduha. Venus Venera. obožavanje. časni. otuñenje putem prodaje. venefik (lat. venenum) otrov. neka je dopušteno reći. koji pripada venama. ventilator) vetrilo. zalistak. zadak. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venerologija (lat. boginja l>ubavi) 1. Venus. ventrikulus (lat. venija etatis (lat. venditio) prodaja. alta vendita) visoka loža karbonara. ajni. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. polio zaražen. vetrokaz. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. grč. v. sprava za obnavljanje. snabdeti ventilom. veni. vici) „Doñoh. Venedi v. fig. ventrilokvenciJa (lat. Venus Venera. koji se nalazi na trbušnoj strani. venerie. venter trbuh. precenjivanje imanja koje treba deliti. loža. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. alta vendita (ital. dopuštanje. Venedik. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. dostojan poštovanja. ledenica. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venetromboza (lat. tj. veneratio) duboko poštovanje. pare i dr. venerabilan (lat. koji se tiče vena. vetrokaz. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. sectio sečenje. komore srca (desna i leva). mehanička naprava. venedjena (fr. tj. vena. venerolog (lat. venija docendi. pijaca. vetropirstvo. lat. venevozan (lat. ventiliranje. ventriculus) anat. venesekcija (lat. venenum facere otrov spravljati. ventile) oduška. zgrušavanje krvi u venama. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. rezanje) med. sit venia). cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. venija legendi. boginja lju-bavi. kum venija (lat. grč ep. koji nadima. venijat (lat. fina vrsta tkanine grodetur. tečnosti. ventrkku-li kordis (lat. thrombos grumen. provetravanje. poziv pred sud. zborio mesto. bona venia. pun vetra: med. vidi. venija docendi (lat. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. koji truje. dozvola. v. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. prečasni. one koje se najčešće prenose snošajem. venenosus) otrovan. venski (lat. grč. Vendi. ventriculi cordis) pl. ventozan (lat. nlat. Venera (lat. v. ventositas) med. trbušni. venija (lat. venari loviti) 2. venter) znat. fig. rpaij. veni. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. bona venija ili kum bona venija (lat. odobrenjem. koji izaziva vetrove u želucu (za jela).. ventil (lat. koji pripada trbuhu. veniat neka doñe) prav. lekar za venerične bolesti. nem. ventralis) aiat. venija legendi (lat. tj. objašnjavati u tančine. grudva) med. venter (lat. venire doći. lat. veneracija (lat. Venus. spravljač otrova. venosus) alat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. vidi. koji se tiče trbuha. fig. ventilare) obnavljati vazduh. uopšte svaka šupljina na telu. puštanje krvi iz vene. ventilator (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. vendita (ital. nadimanje. ventosus) vetrovit. venerabilis) veoma pošto-van. lovačka kuća. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. naziv za polne bolesti. lov. Venedik. vici (lgt. ventrilokvija. nlat. venerija (lat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. bogat venama. med. venski. venenum (lat. naročito sifilis. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. gasove. veneričan (lat. ventilogij(um) (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventozitet (lat. fig. naredba. veledostojni.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. grč. lovl>enje. triper i meki šankr. obično od metala. venozan (lat. prethodno pretresanje. .

verbum reč.). 3. od reči do reči. uzvišena Venera. veo (ital. verbi causa) na primer. verbalna definicija objašnjenje reči. veranda. Venus uranija (lat. nlat. pismeno saslušavati. grč. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). Venus. verbalna injurija prav. uvreda nanesena rečima. verbum auxiliare) gram. ispravnost. varanda) doksat. fig. veka (mañ. verbum. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. Venus vulgivaga) obična pohota. šamaranje. verbalis) koji se sastoji od reči. verbali-sare) prav. »sena Vulkanova. doslovno.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. poduži komad bele tkanine koji. kao plašt. verbigeracija (nlat. govoriti. v. radi primera. verbozitet (nlat. pričati utaman. verbi gratia) v. sastavljanje protokola. poet. v. verberatio) batinanje. verodostojnost. koja se vidi i po danu. verberacija (nlat.. gei. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. batina-ti. nepohotna ljubav. verbum anomalum) gram. verbalna nota pol. pričanje utaman. usmeni. omotač oko nečega. venula) znat. fiz.1820. ventrilokvencija. verberirati (lat. up. nlat. pun reči. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. venica. doslovan bukvalan. ventuza (fr. verbum) gram. bujica reči. otvoren trem na kući. verbigeratio) med. verbum activum) gram. gram. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verberare) šibati. radni glagol. pronañen . prebačen preko glave i niz pleća. . verax koji istinu govori. v. verbatim (lat. tanji sloj nečega. verbalizirati (lat. od reči do reči. neveste nose na venčanju. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. Venus (lat. glagol. bukvalnost. polna ljubav. što ometa da se nešto sazna. svačija »sena. verbum deponens (lat. verbi kau za. nota jedne vlade drugoj. usmeno. verbalnost v. gram. velo) l. fenyii) bog. ventouse) ned. verbalitas) doslovnost. iš. odredba reči. stihovi bez slika. sskr. Večernjače (Hespe-rus). Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. verbum. nepravilan glagol. mala vena. venter. ulična ljubav. razvučenost (stila). glagolski. uzvišena. verbum) pričalo. verbi kauza (lat. Venus pandemos (lat. u obliku masti. na ostrvu Milosu. Venera. verbositas) prekomerna rečitost. potresati. razvratnica. ver blan (fr. fig. glagolska reč. umilno. naklapanje. verbum anomalum (lat. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. pan-demos) v. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. parenje. Venus. ljubav prema istini. lepotica. uranios nebeski) visoka. nlat. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. zastor (od magle. verba (lat. fig. veratrin (lat. pohotljivost. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbosus) rečit. kleka. od reči do reči. realna injurija. verbalan (lat. veran liberi. venula (lat. nečed-nost. verbalizam. trućalo. Venus. venusto (ital. nešto što prikriva stvarnost. ljupko. odložim glagol. 2. veracitet (lat. verbi gracija (lat. požuda. služi. supr. kazati i sl. doslovno. oblju-ba. verba) pl. veranda (eng. verbozan (lat. Venus pandemos. grč. verbalitet (nlat. tj. verbum auksilijare (lat. tumačenje reči. fenyo. verbum (lat. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. verbum aktivum (lat. mati Kupidonova. šibanje. verbalizacija (lat. pismeno saslušanje. mlaćenje gloginja. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. sada u pariskom Luvru. astr. blagoglagoljivost. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. trućanje. besmisleno ponavljanje reči. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. Venus vulgivaga. verbaliter (lat. mali krvni sud. veras (lat. verbalist(a) (lat. ventrilokvist(a) (lat. veracitas) istinitost. mraka i sl. baranda. zvezda Danica. usmeno raspravljati. verbaliter) pril. nakla-pati. versus) poet. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. koji se tiče reči. vantuza. vere. opširan (u pričanju ili izlaganju). verbatim) pril. fig. sastavljati protokol. vers blancs) pl. verbalizam (lat. opširnost u izlaganju. oblaka. Veneris) mit. ljubav koja se svuda skita. verbi gracija. pomoćni glagol. rañen u P veku pre naše ere. istinoljubi-vost. Zornica. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. venusto) muz. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. veratrum) hem. ljubavnica. prekla-palo. čista. bukvalno. govoriti u vetar. Venus vulgivaga (lat. trošenje reči uludo. klekinja (drvo i plod). verbalisatio) prav. prijatno. Zornjača (Fosforus). tući. kao znak žalosti.

slikarstvu. ver-librizam (fr. waram. pun glista. šaren. verv (fr. verso sciolto) v. tuga. verzo folio (lat. zanos. ili. verziran (lat. izvež-ban. mešanje poverioca. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. plaćanje duga zajmom. družiti se. neprelazni glagol. vermikularan (nlat. verificatio) proverava-nje. verbum pasivum (lat. verzio in utilitatem (nlat. prevod na maternji jezik. V. tj. verbum primitivum) gram. sprava za ispitivanje jačine metala. glisna bolest. Werkstatt) radionica. veritas juridica) prav. tuberkuloza. obraze). verbum intransitivum) gram. polni organi. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verzio in rem (nlat. promena. punomoći i dr. prelazni glagol. verzacija (lat. pozlaćen bakar. vermeil. verso folio) na drugoj strani. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. verminatio) med. veritas juridika (lat. verem (arap. lat. vergi) porez. menjanje. verificirati (nlat. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. vermis. med. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. pesnik koji piše slobodnim stihovima. vatrenocrven dragi kamen. raditi na čemu. vere. verifikator (nlat. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. promet. prevod. zanimati se čim. versari) dolaziti u dodir. vešt. versatus) upućen u nešto. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. verminosus) med. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. vertere obrnuti.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. dokumente. verminozan (lat. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. veriste) umetnik pristalica verizma. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. vermati (tur. zamah. obrtanje. verzikolorav (lat. verenda) pl. up. putem iskustva. verificare) proveriti. verkštat (nem. verbum imperso-nale) gram. verificator) utvrñivač istine. tip. prodaja na kredit. versus) poet. glistav. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine.). v. verbum inhoativum (lat. vitrum staklo) lažan dragi kamen. baviti se. . pravna istina. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. veretizav (arap. verzija (nlat. 2. obrt. verbum primitivum (lat. istinitost. versatio) okretanje. verifikacija (nlat. overilac. sušica. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verziran» (lat. verbum tranzitivum (lat. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. veresi) kupovina ili prodaja na veru. u vatri pozlaćeno srebro. zool. veritas. verbum inchoativum) gran. zazirati. istine. primitivum. verbum passivum) gram. versio in utilitatem) prav. fil. verbum defectivum) gram. veritet (lat. porotska odluka. verite) istina. vitriculum. verdict) prav. fermati. trpni glagol. verem) l. versifikacija. versi liberi. vergija (tur. vičan čemu. v. veritas) istina. iskusan. utvrñivanje pravog stanja. onaj koji nema svih oblika. okrenuti) inačica jedne pripovetke. vermej (fr. gliste. grč. vermes (lat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. obrnutost materice. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. verzio in rem. nepotpun glagol. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. lat. zool. proña robe. versio in rem) prav. verbum transiti-vum) gram. bezličan glagol. fr. vermes) pl. verz (lat. proveravati. ital. verizam (lat. verzurirati (lat. verikl (fr. verzali (lat. veredictum. verbum impersonale (lat. verenda (lat. obrtati robom. tur. versicolor) raznobojan. versio. odluka. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. vericle. na obratno j strani (lista). verminacija (lat. vermijon (fr. presuda. 10 Leksikon verzura (lat. (nlat. žar. versus istinit. pregledati (račune. bojati se. verzifikacija v. ver-librist(a) (fr. versus) pl. koji boluje od glista. versura) trg. versali. vergl (ital. vero. Vermaht (nem. da zahteva naknadu vrednosti). npr. veritas (lat. pa onda potvrditi ispravnost. jad. verist(a) (fr. overiti. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. waram. harač. crvolik. eng. v. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. književnosti i muzici moderne Italije. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verve) polet. verzo šolto (ital. ital. veritet. overavanje. vergula) kuz. verdikt (lat. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. versura) vršiti promet robe. vermicularis) crvast. veritet nekog potraživanja. stvarnost. rumenica). danak. obavešten. veresija (tur. hipoteze. bolest od glista. rumenilo (za usne. verbum intranzitivum (lat. versio uteri) obrt deteta u materici.) poštovati.

vernije (fr. matematičaru Vernier-y (1580—1637). veras. vernisaž (fr. velika početna slova. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vertatur) neka se okrene. verotipija (fr. nem. obnavl>anje. pravljenje stihova. sedište republikan-ske vlade. vemalis. verofon (fr. šuga. vermifuga (nlat. nazvan po pronalazaču. račji stih = palindromos. verticalis) kat. ned. vernir) lakovati. vernilitas) ropsko ponašanje. stihoklepac. rtenjačni. zmija. npr. kovitlav. versiculus) mali stih. vertiko (nem. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. verseto (ital. nlat. versus) poeg. versus) št. vertere. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. perpendikularan. versifeks (nlat. versi liberi) pl. verfen geol. vrsta finih talijanskih rezanaca. vrsta nonijusa. pomoću rimovanja. Versaj (fr. vesnjanka (rus. prolećni. vertikalan (nlat. kičmenjaci. bradavičav. versatilitet (nlat. verrucositas) med. 1871—79. pun bradavica. vrtoglavica. vermiforman (nlat. versus cancrinus) post.čas. verticalis) uspravan. vešt. . prava linija. versatilan (lat. okret-ljivost. grč. stavljanje u stihove. uspravna. pršljenski. vernier) geom. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. vertatur (lat. predstavljaju celinu. versifex) nadripesnik. verset) kitica. stožer na nebu. vertex) vrtlog. vertebralan (nlat. crvast. upravljanja (npr. verzija. versatilitas) prevrtll-vost. okretan. dati (ili: davati) sjajan izgled. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). okomit. svrab. grč. vere (lat. slobodni stihovi. prestonice francuskih kraljeva. lik) prenošenje fotografija na staklo. teme. tip. pisac stihova. vertebrata) pl. stih. lekovi za isterivanje glista. breg. glava. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. versificare) staviti u stihove.) v. zool. skidanje svlaka. veruka (lat. remedia) pl. početak geološkog perioda tri-jasa. . verthajmovača. premazati firnajzom. nesvestica.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. versus memorijales (lat. vrtoglav. vertiginozan (lat. vesper (lat. vernatio) podmlañivanje. vernirati (fr. praviti (ili: pisati) stihove. vermug (fr. verole. vertikale (nlat. vermoute. crvolik. verticitas. neotesanost. verukozan (lat. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. moć opredeljivala. sifilis. vermifuga. kičme-ni. magnetne igle). ulagivanje. versificator) stihotvorac. verte) okreni. promenljivost. ver) pr. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. versus kankrinus (lat. vsrnilitet (lat. vermicelli) pl. vernalan (lat. strofa. versatilis. verruca) med. niz metrički sreñenih ritmova koji. tj. astr. izreka iz Biblije. 1672—1789. verukozitet (nlat. versifikator (lat. užina. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertikalan položaj. bradavica. fr. izbijanje mladica u proleće. berlinskom stolaru Vertikou. verre staklo. verticite) fiz. u pravcu dejstva Zemljine teže. versifikacija (lat. vertebralis) zool. versificirati (lat. versi liberi (lat. verol (fr. vertebrata (nlat. brava. nazvana po svom pronalazaču. veronal fark. variola) tec. verthajmica. pretposlednji kanonski . naročito na oku. versificatio) stihotvor-stvo. fig. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. glazirati. versikul (lat. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. obrtati) prevrtljiv. versta (rus. odvesan. vertiginosus) l. 2. se. vrh. vsrsali (lat. nauka o stihovima. verre staklo. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. verz. dovitljivost. versus memoriales) pl. presvlačenje nekih životinja. bradavičavost. vertigo (lat. kolebljivost. asonancije ili aliteraiije. vertigo) ned. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versare okretati. promenljiv. versetto. pravl>enje glupih šala. versija v. typos oblik. obrni (list). verte (lat. vir. vis. verrucosus) med. prostota. koji pati od vrtoglavice. verticitet (nlat. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. fr. vsrnacija (lat. vrsta. 2. pesnik. koga je uhvatila vrtoglavica. neka se obrne (list). tj. zvezda Večernjača. crvići. up. verteks (lat. vermiformis) u obliku crva. stihovi bez slika. koji izaziva vrtoglavicu.

fig. vestibil. marveno lekarstvo. vibratoran (lat. njihav. stanje jednog veterane. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. via) v. grč. veterina) nauka o marvenim bolestima. vestibule) trem. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). fig. neobuzdanost. mlitavost. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . veterina (lat. mrtvilo.. plah. blago. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. veterancija (nlat. vecozo. vestigium. 2. vehementnost. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. med. škola za marvene lekare. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vestigije (lat. vibrator (lat. žustar. ulaz u kuću. njihati se) 1. tragovi nogu. isluženi vojnik. liberum veto (lat. domaće sloge. da se njihaju. vestibulum. via (lat. vibrantan (fr. vibrant) ustreptao. vibrare. vija. prenosilac. zakalućerivanje. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vehemencija (lat. farm. nežno. vehemencija. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vestitura (nlat. letargija. iznositi prljav veš. prevozio ili prenosio sredstvo. astr. kauboji. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vahabiti. njihati. stope.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. neobuzdan. g. vecozamente. vibrare tresti. vestalke (lat. njihanju. zastupnik. Waschblau) plavilo za rublje. vestalinks (lat. veterinar (lat. predvorje. preobuka. vetus star) stari vojnik. vibrare vitlati. ode-vanje. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vibrato (ital. veternus (lat. haljinarnica. vibrant (lat. odbacujem. veto zabranjujem) lipti. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vestalke. vibrafon (lat. veteranstvo v.divlji zapad". v. treperavost. vehementan (lat. Wasche) rublje. zaveta. vehementia) žestina. strastan. fajansa. srpskohrv. vestibil (fr. vestijarij(um) (lat. vibralitas) fiz. pustolovi. veto (lat. spisi St. vetativ (lat. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. Vetus Testamentum) Stari zavet. fr. treptav. vezzosamente) muz. veš (nem. vestibule) v. bušenje betona i dr. vibrare trepereti. vestales) pl. čovek ostareo u službi. phone glas) muz. veterinarski fakultet. Vahabi) up. vestalinke. stari ratnik. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vestiarius. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. stražar. koji se sastoji u trepe-renju. vestijar (lat. trepereći. vestales) pl. (Ceres 1801. u ustavnim državama vladaoci imaju. veterinarius) marveni lekar. sprovodnik. provodnik. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. npr. žustrine. vestern (eng. Juno 1804. vibratorius) treperav. čednosti. Wachter) čuvar. takav je. vibralitet (nlat. revolveraši. obično destilovana voda. način zabrane. vezzoso) muz. veterancija. veteranus. vibrato) muz. nlat. vehter (nem. vecozo (ital. vehementnost v. Vesta). vešplav (nem. Vesta) mit. veternus dremljivost) med. vatrenost. većil (arap. vehabiti (arap. predsoblje.. vibrater (lat. teh. ili odbijanje. vibrare) l. silovi-tost. vestibul (lat. fig. vatren. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. vestitura) oblačenje. sredstvo za prenošenje. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. ako se koja ogrešila o nevinost. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vestigia) pl. meko. fiz. vedžvud (eng. vehikl (lat. . zabran-ski način. garderoba. bila je živa zakopana. Palas 1802. plahovitost. 2. fiziol. tragovi. oblačionica i svlačionice. živinar. haljinar. veteranstvo. vod. bolesna želja za spavanjem. nekad turski ministar. nazvana po pronalazaču Dž. vestibul. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. planetoid otkriven 1807. Vetus testamentum (lat. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. njihavost. oblik i dr. Vedžvudu (1730—1795). Indijanci. vehiculum) kola. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. drhtav. tre-pereti. vekil) punomoćnik. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. veteran (lat. wakil tur. vehemens) žestok. rimska boginja ognjišta. dremljivost. vestiarium) soba gde stoje haljine. odeća) trgovac haljinama. treptaj™. vestis odelo. dršćući. ne primam. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vecozamente (ital. glas r. veto) zabranjujem. šerifi.

vivus živ. viviparan (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vitlati. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vivifikacija (nlat. sa žarom. vivacissimo) kuz. grč. vive r (fr. vatreno. oscilacija. živahno. vivisecirati (lat. vivandje (fr. vigizam (eng. silan. viviparizam. da cveta. pukovska krčmarica. up. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. njihanje (šetalice). vide. slobodnjaci. obazriv. bri»sljivost. vivus »siv. paratifusa. dan uoči praznika. oviparan. fig. navečerje. munje lomim". da- . vigilans) stra»sar. tj. vibratio) fiz. mrtve oplakujem. pun »sivotne snage. vigovci (eng. viva (ital. viviparizam zool. vibrogram (lat. nlat. jačina. zverinjak. veoma brzo. sprava za posmatranje treperenja. vibrare trepereti. viviparija (lat. vrlo živo. ovipar. sector koji seče) naučnik koji para. marketenderka. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. viviparija. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. v. viva voks docet (lat. vivus živ. videre) vidi. viva čitaš) životna snaga. bonvivan. vigorosamente) kuz. vibriones) pl. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. živom rečju. vigorozamente. viva vox docet) živi glas poučava. trepereti. up. vigilant (lat. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. zoološka bašta. fonautogram. krepak. vigoroso) muz. žar. treperenje. oživljenje. vivače (ital. vivos voko. vigere. kon viveca. snažno. viva voce (lat. fonautograf. vivificatio) oživlja-vanje. protivnici torijevaca. klaćenje. vigilantia) budnost. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vivisekcija (lat. up. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. pažljiv. vivat (lat. whigs) pl. prijatelji slobode. vivačisimo (ital. vivant! (lat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). (lat. uporedi. lama. vibrare. vigor (lat. vivipar (lat. vi vat) živeo! vivat. vigilia) bdenje. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). žestina. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. fina. floreat) živeo. silno. vibrare. nastojnik. videant konzules . usmeno. up. ragege rañati) zool. vigorozamente (ital. vigonja (fr. usmeno poučavanje. vibracija (nlat. da živi. grč. vigor) »sivotna snaga. sakagije i dr. vivandjerka (fr. vivo. vibrare) drhtati. vigorozo. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vigilantan (lat. oprezan. vivus živ. v. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). fulgura frango) „Žive dozivam. drhtanje. krepko. up. vivos voco mortuos plango. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. whiggism) načela i program vigovaca. srdobolje. fulgura frango (lat. vivacitet (lat. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. treba da ga budno čuva. živa reč ima poučnu snagu. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. grč. vibrioni (lat. živahnost. rastao. svilaste vuna ove ovce. vibrografija (lat.. da raste. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca.). v. vivače. vivo) kuz. grapho) fiz. vivace) ouz. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vigorosus) snažan. pažlji-vost. silina. treptaj. vigilija (lat.. vide (lat. noćno straža-renje. smotren. klatiti se. čuvar. mahati. kon vi-gore. pukovski krčmar. krepkost. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. npr. vivus živ. vivisektor (lat. njihati se. vigorozo (ital. viva vox) živi glas. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. grč. viva) živeo! viva voks (lat. opreznost. živost. Vidalova reakcija med. vigilancija (lat. u opasnim vremenima. vibrograf (lat. viva voće) živim glasom. vibrare. gramma crta) fiz. vibrirati (lat. nadzornik. vigorozan (nlat. vibrare. vibroskop (lat. živahno. vivo (ital. up. kratke. što življe. sravni. eupr. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. nauka o treperenju zvučnih tela. marketender. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). sve»s. graphia) fiz. vivipar) hol. skopeo gledam) fiz.vibracija 148 videant konzules. up. živa reč. obično od bivolskih koža. izazivači kolere. tj. pogledaj. članovi engleske liberalne stranke. tj. zavojite bakterije. vivat. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. bdenije. kolere. vivandiere) vojnička. podrhtavanje. živahnost. vigogne) peruanska ovca. brižljiv. mortuos plango.) budan. naročito medicinskog ispitivanja. jak. kreskat. floreat (lat.

zakonskim sredstvima. pr. visum viñeno. vidualitium) prav. pregledanje. shvatanje. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. videatur (lat. vizantinizam (grč. primetnost. vidimus. vizitator (nlat. čini se. videlicet =videre licet) pril. posetiti. fr. vidi (lat. treba videti. visum) opt. 2. fr. kao što se lako može videti. vidi ranije (u knjigama). udovičko stanje. npr. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). halucinacija čula vida. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. očevidnost. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vizum (lat. način. priviñenja. visibilis. copia vidimata) overen prepis. staviti vizu na pasoš i dr. posećivati. videre videti. pregledanje (lekarske. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. voj. vizija (lat. slika. vidi) video sam. visitare. sravnio. naravno. vide supra) vidi gore. . mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. sproću čega. očigledan. vidimer) staviti na nepggo vidi. grč. in via juriš) putem prava. polaznik. vidualicij(um) (lat. videatur) neka se vidi. vidni. 5. vizorij(um) (nlat. visualis) ont. vide infra (lat. pregled. visitator) posetilac. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. uobraženja. npr. razumljivo. vidi niže. videre videti) vidljiv. nlat. zvanjem i mestom stanovanja. videtur (lat. pohañati. takoñe: viza. viser) l. lekarska poseta. sanjalica. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. naspram. koji se tiče vida. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. fr. pesnik. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vizirati (lat. prikaza. opsena. izvršiti pretres. vizibilan (lat. očevidan. visum) ono što je viñeno. za overu. pregledane. pasoše). fr. vija Beograd preko Beograda. pregled. očiglednost. mišljenje. zagledati. predstava koju smatramo. vizitira™ (lat. poho-diti. onaj koji može duhom da vidi. 3. izvršiti pregled. vidua udova. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). prijavnica. vidimiran. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vidovit čovek. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. dići i spustiti. via gratiae) prav. uzana kočija sa dva sedišta. visiera) l. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vidimus) videli smo. fr. viduitet (lat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. praznim. vidimirati (lat. viza (lat. putem pomilovanje. Byzantion) v. imati u vidu što. utvara. očevidno. psih. pregledač. viduitas) udovanje. osamljenost. zanesenjak. sravnili smo. vizita (fr. okrenute jedna drugoj. rgo vidimatione) taksa za pregled. visis actis) prav. preko puta od druge osobe. putem milosti. overavanje. vizitacija (lat. vizionar (nlat. visite) poseta. kao im. 3. videre) viñenje. fig. tenakl. vizuelan. visionaire) vidovnjak. kad sede. kratak ženski ogrtač za posete. gledanje. 2. fig. prezimenom. vidi napred. visuel) v. prizor. vizir (ital. smerati nešto. visitatio) posećivaše. via. primetan. prema čemu. visere gledati. obudovelost. nišan. in vija jurio (lat. pri-državač listova. vizura (lat. nalaženje. jasno. uzeti na nišan. carinsko). kopija vidimata (lat. vidimus (lat. pro vidimacione (lat. vizuelan (fr. vizualan (lat. poseta. visorium) tip. smotra. vizavi (fr. pohoda. poho-dilac. pojava. vidit) video je.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vija gracije (lat. vizitkarta (nem. Visit-karte) posetnica. via put) sredstvo. pričina. vidi docnije (u knjigama). videtur) izgleda. vidimacija (lat. slika uobrazilje. prekoputa. visio gledanje. visionarius. karta sa imenom. udovički deo. zvanična overa. visiter) pregledati. gañati. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti.. up. vizionoskop (lat. udovištvo. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vide infra) vidi dole. 4. vide supra (lat. preko puta jedno od drugog. malo kanabe za dve osobe tako da su. visibilitas) vidljivost. vizis aktis (lat. vija (lat. kao kh. vizualan. pretresa™. pregledava akta. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vidit (lat. na adre-sama: preko. nadzornik imanja. overen prepis. video. težiti za nečim. poha-ñanje. bizantini-zam. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. odrediti zapreminu posude. tj. spram čega. vis-a-vis) lice u lice. predstava. nišaniti. vizibilitet (nlat. moralne beda. overa jednog akta. za stvaran opaža]. videlicet (lat. nišanska gajka. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. sanjarija. visio. prema potrebi. overiti putne isprave. pošto su viñena.

koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. izdržavanje. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. vitalijanci. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. željan osvete. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. slon. zastupajući. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vikont (nlat. sličan mandolini. gusar. letnja svežina. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. neznatnije vrednosti. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vinalia) pl. vikontesa (fr. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vikarijat. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). seoska igra. IV u čast Jupitera. vileñatura (ital. vindikativan (nlat. fr. via facti) prav. Vendi. ratnik.. silom. Victoria) nit. vreñanje. vicecomes. provincija. vilis jevtin) prost. vilajet (arap. vikarna krvarenja med. hrana. prav. vilifikacija (nlat. dijecezi itd. vikarni (lat. hodometar. vikunja (šp. vivere živeti) pl. nasilno. viaticum) putni trošak. victorieux) pobedonosan. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vikingr) borac. na osnovu naredbe. victoriosus. vilj (tur. po naredbi svog vojvode (hercoga). podgrof. farm. junak. victualia) pl. biskupiji. up. život na selu radi razonode. pesma uz koju se igra. male vrednosti. medicinska (ili: lekovita. viking (stnord. od-mazdni. vigonja. naročito junak na moru. viksati (nem. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vilioris conditionis) slabijeg sastava. provodi na selu. vikarija. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. viktualije (nlat. vindicativus) osvetolju-biv. biljna) vina. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vikarija (nlat. vijatorij(um) (lat. od UŠ—XI veka. a obično se provodi van mesta stanovanja. vicariatus) v. delokrug namesni-kov. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. kazneni. ville) letnjikovac. vina (ind. posednik vlastelinstva u Francuskoj. victualia. zavičaj. papijota. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. puta. villeggiatura) letnje vreme koje se. za bojenje vune i svile. viktorijaorandž hen. smanjivanje vrednosti. vicomte. victus. Wichse) mast za obuću.) zool. Viktorije (lat. poputnina. god. viklifiti pl. osetljiv. vijatikum (lat. pobednički.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat.-tur. wickeln omotavati. vina medikata (lat. ital. bili na zlu glasu kao gusari. bez vrednosti. vilayetli) zemljak. engleska teleća imi-cla. IX u čast Venere i 22. fr. neznatan. up. vi mandati (lat. viktus (lat. vikend. vija fakti (lat. savijati) svitak za kovrčanje kose. viktualijanci (nlat. samovoljno. astr. vikarijat (nlat. vicarius) namesni. fr. zaštićivanje. vi mandati) prav. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vikend (eng. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vilis (lat. viktorije (lat. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. imalin. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. kapelanstvo. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. poslednja pomast. eng. vikendica kuća za odmor. asteroid otkriven 1850. radi razonode i odmora. vilayet) mesto roñenja. viatorium) putomer. vikarijus apostolikus (nlat. barovitog mesta i sl. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. zamenik. vilajetlija (arap. vina medicata) pl. viae-ductus) most iznad doline. villanelle. vikler (nem. Vindi v. vindikacija (lat. samovlasno. po zapovesti. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. viktus et amiktus (lat. kapelan. vinalije (lat. vilstek (eng. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. vicarus) zastupnik. korpus vile (lat. unižavanje. vilio-ris kondicionis (lat. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). wilaya. vila (lat. vilavela (fr. namesnik (pape. week-end) nedeljni odmor.) muz. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. sredstvo za život. viktoriozan (lat. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. villa. . vicuna) v. vivere živeti) način života. odmenjujući. namesnički. pokrajina. namesništvo. vikar (lat. victus et amietus) hrana i odelo. vike (nem. kuća izrañena u obliku letnjikovca. tur. rñav. životne namirnice. prethodnika reformacije u XIV veku. patrijarha) u jednoj oblasti. u Engleskoj: niži sveštenik.

vincula okovi) vezivanje. brak. višega (fr. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. violetta) nuz. violentus) silan. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. violinum) hem. plahovitost. violata (lat. kažnjavati. pu-dar. vinifikacija (nlat. slaže slova). brano. phobeo bojim se) strah od vina. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. nlat. viola. up. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. vincire. vinkulum matrimonii (lat. violentia) v. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. pre no što je isplatio. ital. tužba za zaštitu svojine. vinklag (nem. violetto. svezati. vinum misale (lat. ljubavna violina. violencija. violare jus territoriale) prav. poljska kuća. bog. postao insolventan. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. sudskim putem tražiti svoje natrag. viola di braccio) muz. up. od kojih su neke bile metalne. vindjak(n)a (nem. štititi. u početku ili na kraju knjige. vinkulacija (lat. desnom rukom. Winkelhaken) tip. fr.. viole. združivanje. vinkl (nem. izazivač. nlat. vindicirati (lat. vindikta (lat. vinkulum (lat. mala violina. vino tinto) v. gšja-nost. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. vinculum) konopac. vincire) vrpca. prouzrokovač. up. kažnjavanje. viola di bračo (ital. obesvećenje. ljubičast. viola d'amore) muz. gañenje od vina. violentnost (lat. braniti. grč. etiketa. sila. viiolentan (lat. spona. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). preteran. spa janje. žestok. veza. vinculare) spojiti. veština spravljanje vina. tužba zbog nanesene štete. vinovnik) krivac. prekomeran. nasilje. vinculum conjugale) bračna veza. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. viola (ital. naprasit. maramica-ma). viola alta (ital. vindicta) osveta. violet) ljubičast.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. vincilir (mañ. viola alta. uže. silovana devojka. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. opijanje. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vinolentus) pijan od vina. violončelo. vinifikator (nlat. primiti obaveze. takoñe: vindikta. doznačiti sudski. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. vindikaciono pravo prav. vindicare) osvetiti. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. violica. vitula) 2. žustrina. vinkulum konjugale (lat. petlja. violata) obeščašćena. viola alta) muz. osramoćenje. Vindobone (lat. koji se opija. metron) sprava za merenje jačine vina. violencija (lat. vinkulirati (lat. obavezati se. vinolentia) pijanstvo. viola d'amore (ital. vrpca. žigicama). ital. vinometar (lat. violet (ital. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vino seko (ital. preteranost. viola di gamba) muz. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. brač-violina. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. ljubičica. naročito zanatlijskih. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vinograd. vigne. Winzer) stručan vinogradar. violetan (fr. vinum.. nasilan. fr. muz. violin (nlat. mržnja na vino. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. viola di gamba (ital. bog. prav. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinja (fr. čuvar vinograda. grč. povreda prava. na pismima. vinomer. letnjikovac. vrstač. vinificator) proizvoñač vina. violatio) prav. violentia) silina. violacija (lat. mešavina plave ili crvene boje. ranije sa 12—14 žica. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. violette) koji je boje ljubičice. alt-violina. sla-galjka (mala metalna pregrada. vinovnik (rus. veza. violentan (lat. šp. vinktura (lat. vinolencija (lat. fin. prisiljavanje. oskrvnjenje. papiru. vint (nem. violeta (tal. prav. u širini štampanog retka. prestup zakona. v. viola (lat. neobuzdanost. vino tinte (šp. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. docnije samo sa sedam drevnih žica. slagačica. sklon piću. viola) l. prinudan. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. izmešan s vinom. dosuditi. tinto. plahovit. žestina. sklonost piću. viola di vindikaciona tužba prav. sekt. združiti. naprasitost. ljubičica. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. violare jus teritorijale (lat. vinctura. vigna) vinova loza. vinczeller od nem. vinum vino. goropadan. . gvint.

dubok glas. violon (fr. viribus unitis) sjedinje-nim silama. virmanisati (fr. mogućan. mirujuća ili drema-juća snaga. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. snaga) snažan. muškarača. viridis zelen) bog. nastrojen za delovanje. up. lat. obesvetiti. violoncello) muz. instrument sličan klaviru. fig. viroze (lat. viribus unitis (lat. muže-van. violoncello) muz. violonist(a) (ital. devojka. virus otrov) med. virtuelan lik virgo (lat. virgo intakta nevina devojka. šećera i začina. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. viola di gamba. virola (fr. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. ginandrija. virus otrov. viper-in (eng. zrelo doba. violone) muz. devica. malokrvnost. violino piccolo) muz. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. kružno spuštanje aviona. čistota. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). uobražen. okretati lañu. poremećaj u polnom razvitku kod žena. virpinija vrsta duvana i cigara. devičanski. viraginitas) fiziol. realan. virtus sposobnost. vir muze) muški. nagao zaokret. mor. bledilo. odvažan. violine sekondo (ital. limunova soka. viraginitet (nlat. virilist(a) (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. virman (fr. virilizam. po ital. virilis portio) prav. votum virile. obavezu. hlorofilin. virtuelan (fr. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. virilitas) muškost. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). violirati (lat. virilan (lat. uzajamno obračunavanje. jaja. devojapggvo. violinista) muz. violončelist(a) (ital. virilitet (lat. devojačka bolest. violino) muz. virologija (lat. virgimtas) med. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. Č>JGvršiti obračun. zrelost.152 violina (ital. devičanstvo. virtuelan lik ont. e). sa prikrivenom snagom. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. v. virtualis) sposobnost za rad. narušiti. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. koji je sposoban za rad. vi presidii (lat. čist. violine pikolo (ital. d. pogaziti ugovor. druga violina. virga grančica) muz. up. virage) ani j. na osnovu naredbe. virginitet (lat. vi reskript (lat. ali se tom sposobnošću ne koristi. violine primo (ital. bitna ili pojamna važnost. violončelo (ital. virtualis) v. violino primo) muz. svirač u violončelo. čelični kalup za kovanje novca. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. . prestu-piti zakon. virago (lat. sposobnost. spolna nevinost. isplata koja se vrši bez gotovine. virginal (lat. zarazne bolesti izazvane virusima. virgo) med. mužev-nost. oskrna-viti. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. pol. promene u karakteru. prva violina. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virtuel. spinet. bradatost. čedan. violina. viraž (fr. violare) povrediti. celokupnom snagom. fig. svirač u violinu. viripotencija (lat. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. današnji kontrabas. virginalan (lat. viri potentia) muška snaga. prividan. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virement) fin. virtualitet (nlat. mor. govor) nauka o virusima. prostim knjiženjem. violiiist(a) (ital. virole) spiralni svitak u satu. odvažnost. virilis) v. čednost. vir muž. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. četvrtina violine. virago) muškobanja. fiz. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. gradila. virginalis) devojački. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violon) muz. virement) fin. ćemane. noć delovanja. obepgčastiti. virtualan (nlat. silovati. muškost. viridin (lat. virilna porcija (lat. logos reč. valjanost. virilescencija (nlat. po zapovesti. zelena bojena materija u biljaka. trg. virilis. vi rescripti) prav. supr. čelo. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. a. virilis) pol. bašta. vii (eng. whip) toplo piće od belog vina. violino secondo) muz. naročito kod ptica. virilescentia) zool. virilni glas v. »seneka sposobnost za stupanje u brak. viridarij(um) (lat. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. najmanja violina. virgineus morbus (lat. virilizam (lat. svirač u violon. fig. viraginitet. prebacivati (ili: prebaciti. virtuelan. virgineus morbus) med. preneti. sposoban za dejstvo. deo nasledstva koji pripada pojedincu.

koji se tiče života. vis inercije (lat. velika umetnica. fig. fig. tvrdoglav. celokupne zdravstveno stanje. vita život) životopis. viski (eng. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vispren (rus. grč. jetra itd. prosečne trajanje života (npr. virus (lat. virulencija (nlat. uzvišen. vis vitalis (lat. zecu slična južnoamerička životinja. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. naročito srce. koje predstavlja važan trg. fore mažer. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. vis vitalis) životna snaga. vis) sila. viscum. bitan. vista (ital. vitalis) životni. viskoznost fiz. vitalist(a) fil. viršla (nem. opšte stanje našeg organizma. zagrižljivost. vis legis) prav. privlačna sila. ital. oživljavajući. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. kurikulum vite. viscidan (nlat. virtuoznost (nlat. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). onda je zbir virtuelnih. otrov. vrlina. mogućnih. krepost. pristalica vitalizma. virus otrov. viscum lepak) te-gljiv. a vista) odmah po viñenju. fig. tj. vis (lat. mogućna. limuna i crnog vina. lenivosna sila. virulentia) med. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vitalitet. virtuoz (nlat. gnojav. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. are longa (lat. tj. visceralis) utrobni. vir. vis viva (lat. viscidus) židak. 2. lepljiv. dostigao savršenstvo. kod jednog naroda). virtus (lat. viscositas) fiz. viskozitet. sila zakona. plemenit. viskača (šp. vojska. jedak. izazivač bolesti. vitalijanci (lat. virtuosis) valjak. vita brevis. viskozan (lat. vlast. valjanost. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. sila lenivosti. ulja i dr. naročito lakova. med. vis maior) viša sila. vitalan (lat. kinetička energija. vita (lat. sposoban za život. pokazi-vanje menice. odličan. a vista (ital. creva. vitalitas) v. utroba. viscosus. opšti osećaj života. up. gnojenje rane. ars longa) život je kratak. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). živ organizam. virulentan (lat. na taj način. muškost. tegljivost. uvid. nutrica. sa životnom snagom. viršafterica (nem. jetkost. virtuosis. živahan. naročito u muzici. naročito u muzici. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. viscera (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. moć. koji pomaže život. zagrižljiv. vis apsoluta (lat. snaga koja dejstvuje. otporan. viscera) pl. vitalizam (lat. vi-skoznost. vita brevis. vis armata) oružana sila. viskozitst (nlat. tj. virtuoskinja (ital. otrovan. zarazna klica. whisky) engleska rakija od žita. virtuositas) savršena veština. vis major (lat. viktualijanci. pun ljutih i opakih sokova. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). vis probandi (lat. zakonska sila. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. poglavito u tehničkom pogledu. da luče otrovne produkte i da. duhovit. viskoza (lat viscum lepak) hem. vitalnost (lat. pome-ranja napadnih tačaka. oštrouman. menice. drob. vitalitas) životna snaga. viñenje. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). visceralan (nlat. pun žestine. šećera. . vitalitet (lat. viscacha) zool. snaga dokaza. verovatnoće življenja. veoma važan. vis absoluta) prav. vis armata (lat. snaga. onaj u kome se ogleda. otrovnost. u našoj svesti. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. pluća. Wurstel) vrsta male kobasice. virus otrov) med. svojstvo viskoznog tela. vitalni osećaj psih. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. artikl. virulentus otrovan) med. dro-ban. izazivaju oboljenja. vis inertiae) fiz. neophodan. vista) trg. savršen. fig. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. piće od čaja. snalažljiv. sposobnost za život. lepljivost. tj. životnost. hrabrost.) 1. viskozimetar (lat. virtus) muška snaga. vis legne (lat. gust. vešt. vita) v. vis atraktiva (lat. tok života. vist (eng. virtuelna žiža ot. vis attractiva) fiz. unutrašnji or-gani životinjskog tela. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. vis viva) fiz živa sila. vis probandi) dokazna snaga. virtuozan (nlat. v.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz.

vicemaher (nem. fil. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. pela-gru itd. pogreška. sulfat (tj. svežim plodovima i semenju. pored poslodavaca. zabluda. vicioznost (lat. providan. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vicinalis susedski) opštinski. oštroumnost. vitiositas) pokvarenost. wischen brisati) brisač.). pretvaranje u staklo. upravnik crkvenih dobara. vitrum staklo. greh. vicinalni put opštinski. naročito u zelenim delovima biljaka. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitrum) staklo. . u svežem mesu. vitelus (lat. viče) u složenim rečima znači: pod-. plava galica). vitriolescere) hen. obrnuto. vice (lat. vicies dvadeset puta. vicesimatio) dvadesetkovanje. vicijum kordis (lat. vitrezan (lat.) „Tvorac vasione". vitriolo) hen. mleku i dr. zastupanje nekoga. vicenij(um) (lat. vita život) pl. postakljenje. vicennium) vreme od dvadeset godina. metron) ont. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vi testamenti (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitriol. vitrificare) postakli-ti. prozori. prozorske zavese. testamenta. zelena galica). koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. prozor. vicedominus) namesnik. kazniti smrću (u pobunama i sl. bez mane. koji ima manu. dućanski izlog.). vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. beriberi. vitrescibilan (lat. vitium naturae) med. Witz. oličenje stvaralačke sile u prirodi. osuditi. vitrine (fr. vitiligo (lat. zamenjivanje. grč. šp. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. duhovita šala. vitellus. gvožña (zvani zeleni vitriol. npr. porok. izdvojiti. med. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. žumancetu. viciozan (lat. machen činiti) šaljivdžija. koja vezuje samo obližnja mesta. grč. vitrometar (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. Vitleju. pokvaren. koji je sa ned ostatkom. razne hranljive materije. viče versa) obratno. Višva-karman (ind. analis godišnji) dvadesetogodišnji. dosetljivost. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitriolisatio) hem. pretvorljiv u staklo. Witz) desetka. oti-rač. vicinalne železnica. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. fr. vitrifikacija (nlat. silom. gresi (mladićkog) doba. bakra (zvani plavi vitriol. viciozitet. vitulus) žumance. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitreolus dei. biol. vicia etatis (lat. cinka itd. vitrescibilitet (nlat. poročan. omaška. vitreux) staklast. želez-nica. vicinalan (lat. vitriolescirati (nlat. vicia. vitrotipija (lat. u protivnom slučaju. vicedom (lat. vitiosus) pogrešan. sporedna železnica. vicesimare) dvadesetko-vati. vi testamenti) prav. vitiligo lišaj) med. vitrificatio) postakla-vanje. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. rahitis. pretvarati se u vitriol. duhovit čovek. krivica. vitriolizacija (nlat. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitrum staklo. viciozitet (lat.) v. vi cesionis (lat. vitium) mana. kristalast. rñavost. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). onaj koji vezuje samo susedna sela. vi cessionis) prav. seoski put. vicioznost. viciozan posed prav. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. tj. Višnu (ind. na osnovu poslednje volje. mana srca. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. posed koji nije bez zamerke. nalaze se u većini namirnice. vitium cordis) med.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. seoski. vicenalan (lat. nestajanje pigmenata u koži. staklena pregrada. vice-kon-zul. vitrificirati (nlat. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vice-direktor. nevaljao. kristal. sjajan. zamenik vladara. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vice verza (lat. obično uzanog koloseka. fr. vicijum kanonikum (nlat. vicezimirati (nlat. vitia aetatis) pl. nedostatak. silom oporuke. gresi mladosti. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vic (nem. vitraž(a) (fr. mane. najpopularniji bog u brahmanizmu. vitreus staklen. vitrum (lat. vitriol (lat. pretvaranje u vitriol. i radnici u srazmernom delu dobiti.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. H. prvobitno bog Sunca. još neispitane dovoljno. vicijum (lat. eiter (nem. vicijum nature (lat. vitrage) staklena vrata. promašaj. putem prenošenja ili ustupanja. od vitreus staklen. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. poročnost. vicezimacija (nlat. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vitraj (fr. pl.

stariji naziv za Rumuniju. volvulus) med. voks humana (lat. Vodai (nem. volatilisatio) hem. koji se tiče glasa. mi. to je svetinja. konstruisan 1933. vocalis) gram. ge. ispa-riti. pretvaranje u paru. vaudevilliste) pisac vod-vilja. fa itd. čovečji glas (na orgulji). peti padež. walkie talkie) prenosni radiotelefon. samogla-snik (kod nas glasovi: a. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. asa vode (lat. speak govoriti) meñunarodni. vodviljist(a) (fr. vocalisatio) gram. grč. točak zamajac. volva (lat. s obzirom na boju zvuka. mali poz. Vuogan. Wodan) mit. zanatu. ad vocem (lat. Jovana Krstitelja. naziv. supr. glas istine koji nema dejstva. u SAD. struci). sklonost (nekom zanimanju. izraz. vokabular (nlat. volvulus (lat. world svet. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vox populi. vodvilj (fr. vokalski (lat. vocabulum) lingv. visok (ili: oštar) glas. vrsta tanke materije za ženske haljine. vokal (lat. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. tj. voile) prevez. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). volat (ital. višnujiti (ind. volapik (volapuk = eng. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. tj. samoglasnički. vokalizacija (nlat.) pl. zvuk. vocatio) poziv. tj.višnuizam 155 nestašno. danas: veseo. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. isparljiv. sub hak voce (lat. vokabulist(a) (lat. fig. u ovom pogledu. letenje (ptica). reč. 1831— 1912). najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). voks (lat. voki-toki (eng. zasvoñena prostorija. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. fig. volan (fr. volatilitas) isparljivost. o. volatilan (lat. vokativ (lat. vox) glas. svetski jezik. u). vox acuta) muz. leteći. što narod hoće. voks klamantis in dezerto (lat. voal (fr. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vox humana) muz. koji je u letu. obešenjak. fig. koprena. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vox Dei) posl. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volee) let. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volant) koji leti. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. naročito za veo. prethodnik esperanta. vocalis. promenljivost. ime. uzaludno opominjanje. vocativus) gram. ton. koji može da se pretvori u gas ili u paru. volatilis) hem. veo. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. pozivanje na neki položaj. pucati iz voleja u fudbalu. u smeni (dokaz). volatilisare) hem. bez pratnje nekog instrumenta. vocalisme) gram. dobre žetve i lekarstva. vokaliza (nem. ad voćem) uz reč. volabilitas) povrpšost. vocalis. tj.) vera u učenje višnujita. udariti loptu u letu. zavezanost (ili: zapletenost) creva. vokabula (lat. M Šlajera (Schleyer. vox glas) gram. položaj. fiz. voks akuta (lat. nestalnost. reč. nestalnost. (solmiza-cija). Vokalize. vokalna muzika pevanje. voks hibrida (lat. isparavanje. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. muz. vocabulum reč) pisac rečnika. ital. dozivni padež. volva) bog. komad sa kupleti-ma. glasni. glas narodni je glas božji. isparava™. volabilitet (nlat. volant) pernata lopta. opna na mladim pečurkama. ot vole (fr. volatilizirati (nlat. dar. spadalo. vocalizze) muz. vokalna harmonija (lat. vox virginea) muz. točak za upravljanje automobilom. vox hybrida) melez-reč. rang. konsonant. vokalize (ital. pobede. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. izgovaran. teorija samoglasnika. vokalizam (fr. vocale) muz.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. i. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vocabularium) rečnik. god. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vokalan (lat. npr. mrtvih. volans. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. . bog vetra. volatilizacija (nlat. krilo vetrenjače. pevajući. karner na ženskoj haljini. volantai (lat. vocalizzo) muz. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. za-interesovati. samoglasnički. pronalazak nemačkog sveštenika J. vokali-ziranje. volta) zidni svod. pri toj reči (pade mi na pamet). vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. volatilitet (nlat. assa voće) samim glasom. voks populi. voks dei (lat. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. vole (fr. vokacija (lat. voks virginea (lat. fr. zastor. višnuizam (ind. lepršav. vocalis) gram. vokale (ital. e. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik).

volte. volenti non fit injurija (lat. volumetar (lat. M. svitak. fig. poluobrt. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. galvanizam. volta-elektrometar (A. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). igrati na konopcu. volterijanizam (fr. dopusni. volley) sp. lisnate testo punjeno ribom. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. lat. slatkorečiv. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. zvuka). električni napon. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. udarac lopte (u tenisu reketom. voltižer (fr. spis ovijen oko štapića. tečan. brzo okreni (na notama). volej (eng. V) fiz. lat. dobrovoljac (vojnik). metron) fiz. ital. nagla promena mišljenja. volumen (lat. lat.: at. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. željni. nestalan. Voltin elemenat fiz. volja. volti subito (ital. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. instrumenat za merenje potencijalne razlike. voltairianisme) fil. sveska. volens-nolens (lat. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. konj obučen jahačkom vežbanju. metron) fiz. pokretljivost. epikurejski način mišljenja. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. volens-nolens) „hteo-ne hteo". volt (skr. volumen. volterizam. up. Volta. Volta. A. grč. galvanski elektricitet. napon struje merene u vo l tima. Ampere) fiz. praviti veštačke skokove. gljivama i dr. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volta-indukcija (A. tj. mesom. tj. voltage) napetost. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. v. voltmetar (A. volte-face. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. obrtati) gibak. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). volumenometar (lat. Volta. voltaža (fr. Volta. dakle. volta (fr. 2. fig. voltaizam (A. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. voltera (fr. ko hoće da mu tako bude. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. volo hoću) sik volo. bez obzira na lično raspoloženje. volumen. nepostojan. promenljivost. up. volubilitas) gipkost. voltiger. voltižirati (fr. voltfas (fr. voltaisme) fiz. promenljiv. volvere okretati. metron) fiz. grč. muz. fr. voltmetar. frivolan. sikjubeo(. facies lice) voj. vitak. voltigeur) veštak u skakanju. bakra i sumporne kiseline. elektron. volubilan (lat. gran. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. ital. v. vol-o-van (fr. lisnata pasteta.. volumen. vrlo vešt konjanik. pre nego što dodirne tle. volta. volo (lat. volitio) l. volonter (fr. brzo prelaziti s predmeta na predmet. tako zapove-dam. okretan. Volta. savitljiv. htenje. pojedinačni akt volje. grč. lat. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. slatkorečivost. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volubilitet (lat. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. igrač na konopcu. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. koji potiče od (ili iz) volje. strelac (u francuskoj vojsci). fiz. tečnost u govoru. govorljiv. jahač vešt u skakanju na konja. Volta. najugledniji ljudi nekog mesta. volubilis. galvanski elemenat sastavljen od cinka. . Voltin stub fiz. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. zapremine. voljni. poluokret. naponske razlike. volitio) psih. savitljivost. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. jačina. volitivan (lat. sic volo. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. knjiga. volvere okretati. okretnost. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. volti subito) muz. volterijanizam. laki pešak. voltametar. sic jubeo) tako hoću. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). obim. grč. kao kod Voltera. volvere) rukopis. tj. teranje konja u krug. volontaire. punoća (glasa. tome je pravo.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. vol-au-vent) kup. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volutus valjan. voltamper (A. inductio) fiz. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. izraz volje. naglo promeniti mišljenje. nestalnost. voltametar (A. prostor što ga zauzima jedno telo. volicija (lat. voltametar.

voluta (lat. votka (rus. sredstvo koje izaziva povraćanje. povraćati. vomica) kec. znak W. protiv nečega. sub voto remisionis (lat. obi-man. votum kurijatum (lat. votum decisivum) prav. sinonim za mineral boksit. votum decizivum (lat. . hem. votum. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. voluntarizam (lat. gde ima ležišta boksita. teo voto) po mojoj želji. volo hoću) volja.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vomera) med. vovere) zavet. skupljanje glasova. voluntas ultima) prav. votant (lat. vohajnit (nem. voluminozitet. votans. savetodavni glas. mañijski. votiv (lat. opsežan. koji. voluntas volja) fil. krvno kolo). a ne intelekat. votum. na vaš račun. voracitet (lat. votivum) etn. šara u obliku puža. votacija (lat. glas iz grudi. krvnika. mañioničar. nestalnost. voracitas. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. atomska masa 183. vostro conto) trg. volšeban (rus.) natprirodan. srebra ili voska. vomitare) med. votare. vomitus (lat. 2. meo voto (lat. vovere) glasač. votacija. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. up. dakle. bljuvati. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. volumen zapremina. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. vorax proždrljiv) proždrljivost. povraćanje. zavetni. pun čireva. vomirati. pevački glas. predata. izglasavanje. odlučujući glas. izglasavanje. vražda (rus. votatio) glasanje. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votatio) v. voče di testa (ital. pun glas. votiranje (lat. kabast.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. u mnogo knjiga. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. voluntas volja) liigv. votirati (lat. neprijateljstvo. voče (ital. volfram (nlat. metria) veština merenja zapremine. sit voto) s pravom glasa. glasanjem odobriti. voluptuosus. bljuvanje. zavada. gramžljivost. naročito: čir u plućima. zool. Bunt). glasanje. voluntas. vovere zavetovati. voče di peto (ital.85. voluta) apx. glomazan. volumen. votum konzultativum (lat. grč. pohotljiv. voluptuozan (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). redni broj 74. voće) kuz. pun veselja. fizkol. v. zabavan. votivus) zavetovan. nego prema zapremini. voluptas pohota) sladostrasan. votivan (lat. vota. spirale. fig. vomirati (lat. wolframium) hem. prijatan. vomitivurn) med. obećanje. prišt.. gnojav.) čarobnjak. voluntas (lat. topi se na 3400°. Wochein) u Sloveniji. zajednički glas. kum vogo ilimitato (lat. votiranje. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. koji je sastavljen iz više svezaka. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. kurijski glas. ukras na stubovima u obliku zavojice. testamenat. glomaznost. vomika (lat. plemenski mirovni sud (tzv. zavetna žrtva ili dar božanstvima. votum (lat. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. Wochein) min. čudotvoran. po mom nahoñenju. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. voluminozitet (nlat. vodka) popularne ruska rakija. svaña. kum vot (lat. opsežnost. vomitirati. glasati za. glas iz grla. veoma tvrd i otporan metal. volutatio) valjanje. votum curiatum) ukupan. nezajažljivost. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. tungstem. što se mene tiče. Votergejt afera (eng. volutacija (lat. a voće sola) samo za jedan glas. vostro konto (ital. poslednja volja. vražda) 1. sulr. vomicosus) ned. voluntas ultima (lat. sve-cima. vomitirati (lat. volšebnik (rus. glas koji se daje za nešto. zlata. fig. voluminozan (nlat. v. vo-litiv. vomitiv (nlat. votum consultativum) prav. debeo. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. voće di petto) muz. nazvan po mestu Bohinja (nem. za razliku od kurijalnog glasa. vomikozan (lat. odreñivanje količine rastvorene materije. intelektualistička psihologija. votum virile (lat. 3. ital. vomitus) ned. voluminositas) obi-mnost. voluntaristi (lat. uvojnica. fr. stat pro racione voluntas (lat. volum-teorija (lat. voće di testa) muz. a voče sola (ital. nepostojanost. pl. pristalice voluntarizma. voluntativ (lat. čir. velik. voter) dati svoj glas za nešto. voluntas volja) fčl. voluminoznost v. theoria) hek. uvijeni puž. izgla-sati. strasan. crkvama i dr.

terpentinu i dr. up. prostakluk. jezikom prostog sveta. vulcanus) kol. vulgarizirati (lat. usijano kamenje i rastopljene stene. koji se može raniti. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. shvatanje da . koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. čudo od deteta. Wuotan) mit. sklonost bolestima. svetina. stidvdšd. vultus izraz lica. versta. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. svakidašnji) nizak. nepristojan izraz. Kind dete) izvanredno obdareno dete. lice. lat. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulcanus) pl. prostaštvo. vulkanski (lat. ieptu-nisti). činjenje da bude svima razumljivo. pr. vulgarisare) uprostiti nešto. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. činjenje opštim.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. u etru. vulcanitas) kol. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulgus) narod.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulnerabilai (nlat. vulkanolog (lat. vulkanizer. vulkan (lat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. usled visoke temperature. vulgaritet (nlat. Vulkan (lat. vulgaritas) običnost. prostački način izražavanja. sredstva za lečenje rana. prostakluk. vulgaritet. grč. neptunizam). objaviti. vulgo (lat. fig. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. uterus) ašt. preterano uprošćava naučne pojmove. sin Jupitera i Junone. zajedničkim. med. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vultispex. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulkani-™ (lat. olupina. vulneraria) pl. vrsta (rus. zajedničkim. vulgarizator (lat. vulvula) zool. vunderkind (nem. prostački. prosto rečeno. ozledllv. vulva (lat. vulnus letale) smrtonosna rana. opšte poznatim. vulvula (nlat. materica kod životinja. vulva) inat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkanizer onaj koji vulkanizira. povre-dljiv. sra-mnica. vulcanus. dete bludnice. učiniti nešto opštim. neotporan. logos reč. vulkanizator v. pulkanizam (lat. vulgus (lat. vulcanus) kol. vulgaris opšti svakidašnji) prost. neotpornost. nepristoj-nost. vulgaris opšti. postanak (ili: poreklo) vulkana. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. pomešanih sa sumporom. nlat. vulnus (lat. vulvus. neupotrebl>iva stvar. vulcanus. vulkanistički. vulcanus. povredljivost. gomila. fig. vulgarisatio) uprošća-vanje. narodski. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulcanus. fizio-gnom. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulgarizam (lat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. v.78 km). vulkanologija (lat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. uopšte. obranljiv. postaju. elastične i ne rastvaraju se. Na taj način ove materije. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. Vulgata (nlat. kao obično. god. na temperaturi od 130—140°S. kol. ruševina. vulkord (eng. . vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulgo) pril. uprošćenje. naročito za čakšire. vulkanizacija (lat. vultispeks (nlat. vulva) med. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana).066. vulkanisti (lat. logia) kol. vulnus) rana. vulvo-uterinski (lat. vulneraria (lat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. benzolu. vulnerabilitet (nlat. vruć pepeo. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. niskost. vulgirati. vulvitis (lat. ozle-dljivost. Vodai. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). obranljivost. puk. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulgarnost v. koji bljuje vatru. vulgarnost. slab. grč. vulgare učiniti opštim. sa radionicom u vulkanu Etni. vulnus letale(lat. Vulcanus) kit. versta) ruska mera za dužinu (1. koji potiče od vulkana. u narodu. stidnično-materični. Wunder čudo. obnarodovati. Vuotan (stnem. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. nlat. nlat. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. u običnom životu. vulgaran (lat. kod naroda. kaučuka i gutaperke. vulgaris običan. vulgarizacija (nlat. vulkanizirati (lat. obično. vulcanus) kol. vulkanitet (nlat. vulnerabilis) ranljiv.

čilo. gazeta (ital. plata. gajb. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. torokuša. gavaz v. gazela (arap. uviti (ili: uvijate) gazom. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gajtan (grč. gaža (fr. gadolinij(um) hem. up. gazal) 2. ital.25.A V E ILN D 166/ G G. 2. tečni deo sirovog petroleuma. drveta) u gas za gorivo. onaj koji drži zalogu. osobito česta u književnosti istočnih naroda. G—peti ton u dijatonskoj skali. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. natopljena gumom. gaytan. veo. gavota (fr. veselo. a pamučne za lake haljine i. gabarden (fr. gazal. qai'da. hemijski element. gažist(a) (fr. gayb. redni broj 64.. živi. vrsta lirske ljubavne pesme. gagathos) min. stalna zarada. tajo (ital. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gaza (fr. narodni muzički duvački instrument. jedanaesto naše latinice (G. muz. tur. Ge= germanijum. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. Gd=gadolinijum. gayra. službenik. hen. fig. gabionnade) voj. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. afrička antilopa. gajret (arap. gaio) muz. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. grudobran od koševa punjenih zemljom. gazela (arap. krletka. metal. gavone) zool. gabion (fr. sastoji se iz kožnog meha. zool. tajno. gabion) voj. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gazi) ratnik. najamnik. gavialis) zool. gazal. 2. fiz. skriveno. prav. vojnik musliman. gajba (ital. gazzella) 1. staklenih boca i druge robe. gabbro) mm. gabarit) kalup. tvrdica). osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). kavaz. gavun (ital. kao skraćenica: g=ipaia. dged. fr. gazette) dnevni list. gabionada (fr. za kišne ogrtače. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). g= skraćenica za gravitaciju. tur. vrsta morske ribe. stalna nagrada. gaeta (ital. g četvrto slovo naše ćirilice. gazolin hen. primalac zaloge. vrsta crnog ćilibara. ga'ib. odela i ženske tkanine. lignita. naročito se odlikuje velikom brzinom. g). mrki ugalj. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. hem. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gayret) revnost. gayda) nuz. gabro (ital. pobednik. rešetkast sanduk za prenošenje voća. lan-tanida. pripada grupi retkih zemalja. poglavi-to ljubavne. Ga = galijum. znak Gd. gazela. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gagat (grč. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. krt. Atherina hepsetus. up. junak. gazal. gazi (arap. narnik. ključa izmeñu 70—80°S. gaip (arap. kavez. stvarajući zvuk. alapača. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gajde (arap. kaytan) 1. prema kome se nešto oblikuje. gazzetta. gaggio) zaloga. ital. gayp) ono što je nevidljivo. krupnozrna erup-tivna stena. gadlje. srčanost. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gaibba) l. jemstvo. gaietanćn tur. gazirati (fr. gage. tur. gavijal (nlat. služi za grejanje i osvetljenje. gažiranje (fr. gazel (arap. stanovnik pustinje. tamnozelene boje. slična srni. plemenitost. dve ili više izolovanih žica za . geman. gabarit (fr. gagiste) plaćenik. novine. živahno. šp. atomska masa 157. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. tur. duhovna stvar. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. kao smola crn i voštanog sjaja. borac za veru.

mlečni jaspis. em gala) ili in gala (ital. fig. gala. galaktografija (grč. gala. gala-predstava. u paradnom odelu. galvanisati 2.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galante) pokazivati se darežljiv. gala. fr. maglina.. galantan (fr. galaxias) astr. pion mastan. uron mokraća) med. prividna učenost. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. lithos kamen) hem. tvrda. galaktozidi v. izdašan. galaktofora (grč. spletenih slično vrpci. učtivost. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. prijatna ukusa. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. gala. gala mleko. gala. galanterist(a) (fr. la-skanje. Mlečni Put. gala (ital. rukavice. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. skopem gledati) 1. veštačko oživljavanje. galanterija. galanterije (fr. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). ljubaznost. bakra i cinka sa kiselinom). fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. gala) svečani ukras. galante) izdašnost. od galaksije ili talak-tike. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galantirati se (fr. svečan obed itd. galaKtos mleko. stasis zastoj) med. mlečni kamen. gala. metria) merenje mleka. šp. Galaksije. med. gala.. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. tapše. dopadljiv. galaktopira (grč.(grč. maramice itd. galvanizam fiz. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka.. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. ital. an gala (fr. galaktit (grč.) pr. uslužnost. galanterie) trgovac galanterijskom robom. fin. npr.) astr.). Galaksije (grč. galaktofag (grč. fig. glikozidi. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. zastoj mleka kod dojilja. akratia neumerenost) med. klavirskih dirki itd. ašikovanje. metron) instrument za merenje masnoće mleka. veštački oživeti. galaktagoga (grč. svečanost. gala. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). lepo odeven. uglañen. otmenost. galalit (grč. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. izdašan. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galantnost (fr. gala. kosmičke prašine i dr. pomoću usijane žice. gala. galaktoza (grč. gala. galaktoskop (grč. utvrñivanje valjanosti mleka. gala. galabija (arap. . galakto. 3. galakturija (grč.. v. galantizam (fr. galaktogen (grč. galante) nadriobrazovanje. phagem jesti) mleko-jed. galaktometrija (grč. in gala) u svečanom odelu. gala mleko.pocinkovati gvožñe"). galantna bolest venerična bolest. naročito prema ženskom polu. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaktopiometar (grč. gala. kele) med. fino ponašanje. galaktostaza (grč. sistema zvezda. gala. trošiti ne štedeći. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktologija (grč. Kumova Slama. mlečni. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). svidljiv. gala-večera i sl. mlečna groznica (kod porodilja).) beli ogrtač kod Egipćana. galvanisati v. može se bojadisati. lepeze. „kratkom robom" (bižuterija. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. sredstva za izazivanje mleka. udvaranje ženama. Arapa i dr. galante) uslužan. gala. tj. elastična i sjajna. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galant. uglañenost. galvanizirati. radnja sa tzv. gala. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktakratija (grč. šp. ljubazan. Galaktika (grč. lithos kamen) mlečni kamen. rug vatra) med. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galaktorea (grč. galantan stil muz. upotreba galvanske struje. učtiv. rheo curim) med. prijatan. tanak mlaz. prekomerno gubl>enje mleka. galanterie) predusretlji-vost. častan. galaktometar (grč. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. doteran. gala. koji je lake ruke. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . v. ago proizvedem) med. dvorska.). galaktički (grč. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. fig. pristojan. ukusan. čovek koji se hrani poglavito mlekom. phoreo nosim) pl. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. gala. galaktocela (grč.160 sprovoñenje električne struje. trg. češljeva. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. kao sredstvo za nagrizanje. jata. svečana nošnja.

električne. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). u utvrñenjima: pokriven hodnik. galvanometar (Galvani. slušaoci. galere. u rudnicima: prokop. lat. galenski lekovi. publika (u pozorištu. da bi se dobila jača struja ili viši napon. up. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. grč. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galvanskim putem. galeonist(a) (ital. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. magnetes)B. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galeot (šp. galvanoterapija (Galvani. galgnhumor (nem. up. slika) v. galvanoskop. up. grč. čahura svilene bube. dug hodnik. šp. zbog svojih dugih zidova. grč. grč. usiljena šala. galeotta. galvanografizirati (Galvani. galijaš. predmeta (od drveta. ital. galvanoskop (Galvani. plassein obrazovati. grč. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. parlamentu). grč. Galli) pl. gipsa. galvanotropizam (Galvani. gledaoci. grč. galenit (grč. plaketa i dr. typos lik. instrument koji pokazuje postojanje struje. Faraday) med. galenisti pl. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. grč. v. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. grč. Gali (lat. tj. up. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galeta (ital. galenski lekovi farm. galvanomagnetizam (Galvani. veoma brza ratna laña srednje veličine. robijaška laña. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. kausis gorenje.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. tropos obrt) bog. glyphis zarez. grč. bod) med. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galenica) pl. galvanotipija (Galvani.161 galvano (ital.). galizirati galvanohromija (Galvani. poniklavanje gvožña itd.). da bi na taj način postali bolji i trajniji. galvanometalurgija (Galvani. galvanoplastika. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. e. parlamentu i dr. galvanometar. spoj više galvan-skih elemenata. fig. galiota. grč. galvaiska baterija fiz. galvanska struja (po L. galeote. ital. pokriven balkon (u pozorištu. naročito slika. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. grč. galvanoplastičkim putem. galvanski elemenat fiz. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galvanografija (Galvani. galera (fr. galenika (nlat. posrebravanje bakra. med. nlat. medalja. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galera. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galerija (nlat. grč. galvanoplastika (Galvani. koji su bili keltskog porekla. koji ga je otkrio). voska i dr. galvano-faradizacija (Galvani. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je.). načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. up. galeota (ital. 2. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. indukcionom strujom. zbirka umetničkih dela. farm. skopeo posmatram) fiz. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. pozlaćivanje srebra. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. Voltin stub. galvanotehnika (Galvani. naročito takav kliše. elektromagnetizam. fig. grč. mornarski dvopek. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galeria. grč. kori-dor. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. galenizam med. galletta) l. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanoglifija (Galvani.). punctura bodenje. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. šp. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanski elektricitet fiz. therapeia lečenje) med. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. pobakri galvanokaustika (Galvani. Galvaniju) istosmer-na električna struja. sagorevanje) hir. ital. galvanopunktura (Galvani. zatim se pospe grafitom i onda. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. metron) fiz. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. Galvaniju. struje. galvanostegija (Galvani.

galera.546 1. galop. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. muz. vrenga. galion. gama-zraci (grč. gornje cipele od gume za sneg i vodu. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galionizam. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galon (eng. galo-romansko (l&~. nlat. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. fig. 2. galija (ital. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. galli. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. gallicistes) pl. galia. tama (grč. Gallus. galopin) slušče za trčkaranje. galiot (ital. . Gallia. Gallio. galion (ital. galeot. u SAD=3. galijun v. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. katalektični anaklastični tetrametar. logia) zool. reči bez smisla.785 1. jezika itd. l gal=l cm/s2. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. trčati u skokovima. galikus morbus (lat. up. igrati polku. gama-globulin belančevina krvnog seruma. phobos) preteran strah od Francuske. grč. galeone) lom. Imaju ogromnu prodirnost. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. fr. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. Galileju. galofil (lat. mania pomama. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. kammaros. galina (lat. Gallus. ital. Gallus Mathiae. igranje polke. galeot. fr. 1791—1863). gamarologija (grč. galoman (lat. Gallia) Francuska. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. grč. golijat (ital. robi-jaš. galea. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. razvijati se vrlo brzo. Gallus. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galopen (fr. galop (fr. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g").Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galeotta) v. grč. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. grč. gammarus) zool. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). gallique) koji se tiče Galije ili Gala. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. gallicisme) osobenost francuskog jezika. arap. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galoche. skala. ital. s funkcijom antitela. galomanija (lat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galoni (fr. gallon. grč. Gallia. francuski. galofobija (lat.) v. galoscia. galikanski (lat. galijambus (lat. niz od osam tonova. Gallus. graphia. mania) v. gamarografija (grč. fiz. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. nejasan i nerazuml>iv govor. vrlo su prodorni.. vrsta starinske morske lañe. galikomanija (lat. galimatias) zbrka od reči. galicisti (fr. raditi nešto vrlo brzo. galimatijas (lat. galski. ali mnogo kraće talasne dužine. galofob (lat. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. rojte. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galijaš.) vrsta crvenog istočnjačkog vina.). nlat. galikanizam (fr. up. galilej (po G. iambos) megr. ital. galiota (ital. ital. širiti. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galikomanija. galochia) kaljače. gallina) kokoš. lestvica. gamar (arap. grč. gamma) fiz. nlat. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). jahanje u trku. voj. sifilis. galski (lat. galeota. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. gallicus. galošne (fr. Gallus. galoppo) l. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galicizam (lat. Galija (lat. galons. šp. tj. kammaros rakušac obični. galoni) pl. v. Gallus. galea) veslač na galiji. galski petao petao kao simbol Francuske. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galopira™ (fr. halijak) v. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galopada (fr. grč. galop. ordonansoficir. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). gallicus morbus) galska (francuska) bolest.. galera. po eksploziji dveju atom-skih bombi. U Engleskoj = 4. galomanija. u odnosu prema papi. gajtani. fr. spoljni konj u „trojci". dijal. lat. galiot. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). nauka o ljuskarima (rakovima). pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. med.

up. šp. gangraenescentia) med. gamba (ital. truljenje mekanih delova tela. grgotanje. vagoni. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. mor. jamac. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. ispirati usta i gušu grgljanjem. gangraenescere) med. a time i prenošenje malarije. prelaziti u truljenje. gargarismos) med. v. encant. garantija v. grgotati. gambusia) zool. ganiluk (arap. imaju srebr-nast sjaj. . licitacija. garantovati v. ganglion mrtva kost) zool. dokolenice. čapkun. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. med. con garbo) muz. sudska prodaja zbog prezaduženosti. gone rañanje) biol. bespri-zorni. gambit (ital. koji sadrži čistu bojenu materiju. za izvršenje izvesnog posla. pristojno. garantirati. guard. nekog političkog prvaka. gažgrenescirati (nlat. gangster (eng. garant (fr. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gavgrevizovanje v. zaraziti. odane i pouzdane pristalice. deran. grgljanje. agamogonija. gnjilež. gangrene. garansin (fr. gant (nem. šegrt. izuvi-jan korak u plesu. ganglija (grč. gangrenescirati. sprečavaju razvitak komaraca. gangrenescirati. živa rana. koji trune. prelaženje u trulež. gamos brak. voñe i sl. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . da bi se propustio drugi brod. gargarizam med. stečaj. gamonomija (grč. guarento jemstvo) jemac. zapaljenje živ-čanih čvorova. fig.. preparat izvañen iz korena broća. čamci. ganglitis (grč. gargalismos) med. npr. štitonoše (vrsta riba). odbrambeni stav u boksu. fig. graino gloñem. kon garbo (ital. gametogeneza (grč. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. ital. grgljati. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. ganoidei) pl. gargarizo) med.. gargarizirati (grč. ital. incanto) trg. jer. ulični mangup. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. svrab. rskavičav izraštaj.-tur. primati odgovornost za nekoga ili nešto. pokvariti. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. gargouillade) cifrast. gangraina. garbo) pristojnost. banda. koji je u truljenju. gamologija (grč. osiguranje. v. garantirati (fr. ganglionitis med. gamba) v. gamen (fr. zigot. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. garde) sp. gamin) slušče u kuhinji. guardia) straža. ganoin (grč. gargarizma (grč. vrsta izumiranja tkiva ili organa. garant. gnjiležan. garde. logia nauka) nauka o braku. gangrena (grč. lat. gargouran) trg. u Meksiku. uvi-jači. jedem) med. sigurnost. koji boluje od vučca. gangrenescencija. garancija. gurguran.) javanski narodni orkestar. rasprava o braku. gamos brak. gangraenosus) med. up. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gamelan (mal. ganglionitis. gangrenozan (nlat. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gargujada (fr. telesna straža jednog vladaoca. garaža (fr. zool. spolna ćelica. gamache) pl. gargarizam. supr. viola da gamba. ital. ganglijski sistem zool. gamet (grč.. garant. mačevanju i sl. uništavajući larve. gametes) biol. gavgreiirati v. nomos) em. gamos brak. fr. obilje. Gant. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. ispiranje guše i usta grgljanjem. ganglitis. kamašne. golicavost. genesis) biol.). gargija (tur. gangster. štitonoša. fr. kargi) koplje. gangrenizovati se v. ganoidi (nlat. prema trećem licu. rañanje putem spolnog oploñavanja. mrtva kost. gang (eng. garantno pismo bank. gargarizacija. vučac. gargarismos) med. učtivost. ganilik) bogatstvo. oleum ulje) hek. gambusino (šp. naročito odabrana. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. gangrenescencija (nlat. bambusovih svirala i dr. garda (fr. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. garbin (ital. izazivati vučac na nekom delu tela. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. garbo (ital. gamogonija (grč. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. biljaka.gamašne 163 garda gamašne (fr.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gargalizam (grč. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. garantie) jemstvo. garantir) jamčiti za koga ili što. gargarizacija (grč. garance) broćni ugalj. bronzanih ploča. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrenira ti. garantol (fr. gagglion) med. obešenjak. gard (eng. nadraženost kože. gang) razbojnička družina. garancija (fr. razvijanje vučca. garguran (fr. gambusija (nlat. skitnica.

telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. pribor. guarnire) snab-deti. garoteri (fr. garrotte. garnir. vrsta opasnih uličnih razbojnika. biti u gar-nizonu. pomoću zamke bačene na vrat. garofano) bog. naročito u Londonu. karanfil. lat. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. naročito gasa za osvetljenje. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. garderoba. nameštaj. chaos. sprava za primanje. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garotirati (fr. gasconnade) hvalisavost. dame) pra-tilja. ukras.. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. gas-dinamo (grč. vojska koja boravi u jednoj varoši. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. up. garnirung (nem. garde la ren (fr. gas-koks (grč. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. ital. garretto) zavrtanj za davljenje. plin. garrotter) udaviti pomoću garote. neženja. chemeia) hemija o gasovima. v. razmetljivost. Americi). upli-njenje. gas-generator (grč. dečak. salata. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. motor) teh. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. svi kostimi pozorišta. chaos. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garnet) mor. garderobar v. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. ital. ho-landski hemičar i fizičar J. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. smrtna kazna davljenjem. prema grčkoj reči chaos nered). družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnir (fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garter-orden (eng. pomoćnik. garmond til. teh. garder čuvati. 1499— 1561). razvijanje vazduha. gardina (nlat. dečko.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garcio) mladić. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. nužnik. . vazduša-sto telo. garmond) tip. garnet (eng. dodatak. i hem. gornje kapute i dr. nlat. kalfa. gasifikacija (nlat. garnirati. svečanost koja se proslavlja u bašti. garnirati (fr. naročito mesa. gasificatio) fiz. nakit. garofan (ital. garde-cote) obalski brod. dynamis sila) fiz. gasmotor (grč. gasara. garnijerit min. momačka soba.. garrocha. muškobanja. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. momački stan. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. Helmont. momak. garson (fr. garmon. gradini. garsonirati (fr. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. čuvanje i ispuštanje gasova. chaos. gasometar (grč.). garderobarka (fr. zbog stanja svojih molekula. dugmeta i dr.). cortina. garota (šp. B. garmon (fr. garcx>n. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garnison) voj. zahod. garrotters) pl. koncertnoj dvorani itd. (u pozorištu. chaos. chaos. posada. gasohemija (grč. chaos. bećar. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. varoš u kojoj boravi vojska. telesni stražar. gardist(a) (fr. garnison) voj. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. ruda nikla. nem. ital. eng. biti odan pederastiji. eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. razmetanje. gas fiz. biti muškobanja. garden-party) sastanak društva u bašti. garter) čuveni engleski orden „podvezice". gas-automat (grč. krompir. fr. chaos. ukrasiti. fr. gardn-parti (eng. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). courtine. Garnierung) ukrašavanje jela. metron) fiz. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garniture) oprema. nlat. garofal v. čuvar obale. opljačkati žrtvu koja se. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. gard-kot (fr. pirinač i dr. + 1644. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. obično bez kuhinje. uplinjavanje. garsonjera (fr. garconner) ponašati se kao muško. garočon (iš. garnizonirati (fr. Rubiaceae. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). gaskonada (fr. kelner. garnizon (fr. garnitura (fr. garderobiere) čuvarica garderobe. telo koje. pratilac. upotrebljava se za gorivo. konobar. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garrotteurs. začiniti. raznim povrćem i sl. sprema. garrotte.). sprava za merenje količine gasa koji struji. garofan. garderoba (fr.

gastricizam (grč. algos bol) med. takoñe: gurman-luk. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastromanija. gastrobrozis (grč. grč u želucu. koji živi da jede i pije. diaphaneia providnost) med. v. želudačni. gastroman. gastrostenoza (grč. aden žlezda) med. naročito želuca. gastroplikacija (grč. malakia mekoća) med. zapaljenje želuca i jetre. gaster) med. zapaljenje želuca i creva. puknem) med. gastrolatrija (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gastralan (grč. gastropatija (grč. brosis razjedanje) med. gaster. zool. gaster trbuh. v. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastrenteritis (grč. gastroza (grč. gaster. plicatio) med. gasteropoda. progrizenost) želuca. pathos bolest) med. gaster. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. odyne bol) bol u želucu. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gaster. gastroplikacija. gastralis) anat.) koji se tiče želuca i jetre. rheo tečem. otvaranje rupice na želucu. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrorafija. prekomerna ješnost. gaster. prekomerno lučenje želudačnih sokova. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastroenteritis med. gastrepatitis (grč. gastrilog (grč. spad želuca. gastrorea (grč. zapaljenje želudačnih žlezda. skopeo gledam) med. gastrolit (grč. gasteranaks med. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. stomačni. bol u želucu. gastranaks. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. v. gaster. gaster. gaster želudac. piis noga) pl. gastrikos) stomačni. gastropoda (grč. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gaster. gastrizam (grč. gaster. rñava probava. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastromalacija (grč. gastričan (grč. gaster.) med. probava hrane u želucu. krisis) med. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastrodijafanija (grč. grč želuca. trbušni. ptosis pad) med. gaster. gastrosofija v. lithos. curim) med.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastrilogija (grč. sladokustvo. v. gastro. ektasis proširenje) med. tj. veštak u spremanju finih jela. želudačni. enteron crevo. gaster) med. bolesno stanje želuca. gastrospazmus (grč. utroba. gastrimargija (grč. gastrolater (grč. gaster. suženost želuca. gastrorafija (grč. gasteralgija. gastrodinija (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrenteričan (grč. pokvarenost želuca. gastralgiJa. gastrozofija. gaster. spasmos grč) med. koji pripada trbušnoj duplji. onaj koji voli dobra jela. gastronomija v. gaster. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gaster. latreia) služenje želucu. gastritis (grč. . gastrepatičan (grč. koji može. razjedenost (ili: probušenost. grč u želucu. gastrologija (grč. gasteropoda pl. raphe šav) med. nlat. želudačna groznica. želudac. koji se tiče varenja. gaster. gastralgija (grč. logos reč. gastropoda. gaster. gurman. regnymi prsnem. pretrpavanje želuca hranom. zool. gaster. gastroskopija med. v. gastronom (grč. gaster. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gaster. gastroskop (grč. gaster. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. napad bolova u želucu. koji se zove „stopalo". gastroman v. gastroadenitis (grč. gastroenterolog (grč. gastrologija. epar jetra) med. gastranaks (grč. probavna delatnost želuca. gastromanija (grč. razmekšavanje želudačnog zida.(grč. up. gaster. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastrozofija (grč. stenos uzan) med. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster) med. gaster. opšti naziv za sve bolesti želuca. gastroragija (grč. gastrenteritis. varanje. gastrokriza (grč. gaster. puževi. nervozno oboljenje želuca. krvarenje iz želuca. zapaljenje želuca. gaster. gastroptoza (grč. gastrimargia) proždrlji-vost. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastrolater. gaster. gastromantija (grč. gastrektazija (grč. apah gospodar) med. rñavo varenje. takoñe: gurmanluk. tj. ne pokrećući usta. gaster. enteron crevo) med. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. sladokustvo. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gaster. nomos zakon) sladokusac. životinje koje se kreću na trbuhu. lat. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. mania) preterano uživanje u jelu i piću. stoma usta) med. proširenje želuca. gaster. gastrostomija (grč.

gauči. guazzo. 2. kao trgovački artikl. gatre (nem. nlat. neobičnim. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gater (nem. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. ošljar. Gewinde) meh. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. larslukod muhamedanaca: nevernici. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. žutoj groznici. materija koja se dobiva od smole gvajaka. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gaster. gvajakol (šp. Gea (grč. med. oblast. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. gvineja (eng. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. alkaloid koji se nalazi u gvarani. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. grč. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . veselje. guayaco.) lju-bitelj želuca = gastrolater. od 1840. drugi stepen u razvitku blastoderma. „Zemlja". Gau župa."). slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. greška. paradrksalnim. gaudium) radost. dati u bescenje. uvojak. gaudeamus) budimo veseli. lek protiv tuberkuloze pluća. gaučo (iš. uživanje. laž. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. rñavo slikati. ptičje ñubrivo. šala u slici. philos prijatelj. geg (eng. guarana) farm. guarapo) prevreo sok šećerne trske. guayaco. žutosmeña i zemljasta masa. Fr. drljati. gvaranin (šp. pivo Južnoamerikanaca. glupost. ge zemlja) agr. lat. sman-drljati. upropastiti nešto rñavim radom. gavarapo (šp. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. gasiti kreč. s neočekivanim. biljka u Novoj Granadi. guano) izmet od morskih ptica. stražar. gvajak (šp. gatmetje (fr. seljaci jahači u lampama. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. upravnik) pokrajinski voña. gacher) praviti malter. loza (na zavrtnju. guaco) bot. gedal (tur. ge) mit. vozi u Evropu i Sev. pre topljenja. gatirati (nem. fr. po matematičaru i astronomu K. magi. gaster. obožavaoci vatre uopšte. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). smicalica. gastrula (lat. fig. guarana) h«i. gatofobija (lat. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gabr) pl. gvaraia (šp. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. oleum ulje) farm.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. gaudeamus (lat. sanctum) bot. gattieren) razne vrste ruda. gastrocela (grč. huano. gaus fiz. slično kafi i čaju. gvano (šp. guardiano. vrsta pamučne indijske tkanine. gvako (šp. „sveti rat" muhamedanaca. phobos strah) bolestan strah od mačaka. Gatter) teh. Guaiacum officina-le. gvaš (ital. smola toga drveta. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gvardijan (ital. up. kila) želuca. poz. gate-metier) trg. gaulajter (nem. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. raka i dr. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gaffe) l. gaf (fr. tuzno. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. gebri (pere. gaudijum (lat. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali.) rat protiv nevernika. gvardinfante (ital. nesmotrenost. naročito su poznati kao odlični jahači. sveštenici obožavao-ci vatre. guardianus) čuvar. prevara. kafeni. rñav zanatlija. visoko do 15 t. prodor (ili: prosutost. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gaster. gastrula) visa. rñav radnik. živi još i sad u divljem stanju. gein (grč. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. goauche) slik. 2. najvažniji sastojak kreozota. kele) med.) gastrofil (grč. Gueffi) v. majstor-kva-riš. Gvelfi (ital. Leiter voña. kosmološko božanstvo starih Grka. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gaširati (fr. krivoverci. u navrtnju). gvint (nem. podvala. giter. temno sečem) med. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. . . gatten. nlat. guardinfante) „čuvar deteta". zbog čega se. catus mačka. gaucho) pl. Gibelini. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). guanaco) zool. fig. gag) l. . gvanako (šp.

komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka).. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. gemišt (nem. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. nem.šat. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. . fig. gelsonimo (ital. ñeneralat. generalisatio) uopšta-vanje. generalitet (lat. više zapovedništvo. generalni (lat. generalissimus) voj. geminare) udvojiti. uopštenje. generalis) opštost. gen (gr. Gelander) ograda na stepenicama. geysir) geol.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. prime-niti (ili: primenjivati). rodoslovlje. logos) rodoslovac. generalatus) generalski čin. vrsta antilope. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. genesis) roñenje. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. pupljenje. postanak. geng (eng. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. gemza (nem. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. nauka o postanku. mischen. generalis. glavni. udvostručavati. Gemse) zool. gemeli (lat. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. grč. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gekoni zool. ledi. generalisti (lat. divokoza. mostu i sl. genge (fr. opšti podaci. general . vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. gemogliptika (lat. javnost. gemma. ñeneral. probare) poz. generaliser) uopštavati. gšhtijanje. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). u svim vojskama ima više stepena i rodova. gejša (jap. isterivanje pupoljke. glavna proba. smesa.. generalia) pl. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. gelsonimo) kicoš. klica koja pomaže razmnožavanje. udvaja-ti. doba pupljenja. genus. gem (eng. v. generalisim (nlat. smržnja-vanje. od gemma pupoljak) zool. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. pl. francuskom: immence. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalizacija (nlat. vrhovni. gang) razbojničke družina.gek. game) sp. postanak. rod.. fr. gek"). stvaranje. generalis. udvostručavanje. gevezimantija (grč. gemmula pupoljčić. praistorija. gsnealoški (grč. genea. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. tema (lat. po dva. gemischt) ono pggo je pomešano. vrsta tkanine od kamilje dlake. gelao smejem se) smeh. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. deo odigrane igre u tenisu. gelao smejem se. voj. general koji za vreme rata. fićfi-rić. geminare udvostručiti) lingv. gejzir (isl. blizanci. genealog (grč. generalat (nlat. generalisare. voj. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. genea pokolenje. up. poreklo. geminata (lat. udvojeni suglasnik. gelacija (lat. skopeo gledam) psih. gemma. teška 40-45 kg. fr. genealogist(a) v. udvojenost. geminirati (lat. stezanje. nasledne supsten-ce. uopštiti. generalizirati (nlat. vrhovni zapovednik. generalis. geminatio) udvajanje. rodo-slovni. genera) pl. geneza (grč. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. dobiva nasleñem. zbližavanje. gemacija (nlat. Knjiga postanja. generalni vikar (lat. velika kao koza. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. geloskopija (grč. generalizirati. generalisati. gemula (lat. generalni guverner (lat. genealog. prav. poreklu i razvitku porodica. generalis) opšti. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. gelazmus (grč. generalisati v. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). geneelogie) rodoslov. smejanje. gangster. rodni. npr. živi u Alpima. naročito omiljen ukras u staro vreme. zbliženost. po Darvinu. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. geier. pelikan. gemelli) pl. generalne punomoć prav. gem (mañ.at. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. uopštenost. Americi i Novom Zelandu. generali ja (lat. u Sev. gemmatio) bog. geminacija (lat. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. poreklo. postojanje udvoje. u nemačkom: kommen. glavnokomandujući vojske. gtypho režem. promatranje (ili: proučavanje) smeha. guinguet) trg. udvostručiti. zbir poena u igri tenisa. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. generalne proba (lat. gelender (nem. nesit. na Islandu. genesis roñenje. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. dvojnost. gušteri koji proizvode zvuk (. gem) zool. gevealogija (grč. naročito grčevit smeh. gelatio) mržnjenje. dem. svi generali jedne vojske. generalis) pl.

šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. generator) rañan. rañanje bez semena. generacio ekvivoka. biohemije. doba. rodilac.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. gsnerifikacija (nlat. gignomai rañam se. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. generatriks (lat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. rodim se) kolena. genius. v. rezultate molekularne ge-netike. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. višeg suda. kretanjem proizvodi liniju. proizvodan. genetičar (grč. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. stvaralica. ñanjem. generalis. nauka o nasleñu. genijus patrije (lat. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. v. jak. genius) genije. sprava za biofizike i citologi-je. . osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. (anorganskih) tvari. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genius saeculi) duh vremena dušan. genethlios dan roñenja. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč.genetičan (grč. genije. ili veka. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genetička metoda fil. genus. stvaranju. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genetlijakon (grč. kolenast. generalis. generalni sekretar (lat. dečju i rañanju. postanak živih bića iz mrtvih darovit. genetivus) gram. gsneracionizam (lat. koji se odnosi na postanak (genezu). geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. bios. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. koleno. stvaranjem. genius patriae) dobri duh generičan. generique) v. pokolenje. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. generatrix) roditel>ica. proizvoñač. postajanje. pramajka. rañanje) stručnjak za genetiku. sa (za razliku od deskriptivne metode. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. genetički inžinjering (grč. onakvu dodeljeni. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genetikos od genesis postanak. oblast primenjene biologije koja. naraštaj. stvaralac. generificatio) log. generositas) plemenitost. komandantima. proizvoñenje. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. rodni. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. su godina. genialitas) v. generique) koji njegov duh zaštitnik. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generalis. nem. genijus loci (lat. veliko. generosus) plemenit. engineering) rodilački. izdašnost. genetikos) fil. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). čvornovat. Štab) voj. generativan (nlat. genijalitet. u grčkoj i generacio spontanea (lat. izvanredna darovitost. površinu ili telo. velik duhom. velikodušnost. tačka. kao pomoćnici i savetnici. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. koji se Francuskoj. koristeći generator (lat. zajedničko ime za životinjsku. genetiv (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. logia) proricanje dana i časa roñenja. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. genikuliran (lat. višim kakva je sad). koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. generatio) rañanje. fr. koja potpunom stručnom spremom. duhovna osobenost. genethlios dan roñenja. mat. generozan (lat. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. darežljivost. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genitiv. prastvaranje. uspavanka. izdčšan. stvoriteljka. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. roñenja.genijus seku li (lat. eng. stvaralački izvanredno samozačeće. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). genus rod. oznaka. izražavanje poštovanja klečanjem. generički (lat. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. geniculatio) klečanje. fkz. fr. genijalan (lat. mesta. genijus (lat. obeležje. genijalnost. otadžbine. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. pesma za uspavljivanje dece. blagorodnost. božanstva (anñeli). generički. up. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. tvorački. procu. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. karakter. podatljivost. fr. tj. darežljiv. genikulacija (lat.

fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. biol. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. jednak. geografski (grč. geogenija. ge. bot. plasso obrazujem. koji spada u geografiju. gena obraz. daiein deliti. genitiv (lat. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. gens. geniologija (lat. ili u pravcu juga (južna širina). gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genos. gentiana) hem. geograf (grč. gencijanin (lat. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). oblik) istinski oblik Zemlje. genoplastika (lat. bi'os život. obliku i životu Zemlje i njene površine. ge zemlja. geognostički. genuinus. eidos vid. učenje o duhovima božan-stvima. geoblasti (grč. grč. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. genualni (lat. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. nauka o položaju. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. ge. thermos topao) linije ili površine koje . stvaranje. same po sebi i s obzirom na čoveka. izdanak) pl. lincura. geogenija (grč. deo nečega ili poticanje od nečega. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. zemaljski. ge. botanike) biljna geografija. logi'a) nauka o velikim. genius. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. graphia) opisivanje duhova. genuinitet (lat. genotip (grč. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. ponizno odavanje poštovanja. gram. caedere ubijati. narod. gentis) neznaboštvo. gentilizam (lat. genitalan (lat. klanjanje. kolenski. ge. veličini. genioplastija (grč. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. zemljomer. mnogoboštvo. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. uobličujem) med. stvaranja i menjanja Zemljine kore. pleme. obrazovanju i razvitku zemlje. spolni organi. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. logia) nauka o životu Zemlje. ge. genus) rod. gignere rañati) pl. gignomai) v. zemljomerstvo. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje.(grč.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. ge. genu koleno. genom (grč. nativitet. gens (lat. genitura) roñenje. nlat. geodet (grč. genitalije (lat. geognozija. geodezija (grč. spolni. poniznost. i'sos isti. dynamis sila) geol. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. gens) rod. geographikos) zemljopisni. genuflexio) klečanje. uobličujem) med. lat. geognostika v. ge. geoid (grč. genius. ge. genitivus) gram. genos) biol. geogonija (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. typos) biol. geobotanika (grč. geogonist(a) (grč. proizvoñenje. porodica. vernost. gignomai postajem) postanak Zemlje.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. pr. genuinitas) istinitost. blassios klica. genocid (grč. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. dinamička geologija. geognost (grč. plasso obrazujem.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. koleno. genitura (lat. up. ge. graphia) zemljopis. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genitet (grč. rod. geografija (grč. neponovljivi i specifični genotip. geneion brada. ge. rod. genus (lat. narod. kretanju. grč. geobiologija (grč. oplodio seme. geo. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. genualis) koji se tiče kolena. tj. Svaka individua ima jedan jedini. rañanje. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. genos vrsta) lingv. geogonija. geoizoterme (grč. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). vrsta. ge. genufleksija (nlat. geognostika. tačnost. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. organi koji služe rasploñavanju. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. nauka o postanku. geognozija (grč. stvarnost. nepatvorenost. genos pleme. poklon pred kim. genitalia. geodinamika (grč.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degresirati. izmet-nut. degeneratio) izroñavanje. odvojiti. degnek) batina. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. žderanje. degradacija (nlat. povratiti. spretnost. degorger) očistiti od mulja. smirenost. degagement) sloboda. žrtvovanje života. proždiranje. degoržirati (fr. degenerare) izroditi se. osloboditi mač od protivniko-vog mača. izmetnu™ se. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. u stanu napraviti tajni izlaz. devotus) bogu posvećen ili odan. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). danas: pobožnost. izvući iz neprilike. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. de. potpuna odanost. celokupne imanje pripada deci. devovere. fiz. devitrifikacija (lat. degradirati (nlat. deflorisa ti. degenerare) izroñen. lišiti nekog čina i zvanja. degenerisati (lat. izmeta™ se. izopačenost. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degarnir) ogoliti. železne dizalice za izvlačenje kotve. v. ako umre jedan supružnik. degarnirati tvrñavu voj. pobožan. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). sp. degradare) zapostavljen.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. propadati. fr. pogoršavati se. lišen čina i zvanja. opadati. podzemnim bogovima. de. devirginare) razdeviči-ti. lakoća. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. koji se nalazi u stanju opadanja. razrešiti. propadanje. puzavičav. degluticija (nlat. degradatio) poniženje. devitalizacija (lat. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. izopačiti se. degradiran (nlat. izbljuvati. degrasirati v. degomirati (fr. skruše-nost. preneti nešto na koga drugog. degrader) zapostaviti. degredior) v. opadanje. pun poštovanja. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. digresija. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. potcenjen. 1900. pokoran. izbaciti. osloboñenje mača od protivnikovog mača. devitrificirati (lat. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. devovere) v. pogoršan. devonski period geol. devomere) med. devotizam (lat. devolucija (lat. god. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degresija (lat. degažirati (fr. devitalizacija zuba med. izroñenje. devonski period. izroñenost. degumirati. skrušen. devirginacija (lat. naročito: ostaviti u nasledstvo. izopačenje. degradare. skinuti ukras s nečega. izroñavati se. potceniti. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. vulkanski rad bio veoma snažan. vitrum. mač. izopačavati se. uniziti. puza-vost. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. privrženost de Golu. deflorisanje. . prezrivo: pritvorio pobožan. umrtvljivanje. okretan. mač. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). de. otvoren. devocija (lat. u znak pokajanja. ponizan. skinuti gumu sa nečega. degenerisan (lat. neusiljenost. devirginirati (lat. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degage) slobodan. svoñenje na niže stanje razvoja. osloboñenje od neke obaveze. licemeran. devoluciono pravo (lat. devomirati (lat. poniznost (devotizam). pritvorna pobožnost. devotan (lat. smiren. izopačen. devocija. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). rešiti. degager) osloboditi. deglutitio) gutanje. degeneracija (nlat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. izbaci(vati) loptu u polje. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). veliko poštovanje. otpustiti iz vojske. devolutio svaljivanje) prav. žderanje. kvarenje. devolvirati (lat. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. dabl). izmetanje. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). davits) mor. degažiran (fr. degenek (tur. devoratio) gutanje. vitrum staklo. ponizan. udarac batinom po tabanima. lišavanje čina i zvanja. devoracija (lat. degarnirati (fr. karbonske. izopačavanje. sporedan tajni izlaz. degažman (fr. u igru (obično o golmanu). bljuvati. degommer) osloboditi od lepljive materije. pročisti™. devits (eng. vita život) lišavanje života. porculanu slično telo (Reomirov porculan). neusiljen. licemerstvo. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degoržiran (fr.

zootrop. trg. desemballage) trg. posvećivanje. degustator (lat. dedicare) posvetiti. de jour) biti na službi. pokvariti skladnost. tj.(fr. kakvoća postojanja kao deduktivan. otklanjanje. okrnjiti. dedignatio) preziranje. vršiti službu (naročito za oficire. masnih mrlja (vunu). dedublirati (fr. nameniti. dedoublement) psih. dedecoratio) sramoćenje.) slabljenje uloge države. udvostručavanje svoga bića. dedoubler) voj. potcenjivanje. „živi točak". detrasirati. odreći se aneksije. degumirati v. dedirati (lat. dezavuisati v. nezadovoljstvo. dežurati. nlat. deductio) log. deducirati. kad oba konja stignu na metu istovremeno. desemballer) ispakovati. odricati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. čelik). poricanje. degrossir) doterati. degrosirati (fr. nipodaštavanje. desavouer) poricati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. dedignacija (lat. zakidati. izvoñenje. . Dedal (grč. oprobati. zaključivanje iz opštega o posebnom. dezakordirati (fr. kućnoj haljini. dokazati. dezodoracija). daidaleos) umetnički. kapitulacija.) lice koje proba pića. dedommager) obešteti-ti. dedalski (grč. dezanbalaža (fr. platio je. jedan odred vojske smanjiti na pola. mirisa. izvoditi. pokazati. zakinuti. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. deetatizacija (fr. jelo. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. lekare itd. Daidalos) fil. dedomažirati (fr. dare dati) trg. deductivus) log. lat. degustatio) kušanje. mirisa i vida. platu. openiti. ugladi-ti. degustacija vina odreñivanje ukusa. dezabije (fr. degraisser) očistiti od masti. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. poreći. po-svećivati. ispaki-vanje. dezapoantirati (fr. dezin-sekcija. opozivanje. iskorenji-vanje. raspakovati (npr. degu (fr. deditio) predaja. dedit. nevoljenje izvesnih jela. an dezabije (fr. degomirati. dezaneksija (fr. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela.). dedikator (lat.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. obeštećivati. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. en deshabille) u -domaćoj. okušati. nekome neku knjigu) zaveštati. otac Ikarov. dao je. etati-zacija. robu). pokvariti nekome volju za nešto. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. deducere) v. kuv. desavantager) oštetiti. lepo izrañen. uneti nešto u knjige kao plaćeno. izmirio je. uneti razdor. dare) trg. ogaditi (nekome nešto). zavaditi. samo površno dodirnuti. des-. dedaleum (grč. nemanje volje za jelo. brisati neki dug. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. koji vrši službu. dedit (lat. muz. poklanjanje. dedicirati (lat. degouter) l. dedekoracija (nlat. dez. dežurni (fr. odbijanje od neke sume. objasniti. dare dati. deditirati. raspakivanje. skinuti penu. dedirati. dati otštetu. ded hit (eng. supr. de jour) koji je na službi. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. pokloniti (npr. deduktivna metoda v. dezavuisanje (fr. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. naročito »seneka. nepriznavanje. 2. dead heat) sl. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deduktis impenzis (lat. dedicator) zaveštač. sprečavanje (npr. dezavuirati. poremetiti zglašenost. odvratiti nekoga od nečega. dežurati (fr. degustare) okusiti. deditirati (lat. 1919). Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dedukcija. degout) odvratnost. ne priznavati. dedicija (lat.. brisati . dedikacija (lat. vešt vajar i neimar. pa da ih posmatra i analizira. dedicatio) posveta. odreći. (fr. degustirati (lat. dedi) trg. utanjiti (srebro. deductis impensis) po odbitku troškova. v. dezavuirati (fr. gañenje. graditelj lavirinta na Kritu. zaveštavanje. osporavati nešto. dedukcija (lat. deduplovanje (fr. dezanektirati (fr. neraspoloženje. nerešene trka. probanje. posvetilac. lat. udvajanje. dedukovati (lat. degustacija (nlat. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dezanbalirati (fr.mrtva trka". desaccorder) izazvati neslogu. deduktis deducendis (lat. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. šaren. dezavantažirati (fr. beščašćenje. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. kitnjast. pravni dokaz izvesti iz drugih. v. već dokazanih činjenica. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. gnušanje. degutirati (fr. deshabille) noćna haljina. npr. deducirati (lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. deduktivnost (lat. kaljanje. des-. domaća haljina. desavouer) odricanje. dedicare posvetiti. izložiti. deducere) izvesti. naknaditi štetu.

propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). des-. razdružiti. ljut) hen. dezafekdija (fr. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. insectum buba. desmos. pretrpeti) ned. raspuštanje vojske. integrare uspostaviti. zbrku. dezodoransi (fr. des-. dozmalgija (grč. dezintegracija (fr. lice koje taj posao vrši. opisivanje žila i spletove. vrlo bedan. magnetiziranja.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. inflaci-ja. dezaproprijacija (fr. desmos veza. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. vrlo žalostan. grč. oxys oštar. naročito ženu. bol žila i spletove. dezorganizacija (fr. desertor malitio-sus) prav. odela. lat. npr. bekstvo ispod zastave. lat. dezinjolni barut (fr. osloboditi od kiseonika. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. desmos) med. rastroj-stvo. des-. oxys) hem. nauka o bolestima žila i spletena. gubl>enje ljubavi. desmos. dezen v. up.) od zaraznih isparavanja i materija. dezodorizacija (fr. rastrojavati. dezertirati (fr. dezodorizirati. obnova) uništavanje veze. desoler) opustošen. desinteresse) nekoristoljubiv. algos bol) med. des-. dezinfekcija (fr. dezerter (fr. pomesti. designolles) voj. des. dezorganizovati v. razbijanje atoma. dezoksidacija (fr. odelo. vazduh. nered. dezmotomija (grč. desorganiser) rastroji-ti. žila. desarmer) razoružati. a ne roba novac). desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. reducirati. razočarati. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. grapho) zool. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. lat. desmos. smanjiti stalni kadar. nesebičan. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. desmos. rasturiti. dezinflacija (fr. dezmopatija (grč. dezmopatologija (grč. sindezmologija. dezinsekcija (fr. des-. nesnosan. obstruere zapušiti. desassortir) razdvojiti. dezinficirati (fr. desolant) vrlo tužan. logia) med. utamanjivanje zaraznih klica. dezolantan (fr.. stana i dr. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. desen. tome sečenje) med. jadan. smanjivanje stalnog kadra. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. smesti. u rastrojstvu. tj. desequiper) raspremiti brod. napraviti nered. kad novac traži robu. u čovečjem telu. lat. sredstva protiv zatvora. lat. otkužiti. dezmitis (grč. odricanje (ili: napuštanje) svojine. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). dezorganizirati (fr. otkuživati. npr. uneti rasulo. ispod zastave. des-. raspariti. lat. obstructum) pl. položiti oružje. dezarmirati (fr. des-. pust.. odeur. deserteur) begunac iz vojske. grč. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. razdvajanje. dezopstruktiva (fr. dezinteresiran (fr. dezertan (lat. dezmografija (grč. pobeći iz vojske. sečenje žila i spletove. desaffection) nenaklonost. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezmologija (grč. ruke itd. des-. osloboćavanje od kiseonika. inflatio nadimanje) fin. dezekipirati (fr. hig. narušavanje neke celine. svojine. lat. dezarmiranje (fr. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. raskinuti. prostodušan. nepristrastan. dezintegrator (fr. pathem patiti. dezodorizirati (fr. v. dezercija (lat. des-. odeur miris. nenaseljen. rasulo. 13 Leksikon . reflacija. dezertor maliciozus (lat. zapaljenje zglob-nih »sila. des-. rastaviti ono što treba da bude zajedno. napuštanje vojske. dezoksidirati (fr. dezintegracija a toma fkz. pathos patnja. raspustiti vojsku. opusteo. rñave stolice. stan. hig. npr. prav. dovesti u nered. prebeglica. rastrojavanje. dezasortirati (fr. des-. dezinformacija (fr. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. dezorganizirati. lat. lat. integratio uspostava. desertus) nenastanjen. up. bol. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. neutešan. dosadan. vezama itd. logfa) nauka o spletovima. iskren. med. žilama. dezolatan (fr. lat. organske veze meñu sastavili delovima. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. zbuniti. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. bol u žilama zglobova. dezinfektor (fr. lat. dezorganiza-cija. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. deflacija. otkuži-vanje. vojni begunac. desmos žila. deserter) napustiti vojsku. desertio) voj. des-. desarmer) razoružavanje. des-. nemilost. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe.

dekalirati (ital. deus) fil. dezorijentiran.. ital. deset. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. grč. Decamerone. dekalog (grč. preuveličavanje. dekadni sistem mat. ceniti više svega. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. u izvesnim prilikama. decembra 1825. u nekom mestu. zaveden s pravoga puta. strana. pomesti. dekametar (grč. staklo. Mendelson i dr. do dekadi). zver) zool. grč. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. dezorijentisati v. dekados desetina) desetorica. npr. dekalitar (grč. teizam. deka. orijaška pretpotop-na životinja. propast. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. dekados desetina) mat. dezorijentirati (fr. bog. sa bakra ili kamena na drvo itd. kožu. hemera dan) deset dana. v. du odi itd. deiectio) prav. titulama itd. Dekameron (ital.. pogoršavanje. curenja itd. preneti crtež na providnu hartiju. tekst. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. ukazivati čast kao bogu. deka (grč. pometnja. deset komada. mat lecimalni sistem. dejizam (lat. gonia ugao) geom. izveden na pogrešan put. nañena u okamenotin-skim ostacima. dezorijentiran (fr. de-calare) trg.. dekagram (grč. desetougaonik. sedalo. propadanje. zbunjen. deka deset) 2. telo od deset uglova.. pristalica deizma. decimalni sistem. deist(a) (lat. metahroma-tipija. deintegrirati (lat. therion divlja životinja. deka. smeten. dekagon (grč. period od deset godina. deus) fil. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. smanjiti.). med.. npr. curenja itd. de-cadere opadati. Livijeva „Rimska istorija". dekametar — 10 m i dr. litra) mera od 10 litara. izgubiti u težini usled sušenja. up. deus bog) fil. navesti na pogrešan put. . deka (nem. Lesing. u upotrebi od Karla Velikog). dekabristi (rus. decadenza) opadanje. ispražnjavanje stolice. broj deset. 'grč. facere učiniti) obožavati. decalvatio) oćelavljava-nje.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. dekalogos) deset božjih zapovesti. pokrov. dejektorij(um) (nlat. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dekadent (nem. deificatio) obožavanje. dekadika (grč. dekada (grč. deifikacija (nlat. hedra. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. sisar. tucati. oterivanje. zbirka ili delo od deset knjiga. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. deinoza (grč. u nekoj prilici. deiectorium) med. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. dejizam.. dezorijentirati. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. decalo) trg. metal. deus.) pristalica dekadencije. deinos. dei gracija (lat. dekalkomanija (lat. v. dekas. dekalvacija (nlat. deizam (lat. deka. decalquer) prenositi otiske. lim i dr. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. na dokazima. pod decimalan. de-calcare ugaziti. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. deitas) božanstvo. zavoñenje sa pravog puta. 26. pokrivač. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. fr. deitet (nlat. v. pesnika Bokača). deka. deinos strašan) ret. suziti. skr. bez orijentacije. dezorijentisan v. de jure (lat. raspad. dekas. u nekom mestu. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. zbunjivanje. Dečke) l. metron) mera za dužinu od 10 metara. de fakto. udaljivanje s položaja ili poseda. dekaed. pomesti u nekoj prilici. mera od deset grama. porculan. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. gyne žena) sa deset žena. dejekpija (lat. de jure) po pravu. pod decimalan. zabuniti. oćelavljenje. dekalo (ital. osnova) geom. ćebe. s pravnog gledišta. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. dekalkirati (fr. up. deka. dekadencije (lat. pometen. izdvajanje. deiktikos) koji se osniva na primerima. poliedar sa deset površina. deizam. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. deiktičan (grč. deintegrare) oduzeti od celine. preteri-vanje. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. dekaginičan (grč. da. glavni predstavnici: Volter. strast) veština da se slike u bojama. izmet. Ruso. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. gubitak u težini neke robe usled sušenja. lučenje. v. guber. desetni sistem. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice.-. deka. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. mania pomama. deinoterij(um) (grč. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. deka. deificirati (lat. up. odavanje božanske počasti.

deklamirati. deka. dekanski jezici (ind. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića.: Mislim da ćeš poslati. u Lineovom sistemu deseta klasa. . dekatisaža (fr. declinare okretati) fiz. deklaracija (lat. deklamacija (lat. deklinabilitet (lat. deklamatorika (lat. npr. visokoparno. dekartirati (lat. dekastilon (grč. deklinatoran (lat. declaratio) objava. trg. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. decarburer) v. trg. declaration of rights) izlaganje prava. veridbe. decastere) deset kubnih metara. promenljivost. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. reda. carte) pošt. strofa od deset stihova. decantation) hem. izlaganje. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. decanatus) dekanstvo. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deca-piter) odseći glavu. de-. deklarativan (nlat. deklarešn ov rajts (eng. odstupanja. govorenje sa puno izrazitosti. o osnovnim načelima engleskog ustava. lat. prome-nljiv (po padežima). stylos) apx. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. izraziti se. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. de-classis. izjavni. umetničko govorenje neke pesme. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). deklarirati (lat. npr. dekantacija (fr. obezglaviti. decanus) l. npr. skretl>iv. fr. muž) bat. ili o veštini lepog beseñenja. sposoban za skretanje. izjaviti. više svešteno lice. deklamira™ (lat.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. dekar (grč. dekapitacija (fr. deka. dekarbirirati. dekandrija (grč. deklamatorij(um) (nlat. skretljivost. obezglavljenje. koji osporava. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. deka. deka. odstupanje. declasser) brisati (ili: izbrisati. dekaster (fr. 4. isključite) iz jednog društvenog staleža. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. sa puno izražaja. iskazni. predsednik fa-kultetskog saveta. aner čovek. de-charta. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. izjavljivati. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). deset etera. declinare) koji odstupa. dekatirati. u Parizu. objavni. kardinala itd. caput glava. razbi-striti. decanter) hem. poniziti. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. rečito. deklina torijum. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. obznaniti svoju odluku. declinabilitas) gran. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. capsula) med. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. klase.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). dekanat (nlat. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. decatissage) postupak pri dekatiranju. skreće. zvanje i položaj dekana. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. dekapirati (fr. 3. deka. dekastih (grč. kuvanjem u sodi. odmah posle biskupa. declamando) muz. dekatirati (fr. deklinator (lat. razreda. deklamovati v. ocediti. declinabilis) gram. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. Dekham) v. objavljivati. dekapsulacija (lat. objavljivane. mesto službovanja dekana. dekapod (grč. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. v. deklinabilan (nlat. declamator) umetnik u govorenju (stihova). stichos) lit. dekarbonizirati (lat. fr. otočiti. dekarbirirati (fr. declamatio) veština usme-nog izlaganja. vežbanje u govoru u školi. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. dravidski jezici. deklamatorski (lat. objava engleskog parlamenta 1689. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. dekarbonizirati. što odgovara deklamatorskoj veštini. declarare) objaviti. deklamator (lat. pronañen 1822. decapitation) odsecanje glave. udaljiti. fr. decaper) površinu metala — zagrevanjem. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. decantare. odbija. veoma izrazito. fr. dekantirati (lat. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. deklasirati (lat. declamare) besednički. izjašnjenje. up. čitanju. izjava. dekapitirati (lat. 2. grañevina na deset stubova ili svodova. odstraniti. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. deklamando (ital. sposobnost skretanja.

lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. ukuvava. lepota. ukrasni. gubljenje boje. biti de-korisan dobiti orden. tako da se vide grudi.) rastaviti. dekoloracija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekompozicija (lat. decoquere) fark. de-combinare) rastaviti. ukras u boji. dekolte (fr.). . kome je oduzeta boja. dekoloriran (lat. išča-šenje. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. fiz. decompte) trg. ures. oduzimanje boje. ostatak. dekolaža (fr. poz. decoctor) onaj koji prekuvava. dekokt (lat. raspadanje. sastavne delove. decor.. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekombinirati (nlat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. kontrolni račun. ekvatora. decorativus) ukrasan. grč. decompter) trg. poletanje. obezbojenje. decor) ukras. metron mera) fiz. dekomponirati. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. decorare) ukrasiti. trg. decoctio) iskuvavanje. ukras. de. dekoltovati (fr. postaviti sto. imati na sebi orden. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. uresni. decolleter) izrez na haljinama. koji služi za ukrašavanje. dekokt-infuzum fark. declinatio) gram. decoloratio) obezbojenje. odvarak. vrat. sastavne delove. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. koji je izgubio boju. dekont (fr. deklinacija (lat. dekoktor bonorum (lat. med. odlikovati ordenom. grapho pišem) astr.>ačuna. dekorativni (lat. dekolacija (lat. dekomponirati (lat. polet. dekolorirati (lat. izbledeti. prokuvavanje. raščlanjavanje. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. astr. dekorisanje v. uzletanje. oslabeti u boji. dekontirati (fr. fig. zamenice i brojeve). lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. astr. izgubiti draž. hem. menjati po padežima (imenice. dekoltieren) obnažiti. popuštanje neke bolesti. 2. med. dekoktor (lat. dekomponovati v. deklinirati (lat. polazak aviona. fig. obezbojenja izvesnih tvari. odličje. prav. dekompozitum (lat. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). koji krasi. koji je izgubio draž. decollage odlepljivanje) avkj. prekriti. skretati. slik. koji resi. dekolonizacija (lat. dekokcija (lat. poklopiti. zastrti. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. odbitak od duga ili računa. obnaženost. delovati (nem. prideve. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. pozadine i dr. bleñenje. dekoltiran (fr. obezbojiti. uresiti. dekorieren) 1. odbijati. odlikovati ordenom. poz. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). kombinirati. decolorare) obezbojiti se. decoloratus) obezbojen. dekolirati (lat. ramena.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. imenska (lli: padežna) promena. odvajanje aviona od zemlje.. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. orden. izmiriti dugove. truljenje. ukrasi™. uzajamni. razgolititi vrat i grudi. bezbojnost. declinare. dekoracija. deklinograf (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. ukuvak. decken) pokriti. kusur. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). deklinometar (lat. odstupati. fig. izgubiti boju. završavanje uzletanja aviona. decolorare obezbojiti. fr. decolleter) obnažiti vrat. oduzeti boju. gran. v. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. up. ures. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. odbiti od duga ili . kićenje. pozorišni slikar. savijati. otpis. ure-san. declinare. dekolte. počasni znak. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. dekoracije (nlat. izbledeo. nakititi. ark. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. pokriti. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. nag. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. naročito koji ukrašava draperijama. odvojiti. reč sastavljena od više reči. dekor (lat. radnje i dr. sve dekoracije jedne pozornice. rasipnik. obnažen. bez udubljivanja u formu i značaj. decollete) sa izrezom na haljini. ulepšati. otpisati. ukrašavati. ukrašavati. dekorisati (lat. dekorirati (nem. dekoktor dolozus (lat. prav. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekorater (fr. nameštanje pozornice pomoću kulisa.. dekolorimetar (lat. umetnički izrañenim nameštajem itd. ne priznavati. urešavati. declinare okretati) gram. grč. naročito u keramici. dekoltirati (nem. ukuvavanje. raščiniti. grč. naročito ženskim. popuštanje u boji. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. takoñe: opadanje. declinare) fiz. decoctor dolosus) prav.

deficit. dekurija (lat. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. ocrnjivanje. suze u očima. desetar. usled zagrevanje. up. dostavlječki. dekurt (fr. berz. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). prav. kardia srce) med. labium usna) lingv. optuženik. dekretirati (lat. sve slabije. kuhinjske so. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. dekstroza. klevetanje. opadanje bolesti. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. decretum) odluka. decretare) odlučiti. čast. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). dele (lat. stoji na desnoj strani. delacio hereditatis (lat. nametanje zakletve. deksios desni. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. grožñani šećer. odbitak od računa za neku robu. decubitus) med. inkrement. deksiokardija (grč. grapho) pisanje s leve strane na desnu. potajni tužilac. opadanjem. . skratiti. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. ugled. decussorium) med. naredba vlasti. mala veličina za koju se promenljive smanji. grapho) pisano sleva nadesno. 1. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. de-. potkazivanje. izdejnički. nlat. delature) potkazivanje. neza-štićen. delaktacija (lat. dexter desni) hem. dele) briši. za sekularizacije. popleši-ti. dekurion (lat. npr. postepeno tiše. ital. način (ili: položaj) ležanja. delatoran (lat. prštanje. januar 1624. projed od ležanje. de-corto) trg. decursus) tok. manjek. decrementum) smanjitak. decouvert) otkriven. de-court) trg. delakrimacija (lat. dekubitus (nlat. lacrima suza) med. v. dekrepitacija (ital. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. izdati naredbu. odeljenje od deset članova. dekort. a dekuver (fr. dextralis) desni. dekre goran (lat. potkazivač. taloženje sokova na nekom mestu. opadak. decrescere) pl. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. deleatur) neke se briše. koje su toga dana već stupile na snagu. dekurtirati (fr. delacio juramenti (let. klevet-nički. rešenje. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. dekstrin (lat. delabijalizacija (lat. dekusorij(um) (lat. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. decurio) starešina nad deset ljudi. uplešiti. kao panonski zakonik. deferre. de. nemvnje. mesto koje se tako svira. de-curtus. glikoza. suženje. delatum) potkazivač-ki. im. deksios. učitelja i pisaca rimskog prava. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. dekuver (fr. vodnik (u vojsci starih Rimljana). decourager) obeshrabriti. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. de cujus od koga) prav. odbiti. delatura (klet. odrediti. obeshrabljiveti. dekstralan (lat. supr. dekretali (lat. deletio hereditetis) prav. deksiografija (grč. decurrere. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. delatio) dostavljanje. delegant (lat. dostavljanje. neke bolesti. deksios. u Vestfalskom miru. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. prodavati robu koje nema. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. decutere. delator) dostavljač. decrepitatio) hen. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. bez pokrića. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. de. dekrement (ital. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. npr.v. delat (let. desetina (u vojsci starih Rimljana). pr-skanje kristala. mesto na levoj. zaključiti. dekretisti (lat. decrescendo) muz. dekreditirati (fr. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. decretorius) odlučujući. za razliku od legista. delere uništiti. dekrešendo (ital. dekstrin. dela gor (let. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). da se izbaci (slovo ili reči. naročito u korekturi). prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. odeljak. rešavajući. puckaranje. decuria) klese.dekort 197 delegant dekort (lat. smanjiti. hem. deksiografski (grč. narediti. dekret (lat. delatio iuramenti) prav. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. poverenje. dekurzus (lat. dekuražirati (fr. izbacuj! deleatur (lat. mat. decourter) trg. decernere. dekujus (lat. svaka viša naredba uopšte. dekstroza (lat. rešiti. deletus) prav. praskanje. decrediter) lišiti poverenja. e decouvert) berz. koji je s desne strane. ležanje. delacija (lat.

delirijum tremens (lat. deliracija. zlikovac. delegatio) poslanstvo. deliberacija (lat. obeležavanje ili postavljanje granice. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delinkvent (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. delegare) odrediti. pojavljuje se sa delegat (lat. kitnjastost. položaj. isporuka. delikvescirati (lat. zavijanje. deliquium animi) nesvestica. delibaša (tur. obeležavati ili postavljati granicu. delinquere. junak) 1. delegatus) izaslanik. delictum) prav. delikatese (fr. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. zavijanje rane. ljubak. delekcija (lat. previjanje. prestupnik. delikvescentan (lat. previjanje rane. topiti se. poslati. delibacija (lat. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. 2. delikato. delineacija (lat. rastvaranjem na vazduhu. dug itd. delikato (ital. delinkvent. med. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. deliquescens) topljiv. . osetljivost. deliberato (ital. deliberativan (lat. deliberato) muz. delinquere. trg. koji treba pažljivo raditi. deligatura (lat. delivrer) osloboditi. gubiti se. ukusan. smisao za lepo. delikt (lat. med. ludak. delineatio) crtanje. Ae. per delik-vijum(lat. deliracija (lat. deliberatio) savetovanje. neprijatan (npr. delivrezon (fr. izdavanje. prestup. nežno. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). predstavlja ukupnost odnosa. delikvent (lat. član delegacije. delegirati (lat. izaslanstvo. deliberativus) koji savetuje. istup protiv zakona. zavoj. delija. delinquens) optuženi. tugaljiv. delineare) crtati. delineavit (lat. veoma obazriv. god. ograničavanje. deligacija (lat. delenimenti (lat. deleomai uništavam. poslati. limitis) granigraničenje. limes. delirium) med. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. ovlastiti. isporučiti. zločin. delikvescencija (nlat. izabrati. im. delikanlija (tur. deliratio) med. delegatar (nlat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. težak. omeñiti. bunilo. v. delivrirati (fr. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. prav. razmišljanje. predstavnik. delegacija (lat. poslanik. trabunja. delicatus) nežan. preneti na koga (pravo. v. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. deligatio) med. pijaničko ludilo. skici-rati. delikvijum animi (lat. kao predmet za uživanje: poslastica. deligere odabrati. delirijum.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. opunomoćiti. delibal (tur. srčan. delirans) onaj koji bunca. škakljiv. deligatura) med.). izdavanje robe. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. predati. skica. delimitirati (lat. de. delivrance) osloboñenje. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. delectum) biranje. delikanh) mlad momak. da se na vazduhu rastvori. izaslati. smeo. delirium tremens) med. delirij(um) (lat. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. mahnit. izbor. ograničiti. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delikatamente. trg. delikatan (lat. delikatamente (ital. pažljivost. samoupravne i politički organizovanim. materija koja truje i uništava život. isporuči-vanje. maženja. omeñavanje. utečnjavanje. predaja. ludilo. delikvij(um) (lat. delicatamente) «uz. lep. delibasi) starešina delija. deli (tur. sa nežnošću. rešavajući. omeñavati. pažljiv. predaja. otrovna materija. obazrivost.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. laskave reči. junak. dogovaranje. izbaviti. po Ustavu SFRJ od 1974. limes. deleterij(um) (grč. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delinquere) v. prikraćivanje. delivraison) trg. deliquescentia) topljenje. limitis) grani-čiti. deli) lud. turski konjanik. delibacio hereditatis (lat. rastopljiv. mio. hrabar. delegatarius) trg. većajući. prav. deli. per deliquium) ili skraćeno: r. d. deleterion otrov) med. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. mladić plahe krvi. premišljanje. delirant (lat. u umetnosti: prefinjen ukus. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. delicato) muz. delineirati (lat. delenimentum. delimitirati (lat. delenire ublažiti) pl. osetljiv. stvar). prislačak. delibatio) smanjivanje. izdati robu. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. delinkventkinja prestupnica. fin. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. utečniti se. onaj koji boluje od delirijuma. delivrans (fr. odlučno. nacrt. umirivanje).

voj. tembel) lenština. tur. mašinske delove i oruña. demarkacione trupe pogranične trupe. delta-zraci fiz. graničari. demegorija (grč. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. poreći. deluvij(um) (lat. postupati po nekoj stvari. delphinus) morska životinja. ušće reke oblika delte). brodske zavrtnje. demos narod. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. agein voditi. delphys) med. demagoški (grč. i sa dijagonalama koje se upravio seku. npr. 41% cink. poricati. dementir) opovrgnuti. dome (grč. delogement) izlazak. demanti (fr. deložirati (fr. luere prati) geol. demos. tur. u narodnoj skupštini. 1% olovo. radioaktivni zraci. četvrto slovo grčke azbuke D . demagogizam (grč. deliciozan (nlat. dementia) med. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. izići. kao zavodnik naroda. slična kitu. besneti. rastrgati. omeñavanje. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. uti-canje na narod govorom. prikazati u pravoj boji. demaj (eng. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. fr. podbada. buškara. d. demarquer) ograničavanje. na primer. delfijsko proročište v. demegoria. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. izuditi. mio. bljava u prekornom smislu. delfis (grč. pokret. otkriti. demos. obeležavanje granične linije. razgoliti™.) provoditi vreme u neradu. demencija (lat. materica. demarkacija (fr. 2. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. što bi se reklo . odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. agein) koji rovari. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. raskriti. odricati. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. postupak. demembrare) raskomadati. logora ili trupa. umilan. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. eidos oblik) med. Marke. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. zapravo: zavoñenje naroda. up. demantovati (fr. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. bajan. potiskivanje neprijatelja. trabunja-ti. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. neradnik. tj. govor pred narodom. dembelija (pere. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. demembrirati (lat. odricanje. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. demens (lat. demek (tur. demarš (fr. demarche) korak. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). demarkacioni kordon granični lanac. deložiranje (fr. isterati iz stana. tj. trougaon. povući graničnu liniju. delirare) buncati. 3. delirirati (lat. delta. tur. izneti) namešta]. v. dementia paralyti- . demy) vrsta hartije maloga formata. vršili velik uticaj na narodne skušptine. demagogija (grč. voj. odlazak. deltoeiaes) u obliku delte. sladak. deltoid (grč. deliciosus) divan. poricanje. delkredere (ital. agoreyo govorim) javni govor. sa položaja. delta) l. rastaviti na delove. delitescere) med. demagogos) voña naroda. tembelhane) zemlja dembela. mor. ludilo. demarkirati (nem. demet) naramak. demarquer) ograničiti.. morska svinja. . ukusan. rečitošću itd. fig. lenstvovati. 5= D. delta. preduzeti korake. deloger) izbaciti. dembel (pere. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. med. dementi) opovrgavanje. . dernek) dakle. rasparčati. demos narod. demaskirati (fr. tenbel. demagog. biti lud. deložman. demens) ludak. ispraviti neistinu ili netačnost. iznositi. onako kako jest. demagog (grč. ra-skrinkati. zanositi se. snop. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. maloumnik. delcredere) trg. agein) voñenje naroda. obeležiti granicu. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demarkaciona linija granična linija. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. deltoidan (grč. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demeblirati (fr. Delfi. danas se upotre- dembelisati (pere. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. odseliti se. završava se obično smrću. delta (grč. delkredere-provizion trg. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demati. deltoideus (grč. vlasti. delkredere. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demos. de-. recimo. razgolićavati. pliskavica. demen-cija paralitika (nlat. Delfi (grč. na podnožju Par-nasa.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. eidos oblik) kom. delitescencija (lat. delfin (lat. odreći. 1% gvožñe.

demobilizirati (fr. demi-john. de. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demissi-onner) dati ostavku. militaris) voj. demos. demirelief) poluispupčen rad. demeritirati (fr. demisionar (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demir)) gvožñe. demireljef (fr. vlast. demiskija v. deminutiv (lat. demikoton (fr. dimisija. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demerzija (lat. polurov. demergere. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. službenik u ostavci. poluobrt (nalevo ili nadesno). militariza-cija. demimonde) polusvet. demos. polureljefni rad. demi-bastillon) voj. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demilitarizirati. demimontkinja (fr. razne veličine (do 60 1). mephitos. demobiliser) voj. demobilisan« v. demobilisation) voj. demokratija (grč. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. raspuštanje. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demencija senilis (lat. demivolt (fr. nauku. Dime-Sina). naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. dimije. logos reč. demograf (grč. demoiselle) gospoñica. čišćenje od škodljivih isparavanja. krateo vladam. zgrešiti. zahvaliti se na službu ili zvanje. npr. državnim poslovima. de-. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . otpustiti. demokratizirati (grč. bez obzira na imovno stanje. de. klonulost. čovek slobodoljubivih. dimiskija. demokratija. nekoj oblasti ili državi. demimond (fr. demir (tur. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demeškinja v. demoazel (fr. demos. ostavka. demos narod. razoružavanje vojske. svesti vojsku na mirnodopsko stanje.. demos narod. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demilitarizacija (lat. demibastion (fr. supr.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demokratizam (grč. fr. poluoptok. demokratizirati. demiurg (grč. razoružati. demidžon (eng. demitour) polukrug. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. ja-hanje u polukrugu. deminutio) v. mephitis kužio isparenje) med. demobilizacija (fr. razo-ružati. kratos vladavina. supr. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demephitiser) provetriti. demografija (grč. položaj.(grč. demir-kapija gvozdena kapija. demobilisati. očistiti od škodljivih isparavanja. demo. tvorac (ili: neimar) sveta. demos. utuče-nost. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demefitizirati (lat. razoružavati. demokratizovati v. fr. demissio) skrušenost. demitur (fr. detektor. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. militaris) voj. v. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demokrat(a) (grč. militarizirati. dementia praecox) mladalačko ludilo. demi-parallele) voj. od zagušljivog vazduha. krateo moćan sam. razoružanje. demisionirati (lat. demeriter) skriviti. nekoj oblasti ili državi. demersio) potapanje. za razliku od najvišeg boga. demograf (grč. demen-cija prekoks (lat. de-. demiurgos) fil. dimittere. dimiskija. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. krateo) v. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. koja je u nekim zemljama utvrñena. doksa mišljenje. diminucija. diminutiv. devojka. dimije v. tj. demobilizirati. malo utvrñenje. ogrešiti se o nešto. demisija (lat. demodoksologija (grč. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. up. demilitarizovati v. deminucija (lat. deminuere umanjivati) gram. demefitizacija (lat. fr. domilitarizirati (lat. demos. narodni. širokih pogleda. polušanac. čistiti. demos. javna žena. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demodulator v. senatori u današnjoj Grčkoj. kao posledica starosti. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. poreklo itd. Ovako naziva Platon boga. demimondaine) dama iz polusveta. demiparalela (fr. imanja. zagnjurivanje. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. kao tvorca sveta. sirće itd. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. poluutvrñenja. u običnom govoru slobodoljubivost. željezo. grapho . demivolte) jax. razoružavanje.

melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. daimon. demonstrativum) gram. koji nešto pokazuje. očigledno prikazivanje. demolirati (lat. javno ispoljavanje. narodoljubac. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. i dr. narediti da se sjaše. slobodno. taj i dr. objašnjivač. npr. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. mogu odmah razoriti minama. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). mania pomama. demonstracije. soton-ski. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. . naročito zao duh. fr. razvratnost. daimon. daimon. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. pokazna zamenica. izla-gač. demonstrare) javno. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. predavanje robe. demonstrativan (lat. onaj. demofil (grč. kad ih neprijatelj zauzme. pr. demolir) rušiti. demoralizirati. demonstrativum (lat. demoralizacija (fr. demonstrator (lat. upropašćavanje. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demos) narod. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. u demokratskoj Atini: opština. demonstratio) dokaz. preturiti. demoralizirati (fr. vidno ispoljavati raspoloženje. demoralisation) kvarenje. demoraliser) napraviti razvratnim. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. odsek jedne file. demonizam (grč. demonima. up. demonomanija (grč. de. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demoralizovati v. dokazivati. demoliran. demoralizirati. naklonjen narodu. pokvarenost morala (ili: naravi). de. dokazivanje. gubljenje hrabrosti. dumping) trg. lišiti MOJ. ućutkati top. ovaj. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. pokvariti neku spravu. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demotikos) koji pripada narodu. demonomantija (grč. v. demos narod. demoralisati v. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. onaj koji tumači. latreia obožavanje) poštovanje duhova. razvaljivan>e. demonstrator) dokazivač.mologija (grč. verovanje u aveti. izlagač. demoliranje. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. moneta. demonstracije (lat. voj. pokazivač. logia) učenje o duhovima. demping (eng. uništavanje. izrazito. demonologija (grč. povlačenje novca iz opticaja. pojedinaca ili gomile. očigledno. demon (grč. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. naročito fabričkih proizvoda. demonstrans) tumač. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. oboriti s konja. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demonomelanholija (grč. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demolitio) v. upropastiti. demoliran. pored razliko-vanja formalnih oblika. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. akcija. uterati joj strah. demontage) rastavljanje na sastavne delove. razvaliti. demonetiser) fin. demos. natprirodan. demonetiser. malodušnost. fr. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. otvoreno. demonski (grč.i moneta novac) fin. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. obaranje. daimon. onaj. narodni. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demonolatrija (grč. demos (grč. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. daimon. demonstrant (lat. izlagati. pokvariti. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. daimon. upropastiti nekoga. ala. duh. demonstrira™ (lat. demontirati. zla kob. daimonios) ñavolski. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. ovaj. to dump frljiti. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. most itd. demolicija (lat. daimon) natprirodno biće. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demoralizirati. porušiti. demonomagaja (grč. ubedljiva i silna rečitost. gram. sotona. voj. prikazivač. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. lat. uništiti. voj. prodavati po niskoj ceni.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. tumačiti. demontirna baterija voj. demonetizacija (fr. npr. demolicioni sistem fort. demolir) rušenje. demonstrare) pokazivati. Demosten (grč. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demontirati (fr. demotičan (grč. demoliranje (fr. demoliri. taj. demontaža (fr. živo. svog raspoloženja. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. up. demonetizirati (lat.

onaj koji proučava drveta. denominativum) gram. prirodu neke stvari promeniti. pomo-dar. dendroliti (grč. dendroidan (grč. denaro (ital. denarius) stari rimski srebrn novac. de-. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). dentalis) zubni. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. dendron. dendrolog (grč. dendron drvo) u obliku drveta. dentali (lat. lik) v. de pop praejudicando) prav. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendron. odnaroditi. dendrometrija (grč. „ribati" od „riba". dendron. natio narod.) med. dempfer (nem. natio narod. metron) fiz. dati podatke. dendrometar (grč. dendron. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. kao nagao nastup groznice. dendron. gubljenje nosne artikulacije. demulencija (lat. fr. njihovo podizanje i praktičnu primenu. javlja se povremeno u toplim krajevima. kaćiper-stvo. fr. kvocijent. s. naimenovati. denominator ra-cionis (nlat. odbijati. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dendizam (eng. odroditi. kao i za odreñivanje njegove zapremine. dentalni (lat. imenilac (u razlomku). denominator rationis) broj koji kazuje odnos. de. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. denacionaliziranje (fr. logi'a) poznavanje drveća. denationaliser) oduzeti narodni karakter. bez štete po prava nekog drugog. ščepam) med. dentarpag (lat. denominatio) imenovanje. natura. min. denpi-valjak (eng. denegatio debiti coniugalis) prav. so. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denotatio) označavanje. zejtina). de nihilo nihil (lat. učiniti neupotrebljivom za ljude. po svršetku drugog svetskog rata. odnaroñavanje. mera za svilu i zlato. denacionalizirati (lat. denar. denazalizacija (lat. . denegatio audientiae) prav. dendrologija (grč. denationalisation) odroñavanje. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. pr. koji je najpre sadržavao 10. eko nihilo nihil. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. vrsta areo-metra. kao drvo. u vezi s tim. zubni glasovi. imenovati. lithos kamen) pl. zavičajnosti. prijava. dendron. fićfirić. Dampfer) prigušivač. oni kod kojih vrh jezika. obe-ležiti. cenominator (lat. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denominirati (lat.) i. dandy) kicoš. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. de nihilo nihil) v. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denegacija (lat. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima.) dodavanjem drugih materija (gasa. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. denacifikacija (fr. demulentia) pl. davanje podataka. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. neizvršavanje bračne dužnosti. logos) poznavalac drveća. fr. de non prejudikando (lat. uskraćivanje saslušanja. muzički češalj. denegirati (lat. dentritičan. dendron. samo leti. trg. dendi (eng. dentales) gram. denegacio debiti konjugalis (nlat. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. sličan drvetu. objavljivanje. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. damping. špiritus i dr. nasalisatio) lingv. up. denominare) kat. d. odbijanje. denominativ(um) (nlat. metron) veština merenja drveća. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. uskraćivanje. denaturer) svoju prirodu izmeniti. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. pomodarstvo. obeležavanje. denotacija (lat. eidos oblik. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. denegare) odlučno poricati. imenitelj. vrlo zarazna bolest. denga (arap. izopačiti. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. denaturisati (fr. denatalitet (lat. de-. denotare) naznačiti. tj. z. gpaphia) opisivanje drveta. dendrometar. smanjivanje broja stanovništva. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denaturalizacija (fr. denzimetar (lat. denikotinizirati (lat. dandy) kicoštvo. pri izgovaranju. c). da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. denominare) nazvati. ne nanoseći štetu. grč. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. med. dendrografija (grč. lat. zbijen. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dens zub. količnik. densus gust. denarijus (lat. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. npr. dendrografički. instrumenat za vañenje zuba. arpazo zgrabim. denaturalizirati (lat. grč. de-. državi itd. nlat. denotirati (lat. denominacija (lat. lišavanje podanstva. naimenovanje. denegacio audijencije (nlat. uskraćivati.

zubalo. depilacija (nlat. smenjivanje. rasaditi. deployer) razvijati. (etra). potkazanik. npr. prokazivač. odelenje (stana). dipennare) trg. dependances) pl. dolazi do snižavanja tla. zubni lekar. denudatio) otkrivanje. delokrug. 2. raširiti. denticuli zubići) pl. promeniti mesto. denuntiator) v. depeša (fr. de-. dens) zubni tehničar. pertinencije. depot) stovarište. odeljenje. ogolićenje. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). depauperacija (lat. voj. učenje o lekarskoj etici. departitio) podela. deplacer) premestiti. potkazivanje. usled odnošenja zemlje. zapremina istisnuća. razvašljivati. planta bil>ka. depedikulacija (lat. brzojav. dentist(a) (lat. deontološki doka z za postojanje boga. rñav položaj. smeniti nekoga sa njegovog položaja. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. denticija (lat. mor. dsntiekaliij(um) (lat. bez okolišenja. depilirati (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). depandans (fr. depalatalizacija (lat. razvašljivanje. zubna kost. dentura) zubi. sklonište. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. rasañivanje (bilja drveća). prosto. odvajanje kostiju od mesa. otkloniti uzetost. zbog koje. sažaljevati. deplace) neumestan. de. denuvcijat (lat. denuncijant. bežični brzo-jav. de plano) prav. ukratko. sažaljevanje. prokazati. denuncijant (lat. tužitelj. skidanje dlaka. vojska koja služi za . glavna masa iz koje se sastoji zub. zajednička delatnost erozije i raspadanja. koje se obično šalje najhitnijim putem. denuntiare) dostaviti sudu. nazvan još i moralnim dokazom. denuntians) dostavljač. prinadležnosti. potkazati. zubar. de. de. povući nalog. pauper) osiromaši-ti. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. tj. razvijanje. koji nije na svom mestu. osiromašenje. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. prav. deploiement) voj. magacin za robu.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. dependencije (lat. de. optužba. palatum) lingv. tužitelj. dentin (lat. depilatorij(um) (nlat. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. depauperirati (lat. paralyein klonuti) med. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. dens. sredstvo za skidanje kose i dlaka. po naročitim kuririma. deontos dužnost. depilatio) opadanje kose. dentis zub) zool. dens. ital. žaljenje. sa svog mesta. postrojavati se za borbu. deplorirati (lat. farm. grč. dentifricij(um) (lat. prav. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. dentura (nlat. srez. raz-dela. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. depo (fr. »saliti. depenirati (lat. deontološki (grč. depilatorium) med. denuntiatus) dostavljenik. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. jednostavno. deplasman (fr. deon. optuženi. prokazivač. gubljenje palatalne artikulacije. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. deplantirati (lat. kol. deploracija (lat. dentitio) med. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. denuntians) dostavljač. deplanta-ge) presaditi. deplere isprazniti. deon dužnost. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. lat. deplacement) premecJtanje. pediculus) hig. voj. zub.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. pogrešno ili rñavo postavljen. departicija (nlat. brzo dostaviti. de plavo (lat. denunpijacija (lat. potkazivač. ispražnjavanje. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. reppa pero. v. de. okrug. deploajiranje (fr. depeširati (fr. lišiti kose. deplasiran (fr. arh. pertinecije. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. depedikulirati (lat. fil. iogia nauka) 1. prinadležnosti. fig. soba. deploajirati (fr. lišiti nekoga imanja. logia) teol. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. deploratio) oplakivanje. potiskivanje. pediculus vaš) hig. denudacija (lat. pri čemu neza-sićeni ili manje . denlasirati (fr. zvanično pismo. optužiti. departman (fr. razvijati se. depletio) pražnjenje.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. izlečiti od paralize. osirotiti. deplantacija (nlat. prokazivanje. npr. postrojavanje za borbu. deplorare) oplakivati. deparalizirati (lat. dependere) pl. denuncijant (alt. telegra-fisati. brzojavi™. deplecija (lat. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. rasprostirati. pauper siromah) osiromašavanje. ukloniti. denunpijator (lat. denuncirati (lat. zapremina dela broda pod vodom. depecher. dis. v. potkazivač. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. deplantatio) presañi-vanje. deontologija (gr.

opadanje stanovništva. depozicija (lat. depopulari opustošiti. de. depreverbation) lingv. glatkoću.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depoiularizirati (lat. proterati. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. službenicima. prav. depressio) voj. npr. de polus. deponirati. de. bank. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. depositarius. uložiti. zalog. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. deportirati (lat. depresirati (lat. raseliti (stanovništvo). činovništvo. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. in deposito) na čuvanju. oterati sa mesta. upućivanje po kazni u neku koloniju. kol. deposedirati (lat. padanje cena. fiz. či-novništvu. meteor. deponentni glagol. Engleza u Tasmaniju. deponere) v. arhiv. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. fr. depositum) povereno dobro. . prisilno upući-van>e u logore. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. depopulacija (lat. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. da bi ga davao drugima uz veći. deportatus) prognan. depolarizator (lat. posredovanje. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. depozit. baciti u bedu. depozitor (lat. trg. potisnuti sa položaja. v. npr. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. fr. grč. vojsku itd. depressio) psih. u pohrani. ulog. klonulost psihičke energije. deponovati (lat. poslati po kazni u koloniju. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depositeur) čuvar. deposse-der) prav. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depostirati (fr. nlat. deponirati (lat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depravatio) moralno kvarenje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. kad vanka prima na čuvanje. pro-teran. depresivna oblast meteor. potištenost. iskvarenost. razvrat-nost. depolirati (fr. dati na čuvanje. polus. de. oterati. depresija (lat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. utučenost. topovsku cev upraviti niže. polos stožer) fiz. deponens) polagač. depono-vati. iskaz pred sudom. nizak pritisak vazduha. an depo (fr. deponere) odložiti. depreverbacija (fr. deportatio) progonstvo. deponere) v. depo-posao bank. deprecatio) molba za koga ili za što. službe-nike. oblast koja leži niže od morske površine.) i melanholijom. depozitorij(um) (nlat. vojsci itd. npr. en depot) na čuvanje. izgnan. ulegnuće. depozit (lat. depolir) oduzeti sjajnost. depositor) v. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deprimere. prognati. vojni materijal koji služi za dopunu.). depopulirati (lat. pred sudom iskazati. dspolitizapija (nlat. vladalac koji je zbačen s prestola. depolarizirati (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. opljačkati) raseljavati. fr. izgnati. depravacija (lat. polos) fiz. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. pogoršanje. deportacija (lat. deport (ital. ono što je dato na čuvanje. deprekacija (lat. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depozitum v. izvaditi iz prese. pokvarenost. deposter) voj. nanos. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). dati. de-possidere. lišiti nekoga narodne naklonosti. deprefiksacija. Francuza u Novu Kaledoniju itd. depolitizirati (lat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. depoviranje (lat. deportare) prognati. de poius. deponent (lat. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deportiran (lat. izopačenost. primiti ad cepozitum (lat. položiti. opadanje cena. ulaganje. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depolarizacija (lat. deponent. talog. nešto. depopulatio) raseljavanje. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. u ostavu. med. proterivanje. dakle. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. u sefovima. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. grč. poglavito osetljivosti. grč. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. knjigu. spuštanje. deponens (lat. depozicija. zauzimanje za nekoga. hartije od vrednosti i dr. astr. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. deponens) gram. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. npr. preklinjanje. poslati u zatočen>e. izgnanje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. svedok pred sudom. de-posedirani npr. depozitar (lat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. ulagač. polos stožer) fiz. in depozito (lat. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje.

Npr. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. nazna-čiti. med. pritisnuti. remetiti. derivometar (lat. prema tome. tlačiti. npr. derivatum (lat. pasti u dug. utući. derivancija (lat. derivare. derivatum) gram. stanovati — stanovnik. nlat. nov prost glagol. ona koja odvode sokove. derivatio) gram. diferenci-jacija. derivat (lat. pročisti-ti. naročito lekovi koji čiste krv. depurirati (fr. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. izabrati. deputatist (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). de. oslabiti. de profundis) „iz dubina" (početak 130. deranžman (fr. depurgirati (lat. depressorium) med. naročito koji pomaže čišćenje krvi. koji ju je osnovao 1779). derelicta) pl. koji znači oslabelost. deputatum) onaj koji prima deputat. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivare odvoditi. derivare. derivirati (lat. metron mera) avij. lor-du Derbiju. oduzimati snagu. psalma. žito. de profundis (lat. aden žlezda) med. jedne reči iz druge.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. trebljenje. depurgare) čistiti. nered. npr. deprimirana kapi-larnost fiz. ko- dsradenitis (grč. rivus potok. otrebiti. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. trebiti. iznuravati. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. derelikcija (lat. derwis. depuratio) čišćenje krvi. drva. npr. tj. slab puls. deputatio) izaslanstvo. de-primiran puls pritisnut. jugozapadno od Londona. deputirati (lat. pored plate. vrši popravku kursa. avij. poremećaj. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. cena. derelictio) prav. izvedena reč. instrumenat za svlačenje. v. reč koja je postala od neke druge reči. koji je postao izvoñenjem. derangement) smetanje. prav. smetati kome. deprefiksacija (fr. koja se održava. ostavljanje. oduzimanjem predmetka za-. derivare. depurer) čistiti. derivatum. u sredu posle Trojice. omalovažavadeprimirati (lat. derivativum gram. depresorii nervi biol. koji odvodi na drugu stranu. deprimere) pritiskivati. derivan-tia) pl. miševa. poslanici. depuratoran (nlat. hem. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. očistiti. derby) sl. tur. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. depurativan. depurgativan. proizlaziti. derbi-krek (eng. med. sredstva za čišćenje. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. depurgacija (lat. depurgativan (lat. pobrkati. iz nečega. izvod. deputacija (lat. deranger) uznemiravati. prefixe predmetak) lingv. deputat (lat. dere vrat. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputirac (lat. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). depresorij(um) (nlat.. izvoditi. derivacija (lat. potiskivani moždane opne. . depuratif) koji čisti. u ime neke veće organizacije. derviš) pripad-nik derviškog reda. napuštanje. uputiti. de. mat. nerv povući naniže. stan i dr. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. v. derivare izvoditi) dolaziti. postati od. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. u naturi. kao jedan deo svojih prinadležnosti. derivativan (lat. depurgatio) čišćenje. voj. uznemiravanje u poslu. tj. nov glagol patiti. poremećenost. derivati (lat. ugnjetavati. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. depurgatorius) v. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. derbi (eng. klasična trka u Engleskoj. izvedenica. pogružiti. odstupanje od pravog puta. deranžirati (fr. depurancija (lat. stvari bez gospodara. depurativan (fr. derelikta (lat. pokvariti. pročišćavanje. deputatus) zastupnik. sla-biti. depurantia) pl. prima godišnje u stvarima. lica koja. derivata) pl. derivatus) izveden. deratizacija (fr. de-. izazvane njihovim obrtanjem. depurgatoran (nlat. uznemiriti. derivare izvoditi. grč. depuracija (nlat. deputare) odrediti. izvoñenje. derviš (pere. pomeriti. kod katarakta. voditi poreklo od. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. poremetiti svoje imovno stanje. predstavnik. poslanstvo. derivirajuća sredstva. pretium. izvoñenje. derivometar predstavništvo. poremetiti. dereglija (mañ. zadužiti se. očistiti krv. izvesti. sekte (tarika). od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. derivatum) gram. deprecijativan (lat. po značenju i obliku. derivatum. zadržavati (koga). med. napuštene stvari. vrednost) koji izaziva prezir. depuratorius) v. zapaljenje vratnih žlezda. derivare. oneraspoložiti.

pa i najmanja promena na koži. dermatozoe (grč. gljive gotovanke. dermatonoza (grč. smesti. dermografizam (grč. voj. ñerma. lat. osujetiti. spasmos grč) med. kožni žulj. ukidan. dessin) trg. dermatografija (grč. dermatodinija (grč. svaka pora. stavljanje van snage. fort. uzorak. dirnek) sabor. plan. dermatoliza (grč. derogativus) koji krnji. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). povrediti. patheln patiti) med.(grč. padina. pathos bol. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. vrsta. deroute) nered. za pola stepena sniženi ton de. poslednja novost. deses muz. 2. razbiti. dermatoze (grč. gotovani koji žive na koži. naročito u modi. koji se tiče kože. spuštanje. derogatio) krnjenje. tome sečenje) med. nacrt. ñerma koža. neki zakon. veština ggunjenja životinja. jad. dermotilus med. silazak. dermatolog (grč. udarom. ñerma) v. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. lat. vojska dovedena vodenim. skopeo gledam) aparat. koji pripada koži. ñerma. ukinuti. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dermotomija (grč. dermatonoza. dermatitms (grč. dert (pere. nauka o kožnim bolestima. u vezi sa kožom. ñerma. grapho pišem) opisivanje kože. raditi na uštrb. derma talšja. okrnjiva-ti. dermatomikoza (grč. vašar. dermatijatrija (grč. naročito nervoznih. opozivan. dernek (tur. zakinuti. zakona. osnova jedne kompozicije. zahidanje. dermatopatologija (grč. bežanje u neredu razbijene vojske. dermaskop (grč. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. dermatotilus. ñerma) ned. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. npr. derogativan (nlat. bol kože. zavesti. bolest kože. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. muz. bora. ñerma. •zapaljenje kože. derma. smanjiti. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. opozvati. stavlja van snage. ñerma) med. opozivanje. cilj. ñerma. koji ukida. ñerma. koji je u vezi s kožom. dere vrat. šara. briga. dermijatrija med. smanjenje. pomoću koga se može videti svaka. osoba (nastaju trljanjem. dermoskopija (grč. dermatologija. dernier eri) poslednji krik. dermo. ñerma. kožni. derogirati (lat. lečenje kožnih bolesti. veselje. des. derut (fr. ukidanje neke naredbe. radi na uštrb. staviti van snage. rasturi!??. logia) nauka o koži. derogare) krnjiti. mykes gljiva) med. ñerma. derospazmus (grč. eldos vid. dsrmologija v. tj. ñerma. logia) nauka o kožnim bolestima. ono što je najnovije u modi. v. dermatotilus (grč. ñerma) kožni. grč u vratu. rasulo. šteti. ñerma) kožni. nćsos bolest) med. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dernije kri ((fr. v. ñerma. uzoraka. zbuniti. ñerma. iatrela lečenje) med. žućkast. žalost. ñerma. otok kože. dermalni (grč. dermatom (grč. bol. zakinuće. derma.pojave na koži kod nekih. v. dermatalgija (grč. ñerma. u obliku naročitog ogledala. skopeo gledam) med. dermatijatrija. dermatoid (grč. desen (fr. neprijateljski upad u neku zemlju. derogacija (lat. oduzimanje. lekar za kožne bolesti. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. oduzimati. ital. činiti krivo. tovar jednog broda. dermatologija (grč. ograničavanje. (fr. dermatopatija (grč. ñerma. dessinateur) crtač mustara. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. desenater (fr. zakidati. nagib. dermatičan (grč. odyne bol) med. ñerma. med opšti naziv za bolesti kože. oleum ulje) farm. okrnjivanje. algos bol) ned. derd. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. . dermatodčlija. tur. plastike veština uobličavanja) 1. dermatopatija. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože.derma 206 desenater derma (grč. ñerma. odstupanje (npr. ñerma. grapho pišem) med. v. desantni brod (fr. desig-nare obeležiti) namera. derma. dermatol (grč. dermatoplastika (grč. plastike veština uobličavanja) med. tylos žulj) med. svadba. derutirati (fr. kožni para-ziti. zoon životinja) pl. derma. propast. dessein. rasecanje kože. ñerma. dlačica i dr. dernek. koji opoziva. derma. voj. dert) tuga. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). dermoplastika (grč. površine ili dubljih slojeva kože. disegno. od ugovora). pobrkati nečije namere. descente) silaženje.

onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. despectio) v. praznina koju bi trebalo popuniti. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). uništen. designator (nlat. očajan. desolatio) pustošenje. koji prikazuje. nlat. desolare) opustophen. razoren. desiderativus) koji izražava želju. označenje. nacrtano. despectare) potcenjivati. deser. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. skromne. desperacije (lat. desiderium) želja.). desperado (šp. stvari kojih nema. ocrtavan. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. kraj. žude-ti. desnog (grč. re-dar. omalovažavati. očajnik. čega nema. neograničeni gospodar. samovolja. voće. desiderata) pl. deskriptiva (lat. bez nade. imenovanje. designativus) označavan. nedostajanje. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. neograničena vladavina. obeležava. desertni tanjir.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. desinirati (fr. odreñuje. desistirati (lat. a koji još nije uveden u dužnost. bezutešan. prikazivanje. desperare) očajavati. čežnja. crtao. desideratum) nešto što je poželjno. opu-stošiti. gubiti ljusku. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. okaniti se nečega. isušivanje. desiderirati (lat. desimetar (fr. žudnja. designaciona presuda prav. describere. pod desenzi-bilizacija. prezir. koje su poželjne. desiderare) želeti. desideracija (lat. verba desiderati-va (nlat. decigram. rastvorenih u vodi. dessert) v. imenovati. desoliran (lat. poruga. dessert) prislačni. ucveliti. krajnje ogorčen. desigram v. desperirati (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. desine (fr. duboka tuga. desert (fr. naimenovanje. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora).). gubiti svaku nadu. nai-menovati (nekoga za nešto). koji opisuje. designator) razvodnik. desiderativan (nlat. designatus (lat. molba. desperatan člat. despotes) neograničeno gospodarstvo. potreba. rušenje. odredan. neograničeni vladalac. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. nacrtao. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desperatus) očajan. descriptio) opisivanje. desolirati (lat. naznačenje. deskripcija (lat. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. decimetre) v. uništiti. nešto što nedostaje. poslastice). despotizam (grč. nestale stvari. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. dakle. siccus. klonuti duhom. despektirati (lat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). dessiner. desinere završiti se. med. krajnje ogorčen čovek. desperatio) očajanje. ime. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. prezirati. stvari koje su potrebne. Podanici . ljušćenje kože posle kožnih bolesti. puste želje. fr. deser (fr. despekcija (lat. naz-načiti. deskvamirati (lat. skicirati. dessine) crtano. despekt. završetak reči. desiccatio) sušenje. krajnje ogorčenje. decimetar. odreñivanje. designativan (nlat. slatka i jaka vina). suv. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desolacija (lat. ocrtava. osećanje bezizlaznosti. dssignacija (lat. tiranstvo despotizam. grdnja. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. gubljenje ljuske. obeležavan. despekt (lat. desinencija (lat. baciti u očajanje. descriptif) opisan. desperatist(a) (lat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. i koja mustru. desperare) čovek bez nade. designatio) označavanje. desigvirati (lat. designare) označiti. desquamare) oljuštiti. klonuo duhom. desiderata (lat. ocrtavanje. desiderat (lat. despectus) preziranje. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. describere opisivati) mat. desquamatio) ljušćenje. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. desinence) gran. deskvamacija (lat. nedostatak. tiranin. za popunja-van>e zbirki. ostrugati l>uske. desikacija (lat. razo-renje. samodržac. tanjir za voće i poslastice. potreba. prikazan. poslednji deo obeda (sir. honorar. fot. nacrtna geometrija. deskriptivan (lat. očajanje. bezglavost. želja. despicere prezirati. samovoljan gospodar. teško ožalostiti. fr. pasti u očajanje. čeznuti (za čim). prestati s čime. desiderija pija (lat. neu-tešnost. ital. opis. potrebu. npr. desolare) pustošiti. verba desiderativa) gram. koji označava. desiderij(um) (lat. deservit (lat. razoriti. desenzibilizacija (nlat. desideria pia) pl. desideratio) nemanje. disegnare) crtati. titula grčkopravoslavnih vladika. desperado očajnik) razbojnik. odrediti (nekoga). designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. zahtev.

odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . destillare) destilacijom do-bijen. konsig-nator. detaljiranje (fr. darvi-nizam) i Hekl. destrukcija (lat. dodeljen. detant (fr. neograničeno. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. destinacija (lat. izlapiti. name-niti. destruktibilitet (lat. destra (ital. komada ti. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. de-. posvete. opredeljenje. uništljivost. dette publique) državni. isparavanjem prekapa-ti. de-. destilirati. adresat. det (fr. destructio) rušenje. do deliti. otcepiti. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. i o uzrocima toga i takvog razvitka. a potom ovu. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. uništljiv. razrušljivost. koleno. detaljirati (fr. pečenje rakije. desugestija (lat. na parče. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. otkomandovati. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. det publik(fr. dug. destinativ (lat. proces prikazan pod destilirati. dsstiliran (lat. destruktibilan (lat.). detaljist(a) (fr. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destilat (lat. despotski (grč. detache) muz. a. descendentia) potomstvo. osamljen. prodaja namalo. voditi poreklo. onaj koji peče rakiju. naročito Lamark (v. potanko. otcepljen od celine. destillatus) hen. detašman (fr. isparavanje. destinare odrediti) lingv. ponovo napraviti tečnom. sitnica. krčmiti. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost.i stilla kap) ispariti. primalac. bez veze sa ostalim delovima. sudor znoj. detaxatio) v. unuk. tečni proizvod destilacije. desudatio) znojenje. prodavati namalo (ili: nasitno. namena. opisivanju). razrušljiv. scendere) silaziti. dette) podužica. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. desublimacija (lat. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. raza-ranje. prekapnica. Darvin (v. otcepljen. detacher) odvojen od celine.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. desnom rukom. naročito državni dug. fr. opširno. destina-taire) trg. popravljen. dette flottante) leteći dug.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. opisivanju). unipggilac. izdanak (dete. dsstruktivan (lat. destinirati (lat. destillatio) hen. opisivati). de-struere) razornost. opširno pričanje (ili: opisivanje. destilater (fr. neograničena i samovoljna vladavina. destinatio) odreñenje. vršiti nasilje. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. descendencija (nlat. destinatarius. destinater (nlat. descendentna teorija bkol. despotija (grč. detailler) rasparčavati. podrobnost. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. despotizirati (grč. descendens) potomak. trg. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. opuštenost. poticati. ako se ohlade do odreñene temperature.). tiranski. prekapavati. unipggavanje. desudacija (lat. fabrikant likera. prečišćen. destillateur) onaj koji preči-šćava. descendent (lat. rasparčan. destilirati (lat. dosti dovati v. colla destra) kuz. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. kazan za pečenje rakije. neku tečnost. detaljiran (fr. javni dug. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. nasitno. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. en detail) trg. pridodat. detalj (fr. učenje o postanku. lamarkizam). poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. usitnjavati. detaše (fr. detachement) voj. rashlañivanjem. prečistiti. postupati nasil-nički. na parče). izlaganje) nabrajanje do sitnica. despotes) neograničeno gospodarstvo. destructibilitas) razorljivost. descendirati (lat. kostiju i dr. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. preznojavanje. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. posvetiti. poreklo. sići. detailleur) trgovac namalo. praunuk itd. destructivus) razoran. pretvoriti u paru. izdvaja. destilacija (lat. pridodato. detaširati (fr. prevrat. despotes) samovoljno. u novije vreme. detailler) opširan. de. destruktivnost (lat. voj. prevratnik. sitničar. poboljšava. detail) pojedinost. destructibilis) razor-ljiv. detaljirati. destruktor (nlat. krajnji cilj. taksacija. detaksacija (nlat. rušilački. destructor) rušilac. detaljisati v. destinare) odrediti. nasitno. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. detaširan (fr. hem. nasilnički. spuštati se. na komad. do sitnica pričati (ili: izlagati. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. razo-rilac. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. det flotant (fr. destillare kapati. destra desnica) kola destra (ital. padež cilja u najopštijem značenju. opredeliti. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. skidati se. an detaj (fr.

panjkalo. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. odlučnost. de. odrednica. fr. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. otirati. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. prasnuti. ograničljiv. jus detrakcio-nis (let. . oduzimanje. detrakcija (lat. odlučiti. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. nezakonito zadržavanje. praviti snimci. to isto. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. oštro naglašeno. muz. determinisati (lat. pristalica determinizma. detentor) prav. (lat. tresak. determinare odrediti) fkl. detericija (nlat. gram. pogrešno pevati. presudan faktor. odlučljiv. pogrešno pevanje. up. onaj koji raspolaže nekom stvari. v. obelodanjivanje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detergere čistiti) med. za razliku od sopstvenosti. deterrere) zastrašiti. detekcija (nlat. detersio) čišćenje. eng. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. lat. tj. detonator) upaljač. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. npr. pobudama. tajni policajac. determinisati. očistiti. dictum) rečeno. činilac koji odreñuje pravac i cilj. determinativan (nlat. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. determinanta (lat. determinabilitas) odredljivost. detoner) muz. opredeljenost. detersorium) med. ograničl>ivost. detractio) odbijanje. detonator (lat. determinare odrediti) mat. smenjivanje. eksplozija. determinatio) odreñivanje. determinabilitet (nlat. pejora-tivan. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. deterirati (lat. detonare. ispadanje iz tona. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. pritežalac. eks-plodirati. indetermini-zam. stvarno raspolaganje nekom stvari.detektiv 209 detranp determinativ (lat. materije. detoner) puknuti. rešljiv. inde-terminist. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. tobožnje sopstvenik. sredstvo za čišćenje. detonacije (lat. determinato) muz. rešenost. deterziv. opredeljenje. grmljavina. koji odreñuje. a detto) istoga dana. ldg. determinatus) odreñen. detegere otkriti. detoksinizacija (lat. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. deterzija (nlat. npr. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. krvi otvaranjem vene.). tečnost i dr. rešljivost. detegere otkriti. deterritio) zastrašivanje. detto. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. determinativus) gram. privatan detektiv lice koje. otrti.grč. odlučno. znojenja itd. detraktor (lat. opredelji-vanje. determinante (lat. determinabilan (nlat. po porudžbini i za nagradu. potajno motri rad pojedinih ličnosti. klevetanje. napred imenovano. toga istog. deteriorativan (lat. opredeliti. 6 kg brašna 9 kg deto. ograničen. determinare) fil. detective) potajnik. organizma i dr. deterziv (lat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. posuña i dr. detonatio) pucanj. prasak. supr. utvrditi. determinare odrediti) fkl. detektiv (lat. determiniran (lat. detentio) zadržavanje. tresnuti. odlučljivost. determinacija (lat. eng. determinativ. detergere. disanja. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. determinativus) odre-dan. klevetnik. za-plašiti. odrediti. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. čistiti. npr. determinizam (lat. detergere) obrisati.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detranp (fr. odredbeni. determinare) ograniči-ti. obustava. supr. prav. pulsa. deto (ital. odredba. deterzorij(um) (lat. detevtor (lat. determinabilis) odre-dljiv. odreñenost. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. panjkenje. pomenuto. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. deterdžent (lat. detektor (lat. sasvim neprimetno. determinist(a) (lat. a deto (ital. odvraćanje od zla pretnjom kazne. detonirati 1. odreñivati. detractor) opadač. determinato (ital. 2. zakup-ca. detergirati (lat. distonirati. deterior gori) v. trg. odreñenje. detectio) otkrivanje. detencija (lat. eng. sinteza opštih pojmova u posebne. opredeljen. (fr. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. iznošenje na videlo. odluka. opredeljivati. deteriinirati v.

deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detronizirati.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). oštećen. grč. detur) neka se da. kvar. tj. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. oksid drugog stepena. detur kopija (lat. grč. deutero. deuteros) ponavljanje. prav. detritus) oblutak. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar.(grč. onaj na kojem se očekuje napad. izmešane strane ponovo dovesti u red. detrahirati (lat. up. deuteroskopija (grč. ispravljanje izmešanih strana. de. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. defensus. thronos) lišiti prestola. deuteroskop. fr. vidovnjak. hem. deuteros. de. defalcirati (lat. prečišćavanje. splašnjavati. dewas) bog. fig. oxys) hem. npr. detranspozicija (nlat. bogovi. tef) v. de. detur copia se. detransponirati. de facto) v. dii) pl. detur (lat. defectivus) nepotpun. tj. nepotpun. defensiva) odbrana. detransportacija (lat. fiz. mesto izloženo unakr-snoj. defectus) krnj. manjkav. defectus) nedostatak. detricija (lat. odbiti. oduzeti. detronizirati (lat. dewa. potonji. defectivum) gram. nepotpunost. jedan deo nasledstva. nepotpunost. defekacija (lat. u antičkoj tragediji. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. koji nema svih delova i oblika. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). . defektiv (lat. dni (lat. defektivitet (nlat. da se da. pathos bol) med. znak D. detransportirati (lat. prilaže se prepis rasprave. sa prazninama. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. mana. deuteroskop (grč. detritus (lat. fiz. protocolli) prav. splašnjavanje. istrošen kamen. grč. v. deuteronomijum. ozloglasiti. defektivan (lat. detroner) v. skopeo gledam) vidovit čovek. deus eh machina) lit. deuteroza (grč. deuteros. deuteronomija (grč. defamirati (lat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. defekt (lat. mešanjem. rat koji se vodi samo radi odbrane. u kasi. opanjkati. teški vodonik. defanzivno oružje voj. praznina. reč koja nema svih oblika svoje promene. grč. defaecatio) čišćenje od šljama. deuteroni (grč. zaštitni. proizvodi raspadanja. drugog ranga. npr. popustiti (otok). deuteros. verba defectiva) gram. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. defectivitas) krnjost. theos. deugeronomion (grč. nepotpuni glagoli. ukloniti. odbrambeni rat. detumescencija (lat. def (arap. fr. deuteros) hem. defanzivni rat voj. uskratiti. difamirati. deuteros. v. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. biol. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. manjak. topovskoj ili puščanoj. defakto (lat. deuteros. deus eks mahina (lat. defanziva (fr. de-transponere) tip. obediti. drugi brak. defektan (lat. vatri. thronos. thronos presto) lišavanje prestola. deuterij(um) (grč. deuteros. pisma. jezgra teškog vodonika. deuteropatija (grč. defensif) odbrambeni. skopeo) drugi vid. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. de-transpositio) til. de-transportare) tip. med. ukloniti. deuteros drugi po redu) hem. detumescere) med. glagol jesam itd. oklevetati. de-transportatio) tip. deuterogamija (grč. deus. ofanziva. detritio) trljanje. detumescirati (lat. pod fakat. koje su tek docnije primljene u kanon. defektivni glagoli (lat. deuterijuma. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). rana napravljena trljanjem. deuteros. radi zaštite od škodljivih uticaja. def. pathein patiti. uzeti napred. detumescere) med. deuterogonist(a) (grč. prestati da otiče. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. naročito šećernog soka pomoću kreča. faix srp) požnjeti srpom. daff. slika raće-na vodenim bojama. „bog iz mašine". spoljašnje zaštitno sredstvo. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). taloga. imenica doba. odbijati. detrahere) odbiti. iznenadna pomoć. detronizacija (lat. deuteros. detransponirati (lat. na motoru. detronirati (lat. oni koji nemaju svih oblika. npr. detranspozicija. detrusorium) med. svrgnuti s prestola. manjkavost. odbrambeni položaj. greška. de. rušenja. defanzivan (lat. defensivum) med. ponovo rasporediti. koji je za odbranu. daire. oduzimati. deuteroksid (grč. deuteropatičan (grč. šljunak. tj.. npr. koji je. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. deus (lat. defanzivno sredstvo (lat. defanzivni ugao voj. defanzivni položaj voj. diffamare) izneti na rñav glas. izbacivanje izmeta. detruzorij(um) (nlat. podnositi) med. sskr. tur. supr.

popunjavati. defektoskopija (lat. deficiens) otpadnik. nagrñivanje. ispitivanje. defici-taran. konačan. defaire) praviti maloduš-nim. defemivacija (nlat. dopunjavanje. koji nekome drugom nudi zakletvu. definisati (lat. odreñen. defanziva. defaite poraz. definicija. tj. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. ćuprija. defaitiste) pristalica defe-tizma. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. . kasi itd. defetistički. defiguracija (lat. malaksalost. definitivus) odlučan. svečan prolazak. definicija (lat. praktični učiteljski ispit. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati.. u pošti: javiti da je nešto nestalo. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. efeminacija. 2. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. definitiva) završni ispit. grč. definitiva (lat. ureñivanje. klanac. nedovoljan. iznu-renje. snabdevanje. definitum) nešto odreñeno. klanac. defektirati (lat. proneveriti. unakaživanje. defendend (lat.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). manjkav. defensio) odbrana.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defetist(a) (fr. defektuozitet (nlat. manjkav u nečemu. deficit nema. onaj koji odreñuje. defek-tivitet. deficiens) l. završne redakcija ugovora. malodušnost. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). dsfenzija (lat. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defendendus) optuženi koga treba braniti. bez vere u uspeh ili pobedu. pravobranilac. definitivum) konačno objašnjenje. definitor (nlat. defensor) branilac. deficijent (lat. dužnik. odrediti) log. defektologija (lat. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. dril. defenziva v. mentalno (duševno) slab. kec. definitivno. defendent (lat. prolaziti paradnim maršem. definire ograničiti. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. naružiti. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. fig. viši član jednog kaluñer-skog reda. definitivum (lat. klonulost. starešina manastira. zaštitnik. deficitaire) koji ima deficit. defectus. odreñen pojam. defeminatio) pete. npr. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. zameravati. defile) tesnac. definitiva seitencija (lat. pr. onaj koji ima manjak u računu. paradni marš. deferent (lat. odmetnik. manji iznos u jednom računu. definitum (lat. konačna presuda. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. de-figurare) pokvariti. defectio) otpadanje. defilman (fr. suma za koju su prihodi manji od izdataka. dostavljač. defectuositas) v. defectivum) gram. slabljenje. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defile (fr. odreñenje (ili: odredba) pojma. ponovo naručivati. pojam odrediti. defigurirati (lat. up. defilirati (fr. fig. definitor) odredilac. defektura (nlat. definicija. defenzor (lat. deficit (lat. nije tu) manjak. defetizam (fr. definitivan (lat. zastupnik. defendens) v. dopunjavali. defectura) fark.). slab.. čovek malodušan. tj. klonulim. manjak u kasi. pojam objasniti drugim pojmovima. kapija itd. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. klijent. To je rodna. defilement) voj. genetička definicija. iznurenost. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. deficere nedostajati. definitfo) log. konačno ureñenje (supr. nagrditi. odme-tanje. ispunjavanje laboratoriju ma. definitiva sen-tentia) konačni sud. defekcija (lat. nedostaje. skopeo gledam) tehn. grč. nepotpun. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. grč. defectus. voj. pre-sudan. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. defectus. popuštanje u snazi. zaključenja mira pre pobede. štićenik. neverovanje u uspeh ili pobedu. nejak. svečano prolaziti. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. provizorijum). tačno. generička. slabouman. deficitan (fr. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. v. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. defiguratio) kvarenje. izričan. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). zaklju-čen. deficijentan (lat. defenzor. defetirati (fr. ma-nisati nečemu. unakaziti. deferens) onaj koji traži zakletvu. supr.

savi-janje. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. defungere) prestanak života. deformitas) unakaženost. god. nagrditi. decens) pristao. decentralisati v. oblika. od 10 stopa. dehiscentan (lat. deflegmirati. lažljiv. naružiti. deformisan (lat. dehiscentia) bog. nagrñenost. de-. katar. izostanak sa ročišta. varalica. dehiscere) raspući se. deflektirati (lat. neopravdan izostanak. koji podvaljuje. unaka-ženost. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. nedostatak. defraudirati (lat. deflegmirati (lat. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. unakažena oblika. proneveravati. decsntralizacija (lat. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. gubljenje. genesis postanak) han. decenij(um) (lat. osloboditi od vode. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. prikladan. prav. izgoreti. listopad. deformitet (lat. nagrñiva-nje. tekućina. krijumčar. inflacija. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. phlegma) han. defoliatio) opadanje lišća. prevara. defraudans) proneverilac. deformis) v. pokvarenost oblika. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. brojeći od marta. deformacija (lat. otvoriti se. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. inflacionisti. deformis) pokvarena oblika. pokvarenost. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. zjap-ljenje. deflorare) oduzeti devojci nevinost. utaja. deflorata (lat. def aut) oskudica. krijumčarenje. iskvariti oblik. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. podigne kupovnu moć novca. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. up. nedolazak na suñenje. državnog štrajka 2. skrenuti. defraudator (nlat. deflorator (lat. deflatio) fin. decemvirat (lat. tefterdar. zjapiti. decere. defraudant. defo (fr. deceptivan (lat. dehiscirati (lat. deflatio) fin. decembra 1851. deforman (lat. deformisati (lat. deflectere) savijati. decentralizirati. dehidrogenacija (lat. obgoreti. unakaživanje. dehidratacija (lat. grč. decentan (lat. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. dehidratacija. dehiscencija (nlat. defunkcija (lat. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. defraudatio) pronevera. mana. pristojan. nagrñenje. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. grč. veća samostalnost pojedinih delova. decemviratus) vladavina desetorice. obeščašćena. decemvir) član kolegija od 10 članova. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. savetovanje da se nešto ne učini. ned. tefter. decipere varati) varljiv. narušen. od vode. utajivač. deformisan. hydor voda. decem. smrt. dehidracija v. pogreška. defterdar v. naročito: prikriti porez. de-. vatrom očistiti. naročito u državnoj upravi. defraudare) proneveriti. pes stopa) motka za merenje. de. nakaznost. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. oduzimanje nevinosti devojačke. decem) deset. defloratio) obeščašćenje. defolijacija (nlat. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). defloracija (lat. defraudacija (lat.. uzdržljiv (u umetničkom smislu). dimovuk.) dvanaesti mesec u godini. deflacionisti (lat. decembar (nlat. iz stare rimske istorije. skladnost. prevariti. deforman. defter v. decemvirata. deflegmacija (lat. kidanje lišća sa drveća i dr. čestit. naročito u državnoj upravi. decencija (lat. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. najpoznatiji su. defraudant (lat. deformatio) kvarenje oblika. saviti. decempeda (lat. „Zakon na deset tablica". supr. prikladnost. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. decem (lat. grč. obeščastiti. centrum središte. prosinac. dehortacija (lat. utajiti. decemvir (lat. carinu itd. . odstupanje. tj. nešto više od 3 t. deflexio) skretanje. skretati. deflagrirati (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. fr. kao posledica i cilj toga. prista-lost. defluksija (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). opadanje. deflacija (lat. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decemviralan (lat. decentia) pristojnost. de centra lizirati (fr. grč. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. med. unakaziti. dehidracija. unakaženje. defleksija (lat. deflorisati (lat. obmanljiv. defluxio) oticanje. deflagratio) hen. pošten.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. de. defraudator) v. deflagrare) sagoreti. de. deflektor (lat. dehortatio) odvraćanje. phlegma sluz) hem.

načelnik jednog nadleštva ili upravnog odeljenja. podvaladžija. cadere pasti. decidencija (lat. decharge) mor. struci ili vrsti poslova. raz-. decem. deceptor (lat. desetno mesto. presuditi. dešarž (fr. glas koji odlučuje. onaj koji skuplja desetinu. dvostruko. notna figura koja naznačuje da jednu grupu od deset tonova treba odsvirati u vremenu za koje bi se inače odsviralo osam normalnih tonova