MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

uvo) ned. aeromantija (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. portus luka) vazduš-na luka. aeg. zbor. naus. karpos plod) v. eksploatacijom i istraživanjima). metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. aeroza (grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerometar (grč. aerokar (od grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. planos koji luta. klinein naginjati. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeg. aeg. aeg. aeg. terror strah. aeg. asroklinoskop (grč. aeroskopija (grč. aeg. aeg. aeg. aeroterorizam (grč. aeg. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aerokartograf (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aerolog (grč. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeropauza (grč. aerotonometar (grč. v. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. maglovit. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. eng. u vidu magle ili dima. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aerotermodinamika (grč. aerostacija (nlat. . aeroplan (grč. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. statćs stajaći. v. aeroskop (grč. metrfa) merenje vazduha.). istemi) nauka o ravnoteži gasova. aerosoli. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. vazduhoplovstvo. lat. nautikos brodski. navigatio) plovidba po vazduhu. kartograf. lithos kamen) meteor. aerosoli (grč. npr. Magnes. aeg. koji stoji. aeromiting (grč. eng. zoon životinja) zool. aeg. plasso obrazujem. aeg. aeroplast (grč. bakterija u vodi. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeroeides) koji ima vid vazduha. aeg. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. lat. naročito vazduha. eng. naus brod. meeting. lat. aeg. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. tćnos napon. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeg. therapefa lečenje) med. aerokonvoj (grč. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. od istemi postavim. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. fr. aerozoe (grč. čvorište vazdušnih linija. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg. lat. aerotehnika (grč. aerostat (grč. aeg vazduh. aerootitis (grč. Ićgos reč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. razvijanje vazduha u telu. meteorski kamen. aeronaut (grč. aerometrija (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. geokarpija. koja se drži potiskom. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. avion. terme toplota. aeg. pneumatika. aeg. aeroport (grč. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. veliki aerodrom. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom.). aeg. aerozoli v. helikopterom i dr. aeromshanika (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. asroklub (grč. zagrejavanje letilica itd. aeromagnetometrija (grč. aeg) ned. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. skok padobranom itd. aeromedicina (grč. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aerolit (grč. mechanike) fiz. aeroterapija (grč. aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. aerologija (grč. asronavigacija (grč. aerotaksi (grč. aerostatika (grč. stručnjak u aerolo-giji. taxis ureñenje) zool.). kamen koji pada iz vazduha. aeg. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. lat. us. vazduholik. aerobije. aerotaksija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeroidan (grč. aeg. aeroplan. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. vazduhoplovstvo. aerokarpija (grč. pomorski) vazduhoplovac. izgaranje.

doterivanje. aeg. pr. aeg. aeroturbina (grč. izbegavanje vazduha. duvački instrumenti. ejderha) zmaj. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. azijanizam ret. phos svetlost. aerofagija (grč. nezavidljivost. asbestos neugasan) med. ažija (fr. aerofite (grč. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. geofite). tćpos mesto. Takvi su pojmovi npr. koji je pronašao Edison. veća vrednost jedne vrste novca. inače. aerofilter (grč. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). azigija (grč. hartijama od vrednosti. praviti šupljike. besan (obično o konju). utočište. aerotropizam (grč.. aerofotografija (grč. čudovište. pravac) bog. azil (grč. gramma slovo. azeličai. metafizičke. azilum ignorancije (lat. zavese u pozorištima i dr. hartije od vrednosti i sl. magneziju-mov silikat. naročito zemljišta (terena). aeg.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. agio-conto) trg. zygon jaram) neženjenost. profesionalni igrač na berzi. na utočište u nekoj stranoj državi. aeg. jedna vrsta nesagorljivog minerala. silovit. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. sloboda. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerotunel (grč. azgin (tur. neman. životna sila. aerofoni instrumenti (grč. azelija (grč. agiotage) špekulacija. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. phobeo bojim se. aerofon (grč. ažioter (fr. a-. phone glas) kuz. entelehija i mnogi drugi. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. 2. aeg. deo-nicama i sl. lat. neprikosno-ven. a-. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. aeg. azgm besan) 1. a-sylos neopljačkan. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. Azijat (lat. bujan. aeg. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. ažio-kovto (fr. tzv. a jour) tačan i brz u poslu. ažiotirati (fr. pa i kod tuberkuloznih. pribežište. stvoren u maloazijskoj Joniji. aerofobija (grč. hartija od vrednosti i sl. lat. odnosno kiseonika. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. Aeroflot (grč. filatelija. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. kao i pod vodom. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. služi kao rñav toplonoša. doplata. baviti se ažiotažom. ajour) šupljikati. višak. pomeranje. v. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. phagem jesti) med. aeg. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aeg. ital. i 2. azelia) neljubomornost. od nominalne vrednosti. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. takoñe: epifite. gutanje vazduha. Asia. aeg. udešavanje mere. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. berzanske zelenap!enje. phoros koji nosi) donosač vazduha. . pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. phos svetlost. nameštanje. trgovanje novcem. nezauzetost. antički besednički stil. 2. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. za izolaciju. osion. aeg. aerofilatelija (grč. obaviti posao na vreme. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. npr. Asianus) stanovnik Azije. igranje na berzi. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). igrati na berzi. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. akcije. aeg. ažurirati (fr.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. azbestoza (grč. azbest (grč. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. ala. jedne deonice. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. pun života. vojnih begunaca i sl.. aeg. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. trćpos obrt. phytcn biljka) bog. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. preterano kitnjast govornik. končastog sastava. nem. aerofotogrametrija (grč. agio) trg. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. aždaja (tur. aeg. metrfa merenje) 1. aerofor (grč. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. ažiotaža (fr.: bog. flotta) „vazdušna flota". ažuran (fr. neudatost. asbestos neugasan) mm. ažistaža (fr. ažur (fr. . phoneo zvučim) instru-ment. plašim se) strah od vazduha. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. bombastičan. ret. plahovit čovek. aeg.

akademija. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu.067. Einsatz umetak. 3. poludeo i ubio se od žalosti. plav mineral. azimut (arap. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. dušik. azojski period (grč. ajvan (tur. zb<zg toga. slabljenje. hajvan. pl. najstariji period Zemljine kore. ajsberg (nem. azur. znak Es. gde su akademski držali kongres 1869. korist. azuran. obrazovan na visokoj školi. neradnik. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. 1. ajmana (tur. uložak) muz. azo-bojs (grč. spreman. budite pripravni. Otkriven 1954. kralja salaminskog. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. zyme kvasac. a-. azoogenija (grč. zoon život) kol. element atom-ske mase 14. na noge! azurii (arap. logia nauka) v. akademičar (grč.bez. zoo živim.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. gotov. eins jedan) v. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). Aias) kit. akademik. rednog broja 7. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). dynamis snaga. azur. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. 2. trovalentan. gfgnomai nestajem. azoospermija (grč. usiljen. azot (grč. »sena ljubimica Muhamedova. skitnica. azotos. malaksavanje. v. ropsko podražavanje antičkih uzora. azoodinamija (grč. azzurro) l. ždrebac. aKademikos) koji pripada visokoj. velikoj školi (univerzitetu). pripravan. grč. 2. više-manje. uplitanje. ajdamak (tur. dobar.zoon. as-samt strana) astr. GGlato-nova filozofija. 3. azur (fr. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. praznik beskvasnog hleba. pilu. zadužbina.-tur. a-. ajgir (tur. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. Eis led.) v. Eisberg) ledeni breg. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. arhaik. aylik) dohodak. sin Telamona. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. ajkuva (tur. ajman.) draga. nebesko plavetnilo. urem mokriti) med. čestit. radnik koji stavlja drvo pod testeru. dobro. hemijski element. akademija (grč. aitiologija (grč. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. školski. koji se tiče akademije. sila) med. ili organskoga iz anorganskog. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. 5.) vrsta plave boje. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). nastavak ites) tin. stoka. sperma seme) med. azotemija (grč. naima krv) med. 2. ital. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. air (tur. plavetnilo. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. znak N. haymana) 1. vent-en. ajnzac (nem. redni broj 99. ajnleger (nem. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. einlegen staviti) štamp. aKademikćs) v. akademska rasprava strogo naučna raspra- . fig. azurit (fr.19 azima (grč. azotometar (grč. azoturija (grč. ajskastn (nem. motka. hayir) sreća. hajvar. ajzenaši pristalice Karla Marksa. plava boja neba. azur (tur. ogrlina. hayirli) srećan. karbonat bakra. slojevi bez organskih ostataka. ajnštajnij(um). domaća životinja. periodos) geol. a. tur.bez. ajnakter (nem. ua. a. azurala (arap. visoka škola za nauku ili umetnost. aKademia od osobnog imena AKademos. Ajas (grč. egiologija. Ajša (tur. plata. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ajam (tur. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. aKademia. gotovan. radioaktivan. azotos. azotos. dakle. a-zoon. akademski (grč. aitfa uzrok. dobrotvorne ustanova. atomska masa 254. Ayse živa) muslimansko žensko ime.. marva. a. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. haydamak) batina. ein jedan. krut. ljubavnica. koji nije u stanju da održava život) hem. 4. aygir) pastuv. ajnc (nem. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. airli (tur. Lavoazijeov naziv za nitrogen. hazir ola) spremajte se. lat. a-zoon. a ostali je deo pod vodom). koji pripada akademiji. akademizam (grč. ajvar (tur. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. azotos. koji se tiče ove. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. akademičar. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. Platonova škola. bitanga. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. nedostatak snage za život. te je. azoik (grč. hazir) 2. ajluk (tur. akademik (grč. zoon živo biće.) v.

Etiopiji. zakupac robe radi cphekulacije. akarpija (grč. ned. snabdeveno reflektorima. akvagij(um) (lat. fr. pedis noga) podvodni bicikl. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. bodljikava karlica. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). bez. aqua voda. nedostatak razumevanja. tj. zgrčenost. a kvadro (ital. akvaplan (lat. eng. axantha bodlja. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. aKathars(a) nečistoća. četvoroglasno. student univerziteta. med. nego stojeći ili u hodu. potres mozga. akatalektičan stih (grč. aqua Binelli) farm. aqua. akatolik (grč. accarezzevolmente) tuz. akvanautika (lat. a-. akacija (grč. a-. akantologija (grč. koja se peva. akataleptičan (grč. nepoi-manje. naročito protestant. akapLja bodlja. akardija (grč. lat. kamerama i dr. akarecevole (ital. neshvatanje. axantha bodlja) ned. calcul račun). a. nepojmljiv. akatalepsija (grč. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara).ne. neuredan. a-Kaustos) nesagorljiv. akaša je starija od svih njih. v. kao „prostorna supstancija". „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akva destilata (lat. aqua destillata) hen.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akvatikum. akaparisati (fr. akalkulija (grč. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. omanje trnovito drvo koje raste u ist. stojeći. akatapozis (grč. a-Katalektikos) poet. po svom ćefu. ljupko. kao što su bradavice. akvedukt. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. akampsija (grč. Kataposis pijenje) med. podrugljivih pesama. destilacijom prečišćena voda. nautika. akvarel (ital. pes. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akaustičan (grč. graphfa pisanje) med. a-Katastatos) nepostojan. akarecevole. akatističan (grč. akvarelirati (ital. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. a capriccio) nuz. ukrućenost udova. grč. aqua) voda.akairologija 20 akvarelist(a) va. nemanje srca. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. po učenju Upanišada: etar. tj. reč akakJa znači nevinost). aquaplaning) sp. med. u četiri glasa. papilomi i dr. akaša (ind. a-. akatist (grč. akvabatik (lat. akvarelist(a) (fr. akatarzija (grč. nemogućnost pijenja ili gutanja. nepriličan. v. nezapaljiv.ne. nepravilan (za groznicu). pravo isuši-vanja zemljišta. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. akvadukt v. akantopelvis (grč. akva (lat. samovoljno. zbirka satiričnih. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. accapareur) nakupovalac. aqua. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. malodušnost. aKataleptos) nedokučljiv. akvaped (lat. od koga se dobija gumarabika. a kapričo (ital. a. prekapnica. med. neprikladan govor. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akarecevolmente (ital. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akvaplaning (eng. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. u nezgodan čas. akvalung (lat. agere voditi) prav. Africi. akantoza (grč. mekuštvo. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. logia govor) lit. akairologija (grč. Kata. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. aqua. aKairos nezgodan. akva Bineli (nlat. akademski grañanin slušalac. akvamarin (lat.) fil. akak!a) bog. marinus morski) min. logia govor) nezgodan. nena-klonost prema čistoći. acqerellare) slikati vodenim bojama. akatastatičan (grč. Hristu i svetiteljima. neshvatljiv. naročito na Veliku subotu. axampsfa) negipkost. fig. accarezzevole) muz. Kardfa srce) fiziol. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. a capella) kuz. pravo odvoñenja vode. vrsta berila. planus ravan) sp. a-. nestalan. akagrJa) neplodnost. akaparer (fr. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. pelvis karlica) med. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nečistoća krvi. a kapele (ital. umiljato. aqua. a quadro) muz.. aqua. akatagrafija (grč. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). aqua. koji se ne peva sedeći. . nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. Kathfzo) ne sedeći.

accollata. ili usvojiti kakav predlog. akug£a) neprava upotreba jedne reči. bez pojedinačnog glasanja. aqua. metron mera) med. ducere voditi) 1. v. vodovodna cev. akvatinta (lat. šiljak) med. a-. ovlašćeno lice koje. akvadukt. prelomio stanje u razvoju bolesti. aKesis) v. barovit. akpe) med. akumetar. z. kišovit. nabavljene. aquaticum) prav. uzvikivanje. aqua. umirivanje. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). ukočenost jednog uda ili više udova. 21 akolada akianoblepsija (grč. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. prilagoñava™ podneblju.adobivanje. 1. acquisitor sticalac) trg. fortis jak) hen. aklimatizirati (nlat. akik (tur. 2. stečeno dobro. farm. kad se neko pravi da nešto ne mari. Kyesis trudnoća) ned. aceridi. akognozija (grč. akvizitor (lat. acquit) plaćanje. acezija. acquisitum) nešto što je zadobiveno. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akirija (grč. klicanje. akov lek. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akvizitum (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. uzetost živaca. aquositas) bogatstvo vodom. aKinesfa) nepokretljivost. 3. acquisitio) tekovina. aquila) zool. aklastičan (grč. nabavljanje. ital. vodovod. nabavlja ili zadobiva. zadovoljiti. aKephalos bezglav) sanjalica. v. aquarius) astr. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. nauka o lečenju sečenjem. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). anne (grč. akvizicija (lat. arh. aquosus) pun vode. aKedeia) v. aquaticus) podvodan. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akijezis (grč. aqua. akio čujem. aquiscere) umiriti. akvatilije (lat. akme (grč. ergon delo) ned. vodene biljke. npr. acenonoet. nesposobnost »sene da bude oploñena. upotreba reči u prenesenom smislu. akte vrhunac. pozdravljati klicanjem. blepo vidim) ned. kuapbv zagasito-plav. naviknuti na neku tuñu klimu. budala. akvila (lat. akizam (grč. collum vrat. aidestos nezatvoren) Opt. acclimatatio) v. jednoglasno. aklimatizacija (nlat. par acclamation) izvršiti izbor. navikavanje na tuñu klimu. atiline (lat. zool. bez pojedinačnog glasanja. orao. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". skupljač oglasa (za novine). akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905.. aklimatacija. vlažan. gnojnica. aklimacija (nlat. akviziter (lat. god. akvafortis (lat. akvedukt (lat. acclimatisare) prila-goditi. bubuljica.. slatkovodne životinje. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. snažna voda. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. aklimatizacija. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aklimatizacija. ime jednog sazvežña. slepilo za plavu boju. akefalos (grč. fig. priznanica. akvatikum (lat. akedija (grč. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. kri-tično. aklimacija. mesto u apoteci gde se drži voda. vodeni. acclimatio) v. Akvarij(us) (lat. akiurgija (grč. aklamirati (lat. akvozan (lat. akmak (tur. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. koji živi u vodi. aquatilia) zool. uz platu ili proce-nat. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akolada (lat. ake lečenje. zajednička tekovina muža i žene. akvijescsncija (lat.akvarij(um) akvarij(um) (lat. kišovitost. acquisitor) čovek koji nešto stiče. a medved za žute kruške. akenonoet v. odomaćiti. 2. ne lomi zrake. bogat vodom. tj. pokraj vode. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. a-. aklimatiziranje. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. ret. akvaterarij(um) (lat. akinezija (grč. aklamacija (lat. akvozitet (lat. . stari rimski vodovod. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. fr. ukras u obliku orla na zabatu kuće. akvatičan (lat. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aquila) pl. pristankom svih. aqua. gnosis poznavanje) med. fig. aquiescentia) umirenje. akvestus konjugalis (nlat. aki (fr. sticanje. čovek koji ne trpi ničiju vlast. aćtak) glupan. aklimatacija (nlat. izmirenje nekog dugovanja. med. akoemetar (grč. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). poznavanje sredstava za lečenje rana. močvaran. zarada. koji ne prelama. odomaćivanje. akvagijum. zarañuje. akezija (grč. akvijescirati (lat. kanal. orlovi (orao suri i orao krstaš). stečeno. astr. par aklamasjon (fr. acedija. 3. oblik ruskog larpurlartizma. nauka o hirurškim operacijama. acquestus conjuga-lis) prav.

zglasilac. sprovodnik. terme. v. akreditiranom. a-. poravna™ se. „štimer". na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. dovršen. unapred. ne nadnicom. naročiti način plaćanja radnika. krateia nemoć. tip. bog. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akomodman (fr. kotyledon udubljenje) il. slaganje. akontacija (ital. žice). akordirati (fr. voj. overenje. uroñena nakaznost glave. zglašavajući. proždrljiva!]. akranija (grč. predujmiti. = 4840 kvadratnih jardi (4046. uvaženje. akomija (grč. akr (eng. otuda: dati neki posao u akord. pronañena 1829. ital. tur. akord (ital. žderonja. fait accompli) svršen čin. accreditare) ovlastiti. accorder) zglasiti. nl. spojiti. viljuška za zglašavanje. dati kredit. glas. akratija (grč. bolestan izgled lica. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. udesiti. akordion (ital. okončan. priznati. a kong» (ital. udešavajući. pa i sam svet. akosmija (grč. udesiti (glasove. akordoar (fr. akdniton jedić. sporazum. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akreditirati se steći ime. akratos jak. slagati. punomoćje. accrementum) poraštaj. accordeur. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. sprovoditi. accordoir) muz. kao jedino što doista živi. namestiti se udobno. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. zagrliti. o plaćanju nekog duga. zagraditi. priseo jiti. aceordium) kuz. akonitin (grč. akonto. izgladiti. priraštaj. zglasilo. pripojiti. .. nečistoća. aKĆluthos) pomoćnik. dok su sve ostale stvari. akosmizam (grč. ćelavost. udešavanje. akontirati (ital. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akrescenziJa akorder (fr. akompanjist(a) (fr. a-. accommodatio) udešavanje. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. akordando (ital. namiriti se. fr. poverenje. god. opunomoćiti. unapred. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. izravnati. tj. akordamento (ital. saglasnost. accompagner) pratiti. assoglmoder) podesiti. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. predujam. akompli (fr. bez istinske stvarnosti. združenje. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. a conto) trg. akomodirati se. akreditirati (nlat. ove-riti.crescere rasti) prira-štaj. a ne nadnicama. bezdlačnost. ad. kćsmos uredan) neurednost. na ime. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. aKolastos) neumeren čovek. dopustiti. koji je u punoj snazi. accoler) obgrliti. akoz lek. zglaša-vati. accreditivum) punomoćstvo. uzimanje unapred. zglašavanje. udešavanje muzičkih instrumenata. urediti. ugovor. accompagner) pratilac. fet akompli (fr. a-. udešavanje instrumenata i glasova. asge) engleska mera za površinu. zagrada. uzimanje predujma. akompanjirati (fr. med. kote kosa) ned. accord. akreditiv (nlat. a-. akomodirati (lat. na račun. npr. sobe i dr. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. accorporatio) sjedinjenje. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. akolit (grč. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. 'aqrab. na ime zarade ili primanja. porav-nati. akologija (grč. uopšte svaka otrovna životinja. po dešavanje. jakrep. bledilo. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. plaćati taj posao po parčetu. o sredstvima za lečenje rana. akorporacija (nlat. trg. svršen.22 ramenu novoproizvedenog viteza. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. accordatore) kuz. accordamento) muz. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akotiledone (grč. staviti u za-grade. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. pripadanje. a-.. kuz. akrescenzija (lat.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akratoterme (grč. poravnanje. odobriti. pogodba. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. Aconitum napellus) hem. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. vezati za ggritke. poravnati se. a conto) uzimanje na račun. povećanje. utvrñenja i sl. suma koja se uzima na račun. akrep (arap. nlat. a ne nadnicom. vansudsko poravnanje. accordando) kuz. akorporirati (nlat. akomodacija (lat. na ime zarade ili primanja. a-. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. pridružiti. kuz. složiti. u ime predujma. ckrku-larni akreditiv akreditivno. samo bog. accordo. po svršenom parčetu. suprotno: ateizam.8 t2). accompli) završen. sporazumeti se. akolast (grč. accommodare. samo modifikacije božanstva. udesiti se. sloga. akolirati (fr. akrep) škorpija. assogrogage) prisajedi-niti. logia nauka) nauka o lekovima. kranfon lubanja) fiziol. poverenje. tačkati. voj. fr. akrement (lat.

nosa. poslednjeg uzroka stvari. akronim (grč. usnica. pathos bolest) med. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akroazis (grč. glavica) ark. aseg ljut) farm. akrilna kiselina hen. akro. donje vilice. stfchos niz. akrogrami (grč. kolon ud) št. ahromatopsija. akrosofija (grč. akros. akropostija (grč. petalon list) bog. okrivljavanje. akribeia) tačnost. oporost. otpornost. opori lekovi. teško razumljiv. akroama (grč. ruku i nogu. akridofag (grč. kratkoća jednoga ili više udova. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. jezika. koji se. accriminatio) optužba. npr. kephale glava) znat. kiselina. redak) pesma kod koje početna. akrije (lat. brižlji-vost. akrolein (lat. akrobata) (grč. predavanje. gornji. pisanju. akribometar (grč. akromonosilabike (grč. akrfs skakavac. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. akrizija (grč. akrokolije (grč. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akromatopsija v. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. aseg oštar. vrh zgrade. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. temeljitost. šiljatost glave. prevrtač. akros. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akros. pelivan. med. akrobystfa) v. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. pleće. avij. akrobistija. istraživanju i. lopatica. predavanje. oleum ulje) hen.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. koji nosi plod na vrhu. akros. akros. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akro. plećka. akros) fil istraživanje prauzroka. akros. akrostih (grč. gorčina. akrisfa) nerasudnost. slemenu grañevina. akromatin v. akropostija. akros. akrimonija (lat. uopšte. onaj koji se hrani skakavcima. akros. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akros. znat. tačnost u govoru. ruke i noge) od kamena. tj. akroliti (grč. akribometrija (grč. pri obre-zanju. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. optuživanje. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). <upr. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akrobacija (grč. akros. akroterija (grč. neodreñenost stanja bolesti. monos jedini. čitanje. akrćasis) slušanje. savesnost. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akros. usmen. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. Akropolis (grč. metron) tačno merenje. akrotizam (grč. akroterion vrh. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. phagos žderač) skakavcojed. akromfa) znat. mikrćs mali) med. akritičan (grč. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). bazipetalan. megas velik) med. akromion. akrokarpičan (grč. u obliku predavanja. akros. nekritičan. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu.(grč. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. polis grad) gornji grad. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. akrobatika (grč. odyne bol) ked. ljuti. akromion (grč. . gornji deo. ljutina. akropetalan (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. neodlučnost. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akroamatičan (grč. ahromazija. akrobistija (grč. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. acrimonia) oštrina. gipko-sti i okretnosti. akromazija v. akribologija (grč. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). karpos plod) bog. akromegalija (grč. graphfa. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). ahromatin. rasuñivanja. akribes. odseca. akrokefalija (grč. krajnji. u životu. šiljat. akribija (grč. pisanje) tip. akropatija (grč. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akribes. akrografija (grč. naročito krajnjih. akriminacija (nlat. postupak pri radu kiselinama.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akros. akromikrija (grč. krajnji udovi tela. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje.

aktinos sunčani zrak. bradva. istinit. axine sekira. aktivitet (nlat. agere delati. aksiom (grč. salo. radno stanje (suprotno: pasiv). timologija. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. radi u nekoj oblasti (npr. očevidan. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. akrofobija (grč. aktivi (nlat. aksijalni (lat. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. mast. imovina. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. aheša) negostoljubivost. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. activa) trg. osovina. aktis. okretnost. v. akt (lat. acta od agere delati. njegovim stalnim nastojanjem. osovina. ustalački. pl. radnje. državnim nad-leštvima itd. svaka svečana javna radnja. acteur. v. aktivacija (lat. uvesti u aktivnu službu. actor vršilac. fil. uši. fr. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. javni spis. imanje (novac. učenje o vrednostima. razjarenost. aktiv-nost. aktivnost (lat. naročito sudska radnja. revnost. akros. raditi) fil. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. aktivitet. usta). aktentašna (nem. koji radi. aktinizam (grč. čin. manteia proricanje) proricanje po sekirama. v. radan. pogurnuti. activus delatan) radan. akseničan. acte) delo. aksilarni (lat.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. cijanoza. delovanje. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. mekanog tela. aktinije (grč. 2. one koje se tiču države. aktivirati. poz. aktfs. akter (fr. aksist (nem. pregalački. koji dejstvuje. delatnost. aktiv 2. actum. teorija vrednosti. naročito u sudu. trg. tj. pristalica aktivizma. praktično. nlat. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. svojstvo sunčanih. aksiomatika nauka o aksiomima. aktivan (lat. activare) v. 2. actinaria) 3001. acta apostolorum) pl. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. axis osovina. nekretnine). activa) trg. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. acta publica) pl. aksiom. onda su i meñu sobom jednake). negostoprimstvo. razjaren) jarost. gram. još u službi. gram. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aksungija (lat. za razliku od pasiva. axis oca. izvršilac) glumac. stavljanje u delovanje. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. marljivost. 2. zrak) fiz. dela. vredan. axios vredan. raditi) pl. stopala. moruzge. tj. aktinos) hek. activitas) živost. akrocijanoza (grč.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. očevidna istina. Aktentasche) torba za spise. aksiomatičan (grč. aktinidi (grč. aktivator (lat. activus delatan. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. aktfs. akta publika (lat. ili su mu čak od štete. dejstvo. odstraniti je. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. akros. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. aktivisati (nlat. koji vredi. radni. potraživanje (suprotno: pasiva). onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. radnja. bez kostura. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. okretan. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktivizam (lat.. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aksenija (grč. morske životinje iz porodice anto-zoa. akta apostolorum (lat. nadljubiča-stih. lat. up. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. osovinski. pospešavati. aktive (lat. politički aktivist). suprotno: inaktivi. Achse osovina) „osovinaš". pospešiti. activus) v. delanje. „osovine Berlin—Rim—Tokio". activare) staviti u dejstvo. aktivirati (nlat. pretres. eng. akta (lat. koji se ne dokazuje. os) osni. živ. aksiologija (grč. rasprava. logia nauka) fil. ubrzati. pojačavanje delatnosti. šake. 1. axioma ugled. Kad su dve količine jednake trećoj. dela apostola. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. hem. nedokažljiva istina. actus. akrćcholos jarostan. spisi koji se tiču nečega. ubrza-vati. radan) 1. aktivist(a) (lat. akroholija (grč. .) med. act. javne radnje. istina koja se ne može dokazati (npr. aksonometrija (grč. zrakova da izazovu hemijske promene. activi) pl. axilla pazuho) pazušni. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. activus delatan. activus delatan) onaj koji je delatan. hartije od vrednosti. farm. od kojih sopstvenik ima koristi. radni. u dejstvu. aksinomantija (grč. radinost. koji označava delatnost) 1. ne raditi po njoj ništa. ahbp oca. aktiva (lat. activus.

prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktinon (grč. aktuar (lat. aktinoidi v. actualis) v. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktualitet (lat. naročito geologije i bio-logije. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. akuzator (lat. . zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. rentgenogram. aktinoterapija (grč. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. svečan čin. istinit. koji hemijski dejstvuje. actuel) sadašnji. školska svečanost. actuarius) sudski pisar. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. tužilac. mykes gljiva) ned. aktinimetar (grč. zarazna bolest najpre opažena kod konja. therapeia lečenje) med. aktualizacija (lat. aculeiformis) žaokast. znak As. današnja zanimljivost. znak Ap. tužitelj. akuitet (nlat. agere raditi. nevidljivi. akuzacija (lat. 2. redni broj 86. teorija aktualiteta psi*. savremenost. aktinoelektricitet (grč. koji je na dnevnom redu. accusatorius) prav. dat. zrači H-zrake. aktuacija (nlat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. actus) radnja. goveda i svinja. stvarno. advokat. tuži-lački. actuatio) med. aktrisa (fr. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. metron metar) fiz. sparivanje. aktus (lat. aktis. aktis. optužilac. atomska masa 219. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. ostvariti. aktuelan. stvarnost. suprotno: akuzatus. aktuelnost (fr. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. svečanost. lečenje zracima. aktis. prozračavanje rendgenom. radioaktivan element. aktinograf (grč. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. actualis. aktis. današnji. akuleiforman (lat. aktuelaost. morphe oblik) bog. metron mera) fiz. akte strma obala) pl. actualisatio) privoñenje u delo. aktinografija (grč. aktinos zrak) fiz. metron mera) 1. accusatio) tuženje. sadašnja važnost. savremen. accusare optužiti. actualis) sadašnjost. actrice) glumica. zrakast. činjenički. koji hemijski razlaže. aktis) hen. aktinogram (grč. ostvarivanje. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. prenošljiva i na ljude. što). aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktualan (lat. stvaran. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. naročito: oštrina tona. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. actuel) v. Actinomyces) biol. atomska masa 227. aktinometrija (grč. redni broj 89. optužljiv. kinetička energija. aktovka (lat. aktuelan (nlat. aktor (lat. nlat. acuitas) šiljatost. hem. princip prirodne istorije. grapho pišem) fiz. akuzativ (lat. odista. poluvreme raspada 3.. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. fr. ispitivanje. koji se odnosi neposredno na današnjicu. skopeo gledam) med. čin. oštrina. optuženje. aktinomikoza (grč. aktinična energija (grč. aktis. dejstvo nekog leka na organizam.). ostvariva-ti. aktinomorfan (grč.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktinidi. aktualizam (lat. a ne nešto supstancijalno. danost. actor) prav. akuzabilan (lat. optuže-nik. aktualizo-vati. aktis gen. ispoljava se na organima za va-renje. accusativus) gram. aktinomicete (lat. aktfs. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktis. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. aktualizirati (fr. jesu aktinski. aktis. aktinoskopija (grč. gramma slovo) rendgenska slika. rad. aktinij(um) (grč. aktinski (grč. ascusa-bilis) tužljiv. actu) u istini. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. bodljikast. accusator) tužilac. optuživanje. accusatus) tuženik. med. aktu (lat. izdavalac punomoćja. oni koji stanuju na obali. kažnjiv. privesti ili privoditi u delo. akuzatorski (lat. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. aktuelna energija živa sila. aktis. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. optužni. supr. akuzatus (lat. energeia delo. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. aktis. delo. aktis. graphia opis) nauka o zracima. aktis. zastupnik. actualis) fil. actualiser) v. spol-no sjedinjavanje. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. primorci. aktualizovati (fr. aktualitet.92 sek. aktinometar (grč. dan. aktis. ostvarenje. akuzator. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). današnjica. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije.

koji prisiljava na brzo rešenje. primalac jedne na sebe vučene menice. oštrougli. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. akcelerirati (lat. akceptor (lat. usvojljiv. gramatici. accentus gravis) gram. akcentus cirkumfleksus (lat. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akcelerometar (lat. accelerare) ubrzati. akumulirati (lat. vezivati dva po dva. accepta) pl. punctura bod) med. vez. nlat. porañati se. accentus naglasak) gram. prihvaćen) primanje menice. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. ubrzavajući. accoucher) pomoći ženi da rodi. acutus) oštar. acupressura pritisak iglom) med. staviti. akcen(a)t (lat. accentus) gram. pozori1pte. i fr. spa-riti. gram. accoucheuse) babica. akoemetar. akumulator (lat. prek. nauka o akcentima. akcept. koji ubrzava. nagomilavanje (reči i izraza). metron mera) v. od dveju ugovoračkih strana. oštri naglasak. acceptare) v. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. up. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. acutus oštar. dvornice. „sprejeta". akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. isticanje. logia nauka) gram. grč. akuratan (lat. uredan. accentuation) gram. akceptovati (lat. akceptant (lat. valac. aparat za skupljanje električne energije. nagomilavač. angularis ugaoni) kom. ubrzavanje. savestan. dohoci. primalja. odobra-. ispravan. crkva).akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. 2. akustičan (grč. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". sticati. odobriti. accentus naglasak. akceptilacija (lat. akušeza (fr. akcentovanje (lat. gramatici). akcentologija (lat. oštri akcent. naglašavanje. izvijeni naglasak (u grč. akuplirati (fr. 2. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. gravis. paciscenata. akušersko odeljenje med. steći. akceptabilan (nlat. slušam) fiz. acceptare) primalac. acceptare) primiti. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. primljen od Kineza i Japanaca. poroditi. znak za obeležavanje naglaska. acupictura) vezenje. spojiti. accelerare ubrzavati. a druga akceptant— primalac). način lečenja nekih bolesti. nauka o zvuku. accumulator gomilač. akut (lat. akuširati (fr. akulturacija (eng. akcepta (lat. akustika (grč. prihvatljiv. modernizacija (primitivne) kulture. babičiti. akceptirati. acceptatio cambii) primanje menice. acculturation) l. akcentuacija (fr. akuo čujem. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. kao u molra. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. jedna je promitent — ponu-ñač. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. tačan. nagomilavač) fiz. acceptus primljen. akceptirati (lat. sloga ili neke reči putem naglašavanja. teški naglasak (u grč. accoupler) sparivati. poroñaju i babinjama. accepti latio) trg. akustikos. acceptibilitas) pri-mljivost. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. ret. akceleracija (lat. novac. akumulacija (lat. akuo čujem. primaljstvo. nauka o trudnoći. akušerstvo (fr. „prihvaćena". akumetar (grč. akupresura (lat. priznati. akut. poroditi se. slog ili neku reč. accumulare) nagomil(av)-ati. akcentus gravis (lat. stavljati ak-cente na reči. reč kojom se izražava primanje menice. accumulatio nagomilava-nje) 1. akcentovati (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. prihodi. accentus circumflexus). ubrzanje. akcent. ubr-zavati. akušer (fr. akutangularan (lat. akceptibilitet (nlat. prihvatiti. akceptacija (nlat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). accelerativus) ubrzavan. v. spajati. acus igla. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. a obično traje do 40 dana. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. accentus acutus) gram. akutan (lat. accuratus) brižljiv. grč. akupiktura (nlat. skupljač. akupunktura (lat. jednog glasa. pri izgovoru. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. . naglasak (sloga ili reči). acceptans) primalac (kod svakog ugovora. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akcentuacija. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. primljena menica. cirkumfleks. trasat. akcept (lat. acceleratio) fiz. acutus accentus) gram. akcentus akutus (lat. accoucher) babištvo. acceptabilis) primljiv. prihvatljivost.

al (tur. accidens. (arap. akcidentalije (lat. raspusna. akcesija (lat. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. accessus. deonica. alabaster (grč. accessus pristupanje. ono o čemu niko ne vodi računa. akciza (fr. akcija (lat. sporednosti. koji se tiče dejstva. po. deoničar. accidere. delatnost. u vodi teško rastvorljiv. lat. accidentialis) nebitan. 2. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. stupanje na vlast. acceptio) primanje. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. akcesoran (nlat. 2. nlat. accidere dogoditi se. naučiti. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). a 1a) kao. usvojene značenje neke reči. ala breve takt (ital. npr. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. poluprovidno staklo. gde je vladao rñav umetnički ukus). delanje) radni. trg. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. accidentalia) slučajnosti. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. čuti. Aladinova lampa v. alaj-beg (tur. ono što još pripada glavnoj stvari. akcipirati (lat. što je promenljive ili slučajno u njoj. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). svečana povorka. shvatiti. desiti se) nebitna. accessorius) sporedan. napad groznice. razumeti. mnoštvo. alay bayragi) glavna vojnička zastava. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. de-latni. sreća. zalazak sunca. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. alabastrum) št. trošarina. alev. optuživati. slučajne osobine neke stvari. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). dejstvo. acctionnaire) trg. ak§am) l. med. alaj-barjak (tur. accessio) pristupanje.akcepcija 27 privreñivanje. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. a la (fr. usvajanje. sluškinja. a la kart (fr. trošarinu. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). eng. ružičast. akcidentalan (nlat. pokvarena. poput (čega). fr. akces (lat. posrednik. alabandizam umetničko ošljarenje. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. izrada tablica. rumen. akcidencijalan. uzgredan. halayik) 1. sporedan. opažati. alabastar. accise) odrediti prirez. lat. prvi mrak. vreme četvrte molitve muhamedanaca. obrazaca. često se upotrebljava i el i ul. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alal. Aladin. pripravnik u službi ili zvanju. al-) arapski član. Aladnnova lampa. izbor jela po jelovniku. akcidencijalan (nlat. akcizant (fr. odn. koji nema veze sa suštinom stvari. alaj (tur. akcidencija (lat. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . halal. opaziti. akcizor (fr. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. druga nagrada. accidentalis) v. fini. sporedan posao. akcesist(a) (lat. pristup) početnik. jezičara. accedere pristupiti. sporedna. parada. gomila. naročita. accidere dogañati se) prirez. tip. a la bon-er (fr. akcidens (lat. accipere) primiti. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. trošarinu. sporedna nagrada. na probu. actio. pomoćni. udeo. po zalasku sunca. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. robinja. svetina. akcizirati (fr. prihvatanje. priraštaj. a la carte) prema jelovniku. accidere) pl. akcesit (lat. odeljenje konjanika. tužilac. alajbegova slama ono što nema vlasnika. actio tužba) tužiti. alabastersko staklo mutno. nemoralna žena. po ugledu na nešto. accedere) pristup. actionator) tužitelj. delanje. Al-kuran itd. alay) vojska. slučajan.. veoma tvrda vrsta gipsa. slučajna zarada. akcionar (fr. al) otvoreno crven. akcionirati (lat. accise) trošarinac. actio rad. akcionator (nlat. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. akcioiiradi-jus avij. alkohol. osetiti. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. član nekog akcionarskog društva. 3. poreznik. action) radnja. op-tužiti. slučaj. akšam (tur. prila-zak. akcidence (lat. al. preduzimlji-vost. oporezovati. osećati.(ar. alajka (tur. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. pri-laz. hartija od vrednosti i sl. accise) onaj koji plaća prirez. »sena opaka jezika. tur. koje nisu bitne. akcioni (lat. al-kali. accise. alabastros. accisia. a la bonne heure) u dobri čas. senzal.

albumen) hem. alamanka (tur. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. začednica. tj. obespokojavajući. alarmist (fr. allatratio) lajanje na. koji uznemiruje. pozvati ka oružju. neobuzdan čovek. uzbuna. „brdska zemlja") staro. at konj) alatast konj. alah (arap. a oči crvenkaste. alat) pribor. po zapadnjački (za razliku od turskog. na kome će se ostvariti neka radnja. alarmantan (fr. albus beo) min. onaj koji boluje od albinizma. belančevina. oboljenje usled trovanja kobasicom. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. supr. obespokojiti. ubrzanje. metron mera) hem. alarm (fr. vid. halaliti (tur. spomenar. alaman (nem. riñan. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. albanolog stručnjak za albanologiju. koju treba ispuniti slikama u boji. zastrašiti. alata (lat. albus beo) med. albolit (lat. u zbunjivati.. alarmirati (fr. albumen) hem. bela mrlja na rožnjači oka. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. zapadnjačkog).000 listova). alantijazis (grč. albino (um. nespokojstvo. bela. materija koja u sebi sadrži belančevine. allantos kobasica. jer bi odbilo svu svetlost. ital. orijentalskog. odmah. maraka itd. allas. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. naročito ručni. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. književnosti i kulture. prćija. uznemirujući. riba i gmizavaca). albifikacija. allatus donesen) pl. albumin (lat. crtežima i sl. allas. supr. albatros (eng. albino. grč. all'arme) voj. najednom slikati. albinizam (lat. albedo (lat. uznemiriti. alatracija (nlat. albit (lat. gramežljivac. albumen (lat. lat. album belo) belina. alaturka (ital. naročito bakra. pokloniti. oprostiti se. alatio. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. alat (tur. poziv ili znak ka oružju. a-. po turski (za razliku od evropskog. do zemlje duga. albus beo) med. nemir. albumen belance) hem. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. albuminat (lat. miraz. albus beo. al crven. albertotipija tip. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. belančevinasta materija. svetao. koračnice. posrebravanje metala. knjiga za skupljanje fotografija. alantoidna tečnost zool. alatus krilat) davanje krila. beli feldspat. 2. albus beo. albatio) beljenje. alativ (fr. Alaun. oprostiti se na rastanku. alba (lat. alla turca) na turski način. allatura. alla marcia) iuz. fig. alantoida (grč. donositi. požurivanje. alat (arap. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. miraz. pravi bog. albacija. alafranka (ital. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. afferre doneti. albifikacija (nlat. alaliti. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. danas samo pesničko ime Velike Britanije. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albumen. po evropski. strah. islamskog). osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). toksikon otrov) hem. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. oruñe. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). ribar. alat. albification) v.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. lat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. lalein brbljati) med. belančevina. sjajanje metala. nasledio odsustvo bojene materije. alas (mañ. napad na nekog grdnjama. albugo (lat. praviti uzbunu. Alemanne) gladnica. lat. oblik) zool. alantotoksikon (grč. botulizam. halas. album (lat. alatura (nlat. albacija (nlat. alumen) stipsa. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. spomen-knjiga. grč. bez prethodnog gruntiranja. sve što je potrebno za rad. od helal) l. a-ilah) bbg. nazvane po pronalazaču.: alaturka. Albion (kelt. alla prima) slik. eidos izgled. Alba Greka (lat. alarmer) uzbuniti. ala marna (ital. poštanskih karata sa slikama. alla franca) na evropski način. alaun (nem.: alafrZnka. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alacija (nlat. albatross) zool. tur. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. zabrinutost. albugo) med. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. alarmant) uznemiravan. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. usled čega koža i kosa izgledaju bele. alarme. albuminimetar (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. začedna bešika. pozdraviti se. allas. knjiga sa belim listovima. ala prima (ital. pustahija. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. . allantos kobasica) med. afferre donositi) prav. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima.

račun simbolima po odreñenim zakonima. algos bol. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. alge (lat. aleatorium) igračnica. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. 2. algija (grč. slastičar. rythmos) v. algema) med. spasmos grč) med. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . albuminozan (nlat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. algae) bot. allegatum) navedeno mesto. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. algeo osećam bol) med. algolagnija (grč. bol. udžbenik algebre. male duplje.. jasno crvene svetlosti. grč. aleator) igrač kockom. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. Aldebaran (arap. med.'. tj. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. alva (tur. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. uživanje u bolu. rythmos odnos) 1. alea kocka) muz. napred! alea jakta est (lat. algospazmus (grč. trnka. alegata (lat. albuminoidi (lat. okreni. bolešljiv. kukuruznog brašna i dr. anat.. aldehid (nlat. alveolaran (nlat. algos bol. idi. alveole (lat. god. algoritam. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. grč. albumen. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albumoze (lat. nagrada. helvahk) napojnica. voštane ćelije u pčelinjem saću. algrafija (grč. plamene boje. igrač na sreću. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). halva. kocka je bačena. koji odgovara litogra-fiji. aleatorika (lat. alveoli) l. aldum (tur. požuda za bolom. aleatorni (lat. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. kriptogamne vodene biljke. allegata) pl. kockarnica. alvus (lat. alea kocka. kao znak šećerne bolesti. al-veolarni živci vilični živci. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. mesta navedena iz drugih dela. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. allez) hajdete. alvadžija (tur. (boza). phonos ubistvo) med. albuminosus) koji sadrži belančevinu. grč mišića praćen bolom. alev (pere. alga. na-vod. aldim) zlato. ležišta za zube u vilicama. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alea jacta est) posl. okrecima. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. al-gebr) kat. npr. albuminurija (lat. logia) bog. izvoñenje. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. aleator (lat. lagneia obljuba) med. pče-lanik. algebra (arap. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. albus beo) ned. stolica. algofon (grč. alea kocka) slučajan. ćelijast. u sazvežñu „Bika". ureo mokrim) med. grč. konačno sam se odlučio na neko delo. alvearij(um) (lat. nauka o algama. algorizam (arap. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). bol živaca. algama (grč. aleatorij(um) (lat. algaritam (arap. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. algaritam. graphfa) tip. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. ale! (fr.. nastao usled bola. bescvetnice. grč. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. rythmcs) v. pozivanje na neki zakon. ćelijski. alegat (lat. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. aldumaš (tur. algoritam. napojnica. trbuh. algeo osećam bol) bolan. dakle. kockar. zvezda prve veličine. algologija (lat. alvaluk (tur. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. uputstva. alvus) anat. grč. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. bolesti bubrega i dr.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. alkohol lišen jednog dela vodonika. alvearium) košnica. algetičan (grč.) crven. mat. „volovsko oko". albus beo) fiziol. znalac algebre. belančevit. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. algos bol. algoritam (arap. aleatiko (ital.) astr. najčešće algi. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. izmet. izlučivanje belančevine mokraćom. neuralgija. veština računanja. alcohol. 2. alea kocka. otuda i naziv. helva) v. „sastavljanje razdvojenih delova". supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama..

) min. aleksandrinac poet. uzburkano. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegro kon fuoko (ital. alegro maestozo (ital. alexo pomažem. protivotrov. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegro asai. alegro kon brio (ital. pharmakon lek) med. aleksija (grč. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. aleluja (hebr. alejkum selam (tur. umereno alegreto. dvanaesterac. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. alegro kon spirito. alektriomahija (grč. aleksifarmakon (grč. klasičan stih Francuza. slikovito objašnjenje pojma ili misli. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegro di molto.e. hitro. allegro con brio) muz. alelopatija (grč. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. uzaja-mni. Septua-ginta. allegoria) poet. alegretino (ital. allegrettino) muz. alegro non tango (ital. izražavati misli zavijeno. alegrisimo. aleksandrit (grč. sa dostojanstvom. slikovito. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. primamljivanje. pesma u slavu boga. allegatio) navoñenje. drukčije prikazujem) v. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. kao npr. sredstvo protiv groznice. allegro con moto) muz. koji potiče iz Aleksandrije. aleja (fr. lek protiv trovanja. allelon meñusobni. hallal. aleksifarmacija (grč. ne odviše brzo. alektriomantija (grč. što življe. allegro con fuoco) muz. pre n. alegramente. allelon naizmeničan. allegretto) muz. allegorikos) iskazan slikom. alegro kon spirito (ital. čist rad (u bakrorezu). zavijen. uzan prolaz. rug vatra) med. delo ili pisca. allectatio) mamljenje. pozivanje na spis. pored ostalih mnogih značenja. allee) drvored. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. a ne direktno. aleksandrijski gramati-čari. manje brzo nego u alegro. u slikama. »sivo. aleksipiretikon (grč. alegro vivace) muz. alektryon petao. alegorisati (grč. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. umereno brzo. suva učenost radi učenosti. allelophthorfa) fil. umereno veselo. allegro moderato) muz. iz HP veka. vrsta dragog kamena. alegoričan (grč. alektryon petao. živahno. alegro kon brio. alegrisimo. veselo. brzo. brzo. alegramente (ital. bez ikakve veze sa stvarnim životom. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola).alegacija ZO alegacija (lat. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allegoreo drukčije izražavam. alegro ma non tropo (ital. alegro kon mogo (ital. alegro. alektacija (lat. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. phtefro unittavam. pat-hos doživljaj. odmereno hitro. aleksiterijum. alegro (ital. allegro) muz. v. strasno i brzo. po-morskog grada u Donjem Egiptu.) nauka o protivotro-vima. alexo branim) med. allegramente) v. allegro maestoso) muz. u prirodi i životinjskom svetu. aliluja. delovanje. izazivanje draži. alexo branim. alegro di molto (ital. allegro ma pop troppo) muz. i dr. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. ne mnogo brzo. u ponoći kao u po dana" (nar. aleloftorija (grč. allegro di molto) muz. alegro kon fuoko. allegro pop tanto) muz. vrlo »sivo. alegro kon brio. alegrisimo (ital. naročito protivotrov. alegorisati. protivotrovni. alam znak. alegreto (ital. aleksit (grč. v. vrlo veselo. sa žarom. navoñenje činjenica. pesma). a-. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. allegro assai) muz. šetalište izmeñu dva reda drveća. alem (arap. vatreno. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. manje veselo. živo i brzo. alegro furiozo (ital. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alegorizirati (grč. manje živo. v. allegro con spirito) muz. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. u arapskom. alegorija (grč. allegrissimo) muz. allegro furioso) muz. lexis govor) psih. alegro vivače (ital. štitim) hem. . a ne rečima koje ih direktno izražavaju. tvrñenje. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. aleksiteričan (grč. alegro asai (ital. v. up. vrlo veselo. alexo branim. u HUP veku. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. aleksin (grč. alegro moderato (ital. koji je osnovao 331. slikovit. alegorist(a) (grč. slikovit govor.

onaj koji voli istinu. tj. koji se sadrži u većem broju. el lagarto) zool. aletofil (grč. legirati.ne. izdržavati. zadržavajući. u biljnim ćelijama. alienisme) med. Sveta alijansa (fr. alijansa (fr. drugim putem. udružiti. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. hhilat) odelo. a limine (lat. popuštajući. aliquoties) mat. alopatija. fig. alemanda (fr. aletiologija (grč. svečana. snabdeva™ hranom. alimentacija (lat. alet (arap. a limine. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alias) inače. alentando. alimfija (grč. aleurometar (grč. otu-ñivati. zalog. med. 4. ergon delo) ned. kajman. gde je ta ista osoba. odvratiti. up. alentando (ital. savez. zemlja u kojoj žive Alemani). opri-jateljiti. allos. u odreñeno vreme tobože bila. alienatio) otuñivanje. otu-ñenje. v. thesis položaj. ponudu. primesa. odlučno (npr. alimentarius) prav.alemanda 31 alimfija smesa. s praga) odmah. oroñavanje. alimentarna intoksikacija med. šp. filalet. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. levantinske broć. allier) vezati savezom. slitina. koji pati od alergije. obično: aliirati se. aligacija (lat. alikvota (lat. alimentirati (nlat. aleuron pšenično brašno) bog. premamiti (mušterije). sklopiti savez. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. lat. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. allentando) muz. alijas (lat. prijateljstvo. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aliment(a) (1. alkkvotan. alloios. alergeni (grč.). novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. a. alienatio mentis). sme-šati. alethes istinit. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. duševno rastrojstvo. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aleuron pšenično brašno. philos prijatelj) prijatelj istine. alizari) hen. allos. alikvotan (lat. alijenirati (lat. alizari (šp. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alloios drukčiji. alizarin (šp. alizari) bog. alija (arap. aliluja. izdržavanje. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". npr. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alijenist(a) (fr. alienus tuñ. duhovno ra-strojstvo (lat. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alimentar (lat. v. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. belle alliance). bez. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. . lyrnpha voda) med. drukčije. alligare) sliti. alimentatio hranjenje) ishrana. slivati. alfa. Z. nedostatak limfnih žlezda. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. vanbračne dece. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. 6 su alikvote broja 12. aleopat (grč. alijenizam (lat. alef (hebr. alergičan (grč. okruglasta i kristalizovana organska tvar. alijevacija (lat. aligirati (lat. aleuron brašno. alijaža (fr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. allentato) muz. smesta. aleopatija (grč. slična zrncu. razmena. trovanje hranom. v. dok je ranije dobivana iz korena broća. ergon) med. bračna veza. alliance) spajanje. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). sastavljena od kristalizovane belanče-vine. sem toga. npr. poludeti. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alibi) prav. primesak. metanje) med. alizari. aletheia istina. alimenta) pl. alienare) prav. odstupanje od prirodnog stanja. aliirati (fr. usporavajući. pathos bolest) lged. alieniste) lekar za duševne bolesti. alijaža. 2. Alemani (nem. svezati brakom. belančevina koja se nalazi u pšenici. alikvaitan (lat. ludilo. američki krokodil. legura. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. v. alergija (grč. allemande) muz. alen-tato. aliquantum) mat. koren broća. aleuromantija (grč. allos drugi. fr. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alopat. otuñiti. aligator (ital. alligatore. aleuron (grč. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. aleuronat (grč. alentato (ital. npr. alibi (lat. Pruske i Austrije 1815. alliage) v. dodatak. drugde. aleuron pšenično brašno) bog. udruživanje. na drugom mestu. alimentare) ishranjiva-ti. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. aligacija. allos drugi. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aleiteza (grč. ergon) med. savet i sl. alikante (šp. aleluja. odbiti neki predlog. prema tvrñenju neke druge osobe. pathos) ned. ua. prodaja. umerenog tempa (nemačkog porekla). supr. god.

neki prah. al korzo (ital. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. dvor. ko-kain. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. linea red) nov red. ishrana. koji je živeo 600. alkohol (arap.drveta. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka.) hem.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. od kojih dva jedanaester-ca. alcalescere) hen. atropin. stih od pet stopa. alkali (arap. ali ingrosso) trg. urediti. postrojiti. alitura) hranje-nje. cezijum i francijum. ad littera slovo) praviti aliteraciju. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. natrijum. al corso) trg. način hoda i držanja nekog čoveka. alkalescencija (nlat. alkalij (arap. sa osnovom od vune i svile. Alkoran (arap. halkah) hen.. alkatifa (arap. ala krilo. alkoholometar (arap.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. vladanje. aliskaf (lat. savršeno prečišćen prah. alkoholizam (arap. alkoholat (arap. prečišćavanje alkohola. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. npr. iz Mitilene na Lezbosu. alere hraniti. fig. alkoholizirati (arap. nego tek iz drugih odeljenja. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. halkah. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. skaphos laña) vozilo s krilima. poravnati po koncu. alkoholometrija (arap. hem. alkalimetrija (arap. alkejska strofa strofa od četiri stiha. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. aligner.) dvorac. naročito rakije. alkoholizacija (arap. pre naše ere. otrovni i gorka ukusa. Alkalos) poet. alir(a) (fr. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. al-qubeh. amoni-jaka. grč. alefpho mažem. grč. alkalije (arap. allure) hod. pijanica. nikotin. iste slogove. halka) v.. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. nauka o lečenju trljanjem. najbolji. lat. alineja (lat. alitura (lat. alcalisatio) hem.) hem. alkalni metali hem.) hem. od kore kina-. ka-lijum. ložnica. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. nauka o ispitivanju sode ili potaše. Al-qur' ap) v. trag divljači. osloboditi od vode. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. aliterirati (lat. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. doterati pod konac. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. grč. metron mera) he». opojno piće. a od. halkah) hem. efdos) hem. metron mera) hem. nešto uvučenim redom. potaša. alifatična jedinjenja hem. halkali. kroz staklena vrata i prozore. jedan deveterac i jedan deseterac. alcalisare) hen. . god. prečista™ do stepena najveće finoće. piva. Al-qur' ap) v. strihnin. an gro.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. vodonika i kiseonika. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). grč. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. na veliko. halka. vodokri-lac. halkalf. alkovn (arap. aliteratio) poet. trljam) veština masiranje. Koran. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. osloboñenje špirituse od vode. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. udubljenje u sobi sa posteljom. hidrokrilac. aliptika (grč. Alkuran (arap. alkejski stih (grč. alkazar (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alcalescentia) hem. hemijski najreak-tivniji. od kojih su prve tri i poslednja jambi. pomešati sa alkoholom.. al-qohhlu) l.) pl. ponašanje. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. novi pasus.) pl. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. od kojih su neki veoma lekoviti. teobromin i dr. aliteracija (nlat. grč. po sadašnjoj vrednosti novca. odeljak koji počinje novim. 2. novi paragraf. npr. alkalizacija (nlat.. železa i dr. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. alka (tur. alkaloidi (arap.: „Ona poji po putu putnike". svrstati. alkalizirati (lat. razlažu vodu. hidroksidi alkalnih metala. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. hem. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). način kretanja. Korav. al ingroso (ital. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. organska hemijska jedinjena ugljenika. alkalimetar (arap. rakije i dr. grč. pš. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. potaša. alkoholi (arap. alinjirati (fr. morfin. alkoholatura (arap. rubidijum. šp. kofein.. npr. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. up. alkoholičar (arap. alkalescirati (nlat.). palata. po kursu.

tuñinac. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. allos drugi. allos drugi. alogos protivan svrsi. up. ura! alonž (fr. aloe) vot. laleo brbljam. nego koje je potpuna sopstvenost. up. logos um. aloe) hen.(grč. almarada (tl. nastavak (npr. alodijalan (nlat. alolalija (grč. alotigen.: homeopatija). allos. tur. almadet (arap. alokucija (lat. alma mater (lat. zbornik koji izlazi godišnje. aloin (grč. ili stavke docnije unesene u račun. alloqui) osloniti. alogen. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. po grofu Almavivi. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. kratka beseda. up. horizontom. almarada) bodež sa tri reza. alotriodontija (grč. aloniman (grč. aleopat. elmas. alokvirati (lat. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. allćtrios. alokvijum.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). od koga se spravljaju lekovi. allos drugi. alopateki metod lečenja. asamas. npr. grapho pišem) tuñ rukopis. v. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. odtis zub) nameštanje tuñih. sporedne (ili: tuñe) stvari. ap-dros čovek. alokvij(um) (lat. aloplastika (grč. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. magna constructio veliki sklop. allotrios. plassein uobli-čiti. allocatio) dodavanje. drukčiji. oslovlja-vati. gen-pab rañam) koji je postao drugde. al marco) trg. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. pathos) ned. pogrešan govor. trg. nasleñeno dobro. alopatija (grč. dodatak. almada. apeg. alokucija. alo. alotriologija (grč. allos. bolest opadanja kose. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. napred!. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". odobravanje nekog računa. ono koje nije dobiveno u leno. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. allos. različit. prema čistoj težini zlata i srebra. al marko (ital. lat. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. a-. alopecija. glupost. megfste. . tuña zanimanja. kose) ned. alodijalna dobra (stnem. almanah (arap. alodij(um) (stnem. alotriofagija (grč. alodoksija (grč. tj. alopat (grč. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. godišnjak. alokacija (nlat. prijatelj. alma mater mati koja hrani) „časna majka". allothi na drugom mestu. alloquium) v. alotigen (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alogandromelin (grč. prelaženje jednog glasa u drugi. alomorfija (grč. ćelavost. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. allocutio) oslovljavanje. produžak. alomorfizam (grč. phagein jesti) ned. list koji se prila-že uz menicu. na nekom stolu). kratak govor. al. alopekia opadanje dlaka. alotrije (grč. nelogičan. allos. al-. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. almaz (grč. thesis postavljanje) lšlv. a na koji se stavljaju indosa-menti. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. allotrios tuñ) pl. genos rod) stranac. aloteza (grč. alotropija. grč. almukantarat (arap. tuñ potpis. allonge) trg. grč. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. krug na nebu para-lelan sa vidikom. nepri-stojnost. allos drugi. nazvanog. alogija (grč. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. lekar koji leči pomoću alopatije.) astr. heterodoksija. allons) hajdmo!. pravljenje omašaka u govoru. allos. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. verovatno. alogen (grč. alograf (grč. allos drugi. melos ud) zool. istočnjačke. almas) dijamant. aleopatija. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. transplantacija. zadužiti ih. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. pristalica alopatije. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. al-manakh) kalendar. allos drugi. al-6t) slobodno dobro. arap. uobličavati) med. naročito afrička. vepggačkih zuba. alopecija ned. nesmišlje-nost. alogfa) nerazumnost. allotrios. alopekija (grč. morphe oblik) hen. produžetak. besmislica. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. megale syntaxis. nerazuman. ćelavljenje. almoraham (arap. pathos bolest) med. alogičan (grč. v. nered. naziv za univerzitet i veliku školu. alon (fr. allos drugi. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. allodialis) slobodan od plaćanja danka. alogotrofija (grč. govorim) ned. Almagest (arap. alopekija.

kordiljerska tkanina od alpakine vune. alpinist(a) proučavalac Alpa. allos drugi. hen. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. odmenjivanje. choreo idem. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alta ottava) muz. nem. pogoršati. med. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alternacija (lat. ital. Alpes) v.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. odmena. altus. alterativa (nlat. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. preobraćanje. alteja (grč. pogled na glečere. npr. koji je sličan čovečjem liku. smenjenost. Alpes. drugi glas. u istočnoj i južnoj Evropi. alomorfija. alpinizam. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alterantia) pl.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". koji se preliva. allaka (per. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alpini) voj. promena. alohroizam (grč. alrauna (stnem. al rigore di tempo (ital. up. postali ti patuljci--proroci. al seko (ital. raspro-stirem se) bkol. protivnička strana. zastupnik. althaia. altera pare (lat. altan(a) (lat. alterativa) pl. al rigore di tempo) muz. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. tropos način) heh. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alpinum (lat. ra-spra. althaea) vot. kako se hoće. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alohroičav (grč. penjač na Alpe. supr. lat. alteracija (nlat. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. planinarstvo. alta otava (lat. alternator) fiz. alster v. alter ego (lat. svaña. savršeno tačno. alta aga visok žrtvenik) v. galvanski posrebrena elitna. izmena. potpuno saglasno. al pjačere. pevač koji peva alt. oltar. alte-rativa. alt (lat altus visok. orao gledam. al piacere) muz. gnev. protivna. vodom. životinjama. mezosopran. vrsta peruanske late. allos. oštećenje. uzbuditi. beli slez. alpinizam (lat. smena. alternativa (lat.pari (ital. al pari) trg. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. allos. pogorp!anje. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". allos drugi. al punto (ital. al segno) nuz. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. koji ima jednaku vrednost. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. autotrofija. zool. alter ego drugi ja) 1. zbuniti. alohton (grč. alterkacija (lat. osobina ljudi. altar (lat. užasavanje. od- . lednja-ke. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alternativni sudovi su 1. alruna. lekovi koji izazivaju promenu. nego im je potrebna organ-ska hrana. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. ital. tropos) he*. alotrofija (grč. alpinistika (lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. Alpes. 2. čarobnica. koji ima oblik Alpa. diskusija. izomerija. promeniti. altera pars drugi deo) druga strana. alpacca) l. alotropija (grč. gatalica. pokvariti. strogo u taktu. allos. balkon. log. alteratio) menjanje na gore. al pjačimento (ital. planinski sport. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. altana) apx. naročito: penjanje na Alpe. iste vrednosti ili sadržine. isggust. 2. 2.: „Galilej je otkrio zakone padanja". zamenik. rasrditi. trophe hrana) bkol. alto) muz. altercatio) prepirka. iz koga su. al punto) u tačku. al. uzbuñenje. kvariti. alpijska rasa. alohorija (grč. alterare) menjati. alporama (lat. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. prema dopadanju. od 1872. koji postepeno poboljšavaju sokove. alterancije (nlat. mali. viši srednji glas. v. svojstvo tvari. alpijski lovci. apunto. alternativus) naizmeni-čan. alternativan (nlat. planinar. preina-čenje. uplašiti. alternator (nlat. muz. ulster. npr. po volji. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. novo srebro. istomišljenik. po starom verovanju. alpinus) koji pripada Alpima. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. po tome nazvan koren mandragore. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alternatio) smenjivanje. 3. raspravljanje. alpini (ital. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. ned. alpijski (lat. uzbuñivanje. alterirati (nlat. v. izmeniti na gore. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. al pjačere (ital. al piacimento) muz. naročito kod novca. allohroos) koji menja boje. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. jednak. npr. grč. italijanske i francuske trupe. supstancije.

naročito kod Arabljana. pa i celoga čovečanstva. alto) «uz. aluminozan (lat.) islandski parlamenat. 3. altus visok. aluminari vaspitavati. aluminosus) stipsast. mesto prave stvari. npr. med. pr. a. veštini. alluvialis) nanosni. ciljati na koga ili što. ruski bakreni novac. aluvionog prava. altimetar (lat. al-qimia) v. mera) visinomer.. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. lat. trg. alhemija (arap. altes (fr. ped. duboko ćutanje. ZO delova cinka i 10 delova nikla. alterum tantum) još jednom toliko. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. pokretni lenjir. kvantitativni. sleteti na Mesec. alumen) min. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. za merenje uglova. altostratusi (lat. altruizam (od ital. alumen stipsa) hem. naziv po pronalazaču. najgornji. menjenost. beta) gram. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alternare) smenjivati se. ići naviše. viša znanja. prevoj (kvali-tativni. altin) l. dukat. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. tegljiv i kovan. fr. . zanatu i dr. altum silencijum (lat. tj. alhemija. alumin. početak i kraj nečega. Konta. težiti za višim stvarima. c. aluminat. alteri huic ovom drugom) fil. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. 2. beta b) 1. stratus. termin potiče od O. osim ćirilskih i glagoljskih. crtaju i sl. aluminium) min. spisak izrañen alfabetskim redom. alhimija (arap. kamate koje su se popele do visine glavnice. alluvium naplava. alterni-rajuća groznica povratna groznica. da nešto prepisuju. u odreñenom redu. al fresko (ital.alternirati 35 alciora alumen (lat. tuizam. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alterum tantum (lat. element atomske mase 26. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. znak A1. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. altesse) visočanstvo. grč. alfa i omega (a. procesu alfaraspada. tvrñi od cinka a mekši od bakra.v. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom.). pevač koji peva alt. mavarske kraljevska palata u Granadi. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. al-hadat) re. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. up. altus. alluvio naplavljenje) prav. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. fig. altiora) pl. alternirati (lat. grč. suglasnički). ciljanje na koga ili što. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. altokumulusi (lat. početnik u čemu (u nekoj nauci. alfa-zraci v. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. 2. b. stip-sat. altiora) v. alhimija. govorka figura u kojoj se. pansion. tobožnja veština pravljenje zlata. alfitomantija (grč. 1. metron me-rilo. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. alphiton ječmena pre-krupa. dvostruko. aludirati (lat. altiora (lat. alludere) smerati. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. hemičaru Al-fenu. altrui drugi. stipsa. pored vaspitavanja. alumin (lat. zlato. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. altist(a) (ital. alunirati (lat. aluzivan. alumneum) v. naplavljeno) geol. više nauke. alfabetar (grč. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. način osećanja. kumulus. al fresco po svežem) slik. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. odmenjivati se. altimetrija (lat. tj. samoglasnički. latinska ili koja druga slova. nesebičnost. bocka-ti. . tajanstveni srednjovekovni naučenjak. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alumneum. aluminijum) (lat. altus.98. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. ići od altiora (alciora) ići napred. alumneum (nlat. redni broj 13. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. kolebati se. altin (tur. tj. svetlost (titula). sve i sva. alhimist(a) (arap. čovekoljubac. up. 2. altus visok. alludere smerati) nišanjenje. v. pod alfa. docnije. fig. aluminijum. gram. početnik u čitanju i pisanju. i hrane. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. sprava za merenje visina. tiho zanimanje. alfa (grč. ako u jednom razredu ima više grupa. deo nonijusa. ječmeno brašno. alciora (lat. visost. metrfa) veština ili nauka merenja visina. onda dok se jednoj predaje. aluvij(um) (lat. Alhambra (arap. nišaniti. više stvari. alciora. d . . altum silentium) duboka tišina. turski zlatni novac. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. druge imaju tzv. ljubav prema bližnjima. alting (dan. altiora. aluzija (lat. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. allusio. alhidada (arap. aluvijalan (nlat. aluminat (lat. alfabet (prva dva grčka slova alpha. Al-hamrah) „crvena kuća". početak. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. alpha a. aluvio (lat.

amandirati (fr. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. a-. taman) bolestan u očima. Amazon) mit. tur. sa vladavi-nom majke i žene. amarulentan (lat. amari&a (etiop. umilno. npr.ne.. grč. amam (arap. natrijumom. amara) pl. npr. krasuljak. a-mauros mračan. nežno. bakrom. predujam. „one koje nemaju dojki". amabilmente amabile. fig. gorka sredstva. amarulentus) gorak. amalgamirati (arap. spoj. potraživanje. emmagasiner) smeštati u magazin. lopov. popravka. nagrada za pakovanje. nemogućnost žvakanja hrane. masaomai žvaćem) med. amans-amens) koji je zaljubl>en. Amadis de Gaule) lit. amarus gorak) bog. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. ambasada (fr. žensko odelo za jahanje. malagma olakšavne sredstvo. hamayli) amulet. amaurosis zamračenje) med. nagomilavati. armagan. nakupiti. pakovarina. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. junakinja. amagazinaža (fr. Po priči. svetinja. prilagoñavanje delova celini. amagazinirati (fr. strah od vožnje. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. krivica tragičnih junaka. lat. farž. ataha kola. amorozo. a manko (ital. fig. prepredenjak. amateur. hammal. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. kletvenik) poslanstvo. Amharaca. veštinom itd. hamam) tursko kupatilo s parenjem. sa kalijumom. amanšman (fr. amalgamatio) hen. zamračavanje vida. embouchure) muz. emanet) preporuka. a ne profesionalno. bezbednost. lat. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amathia) neznanje. . grč. amartia) grepšost. hamartija. dug. traženje preduj-ma. fig. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. aldžamija (arap. amatija (grč. bile su veoma ratoborne. pribor za pakovanje. ambactus sluga. talisman. amans-amens (lat. amazonke (grč. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. sargija. pun gorčine. amarantos neuvenljiv) bog. amazezis (grč. amaterka. slitina. amasirati (fr. slepoća. amalin (arap. hammam. mazos dojka. amalgamacija (nlat. a. tur. popraviti. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. združiti. poverenje. ostava. slep. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amandin (fr. tj. malassein smekšati) hem. amaksofobija (grč. malassein) v. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. junak žena. amater (fr. pobolj-šanje. legura žive sa drugim metalima. hamajlija. smela jahačica. amballage) pakovanje. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. neobrazovanost. malassein smekšati) hem. zlatom. stanište ambasadora. v. budala je. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amajlija (tur. ljubitelj. amaurozis (grč. stapanje. amabile (ital. lat. spojiti sa živom. junak iz romana. amazonsko odelo. amandine) bademov sapun. amazon. amalgam (arap. ostaviti na čuvanje. amazon (grč. nečistota. diletant. amarant (grč. amarin (nlat. hamal) nosač tereta. amabilmente) muz. gubitak. amabilmente. amalgamirati. spajanje metala sa živom. okrilje. emmagasinage) smeštanje u magazin. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amabile) kuz. ambalaža (fr. upakivanje. tesno otopiti (u jedno). amartija (grč. slepilo. amazonsko odelo sp. fig. umetnošću. naukom. čuvanje. nagomi-lati. amender) poboljšati. sliti živu sa drugim metalima (v. amandman (fr. amarinum) hem. amatrice. gorki lekovi. ambažura (fr. hamail. lat. amarela (ital. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. zavet. amaurotičan (grč. amalgam). ljupko. predmet koji se daje na čuvanje. v. poboljšavati. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. ambassade. Amazon) sp. amarella. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amatrisa (fr. muškobanja. gorka materija. prijateljica umetnosti. amara (lat. amasser) gomilati. amalgamisati (arap. iz ljubavi.36 ambasad a alčak (tur. crna mrena u očima. amatrix) ljubiteljka. a manco) trg. emmanchement) slik. varalica. armagan grč. phobos) med. Amadis (fr. (ital. srebrom i dr. hrabro su branile svoju državu. manjak. amorevole. ratobor-na žena. amanet (tur. bez.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji.

slabovidost. ambrotipi pl. embouchement) utok. sskr. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. fig. ambo oboje. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. fig. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. pokretni. molitve. amblem (grč. ambulans) trg. ambis (grč. ambrozija (grč. ambrosis) bogovski. kružna putovanja. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. težnja za nečim. jelo koje daje besmrtnost. na sve četiri strane. ambl (fr. slab. ambulantni (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambrasirati (fr. ambon katedra. dvostruka privlačnost. ambulare hodati. ambusta (lat. ambroid (arap. ambitus) obilaženje. pokriven hodnik oko crkve. opticaj. embrunir) slik. ambiologija (lat. tur. amblozis (grč. abortus. amblosko pobaciti) pl. 6p6s vid. arće pipanje) med. amblotika (grč. v. opekotine. ambivalencija (lat. fr. molilac. ambulanca. božanski. ambidekster (nlat. obgr-liti. ambiguitas) dvosmislenost. nestalan. ambulantia) med. voj. pobacivanje. ambulancija (ital. sredstva za izazivanje pobačaja. propast. ambitiosus) častoljubiv. sskr. amvon (grč. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. 'anbar. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. prevući tamnom bojom. slabost čula pipanja. ambicija (lat. emblem. ambusta. ambo oba. ambrel(a) v. oko) med. dvosmislica. simbol. ponor. ambijenat (lat. slavoljubiv. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. opaliti) pl. oba. amble) jax. ambiciozan (lat. ambiskada (fr. . busija. ambara mirisna smola. ušće (reke). ambloma. ambilokvija (lat.. ravan hod konja. ambo oboje. emblema. amber. nem. ambulatoria) ned. pokretna ili poljska bolnica. nek-tar. licemerstvo. znamenje. ops. ambulanza. ambra (arap. ambulant (lat. ambideksteritet (nlat. opkoljava-ti) sredina. amebv (grč. pobačaj. natprirodan. ići za čim. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambulare hodati. amoibe promena) zool. ambloma (grč. ambulatorija (lat. embrasser) zagrliti. ambi. ambrozijski (grč. voj. ambonoklast (grč. ambulanta (lat. nego dolazi lekaru na lečenje. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. železnička pošta. up. ambušman (fr. ambire obilaziti. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. embuscade) zaseda. obilaziti nekoga i moliti za mesto. amblijafija (grč. slavoljublje. dvosmislica. valere vredeti) pst. obadvo-jica. propovedi i pomeni. ambitus (lat. oboje. traženje čega. ambire) tražiti službu. poljubiti. fig. na soleji. ambidexter) dešnjak u obe ruke. grč. ambliopija (grč. Ambulanz) v. koji pripada bogovima. amb. med. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. u istom redu jedne tombolske karte. embleme) znak. ambrosfa) kit. eldos izgled) presovan ćilibar. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). celivati. ambo (lat. ambirati (lat. otvor klanca ili tesnaca. predikaonica. licemer. logia) dvosmislen izraz. ambijent (lat. ambivalentan (lat. 'anbar. ambigvitet (lat. bolesnička stanica. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. izvrsno jelo. obeležje. društvo u kome neko živi i radi. grč. med. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. potamniti. amblys. dulac. okolina. fig. jelo koje okrepljuje. abortiva.(lat. divan. težiti za čim. ići) putujući. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. od pet. naročito nedozvoljenim načinom. ambulans. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. putem podmićivanja i sl. amblys tup. dovesti izmeñu dve vatre. ambulanta pošta putujuća. svirali itd. amburere ogoreti. amblozis. neosetllvost. čaršije. loqui govoriti) dvosmislen govor. amrel. ambloma pobačaj) med. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. pisak na rogu. ambrinirati (fr. ameblirati (fr. ambulanta. ambyssos) bezdan. ambitio) častoljublje. provalija. amblosis pobačaj) med. stremljenje čemu. hrana višnjih bogova. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. kuću namestiti potrebnim stvarima. usta topovske ili puščane cevi. muz.

pripada grupi trans-urana. amikalan (lat. amilacea (nlat. skrobno brašno. amimetičan (grč. prijateljska nagodba. nepravilnost. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). aminokiseline hen. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. atomska masa 243. prouzrokovan amebama. voj. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amen (hebr. jednostavna. fr. amoibe promena) koji potiče od amebe. a-. ili mnogogubo toga. jezgru šljiva. nepromenljiv. vrsta košnice američkog tipa. melior bolji. vrsta vinove loze. a-metrfa) neravnomeran. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. a. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. delimično ludilo. amylum. ošljar. zapaljenje krajnika. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. a-. koji je bez reda i načela. men. amilum (lat. amiloza (grč. a-methystos) pl. planu. oko) med. amylacea) pl. 2. manfa) ned. amenija. a-metrfa) neravnomernost. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. poameričavati. nenaučan. amin (hebr. ops vid. npr. amentia simplex) med. amida) hen. amiloidna degeneracija. amelioratio) pobolj-šanje. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. razonoda. amerikanka agr. amylon) hen. popraviti (zemljište). amencija okulta (nlat. v. rheo tečem. amicus prijatelj. god. ametabolan (grč. amuser) zabavljati. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amikabili mode (lat. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. bresaka. insekti koji nisu podložni metamorfozi. kajsija. v. amygdale badem) med. hemijski elemenat. poboljšavati. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. štirak. . amentia senilis) med. ametabolni insekti zool. poboljšavanje. med. igračka. amenija (grč. amusant) zabavan. ned. staračka slaboumnost. zemljišta. nepromenljiv. amikabilis kompozicio (lat. drugarski. vrsta lubenice. metabole promena. doterivanje. americij(um) hem. amentia) med. a-. amentia occulta) med. 3. zanimljiv. a-. amylon skrob) hen. ametabolija (grč. organsko jedinjenje SvN10O5. amicabilis compositio) prav. popravljanje. amigdalitis (grč. koji nije podložan metamorfozi. amerikanizmi pl. ametričan (grč. men mesec) ned. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amusette) zabavica. redni broj 95. znak At. nepravilan. potajno. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. ametaboličan (grč. ameliorirati (lat. skrob. amin. ametist (grč.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. vrsta platna. amigdalin (grč. amenomanija (grč. skriveno ludilo. na lep način. amicalis) prijateljski.ne. razonoñavati. razonodan. amid (nlat. glikozid u gorkom bedemu. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. amenorea. amenorea (grč. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amizantan (fr. prijatan. mana oka u prelamanju svetlosti. grč. amencija (lat. amizeta (fr. amygdalon badem) bademova gorčina. nesrazmeran. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amelioracija (nlat. tuha sluz) ned. zanimati. curim) med. metabole ) biol. a-mfmetos) nepodražljiv. amencija aktiva (nlat. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amen. amida) hen. men. amicabili modo) na prijateljski način. metabole) biol. bez. jetre. ametodist (grč. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ameliorer) poboljšati. ametrija (grč. ludilo. ametista (grč. mfmesis podražavanje) med. amentes cit. ameboidno kretanje zool. amencija parcialis (nlat. a-. otrovan. prijateljski sporazum. nesrazmernost. amimija (grč. a-. trešanja. vrsta lakog poljskog topa. imanja. amizirati (fr. amebni (grč. vepggački napravljen 1946. amentia partialis) ned. preobražaj) koji se ne menja. amivi hem. amiloidva degeneracija med. bubrega i creva. amencija senilis (nlat. a-. nejednakost. ametropija (grč. amiksija (grč. otuda: reći amin privesti kraju. naročito slezine. uveseljavati. amidin (nlat. opšta duševne slabost. amen) v. americaniser) poame-ričiti. izostajanje ženskog mesečnog pranja. americaine) otvorena kola na četiri točka. amentia activa) med. amerikav (fr. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. nejednak. a-metron. završiti. amerikanizirati (fr. amencija simpleks (lat. naglo ludilo. farn. 1. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. a-.

Amon (hebr. ljubav sve pobeñuje. amok (mal. amonium) hem. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amynteria) pl. amoralan (lat. koju odvaja od začetka tzv. ljubav. vraćati neki dug postepeno. amortizman. jedinjenje azota i vodonika. amnestia zaboravljanje) prav. potpraši-vati (pušku). fig. amorfan (grč. morphe oblik) bezobličan. bogu Amon-u). min. amortizacija (nlat. amiotrofija (grč. nekristalnost. mys mišić. predati zaboravu krivicu. amortirati. 3. a-. amoreti. amortizacija. a-morphos) bezobličnost. amor vincit omnija (lat.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amnicola) stanovnik pokraj reke. a-. mamiti. amorfizam (grč. ukras na vrhu grañevine. staviti kapelu. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amore (fr. v. amor ljubav) v. up. amoroso) l. mnesis sećanje) med. amorozo (ital. vodenjača. koji ne zna za moral. supr. amnos jagnje) med. koja je dobila ime po eg. amorevole) muz. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. v. med. salammoniacus) hem. amortisatio) l. naročito državnih zajmo-va. amoniemija (grč. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. empatement) slik. mos. dugotrajan ili stalan. amorfija (grč. nakaznost. . amabile. moriš) fil. ammoniakon amonijak. potprašiti. slikanje debelim slojem boja. amortizirati. nlat. amytto param. kap-sla za paljenje mina. amoniti (hebr. amortisare) v. amnestirati (grč. amortisare) tehn. min. zaštitna sredstva. nlat. nekristalisan. Amon. amnestika (grč. oprostiti kaznu. zaljubljeni. 2. amnionova voda. simbol stvaralačke snage i rañanja. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. vabiti. grañ. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. supr. 2. Ammon) kit. koje odbacuje dotadanji moral). razdirem) biol. amortissement) l. amnestija (grč. zapaljenje vodenja-če. amenesteo zaboraviti) pomilovati. barut za poprašivanje. ljubavnik. starac. amonij(um) (lat. otplaći-vati. amnion (grč. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amca) stric. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. amica. zupčasta ivica zida. amoreti (ital. nastavak -ites. Amor (lat. kao sastavni deo nišadora i dr. odbranjujem. kristalan. deda. grč. nakaznost. 2. jedinjenje azota i vodonika. bezmora-lan. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amortir) v. haima krv) med. amorce) mamac. amortisare) 1. amortizirati (nlat. 4. a-. Atog) mit. atupb branim. gubljenje. amonijak (grč.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). složenih jedinjenja. amor cer) metnuti mamac. lekovi koji služe za predohranu. vab (za divljač). amnos) med. amorsirati (fr. amortizator (lat. kratkotrajan. kod koga postoji amitoza. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amnikolist(a) (lat. amitoza (grč. amitotičan (grč. a-. 3. amabile. amoriti. postepeno. lat. poprašljač. amortirati (fr. trovanje krvi amonijakom. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. a-mos. a-. Amon. v. bezobličnost. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amoretti) št. ampatman (fr. morphe) bezobličnost. oblast u Libiji. grč. emisija (lat. amortizer. bezobličan. moriš običaj) koji je bez morala. ammoniakćn. amor vincit omnia) posl. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amortizirati. nakazan. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amnezija (grč. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. ljubav je jača od svega. bog ljubavi. vrh. amnitis (grč. Amon. razdirem) biol. glavno božanstvo starih Egipćana. amytto param. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amoralizam (lat. 2. fig. trophe ishrana) med. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amniona. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amidža (tur. bezbojan gas. amortizovati (nlat. muz. amorevole (ital. amirante (tl. amissio) gubitak. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amoriti (lat. kristalnost. amortizman (fr.

amfibioliti (grč. pojačavanje. osvajanje. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amphibios. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amfibije. za razliku od superlativa. amuzija (grč. razviti. na oba načina. amfibiolog (grč. izložiti. proširiva™. osvojiti. amplifikacija (lat. vodozemci. carevina. mundus svet) fil. razrada. uveličavanje. ampullae) pl. oko. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. Hthos kamen) pl. vinograd. proširivano. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. amuzičan (grč. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. razmrskanih. amplitude (lat. amulet (lat. amphibios. odsecanje ranjenih. sa svih strana. prolazna ljubav. bombaste reči. amputacija (lat. nadute. planuti. proširenje. amplifikativan (nlat. bog je apsolutni duh. amundizam (grč. razmetanje. a svet ne postoji. šira obrada. grč. potpuno odvajanje. metron mera) fiz. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amourette) mala. zauzimanje. suncobran. neobrazovan. kišobran. oteti. ampliare proširiti) širenje. . bios život) aaij. shvatanje po kome samo bog postoji. jedinica za merenje jačine električne struje. amphi) predl. dvojak. opširno izlagati. otimanje. ulje. obuhvatan. način izražavanja nadugačko i naširoko. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. amusia) koji ne uživa ljubav muza. razgranavati. amper fiz. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. na jednoj skali. ampliativus. uveličavajući. tj. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. mrežnjača oka. amplificare) v. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. amplijativ (lat. teh. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). najvišeg stepena. staklo električne sijalice. ampermetar (fr.. amfibiologija (grč. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. ampulla bočica) ispupčena. inat. ampir (fr. emporter) voj. amplectivus) koji obuhvata. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. fig. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amphibios. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amphibios) vodozemski. amfibijski (grč. zauzeti. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. koji proširuje. meteor. zapaljenje mrežnjače oka. ampule (lat. amportirati (fr. unaokolo. obično na vratu. anportirati se. belilo. ampelurnfa) vinogradar-stvo. igra toga duha. iscrpio govorničko izlaganje. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. uvećati. amureta (fr. nasilno odvojiti. kalfa. amputirati (lat. ret. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amfiblestroida (grč. amfi (grč. nepesnički. amplificare) proširiti. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. fiz. odseći. šteta na brodu. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. amplektivan (vlat. up. ampliare povećati. amplijacija (lat. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. amplificativus) proširivan. širina) geogr. a svet je samo treperenje. ampule (lat. amfibija (grč. logos) zool. ampli-ficirati. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amportiranje (fr. razvijati. amfibije (grč. logfa) nauka o amfibijama. amphiblestron mreža) ned. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. ampelos čokot. ambrela. razgranato. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. pomoćnik. fig. amputare odsedati) med. npr. u složenicama: s obe strane. nazvana po slavnom franc. otcepiti. prav. empirance) trg. ampirans (fr. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. amphiblestreides mre-žast) anat. amplificirati (lat. empire) carstvo. žustriti se. niži činovnik. amrel. amplifikovati (lat. zool. amphi. neobrazovanost. prostranost. prevrtljiv. fig. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. uveličati. amrela (ital. amplificatio) proširi-vanje. okolo. amuletum) amajlija. razvijanje. koji uveličava. amputatio odsecanje) med. odvojiti. ampelurgija (grč. bokasta bočica za mast. lat. razgranja-vanje. Ampere. nameštenih.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amfiblestroditis (grč. amplitudo obimna veličina. amusfa) nenaklonost muza. amploaje (fr. matematičaru i fizičaru A. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. ambrel. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. a-. emporter) voj. ljubav bez strasti. ri-srditi se. employe) službenik.

amfioks (grč. anaglipti. amphi. uzvišeno mesto prema pozornici. anaglifi. pater otac) pl. geogr. prepirka. amfilogija (grč.) poet. amfo-terne tvorevina kol. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. bog. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amfibolija (grč. naročito za anatomsku upotrebu. daje reči odrično značenje. um. amfimiksis (grč. disanje) med. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amphoteros) hem. amfiteatralan (grč. najprostiji kičmenjak. sumnjiv) min. oko. odgovara našem ne-. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. protivrečnost. srca ni pravog mozga. polureljef-ni umetnički radovi. amfideum (nlat. apa. amphi. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. razvoju i obnavljanju tkiva. amfimakros (grč. ana (grč. stalna groznica. uspon) biol. groznica koja hvata svakog dana. a U Drugo prema jugu. anagnozma (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfilogičan (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . anaba-tična groznica med. gledaoci. ana-basis penjanje. dvostruko gledanje. genesis rañanje) zool. anaglypha) v. anaglipti (grč. amfigeneza (grč. trućalo. vrsta minerala iz reda složenih silikata. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. spolno množenje. anabaptizam (grč. dvostruko gledanje na oba oka. ali svakim okom drukčije. besmisleno brbljanje. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. velika nekoliko santimetara. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amphitomos) dvorez.) šesti mesec u turskom kalendaru. amfimetori (grč. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. razvijanje i jačanje bolesti. amfimacer (grč. na. anabaza (grč.itd. v. anabatičan (grč. spajanje rasplodnih ćelija. amfipatori (grč. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amphibrachys) poet. anabole uzlazak. med. koji raste. karpos plod) bog. amfigurija (grč. ap) u grčkim složenicama. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amphi. do. amphi-theatron) polukružna pozornica. amfigeneza. penjanje. pr. apa) predl. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. astma. anaglypta) pl. ispred samoglasnika. dvosmislica. amphimakros) poet. amphi. i lužni i kiseo. nemačkom il. amphibolfa) dvosmislenost. anagnosma) štivo. amfikarpičan (grč. diploos dvostruk. meignymi mešam) biol. amphfbolos) dvosmislen. amfoterodiplopija (grč. ribolika morska životinja. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. koji napreduje. amphi. deca dvaju očeva a jedne majke. sinovi dveju matera a jednog oca. ops) med. anabolizam (grč. fig.. zbrka reči i pojmova. anabaptist(a) (grč. amphflogos) sporan. amphi. v. uz. amfiguričan. baljezgalo. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfoteran (grč. amfimakros. ops oko) med. pneuma dah. slika i sl. an. amphilogia) spor. bog. duž. amphfbolos dvosmislen. anabafno uzlazim) koji se penje. amfismila (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amfisciji (grč. kretikus. skia senka) pl. amfiteatar (grč. amphi-gignomai) zool. amfibrah (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amphi. amphi. sa dva reza (nož). amfipneuma (grč. amphi. sumnjiv. amfigurist(a) (grč. dvojak. latinskom in-. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amšir (tur.(grč. amfitomičan (grč. amphi. koje su. amfidiplopija (grč. amfitropičan (grč. amfora (grč. amphi. ana baptistički. sipnja. teško disanje.. oxys oštar) zool. dakle. kroz. amfigonija. anagliptika (grč. anabioza (grč. amfigonija (grč. amphi. otvor (ili: usta) materine. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amphoteros. anaglifi (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfibol (grč. veoma važna za nauku. amphi. meter mati) pl. diploos. amphideum) ned. amfimacer. amfiboličan (grč. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. smetenjak. po. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave.

s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anagvosti (grč. ap-. po ugledu na Anakreonta. nauka o odbijanju zvuka. udvostručiti) udvajanje. pri duvanju jakog vetra. apa. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. anagoga (grč. anadema (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anakolutičan (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. analgezija (grč. čitali pojedine glave iz Sv. anagogija). anakruza (grč. ahust. kašljanje krvlju. ana-kathafro očistim) med. ana-kampto) ont. ana-kathafro) pl. najveća zmija tropske Amerike. med. probava. naglašavanje. ana-gnostes) pl. nauka o dobijanju svetlosti. . anakufizma (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. anakrusis) četr. ned. obično pored crkava i manastira. koje se onda moraju po smislu dopuniti. med. anakolutija (grč. zvuk). anagnostici (grč. prethodna istraga. anakamptičan (grč. anakatabat (grč. anagrafa (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. analan (lat. analgija. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. aeg vazduh. anaerobionti (grč.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. recept. bai'no idem. varenje. ana-kampto savijam. bfos život) pl. akuo čujem) med. anakatarzis (grč. npr. v. anakuza (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. katkada i frivolne pesmice. čišćenje grudi od sluzi. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. analni otvor zadnji otvor creva. ana-dipldo udvojiti. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. rob je anagram od bor. anakreontičari pl. avagram (grč. anagogija (grč. inat. ana-gnostes) pl. okrepljenje. pisma. v. oduševljenje. ana-grapho) med. anakampterija (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. ana-dosis) fiziol. avaklaza (grč. rekapitulacija. ili usled izostavljanja reči. anaktesis) med. ap-. aeg. analgesia) med. kata odozgo dole. alegorično značenje. dijadema. anakatartika (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. bezbolnost. dolazim) meteor. ana-klasis prelamanje) ont. anakolut (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anaka-tartična sredstva. anakriza (grč. anakolutija. ozdravljenje. radi ponovnog otiska i umnožavanja. udva-janje napada grozničnih bolesti. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anaklastika (grč. anakolut. diopgrika. anakojnoza (grč. v. apa. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakreontika (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. čmarni. an-ago) uzdizanje. anakteza (grč. bfos život) pl. skrećem) sklonište za sirotinju. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anakrisis) ispitivanje. apa. anakefaleoza (grč. pevali ljupke. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. ana-kollao nalepiti) med. za vreme službe. anakoluthos) nepravilan. naslanjanje leñima. propis leka. anakolema (grč. algos bol) med. kratko ponavljanje nečega. ana-kampto) o d bojni. anakliza (grč. sporazumevanje. neosetljivo«1. avadoza (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. piše obratno. zool. prelamanje svetlosnih zrakova. anakoluthia nedostatak u vezi. zool. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. ret. bacanje krvi. anagraf (grč. ponavljanje reči. anadiploza (grč. anaklastos prelomljen) ot. anakuphisma dizanje. nemanje veze) gram. anakoluthon) gram. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. anakovda zool. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. mir od Rim. katoptrika. analgetik (grč.) koji se odnosi na anu s. anaerobe. ana-grapho napišem) sprava koja. mast za zarašćivanje rana. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anaerobe (grč. ana-klfno nasloniti se) med. anakamptika (grč. bez veze. koji odbija (svetlost. udaranje glasom na slog. anakalipterija (grč. iskašljavanje. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. poluležeći položaj bolesnika. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. a ne za prikazivanje. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom.

ocena. analou rapgčlanjavam. ap-. letopisac. v. tipom. sa njime je identično vezan. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine.). sinteza.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analogfa) sličnost. analogičan (grč. zaključak po analogiji log. analambano podižem. koji se bavi razglabanjem. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. analeptikos) osvežavan. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. uspostavljam) ned. odabrana štiva. analogan (grč. an-amartetos) bezgrešan. koji se odnosi na analitiku. sintetičan. alpha. raš- . analogia juriš) sličnost pravna. analogija (grč. analitičan (grč. morfološki itd. nauka o popravljanju zdravlja. kvanti-tativna analiza hek. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. analog (grč. odgovarajući. analdija (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. nepogrešnost. sudovima i zaključcima. analogon racionis (nlat. ap-. npr. anamnesis sećanje) fil. odreñivanje sastojaka nekog tela. analepsija (grč. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. istovrsan. annus godina) pl. ned. okrepan. analogismos) fil. algos bol. što je u skladu sa razumom.) nepismenost. tela itd. oblicima sastavljenim od više reči (npr. sredstva za jačanje i okrepljenje. avalist(a) (grč. nožem — sintetički oblik i nem. podoban. letopisima. annales. ned. mit dem Messer — analitički oblik). analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. ana-lambano) l. hemi-čar i dr. analitički jezici IKKð. analisati (grč. nepogrešan. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. analizator (lat. podoban. analist(a) (lat. analytike) teorija analize. koji razgla-ba. analysator) fiz. analistika (fr. med. tipu ili obrascu. obrascem. up. analogisti (grč.) ned. supr. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). koji se osniva na analizi. avali (lat. analfabetizam (grč. reč jednog jezika koja. 2. anamneza (grč. analizirati (grč. koji odgovara nekom zakonu. analogizam (grč. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. koji raščlanjava. koji je postao putem analize. pisac godišnjaka. ana-lyo) v. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. tj. osvežavajući. odgovarajući) lingv. sličan. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. razglaban. analistique) rad na analima. apa-Gub) 2. razlaganje celine na njene delove. pravilu. srpskohrv. analysis) raščlanjavanje. tj. ispitati. uporeñivati. sravnjivati. odgovara reči drugog jezika. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analist(a). prikaz. analeptika (grč. raščlanjavati. nepismen. hranim. anamartezija (grč. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. ozdravljenje. analogon sličan. saglasnost sa pravnim načelima. ocenjivanje. slično (ili: odgovarajuće) stanje. ap-. analekta) pl. koji ne zna ni čitati ni pisati. v. sva su tela rasprostrta. aldafno potpomažem. etimološki. godišnjaci. tj. kvalitativna analiza hek. anamartetičan (grč. jačanje. Nikolova prizma). rapgčlaniti. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. srodan. ana-logizomai) uporedi-ti. odgovarajući. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. saglasan. neznalica. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. semantički. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). suda u njegove delove. beta) onaj koji ne zna azbuku. analizirati.. analgezija. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogizirati (grč. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. avalhtika (grč. prestanak rastenja i razvijanja. analitičar. analitički (grč. oporavljanje. supr. okrepljujući. istovr-snost. polari-zator. analitičkim oblicima. pl. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analogija jurio (nlat. letopisi. an-amartesfa) bezgrešnost. analogos) sličan. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). ra-zložiti. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analytikos) filozof. jačam) med. mat. analeptičan (grč. analitičar (grč. sravniti. analogon (grč. razglabanje. annales) l. rasta-vljati. ispitivati potanko. analytikos) raščlanjavan. podaci koje bole- analgija (grč. ana-lyo) rastaviti. analize (grč. razlagati. analfabet (grč. avalekta (grč. zakržljavanje. analepsis.

anapneusis) med. lica kao posledica moždane kaplje. anapnoična sredstva. anarhističan. anartrija (grč. apa. anarhistički v. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. iza leña. uzimanje hrane po propisu. ananassa sativa) vot. ispljuvanje. anapneuzija (grč. anaptiksis (grč. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anandričan (grč. odušak. izbacivanje sluzi. anaptiza (grč. nemuževnost. . prećutkivanje završne rečenice. anapnoika (grč. ap-. anamnestičan (grč. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anamorfičan (grč. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. v. po dijeti. koji pripada sećanju. npr. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. otvoren) ned. an-anthes) bog. fiz.anamnestika 44 anarhičan. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anaptyksis razvitak. plastična hirurgija. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anapetija (grč. bezvlašće. fig. grla. organizovane političke borbe. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. duboko disanje. med. jačanje pamćenja. odmor. anamorfoza (grč. ananas (nlat. zbog čega se zove i anti-daktilos. usana. koji ne cveta. anamorfotičan. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. ned. anaprozelit (grč. obrnut daktil. plastična hirurgija. u odsustvu. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anapetes raširen. charmom'a) kuz. marksizmu neprijateljska. natrag. anarroia) med. iskašljavanje. up. ap-. aiantičan (grč. kukavičluk. pogruženost. haotičan. ananke nužnost. i rukovo-deće uloge proleterske partije. ananeozija (grč. naročito krvi. unazad. anamorfičan. arthron) bezudnik. anarhičan. anartrija (grč. apa. anarhički anavlerotika (grč. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. plašljivost. apa. anaplastika (grč. discipline. disharmonija. plašljiv. neorganizovan. ana-plasso preobrazim. anarchia) bezvlašće. en arriere) nazad. anaplerotičan (grč. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. reda. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. arthron) 2. uobličim) med. preobražavanje. rastenje mesa. bez cveta. anamnesis sećanje) fil. anamorfotičan v. ana-plasso preobrazim) med. sredstva koja pomažu disanje. anarhičan. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. apa-rpeb) pl. an-andros) koji je bez muškosti. koji dopunjuje. nedisciplinovan. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarhizam (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. an-andria) nemuškost. anamnestika (grč. ana-ptyo ispljujem) med. ana-morphosis preobražaj. nameštanje slomljenih kostiju.). ostrag. penjanje sokova. anandrija (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. an-archos bez poglavara. naopak. osnivači su Prudon. samovolja. ždrela. apa. anaplerosis) dopunjavanje. — videćeš šta će ti biti. ana-neosis) podmlañivanje. nedostatak (ili: nemanje) udova. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. koji je ponovo zadobijen za nešto. anapest (grč. an arijer (fr. ap-. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anarhista) (grč. razvoj) lingv. nesre-ñen. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. ap. arthron ud) med. anaplastična sredstva med. progresivne i bulbarne paralize). izopačena oblika. veština sećanja i pamćenja. med. anarea (grč. nakazan. preinačenje) preobražaj. anaplazis (grč. pamćenju. koji nema prašnič-kih niti. iske-žen. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. 1. anarhičan. ana-pler66 ispunim) pl. arche vlast) bezvlaće. bez ikakvih obzira. povećane disartrija.: Ako li ne učiniš. anarhija (grč. proširenost krvnih sudova. bog. zamenjuje. anapleroza (grč. anaptoza (grč. bog. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anankofagija (grč. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anarhički (grč. anarmonija (grč. anantapodoton (grč. phagein jesti) med. anamnestična sredstva med. morphe oblik) izokrenut. potpun nered. prema gornjim delovima tela. nepriznavanje autoriteta. anartros (grč. Bakunjin i Stirner. an-apto obesim) utučenost. lekovi za jačanje pamćenja.

fig. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anaspazis (grč. koji daje punu oštrinu slike. prenop!enje. apa. anatomizirati (grč. trljanje udova. stoma) med. anatresis) med. anatole istok) istočni. baciti prokletstvo na koga ili što. anarhoidan (grč. 2. telegrafska. jako povraćanje. anaseizam (grč. anatimijaza (grč. apa. npr. anasonlija (nlat. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. ana-stello suzbijam) pl. ana-temno rasecam) para-ti. anatomija (grč. prenosim. ana-tribo trljam) med. koji obnavlja. med. anatreza (grč. radi mirisa. npr. oštrovid. anarchla bezvlašće. ana-tribo trljam. med. ana-trepho) med. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. dimljenje. tokizo dajem pod kamatu. stigma tačka) ont. oporavljenje (rekonvalescencija). archos. kao začin za hleb i opojna pića. anastasis ustajanje) uskrsavanje. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anatocizam (grč. anatomirati (grč. apa. ana-thymfasis) isparavanje. tip. koji zasušuje ranu. anastomizirati (grč. ana-trope preokret. prevrtanje. stigma) opt. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. stćma usta) sastaviti otvore. grč želuca. istočnjački. do sitnica. ned. menjanje mesta rečima. anastigmat (grč. spojiti. trljanjem. neka je proklet! anatematizirati (grč. bakroreza. ana-stello) koji zaustavlja krv. anasarka (grč. med. životinja i biljaka. stezanje želuca. sredstva za trljanje. ana-triptica pl. prevrtanje želuca. osušen plod ana-sona. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. ana-tribo) med. up. anastaltičan (grč. anastrophe) ret. umnožavanje. izvrtanje reči. rastavlja-ti na sastavne delove. anatolijski (grč. anastomoza (grč. ujediniti. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anatema esto (lat. anatematizirati. tj. nlat. kletva. izvrtanje materice i mokraćne bešike. fig. u Makedoniji. otvaranje bušenjem. okretanje. 1. anatripsis (grč. pr. isključiti iz crkve. koji je bez poremećaja u oštrini vida. češanje kože. koji podmlañuje. biljka iz porodice štitara. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anathema esto). anastaltika (grč. anatripsologija (grč. apa. anisum) rakija u koju je pomešan. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. „drugi neki čovek". anatomizirati. raščlanjavati. anastrofa (grč. mesto „neki drugi čovek". anatocistički. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. a-. anisum) bog. anatriptika (grč. v. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. stoma) pl. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anastaza (grč. anastatičan (grč. anatema (grč. naplaćivanje interesa na interes. lečenje trljanjem. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. ana-spao izvlačiti) med. uskrsnuće. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. anfstemi. med. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anatemisati v. arche. ana-spao) med. apa. a-. anarhosindikalizam (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anastigmatičan (grč. preklinjanje. apa. proučavati u tančine. prenosan. sarx meso) ned." ana-temno rasecam) v. anatropa (grč. seismos trus.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anarhoindividualizam (grč. podrigivanje. lat. zelenašim) prav. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anatriptična sredstva. trepanacija. zemljotres) geol.isključenje iz crkve. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anaspazmija (grč. anatrepsis (grč. med. anaspazmija. anathema) prokletstvo. uglavničenje interesa. obrt) ret. razuñivati. . naročito rakiju (anasonlija). anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. anason (nlat. anatom (grč. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. kožna vodena bolest. ušća. anathematizo) prokleti. sredstva za zaustavljanje krvi. med. ozdravljenje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatomirati. apa. ustajanje iz bolesničke postelje. . anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anaspazis.

pr. anafrodizijaka (grč. zauzimati se. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. sukob. anahoretski. grč krvnih sudova. usamljenik. zaostalost. uplesti se u borbu. sperma seme) bot. anafrodit (grč. apa. anaphora) poet. angitis. en bloc) naveliko. inversus) naličje. poremećaj u čulu pipanja. onaj koji nije sposoban da oplodi.: Kulu gradi crni Arapine. neko plaćanje itd. pogodba. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. enversins) trg. . angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. spasmos grč) med. stupanje u službu. anvoaje (fr. angeion. angioteničan (grč. zapleten u borbu. a l'envers) naopako. pathos bol) med. najmljivanje. arće pipanje) ned. uzan) med. npr. a l'anver (fr. npr.angelos anñeo) bot. stesniti) med. ned. akgiostenoza (grč. čarka. angina pectoris) med. založiti se. an blan (fr. redovna dužnost. anahoret(a) (grč. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. Cezar na automobilu itd. anahronističan. voj. angiografija (grč. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. nesavremenost. angažman (fr. obaveznost. . davanje u zalog. mag. lat. upustiti se u nepggo.) protiv volje sopstvenika u službu državi. angažirati. angiosarkom (grč. npr. jedno na drugo. obavezati obećanjem. ap-. angejologija. na naličje. angeion. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. kuz. angeion. anahronizam (grč. topovi u Kosovskoj bici. npr. angina pektoris (lat. karp6s plod) bot. zaštićavanje) ned. pustinjak. zastarelost. engager) obavezan. engager) obavezati. anachronismos) pogreška u računanju vremena. poslanik drugog reda. najmiti. otvoreno. ap-. angioneuroza (grč. za ples. engagement) obvezivanje. po-buditi.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angeion. nagovoriti. anafora (grč. anversen (fr. angiitis (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. v. grapho pišem) fiziol. anaforeza v. ucelo. angeion sud. obvezati na besplatan rad za državu. datuma. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. pogoditi. phylaxis čuvanje. brod i dr. angelika (grč. uzeti u službu. za ples. angina (lat. angiospermije (grč. za ratne svrhe. služba. praćeni smrtnim strahom. uzeti u kuluk. angeion. „iznošenje spreda". pogañati. jaki bolovi u oblasti srca. zapaljenje vrata. grub vuneni serž. zalagati se (za kota ili što). krvni sud) med. angeion. kulučenje. pektoralna angina. zapaljenje krvnih sudova. anvelopa (fr. elektroforeza. obećati. voj. angiom (grč. ćutu-re. envers. uzano spoljno utvrñenje. ektasis pastezanje) med. angaria) kuluk. oboljenje živaca krvnih sudova. an blok (fr. neuron živac) med. navesti. natraške. stezanje grudi. engleski muz. stenos tesan. angiospasmus (grč. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. skloniti koga našto. angarija (lat. opasan rak krvnih sudova. envoye) izaslanik. angažovati v. angiokarp (grč. skrivenosemenjače. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angarijapija (nlat. angeion. omot. astr. angažovan (fr. ap-. anñeoski koren. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk. en blanc) trg. pr. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. antologija (grč. angeion. ono što je u protivnosti sa hronologijom. zalaganje. angažovati. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angažirati se zauzeti se. angažirati (fr. — Kulu gradi od dvadest tavana. voj. dogañaja. antiektazija (grč. anafrodizija (grč. an-aphroditos) med. pl. anaphonesis) med. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. pustiti se. logia nauka) fiziol. odsekom. isposnik. nisko utvrñeno. vremenska poremećenost.. koji je uzet u službu. neispunjene. koji se obećao. med. anvsr (fr. naročito krajnika. epifora). anafoneza (grč. vrsta ženskog ogrtača. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. sudar. brodova i dr. angeion) med. boj. blanko žiro. obaveza. angeion sud. gušobolje. angeion sud. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angeion. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. enveloppe) zavoj. opis krvnih sudova. sarx meso) med. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. kola. angiopatija (grč. anafilaksija (grč. proširenje krvnih sudova. jedan registar na orguljama. angiografija. pojavljivanje znakova na nebu. instrumeng sličan gitari.. Kosu reže ostarela majka. otpravnik poslova. angere suziti.

zlo. avgusta (lat. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. ćoškast. andro-gynos) dvospolnik. šonja. andantino (ital. nesreća. opširno. hermafroditizam.angiotomija angiotomija (grč. angustacija (lat. anglofobija (lat. andante) muz. apeg. dvospolac. angster (ital. potpis menice na poleñini. androliti (grč. ancrogenija (grč. anglizirati (fr. skup svih prašnike u cvetu. lithos kamen) pl. protestanske crkve. andrek tuga. Anglia. anglofob (lat. an detaj (fr. anglicizam (nlat. andantino) muz. angulus) ugao. andristi (grč. gde je pronañen). gone rañanje) stvaranje čoveka. kao imenica: komad u laganom tempu. andrologija (grč. rasploñavanje ljudskog roda. iscrpio. apeg. oploñenje muškoga gameta ženskim. grč. lagano. andosirati (fr. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . andamento (ital. ženskonja. do tančina. androginija (grč. andros. dronjci. bolno. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. andragatija (grč. angošjozamente (ital. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. en ñetail) potanko. kulture. andaluzit min. kephale glava) min. apeg. jezika itd. v. en groš) trg. naviše. naročito prvog čoveka. angulus (lat. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. poengležavati. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. stanište) bog. andana) niz brodova povezanih u luci. Anglia. endosser) trg. kut. pečalno. andros čovek. andro. adrogenija. drangulije. uškopljenik. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. eidos) sličan čoveku. rogljast. jad) ñavo. anglofil (nlat. fil. andreceum (grč. endossement) trg. temno režim) med. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). apeg. androgonija. kao u hodu. Anglia. oikion kuća. angularis) uglast. genos roñenje) v. apeg. nazvane po gradu Angostura. naveliko. gamos brak) biol. andosman (fr. nevolja. angošjozo (ital. andamento) hod. androgonija (grč. operacija krvnih sudova. grč. ugao. malo laganije. deo jedne fuge. apeg. anglaiser) potkusiti konju rep. anglist (lat. angosciosamente) muz. na kvantum. angusta) muz. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. onaj koji mrzi Engleze. angulus. prenos menice. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. angeion. vrag. brižno. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. muz. uglavnom (ispričati nešto). okamenjene ljudske kosti. phćbos strah. jedan registar na orguljama. trg. android (grč. hrabrost. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. tj. hermafrodit. grč. slabić. angiitis. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. androidan (grč. angoscioso) ran. muž. do sitnica. anglikanac pripadnik anglikan-ske. an gro (fr. apeg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angošjozo. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. podrobno. angitis (grč. gyne žena) dvospol-nost. Anglia. angularan (lat. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. Anglia. grč. andrak (pere. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. apeg. andana (ital. nesreća. namalo (supr. engleza (fr. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. androkefaloid (grč. angliciser) poengleziti. episkopalna crkva. angostura-kora. angostura-kora v. prnje. čestitost. androgamija (grč. anguistara. logi'a nauka) med. apeg. vrlina. an gro). andros) pl. nlat. angeion) med. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. apeg. andare ići. grč. apeg. angustura-kora. eidos lik) veštački napravljen. anglicizirati (fr.(grč. andarini (ital. sečenje. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. andramolje (grč. andarini) pl. napravljen u čovečjem obliku. angloman (nlat. osobenost engleskog jezika. androgin (grč. pokretan čovečji lik. andragathia) muževnost. andante (ital. anglomavija (nlat. v. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. geol. apeg. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). umereno. anglikan. andezit min. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti.

žrtvovana je morskom čudovištu. popuštanje. anemos. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anemograf (grč. temno sečem) znat. polubožansko biće. anemo. bled. anegertika (grč. anemos. malokrvan.).) muški spolni hormon. aneza (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. haima. androfag (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje.ne. sve što je dodano ili vezano za nešto. anemologija (grč. šaljivo: krasti. vetromer. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). a-. lečenje vazduhom. odnosno vetra. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. anemobat (grč. 2. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. ma iz kog razloga. ap. anemofilan (grč. olakšavanje. androfonomanija (grč. androfob (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. androfobija (grč. lit. anematurgija (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. metron. pripojiti. anemogamne biljke. a-. aneksije (lat. močvari itd. anemograf. npr. anemografija (grč. phflos prijatelj) bog. antropofag. haima krv) med. haima) med. prevrtač. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. phobos strah. pridodan. andro-phagos) ljudožder. od muškaraca. sporedan. kod kolere. grapho) v. npr. ili je namerno zadržan od štampanja. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. pripajanje. vidim) vetrokaz. anemos. ap-. anemos. nauka o beskrvnim operacijama. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemoskop (grč. anemos. malokrvnost. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. pridružiti. anemos. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. pridruženje. anemos. uteloviti. vezan za. annexus) prilog. aneklogist(a) (grč. anemos. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr.) mit. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. apeg. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. annexus) zavisan. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. phobos) strah od ljudi. anemogaman (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. hydor voda) med. prinadležnost. anemos. metron mera) sprava koja pokazuje. gamos brak) bog. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anekdotos neizdan) 1. anenergija (grč. anesis) med. utelo-vljavati. lenjost. anekumena (grč. anemos. anemobarometar (grč. oploñavanje). skopeo gledam. anemičan (grč. proučavanje vetrova. andromolje v. utelovljenje. elektron ćilibar) fiz. oskudica u snazi. barys težak. andromanija (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. gamos) pl. anemometar (grč. nesposoban za život. a-. anemostat (grč. anelektričan (grč. anemometrograf (grč. metali). anemometrija (grč. up. mati Astijanaksova. bog. odnosno meri. upaljenost »sene za muškarcima. anegdota (grč. slab. apeg. phflos) biol. pustinje. annexio) prisajedinjenje. aneks (lat. tromost. astr. anektirati (lat. angelos vesnik) teol. a-. anemofilija (grč. jačinu vetra. Tragedije od Euripida i Rasina. ukrasti. dodatak. androtomija (grč. ergon delo) med. oprašivanje biljaka posredstvom vetra.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). Andromaha (grč. Andromeda (grč. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. anemidrija (grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). božji glasnik. apeg. još nije objavljen. . anemija (grč. apeg. šaljiva ili duhovita pričice. andramolje. anematoza (grč. haima. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. tj. pri-svojiti. logfa nauka) nauka o vetrovima. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. spis koji. a-. pathos bol) med. anemos. slabljenje. fig. naljutivši bogove. anemos. veština merenja brzine i jačine vetra.(grč. mama strast) med. nova i kratka priča. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. npr. aneksionist(a) (lat. nimfomanija. spasao je Persej. anemos. tj. pripremni. anñeo (grč. bolesti. muškaraca. annectere) prisajediniti. strujanja vazduha. nastavak. baino idem) igrač na konopcu. Andromache) mit. phonos ubistvo. beskrvnost. aneksan (lat. sečenje čoveka. androsteron (grč. anemopatija (grč. biljke kod kojih vetar. anemos. koji se plaši ljudi. anemogame (grč. metron) merenje. anemos. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. a-. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. haima) beskrvan. an-energeia) neradnost.

bezbolan. anizurija (grč. an espes (fr. uroñeni nedostatak mozga. anaisthesia. ove godine.: vegetabilije. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. nemaran. ap-. anspija (grč. aerobni. anizotropan (grč. idros znoj) med. apa na. anilitet (lat. anžambman (fr. poživotinjivati. duša sveta. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. aneretizija (grč. aneroid (grč. supr. učiniti neosetljivim. isos. kore zenica) med.ne. anepigraf (grč. i'sos jednak. nemoća. nejednaka veličina listova na istoj grani. anaistheteo) pl. brz oko) med. trovanje anili-nom. rasejan. bezbojno. logos. aniverzarija (lat. med. med. en general) uopšte. anizofilija (grč. godišnja proslava. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. ap. a. animalis) životinjska priroda. a-. uzrujanost. koji je bez bola. kristalni. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anestezirati (grč. jaja itd. an-aisthesfa) med. dobiva se od indigo-biljke (anil).TeKyhe. od koga se spravljaju razne lepe boje. an-nil. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. enkephalos) med. epithymia požuda) psih. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. aneurija (grč. isos. enjeu. anilitas) bapskost. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. slabost. jela od mesa. uzetost. anima-rum dijes (lat. enkephalos mozak) ned. anervia) ned. neosetljivost prema bolu. v. animalizacija (nlat. ap-. animalizirati (nlat. fig. anilinske boje. benzidam. nakaza roñena bez mozga. anizometričan (grč. zadušnice. aneretizija (grč. erethfzo) 2. tupoglav. anydria) v. grañu. animalis) životinjski.ne. uzbuñenost. bapsko ponašanje. mleko. ravnodušnost. en espece) trg. isos. grapho pišem) spis koji nema naslova. ergon delo) med. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anilin (arap. anesteziolog (grč. metron mera) neravnomeran. blos život) bial. aeg vazduh. supr. anizometropija (grč. prelaženje. anisette) rakija začinjena ani-som. anil) bog. anima mundi (lat. animalije (lat. bapska starost. isos. an-nil) med. erythros crven. govor) med. metron. anestetika (grč. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. neuron živac) med. duh. anestetičan (grč. poživotinjenje. a-. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. energija (grč. anidroza (grč. anaerobni. ne jednakost zenica. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. od koje se dobiva anilin. tzv. ano kurente. ap-. životinja. uron mokraća) med. anilan (lat. animal (lat. anil (arap. neros tečan) fiz. anima) duša. chroma boja) med. jeu) ulog u igri. anizokorija (grč. najčešće. animalisare) zool. isos. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. anervičan. svisveti. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anaistheteo ne osećam) med. animal) živo biće. neosetljiv. pomen i dr. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. uzbuñenje. životinjska tela. erethfzo dražim) 1. aneritropsija (grč. anima (lat. anairesis) ret. indigo biljka u Indiji. tupoglavost. anepitimija (grč.aienkefalija avenkefalija (grč. anniversarium) godišnjica. enjambement) poet. ap-. anaistheteo ne osećam) med. aneorobni (grč. . sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). ap-. anilis) bapski. anni currentis). anilizam (arap. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). ansrvija (nlat. an-nil) hem. fig. animalan (lat. anhidrija. nepažljiv. a-. a-. an ženeral (fr. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. u organima za varenje hrane. šp. anizeta (fr. kijanol. ap-. općenito. živi stvor. aiereza (grč. nesposobnost govorenja. a-. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anestezije (grč. phyllon list) bog. slabost (ili: malaksalost) živaca. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. obično. anže (fr. a-. isos. kao islandski kristal). aromatič-no ulje. ops vid) med. reč. ap-. anestezacija (grč. a-. fig. način ishranjivanja tela. animalizam (lat. u zvečećem novcu. a-. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. med. a-. liker od anisa (onajsaž). nejednako lučenje mokraće. ani kurentis (lat. ap-. epi na. opiti. u materije živog tela. poži-votinjiti. anima mundi) fil. tromost žila. u gotovu. anenkefalos (grč. epos reč) med. animalia) pl. ani-malna hrana meso. anizohromija (grč.

ankilometar (grč. ankylos kriv) med. nedostatak dužice u oku. raz-draženost. ankoneji (grč. pimpinella anisum) bog.animalist(a) animalist(a) (lat. animoznost. anni praeteriti) v. animosus) strastvenost. mastionica. av>on (grč. opovrgavanje. namera pričinjavanja štete. ani futuri (lat. anketirati (fr. mišljenje. obodriti. animalitas) životinjstvo. oduševljeno. anima duh. anienai peti se. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. annihilatio) poništa-vanje. oduševiti. odluka i sl. životinjska priroda. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. grč. animozan (lat. avimato (ital. istraživati. žestina. ipo animo) jednodušno. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. tip. ankylos kriv. ani precedentis. srčano. apsoga. aniridija (grč. opovrgavanje. znat. ap-. lenger. 1. animus nocendi) prav. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). iris dužica) med. neprijateljski. ankiloglosa (grč. podbadati. animare) dati dušu ili duh. oživljeno. ogorčenost. animist(a) (lat. sanduče za boje. avkora (ital. životna svežina. srdit. anketa (lat. još jednom. s predumišljajem. ispitati. živahno. zool. anni praecedentis) prošle godine. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. encrier) divit. ispitivati činjenice o nečemu. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. animus ivjurandi (lat. 2. encaisseur) sp. tj. izvršiti anketu. anquirere) prav. apsoga) muz. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . namera nanošenja uvrede. ljutnja. ani prezentis (lat. ponovo. anihilirati (lat. vlada ili neka ustanova. mržnja. ukinuti. animus (lat. animozo (ital. kod crtanog filma oživljavanje slika. animoznost (lat. odvažnost. kotva. živost. ukidanje. vatrenost. animus nocendi (lat. podstaknuti. animatio) oživljavanje. duša) fil. animosus strastan) ozlojeñen. animatizam (lat. anima to) muz. nakana. namera. povesti sudsku istragu. poruge. anlassen puštati u rad. pristalica ani-mizma. ankvirirati (lat. anker (lat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. mikroskopske životinjice. pustiti u rad. ankon lakat) pl. srdžba. fr. pobudi-ti. animalcula životinjice) pl.: katjon. razdražen. anis (lat. animus injurandi) prav. animizam (lat. animoso) muz. animacija (lat. anni futuri) iduće. animosite) v. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. 3. anquisitio) prav. osećanje. annihilare) poništiti. srce. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. veoma čvrst i otporan bokser. metron mera) sprava za merenje krivine. samopouzdan^. podstrekavati. uno animo (lat. u nameri. duša. anni praesentis) ove godine. animirati (lat. duša) prav. naredne godine. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. animus duh. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. animalkulizam (lat. inquestia. zagrejati. ankrije (fr. žestina. onajs. da je živo (kod primitivnih naroda). o živiti. anlaser (nem. ankeser (fr. animalkulisti (nlat. enclave) prav. ani preteriti (lat. animus) duh. anihilacija (nlat. glossa jezik) med. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). karakter. vera u duhove. 50 anlaser ani precedentis (lat. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankiloza (grč. složno. nazor. supr. fiz. ankylos kriv. hrabro. animosus. anima) fil. animalculum životinjice) pl. rezervoar na mašini za štamparsku boju. animalculum) zool. ankyra) brod. animozitet (lat. predlaganje kazne. živahno. ljutina. svest. mišići opružači ruke. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. ankvizicija (lat. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. enqueter) vršiti. ukočenost i sraslost zglobova. fr. anklav(a) (fr. oživljenje. ogorčen. animo (lat. opovrći. Anlasser) teh. tražiti (ili: predlagati) kaznu. davanje duše. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. animalitet (nlat. animalkula (nlat.

avofeles (grč. ćrganon. ariomos) nezakonit. anonaran (lat. objaviti. up. izuzet-nost. anosmi'a) med. radi prenošenja na novo platno. adnotirati. anorgavografija (grč. npr. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. obznanjivati. anoreksija (grč. istovr-san. anorganogenija (grč. naročito minerala. anno ante Christum) godine pre Hrista. nćmos zakon) v. supr. koji odstupa od pravila. koji odstupa od pravila. anoksija (grč. tj. objašnjenje. eruptivne stene. nedostatak volje za jelo. uroñeni nedostatak jajnika. akcionarsko. astr. organon) neživ. namerno izjednačavanje reči. anomfa) bezakonje. anlevaža (fr. koji odstupa od pravila. anorhija (grč. adnotacija. anoda (grč. ano ante Hristum (lat. anoblirati (fr. anopheles beskoristan. nepotpisati. starter. npr. anonimitet (nlat. skupa. ap bez oksys kiseo. odyne bol) ned. appopseg. u kapitalizmu bezimeno. deoničarsko društvo. naročito uživanje u jelu. mrtav. orchis mudo) bezmudost. anomalistički (grč. objavljivati. ap-. beleška. nemanje očiju. norma pravilo) nepravilan. nepravilni glagol. običaja. anomalon) gran. anorgavologija (grč. oštar. anodonti (grč. anomalia) (nepravilnost. žitni. nlat. ñuture. anorganizam (grč. anonymus) nepoznati. obznaniti. odus) pl. anonsa (fr. anomeomerija (grč.bez. protivan pravilu. annonce) oglas.: katoda. obznana. annotare) v. anodinum (grč. organon) neživa ili mrtva priroda. avotacija (lat. annuntiare) oglasiti. logia) gram. anodinija (grč. oglašavati. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). bezbol-nost. anogev (grč. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). plemićku titulu. nastao bez dejstva životnih sila. anonimno društvo trg. ennoblir) dati plem-stvo. an-odos uzlaz. put naviše) fiz. protivan pravilu. ap-. neobičan. grapho pišem) nauka o kamenju. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. anoblir. en masse) u masi. nepoznatost. lat. anormalan (grč. anomalos) nepravilan. a-. u godini. organon. ap-. ap-. zool. an minijatir (fr. an mas (fr. primedba. . hen. ap-. avosmija (grč. anonimnost. en miniature) u malom. ap. mrtve prirode. elektroda. organon. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. objava. svi zajedno. neslikovan način govora. ap-. odstupanje od pravila ili zakona. omos sličan. ovarium jajnik) med. gignomai postati) ar. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. bez potpisa. anomalologija (grč. odyne bol. opisivanje kamenja. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anvarija (grč. pre Hristova roñenja. anonimnost (grč. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. genesis postanak) smanjenje. anonymos) bezimenost. antinomizam. ap-. u maloj srazmeri. anomalos) neredovan. anomalon. annominatio) ret. anogena metamorfoza kol. anomizam (grč. anodia) nevezan. anomičan (grč. anomija (grč. po-zitivni pol. popis zaplenjenih stvari.: katgen. anonymos) bezimen. zločinački. anotirati (lat. ap-. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. neredovnost. slepilo. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. škodljiv) med. nepravilan. smanjen. paronoma-zija. anomalan (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. nlat. lat. apodinum) med. apo naviše. anoniman (grč. u gomili. ap-. ano (lat.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. ap-. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. nepravilnost u kretanju planete. anonarni zakoni. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anoftalmija (grč. tal. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. obla-godariti. tj. anodija (grč. nauka o nepravilnostima u jeziku. a-. agšo) godine. žudnja) nemanje apetita. anomaloi (grč. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. ap. up. neuredan. anonsirati (fr. nemanje poroñajnih bolova. organon. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. koji je bez života. zakona. anovimus (nlat. neobičnost. a imaju različito značenje. koji ne ulazi u sastav organskih tela. annotatio) napomena. neobuzdanost. anomalija (grč. anonymitas) v. ophthalmos oko) med. supr. anonimitet. anomalos nepravilan. nezakonitost. a. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore.: Tišina je postala još tiša. nepotpisan. oplemeniti. ap-. anorganski (grč. sisari koji nemaju zuba. anorganognozija (grč. oreksis želja. nepoznat.

radi čuvanja. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antena (lat. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antenuptialis) predsvadbeni. pravo nekoga da prvi govori. anteactum) ranije delo. lov. an profil (fr. boriti se protiv koga ili čega. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. kao pipci. logos govor) pred. anteza (grč. sredstva protiv kiseline. anti. lat acidum kiselina) pl. ante) predl. anti. neprijateljstvo. antagonismos opreka) oprečnost. ned.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. anti. Čehoslovačke i Rumunije. an pasan (fr. antartritičan (grč. antenat (lat. antemeridlanus) prepodnevni. koji leži nasuprot Severnom polu. anteakt (lat. skup.• govor. ansambl-partija kuz. stubovi sa obe strane vrata) 1. napred. suparnik. diluvium potop) pl. ant-. diluvium potop) pretpotopni. spoljašnji delovi jedne tvrñave. entendre. antartritika (grč. trve-nje. antagonist(a) (grč. borba. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. npr. antemeridijanski (lat. uzgred. anaklasis uzvijanje) ret. oblast Zemlje oko Južnoga pola. an pat (fr. ant. antedatirati (lat. umanjuje bol. anti. npr. suprotnost. ante. nasip. ante. cvetanje. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antenagium) prav. en profil) sa strane. antatrofičan (grč. anteludij(um) (lat. algos) koji ublažuje. loquor govorim) predgovor. pred. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antapoplektičan (grč. anti. izneti. dodavanje pouke. savez (izmeñu država). antapodoza (grč. suparništvo. antanta (fr. u silose. sredstva protiv srčane kapi. 2. antalgika (grč. grč. enceinte) voj. antenna motka za koju se vezuju jedra. zajednica. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. en pate) u obliku testa ili kate. ante. koji se nalazi u toku trudnoće. antagonistes) protivnik. antacida (grč. sredstva protiv zglobobolje. arthron zglob) pl. ante. ante. naravoučenija. opkoljavanje divljači. ante dijem (lat. opšivnica pod krovom. anthemion) cvet. arh. anti. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. naročito protiv kiseline u želucu. anthe cvet) bog. pre suñenog dana. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. antagonizirati (grč. anti. antagonizam). koji leči zglobobolju. ante diem) pre vremena. antanagota (grč. antarktikos) geogr. silo. gledan sa strane. antarktikos južni) geogr. antenatalni (lat. pretpotopni ljudi. bojene materije. anti. ansent (fr. pojas nekog utvrñenja. ked. protivnost. južni. antenupciJalni (lat. antf. asthma) med. antemion (grč. antennif ormis) u obliku pipaka. atrophos nehranjen) ked. an-ago uzvodim) ret. antl. algos bol) pl. bedem. entablement) apx. priči. delanje u suprotnom smislu. pre. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. ensemble) celina. ante-ludium) predigra. antl. raditi u suprotnom pravcu. sporazum. predak. ansambl (fr. ante (lat. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. izložiti) poet. suprotna težnja. antapoplektika (grč. koji služi kao lek protiv sipnje. mimogred. koji leži na Južnom polu. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. utrapljavanje voća i povrća. sloga. anti. up. pervaz na vrhu stuba. apo. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ispred. anti. antafroditičan (grč. en passant) u prolasku. natus roñen) prvoroñeni. ante. anteniforman (nlat. doba cvetanja. supr. med. sklad. antena™ ju m (lat. apo. arktos sever. entente) sloga. pradeda. anti. ant-angomzomai boriti se protiv. ned. antediluvijumci (lat. pužast zavijutak na jonskim stubovima. pretporoñajni. ranije. slaganje. enceindre. Velika antanta savez Rusije. raniji čin. uzgredno. u profilu. antidatirati. antelogijum (lat. antalgičan (grč. antagonizam (grč. predbračni. sredstva za ublažavanje bola. apo-didomi predati.(grč. . tj. antelokvijum (lat. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. obim. antablman (fr. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ansilaža (fr. pipak kod insekata. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. taj čovek je nikakav čovek. ponovan napad groznice. natalis koji se tiče roñenja) ked. antanaklaza (grč. med.: postdiluvijumski. antediluvijumski (lat. plesso udaram) pl. takmac. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ante. antastmatičan (grč. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antarktičan (grč.

preteći. 53 antivenerea antecesor (lat. prethodnici. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). branim) ned. supr. antf. antepositio) stavljanje ispred. raniji dogañaji. raniji odnos u nekoj stvari. arap. anti. anteponirati (lat. putovoña. antf.(grč. spolna ljubav) pl. arap. ante-testari) prav. učitelj. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. arthron zglob) med. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. anti. naročito ropstva. antias krajnik) med. antibarbarus (grč. anti. umesto. anteriora) št. prašnica. . a-. asthma sipnja) med. up. bat. antiabolicionist(a) (grč. ante-ponere) staviti ispred. pozivanje za svedoka. anterotika. prošlost. antecedens (lat. v. antf. ant-. v. prethoñenje. veneričnih bolesti. antiastmatičan. antepozicija (nlat. supr. preci. antiaristokrat (fč. koji povećava životnu snagu. neprijatelj aristokra-tije. prethodni slog. anteridija (grč. anteriora (lat. epileptikos). dopretposlednji slog neke reči. lat. anti. antecedencije (lat. raniji dogañaji ili odnosi. nadmašiti. nadmašivati. anti. raniji život. antestatus) prav. med. anterioritet (nlat. muški spolni delovi cveta. ante Hristum natum (lat. anti i lat. pretpostavljati.anteokupacija anteokupacija (Lat. antf. antiadijaforist(a) (grč. antf. antestirati (lat. lat. preteča. geotr. antf. antiartritičan (grč. antf. antivarvarus (grč. pored ostalih. v. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. areh) astr. anti. phylatto čuvam. muški spolni organ u bescvetnica. antheros) bog. anterioritas) prethod-nost. pretpostaviti. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antestacija (lat. koji uništava život. antf. preticati. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antiborejski (grč. dati (ili: davati) prvenstvo. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antivenerea (grč. antibiotički (grč. itd. antianfilaksija (grč. pretpostav-ljanje. koji ubija. tzv.: posteriores. sthenos ]anina. antiaditis (grč. anteriores (lat. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. davanje prvenstva. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. anterija (tur. hloromicetin i dr. barba-rizme ili varvarizme. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. sredstva protiv ljubavi. antf. anterotika (grč. lat. adijaforist. antiastmatičan (grč. neosetljivost prema anafilaksiji. sredstva protiv spolnih. prethodnost. prvenstvo u vremenu.: apeks. Venus boginja ljubavi. entari. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. antheros) pl. med. antiapeks (nlat. antibahijus (grč. antecedencija (nlat. anterotična sredstva ned. palimbahijus. aristokratos) protivnik plemstva. antibarbarus. antibiotik (grč. bfos život) koji je protiv života. oikos kuća) pl. antefleksija (lat. antialkoholičar (grč. barbaros) v. mesto. ant-erotikćs) pl. antera (grč. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antestari. anteci (grč. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. prioritet. ranije stvari. iza. nea. prema. antecedere) prethoditi. ante-cessor) prethodnik. raniji dogañaj. treći slog od kraja. čistunac u pogledu jezika. anteoccupatio) rat. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. anteriores) pl. antere (grč. antimaterija (grč. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. streptomicin. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antivarvarus. antestat (lat. prostitucije itd. npr. anteflexio) med. anti. antecedens) prethodnik. penicilin. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. ići napred. barbaros negrčki. U antibioti-ke spadaju. fil. gram. boreios severni) okrenut prema severu. a-. savijenost napred. zapaljenje krajnika. raniji život. antepileptičan (grč. naročito: aureomicin. antepenultima (lat. trezvenjak. antepenultima) gram. materice. antianeksionist(a) (grč. antf. koji služi protiv zapaljenja zglobova. snaga) med. apa. antf. koji služi protiv slabosti. Bakchios) poet. antestatio) prav. antecedentia) ono što prethodi. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antf. koji pomaže protiv padavice. annexio) protivnik aneksije. antiasteničan (grč. anthera) bat. prašnici. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. protivnik upotrebe stranih reči. antecedentia) pl. subjekt — predikat. antecedirati (lat.

stanje) med. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. lat. kvasac) hem. anti. anti. neprijatelj Francuza (jezika. antiepileptičan. antidinična sredstva. antidemokratski (grč. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antiquus) ugledati se na stare. starinar. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antiquare) zastareti. sredstva protiv kašlja. med. anti. med. up. fig. eksis svojstvo. . antidramatičan (grč. anti. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antikvar (lat. ne vodeći računa o mentalnim. antikatolički (grč. kakos rñav. katarroos stakanje) pl. antidolorozum (grč. anti. doron dar) uzdarje. diegeza. starodrevnost. stare. kurziv). antimentalizam (fr. pr. antikvus antieutanazist(a) (grč. fig. daktylos prst) četr. starovremenski. antiquitas) starina. anti. npr. stari vek. anti. latini-ca. antiseptikum. sapseg rak) pl. diabetes šećerna bolest. upotrebljavao antikvarijat (lat. odbaciti. antikatoda (grč. Gallus) protivnik. sredstva protiv nesvestice. anti. antiemetici (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. raditi prema antičkim uzorima. antidaktilos (grč. antiinkrustator (grč. antidatirati (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. protivsred-stvo. anti. kod nas ga ima u Fruškoj gori. nastaje metamorfozom ampfibola. anti. lat. antikvitet (lat. farmakopeja. kulture. antiinokulist(a) (grč. antidotarij(um) (grč. anteme-tika. utuk. sredstvo protiv povraćanja. antidoron (grč. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. anti. anti. antidijabetikum (grč. kathodos put na niže) fiz. zakon. truo) med. datum) v. odnosno zastarele stvari ili ustanove. ante-datirati. stari svet. platinski lim kod Rendgenovog aparata. anti dynastes vladar. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antički. anti. uspravna latinska slova (supr. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. nagrada. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. izneti) ret. med. emeo) med. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. proglasiti za zastarelo. proglasiti nešto zastarelim. antiepileptika (grč. avtigen (grč. čime se dobivaju snažnija dejstva. dolor bol) med. polovan. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. jezičko ostvarenje. protivotrov. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antiquarius) stari. anti. politike itd. antidoton) ned. lekovi koji služe protiv proliva. sredstvo protiv bola. med. antidizenterika (grč. anti. sredstvo. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. antikahektičan (grč. predmet stare umetnosti. antimentalisme) lingv. antikvizirati (lat. lek protiv šećerne bolesti. starinski. lat. antikva (lat. anti. Grka i Rimljana. up. poznavalac starina i starih spomenika. sredstvo koje sprečava vrenje. angina (lat. zyme kiselo testo. antidinika (grč.). diabaino prolazim) med. sredstva protiv padavice. umetnička retkost. lat. vrtlog. okretanje) pl. anti. antidiegeza (grč. protivtužba. up. kupac i prodavac starina. pelco-vanja. lat. protiv demokra tije. lat. tip. antiemetika (grč. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. lat. anti. antikankroza (grč. epilepsfa) pl. anti. anti. antikvirati (lat. med. antikvarnica (lat. sredstva protiv povraćanja. emeo povraćam) pl. cariosus kvaran. antizimotikum (grč. antiemetičan (grč. anti. antikvus (lat. anti-kategoreo) prav. eu. anti. v. antidoton (grč. dine. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. diexeimi prikazivati. anti. anapest. anti. pravac koji polazi od date reči.54 avtigal (grč. stara ili zastarela ureñenja i sl. antikariozan (grč. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antikategorija (grč. antiqua) staro pismo. starinski. vrsta tamnozelenog serpentina. sredstva protiv bolesti raka. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. anti. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antikvaran (lat. epilepsija. dysenterikos srdoboljan) pl. antiquus) stari. lek protiv čega. med. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antikataralije (grč. antidinastičan (grč. podražavati ukus starih. anti.

klimax stepenice. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. med. antimentalizam (grč. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. loimos kuga) med. žida u stadima po toplijim kopnima. lat. odbrana pred sudom. contagiosus prilepčiv. npr. „Demosten" mesto „govornik". anti. sa logikom. nenarodni. antimonium) hem. anti. anti. anti. prigovor. lyssa pseće besnilo) pl. anti. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. anti. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. ali u protivnom smislu. antologija (grč. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). protiv obamrlosti. upotreba osobnog imena mesto vrste. ukočenje) pl. antimaterija (grč. protivnarodni. teol. veliki smo svuda. antinomazija (grč. anti. antimelanholičan (grč. antimetalepsija (grč. koji služi protiv kuge. convulsivus grčevit) med. na prestolu. nationalis). metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. redni broj 51. antikreza (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. ali drugim redom. anti. anti. antilogikćs) nedosledan. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. antikolika (grč. anti. elemenat. zaravan) pl. krino) koji odgovara na kritiku. dntinacionalan (grč. . anti.: „Jedemo da živimo. umesto interesa na dug. moriš običaj) fil. povijam) pl. metalepsis zamenjivanje. npr. bolest spavanja) med. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. kresis mešanje) prav. delovi Sv. antikonvulzivan (grč. antikritika (grč. klinč naginjem se. antikonstitucionalan (grč. lat. anti. sredstva. onoma ime) zamenjivanje imena. pozitivizam u lingvistici. u padati. antiletargičan (grč. antilogia) protivrečnost. antilego protivim se. protivkritika. homolotumena. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla.: „Ako smo veliki. postupnost u izrazu) ret. lat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antimonarhičan (grč." antiklinala (grč. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. važna njegova ruda. protivkužni. lat. meros deo) ret. antimetateza (grč. antikonstitucionist(a) (grč. supr. antimoralizam (grč. nlat. a ne živimo da jedemo". koji sprečava nastup krize (uticaj). antimetabola (grč. antimon (nlat. anti. napad itd. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti. nlat. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antimetabola. antilemičan (grč. metal srebrnobele boje. atomska masa 121. constitutio) protivnik ustava. krino sudim) odgovor na kritiku. mos. anti. spuštam se) kol. anti. antiiefritika (grč. nephrćs bubreg) pl. anthćlops) 3007. melancholikćs) koji razbija tugu. antilegomena (grč. med. razmena) ret. pisma čija se. v. antikosmetičan (grč.-. pokret protiv rata i pripremanje za rat. anti. npr. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. npr. a ne živi da jedeš. tj. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. pisac odbrane od napada. antikontagioza (grč." antimilitarizam (grč. moralis) koji je u opreci sa moralom. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. znak Sb (stibium). antikonvulzivan (grč. antilisa (grč. anti. militarisme) protivnost militarizmu. anti. antimetalepsija. antilogičan (grč. anti. odgovor na napade. antimerija (grč. pobijanje. protuslovan. antimoralan (grč. protivan moralu. anti. sinklinala. med. narke ukočenost. krino) pisac odgovora na kritiku. med. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". antimovid (lat. consti-tutio ustav) protivustavan.: „Otkrovenje Jovanovo". antikritičan (grč. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antikritičar (grč. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). lekovi protiv trbobol>e.75. suar. originalnost osporava ili u koju se sumnja. npr. antimonium) mineral. anti. sul-fid antimona.: „Jedi da živiš. antinarkotika (grč. mentalizam) lingv. anti. anti. odbrana. anti. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. lat. u kolibi. fr. anti. anti. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. antilopa (grč. lat. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. lat. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. a padaju u suprotnim pravcima. ned. koji služi protiv trzaja i grčeva. anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona).. koji razvedrava raspoloženje. lethargfa dremež-nica. kolike trbobolja) pl med. sredstva protiv psećeg besnila.

antiracionalizam (grč. pus. antipirin (grč. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antipiretičan (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. lat. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. glavobolje. anti. npr. pl. psyche duša) fil. med lekovi protiv vatre. antiparalelogram (grč. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antipus) sasvim suprotan. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. odnosno čovečje mišljenje. utuk. nije apsolutni izvor saznanja. teal. antipsihologizam (grč. aatipneumoničan (grč. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. koje se obično izražava jednim pitanjem. koji služi protiv reumatizma. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. npr. pyr vatra) pl. antiprotaza (grč. 2. anti.: „Svet ima svoj početak u vremenu. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antirepublikanac (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. sredstvo protiv groznice. antiprotasis protivpred-log) ret. parasitos gotovan) pl. nesimpatičan. groznicu. sepsis) heš. fr. antirojalizam (grč. neslaganje sa trezvenim. anti. ratio razum) fil. rebro) pl. septikos) med. anomizam. fil. lat. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. . antipleuritičan. antipatičan (grč. antiparagraf (grč. pleuron bok. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. protivnožnik. suparnik. geogr. spolna ljubav. antisocijalan (grč. vatre. pneumon pluće) med. nije apsolutni izvor saznanja. pr. anti. antipodan (grč. antinomija (grč. antiparazitika (grč. sredstva protiv šuge. antiseptikum (grč. patriotes) neprijatelj domovine. oprečan. koji sprečava truljenje. antipiretike (grč. anti. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. gramma) geom. antiseptika. Semiti. shvatanje da razum. anti. lat. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. sepsis trulež) med. nemarenje. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. odnosno čovečje mišljenje. anti. replika. teal. med. antiparalitika (grč. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. scabies šuga) pl. antiracionalizam (grč. pyr) ned. antirepublikanski. antisepsa (grč. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. teal. političkom i duhovnom životu. groznice. med. lat. anti. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. dvoumica) fil. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antiskepticizam (grč. anpšlatonska ljubav čulna. anti. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. koji služi protiv zapaljenja pluća. anti. ravnokraki trapez. lat. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. protivnik revolucije. ratio razum) fil. protivrečnost. parallelos. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. anti. anti. antipi-rink dr. royalisme). antisemit-ski. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. anti. med. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. aspirin. antireumatičan (grč. anti. antiplenisti (grč. anti. neslaganje sa trezvenim. koji suzbija vatru. antipatija (grč. antiskabioza (grč. supr. anti. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. nemio. antirevolucionar (grč. plenus pun) fil. para-lyo) pl. anti.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antipleuritika (grč. anti. anti. rug) med. anti. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. antipatriot (grč. nerodoljub. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. pr. socialis društven) protivan društvenom poretku. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. skepsis nedoumica. antiperistaza (grč. anti. nlat. anti. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). protivnik. anti. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. lat. anti. antiparalelan (grč. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antiseptičan (grč. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). anti.: simpatija. protivjevrejski pokret. shvatanje da razum. antipapizam (grč. nomos zakon) 1. reuma) med. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. lat. sredstva protiv uzetosti (paralize).

2. med.: „To bi bilo vrlo pametno". anti. prototip. antitypia protivudar. typos) otisak. antiflebotomist (grč. protivrečne. antispektrologija (grč. nauka lat. teorija franc. toxikon. 3. lekovi protiv zapaljenja. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antistrofa (grč. freeze zamrzavati. protivgroznični. tj. regnymi probijam) med. antispazmodika. 5. thyreos štit.U. tome sečem) med. med. anti. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. antihemoragičan (grč. antiflogističari (grč. anti. antistrateg (grč. oprečna). antiunionist(a) (grč. med. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. antiftizičan. febris) farm. antifon(a) (grč. antifermenti (grč. odabrao papa Grgur Veliki. spiritus duh) fil. antiteza (grč. antitermika (grč. antithesis suprotnost. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. anti. spasmos) pl. anti. sredstva protiv sušice. lat. takoñe: otpe-vanje. phleps žila. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. spectrum avet. otrov) med. antiftizika (grč. al' su labudovi? / Da je snijeg. anthelmintika. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. tuberkuloze. phone glas) logička protivrečnost. pl. anti. anti. antifraza (grč. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. dveju težnji i sl. komandant neprijateljske vojske. eidos izgled) farm. besmislica. anti. hem. med. sredstva koja ublažuju grčeve. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. oprečnost dvaju karaktera. (Hasanaginica). antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antihektika (grč. antihelmintika (grč. anti. hek. v. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antiflogistika 1. anteci. phthisis sušica) pl. antipirin.. v. npr. antitetičan (grč. up. elmis elmintos glista) pl. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. suprotno) 1.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. v. med. toksine. koji je u suprotnostima. anti. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. logia. ektikos jektičav) pl. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antifonarij(um) grč. phone glas) otpev. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. lat. pr. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. anti. antifebrin (grč. antitipija (grč. antihektičan. antiflogistika (grč. antispast (grč. skia senka) pl. anti. npr. antiflogistika. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. anti. npr. spastikos koji vuče. antiflogističan hem. antispiritualizam (grč. suprotan.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. antispazmodika (grč. ljudi sa suprotnim senkama. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. phlox. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. antispastika. med. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. sinteza. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. već bi okopnio. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. antithetikos) protivan. antispastika (grč. ret. . febris) med. antitoksin (grč. protivotrov. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. / labudovi već bi poletjeli. sredstva protiv sušice. anti. eng. otpev. up. anti. anti. koji ublažava zapaljenje ili vatru. anti. ned. teza. zajednice. antifrizi (grč. ned. / nego šator age Hasan-age. antiscii (grč. jektike. 57 antihemoragičan. lekovi protiv groznice. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. 4. thermos topao) pl.: „Ide ludo. up. lat. phlox) pl. antispastos vući na drugu stranu) metr. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. 2. lat. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. pristalice antiflogistike. phlogos plamen) 1. trzav) pl. flogiston. geogr. med. fermentum) med. anti. u smislu „vrlo ludo". antifebrilije (grč. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. stanovnici na istom podnevku. antitip (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. pr. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. a drugi i treći dug: U ------. anti. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antifonnja (grč. anti. prepis. anti. odboj) fil. anti. antifebrilan (grč. sredstvo protiv groznice. antitireoidin (grč. anti. loet. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. anti. protivnik ujedinjenja. lat. anti. febris groznica) med. progovara mudro". ili kontrarna. lat. haima krv.

oputa ime) pl. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. prostrel. homonimi. anticus. ñavo. metron mera) hem. predujmljivati. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. antoftalmika (grč. kol. predujam na robu. listovima. fig. antoftalmika (grč. stablu itd. antišambrirati (fr. kotlina. up. avtihipnotika (grč. anti. leto-zima. ned. lažistina. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. up. antocijanini (grč. preduzeti.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. zbirka odabranih. anthos cvet. u četiri oka. antihtoni (grč. entonnoir) levak. entre. sotona. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antoliti (grč. bezbožan čovek. odus zub. civis grañanin) negrañanski. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. anti. upotreba jednog vremena umesto drugog. fig. med. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. naročito lirskih pesama. avtiholerika (grč. tle) pl. usred. ophthalmos oko) pl. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). antonomasia drugi naziv) reg. pre vremena. kyklos krug. odmor. antrakolit (grč. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. anti. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. paronimi. antiquus) stari. anthos cvet. antihronizam (grč. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. Ifthos kamen) pl. . stanka. med. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". travnjak. antonimi (grč. odmor izmeñu činova. be-drenica. anthos. antraks (grč. geol. lat. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. preduj-miti. starodrevni. antonimi. up. cvetnjak. typos otisak. preduzimati. vrtača. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. izmeñu. geogr. antrakolit. antonimija (grč. zool. antografija (grč. anthrax ugalj. antologija (grč. antorgastična sredstva med. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. anthos. antikrist (grč. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. anticipando) unapred. antički (lat. entr'acte) poz. starovremenski. antonomazija (grč. lithos kamen) min. s tim da će se kasnije dokazati. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. orgazam. kol. algos bol) pl. protivgrañanski. anti. anticnklon (grč. anthos. reči suprotne po značenju. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. anti. antonoar (fr. u poverenju. ret. anti. ksanthos žut) hem. antr-akt (fr. osip. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. koji služi kao lek protiv šuljeva. levkasta rupa od eksplodirane mine. antoalaža (fr. entre nous) meñu nama. sredstva protiv očnih bolesti. dobar-rñav. korali. oputa) lkngv. antotipoliti. koji potiče iz starog veka. kyanos zatvorenoplav) hem. živo biće) pl. toile. plodovima. anti. ophthalmćs oko) pl. hypnos san) pl. privremen prekid u nekom poslu. sredstva protiv zubobolje. anticipacija (lat. chthon zemlja. anti. unapred primiti (ili: primati). npr. v. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama.. ned. crni prišt. antozoe (grč. sinotši. hemoroida. naročito na licu. anthrax. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). čekati prijem. antihipnotičan. hresis upotreba) prav. cholas utroba) pl. antodoitalgika (grč. anticipirati (lat. cvat. zbirka na j lepšega. antos (grč. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. anthos cvet. anti. antoliti. cvetno žutilo. npr. zoon životinja. anthos) cvet. lithos kamen) min. ned. sredstva protiv očnih bolesti. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. entonner. tvrd-mek i dr. antihreza (grč. starinski. starog kova. antrakonit (grč. u obliku predujma. anti. med. 58 antr-akt antoksantin (grč. zlič. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anthrax ugalj) med. anti. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. anthrax. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. besnilo itd. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. antichambre) zadržavati se u predsoblju. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antr (fr. po starinskom ukusu. sredstva protiv navale krvi. počinka. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. kružno kretanje) meteor. antrakometar (grč. hafma. antrakoza (grč. nepomenik. antr lu (fr. antotipoliti (grč. liig. npr. sredstva protiv kolere. anti. v. redak. lat. inter) meñu. fig. antišambr (fr. anti. u. govorni ukras. pr. anthologia) branje cveća. rheo curim) lged. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. fil. krasta. krečnjak obojen ugljenom. lit-hos kamen) pl. anticivičan (grč. samo na suprotnim stranama polutara. anticipaido (lat. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. med. sprava za odreñivanje količine ugljenika. grapho pišem) pisanje pomoću cveća.

plo-ñenja. entrecolonne) apx. . muz. anthropos. opadanja itd. anthropos. ulazna cena. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. predsoblje. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. arheologije i nauke o jeziku. telo je podložno zakonu nasleña. zemaljski. složen ugljenički vodonik. sophla mudrost) fil. anthropos. razmak. latreia služba) obožavanje čoveka. antropo. avtr nu (fr.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. antropogenetika v. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropijatrika (grč. pri-vredna. antropobiologija (grč. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. shvatanje da je čovek biće slično bogu. ulazni-ca. antracit (grč. antropizam (grč. pristup. antropozojski period geol. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. anthrax. antropomorf (grč. supr.(grč. najbolja vrsta uglja. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. naročito svečanim. anthropos. fiziologije. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. saobraćajne. krmenadla. sličan čoveku (o majmunima). i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. nauka o čovečjem telu. želja. antropinski (grč. ukrpgganja. anthropos. kulturne. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". anthropos. antropareskija (grč. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. o odnosima izmeñu čovečjih udova. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. težnji i ideala. anthropos. psihologije. otprilike jedan milion godina. anthropos.) vot. „prosvetljenje" i „posvećenje". koji se tiče ljudi. S14N10. antropogenija. anthropos. eidos vid. antricid (grč. metron) merenje čovečjeg tela. anthrax ugalj) hen. anthropos. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. filozofije. predvorje. predjele. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. odstojanje izmeñu stubova. 1. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropos. anthrax ugalj. antre (fr. antropognozija (grč. upadanje jednog glasa. pojava glumca na pozornici. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. npr. antropometar (grč. antropogenija (grč. antropomantija (grč. socio-logije. ulaz. bios život. majmun sličan čoveku. prvo jelo pri obedima. entree) ulazak. antropognost (grč. muški gamet kod biljaka. antropometrija (grč. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. anthropos. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. anthropos. oblik) čovekolik. antropogonija (grč. prostor izmeñu dva stuba. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. ulaženje. tj. entre nous) v. anthropos. ulazna soba. zoon životinja) geol. trgovačke i politička geografije. antropolatrija (grč. antracen (grč. komad kojim počinje opera ili koncert. antropologija (grč. antropoidan (grč. papagaj. očoveča-vanje. antropozoik (grč.: teosebija. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antrkolon (fr. a duh zakonu reinkarnacije. duša sudbini koju sama stvara. antropogsografija (grč. anthropos. logismos) fil. najstariji fosilni ugalj. antrpilastr. 2. množenja. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. ulaznina. arheološkog i dr. antropogeneza (grč. anthropinos) čovečji. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. istorijskog i sociološkog. antropozofija (grč. anthropos. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antropozojski period. po traje još i sad. anthropos. anthropos) fil. poznavanje čoveka. istorije. antropolog (grč. uvod. anthropos. uticaja okoline. nastavak ites) min. anthropos. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. uvozna carina. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. avtreozoid (grč. antrkot (entrecote) kup. lat. anthropos. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropologizam (grč. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropografija (grč. nauka o merenju čoveka. psihološkog i filozofskog. kao podvrste su: istorijska. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". pod antr. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi.

phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. u bačen u redakcijski deo lista. antrpilastr (fr. rañanje) biol. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antropohemija (grč. obožavanje čoveka. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. dok leži u njemu. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. tj. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. antropoteka (grč. ne plaća carinu). antropoteizam (grč. morphe. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antropofiteja (grč. anthropos. spe-laion pećina. anthropophagia) ljudožderstvo. smatranje onoga što je čovečje božanskim. neocarinjen. sa ljudskim osobinama. antropofag (grč. entrepot. antropomorfozirati (grč. anthropos. antroposkopija (grč. anthropos. anthropos. talile. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. a ova se pruži napred. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. biološki život. sphaira kugla. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. antropospeleologija (grč. interpositus metanje izmeñu. antropoterapija (grč. anthropos. morphe uobličavam) počovečiti. anthropos. umetanje) trg. anthropos. anthropos. antroposfera (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. anthropos. antropopatija. koje oseća i »seli isto kao čovek. anthropopatheia) fil. razuñivanje.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. entrepas) poluravan. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. anthropos. slabostima i dr. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. popravljati. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. anthropos. antropopa tizam. antrša (fr. antropomorfizam (grč. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropofobija (grč. anthropos. hod konja. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. skladište. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. tkanine osrednje finoće i kakvoće. ljudožder. anthropo-poia) stvaranje čoveka. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. stovarište. antropopeja (grč. počovečenje boga. entrefins) pl. up. lat. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antroposomatologija (grč. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. anthropopathefa) fil. koji ima čovečji oblik. kanibal. antrkolon. dvornica slave. antropoplastika (grč. anthropos. anthropos. bog. antrpa (fr. antrfen (fr. anthropos. kratak članak. anthropos. antrpo (fr. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. anthropos. . udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. nauka o spolnom životu čoveka. anthropos. koja se može razvrstavati. antroponomija (grč. tj. lat. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. anthropos. antropomorfologija (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. v. počovečavati. morphe oblik) fil. odstojanje izmeñu dva stuba . vrlinama. entrepilastre) apx. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. u užem smislu. istorija čovečanstva. antropomorfizam. razmak izmeñu stubova. i odatle uvoziti. morphe) fil. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. theke pričuvi-šte. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropohorija (grč. antropocentrizam (grč. tj. anthropo-morphos) sličan čoveku. izvoziti ili upućivati. deliti. fizičke pojave. antropohistorija (grč. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. polukas. antroponimija (grč. entrechat. choreo pasprostirem se) zool. rañanje čoveka. ital. antropomorfoza (grč. antropomorfoza. kanibalizam. saopštenje vlade. antropopatizam (grč. anthropos. v. antropofagija (grč. obično zvanično. fiziognomika. tome sečenje) med. onoma ime) lingv. anthropos. en entrepot) necarinjen. soma telo. anthropos. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. theos bog) obogočovečenje. phytefa sañenje.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. nomos zakon) fil. anthropos. da misli. oseća i radi kao čovek. ponašanje životinja itd. antropofonika (grč. antrtaj (fr. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. antropopatija (grč. an-tu-ka (fr. — an antrpo (fr. antropotomija (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka.

poskupljenje. završetak zadnjeg creva. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. an-šantiran. godišnjak. prošlo trenutno vreme. uništavati. pripajanje. hydor voda) hem. anus interkalaris (lat. poskupl>ivati. filum konac. dvosmislen. anus komunis (lat. anšantirati (fr. džombast. hydor voda) hem. anhidrija (grč. zaobilazan. tj. ukinuti. koji traje godinu dana. a-oristos neograničen. otići. ap. dvostran. Blagovesti. anceps) dvostruk. kroz čmar. aorte) znat. opovrgavanje. vodonik i postaje kiselinom. izvoñenje i nabrajanje prigovora. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. čmar. annus ecclestiasticus) crkvena godina. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. s boka. od 1.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. encherir) trg. hydor voda) hem. enchanter) očarati. apagoge) log. anfan perdi (fr. podizanje cene. prisajedinjenje. preko. anfraktuozan (nlat. anulacija (nlat. uračunavanje. anus) anat. enfants perdus) na. ap. po-ništavati. annulus) prsten. obična julijanska godina. anfan teribl(fr. ribarski prsten. zapodenuti razgovor. posredan dokaz. annuitas. anthiperidrotikon (grč. annus solaris) sunčana. čisti se! apagoga (grč. anti. ap. godišnja renta. ukinuće. anfractuosus) krivudav. godišnji prihod. anus eklezijastikus (lat. nesiguran. red soba u jednom pravcu. anus (lat. annulus magicus) čarobni prsten. suša. glavna srčana žila. enfant) dete. anulus (lat. anhidričan (grč. januara do 31. nizati. zapaljenje aorte. anhelatio) kratko. annunciatio) nagovešta-vanje. anfilirati (lat. idros znoj) med. po dužini. pribrojavati. godi- šobran i kao suncobran. anthelmintičan. kolebljiv. iznad. annus communis) prosta. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. ushićivati. voj. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. annuus godišnji) godišnja otplata duga. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. potpun prestanak lučenja mokraće. v. Š. zadiviti. med. opovrći. anus (lat. anulirati (nlat. pr. posredan dokaz. ap-ago odvesti. opčiniti. uračunavati. anidrija. žila srčanica. oča-ravati. godišnji dohodak. apage) odlazi. aorta (grč. poništavanje. aorist (grč. enchere) trg. anulus palacii (lat. tučenje topovima uzduž. metr. aosmičan (grč. u opasnost. per anum (lat. annullare) poništiti. aortitis (grč. idi. antihipnotika. an fas (fr. mrtva straža. apagogičan dokaz indirektan. annus currens) tekuća godina. anšerirati (fr. slobodan od vode. fig. dati više pri nadmetanju. udevati. ap. tući topovima po dužini. anurija (grč. zadivljavati. ubrajati. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anuarij(um) (lat. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. voj. npr. napraviti ćupriju (u trik-traku). enfiler) udenuta. anulus pi-skatorijus (lat. s lica. annus civilis) grañanska godina. uništiti. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anuncijacija (lat. bolja ponuda na javnoj prodaji. en face) spreda. anšer (fr. nlat. teško udisanje vazduha. zaplesti nekoga u neko preduzeće. preñašnje svršeno vreme. anumeracija (lat. ogla-siti nevažećim. anti. anumerirati (lat. apanage. upija. lat. anti. oči u oči. oglašavanje nevažećim. anti. nesta-ško. anthipofora (grč. kome je oduzeta voda. annumeratio) pribrajanje. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. podizati cenu. aorte med. ap. ñavolan. dahtanje. med. apanaža (fr. apage! (grč. vijugast. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anhidrit (grč. amrel za svako vreme. anthipnotika (grč. anus kurens (lat. annus intercalaris) prestupna godina. per anum) med. annuarium) letopis. opovrgnuće. neodreñen) gram. enfilade) dug red. nestašica vode. iskrivudan. anceps (lat. pravo u oči. npr. dobrajanje. anfilada (fr. opčišavati. sredstva za isterivanje glista. anhelacija (lat. soli i oksidi. dobrojiti. nuditi više. uron mokraća) med. pr. anthelmintika (grč. decembra. anhidrid (grč. aiulus magikus (lat. annus) godina. vragolan. annullatio) poništenje. ukidati. god. objavljivanje. anualni (lat. anšlus (nem. biser. anus civilne (lat. helmins. hydor) bezvodnost. anuitet (nlat. pridruženje. s boka. Petar u ribarskom čamcu. fr. da bi se posle jedan po jedan pobijali. kalendar. dobrojavati. npr. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anus solaris (lat. yper nad. annualis) godišnji. helmintos glista) pl. a. naročito Devi Mariji da će roditi sina. appšpegage) pribrojiti. ushititi. Anschluss) priključenje. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . poskuplji-vanje. neravan. anfan (fr. pol. neprestupna godina. zadihanost. koji se dogaña svake godine. hypo-phero snositi) ret. spa-janje. osme miris) bezmirisan. nanizati. hypnos san) pl. opovrgavati.

utrnulih osećanja. aparatura (lat. naprava. aparencija (lat. apatao zavodim) št. apelant (lat. sprava i sl. vrstu. verovatnoće. supr. veoma rasprostrt.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. npr. apeks (lat. trg. apel (fr. apelacio frivola (lat. apedeutizam (grč. aparentan (lat. priziv višem sudu. apatetikos prevaran. nepromišljen priziv. ravnodušan. vrh kupe. imenovanje. neupućenost u ono što je lepo. pozivanje. čovek. žalba višoj vlasti. prizivni sud za crkvene sporove. lat. neosnovan priziv. zadocneo priziv. appellativus) gram. odgojni) neobrazovan. godišnji prihod. nemaran. neprihvatljiv priziv. apeiros neograničen. neznanje usled slabog školovanja. apart naročit. za-pleten. appellatus) prav. zaključak. pobijanje. obezbeñen prihod. zajedničko ime. prividan (npr. areh vrh. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). sva oruña. apatičan (grč. antropofobija. očigledan. apathes) neosetljiv. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. stan sa više odeljenja. soba. apeiron (grč. a-. pozivanje na viši sud. apatrid (grč. privid-nost. prav. boje sive. apatetičan (grč. apedeuzija. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. odvratnost meñu ljudima. otimač. poslušnost kod pasa. odrediti stalan godišnji prihod. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. životinja. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. neobičan. pun draži. pri Zemljinom obrtanju. voj. apelacio dezerta (lat. svirepost. apparentia) privid. apelat (lat. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apedeutičan (grč. tj. apartheid (eng. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. nemarnost. ljubičaste ili zelenkaste. apelatorija (lat. appassionato) kuz. ravnodupšost. apantropija (grč. appellatio deserta) prav. npr. apeirokalija (grč. apatheia) neosetljivost. beskrajan) fol. bioskopa. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. apaideysia) nevaspitanost. apanažirati (fr. rod. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. zločinac. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. dražestan. strasno. odeljenje. jedinstven) naročit. braće). paideytikos vaspitni. pozorišta i dr. znak. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. vidan. nedostatak ukusa. lažan. dopustljiv i prihvatljiv priziv. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). prevaran. jasan. pomoćna sredstva i dr. kalcijev fosfat s fluorom. aparat (lat. nomen appellativum) gran. spoljašnji izgled neke robe. apart odvojeno. paideyo vaspitavam. kazivanje. gran. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apedeugizam. odvraćanje. npr. aparatorij(um) (nlat. odgojim) v. nedopustljiv priziv. posle nižih. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. apanteza (grč. astr. nevaspitan. taj pas nema apela. a-. apatit (grč. apelacija (lat. appel) poziv. očevidan. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. mač. apelacio inadmisibilis (lat. arasće) velegradski razbojnik. zaziranje (ili: strah) od ljudi. prepušten. koji označava zajedničko ime. sa puno osećanja. nesvakidašnji. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). stroj. apantesis) odgovor. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. izgled. ceo pribor. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća.). priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appellare. lopov. a-. zamršen. neškolovan. npr. apparatus sprema. appellatio temera-ria) prav. appellatio inadmissibilis) prav. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje.: drvo. apeiros neiskusan. apartman (fr. beznačajan i ništavan priziv. apelativan (lat. zbor. sva mehanička postrojenja (npr.). appellans) prav. izdvojeno. patria domovina) lice koje nema državljanstva. up. . reč koja označava rod ili vrstu. višim sudovima i traži njihovu pomoć. veličina i sl. spoljašnjost. apaš (fr. apelacio temerarija (lat. appartement) stan. apelacio admisibilis (lat. ne odaziva se na poziv gospodara. apatije (grč. apparens) vidljiv. neke radionice. apelativ (lat. početak. doziv. apasionato (ital. lažljiv) lažljiv. apartan (fr. geom. ret. apatao. appellatio frivola) prav. neobrazovanost. odstojanje. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. poznavanje. appellatio admissibilis) prav.: antiapeks. utrnu-lost osećanja. oruñe) sprava. appelare) viši.

bez. apices juriš) pl. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. sažetak. siguran od vatre. aperitiv (nlat. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). aperijens (lat. apis) zool. tvorenje) anat. apis (lat. pljeskati u znak odobravanja. appetitus) prohtev za jelom. perfodos) fiz. areh. konstruisan 1866. žudnja. apirman (fr. koji nema sferne aberacije. težnja za čim. pohotan. apeticija (lat. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. jasno shvatiti. apiretičan (grč.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. da ga (ili: je) pojedeš. ad-percipere) zapaziti. aperijentan (lat. a-petalos) bog. appetentia) čežnja. zool. zaklona na optičkim aparati-ma). žudnja za nečim. overavanje. aperitivus) v. na prečaga. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. aperijentan. otvor (izdubenog ogledala. pčela. dovesti u red. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apis pčela. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. aplanatičan (grč. zagladiti. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apelirati.. bez (sferne) aberacije. aperientia) pl. aperantologija (grč. primamljiv. nlat. pozivati se na nešto. med. apetitlih (lat. . aplaudira™ (lat. pčelinjak. bujica praznih reči. appellare) v. apikultura (lat. apersi (fr. rug vatra) 1. proveravanje računa. aperire otvoriti. izdužen produžetak sa površine nekog organa. pl. sumnja. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. aperiens) koji otvara volju za jelom. zapažati. neprobavljiv. nezapaljiv. sveti bik. odnosno mi-šljenja. naklonost. uložiti (ili: ulagati) protest. tečan. aperiodičan (grč. apercepcija (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. nagon. alelovati (lat. a. apiarium) pčelanik. appetitivus) željan. appetitlich) ukusan. volja za jelom. aperijencije (lat. apistija (grč. apertura) anat. kratko i pregledno izlaganje. aperitivan. irreg gornji. crvuljak. peira iskustvo) 2. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. a-. sladak. apeiria) neiskusnost. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. za-pažanje. appetere. appellare) moliti koga za pomoć. apijarij(um) (lat. letimičan pregled. applaudere) tapšati. plašiš obrazovanje. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. više veze duševnog života. prohtev. aperitivan (lat. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. pomoću kojih se jedan predmet shvata. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. uvideti. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apiričan (grč. uložiti (ili: ulagati) priziv. oni akti parenje. apireksija (grč. apetitivan (nlat. apurement) trg. apetencija (lat. a-. slabo varenje u organizam unete hrane. sklonost. koji su bez latica. prilog knjizi ili delu. dopuna. stanje bez groznice. a-. a ne one koje počivaju na asocijacijama. podozrevanje. apepsija (grč. med. uobličenje. aperijens. simbol zemljoradnje. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). a-. suština. otvor npr. ap-echema) odjek. drugo. tj. a-. loša probava. a-. apiričan (grč. bez lišća. rugep kopggica) bog. osećanje gladi. koji nema iskustva. nevičan. aperantologia) preterana brbljivost. alat. odnosno mišljenja. shvatanje. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. aplanirati (fr. opt. da se jede. koji nema koštice (o plodu). apetalan (grč. čut udarac) sp. apendiks (lat. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. a-pyros. ješnost. načelo na kojem počivaju druge. a-. aplanir) poravnati. saznaje i tumači. apertura (lat. planao) opt. bez groznice. pravničke dosetljivosti. koji pati od slabog varenja želuca. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. neiskusan. appendicula mali pri-vezak) pl. požuda. cultura gajenje) pčelarstvo. Alis mit. v. apeptičan (grč. appetitio) težnja za čim. linkejoskop. apistia) neverovanje. težnja. bez visoke temperature. nem. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. aperijencije. aperfu kratak pregled. suprotno dejstvo pada. aperkat (ept. apehema (grč. rug vatra) med. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. požu-dan. aperire otvoriti) med. apices juris (lat. apercipirati (lat. koji izaziva želju za jelom. pepsis probava. apetit (lat. appendix) ned. apireničan (grč. aplazija (grč. rug) med. apendicit (lat. želja. sredstvo za čišćenje. beskrunični. apeiros. a-. apirija (grč. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. varenje) med. apendikularije (lat. appendix) dodatak. planao lutam) fotografski objektiv. ad-perceptio) fil. zaključak. otkloniti smetnje. slobodan od njihanja. a-. živo odobravati. kao složene sočivo. aplanat (grč.ne.

aplikativan. dodavanje. mat. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. pljesak. primenjivanje. apogamija (grč. Jovis) astr.(grč. kada se još smatralo da je Zemlja središte. gran. supr.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". drugi. priljubljiv. aplikant (lat. primena. tačka na putanji Meseca. kandidat. applicatio) način izvoñenje. apozitivan (nlat. apodiksis (grč. naročito inostrana. afričkim i dr. metanje. applicabilis) primenljiv. aplauz (nlat. applicativus) v. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. tvoj mlañi brat. Dušan. u nekim kavkaskim. afelijum). apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. modalitet. apodija (grč. appositi-vum) gran. dodati. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. applicare približiti. Jov-od Jupiter gei. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. sitan novac za potkusurivanje. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. apozicija (lat. pus noga) med. beznožnost. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. npr. perigej. poslednja knjiga Novog zaveta. aplikata (lat. nameštanje. a-. mračan. čita knjigu). rat. apunto. apodiktičan sud log. sud koji izražava logičku nužnost. apoñatura (ital. može da ga zameni (npr. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). uneti. a-. utiskivanje. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. applicans) v. apoda (grč. upotreba spoljnih sredstava. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. apo-gaion) acrp. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. pus) koji nema nogu. brižljivo izučavati. stavljanje. bezuslovan. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. nemanje nogu od samog roñenja. apodemia boravak u tuñini. apnea (grč. Jupitera. applicatura) kuz. applicata) geoi. Čovek pošten ne bi to nikad uradio.. glasno odobravanje. metnuti. ukrašavanje melodije sitnim notama. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. Apokalypsis) 1. up. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. L0g. apokaliptičan (grč. prišiti.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. aplicirati (lat. neopovrgljiv dokaz. apodoza (grč. neoboriv. naročito u vojnim naukama. apodeiktikos) koji dokazuje. nedisanje. apodiktičan (grč. grapho pišem) prepis. dati npr. appointer) odrediti platu. koji stoji kao dodatak. rañanje bez nogu. 1—8): kuga. završnica. prileplji-vanje. upotrebiti. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. gameo ženim se) zool. aplikabilan. marljivost. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. ukras na haljinu. arb. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. koji se može lako namestiti na. apojovium. beznožan. apograf (grč. appositivus) gran. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. neminovan. prio-nuti za neki posao. arropege priložiti. noga) zool. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. appoggiatura) muz. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. izlaganje. odrediti ročište. arb. proble-matičan. lek. aplikatura (nlat. vrednoća. neopovrgljiv. apojovijum (nlat. aplikativ (lat. 2. apozitiv (lat. npr. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. dokazan. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. predudar. kao apozicija. appoint) fin. starati se. appositio) gram. opet. podesan. poravnati se u nečemu. svaka. natrag. tj. Apokalipsa (grč. apoen (fr. apokaliptika (grč. aplikabilan (nlat. prilepiti. a-. . apodikti-čan. npr. ordinata (kod kupinih preseka). plaćati. 18). apodeiktikos) v. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. poslednji deo složene rečenice. apoentirati (fr. aplikativan (nlat. aplikatorika (lat. aplikacija (lat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja.-.: Dete bolesno mora da leži. ucrtati. ogledni govor. pohvala. apo. npr. rpeo dahćem) ned. applicare) namestiti. arb od. raz-. prilježnost. oblog. staviti. apogej (grč. kopija izvornog dokumenta. dokazivanje. asertoran.: . zavoj. glad i smrt. apodeixis) prikazivanje. za razliku od prvog dela (protaze). treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. podćs. zagonetan. apodan (grč. tajanstven. applausus) tapšanje. pravilan položaj prstiju pri sviranju. a-. apodejktičan (grč. primeniti. Otkrovenje Jovana Bogoslova. pljeskanje u znak odobravanja. ned. združiti) liši. obraća-ti jaku pažnju na nešto. menica. pus. beznož-ni vodozemci. grč. itd. a ne Sunce (up. apodosis) ret.

apologeomai) braniti. apologetičan (grč. religiozni zanesenjaci. pret . sklon kaplji. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. bog sunca. ozdravljenje. . sličan kaplji. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. sparivanje) zool. apologist(a) (grč. apolepsis zadržavanje. med. apolis. apologeomai branim) teol. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apologet. aiokritičan (grč. povratak u isti prividni položaj. aponija (grč. u Engleskoj. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. koje nisu prave. takoñe: dela nepoznatih pisaca.. apologizirati (grč. arb. arb. arb. skrham) med. pronañen 1828. mračan s obzirom na svoje poreklo. otkrivene. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. pronañena u Darmštatu. npr. koji ima karakter odbrane. apolid (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apolonion (grč. govora.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. nepravi. babušina. apćlogos priča) poet. zdravlje. bila. rešenje. poreñenje u priči. apokrino izlučujem. med. apoliza (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apo-krmo izlučujem) med. poezije. apoplexia) ned. naročito hrišćanske učenje. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku.sid (ili: smetnja. odrezivanje) gram. spokojstvo. apologeomai branim) v. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apokriza (grč. branilac. sprečavam) med. kaplja. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. ned. izdvajam) 1. kod ljutića). Apollon) nuz. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. Apollon) muzički instrumenat. snošljivo stanje. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. odbrambena tačka. nauka o tome kako treba braniti veru. apoplesso udarcem oduzmem) ned. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apoklazma (grč. od IV veka titula biskupskog. apokrifi (grč. odgovorim) 2. mišiće. a roso a roso) nuz. apopleksija (grč. malo po palo. potpun prestanak neke bolesti. apoplektičan (grč. koji luči. svojevoljna smrt od gladi. mixis mešanje. apo-kopte odsecanje. a poko a poko (ital. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apokspa (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. spis. apokatastaza (grč. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apokartereza (grč. postepeno. apologema (grč. aponia) bezbolnost. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). podmetnut. astr. poučna pričina. apokrifan (grč. poput navlake. sumnjiv. apologet (grč. 5 Leksikon apolepsa (grč. stojici. karpćs plod) bog. apokriza (grč. odvajanje. apo-krypto skrivam) nesiguran. prestanak. apokarpija (grč. apo-krinomai obavestim. postupno. fil. pitagorejci). rečitosti itd. apologeomai) odbramben govor i dr. skamenjavanje. poremećaj. apokopirati (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. skratiti. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. Apollon) nit. apolithyo skameniti) kol. pretvaranje u kamen. apokapnizam (grč. apo-krypto skrivam) pl. apologfa) odbrana. npr. živac) znat. Aiolon (grč. arb. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. sufumigacija. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. lažan. apolog (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. sin Zevsa i Lato-ne. muzike. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. izostanak) neke organske funkcije. apokrizijar (grč. u isto vreme. istraživači Otkrovenja. vraćanje zdravlja. aponeuroza (grč. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. lekarstva. prelom kosti. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apolonikon (grč. vrsta fortepi-jana. arolambano zadržavam. skraći-vati. odluka. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. krvokapni. sličan orguljama. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. aro-Mab slomim. držati odbrambeni govor. apologetika (grč. odgovor. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apolćgema) odbrana. kapnos dim) ned. kanoi-ske. apomiksija (grč. apologija (grč. zauzimati se za. grupe mišića i cele udove. apolitoza (grč. neuron žila. disanja. naročito rimskog. obaveštenje.

apostolska stolica (lat. dodatak nekom pismu ili povel>i. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. odmetnuti se. koji odgovara učenju apostola. težak za razumevanje. apostrofa (grč. naročito od hrišćanske vere ili crkve. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. fig. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. obamrlost. apostematio) med. a posteriori) fil. apostrof (grč. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. aporetika (grč. pribegavanje) ret. bog.! apostazija (grč. apostolski (grč. arogeb) v. Julija Apostata. prinositi. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. okrenuti) gram. fig. apportare. skeptičar. odmetanje. supr. osloniti nekog življim. tj. bilo prisutno j ili odsutno]. apporte) daj ovamo. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. odvojiti se od pravog učenja ili vere. apostrofirati (grč. aro. oštrijim tonom. sphragis pečat) lik urezan u prsten. 4. otpadništvo. ukoriti. prevrnuti verom. apostolicizam (grč. papinska vlast. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostol (grč. apostolicitet (nlat. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. zavisan od iskustva. bespomoćnost. apostolos odaslan) poslanik. apostil (nlat. koji se gnoji. apostrophos) gram. a-poreutos neprohodan. apopsihija (grč. aporetikos) onaj koji sumnja. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. donositi. naročito kod obučenih pasa. na osnovu iskustva. apostazirati (grč. grdnja. apostolat (nlat. aporem (grč. apostilator (nlat. 1. stvari zabranjene za izvoz. ali ne u gotovom novcu. apostates. grditi. naročito hrišćanske. apo-strepho odvratiti. učenja. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. Bogom sestro. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. logička teškoća. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apoplšsso udarcem oduzmem) med.: a priori. donesi! (kod obučenih pasa). zagnojavanje. preveriti. težak zadatak. onaj koji širi neko učenje. npr. apostolos) koji potiče od apostola. aporetičar (grč. čistim učenjem apostola. aporia) zbunjenost. kolebati se. aporizma. arogeb) zagonetan. arogeb biti u nedoumici. neprolazan) pl. nedopušten. npr. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. koju je osnovao apostol Petar. apostilirati (nlat. fig. prećutkivanje. apporter) doneti. arogsb u zabuni sam) sumnja. otklanjanje. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. apostata) otpadnik. aposiopeza (grč. logična teškoća. duboka nesvestica. apoetolikum (nlat. Dela apostola. apostrophe odvraćanje. aportirati (lat. apo-psycho izdahnem) izdisanje. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. zvanje propovednika vere. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aporetičan (grč. gnojenje. ua. apo-siopesis zanemljenje) ret. apostolsko dostojanstvo. apostateo otpadam) otpa-sti. Hristov učenik. apostolicitas) teol. a posteriori.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. Dela apostola. nejasan. aporizma (grč. a-poreutos) zabranjen. pisma koje su napisali apostoli. fr. papski. ulog) trg. roba zabranjena za izvoženje. „Ja ću tebi" . apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. prav. onaj koji je sklon kaplji. ispuštanje duše. nejasnoća. ukor. apor (fr. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. aporematičan (grč. lat. načela. teškoća. apostematosus) koji ima oblik čira. 3. med. tj. aport! (fr. nlat. aporos neprohodan) fil. imanje doneto u brak. aposterioran (lat. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. a posteriori) fil. aposfragizma (grč. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. gnojav. preporuka priložena uz pismo ili molbu. stvoren na osnovu iskustva. . kao pečat. a posteriori (lat. apostematozan (grč. aporeta (grč. ili nekoj stvari. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. odreći se vere. apport prinos. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. propovednik hrišćanstva. . apostat (grč. aporija (grč. apćrema. apostemacija (nlat. sporno pitanje. ideje i sl. aporem. apo-stema čir. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. 2. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. nepokretnostima ili pokretno-stima. .: Jao. apostasia) odvajanje. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). goro i planino.

pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. u državinu. predstava. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. brašna. gubljenje glasa. izdanak) med. apriorizam (lat. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. aprehenzija (lat. a priori) fil. bilo u teoriji saznanja. sjajnost). a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. kol. aprecijacija (nlat. v. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. vezivanje. potom. aprobatoran (nlat. veličati. appretiatio) odreñivanje cene. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. appoggiato) nuz. ocena. hartija. koji izražava odobravanje. chroma) opt. (»sita. apoche odstojanje. apofaza (grč. ablaut. approbatio) odobravanje. apprecari. npr. koštani izraštaj. aro. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apotoma (grč.: a posteriori) te. apophthegma) kratka i duhovita izreka. predudar. pojam. označava lo-gičku prethodnost značenja. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apotheke. obožavanje. apophysis izraštaj. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apofonija (grč. apohometrija (grč. apres) posle. apophasis) davanje saveta. theos) uzdizati do božanstva. apre (fr. kuz. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. apofize pl. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. a priori (lat. u običnom životu: unapred. apoteoza (grč. apotropejon (grč. vina. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apotithemi odvojim. appoggiatura) kuz. apophonie) lingv. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. poljo-privrednim dobrima. apoftegmatičan (grč. apofiza (grč. obožavati. nesumnjiva smrt. metria) merenje odstojanja. uzimanje u posed. tj.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. pori-canje. . a ne vremensku prethodnost (psihološku). approbatorius) v. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj.). usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. pohvala. hen. sa košću spojen koštanom masom (up. apopatura (ital. aro. kratak a misaon. prema tome. apretura (fr. aprekacija (lat. strahovanje. ocenjivanje. produženje lečenja i posle bolesti. pristanak. im. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. sjajnost itd. prima nista. razumevanje. razdaljine. sentencija. apretirati (fr. aro. up. hapšenje. skloniti. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. chroroa boja) opt. popis imetka. skidanje. epi-fiza). kao izmeñu ~U~2p 1. uroka i sl. aprobator (lat. aro. apotemno odsecam) mat. aprobativan (nlat. zatvor. vezano. aprioran (lat. apoteza (grč. a priori) fil. apoftegma (grč. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. povoljan sud o nečemu. koja je razli: . bilo u etici. nezavisno od iskustva (supr. ali tako da ne izgleda da se to hoće. apprecatio) preklinjanje. nlat. mladi-ca. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. nezavisan od iskustva. ar . apotekar (grč. putnička apoteka. apotithemi ostaviti na stranu. misao. sredstvo za zaštitu od nesreće. aproba-g tivan. min. aro. dati mu glatkoću. thanatos smrt) potpun prestanak života. skinem. apo-tithemi) geom. apprehensio) fil. muz. up. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apotema (grč. v. kutija u kojoj se drže lekovi. prav. phone glas. a prima vista) trg. fr. npr. a priori. da se knjiga štampa. apraksija (grč. npr. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). inventar. dopuštenje. aprobacija (lat. fabrikama itd. odobrenje. usrdna molba. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. zabrinutost. ukidanje. kućna. prevoj. apothesis odvajanje. apotropaion) amajlija. potpuno izlečenje. zatim. pro-cenjivanje. podignutih na kvadrat itd. approbativus) odobravan. aprobatoran. apoterapija (grč. poslovica. procene. slivanje tonova. vrednosti nečemu. apoteozirati (grč. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. alodžato (ital. moj apre. a prima nista (ital. trgovac lekovima. duhovit. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. aro. apoteka (grč. apraxia besposlenost) pskh. mlečnih prerañevi-na i dr. strah. koža. apohromat (grč. ukinem) lipti. stanicama. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. veličanje. sliveno. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. therapefa) ned.

apsolutizam (lat. savršen. bezodnosno. prosto-naprosto. supr. završiti. aproksimacija (nlat. approximatio) pri-bližnost. baš kad treba. strašljivost. apsolutna vrednost mat. dopustiti. udešavanje. relativ. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. kao poručen. učiniti nešto apso-lutnim. apsolut (lat. prilagoñavanje. apsolutni broj. apsis. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsmthion) ned. prvi osnovni uzrok svim pojavama. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. supr. razumeva™. fkl. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. priznati nekome sposobnost za nešto. abest. npr. neuslovljeno. gram i sekundu.. aproksimativa (lat. udaljen. approximitas) približ-nost. neprisebnost. apsentan (lat. bog. absolutum) činiti. 2. kao poručeno. gorka rakija. aproksimitet (nlat. prisvajati. apsolutan (lat. primicati se. polukružni delovi crkava. appropriare) prisvojiti. dodirna tačka. v. samovolja. a prope (fr. apsens (lat. up. duh. rov. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. udesiti. apsihija (grč. 2. shvatati. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. apsolvent (lat. apsida (grč. aproširati (fr. approximativus) približan. bezuslovan. svršiti. absolvere) neograniče-nost. stvar po sebi. prosto. pohvaliti. approcher) približiti se. absolutum) l. absens. ili predstavljati nešto kao apsolutno. vrednost bez obzira na znak + ili —. naročito u crkvama romanskog stila. indikativ. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. appropinquare) približiti. mala horska kapela. appropinquatio) približavanje. approximativa) tačka zbliženja. up. približno iznalansenje korena. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. približavati. neprisustvo duha. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. apsidos okruglina. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. tim povodom. bez obzira na njegovu zapreminu. potpun. absens) odsutan. fiz. absolvere razrešiti) gram. aprovizacija (lat. fiz. približno izračunavanje. aproksimirati (lat. v. agr. prilagoditi. apopsihija. aprovizionirati (fr. praviti prokope. ograničenja) nezavisan. svod) 1. apsolutivirati (lat. appropriatio) prisva-janje. imati pristup. apsidiola. u filozofiji religije: apsolutno biće. astr. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsolvirati (lat. samovlašće. apsidna linija astr. approfiter koristiti se) v. apsidiola (nlat. aproš (fr. bezuslovno. aproksimativan (lat. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. dakle. aproseksija (lat. apsenteri (eng. absolvere završiti. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. eng. a propos) zgodno. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. apsychfa) nesvestica. absenterS) pl. apropinkvacija (lat. apsentizam (lat. approche) voj. duž koja spaja obe apside. iako se u njemu podrazumeva. approximare približava™ se) približiti. pod apsenti-zam. savršeno. neograničen. apsolutan (lat. no samo za jednu. u ap-solutnom smislu. naprosto.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. fkl. pelenjača. ab-solvere odrešiti) razrešiti. povoljno oceniti. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). absens) odsutan. broj. rakija sa pelenom. apsolutni alkohol hen. apropinkvirati (lat. aprobirati (lat. za vreme: sekunda. ocenjivanje otprilike. prokop. velika oca eliptične putanje. aproprirati (lat. rovove. npr. približna ocena. alkohol čist od vode. relativno. profitant. apsmthion) bog. voj. povodom toga. neuslovl>en. uslova. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. apsintizam (grč. aprofiter (fr. u zgodan čas. saobra-ziti. neograničeno. samodržavlje. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. afelijum i perihelijum za planetu. pril. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. podesiti prema čemu. grč. za vinograd i sl. rasejanost. prisvojenje. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. pelen. aproprijacija (lat. nešto. apsint (grč. naročito nekog trenutka ili dogañaja. tj. osloboditi od (greha ili krivice). materijali-stički: materija). za masu: gram. čist. neku . apsis) vrh. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. približavati. školu. mat.

živeti trezveno. savršenost. grañenje pojmova.: emisija). apstrahirati (lat. neuslovljenost. apsurd (lat. izmučenost. nerazložan. abstergens) med. razrešio pismo. teorijski. specijalno. misaona imenica. upijanje. razrešni. uzdržavanje od alkoholnih pića. in apstrak-to (lat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. sredstva za ispiranje rana. zamišljenost. apsurdan (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apsurdi-te t. usisiavanje. abs-trahere) v. neograniče-nost. bezuslovnost. potpuna zauzetost (poslom. fig. progutati. sredstva za čišćenje spolja. odvojiti. opšte. apstraktan (lat. apsterzivan (nlat. napon. udaljiti se. samo u mislima. primanje u sebe (supr. spolnog opštenja itd. ad absurdum) otići u besmislenost tj. dubokomi-slen. ab-sorbere) v. čist akt mišljenja. mislima i sl. negledanje. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. pranje. apsorbovati (lat. potpuno zaposliti. zagnoj. apsurdnost (lat. otpusni. duvanu. ovladati. apsurditet (lat. zatvoren. abstinere) uzdržavati se od alkohola. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. abstergere otrti) prati. obuzimati.mislima. što biva usled piemije. v. usisa-vati. absolutum) v. abstractum) log. apsorpciometar (lat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. nepriličan. apsolutist(a) (lat. med. apstergencije (lat. metastatič-ni apsces. gnojnica. apsolutorij(um) (lat. ekstrakt nekog soka ili alkohola. smešan. apstraktum (lat. težak za razumevanje. supr. absurdum nemoguće) v. upiti. duvana. koji čisti (ranu). rasejan. misaonih predstava. apsorbirati (lat. apstrahovati (lat. mudrovanje. apstinencija (lat. apstinent (lat. trezvenjak. abstinens) pristalica apsti-nencije. graditi misaone predstave. čist pojam. istrošenost. abstersio) med. taman. odustajanje od nasledstva. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. grč. glupost. absolutus) bezodnosnost. viši. radi lečenja sepse. mesa. abstrusus) skriven. ispirati. zamišljen. apstinirati (lat. abstergentia) pl. gnojnik. otići. gram. absumptio) trošenje.: konkretan). otići ad apsurdum(lal. apstraktan broj mat. absolutorius) koji osloboñava. teško razumljiv. mesa. osloboñenje. pomilovanje.. besmislenost. apstruzan (lat. apstrakcija (lat. čist. apstergevtan (lat. gonoreje.: in konkreto). apscedirati (lat. uvlačiti u se. odvajanje. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. abstentio uzdržavanje) prav. zagnojavati se. apstergirati (lat. abstractivum) xex. diplom-skog ispita. potrošiti. apstraktne (nlat. abs-cedere) odlaziti. mis leno (supr. apsorbirati. progresivne parali-ze itd. apsorpcija (lat. spolne ljubavi. ispolj. nerazložnost. hen. pojmovno odvojeno. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. koji postoji samo kao pojam (supr. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. abscindere otrgnuti. prelaziti u gnoj. besmislen. čišćenje (rana). misao- . abstractio) log. apsolutoran (lat. rela-tivitet. spolnom opštenju. dubok. koji služi za ispiranje. med. apstrahirati. sasvim zauzeti poslom nekoga. abs-trahere) odvojiti. absorptio) fiz. absolvere. apsolucija (lat. apsorptivan (nlat. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. apsolutivira ti. abstersivus) med. apsolutnost (lat. apsumpcija (lat. med. fiksacioni apsces. mislen. gnojno zapaljenje tkiva. apsurditet. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apstraktum pro konkreto (lat. ispiranje. upijati. absurdus) logički nemoguć. apeterzija (nlat.: relativnost. ubrizgavanjem mleka i dr. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). raseja-nost.). zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. mesu. apstinentan (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. fiziol. trezven. ono pggo je u mislima. apsorbencija (lat. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. zamršen. razreš-nica. apsces (lat. linea. duvana. usov. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. neime-novani broj. doći u sukob sa zdravim razumom. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. usisan. odvajati u . nepodoban. absurditas) logička nemogućnost. koji razrešava. npr. in abstracto) u opštem. abscissa tj. apsterzivan. abstractus) log. udubenost u misli. ab-sorbere) usisati. metron mera) fiz. uzdržljivost. absurdum nemoguće) v. okaniti se toga. obuzeti. čistiti (ranu). odvajanje. trošiti. absorptio. abscessus) odlazak. čista misao. upojan. besmislica. absolutorium) razre-šenje. udaljavati se. odseći) geom. nejasan. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. ne obazirati se na to. neosvrtanje na.apsolutizirati 69 apscisa ni. čista misao. absorbentia) pl. apscisa (lat. apstencija (nlat. osloboñenje.

apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. abziehen) l. ten. arabizam osobenost arapskog jezika. slik. spremiti. arachne. izravnati. udešavati. gen. otki-danje. zapaljenje paučinaste moždane opne. poravnanje. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. ureñenje. arahnoida (grč. arachne. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. napraviti sporazum. agapea pauk. kuz. lat. raspored. arahnoditis (grč. arbitrage. arachne) med. menica za izmi-renje nekog duga. verovnike zadovoljiti. udešavač. pol. arabicitas) suština. arachne) med. 2. v. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. haram. otakati. eidos) pl. a punta d'arco) kuz. tip. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . sporazum. odbijati (npr. v. arahnoide (grč. arahnodaktilija (grč. grč. paučinaste moždana opna. buvama i dr. arachne pauk) pl. daktylos prst) ned. grč. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). zool. blju-vati. oduzimati. arahnoliti. lithos kamen) geol. aranžman (fr.). veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. . govoriti arapski. žrtvenik. apscisija (lat. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. fantastične linije u slikarstvu. arak (arap. sudija u nekom sporu. vrhom gudala. zapravo slike iz biljnog sveta. prireñivač. arak (lat. eldos vid. arancivi (ital.). arbitraža (fr. lat. aram v. pokrajini u Španiji). arahnoditis. aranžirati (fr. arbitražni posao (lat. naročito za »sene. od plate na ime otplate duga). apterologija (grč. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. upotrebljavati u govoru arapske reči. araneologija. arachne. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine.) 2. a. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. zraka vrsta jake rakije od pirinča. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. grč. aragonit poš. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. arbija (tur. ureñi-vač. despot. ar (lat. abscissio) odsecanje. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. red. arahniti (grč. trg. suñenje izbornim sudom. sreñivati. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arahnologija. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arachne. a punta darko (ital.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. pretakati (vino). prekidanje. arranger) urediti. arahnolog (grč. arahnoliti (grč. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. mode i dr. posmatrač. obrada. odvajanje. arahnide (grč. 4. arbiter) izborni sudija. arachne. srediti. eidos vid. nauka o paucima. arapske književnosti i dr. u umetnosti. karbonat kreča. arbiter (lat. arahnitis (grč. arahnoide. najuticajnija. arrangement) ureñivanje. male. arabist(a) znalac arapskog jezika. arachne. izmirenje. aptijalizam (grč. arahniti. agapea pauk. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. a-pteros beskrilan. i poznavanje arapskog jezika. prireñivati. v. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. ret. appunto) trg. grapho pišem. arka tabak (hartije). povraćati. araneolog. ugledati se na Arabljane. poravnati. osobenost. glavna. arbitrari) fin. harač. prisutni svedok. arabesco) l. opisujem) opisivanje pauka. udesiti. logfa) zool. oblik) zool. paucima slične životinje. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. ara (lat. ptyalon pljuvačka) ned. bezbojan ili žućkast mineral. ukusa. arapske književnosti i umetnosti. npr. prirediti. arahnitis. arahnide. logfa) zool. arabicitet (nlat. arabizirati udesiti po arapski. arcus luk) 1. 2. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. kol. apunto (ital. rasporediti. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. izabrani sudija. arabotedesko (ital. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arahnologija (grč. zool. arrangeur) upravljač. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. rum (od ove je postala reč rakija). apcigovati (nem. 3. araba (tur. oblik) pl. reč uzeta iz arapskog jezika. v. arač v. arabeska (ital. agapea. šećera ili od soka kokosovog oraha. arba. ukras u arapskom stilu. fig. logfa) zool. presuda izbornog suda. udešavanje. složiti. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. arachne. araba) orijentalska kola na dva točka. araneologija (lat. arancini) pl. araneografija (lat. ureñiva-ti. osušene i pošećerene naranče. aga) oltar. neograničeni gospodar. aratura (lat. pauci.

otkriven 1894. argumentacija (lat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arbor genealogika (nlat. mam'a pomama. v. razlog. krip-ton. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arbitraran (lat. obrazloženje. argumentum) dokazno sredstvo. arbor vitae) aiat.948. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. strast) za novcem. nazvani po svojoj lañi Argo. ñuture procena. nautes brodar) zool. cinka i nikla. izbornosudski. argumentatio) dokazivanje. mirisa i ukusa. argentum vivum) živo srebro. neon. dokazni. argentum. Argo. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argotirati (fr. arvus njiva. arbitrijum liberum (lat. samovolja. vrt (rasadnik) sa drvećem. cultura gajenje) poljoprivrede. trg. argirizam (grč. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. elemenat. arborist(a) (lat. metalna smesa slična srebru. arboretum (lat. argat (tur. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. arborescirati (lat. dokaz. ludilo) želja (ili: žeñ. argyrion. zemljodelstvo. . arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. presuñivati kao izabrani sudija. Argo. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argental. koji zaključuje. zbirke drveća.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. sloboda opredeljivanja. argonautika (grč. argirijaza (grč. arbitrator (lat. argirijaza. arborescencija (nlat. odrvenjenje. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. samovoljan. bubrega i jetre. mangupski. argyrion srebro) ned. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. koji obrazlaže. ksenon. izborni sudija. shvatanje. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). arbor drvo. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. mišljenje. v. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argirijaza. argo (fr. arbor vite (lat. biljni otisak. argiroida (grč. znak Ag. zaključivanja. argentum) v. kao drvo. slobodan izbor. argirokratija (grč. argon (grč. šatrovački govor. proizvoljan. argyrion) dged. pretvaranje u drvo. argentum (lat. volja. arboriformis) koji je u obliku drveta. lenj) hen. arboriforman (nlat. arborizacija (nlat. atomska masa 39. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. vrsta glavonožaca. obrazlaganje. argyrion) med. argyrion. argentum) srebro. porodično stablo. up. obrazloženje). argonaut (grč. arborikultura (lat. približan. neradan. arbitrirati (lat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. izbornog sudije. argentometar (lat. pakfong. svojevoljan. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. arbitrimn liberum) slobodna volja. novac. oblik) veštačko srebro. argumentator (lat. stari grčki junaci. pakvon. raspravljen. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. veština dokazivanje. argonauti (grč. argirija (grč. arbitrium) presuda. argentum foliatum) lisnate srebro. slobodno opredeljivala. argentan. arbitrarius) izbornosudski. rodoslov. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. argental (lat. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. pakvon. živa. govoriti jezikom koji svako ne razume. arborin (lat. argotizam (fr. arbitrari) ceniti. argentan (lat. proizvoljna procena. bogatstvom. nautes) kit. „životno drvo". koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argit) puškarnica. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbor genealogica) rodoslovno stablo. plemeniti (inertni) gas bez boje. grč. zaključivanje. arborescere) pretvarati se u drvo. tj.. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argumen(a)t (lat. argentum folijatum (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. efdos vid. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. pro-cenjivati. ocena. odrvenjavanje. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. argyrion. arbitracija (lat. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. način dokazivan>a. Argo. lopovski. redni broj 18. izabrani sudija. vladavina novca. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argos nedelatan. argentum srebro) legura bakra. argiromanija (grč. suditi. god. arbitralan (lat. argyrion srebro) ned. zaključivanja. argiroza (grč. sud. arvikultura (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arbitrij(um) (lat. argumentativan (lat. odrvenjavati.

argumentirati argumentirati (lat. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. optuživanje. ardentan (lat. rvač. areola) malo. zatvor.: „Taj predlog nije dobar. veština. jer je predlagač rñav čovek". haps. gradilište. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). nauka (ili učenje) o vrlini. žarki. tektoniki) voj. nepla-ćena kamata. 3. Ares) mit. argumentum ad veritatem (lat. kupanje u pesku. v. ardus strm) strmost. fig. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. polje borbe. arivaža (fr. usijan. zaključivati. arrestatorivun se. peščano kupatilo. zaostala plaćanja. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. supr. vrsta fine per-sijske svile. gravimetar. areometrija (grč. znat. Argus (grč. nlat. haps. revnostan. strastan. špijun. ardito (ital. vreo. Areopag (grč. fig. logia) fil. obustavljati. arreter) zaustaviti. zakupiti. silom. argumentirati. zatočenik. argumentum bakulinum (lat.teza. argumentozan (lat. areražirati (fr. arestant (nlat. velika teškoća. arete vrlina. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. ne biti isplaćen. ardito) voj. agea) površina. dovezena roba. molba. uhapsiti. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. sr-čano. Areios Aresov. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. obustaviti. arsis) metr. zatvoriti. agea. dokazuje nešto batinom.. arenacija (nlat. gumno. prsten oko bradavice na sisi. popularan dokaz. dizanje glasa. metron mera) fiz. arrestare) v. arestatorij(um) (nlat. 2. arsa (lat. veoma oprezan i revnosan čuvar. bogat razlozima. araios. zatvaranje. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. muka. ugovor o davanju zemljišta u zakup. arrivage) pristajanje. zaustavljati. dovoz robe. arrenda) zakup zemljišta. Argos. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. dolazak. lat. areal (nlat. plaho. tegoba. zadržavati. 72 arivaža arenda (nlat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. tj. arestat (nlat. pažljive. bog rata. ardasa (fr. slobodno mesto. kažnjenik. boga rata Aresa. simbol surove hrabrosti. arena (lat. arrestans) uhapšenik. nemajući drugih dokaza. astr. prav. npr. po Zevsovoj zapovesti. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). ubio Hermej. Argus) mit. arrestatus) prav. Ares) mit. arrestatio) hapšenje. dolazak laña u pristanište. zadrhtati. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. krug oko Meseca. arestacija (nlat. Arej. arresto. naoružan ruč-nom bombom i kamom. crven krug oko zapaljenog mesta. arrestum) zatvor. up. hidrome-tar. lako razumljiv. dokazivati. ardito) muz. arzi-mahzar (tur. neplaćene zakupnina. aretirati (fr. plah. arest (ital. Areios pagos) 1. najstariji i najugledniji sud u Ateni.) rasprostranjena na Zemlji. naredba o hapšenju. fig. zapadno od Akropolisa. uzapti-ti. ardens) gorući. vatren. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. fig. ardit (ital. areraže (fr. arena) borac na areni. obra-zlagati. arendar (nlat. rada i sl. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. argumentum e consensu gentium) log. argumentum ad hominem) 1. araios redak. deo etike. areola (lat. Ares. muz. aretirati. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. areometar (grč. metria) fiz. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. kolektivno javljanje. čije je sedište bilo na tome brežuljku. arrerages) pl. sin Zevsov i Niobin. arena) borilište posuto peskom. Arej (grč. silan. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arenatio) med. 2. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. aretologija (grč. vrsta grube svile iz Smirne. argumentum ad hominem (lat. arestirati (nlat. uhoda. mandatum) prav. dugovi. sin Zevsa i Here. Argusove oči vrlo budne. žustar. argumentisati v. arrendator) zakupac zemljišta. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. arenant (lat. staviti zabranu na. arza (grč. argumentosus) bogat grañom. ardassine) trg. ardasina (fr. . rata i ratnih užasa. smelo. u Ateni. areotektonika (grč. ardasse) trg. poprište. zažaren.. dokazima. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. arduitet (lat. argumentari) navoditi kao dokaz. tr-kalište u cirkusu. rešt. Ares (grč. arendirati (nlat. arendator (nlat. med. arz-mahzar) pismeno.

up. arivizam (fr. suvoparnost. fig. e arithmetike tj. lutrije i dr. arithmos. neplodan. sušnost. aridura) med. odstupnica. niz lukova na stubovima. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. kratos moć. aristotelizam (grč. v. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. arithmos. arioso) muz. geometrijska sredina. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. melodija. vlast) vladavina plemstva i naroda. nepravilnost. agua) pretvaranje u Arijce. arijevci pl. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. suvoparan. de-mos narod. aristolohika (grč. aristodemokratija (grč. mršav. aristarhski. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. agua. Ahriman) ion-. nepravilno kretanje. love zvanja i položaje. vladavine plemića. učenika Platonova. fr. anat. sanduk) 1. ariditas) suvoća. arija (ital. logla) nauka o brojevima. i njegovih pristalica. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. Ariman (pere. ariditet (lat. neplodnost. pristalice i pobornici arija-nizma. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. Arijadna (grč. deo čeone kosti (očna). aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. fig. mania ludilo) med. aritmogrif (grč. fig. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. aridan (lat. mit. aritmije (grč. laktaštvo. arithmos broj. agsa kovčeg. v. pevajući. aridura (nlat. locheia porañanje) pl. računski. arriere-garde) voj. aritmetičar (grč. Arijci. aritmomanija (grč. veštak u računanju. . karijerist. zaštitno odeljenje. bez ikakvih obzira. večni protivnik Ormuzda. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). jalov. pere. mršavost. plemstvo. Aristarh (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. rythmos takt) med. arithmetikćc) koji spada u računanje. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. iz IV veka. 2. pr. arizacija (sskr. arkada (fr. sušenje. arhit. ariozo (ital. aritmometar (grč. aristokratija (grč. sušan. jalovost. pulsa. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. mršavost. laktaš. poglavica zlih duhova. arriver postići) osobina onih koji. 2. arijski jezici svi indoevropski jezici. aritmomantija (grč. nesklad-nost. Arijci (sskr. mala arija. računaljka. arijanci. spržen. arriver postići. aritmetike (grč. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. pre naše ere). metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. osiguranje života. aritmetički (grč. a rijega (ital. arija) pl. arijer-ban (fr. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. aria. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. suša. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. arriere-ban) voj. sredstva koja pomažu porañanje. Arijevci. aritmologija (grč. aristos najbolji. naročito čišćenje porodilje. veština računanja. prijatelj i član aristokratije. pošto je ubio Minotaura. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arijanci pl. otuda: Arijadnin konac. arijergarda (fr. naročito kucanja bila. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. agua) pl. dragocenosti. slabost. plemićki stalež. poslednja odbrana. koji je tvrdio da Hristos nije bog. techne) mat. ned. nauka o brojevima. arivist(a) (fr. a-. aristokratizam (grč. arcade) l. progresija. Ariadne) mit. aridus) suv. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat.). arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aristos najbolji. v. aritmus (grč. arythmia) nedostatak ravnomernosti. arithmos. arijevci. mršavljenje. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. nego običan čovek. u vidu arije. Irana sami sebe nazivali. med. bog i praizvor svega zla. gurgur. Persije i ist. arithmos. način pevanja. aristokratia) vladavina plemstva. gurgurstvo. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. na-pev. Aristoteles) fil.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. arka (lat. zaštitnica. relikvije i dr. pesmica. ih. arithmos broj. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. arietta) muz. Arijevci (sskr. pomogla Tezeju. u novije doba.

nao-ružati. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. veliko mnoštvo. pooštrena zapovest (ili naredba). arrogantia) nadmenost. granatama. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. stezanje nekog dela tela zavojem. arkanum (lat. onaj koji se razume u grbove. fiz. ovlažavanje. usiniti. bombama. voj. čovek koji često menja mišljenje. doplaćivanje. arrosio) med. arcuatio) med. Arkadla. krivl>enje kostiju u obliku luka. arkcijus mandatum (lat. ratna sprema. muz. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. poslao protiv Engleske). arcanus tajanstven. mor. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. lat. arozaža (fr. aromatizacija (grč. trg. drznuti se. nlat. arcato) muz. Armida lit. arlekinada (fr. armatura (lat. arctura) med. lakrdi-ja. stanovnici Arkadije. so!G agso) gudalom. arrosement) zalivanje. arogirati (lat. arkcior citacio (lat. od srednjeg veka: porodični grb. drzak. pozadi kuće. arkadikćs) koji je iz Arkadije. trg. nepravilan. arkcijus jus (lat. arktički (grč. najedanje. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. oružje. gudalo. arozija (lat. arlequinade) šala. sever. arktos (grč. arkato (ital. naročito carinski. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arkanist(a) (lat. drskost. arma (lat. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. Arkañani (grč. „armija beskućnika" itd. . arozman (fr. armatura) voj. naduven. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arogantan (lat. pravo prvenstva. potporni poluluk. agta oružje. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". obasipanje vatrom. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arkapija (tur. tj. doplatiti. agtee) 1. oružati. aroma) miris. arrogare) usuditi se. agta oružje) pl. e arktos Veliki Medved. fr. arrodere. prav. snažiti. nego su »siveli samo od službe u vojsci. arkbutan (fr. armater (fr. armada (šp. naoružan trgovački brod. sužavanje. prevlačeći guda-lom. npr. mala ratna flota. arcanus) tajni lek. potez gudalom. morski razbojnik. metodski bombardovati. vojska. arkoza (grč. naoružanje. stub podupirač. 3. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. nego iz avlije. povećanje nosivosti zida gvožñem. mali naoružan brod. armija (lat. arktura (lat. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. arogancija (lat. armorale) poznavalac grbova. podlivanje ulica. oru-žana sila. bezobrazan. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. gusar. arlekin (ital. arlecchino) lakrdijaš. arrosage) zalivanje. armada) oprema. arcus luk. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. snabdeti ratnom spremom. uobražen. idiličai. seoski. poza. Velika Kola) astr. agso. polivati. fig. u Španiji: oružana sila. arctius mandatum) prav. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. prisvajati. nadmen. podmlañivanje itd. arcus luk) nuz. razmetljiv. jela i dr. arktikos severni) Severno Ledeno More. arctatio) ned. armalis. nagrizanje kostiju. npr. vrdalama. lučni stub. nadutost. naivan. bezobzirnost. naknadno plaćanje. prevrtljivost. „armija nezaposle-nih". sočna materija kod biljaka. tenkove. obasuti (ili: obasipati) vatrom. polivanje. navodnjavati. Arkadoi) pl. arkosolij(um) (lat. lat. arc-boutant) arh. tj. navodnjavanje njiva. aroma (grč. gord. armare) voj. sopstvenik gusarske lañe. voj. arrogans) nadut. vinski cvet. armadilja (šp. prisvojiti. god. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. fig. zaobilazan. jačati. naknadno platiti. gusarska laña. 2. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. fig. pesnici pastirske poezije. arkeo izdržavaš) geol. uraslost nokata u meso. arkuacija (lat. pastirski. arctior citatio) prav. kol' arko (ital. armirati (lat. grañ. fiz. artiljeriju i dr. armorial. arktacija (nlat.. armateur) mor. arctius jus) prav. bliže (ili: preče) pravo. armorijal (fr. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. vrdanje. ohol. vazduhoplovstvo. agta) pl. opre-miti. uzeti pod svoje. nlat. tajno sredstvo. arozirati (fr. prevrtljivac. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). kako se prave sredstva za ulepšavanje. armadilla) kor. armorale) knjiga sa grbovima. Pola. grañ. osvežavanje. metodič-no bombardovanje. arko (ital. »sena sposobna da zavede. Arktik (grč. nepropisan put. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud.arkadski arkadski (grč. fig. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armorist(a) (nlat. oholost. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. šaljivčina. arroser) zalivati. muz. fig.

arostija. arterialitas) fiziol. v. harfica. arteriologija (grč. zanat. uvećanje. grč. aroma. rexis kidanje. arterfa žila) anat. ital. arteriole (nlat. arsonvalizacija (nlat. arsevofagizam (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. zaokruživanje. arsenik (grč. v. arsenik. arpeñato (ital. podrugljivo: tandrkati. arterijalitet (nlat. začiniti. sičan. arsena. muzički stil u XIV i XV v. arsenikćn. mirisan. stenćs tesan) med. are vova (lat. arsenal. posao. zapaljenje arterija. logfa) anat. jak) hen. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. struka) muz. jak otrov. posle kojih dolaze kapi-lari. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arterialisatio) fiziol. bogatstvo u arterijama. arteriektazis. arteriositas) fiziol. arsenikćn) hem. artefactum) veštački proiz-vod. aromatičan (grč. tome sečenje) med. fiziol. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. spinet. arpeño (ital. svirati na harfu. arseniti (grč. agra. arpikord. arrondissement) zaokrugljivanje. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. arpentage) zemljomerstvo. mirišljave materije. tj. vita brevis (lat. arterfa. sklerćs krt. aroma) mirišljav. arteria) med. arpaneta (itzl. arsenal (fr. jedinjenja su mu jako otrovna. chorde žica prevara. kvart. arterfa. arterfa. arsenale) oružnika. arterfa. arpadžik (tur. arterioreksis (grč. sa začinom. v. srez. artes liberales) pl. arteriektazis (grč. arterioekleroza (grč. arsentrioksid (As2O3). prskanje) med. ludilo. a život kratak. slobodne umetnosti. arpihord (ital. artizam (lat. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. žeš. lepe veštine. opis (ili: opisivanje) arterija. arpeggiare) muz. trovanja akutna i hronična. krvna žila. veština. are angina (lat. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. aromatika (grč. darsonvalizacija. v. nlat. arteriozitet (nlat. bilo. arterijalizacija (nlat. nauka o arterijama. arsen (grč. bilo iz srca u ostale delove tela). hem. metnuti mirisa u nešto. vita brevis) umetnost je duga. arsonvalisatio) v. gone rañanje) rañanje muške dece. arondismav (fr. are silogistika (lat. zaokrugljenje. koji prijatno miriše. eurys širok) med. arpikord (ital. artelj (rus. zanatlij-ska radna zajednica. arpantaža (fr. oksidisana krv. u razlomljenim akordima. arteriostenoza (grč. ars longa. ars) umetnost. kao na harfi. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. artis umetnost) način umetničkog. arsen muški. are longa. proširenje. arteriolae) pl. arrostema slabost) med. artefakt (lat. niz razlomljenih akorada. arterieurizma (grč.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. phagein jesti) med. arteriozitet. arteritis (grč. mala harfa. deo grada. arsenijati (grč. are mnemonika (nlat. naročito u morskim pristaništima. ono što je veštački napravljeno. arterfa žila) koji se tiče arterije. elemenat atomske mase 74. arpeggiatura) muz. arterija (grč. arpeñirati (ital. arsenogonija (grč. damar. operativne otvaranje arterija. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arterfa. izražavanja . artelB) radna zadruge. prskanje arterije. muz. arteriotomija (grč. arterijska krv otvoreno crve na. aromatica) al. arterijski (grč. magacin za smeštaj ratne spreme. slabost uma. artes liberales (lat. fig. znak As. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. gde je veoma rano bilo takvih bunara). zaokruženje. arostema. nlat. muški porod. zaokrugljenost. za-činjavati. are (lat. ars mnemonica) veština pamćenja.9216. arterfa. arsenikćn) pl. začini. arsen muški. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. sužavanje (ili: suženost) arterija. ars nova) nova umetnost. arsenikćn) pl. arpanetta) muz. lomljenje tona kao na harfi. up. arostija (grč. najsitnije arterije. arterfa žila. premeravanje (ili: merenje) zemlje. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arpihord. proširenje arterija. soli arse-nikove kiseline. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. ars. ars antiqua) stara umetnost. arrostia) med. ektasis pomeranje) med. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. aroma) namirisati. redni broj 33. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpeggio) muz. arostema (grč. graphia) anat. arpeggiato) muz. arpeñatura (ital. arteriografija (grč. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arterijalitet. arteria. naročito knlževnog. tvrd) med.

artritis (grč. trganje u zglobovima. trg. arthron zglob. arundinosus) trskovit. artist(a) (ital. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). rak u zglobu. arheografija (grč. izveštačen. lukav. oblik ili izraz. ruop gnoj) med. artikularni (lat. pregib. artistički (fr. prastari) gram. otok) med. poglavar. krilo) zool. uzglobljavati. polza (korist).). da(va)ti arhaičan oblik. gnojenje zglobnih kostiju. arthron zglob) med. liigv. artikulacija (lat. prepreden. tome sečenje) med. zastareo. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. opšte ime za kukce (insekte). archaios star.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. „igra reči". archaios star. gran. nameštanje iščašenih zglobova. paragraf. emballo ubaciti. arun v. glumac. up. artremboleza (grč. npr. arthron. bol zgloba. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. artrokarcinom (grč. šećernoj bolesti. arhaičan. phagos) hlebojed. arthron zglob.(grč. up. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. napis. tačka ugovora. artos hleb. iznositi nešto član po član. artiljerija (fr. fosilni kič- . odyne bol) med. izgovarati. igrač na konopcu (u cirkusu). arundinozan (lat. arthon zglob. artilerac (fr. artificialis) veštački. fig. arthron. arhaizirati (grč. odsek. naročito antičku umetnost i nauku. arthron. archakos) starinski. artillerie. harun. zglob. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. veštački. artropatija (grč. artikulirati. bol zgloba. slik. glavočika sa cevastim cvetovima. artificiozan (lat. docnije: topovi. logos reč. bol u zglobu. arheornis v. grapho pišem) opisivanje starina. algos bol) med. arhajski period v. artiljerac. arhegonije (grč. arhejski (grč. artilleur) vojnik koji rukuje topom. veštak u jahanju. archaios star. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. mekani otok zgloba. drevan. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. archaios star. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. priključenije (doživljaj) itd. trganje u zglobovima. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. obrastao trskom. tobdžija. fr. prastari) star. hlebno drveće i hlebne bil. phyo stvaram) med. artikulisati. gaji se kao veoma cenjeno povrće. bog. kolence. artritizam (grč. artos. arhaističan v. zglobobolja. artificiosus) umetnički. artro. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. stilom. artikulisati v. arthron. životinje sa zglobovima. predmet. umetnuti) kec. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. osnovi nauke o čoveku. zastarela reč. artrodinija (grč. članak) članak. tj. roba u trgovini. starinski. artofag (grč. artikulirati (lat. fr. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artrotomija (grč. pauke rakove i crve. azojski period. gonos) pl. vinovnik. artizan (fr. archaios star. artistique) umetnički. logia) početna nauka. articulatio) anat. artokarpi (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arheologija (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. jedan po jedan. zapal>enje zglobova. anat. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. operativno otvaranje zgloba. poglavlje. artišoka (ital. artropoda (grč. čvor. koji odista potiče iz starog vremena. arheopteriks. artolatrija (grč. arhelogija (grč. artropioza (grč. artista. arch-egetes) voña. arhaičan. arche početak. arthron. nlat. podćs noga) pl. zglavak. artrofioza (grč. articulus zglob. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. pathos bol) med. arche početak. reči i slogove jasno. topništvo. articulare) uzglobiti. član.ke. arthron) med. arthron) med. artiste) umetnik. articularis) zglobni. kostobolji. zool. drevan. sastav tela koji je sklon gojaznosti. arthros. giht. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. LIŠð. archaios stari. pus. artificijelan (lat. karpos plod) pl. arthron. bog. artos. artisan) zanatlija. phima izraštaj. prevremenoj arterio-sklerozi. bogat trskom. artralgija (grč. poznavalac umetnosti. bol (ili: trganje) u zglobu. pterix pero. arheopteriks (grč. articiocco. latreia poštovanje) služba za hleb. artik(a)l (lat. arthron. zglavak. jestastvo (priroda). vot. artichaut) vot. umetnički. kompozicijom i dr. astmi i dr. artrofima (grč. zagnojavanje zglobova. neprirodan. prastari. zglobobolja. glumac. arheolog (grč. archaios star. pokretač. rod vojske naoružan topovima. zglavkari. pro-či (drugi). osnivač. sastavni deo jednog spisa. arhaizam (grč. artrozoa (grč. neuralgiji. zoon životinja) zool. veštak. arhaičan (grč. izneti. veštački. stvar. artroze (grč. arheget (grč. drevni. zglobni. logos reč. lek). karkfnos rak) med.

archo početak. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo.arhesporIJum 77 menjak. archi-pelagos more) ostrvlje. metričkim me-renjem. arhitrav. e. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. vrhovni sveštenik kod Jevreja. prastvaranje. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhocela (grč. archo prednjačim. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. koji su često ukrašeni kipovima. lat. archo. arhivski (lat. archo. neoštećeno (na tovarnim listovima). v. arsin) stara mera za dužinu: lakat. archetypon) v. archimandrites) starešina manastira. archos. arhidijeceza (grč. assai. archivum) koji se tiče arhiva. fr. archos. prosutost. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhivist. anorgakske materije. veličine goluba. dokumenti. dobro očuvano. najbolji u nekoj struci. archivum. spontano postanje života. naročito: prvi otisak. arhitip (grč. alhimija. mitropolit. aršlama (tur. 2. arhipelag (grč. arhitekture (grč. arhont (grč. episkop. neimarstvo. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. zajedl>iv.). postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. arhetip. architekton) grañevin-ska umetnost. arhitip. nauka o sistemu. as (lat. arhetip (grč. vrlo. arhiblast (grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. archos. blastos klica. grañevinarski. gfgnomai stvaram) biol. „kec" na francuskim kartama. arhoragija (grč. up.) arh. archetypon prauzorak) prasli-ka. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. archeion vladino nadleštvo. prapismo. archo prednjačim. archon) vladalac. asai (ital. pre n. prvosveštenik. viši lekar. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. 3. arhesporijum (grč. veoma. vrsta crnog luka. arhimandrit (grč. arhivalije (nlat. arhijerej (grč.(grč. archivolto glavni luk) vrh. . u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. lični lekar. arhivar (lat. episkopos) prvi vladika. archos čmar. neimarstvo. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. aršin (tur. arch-iereus) vladika. original. arhiv(a) (lat. arhitrav (grč. arhitrab. visoko sveštenstvo. assez) kuz. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. koji pripada arhivu. nauka o grañevinarstvu. arhiñakon (grč. i 640. arhi. potiče iz preistorijskog doba. grañevinar-stvo. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. architekton. pra-. najmanja jedinica za merenje zlata. raspored i grañenje jedne grañevine. nadbiskup. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. dioikesis gazdin-stvo. prvi nad. arhiepiskop (grč. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. trešnja (plod i stablo). archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. službenik arhiva ili arhive. dvorski lekar. tj. poglavar. prvosveštenik. setva) bog. lat. arhihijerarhija (grč. po izvesnim delovima sličan reptilijama. architektonikos) grañevinski. način zidanja. povel>e. arhitekt (grč. up. naročito u avijatici i raznim granama sporta. Archilochos) poet. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. spora sejanje. sada potisnuta tzv. prapočetak. podrugl>iv u govoru ili pisanju. najjača karta. 5. archos čmar. neimar. žučan. nadbiskupa. 4. rif. arhitektonika (grč. archos voña. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arhivar. a salve (ital. arhivist(a) (nlat. školovan grañevinar. grañevinski stil. archivista) v. koji se tiče jednog naučnog sistema. grč. prodor zadnjeg creva. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. as. archos. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. trabs greda) ar*. fig. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. koji se nalazi u arhivu. arhitektonski (grč. assis) 1. počinjem. u početku od pola kg bakra. izmeñu Grčke i Male Azije. a po drugim opet ptici. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. arhiepiskopija (grč. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. abiogeneza. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. koji radi u arhivu. zametak) zool. arhijater (grč. iatros lekar) prvi lekar. ptosis pad) med. arhoptoza (grč. prvi služitelj jedne crkve. prauzor. architec-tura) grañevinarska umetnost. arche početak. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. kele prosutost) med. spadnutost zadnjeg creva. prvak. arhilohijski (grč. arhihijerarh (grč. kod starih Rimljana: novac. arhitrab (grč. lat. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhimagija (grč. arhigonija (grč. arslama) bog. spisi ili akta. arhivolt (ital. prazametak. a salvo) trg. rimskoj.

sepsis) hem. sexualisa-tio) uništenje. aseptičan (grč. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. npr. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). bezverstvo. a-septikos) koji nije sklon truljenju. assecuratus) osiguranik. fil. sepsis trulež:. up. asseverare dokazivati) potvrdan. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. asservare) čuvati. sanus zdrav. u nekom gradu. asemija (grč. nesposobnost razumevanja znakova. bez pratioca. pohotljivost. za-klinjanje u nešto. pozdravl>avanje naselja. one koja se polaže pre davanja iskaza). fr. aseitas. aselgeia) razvratnost. asasinator (nlat. a-.) ned. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas.ne. udva-ranje. asebija (grč. asemos) koji nema znaka. postojati sam sobom) samostalnost. ascenseur) dizalica. assentatio) laskanje. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. lat. asentacija (lat. asesorat (nlat. zeta znak) ned. pri vršenju operacije. u pohranu. asercija (lat. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. asacija (nlat. asekurirati (lat. asanacija (lat. aseleničan (grč. kora od hleba. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. površina pečenja i dr. ostavljanje u pohranu. asertoran. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. a. a-selenos) bez Meseca. asanzer (fr. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. pristajanje uz koga. aservacija (lat. assertivus) v. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. assassinatum) prav. assassinator) prav. asasinat (nlat. aseksualizacija (grč. doznačilac. bez obeležja. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. primalac novca po uputnici ili nalogu. asekurancija (nlat. up. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. asebeia) bezbožnost. asepsija (grč. doznaka. a-. isušenje moč-varnih mesta itd. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asservare) čuvanje. a. aservat (lat. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). aselgija (grč. asenzija (lat. asekuracija (nlat. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. dokazivanje. asibilirati (lat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. asertivan (nlat. assecuratio) v. asibilacija (nlat. aservirati (lat. asesura. up. bez trabanta. nepriznavanje bogova. dokazni. pohraniti. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). kraju (ili državi).. lift. aseverativan (lat. lat. bez ikakvog podsticaja spolja. assecurans) osiguravač. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. nasilje. mučko ubistvo. sexus spol) bespolan. assecurantia) osiguranje. umorstvo. primanje nečega kao istinitog. koji nema zaraznih klica. aseitet (nlat. prav. assibilatio) gram.asamar 78 asignatar asamar (lat. nalog. smrti i sl. npr. ascenzor. sepsis trulež. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. assibilare) gram. koji nema spola. fil. asanirati (lat. ad-. nlat. oleum ulje) hen. antiseptičan. asekurant (nlat. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asekurancija. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. potvrdan. npr. npr. tvrdnja.bez.bez. problematičan. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". tj. aseptin (grč. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. bolesnikove kože i dr. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. pomoćnik starešine nadleštva. amarus gorak) hen. nlat. pohrana. assecurare) osigurati. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. uspinjača. assus pečen. dakle. a. asignat (lat. koji je bez oznake. aseksualan (grč. kastracija. asignant (lat. aseptol (grč. kraju. aseveracija (lat. securus bezbedan. čišćenje od zaraze. assessoratum) prisuditelj-stvo. assensio) odobravanje. obezbediti. asemičan (grč. asekurat (nlat. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. assignatus) lice na koje glasi uputnica.). sudsko pomoćništvo. apodiktičan). zvanje pomoćnog sudije. assignans) onaj koji šalje novac. . a-. fr. pomoćnik sudijin. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. a se esse biti tj. asertoran (lat. assertio) tvrñenje. protiv požara. asesor (lat. unutarnjem nagonu. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. sanus. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. razvrat. assertorius) kojim se tvrdi. isušivanja podvodnih mesta itd. sačuvati. asertorna zakletva prav. ulagivačko odobravanje. asignatar (nlat.

ili izmeñu članova jedne rečenice. asimptotičan (grč. asli. asketski (grč. nedostatak volje za jelom. licemerstvo. napad. assimilare) izjednačiti. assimilatio) izjednačenje. nedostatak hrane. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. potpora. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. nestezanje srca. asjeracija (fr. a-. psih. primati u se. bez sveza. asistent (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asimpatija (grč. asistolija (grč. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. (da) niko je ne čuje. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). marljivost. a-. nemanje saučešća prema kome ili čemu. asimilovati v. asimetrija (grč. nevezanost. izjednačavati. izjednačavanje. assaut. a-syndeton) pong. asiduitet (lat. asimptota (grč. nalog za isplatu. jednačenje glasova (po zvučnosti. isposništvo. asimilirati. asimetričan koji nema simetrije. a-. isti. chronos vreme) neistovremen. assimulatio) pretvaranje. systole skupljanje. asimulacija (lat. pomagač uopšte. sympatheia) nenaklonjenost. nejedna-kost. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asklepijadska strofe četr. prisustvovati čemu. upravo. acieration) pretvaranje u čelik. asimilacija (lat. prilagoditi. asindetičan (grč. čeličenje. asitija (grč. assistentia) pomaganje. asitia nejedenje. uputni-ca. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). stezanje) ned. pritvorstvo. . pomoć. nedostatak veze u rečenicama. neskladnost. prilagoñava-ti. iz koga se ne može izvesti zaključak. asindet(on). assignatio) d oznaka. gladovanje) post. pratiti nekoga. jednačiti. assiduitas) tačnost. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. prisustvo glista u stolici. asyndesia) nevezanost. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. asindet(on) (grč. zaista. symphonia) nesklad. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". mestu ili načinu tvorbe). asker) vojska. a. — (ali) Slušale je momče čobanine. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). juriš. neskladnost. asjeraža (fr. syllogismos posredni zaključak) log. bogougodnih spisa. npr. moguće. bogougodan. verovatno. askaris) med. nejednovremen. postojanost. a-. asimfoničan. nespojenost) ret. dela. bez svezica. neskladan.: „Misli mlada. revnost. preobratiti hranu u organ-sku materiju. pokajnik. primiti u se. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. prisustvo. ash) pravi. pr. asketes) isposnik. doista. assalto) napad. fiziol. udarac u dvoboju. vojnik. assignatura) v. asketos) isposnički. vrsta vežbe u mačevanju. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. asli (arap. askesis) isposništvo. pokajniš-tvo. asilabija (grč. asignirati (lat. fiziol. asketika (grč. npr. supši. asilogističan (grč. pokajnički. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. neistodo-ban. askaride (grč.asignatura 79 asinhroaičan (grč. pomoćnik. asketičar (grč. asket(a) (grč. asignacija (lat. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. aso (fr. u početku sa trohejom ili spondejom. tur. jezik. vrsta klasičnog stiha. askeo) pisac pobožnih. neješnost. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. asignacija. bubine. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. assistere) pomagati nekome u poslu.ne. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. asindezija (grč. nepoklopljiv. ital. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asklepijadski stih četr. ua. asignatura (nlat. asimfonija (grč. askeza (grč. gram. askeo) učenje o askezi. vaspitni. i sa jambom na završetku. istrajnost. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. vrednoća. trudoljubivost. detinje gliste. a-. nejednak. a-. asker (tur. askaris) pl. nesrazme-ran. gran. a-. asketizam (grč. nedovoljno saosećanje. asistencija (nlat. ali se nikad ne dodiruju. asimilirati (lat. askariodoza (grč. neravnomernost. symptotos koji se ne poklapa) mat. zood. asistirati (lat. syn sa. a-.

asonirati (lat. aspiratio) gram. asomnija (grč. samoglasničko podudaranje.ne. a. člana.) med. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. asoti'a) razvratnost. usisavati. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspic) kup. udi-sanje. as-6des koji oseća gañenje. čežnja. raskalašnost. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. vezivanje. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. astateo. aspik (fr. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). pust život. nepotpun slik. nepostojanost. usisavanje. asomatičan (grč. oporost. koji izaziva gañenje. asosje an komandit (fr. aspi's. asperifolmja (nlat. bez odreñene orijentacije. onaj koji teži za nečim (položajem. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. knjiga). aspergillus) med. težnja. aspirirati (lat. usisaljka. kada se pojavi. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. surovost. dobro znamenje. sisanje. associe) drug (ili: ortak) u poslu. gram. spajanje. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspidos) zool. aspra (grč. nedruštven. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. udisati. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. astatos nestalan. biranje. aspergiloza med. aspirata se. associe en commandite) trg. asocijacija (nlat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. ventilator. udruženje. neravnina. uortačiti se. guja otrovni-ca. činovnički pripravnik. koji ne može da izlučuje seme. vid. s dahom. asotija (grč. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. gledište.) v. aspiracija (lat. assonantia) post. \ asonancija (nlat. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. izgovarati iz grla. associare združiti. aspermos) med. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. zbirka razne robe iste vrste (npr. gasa ili tečnosti. assonantia) v. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. nesanica. assortissage) trg. bunilo. neotesa-nost. lat. asperifolia) pl. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspirare) tražiti nešto. fig. aspek(a)t (lat. asolirati (fr. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. astatične igle fiz. associare) pridružiti. ima ih više vrsta. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. v.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. aspermatizam (grč. up. oštrokonña. aspermatičan (grč. nazeba i sl. aspida (grč. izgovaranje s hukom. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. egipatska naočarka. asonavca (nlat. zadrugara. aspirata (lat. tajni ortak. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. socialis) nedruževan. sperma seme) med. aspermizam. spojiti. asosje (fr. somnus san) med. asocijalan (grč. aspermizam. med. asocirati se združiti se. uvlačiti u sebe. aspirator (lat. asparagus (lat. reumatizma. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. asortisaža (fr. pihtije. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. asodična groznica groznica sa povraćanjem. aspirans) kandidat. asocirati (lat. muz. aspectus) izgled. asocijativan (nlat. rospija. pojava. aspermičan. a-somatos) bestelesan. lat. aspermizam (grč. strana nečega. muz. aspirin farm. primiti za ortaka. bog. asortirati (fr. žel>a za nečim. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. astatičan (grč. aspermatizam. biljka sa hrapavim lišćem. odabiranje. fig. u organizmu ljudi i životinja. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). astakolit (grč. aspermija (grč. Convallariaceae. lat. odabrati stvari jedne prema drugima. razvrat. astasia) nemir. bacakanje teškog bolesnika. slično zvučati. aspergioloza (lat. grubost. zvanjem). astr. astakos rak. up. društvo. asperitas) hrapavost. izazove u svesti i neku drugu. opre-miti.) ned. koji nema semena. aspermičan (grč. a-. gram. koji nadovezuje na nešto. tvrdoća. ase prezasićenost) med. asparagus) bog. aspirant (lat. sa dahom. nepostojan) koji nema pravca. a-. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. rod biljaka iz fam. littera) pl. usisač. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. associatio) udruživanje. težiti za nečim. suglasnici s dahom. asperitet (lat. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. vezati. uvlačenje u sebe. asonanca. špargla. s hakom. asortiman (fr. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. astazija (grč. hladetina. para. fil. a-. asocijalnost (grč. udružiti. v. krutost. zla i opaka žena. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži.

astron sazvežñe. grapho pišem) opisivanje gradova. npr. koji potiče od zvezda. dosetljiv govor. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. astralni duhovi.). nemoć.) geol. koji potiče od zvezda.ne. asthenes) nemoćan. posle svakog bacanja kocaka. astenologija (grč. zaptivanje. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. gležnjača. grañevina bez stubova. zadevanje. ipak kaže. grč. tuga. asteroidi (grč. zemlje i pakla. astmatičan. obruč. skočna kost. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. geodezija. slabija no na ostalom nebu. alat. astralis) koji se tiče zvezda. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. aster. izbegavanje vojne obaveze. astralni (lat. a-. astragal (grč. med. 6 Leksikon . piljak. asteničan (grč. uprava grada. npr. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. smrt ili obamrlost od udara munje. astragalos) kocka. Astrea. astigrafija (grč. astrobolizam (grč. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. aetigmatičai (grč. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. npr. eidos oblik. a. astralno telo. koji potiče od slabosti. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. eterično telo čoveka. makros dug. tj. zvezdani. stigma bocka. astheneia slabost) med. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. asteizam (grč. ret. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astigmatizam (grč. drugo.ne. astinomi)a (grč. phobos strah) med. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. asteričan (grč. lako zama-ranje očiju. a. astheneia nemoć. asty grad. telo bez zemaljskih. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. uglañene radnja. asteismos utančan. astro. gledam) med. Vesta i dr. astratija (grč. supr. slabost vida. astr. slab. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. zvezdast. asthenes. u srednjem veku: pali anñeli. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. fini ton u ophoñenju. vid) pl. astrum zvezda. zvezda. astrafobija (grč. asteroidan (grč. npr. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). oronu-lost. aster zvezda) fiz. srčanog. teško i kratko disanje u nastupima. nadzor nad kućama. astralna svetlost. ned. sipnja. plane-toidi. astragal omanti ja (grč. želudačnog). tačka) fiz. Juno. asthma) med. astenomakrobiotika (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astenopija (grč. slab vid.. astrobolismćs. asterizma (grč. zvezdana svetlost. stigma. asteroeis) zvezdast. astragalizam (grč. asthenes. sjajan. asterismus. u obliku zvezde. udar sunčanice. oblika zvezde. grupa zvezda. duše umrlih. osobina nekih vrsta liskuna koje. astma (grč. pun zvezda.) igra kockom. zvezdano nebo. astenija (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. aster) sazvežñe. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. up. psih. orao vidim. astron. steničan afekt. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. zadirki-vanje. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. asty grad. asthma) sipljivac. astralit (lat. grč.ne. kockanje. telesnih osobina. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. oronuo. astragalos kocka. uticaji. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. nomos zakon) upravljanje gradom. stylos stub) vrh. zvezdani. usled interferencija svetlosti. a. vrh. astilon (grč. astmatičar (grč. male. asty grad) velikovaroško ponašanje.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. sunčanica. svet zvezda. po učenju okultizma. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. up. slabost. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. asteriskus (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. astenična groznica živčane groznica. nauka o asteničnim bolestima. asterizam (lat. astrogeodezija (grč. aster zvezda. logia nauka) ned. služi za pravljenje raznih ukrasa. Ceres.(grč. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. v. duhovit govor. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astralni svet. Palas. asteroeides) zvezdolik. zvezdan.

sophfa mudrost) nauka o zvezdama. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. tj. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. uzeti na sebe. uzimanje. astron. astro. astronautika (grč.) v kosmonautika. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. a-. astrolabijum (grč. npr. 149. astron. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astrofit (grč. photćs. astroteologija (grč. naročito astrofotografijom. veličini nebeskih tela. vrlo velik. do časti. astrofotografija (grč. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. fil. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. phos. labi's držak. zvezdočatac.000 km. nemein upravljati. asura (tur.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. tj. razumeti. assumere) preuzeti. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astrometar (grč. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. morska zvezda slična biljni. lat. astro. astron) zvezda. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. asfalt (grč. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. Sunčanih pega itd. asurdirati (fr. umeriti. astron. grapho) opisivanje zvezda. služba zvezdama. gnosis spoznaja. podelu na sazvežñe i nazive. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. meteorolo-gia. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. astron. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . sik itur ad astra (lat. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astron. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astro. slik. asumcija (lat. assumptio. astrodiktikum (grč. astron. rasrditi se. astrograf (grč. astromavtija (grč. hasir) prostirač od rogoza. zvezdozna-nac. grč. astronomski (grč. astrofičan (grč. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astron. astroskopija (grč. okamenotina u obliku zvezde. astronom (grč. podneblje. poznavanje) poznavanje zvezda. photćs svetlost. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. asumirati (lat. astron. neku misao. fil. onaj koji se bavi astrotozijom. primiti odgovornost. astron. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. slomiti (volju. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. asphaltos) hem. itd. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. fig.) veština posmatranja zvezda. astrofotometrija (grč. tj. pomešan sa krečnjakom. shvatiti. okretnim. phytcn) zool. astrolit (grč. metron mera) zvezdomer. dati blaži karakter. assumtio) primanje. assumpsit) primio je na sebe. aetronomija. druga (minor) premisa u silogizmu. astron. ret. asuplirati (fr. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. obaviti kakav posao i sl. astron. astrum. ublažiti (svetlost. v. slave (Vergil). zakon) nauka o kretanjima. astron. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. ogroman. astron. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. astrum (lat. assourdir. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. srditi se. asumpsit (lat. surdus gluv) zaglušiti.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. glas). assouplir) učiniti gipkim. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. položaja planeta. prav. asumiti (tur. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. paklina. dan smrti nekog svetitelja. karakter) ukrotiti. Ifthos kamen) zvezdast kamen. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. kometa. zeml>ina smola. astron.500. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. nćmos. up. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astrofizika (grč. uzeti k sebi. astrofizika. načiniti popustljivim. astroskop (grč. astro. astron. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. upotrebljava se za astrognozija (grč. astron. astrometrija (grč. astrosofija (grč. hasimak) žestiti se. astronomia. astrologija (grč. azota i sumpora. astrolog (grč. primanje duše na nebo. thećs bog. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astrognost (grč. phos. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrografija (grč. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. up. aetronomija (grč. astrometeorologija (grč. astrolatrija (grč. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica).

prilagoñavati se duhu vremena. neuredan. atheos bezbožan) bezbožnost. attemperare) umeriti. spopadati. atavizam (lat. lekara i dr. imanje ili čast nekoga. attemptare napasti. atanatizam (grč. radionica slikara. ascendentia) prava. nemanje dece. otuda: učeno društvo. onaj koji ne veruje u postojanje boga. osobina predaka. ataktična groznica. atambija (grč. dedovi. a-. ascendenti (lat. neizmerno bogatstvo koje je. Athena) mit. zločinački napadaj. attelage) zaprega. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. ateleia) besvrhnost. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. geogr. srodnici po uzlaznoj liniji. ataraxia) fil. ascenzija (lat. atelija (grč. najedati. atakirati (fr. trbušna vodena bolest. privrženik. mat. udar. attaccare. ustati otvoreno protiv koga. fig. attaquer) napasti. atelje (fr. ascendentes) pl. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. atalsko blago ogromno. zaprežni pribor. asfiktičan (grč. penjanje. napad. ublažavati. a-taktos) neureñen. atanizam (grč. med. u pravi čas. voj. atavistički (lat. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. ra-stenje. ascendencija (nlat. vreñati. ateknija (grč. up. Atena (grč. a tempera) slikati vodenom bojom. asanzer. athambfa) neplašljivost. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). askites tj. primamiti. ascites (grč. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atanatizam. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. npr. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. divim se) nečuñenje ničemu. askos koža) ned. zavoleti nešto. astr. ataraksija (grč. asfiksija (grč. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. penjanje. ataktičan (grč. napadanje. atemperirati (lat. ataširati (fr. sphyxis bilo) med. a tempore) upravljati se prema vremenu. uzdizanje. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. ravnodušnost. obamro. atanizam. atentat (lat. nadmoćnost. up. boginja. amovi. asciji (grč. at) konj. naročito grada Atene (Atine). navaliti. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. osloboñenje od poreza i državnih nameta. a-thanatos besmrtan. pretežnost. uzlazak. kći Zevsova. stanje bez strasti. Spasovdan. . juriš. uzlaženje nebeskog tela. naročito ženskih. atanatologija (grč. penjanje igrača na konopac. nepravilan. asfaltirati (grč. obamrlost. athanasfa) besmrtnost. attacher) pridati. ataxia) med. atavistika (lat. zločin. viša škola. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. bezbožništvo. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. nem. napasti. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. nagrizati. a tempera (ital. koji je u dubokoj nesvestici. nosos. attaque) voj. nepravilnost. naviknuti se na nešto. utišati. atemporirati se (lat. naročito konjice. tačno po taktu. ublažiti. neiznenañenje. ateist(a) (grč. uzlazna linija srodstva. suprotno: des-cendenti. najviši stepen nesvestice. pokušati) protivpravan napad na život. muz. po staroitalijanskom načinu. (kod Rimljana: Minerva). ataka (ital. „besenča-ni". a tempo). brak bez poroda. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). pre naše ere. napredovanje. udariti na nekoga. a-. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. (fr. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. polet. npr. pradedovi. astr. attache) na rad dodeljeni službe-nik. navala. Vaznesenje Hristovo. atelier) umetnikova soba za rad. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). neurednost u toku bolesti. zaštitnica junaka i gradova.sphyktos) ned. duševni mir. kod vojske. a-. utišavati. ascenzor (lat. atanazija (grč. hetman. ascensor) v. necelishodnost. preci kao rodi-tell. vajara. napadati. atelaža (fr. nekog poslanstva. ataše (fr. zaštitnica umetnosti i veština. ataumazija (grč. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. kozački harambaša. napad neke bolesti. athanasfa besmrtnost) v. uzilaže-nje. skia senka) št. 133. at (tur. fiz. napadati. thaumazo čudim se. atak. a. neposredno veži. nasleñe. obično u činu pukovnika. prav. po legendi nikla iz njegove glave. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ascensio) penjanje. topovski pribor. polumrtav. atavus napredak) sličnost sa precima. Ateneum (lat. umeravati. drhtanje. med. dodeliti na rad. ateizam (grč. ataksija (grč. boginja rata. uzlazak. tj. neustrašivost. attentatum od attentare. neumrlost. besciljnost. a tempo (ital. odan čovek. duševno spokojstvo. prema prilikama. attacca) kuz. fig. atheos bezbožan) bezbožnik. ataman-v. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. spopasti.asfaltirati 83 ataman (rus.

metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atlas (grč. priterati zemlji. attestatum) v. attique) ark. ukidanje. priploviti obali. duša. atman) dah. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. nasrnuti na tuñe pravo. pesničenje. atlantski (lat. attitudine). atlete (grč. pa potonulo u more. uverenje. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. duša sveta. pristan. atterir) avij. čovek koji se bavi atle-tikom. ateoretičan (grč. uverenje. atterrissage) avij. trg. koji ima osobine jednog atlete. attestatio) overavanje. v. napasti. attentata crimina) pl. planina u severozapadnoj Africi.) neuredan. napadati. poništaj. aeroplanom ili balonom na zemlju. Atlas. po verovanju starih Grka. Atlas (grč. oko 9000 godina pre njega. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atentirati (lat. potvrdu. sjajna svilena tkanina. atmis. prezirati. nevešt. teško varenje hrane. Atlas) geogr. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. »tipičan (grč. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. atehnikos) neiskusan. atestacija (lat. mor. teška atletika rvanje. atehničan (grč. attitude. obali. rvač. atlanticus) gorostasan. nepravilnost u razvoju neke bolesti. atentata krimina (lat. borac. dizanje tereta i natezanje konopca. Africi. Atlantida (grč. a-. thermaino) fiz. jednog lekara). adijater-man. sime. izvršiti zločinački pokušaj. koji pripada planini Atlasu. Atlant (grč. uverenje. neupućen. atmidijatrija (grč. znat. Atlantic) Atlantski okean. veoma jak i lepo razvijen čovek. ležalo u Atlantskom okeanu. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". ponašanje. teramnos tvrd) med. ital. atmijatrija. nevičan čemu. atentator (nlat. atman (ind. čast ili imovinu nekoga. pršljen-nosač. atmidijatrika (grč. atterage) mor. mesto pristajanja. typos oblik. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. v. overi-ti. atika (nlat. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. po Platonu. rñava probava. pokušani ali neizvršeni zločini. priteri-vanje obali. velik i snažan. zapadnoafrički. posvedočiti. aterirati (fr. nespretan. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. attestari posvedočiti) pismena potvrda. uzor) med. koji odstupa od utvrñenog obrasca. atest (lat. stva. atestirati (lat. naročito na olimpijskim i drugim igrama. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). v. plivanje. Atlas) mit. držanje tela. a gesta t. ne popggovati. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. divov-ski. attestari) potvrditi. položaj. ateraža (fr. atipija (grč. Atlas) mit. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. athletike) skup viteških narodnih igara. spuštanje avionom. svedodžba. u indijskoj fil. lišiti koga grañanskih prava. bacanje. atletski (grč. atička so duhovit i fini način izražavanja. atmidos para. nepravilan. atmis. fig. a-theoretes) koji ne zna. mor. atehnija (grč. Atlantik ' (eng. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. . uglañen. veoma snažan. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. Atlas) ark. atestat (nlat. pristajanje. atmidometar (grč. aterman (grč. stav. ateramnija (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti.atentator 84 atmidometar atitida (fr. potvrñivanje. princip sveta. u baletu: stav na jednoj nozi. geogr. tj. atimirati (grč. pristanište. otuda koji pripada Zap. pristati. duhovit. titan koji. laka atletika trčanje. a-. po grčkoj mitologiji. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. lepo i pravilno razvijen. fr.) med. svedočanstvo. pismena potvrda. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atest. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. attica. ateteza (grč. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. prvi vrat-ni pršljen. atletske igreboračke igre. attikismos) atički način govora. proglašenje nevažećim. atmijatrija. izdati svedodžbu. atlotet (grč. svedodžba. ia-treia lečenje) med. neumešan. hodanje. koje su mnogo negovali još i stari Grci. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. a-. pravo ja. sletanje. nazvan po džinu Atlasu koji. skakanje i dr. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. dosetljiv. v. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). prav. aticizam (grč. nespretnost (npr. neve-štost.: duša. spustiti se avionom. atička duhovitost i dosetljivost. atletika (grč. tanan. poništavanje. athetesis) odbacivanje. aeroplanom ili balonom na zemlju. atimija (grč. aterisaža (fr. atlanti (grč. atehnfa) neumešnost. životni dah. atticus) svojstven atičkom duhu. atički (lat.

rasparčava™.) bezglasan. sphaira. elektricitet. sneg. atonifikacija (grč. atomističar (grč. fiz. attractivus) privlačan. atmosferilije (nlat. atmos. fig. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atocia) pl. fenilhinolin-karbonska kiselina. atomologija (grč. reumatizma i dr. sphaira lopta) vazdušni omotač. atomos. agonija (grč. atmosferografija (grč. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atolmija (grč. atomski (grč. fig. grad itd. protivrečnost. jezgro ima isto tako složen sistem. facere činiti) med. up. bojažljivost. atonija (grč. med. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atomizacija (grč. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmos. atomistika. at-mijatrika. umoran. a-. atomos nedeljiv) 1. sve do početka XX veka. atmidoskop (grč. nenaglašenost. pristalica atomizma. jalov) med. slabost tela. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. v. atmos. tj. neplodan.: repulzivan. atraktibilan (nlat. razdvajati u sitne delove. elementa za koji se. prstenastog oblika. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atmis. žućkasti kristali gorka ukusa. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atrabilitas) med. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. ato di kaden-ca (ital. atopos) koji nije na pravom mestu. up.000 km debljine. pojava. ato (ital. atocija. atomos. atolmia) strašljivost. supr. atomska masa fiz. atonon (grč. attractibilitas) privlačljivost. nauka o atomima. a-tokos koji ne raña. stratosfera. atomizirati (grč. atom. nenaglašen.) fiz. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. v. primamljiv. razdvajanje u sitne delove. atoli (mal. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmologija (grč. čin. parnih kupatila.033 kg na 1 st . metron mera) v. koja su postala usled naslojavanja korala.) fig.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . nedeljiv. čep. atrabilitet (lat. atmidijatrija. crna. veoma sitan. atto) poz. primamljiv. veoma sićušna stvar. nesposobnost rañanja. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. nenaglašena reč. atmidometar. up. atokos) ned. upotrebljava se kod oboljenja zglobova.) koji se tiče atoma. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atmos. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atocije (nlat. atomizam (grč. sphaira. neutrona i dr. kadencom. logia) fiz. up.) filozof.) kol. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atomologija. neotrovan. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atopičan (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). atocija (grč. 2. uspavlji-vanje. mislilo da je nedeljiv. fiz. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. naročito komada za pevanje. kukavičluk. lat. malaksalost. deutrona. neplodnost. atonia) bezglasnost. atoničan (grč. niska ostrvca. nlat. rasparčavanje. o pretvaranju vode u paru. atomvolum (grč. atmos. najmanji delić hem. volumen zapremine) fiz. logia) nauka o isparavanju. atmosferski elektricitet v. atonon) gram. troposfera.) fil. atraktibilitet (nlat. attractibilis) privlačljiv. što iznosi oko 1. odnos atomske težine prema gustoći. atmidometar. atmometar (grč. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atmosfera (grč. skopeo gledam) v. bilis žuč. atra tamna. gram. privlačnost. završetak muzičkog komada. lečenje inhalacijom. alfa-čestica. atmosferologija (grč. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atmijatrija (grč. atto di cadenza) muz. atom (grč. atomistika (grč. gram. atmosphaerilia) pl. malaksao.) fig. ono se sastoji iz progona i neutrona. žutica. primamljivost. fig. atraktivan (nlat. atom. omlitavljenje. nepriličnost. atmis. up. atonos olabavljen. atraktoran (nlat. najsitniji delić nečega. lečenje pomoću pare. mlitav. padavine: kiša. attractorius) privlačan. neobičan. atopia) nepristojnost. mlitavost. slab. atmos. nepriličan.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atmosferski (grč. atokija. atofai hedg. atoksičan (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . agonija (grč. klonulost. klonuo. lat. hevisajd. iatreia lečenje) ned.

umnožavanje. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. obeležje. neumitan) vot. — 14.: kontricija). phyma izraštaj. kosa) med. dvorana za primanje posetilaca. auguriozan (nlat. arthron zglob. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. po Spinozi). augurirati (lat. a. predznak. strogost. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. dlaka. auguralis. bledozelen dragi kamen. 2. ne uzrujavam se.). ath. privlačan predmet. nedostatak kose. atrium mortis) predsoblje smrti. atrofičav (grč. naslućivati. pod adh-. atrofija. attributum. pripisivati) svojstvo. ojedenost kože. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. gram. gram. bitna. sredstva za izvlačenje. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. volina itd. mekani otok zgloba. atremes koji ne dršće. operativne otvaranje zgloba. attrahentia) med. augur (lat.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. kataralnih. zrak) min. attribuere pridava-ti. augmentacija (lat. augmentirati. atrepsija (grč. a-. dodavanje. vinika (veoma otrovna biljka). med. magne-zija. dodatak. piroksen. e. auge sjaj. cenu. avgust. tih. a-. mesec žetve. dodatak. augmentativ (nlat. slab. atrahencije (lat. attributivus) koji se odnosi na atribut. primamljivati. atremograf (grč.v. znamenitost. gatar. npr. konjić). kolovoz. atrahirati (lat. uvećanje. trajna osobina nečega. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. augmentum) povećanje. trenje. august (lat. fig. užas. kod grčkih i staroindijskih glagola. augmentatio) umnoženje. atremeo ne dršćem. augirati. auguriozan. čvrstina. atronin (grč. slutiti. kopnjenje. dodavati. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. nadležnost. augere) v. arthron zglob. pojačavati. kućetina. melemi (npr. pojačavanje. dodati. augmentare) umnožiti. cacynieH. čiju je štalu. mršavost) usled slabe ishrane. očnih i spazmodičnih oboljenja). sasušivanje. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. prednji deo hrama. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. predskazivati. počasno ime rimskih careva. atrocitet (lat. koja izvlače gnoj). attrahere) privlačiti. n. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. tresis bušenje) med. u kojoj je bilo 3. povećanje.ne. miran) miran. obrazuju prošla vremena. atrijum mortis (lat. gvožña i kreča. atremia nepokretnost. atrihija (grč. stvar koja privlači. augirati (lat. atrotomija (grč. nepomičan. fil. tumač znamenja. predsrñe. umnožavanje. pravo. npr. attritio) med. med. augmentirati (lat. prividno kajanje. Augeias) mit. up. Her-kulo očistio za jedan dan.: repulzija. zanimljivost. beladona. predznaci (ili: vesnici) smrti. surovost. kurjača. tome sečenje) med. atrofija (grč. atributivan (nlat. up. bezdlačnost. povećati. pojačanje. 31. (za razliku od deminutiva. uzajamno privlačenje. thrix dlaka. srčano pret-komorje. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. umnožavati. mir. suv. augment (lat. sušenje. loviti ca. e. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. oznaka. supr. med. a-. atremičan (grč. osmi mesec u godini. atrofima (grč. sastoji se iz silicija. prirapggaj. broju i graji ptica. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. svire-post. auguralan (lat. atrezija (grč. astmatič-nih. up. augmentativum) gram. auguralan. npr. odlučnost. neustrašivost) mirnoća. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. privlačna sila. prorok. trophe hrana) zakržljao. attractio privlačenje) privlačnost. predmetak pomoću koga se. znamenje. pojačati.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. zabava. koji vrši službu atributa. nedostatak prirodnog otvora. paskvica. augurij(-um) (lat. augnt (grč. atro-fija kod odojčadi. atribucija (lat. bezdlačan. nepokretan. atropa (grč. povećava™. predskazivački. zove se i tirkiz. kakvo ća. . pre n. pouzdanost. povišavati. auguriosus) v. nemilost. atropos) hem. mir. fr. predskazi-vanje. strahota. uvećavanje. Augije (grč. predskazivač. atropos neotklonjiv. velebilje. pogañač. atrihičan (grč. ojedanje. augur. atremija (grč. otok) med. atribut (lat. kralj u Elidi. atricija (lat. up. atrij(-um) (nlat. augustus uzvišen) 1. pogoršanje bolesti. dlaka. znak. augural) proročki. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. trepho hranim) med. koji se ne koleba.) koji nema kose. mršav. atrocitas) grozota.

Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auksilijaran (lat. audimutizam (lat. mutus nem) ned. up. auraran (lat. a uso) trg. auctor) v. audientia) zvaničan prijem. ulagivanje. sudnica. porast (ili: napredovanje) bolesti. aulet (grč. auleum (lat. auditus sluh) slušno čulo. auxsesis) ret. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auleum) prostirka. frulaš. metron mera) opt. saslušavanje. čulo sluha. auktor (lat. po običaju. probio pevanje. aule lat. aukcionis lege (lat. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). audion (lat. velika slušaonica. sonometar. aulos frula. audace) «uz. uzvišen. aula (grč. svečana dvorana univerziteta. predvorje. vinovnik krivičnog dela. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). audijencija (lat. auletike) veština sviranja u frulu. audacem fortuna juvat (lat. slušalac. . audacitet (nlat. zlatni. metron mera) med. audacem forturia juvat) poet. auditorium) slušaonica. aulizam (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. auditorij(-um) (lat. auletes) svirač u frulu. auctionis lege) putem javne prodaje. pevanje uz pratnju frule. unca. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). javnim nadmetanjem. laskanje. slušalica za gluve. auctoritate curatoris) prav. mirisan. tj. slušati. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. aulodika (grč. aukcionirati (lat. dvorski život i običaji. protivna strana. slušaoci. auditivni tip psih. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. up. učenje o milosti sledbenika sv. nebo. svirača i dr. autor. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auctoritativus) v. de auditu (lat. pomažući. hrabro. aura popularne (lat. hrabrome pomaže sreća. dvornice) dvorjan-stvo. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. a ne može da govori. auditus (lat. smelo. saslušanje. prijatan povetarac. tj. grč. auktoritativan (nlat. zborio mesto. med. aura vitalis) životna snaga. audifon (lat. proba glumca. naročito biljaka. audire čuti. auleo sviram u frulu. pregaocu bog daje mahove. učionice. auksometar (grč. auditio) čuvenje. osvećen. carski. probio sviranje. augustus (lat. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. govorničko preuveličavanje i preterivanje. kad čovek normalno čuje. ko sme taj i uspeva. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). aihapb uvećavam. slušanje. opernog pevača. vojni sudija. nauka o pevanju uz pratnju frule.) kec. auratura (lat. auktor delikti (lat. grč. aura vitalis (lat. aulodija (grč.) muz. zasedanje. pozlaći-vanje. nlat. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. audire čuti. pepevanje) čuz. javno nadmetanje.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. auctor delicti) prav. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. grč. aura) prijatan vazduh. vrsta nemosti. pregalaštvo. ode pesma. naročito pozorišta. augustinijanizam teol. auksin (grč. ročište. prav. množenje) biol. auletika (grč. aula) dvorište. aurarius) koji se tiče zlata. slušni. aukcija (lat. aukcionator (nlat. auxiliaris) pomoćni. audire čuti. auditor slušalac. audače (ital. čuvenje. baldahin. autoritativan. auditor (lat. nuz. auksilijarne trupe pomoćne trupe. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. javna prodaja. aula dvor. auksanomstar (grč. prostrana dvorana. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). aura (grč. srčane. audire čuti. licitacija. aurum zlato. sudija koji saslušava) vojni islednik. auctio) trg. držati licitaciju. audacitas) srčanost. ounce) v. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. redovnom roku. ćilim. sudska sednica. audiometrija (lat. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). prestupa. augustus) svet. auxesis rast. čujni. auns (eng. prodavati nad-metanjem. audijatur et altera pare (lat. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). veličanstven (pridev rimskih cezara). audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu.. audiometar (lat. smelost. auratura) pozlata. plaćanje menice o normalnom. životni dah. auctionari) trg. auditivan (lat. Augustina. aukseza (grč. auxano umnožavam. audicija (lat. hrabrost. auktoritate kuratoris (lat. phone glas) med. javno prodavati. zavesa.

authadia) samodopadanje. aurum) zlato. okrilje. aurin (lat. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). aurum. autevtike (nlat. samostalnost. autarkija (grč. prvobitni. ausštafirati (nem. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. Auslaut) lingv. minñuša. aut — aut) ili — ili. aurozan (lat. koji sadrži u sebi zlata. autentikum. slava. auripunctura) ned. znamenje. pokrovitelj. autos sam. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. auskultant. odličan. spoljašnje uvo. autadija (grč. aurum) zlatovit. autemeron (grč. auscultatio) ned. ubod u bubnu. deo uva za vešanje obodaca. aurora (lat. originalni spis ili dokumenat. sjaj. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. moć. istodnevni.) samovlada. aurum (lat. auri sakra fames (lat. krug oko glave svetaca. vrhovna uprava i zapovedništvo. auriforman (nlat. australis južni. auscultator) v. despot. phobos) mržnja na Austriju. original. bubanjsku opnu. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. grč. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. australopitek (lat. aurora. Aurora) mit. živeo u pliocenu. aureola (lat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. authenticum) izvorno delo. kraj reči. znak. aigšp zlato) hen. austromantija (lat. veka do 1938. autarh (grč. iskititi. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. samodržac. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. australis južni. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. auskultator. jutarnje rumenilo. auricula) uvence. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. zadovoljstvo samim sobom. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. samodrštvo. apsolutizam. zaštitnik. auskultant (lat. aurora muzis amika (lat. aut (eng. lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. proricati. fig. grč. austrofobija (nlat. auripunktura (nlat. stoffa materija) opremiti. overiti. Australazija Indijski Arhipelag. autevtikum (nlat. sudski pripravnik. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. velik ugled. koji prolazi još istog dana. aureatus) zlatan. auspicirati (lat. australopitek (lat. . grč. aurora) zora. astr. up. bez uvoza sa strane. ušna školjka.aureatan aureatav (lat. up. auscultare) slušati. emera dan) med. ušni. uvce. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auskultirati (lat. auspicium. odvratna žudnja za zlatom. namestiti (stan). sreća.. auspeks (lat. pomoću stetoskopa. autarhija (grč. u obliku uva. Austria. autos sam. Aurora (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). up. auriscalpium) med. auripigment (lat. prisluškivati. sub austt-cčjus (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. authentikos pouzdan. facere) potvrditi. nezavisnost od spoljašnjih stvari. pomoćni sudija bez prava glasa. auskultator (lat. zadovoljstvo samim sobom. archo vladam) samovladar. auris uho. udesiti. srećan početak. završni glas. prav. up. zaštita. pod pokroviteljstvom. ital. med. aurikularan (nlat. apsolutist. vlast. auris) lekar za uši. trg. prav. fig. out) sp. authadeia. autentificirati (grč. steto-skopa. ispitivati šum pluća slušanjem. autemeran (grč. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. auriga) kočijaš. aut — aut (lat. auscultans) slušalac. kašiči-ca za uvo. znat. auster južni vetar. aus iz. auriformis) uvast. sogopa) svetli venac. skopeo) med. fil. musis amica) zora je prijateljica muza. auriga (lat. aurikula (lat. pod zaštitom. auskultacija (lat. auriskalpijum (1. kao uvo. aurist(a) (lat. tj. uživanje u samom sebi. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. pigmentum) mm. žut ili crven mineral arsenov sulfid.) ned. sub auspiciis) pod okriljem. zlatan. austrijacizam (nlat. auriskop (lat. osluškivanje. istok. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. augur. o. autarkeia) dovoljnost samom sebi. god. aureola tj. „Vozar" (sazvežñe). auspicij(um) (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". „ko rano rani dve sreće grabi". auslaut (nem. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. authentica) pl. početnik.

v. verodostojan. autokataliza (grč. autogram (grč. dress) odelo za automobiliste. autentičan (grč. autos. ili da. lat. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autograf. autos. autokefalan (grč. autožir (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. izvorni. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. lat. autos. autos. auto-garaža (grč. verodostojnost. actus fidei) jeretički sud. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. auto-da-fe. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. gamia) bog. gnosis) samoispitivanje. autodefe. samo-. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. samovarenje. autoinfekcija (grč. nepatvorenost. lat. fr. autos. sam sobom. autos sam. autognozija (grč. istinit. in) med. autografski (grč. gignomai rañam) biol.(grč. autos. autos. autos. ličnosti i ideje. nezavisan. (grč. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autentičnost (grč.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autobaza (grč. didakso. autobus (grč. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. bezbožnika. autodigestija (grč. autos. autos. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autos. determi-nare opredeliti. up. auto (grč. autos. poznavanje samog sebe. računa se u korist protivnika. lat. autćs. eng. naročito u crkvenom pogledu. autokar (grč. omnibus svima) automobil-omnibus. učim. vežbalište (ili: put) za automobile. autos sam) psih. kephale glava) samostalan.: alogen. autodafe. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autogamija (grč. razmekšavanje organskog tkiva. nepatvoren. autos. autos. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta.) samostalnost. dynamikos moćan.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. lat. izvornost. jak) koji dejstvuje sam od sebe. izvestan. lat. autos-didaktos) samouk. autos. sam svoj. autos. autodidakt (grč. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). mašina za umnoža-vanje rukopisa. posle smrti. autogen. autogramma) v. lat. autoklav (grč. autodikija (grč. autos. autos.) uobičajena skraćenica za automobil. autos. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. graphikos) svojeručan. toxikon. autografirati (grč. proučavam) samouštvo. pravi. supr. autokefalnost (grč. digestio va-renje) fkziol. umnožavati. svečano spaljivanje jereti-ka. autentikos) istinitost. autodinamičan (grč. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autodrom (grč. autobiograf (grč. autos. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). auto. autos. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autos. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autografija (grč autos. autoerotizam (grč. autogol (grč. autograf (grč. grapho. bilo da priča samo svoje doživljaje. autobiografija (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. nezavisnost od drugih. gyros krug. fr. infectio zaraženje) med. izvršenje inkvizicijske presude. authentikćs) zakonit. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. ital. autografomanija (grč. auto-dres (grč. pod uticajem želudačnog soka. bios život. autodeterminizam (grč. eng. autodefe (šp. autogonija (grč. svojeručno napisan. pisac autobio-grafije. samooprašivanje. autizam (grč.) samoživotopis. basis) prostor za smeštaj automobila. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autodidaksija (grč. nlat. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autografskog mastila. eros ljubav) psih. pravovažan. autointoksikacija (grč. svojeručan potpis. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. stena). grapho pišem) samoživotopisac. auto-de-fe) v. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. učenje o samodeterminaciji. kata-luo drešim. odrediti) fil. umnožiti. sag. eng. autovakcina (grč. pravovažnost. din. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). izrañen putem autodafe (port. putem razumne volje. samooploñivanje kod biljaka. omnibus. autćs. dromos put) automobilske trkalište. autogram. tj.

puška. naučenjaka. 2. automobil (grč. ovlašćivanje. up. pronalazač. autos. autoptički (grč. auto-strada. autonomni nervni sistem v. Tintoreto i dr. autos. sopstvenim očima. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. teranje automobila. . tako reći. autokratija (grč. vladanje samim sobom. lat.). tj. autorizirati (lat. tj. med. baino idem) med. autokratski (grč.. up. samo gledanje. fr. fr. koji sam od sebe radi. autoptes) očevidac. auteur) pisac. maomai. logia) ret. autolitotom (grč. slobodan. med. automatizam. (Najpoznatiji: Rafael.) u gospodarstvu neograni-čen. up. sistem apsolutističke vladavine. učiniti da neko radi kao automat. motorni čamac. autosomnambulizam. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autos. automat (grč. autonomija (grč. nož. 1ub rastvaram) samorastvaranje. automatija v.. biće koje nema duše. lično iskustvo.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. vaga. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autologaja (grč. samodrštvo. autopt (grč. autopatija (grč. autoliza (grč. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. autokritika (grč. med. za razliku od slikovitog. kritike) samokritika. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. koji se bavi automobilom kao sportom. tvorevina. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. autokratizam (grč. go-spodarenje razuma nad čulima. pristalica samozakonodavstva. autopadeia) sopstveno osećanje. fr. samouprava. autos. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. samokretljivost. autos. automacija. samokretanje.) v. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. pascho iskusim. 90 autorizirati automacija (grč. fil. autonoman (grč. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autos. automobilizam (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. životinja (kod Dekarta). vegetativni živčani sistem. odobravanje. autos sam. autos sam. hirurških instrumenata i dr. autos. autor (lat. automatos) nauka o samokretanju. autos. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. samodržački. vladanje sobom. neograničeni vladalac ili gospodar. autopsija (grč. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. puh. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. npr. autonomfa. fig. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. tvorac nekog književ-nog. autopsija). koji radi bez učešća svoje volje i razuma. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autoniktobatija (grč. autoportret (grč. morfogeneza. grapho) pskh. automatiser) pretvoriti u mašinu. h'thos kamen. glu-pak. ocenjivanje samoga sebe. odnos prema samom sebi. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. samovladar. moć) samodržac. pri čemu ne dolazi do truljenja. fr. lat.) pristalica samouprave. Rembrant. putovanje automobilom. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. autokratizam. naučnog ili umetničkog dela. samostalnost. autos. besvesnik. autos. autonomos) samoupravni. vutomorfoza (grč. lišiti samoradnje. stvarni govor. maomai tražiti žudeti) fiz. na osnovu ličnog posmatranja. kišobran. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). temno sečem) med. automatizirati (grč. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. auctor tvorac. auctor tvorac. slika. autorizacija (lat. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. augere. automahija (grč. up. mehanički. automatograf (grč. automatizacija v.. morphe oblik) biol. kratos vlast. auktor. putem otvaranja i pregleda leša (ua. politička nezavisnost. mahinalan. pregled. bezvoljnik. automatizam (grč. autos sam. lično posmatranje. autokrat(a) (grč. autos. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). samokret. lat. samostalnost. koji radi automobile. sprava koja. autos sam. mobilis pokretan. Papinov lonac. aparat za sterilizaciju lekova. nomos zakon) samozakonodavstvo. viñenje) 1. autorisation) ovlašćenje. auto-put v. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. za čoveka: onaj koji liči na stvar. auto-riser) v. automatija.) onaj koji tera automobil.) neograničena vladavina. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. portrait slika ličnosti) um. Tici-jan. autos. auctor. začetnik. automatski (grč. automatika (grč. umetnika. nyktos noć. zvekan. automatos) samokretan. autorizovati. samostalan. v. postupaka. automobilist(a) (grč. autorsko pravo isključivo pravo književnika. hem. već čisto fiziološkim uzrocima. automobilski sport. odobrenje. fil. opsis gledanje.) pril. mišljenju i pisanju). fr. nafta ili elektricitet. autonomist(a) (grč. auto.

autos. auctoritas ugled. nadležan. kod zapaljenja plućne maramice itd. autos. ugledan. autostabilnost (grč. od vrha prstiju. autotrofan (grč. tj. serum) ned. somnus san. priznat stručnjak. stabilis čvrst. up. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autoseroterapija (grč. sticanje pogrešnog. autćs. autotipija (grč. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autohipnoza (grč. kad gušter žrtvuje svoj rep. mršavljenje usled šećerne bolesti. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. novija fak-similna izdanja. autos. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. i njihovo umnožavanje. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. pod heterotrofai. rotatio okretanje) samookretanje. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autoritš) 1. na brzu ruku. phagefn jesti) ned. nepomičan) fiz. pravna). autorotacija (grč. rasprostirem se) bog. starosedelac uroćenik. auto-teles nezavisan) samostalnost. fr. autos. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. nadmoćnost (duhovna. autos sam. autos. je to rekao". obrtanje krila oko vertikalne ose. autos. autorizovan prevod. autos. autofizioterapija (grč. odobri-ti. hipnoza. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. ljubav prema samom sebi. samolečenje. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. epha) „on. priznata veličina (u nekoj struci).autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. tj. thećs bog) obožavanje samoga sebe. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. choreo idem. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autos efa (grč. haima krv. autosomnambulizam (grč. prvi otisak. autoshedijastički (grč. autoritet (lat. lat. autofnlija (grč. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. v. physis priroda. autćs. neuslovljenost. suggerere uli-ti kome što u glavu. phonos ubistvo) 1. samoobrtanje.. zaljubljenost u samog sebe. autos. auctor. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. lat. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. autotip (grč. autć-chthon) prastanovnik. autorotacija krila aaij. transfusio pretek) ned. autotrofne biljke bog. kod akrobatskog leta „kovit". autohorija (grč. npr. automatsko održavanje stabilnosti. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. pozvan. omotaju elastičnim vrpcama. v. jedenje samog sebe. 2. improvizirano. autćs sam.) biol. smatranje sebe samoga bogom. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. therapeia lečenje) ned. autoterapija (grč. lat. psih. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. lat. takve su. autofagija (grč. alotro-fija. autoteizam (grč. autohirija. samoubećivanje. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. pa se. autos. autopsija. lat. npr. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autoniktobatija. neograničenost. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. heterotrofija.. ital. autćs. fr. auto-strada (grč. ugled. trophe hrana) koji sam sebe hrani. hemigrafija. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. pozivajući se na autoritet učitelja.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. ljubav) samoljublje.) ovlastiti. opunomoćiti. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. moralna. therapeia lečenje) med. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. ned. therapeia) med. tome seći. uticanje na samoga sebe. phone glas) 2. lat. autotransfuzija (grč. Pitagora. npr. tvorac. up. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autćs. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autćs. autćs. autotelija (grč. autćs sam. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. philia naklonost. autohton (grč. autofonija (grč. . skopeo gledam) v. autćs. therapefa. merodavan. ambulare hodam) med. autosugestija (grč. autohemoterapija (grč. supr. uticaj. autotrofija (grč. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. samoubistvo. autotomija (grč. zakonita vlast. autos. up. autos sam. npr. autoskopija (grč. zakon koji je na snazi. autohirija (grč. he-mitipija. autoritativan (lat. autćs sam. čak kad su i pogrešna. autofonija (grč.

poklon i sl. a-. afel(ijum) grč. lingv. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. oboljenje. afek(a)t (lat. tj. prijatno. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afazičar (grč. jednostavnost. dirljivo. srdačnost. aphesis) lii™. affixum) gram. up. bolno. aficiranje. osećaj. supr perihel(ijum). strasno. afamirati (fr. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči.. neprirodnost.. afazija (grč. afion. aferaš (fr. arap. primanje u neki red . afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. affectare) biti izveštačen. psih. afetuozisamente (ital. aut Caesar. ljubav. afektivan (nlat. outsider) onaj koji je izvan čega. afiksacija (lat. nemoć (ili: nemogućnost) govora. strasnost. skidanje) gram. osetljiv. ili ne biti ništa. aut nihil (lat. a-. ačiti se. onaj koji je daleko od čega. afanija (grč. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. nežnost. veoma naklonjen. up. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. starosedelaštvo. uzbuñenje. med. affectio delovanje) osećaj-nost. affectuosus. afine (lat. med. naročito na račun države. posao. samoniklost. auto-chthonos) uroñen. usinovljenje. afekcija (lat. apheleia) ret. afakija (grč. težak položaj. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. afera (fr. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. auf) predl. helios sunce) astr. prirodnost (u govoru). phasko govorim) med. nešto veliko. affectivus) uzbudljiv. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. vrlo osećajno. phakos sočivo) med. nemogućnost gutanja hrane. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. prvi slog. afidavit (lat. zamršena stvar. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. spor. stanje razjare-nosti. svaki utisak na telo. tur. koještarije. vazal. duševni pokret. auto-chthon) prastanovništvo. samonikao. zanemelost od užasa. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. tužno. arb od. nedostatak očnog sočiva: up. affectio uticanje) naklonost. afamiran. phflos prijateljski. pretvaranje. prostota. afemija (grč. sukob. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. usiJ njenje.) v. odanost. afidat (lat. velika naklonjenost. afereza (grč. autsajder (eng. plašljivo. afektuozan (nlat. auf (nem. obolelost. na koga zbog toga niko ne računa. a-. v. kla-dilac koji se kladi nasumce. afektuozitet (nlat. fig. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. usiljenost. affaire d'honneur) stvar časti. samobitnost. afektivnost (lat. aphe dodirivanje) lingv. phagem jesti) med. affettuosissimo) muz. stanje raspoloženja. bolest. iznenadno. prenemagati se. autohtonija (grč. prikovati. neupućen čovek. koji je po strani. čuvstven. afektacija (lat. ganutljivo. aphe dodirivanje. affectus. bolestan strah od dodira. i afilijacija (nlat. razjarenost. toplo. uroñenipggvo. affabile) muz. mržnja na ljude. veoma strasno. afektirati (lat. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. affanato) muz. affiliatio) usvojenje. affectuositas) usrdnost. kon afeto. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. afilantropija (grč. umiljato. osećajan. afetuozo (ital. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. na. affigere pričvrstiti. aphaneia) glupost. phobos strah) med. uroñenički. nego i ce svojim putem. aut nihil) ili biti Cezar. parnica. affettuosissamente) muz. affectio delovanje) izveštačenost. dvoboj.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. mlaćenje. koji se bavi prljavim poslovima. afanato (ital. prvo slovo. afefobija (grč. aut Cezar. affec-tueux) usrdan. affettuoso) muz. aphairesis oduzimanje. up. pretvarati se. samobitan.). praviti se. dodatak korenu. ljubazan. oset. fr. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). afetuozisimo (ital. afeza (eng. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. afetuozisimo. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. ljubazno. a-. afer d-oner (fr. starosedelački. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. skraćivanje početka. affidavit) mor. prenemaganje. affidatus) klevetnik.) onaj koji ima ili pravi afe-re. afeleja (grč. afijun (stgrč. mlatiti se. afagija (grč. osnovi ili reči. konj trkač nepoznatog porekla. afakičan. ačenje. uzbudljivo. sporna stvar. npr. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. affaire) stvar.) čovek koji boluje od afazi-je.

aficiranje (lat. preterano razvijen spolni nagon. aphorismos) kratko i jezgrovito. phoros plodan. rodan) ned. affirmativa) potvrdno mišljenje. profi-niti. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. bratstvo. afroditografski (grč. draž. a-. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. npr. složeni suglasnici. radionica gde se prave žice. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. uzbuditi. afoničan. oroñavanje. a-. potvrda. fig srodnost. družba. fig. afficher. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. affluxio) v. afonija (grč. affutage) voj. bezglasnost. ubrzavajući. aphobia) neosećanje straha. afilirati (lat. log. afobija (grč. afflitto) nuz. Afrodita (grč.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. nebojažljivost. aflogistična lampa. opijum. afresko v. . puške na kundak. nujno. up. prikovati. sveza. phone glas) ned. afretando (ital. aformacija (nlat. afinaža (fr. srodnost. glačanje. nešto putem oglasa objaviti. potvrditi. biti afitiran biti u pripravno-sti. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. affiner) prefiniti. afirmacija (lat. uveriti. affigere priku-cati. nameštanje topa na lafet. afretozo (ital. affinitas) srodstvo. društvo. aflito (ital. napraviti lepšim. odlučan. prijatelj. prečišćavati. pre^ čišćavanje. obljuba. izo-bilje. rastrubiti. afluksija. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. dirnuti. jalovost. afiš (fr. tajno udruženje. sagorim) koji gori bez plamena. ljubavni bes. afekcija. lat. navala čega. afluencija (lat. npr. tur. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. aphyllos. afluks. sličnost. poučna izreka. udariti na sva zvona. tužno. pre-čistiti. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. bez listova. uobličiti.) uticati. zbratimiti. affirmare) tvrditi. aflogističan (grč. affirmatio) potvrñivanje. iskaz dat pod zakletvom. afinis (lat. žalost. kon aflicione. afrodizijazam (grč. doterivanje. a-. bratstvo ili društvo. aflikcija (lat. obilnost. doterati. fig. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afluksija (lat. a-. astr koji opisuje planetu Veneru. ganuti. rastužiti. affinis) roñak po ženi. affinage) profinjavaže. up afrodizijazam. afirmativav (nlat. u obliku izreke..) med. primiti nekoga u neki red. v. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. pokazni. oštrenje alata. ta rafinerija. afiličan (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. muka. afformatio. nagomilavanje. afitaža (fr. gram. potvrñivati. afretiranje (fr. afinitet (lat. affirmativus) potvrdan. affuter) voj. affiche) oglas. oglas. pripremanje topova za pucanje. sve brže. afyun. tuga. stanjivanje. tast. afrodizija (grč. afitirati (fr. ožalošćenost. ljubavno uživanje. aficirati (lat. aforija (grč. zlato je skupoceno. affluentia) priticanje. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. afirmati-van sud. affluxus) priticanje. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. potvrda. arap. afirmativa (nlat. stanji-ti. bolno. up. združiti. doj-miti se. pridružiti. afrodizijaka (grč. morska gusenica. affinerie) prečišćavaonica. afflictio) utučenost. pri-livanje. javna objava. afinerija (fr. up. affretando) muz. umnožavanje. Aphrodite) mit. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). hen. aforizam (grč. afion (stgrč. afinirati (fr. ljupkost.afilirati 93 afroditski ili društvo. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. zakuplji-vanje lañe. affricare natrl>ati) pl. afirmirati (lat. afrikata (lat. c. npr. affretement) kor. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. napraviti utisak. phlogizo zapalim. ucveljenost. bol. priliv. č. afitirati (fr. ljubavno ludilo. affretoso) nuz. šurak. zet. nesreća. bez čašičnog listića. obilje. alfresko. potvrdan sud (S je R). odsečan. dremak. mudra. imati pri ruci. nedaća. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. npr. v. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. neplodnost. affiliare) usiniti. phyllon list) bog. potvrñivanje. afiniranje (fr. afroditski (grč.) ljubavni. jad. hol. spolna ljubav. oplon. parenje. afretozo. plemenitih ruda. lat. neplašljivost. top ili pušku pripremiti za paljbu. ad forma-ge obrazovati. očistiti. tvrñenja. afficere) v. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). zakupnina. afretando. prijateljstvo (suprotno: kognacija). aforistički (grč. Aphrodite. afyon) mak. afrodizija. obilje. afluks (lat. afirmirati se uspeti održati se kao takav.

achates) št. bezvučni suglasnik. aphthai. bezobrazna i drska prevara. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. boja kože) med. aphrosyne) bezumlje. nesposobnost razlikovanja boja. cheo sipam. chroma boja. koji nije u svoje vreme. med. tj. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. podzemnom svetu. afront (fr. affundere doliti. nemanje sna. after-diner (eng. acerbacija (nlat. ravnodušnost prema nekom dobru. achronie) liti. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). aserra) kutija s tamjanom. Aherov (grč. pogoršanje. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. ahmadiyya. aphtae) pl. dobar i mudar saveto-davac. nesavremen. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. tur. up. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. aharistia) nezahvalnost. gomilanje. Aheron) kit. acerbus) gorak. zatupelost. aphtha. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). surovost. prema životu. a-. ahmedija (arap. ntis. besanica. malokrvnost. akeridi. ahromatin (grč. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. aftong (grč. ahlis (grč. ogorčenje. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. mana jednog čoveka. ahromazija (grč.) biol. orao vidim) med. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. Ahilova žila inat. nlat. izraditi da izgleda kao ahat. ahemav (grč. glas. Ahasfer (hebr. Ahil (grč. karneola i dr. up. med. dosuti) dosi-panje. ahipnija (grč. ahrea (grč. kadionica. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. affunde) fari. affront) otvoren napad. a-. ahroničan (grč. čalma. chroma boja) opt. lat. acerbitas) oporost. acholos) med. akenonoet. a-. acezija (grč. a-. pomračenje vida. a-. do pete. bezbojnost. up.) opt. ahidrija (grč. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. strogost. ton) gram. akezija. strog. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. acera historika (nlat. mesnatog dela gnjata (lista).). ahromatizam. a-. ahilija (grč. gorčina. chypnos san) med. oskudica u vodi. acera turarija (lat. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja.) ime mudrog savetnika kralja Davida. uvreda. aphros pena. chemeia) fiz. sin Peleja i božice Tetide. up. noos razum. bledilo. afte (grč. opt. grub. podzemni. ahipničan. otklanjanje boja. a-. akedija. acedija (grč. magličaste mrlja na rožnjači oka. . fiz. a-. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. achromatos) bezbojan. akromatin. up. ahatizirati (grč. otuda: slabost. Ahitofel (hebr. melemi u masti u kojima nema voska. aphthosus) mehurast. bežučnost. a-. ahromazija. ahromatizam (grč. v. up. potpuno slepilo za boje. slaba strana. surov. večernji. acerbatio) zagorčanje. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. ned. akedeia) duhovna tromost. acervatio) nagomilavanje. Achilleus) mit. i to na peti. afunde (lat. dolivanje. donji svet.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. nego mora večito lutati. up. opor. afronterija (fr. acera filologkka (nlat. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. a-. aceridi (grč. služi za nakit. besmislenost. ahronija (fr. a-. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. reka žalosti u donjem. chemeia) pr. acera (lat. phthongos zvuk. turban. chylcs sok) ned. ahemanzija (grč. sramota. acerban (lat. a-. achlys) tama. vrsta dragog kamena. acerbitet (lat. bledilo. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. Keros vosak) pl. acervacija (lat. farm. tako da mogu upijati boje. chros koža. affundere. ahat (grč. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. sprava za merenje vrenja. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. aftezan (grč. oskudica u žuči. oboljenje na sluzokoži usne duplje. ogorčen. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. affronterie) javna pogrda. koinos zajednički. fig.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. med. buncanje u groznici. akesis) lečenje. acenonoet (grč. ahromatičan (grč. aholija (grč. bezvodnost. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. grubost. hydor voda) nedostatak vode. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. afuzija (lat. afrosinija (grč. ahromatopsija (grč.

okaliti. ačakatura (ital. grč. acetum. asik) voditi ljubav. acescentia) pl. žlezde. sirćetno kiseo.ne. pretvaranje u kiselinu. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetabulum (nlat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acidatio) hem. kiseljak. asegeg) čeličiti. acidere) hem. acescentia) hen. očeličiti. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acetum sirće. grč. adžustamente (ital. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. naročito kod šećerne bolesti. aciniformis) v. aciniformav (nlat. acetonemija (lat. acijanoblepsija (grč. kiselost. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acetum) hem. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). 2. pretvoriti u kiselinu. npr. acetum) hem. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. naročito kod šećerne bolesti. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acidifikacija (nlat.) 1. acetum (lat. acidum. gasovit ugljovodo-nik S2N2.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acetometar (lat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. uskišnjavanje. acinozan (lat. acidoza (nlat. grč. grč. metrfa) merenje jačine kiselina. agi ta to) muz. stvaranje kiseline. a. nastaje destilacijom etil-alko-hola. metron mera) hem. metrfa) hem. kiselina. mineralna. acetičan (lat. acetaldehid hen. fr. acidimetar (lat. npr. acetum. kon adžitacione. proki-šljivost. acetum) sirće. acstometrija (lat. adžitato (ital. ocat. acetil (lat. anat. acidirati (nlat. acidum) hem. sprava za merenje kiseline sirćeta. acinosus) pupast. acetate-star celuloze. stapanje. bezbojan i otrovan. ljutina. grč. acid (lat. acidificatio) hem. sasvim tačno. haima krv) med. acetilen (lat. kyanos plav. hrane u želucu. acescere. acetum) farm. acidosis) med. acephalus. acsscencija (nlat.) sirćetovit. acefalija (lat. tačno. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. aggiustamente) muz. acetum) hen. koji ima oblik zrna grožña. acidum. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. sredstvo. acetoiurija (lat. grč. aciditet (nlat. dirll-vo. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetilceluloza (lat. acescencije (lat. . sklonost prokišnjavanju. ašikovati (tur. hen. acidimetrijv (lat.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. Uron mokraća) med. zglobna čaša. merenje jačine sirćeta. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acefalan (lat. kisela voda. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidofilan (lat. tronuto. aseg. acetum. uzburkano. acinozan. ocatne kiseline. soli sirćetne. potpuno. upotrebljava se za osvetljenje. koji sadrži sirće. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acetoza (lat. acciaccatura) nuz. ukiseliti. aceton (lat. aciditas) hen. grč. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. prisustvo acetona u mokraći. prisustvo acetona u krvi. jela i lekovi koji lako prokisnu. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acetum. bog. blepein gledati) slepoća za plavu boju. aceterin (lat. ocat) pl. acetati (lat. acetum) hem. lek protiv žuljeva i bradavica. acidacija (nlat.

podnožje stuba. S. bhagavata) v. manguparija. ba-breton (fr. ba-ble (fr. vrlo jevtino. baguette štap. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. lenstvo-vati. bagat. nipodaštavati. uzalud. . bas-bleu) plava čarapa. baba-kan (pere. čistiti rečno korito od peska. bagerovati (hol. knez. geom. baždar) l. log. sitnica. bacdar od pere. bavoche) nečist štamparski otisak. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. bagav (tur. traćiti vreme uludo. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . meraču. uzaman. badminton v. hen. češka brza mazurka.) ne mariti za nekoga ili nešto. bagatella) sitnica. malenkost. nečista izrada. zabuna. zbrka. V. babiole) dečja igračka. otpaci od svile. Bi= bizmut. bavocher) praviti nečiste otiske. bagatelle. bagata) u taroku: prvi od 22. geod. baždarina (tur.) indijska titula: gospodar. bagmak) hrom. pomoću motaka za merenje. temelj. kipa ili svoda. Bavijus (lat. kantardžija. baždar (tur. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. fig. moreuz. badavadisati (tur. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. deda) otac. jevtina cena: mali i lak muzički komad. b). Bavijus. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. kapija. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. mat. babel (hebr. v.= vaso kontinuo. bezbožnost. baborok) omiljena češka narodna igra. nlat. babel) nered. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. šljiva. badava (tur. bagasse) isceñena šećerna trska. . baggagium) prtljag. bavela (ital. Bk= berklčjum. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. sit-narija. beatus. baba otac. fig. uzimati koga ili što suviše olako. . baza (grč. Vg=bor. Ve= beril. fig. bagaža (fr. nevaljalstvo. bab (pere. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. radi isušivanja zemljišta. maslin-ki i dr. bedava) besplatno. koještarija. kontrolor mera. pančaratra. kao skraćenica: b= bene. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. ne obzirati se na .) jaružariti. potencije ili loga-ritma. igračka. bedminton.) kraljev otac. Bavius) v. ološ. badem) bog. podloga jedne stvari. babiola (fr. baborak (češ. bavoširati (fr. potcenjiva-ti. pere. stvari. babu (ind. ne radeći ništa. pagat (ital. Babilon. grad. vaditi pesak iz reke. mulja. bager (hol. baždar) naplaćivač carine trošarinac. izopačenost. bagage. osnova stepena. badem (tur.) besposlkčiti. taksa baždaru. bava) trg. prava linija duga više kilometara koja se. Btto= bruto. carina. ćopav. bagasa (fr. razvrat. V=predikat (dok A označava subjekat). 2. arh. ð=bor. slične bagdadskim šalovima. kom od grožña. huz. bagavata (ind. bangav. V=sniženi ton N. bavoš (fr. nečisto izrañen bakrorez. bonus. Bav (lat.B B. nečisto štampati. fiz. babo (tur. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. ital. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. po čemu je i na zvana. bagdar. ba so. detinjarija. taroka ili aduta. Vso= banko. bagatelisati (fr. uče-na gospa. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bacdar od pere. baba otac. baget (fr. ða=barijum. bagatela (fr. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. basis) osnova. kanala i sl. tričarija.) vrata. Vavilon. vajna spisateljka. bavella. bagger) jaružar. merač. carinik.

osnivati. basaltes. basiliskos) zool. bombasin) trg. bayat) koji više nije svež. obojiti crno. i magnetita. mit. god. basis) hen. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. tobože. glavna crkva (takoñe: vasilika). baziotriptor (grč. varati. ovčija. svojim pogledom zadavao smrt. a druge za sudije (tribunal). koji ju je prvi utvrdio i opisao). utemeljiti. vrsta malih marama. ručni reaktivni bacač. bazno kamenje. bajat (tur. v. voj. dućan sa svakovrsnom robom. Bazedovljeva bolest ned. bajagi (tur. stari. kod Grka i 7 Leksikon . teleću) za kori-čenje knjiga. lekaru K. zasnovati. bazarn (fr. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. proliv. ovčiju. 28. hen. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. znojenje. baze.. bazar (pere. dolerita itd. modni list sa mustrama za haljine. krupne buljave oči. bazalt (lat. koje su. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. kefalo-trib. Bazedovu. baza. kupa itd. bazrñan-baša (pere.. supstanca. tvar (materija. odreñen put na zemlji (npr. bazen (fr. basen. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bazalni. predstavnik trgovaca. baziti (grč. javlja se u obliku slivova. opsenariti (u svrhu lečenja). ili teleća koža za kori-čenje knjiga. bethel) pl. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom.-tur. fil. basis) pl. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. baziotripsija (grč. basis) pr. basis. hramovima (ind. I. basilike) u obliku bazili-ke. bazeitet. uvodna stihovna stopa. basis) hen. bayagl) tobože. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. tribe trljanje) med. up. igračice na službi u ind. potom. kol. oslanja-ti se na koga ili što. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. nebesno kamenje. baziotrib (grč. i javne ženske. v. bazicitet (grč. basis) ži. bazar) pijaca. jedne za publiku. tip prvih hrišćanskih crkava. bazirgan od pere. v. basin. va triangulacije. osnovno učenje. v. pokrivena čaršija na Istoku. mršavljenje i dr. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). drhtanje prstiju. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". legendarni kraljevski zmaj koji je. bazrñan (tur. bazeitet (grč. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. tripsis trljanje) ned. bazeologija (grč. basis. bajadere (port. basis. bazilisk (grč. vašarište. bazeitet. osloniti se. 19). basis) pl. bazanirati (fr. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. pouzdati se. bazitst (grč. tribo trljam) med. pouzda-vati se u. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. bazanit (grč. augita. bazilikalan (grč. basis. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. betilije. baze (grč. baziotrib. hen. saborna. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). koji „čine privrednu strukturu društva. vrsta finog i jakog porheta. ubrzan rad srca. basis) osnovati. konta na konjičkim čakširama. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. javne igračice i pevačice u Indiji. bazni (grč. baziotriptor. bazilika (grč. Bazilike (grč. bailadeira) pl. kefalotripzor. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. odličan materijal za grañevine bazana (fr. baymak) vračati. baja™ (tur. bassin) v. bazuka voj. koji se upotrebljava naročito na Istoku. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. četr. počivati. prisustvo jedne hemijske baze. realnu bazu. logia) nauka o osnovi-ma tela. up. bazen (fr. glavna vena na pakoru-čici. bazergan) starešina trgovaca. aiat. sem. Moje. (nazvana po nem. pojačana probava materija. 1799—1854. bazirati (grč. kraljevski zmaj. baitylia. u isto vreme. ustajao. objavljen 887. baitilije (grč. sličan bazilici. brzine automobila ili drugog motornog vozila. Basileus) pl. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela.

lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bacciformis) u obliku bobice. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakterije (grč. 1. veoma sitna. bakteria. bakteriofagi (grč. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. barjak. backwoodsmen) pl. uzengija. bakulacija (nlat. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. luženje. bal an mask (fr. klicomori. bal. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bakulometrija (lat. up. bakrač (tur. fig. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakbord (engl. prevučen kožama. Backfisch pržena riba). baksuz (tur. Bake) znak (obično komad drveta. bajlbrif (hol. bakalaureirati (nlat. bakvuds (engl. bakterfa. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baclage) mor. biol. up. bakterfa. prašume. od bakterfa batina) pl. bakračlije (tur. metra) merenje pomoću štapa. bakteria palica. bakana (ital.-med. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bajonet (fr. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. baka (nem. uništači zaraz-nih klica. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. dug nož sa dva reza ili više rezova. Bakhus (grč. bakteria. caedere) biol. 2. bakterfa. ballare igrati) igranka. nesreća. bobica. bal (fr. Bajram (pere. kažnjavanje batinom. palica. bakteriurija (grč. fero donosim) bog.) bajrak (tur. bakterioze (grč. štapom. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bahtsiz) nesrećan. fr. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakulus (lat. bakteriologija (grč.. bajaccio) lakrdijaš. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. baklava. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baklave (tur. haima krv) med. šiparica. pripadaju biljnom carstvu. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakciferan (lat. backwoods) pl. ma-gistriranju i doktoratu. bakalaureus (nlat. Bahus. lat. bakterion štapić. bal en masque) igranka pod maskama. bacleur) zatvarač luke. bakara (fr. krčma. bakterioterapija (grč. uron mokraća) med. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. balio. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakterioliza (grč. up. bakalin (tur. mokrenje zaraznim klicama. bakteria) biol. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). prostim okom nevidljiva i slična štapiću. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bacca) bog. bajdara (rus. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. Barjam. v. backboard) mor. baka (lat. bobičast. bakteriolog (grč. arlekin. bah$i§) dar. rakidžinica. bakvuds. bakreni kotao (i uopšte kotao). močilo. bayrak) v. Vasso Bahus. šaljivčina. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakteriolizini (grč. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. . baccana) obična vinarnica. dem. jagodičast. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakteriocidi. bakvudsmeni (engl. bakalaureat (nlat. baklaža (fr. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bakraclz) stremen. bakteriocidi (grč. Bakchos) kit. nevolja. Beize) hem. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakteriocidnost. mlevenih oraha. bakterfa. osobina nekih živih bića. ispit koji prethodi licencijatu. bacca bobica. baksuzluk. bakterfa. Dnjestru i Bugu. čovek koji drugome donosi nesreću.bajaco 98 bal bajaco (ital. baculus) štap. bakfiš (nem. bakterfa. hem. klicožderi. pajac. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bajdaki (rus. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. lat. prut. nagrada za učinjenu uslugu. baculum štap. grč. baccalaureus. mlada devojka. prisustvo bakterija u mokraći. jagoda. zlosrećan čovek. bajc (nem. pristaništa. koji rodi bobicama. lysis rastvaranje) hem. hol. bakciforman (nlat. up. arap. baculatio) batinanje. bakšiš (tur. god. bacca laureus lovorova bobica) na nem.) pl. zabava sa igrankom. i eng. močenje. ital. boja. bejram) v. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. baidaki) pl. baionnette) voj. motke.. poklon. phagos) pl. bakteriocidnost (grč. jednoćelična živa bića. napojnica. gorštaci. najmanja. caedere ubiti) biol. nlat. lešnika i dr. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. batina. bakler (fr. bakkai) trgovac namirnicama. bakteriemija (grč. ispit zrelosti.

balsamon. baladin) šaljivčina. bilo kao umetak u operi. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. mucanje. balleteuse) pozorišna. neodlučnost. baleine. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . mašinske kaiše. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). dečko koji. bilanx) ravnoteža. biti neodlučan. balbutire) med. logfa) zool. balagan. svaki nepotreban i suvišan teret. opis. balet-tencer (fr. svežanj. balata (nlat. tepati.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balanos. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. ejdos) koji ima oblik žira. balzamirati (grč. balaena. balzamika (nlat. izrañivač terazija. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. balsaminaceae) pl. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). materija veoma slična kaučuku i gutaperki. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. zapaljenje glavića i kapice. bala (fr. služavke u azijskim hramovima. trg. lat. kole-bati se. balalaika) muz. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. ali elastičnija od ovih. ustezati se. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balast (kelt. balerina. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. igranka pod obrazinama. baladine (grč. up. njihanje. Meister majstor) voña balega. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. upotrebljava se za električne izolatore. balanos. pterćn) pl. sličan gitari. naročito cirkuska. bajadere. otmena igranka. balanse (fr. bal champetre) igranka u polju. ballet. nauka o kitovima. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). preplitati jezikom. lat. up. astr. kolebanje. baldahin (ital. balagan (rus. geb curim) zagnojavanje glavića. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. bal rage). kupi lopte i donosi igračima. balanitis (grč. ravnoteža. balada (fr. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. bal pesak. jaka i većinom prijatna mirisa. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. kor. koja. balansirate (fr. proučavanje kita i njegovih osobina. balenologija (lat. ballerino) učitelj igranja. fig. zamuckivati. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. ballade. drhtanje. bog. balerine (ital. balle) denjak. ital. posthion kapi-ca) med. pesnička pripovetke. vaga. baleteza (fr. balaena) zool. balanoidan (grč. muz. ballata) 2. baraka. balansiranje (fr. balbuties) ned. trg. balanos žir) med. ital. balazor trg. balio. nlat. balata (ital. balave (fr. balancier) šetalica. ballet. balletto) umetnički ples. baletski igrač. služeći se i dijaloškom formom. balabane) daščara. nem. ballet. konačni račun. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. bal-boj (eng. preplitanje jezikom. up. bal pare (fr. treperenje. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). glumac. balansje (fr. mucati. žirožder. ball-boy) ot. balsamon) xex. prvi igrač u baletu. klatno. kit. bilj-na vrsta. blenna sluz. bal u svečanom ruhu. u kojoj je naročito poznat tzv. balzamski lekovi. ili u vezi sa pantomimom. Tanzer igrač) igrač u baletu. a delom i aromatičnim kiselinama. pere. ruski narodni instrumenat. sa trou-glastom kutijom. balanos. balšažgetr(fr. grč. Terazija u Zodijaku. baletski igrač. balance. balanos. kantara. ballare) pl. koje se posetiocima hramova nude za novac. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balsamica) pl. baletska igračica. slik. balbutirati (lat. grč. nedoumica. balzam-ska sredstva. balata) l. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. nejasno izgovarati. podaci mornara o robi koju su natovari li. baletski igrač. balena (fr. balzaminke (nlat. pesma uz igranje. balzam (grč. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. lakrdijaš. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. umetnik u igranju. balet (fr. balancement) kolebanje. balanoblenorea (grč. igra na pozornici. balalajka (rus. Baldacco. uravnotežiti. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. šatra. stvar za odbacivanje. far«. baladen (fr. muz. balet-majster (fr. figura u plesu (u lansu i kadrilu). kod tenisa. ballerina) umetnica u igra-nju. zool. balancer) uravnotežavati. balerina (ital. bilans. nem. baleioptera (lat. onaj koji se hrani žirom. baletska igračica. vrsta hljerodula. zamuckivanje. držati u ravnoteži. balanofag (grč. balaena. žirolik. balanopostitis (grč. ballata pesma uz igru) džoet. balbucijes (nlat. ljuljanje. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). phagos) zool. balander (hol. bilans.

grč. balneum. okrugla. poz. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. banjsko grañevinarstvo. balle. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). zbog čega se mora ponovo glasati. usled dejstva vazdušnog otpora. glasačka kuglica. balio bacam. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. nazvana po dečaku Ba l ili. balle. utroba se ispere karbolnom kiselinom. kupatilo. balaustion cvet divljeg nara) vrh. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. bala trgovačke robe. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. mor. drhtanje. bal. kupališta. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). Rumunije i Turske). balsamum anodynum) far«. logfa) proučavanje banja. balzamum oftalmikum (nlat. balistkčka kriva (linija) fiz. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. ballon captif) vezani balon. sojica. fol-kloru. balneum. balnot) vrsta burgundskog vina. sargija od vune. Bugarske. balzamum anodinum (nlat. balon (fr. ista-knut deo na spratu neke grañevine. baliotade) skok konja ispruženim nogama. utišavanje bolova. balneum vaporis (lat. ballotte) kuglica za glasanje. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. grč. grč. grčenje. balzamum kordijale (nlat. balon d'ese (fr. balneum arenae) peščano kupatilo. okruglo telo. održavaju se od 1929. balio (fr. balneum) banja. balzam za jačanje srca. baluster (fr. kupanje znojenjem. balistoskop (grč. god. balon kaptif (fr. doksat. balzamovati v. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balio bacam. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balista (lat. ital. grč. balzam za oči. zadnji deo velikog parobroda. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balkanologija. balustre. balneum cineris (lat. balneum kupatilo. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. teorija bacanja. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). koji spada u balistiku. ćuvik. balneologija (lat. med. ballista. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. muzički komad za ples. geogr. balkanologija nauka o Balkanu. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balneum vaporis) nap-no kupatilo. nepokriven. bokasta boca za tečnosti. balustra. balzamirati. ballizo. ballot) 2. belina (fr. hitam) bacačica. balota (fr. naročito. balotirati (fr. grč. gañenja. balio bacam) voj. igranka. balio bacam. baline) vunena materija za pakovanje. bacakanje. balio) koji se tiče balistike. ballon) šuplje. banjsko lečenje. balzam za uminjavanje. koji je 1746. glavica. balizam (grč. balneum laconicum) znojno kupatilo. lged. po običaju starih Egi-pćana. balneum (lat. glasati kugli-cama. balkanijada sp. balistike (grč. književnosti. grč. . balistički (grč. pod pritiskom barutnih gasova. produženje prve i druge galerije do pozornice. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balsamum cordi-ale) far«.. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balkanistika v. grapho) opisivanje banja. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). svežanj. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. Balila (ital. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. kupanje u pari. balsamum ophtalmicum) fark. Jugoslavije. ballismos „igranje") bolesna. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. fig. za olakšanje poroñaja. trzanje. kupanjem i dr. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum arene (lat. godine u ðenovi. balneografija (lat. balneum. ples. kupanje u toplom pepelu. balistogram (grč. balneotehnika (lat. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balneoterapija (lat. balcone) apx. balo (ital.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balkon (ital. denjak. Grčke. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balio) l.). balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. revolvera) i ispaljenog zrna. lepo izrañen stubić. balneum lakonikum (lat. kosije pada nego što se penje. balotada (fr. balotaža (fr. balo (fr. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem.

eng. previ j anje. bandaža (fr. obično. fr. čovek koji se upravlja prema vetru. banco. el bandola) muz. zastava na ka- tarci. banalna fraza otrcana. banderole) kita ili gajtan na trubi. bannarium) pravo prisiljavanja. vojna muzika. metnuti obruč na naplatak. bambino (ital. gitari sličan muz. up. gomila. stepenicama. priručje. 1531— 1599). bandeletette) uzan zavoj. upotrebljava se naročito u Sev. balkonima. lazaroni. lutka. družina (lopovske). banquier) lice koje se bavi novčanim. glumaca. Hajnrihu Bandu). up. vašare. banalizirati (fr. mala traka. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. pljosnata mala šipka. unutrašnji naslon na prozoru. svakidašnjim. bamboo) vrsta trske. gozba. banknota (ital. baikir (fr. raste u Indiji. nevaljalac. hajdukovanje. balčak) drška od sablje ili mača. v. da bi bila glatka i sjajna. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bank (ital. šp. balustrer) ograditi stu-bićima. zavoj. a po ukusu dinji. banale) običan. pustahija. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. posreduje u kreditnim poslovima. okov na točku. utega i sl. vetrokaz. tablica sa cenom neke robe. banaliser) načiniti otrcanim. skitnica. oproštajna gozba. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. staviti utege (u mačevanju i boksu). daje zajmove uz kamatu. menjač. bavalitet (fr. banda) četa. banketa (fr. Bank) novčani zavod. štampa-ru. naslon. saraf. bandage) med. okov na točak. banarij (nlat. zavijanje. pre-viti. Americi i Meksiku. banderiljero (šp. previjati. filistarstvo. zaviti. ustanova koja radi s novcem. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. naročito zavoja. fr. prodavac hirurških aparata. filistarski. veza. svakodnevni. banditisme) razbojniko-vanje. strani novac itd. grañ. malo dete. banausos) zanatski. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela.balustrada 101 banknota balustrada (grč. sličan gitari i balalajci. v. tračica. nem. balaustion. banditizam (fr. banchieri) pl. nevaljalstvo. bankvaluta (ital. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. odred. bandažirati (fr. banco. banque. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. banalan (fr. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. balustrirati (fr. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banalnost. bambočade (ital. bank. bandonion muz. banalnost (fr. bandager) ned. bandola. reklamna traka na omotu knjige. kod nas i novčanica od 10 dinara. pustahij-stvo. bandažist (fr. banana) bog. banauzija (grč. bankijeri (ital. banco. banda (ital. bambocciade) pl. hajdučija. suviše ponavljana rečenica. mandora. putujuće društvo svirača. mandola. bandagiste) proizvoñač. obruč na naplatku. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. bavana (šp. drumski razbojnik. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. nem. prinudno pravo (različito od jus kogens).. banquier. propalica. banalite) v. seljačke igranke i sl. banka (ital. remnik na pušci. bandoneon muz. bambino) detence. sp. Bankier) v. bandoneon. prosto. bambus (malaj. samo sa više žica (8^24). bandist(a) (ital. bandito) razbojnik.. opšti. banda. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na .utega (kod mačevalaca i boksera). redenik. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. postaviti balustradu. bandit (ital. banka. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. rñave. svakidašnjost. bandonion. ograda na altanima. zavojić. otr-can. bandleta (fr. balustrade) arh. trg. konjička zastavica. igrač koji drži bank. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. pruga u boji. banderilja (iš. bambu. banderola (fr. opasač na kome stoji fišeklija. prima novac na štednju. up. balhornizirati (nem. banderilla) koplje sa zastavicom. up. banket (fr. fr. banco. mambu. bandola (ital. ital. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. kreditnim i efektnim poslovima. izveštao. bankar. spojnica. banalite) otrcanost. bankar (fr. štedionica. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bandu ra (rus. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. plaćeni ubica. bandolin mast za kosu. sopstvenik banke. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. balčak (tur. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banalitet. banquette) voj. banquet. banauzijski (grč.

knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. nečovečan. trampa. npr.' varizirati. nlat. kaldrmarina. barre) poluga. barat) trgovanje. nadenuta ime. up. baptisterion) krstioni-ca. bendžo. barattare) trgovati davanjem robe za robu. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. na štetu jasnosti i čistote jezika. surov. barbarin (grč. baratirati (ital. pritisak. stradanje. plod. baros težina. stanovati u logorskim kolibama. fr. prevara.) bog. postradalost. ustava.. barbarismos) gran. bancus klupa. barragiste) čuvar brane. bantam kategorija bokser. baražist(a) (fr. livnica. pola tri. krštenje. straćara. greda kojom se zaprečava put. pogrešno upotrebljene reč. sa osvežavajućim plodovima. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. pobarbariti. grč. barakan (arap. baptfzo. baobab (amh. barakirati (fr. krateo vladam. preprečna vatra. barbacane. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. barrage) brana. banjo) kuz. baptizirati (grč. varvarin. bez da sam znao. voj. teret) 1. baraka (fr. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. trampiti. Band-sage) zan. rampe. baraquer) smestiti u barake. široka arabljanska haljina od te tkanine. fr. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. bar (grč. potpuna propast. baptisma) crkvena tajna krštenja. protivan duhu i pravilima jezika. bankokratija (ital. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. barato-trgovina (ital. veoma gusta i teška. nm. var. tuñinski. gruba jezička greška. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. mašinska testera tračara. tj. nepravilno. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. ital. in barbam) u bradu. nlat. grč. razmena. bancarotta. šipka. bar (eng. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. baranda (tl. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. trgovina kod koje se daje roba za robu. barbar (grč. baptizma (grč. baptisti (grč. grč. iskvareno. brana u sudnici. sprud naslaga. rampa. banco. trgovati razmenom. bantam petlić) sp. džinovsko hlebno drvo. trampa. daščarama. obustava plaćanja. in barbam (lat. novčanica. barbarski (grč. barbaros) v. za svetlost. baratto. baraž (fr. fr. u kojoj se pije i jede stojeći. ital. barakan. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. keltski i . nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. raste u žarkim krajevima Afrike. bar) 2. barbar.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. berkan. papirni novac. banco-conto) trg. slična platnu. krštava ti. u brk. varvarin. tj. ital. u lice. dućan od dasaka. trošna kućica. divljak. surov čovek. kri-jumčarenje. nazvati telefonom itd. pregrada izmeñu konja u konjušnici. bandžo (eng.. šuster. barbarikos) prvobitno: strani. mostarina. pregrada. barba brada) čika. imate li što za jesti. podvala. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. baratto) razmena. bankokrat (ital. danas: neobrazovan.. Adansonia digitata). barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. potkradanje. propust za vodu. pregrada. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baptisterij(um) (grč. krčma. govoriti u kovanicama. barba (lat. baraque) daščara. motka. fig. traže da se krštavaju samo odrasli. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. barracano. v. baražna vatra zaprečna vatra. visoko do 20 m i debelo do 9 t. taksa za prelazak preko mosta. baraterija (ital. bankokrat (ital. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. stranac..: šnajder. banco. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. barbarski ornament gotski. bankrot (ital. bantam (eng. krštavanje. barba. dakle tuñinac. barbacana) voj. bansek (nem. čiča (u Dalmaciji). rumpere slomiti) slom banke. baptizo) pl. barbarizirati (grč. baratteria) kor. možda poreklom sa Jave). barbarizam (grč. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. banko-konto (ital. naročito uobičajena u knjižarstvu. baptiser) krstiti. bonsek. varvarizam. naročito protiv groznice (nlat. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. divlji. grub. grešiti se o previla i čistotu jezika.75 i 53. bankrotstvo. kovanica. grub. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. stražarske kula. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. bara (fr. barat (ital. lišće i kora služe i kao lek. barbakana (fr.

varvarska. pevač koji peva dubok glas. grubost. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. neukusno. varoška kapija. pevati bariton. brana. ulaz gde se plaća troša-rina. barys težak. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. mali čamac. barbe. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. sveštenici itd. barisomatija (grč. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. mostove) u cilju odbrane. protkati šarenilom. prepreka. Zemljine jezgro. barys težak) hem. otežano govorenje. teškoća govorenja kao bolesno stanje. fig. zaklon. preprečiti. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. šp. bas. barriere) pregrada. u slavu junaka i bogova. sada: sve slično tkane materije od vune. ši-šati. bardo (fr. barioni fiz. uz pratnju harfe. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. i to za: nukleone i hiperone. up. Barjam (pere. barytoneo naglasim gravisom) gram.34. usamiti se. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. kakvu nose na službi sudije. kurban bar jam. pevač koji peva bariton. drugi. barytonon) gram. neuljuñenost. bayrak) zastava.(grč. verovatno. barioler) šarati. ital. bard. baricentrum (grč. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. bas-relief) plići. pesnik. atomska masa 137. v. barikadirati se ograditi se. granica. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. surovost. barys težak. bardit (nlat. fr. bariglosija (grč.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barilja (um. Americi. barys.) muz. fig. seta. muški glas izmeñu basa i tenora. fig. element. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. odbrana. smetnja. tromost. barkarola (ital. barijera (fr. sphaira lopta) geol. velika trgovačka laña sa tri katarke. bariolaža (fr. ñeram. barbarstvo (grč. nlat.55 1 u Engleskoj. barilalija. baritonon (grč. gojaznost. kćntron) fiz. bardiljo (ital. vrsta malih. barij(um) (nlat. praznik žrtve. barilalija (grč. bas. barifon (grč. pregrada od rešetaka. med. smetnja. barbiton (grč. prepona. fig. divljaš-tvo. ulična borba. pregrada uzanih mesta (ulica. barditus) ubojna pesma barda. laleo govorim) med. eufonijum (u vojnoj muzici). burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. duboki tenor ili visoki bas. baritonirati (grč. gvožña i dr. ital. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barca. barisfera (grč. barys. barrel bure. barys težak. barbirati (fr. ugojenost. sastoji se. koji je pevao. metria) v. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barikadirati (fr. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. reljef. četa vojnika. arap. bereta (fr. ua. mlada mazga. zatvoriti se dobro. crnih medveda u Sev. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barricade) brana. svile i pamuka. Japanu i dr. barjak (tur. barikada (fr. barricader) pregraditi. barys. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. dubok glas. sličan liri. baryum. mostova) u cilju odbrane. barež (fr. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. barel (eng. barka (ital. varvarstva. barifonija (grč. barys.. barometrija. barque) čun. bariton (grč. glossa jezik) med. tćnos) muz. drveni. skidati krljušt sa ribe. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. jedan slog. bariolage) šarenilo. barbifier) brijati. grč. baribal zool. bariolirati (fr. kuv. barretum) kapa uopšte. steg. 158. barilla) hen. suviše šareno slikarstvo. tuga. dubok. znak Va. prošarati. bardot. teško izgo-varanje reči. naročito poslednji slog reči. ostaviti nenaglašen. od teških elemenata. barys težak. barister (eng. baritonist(a) (grč. barys jak. soma telo) med. berretta. bard (eng. bajra«. bardak) zemljani sud za vodu. barda. barythymfa) zlovolja. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. tonos ton) muz. pogranične utvrñenje. tj. dizati (ili: praviti) barikade. lañica. phone glas) muz. muz. bardak (tur. redni broj 56. basist. nikla. guslarska pesma. baritimija (grč. naša-ranost. izdvojiti se. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. meña. barrette. našara-ti. grañanski rat. barbaros) neobrazovanost. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. prepreka. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". polihord. bari. zatvoriti uzane prolaze . muzički instrument sa žicama. neraspoloženje. barñelo (ital.98 1 u SAD) bareljef (fr. težište. Bajram. pepeljuga. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. teško. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. kelt. albarda) tovarna životinja. branik. barimetrija (grč.

. barometarski (grč. barmen (eng. na dan sv. čudan. najniže stanje barome-tra. barogram (grč. titula drugog arhonta u staroj Ateni. up.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. gramma slovo. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. izmeñu barona i viteza. cic. noć od 24. baronese (ital. sprava za merenje vazdušne težine. mali čamac. bas-lis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. v.) koji se tiče barometri-je. baros. geotropizam. baron. bas (ital. barometar (grč. fig. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barometrograf (grč. bassiste) pevač koji peva bas. baros težina. barut) prah za vatreno oružje. materije i forme. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. čuz. barman) vlasnik ili poslovoña bara. košarka. basso.). barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. basamak (tur. barketa (ital. barimetrija. bason (fr. baros. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. mesto u pristaništu gde stoje lañe. bassetto) kuz. instrument koji proizvodi bastonove. barotropizam (grč. avgusta 1572. barkica. v. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. takoñe: barkerola. dazimetar.). svaka učvršćena na dva stuba. pravac) bog. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. hrabar čovek. mandole i dr. tanka šarena pamučna tkanina. makros visok. veština rukovanja barometrima. baros. baros. baronet (eng. zapaljenje bartolinijskih. baros. metron) fiz. najdublji muški glas. baroskop (grč. štampa. barok. junak. pritisak. baronessa) baronova kći. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. barkarola. barok (port. stepenica na stepeništu. trćpos obrt. barofon (grč. 2. barotermometar (grč. bassin. ital. grč. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. lañica. ital. barograf. metron) vaga za decu. glas basa koji vodi melodiju. grapho) četeor. vazdušnog pritiska. basileus) kralj. baros. jak. basson. fr. baro. baros. up. smešan. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. baronat. v. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. barrocco. barokni stil. najveći čamac na ratnim brodovima. skopeo) stariji naziv barometra. basa otava (ital. bartolinitis med. najviše stanje barome-tra. baronnie) v. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barcaza) hor. kelner u baru. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). duboki tenor. up.(grč. barokan (port. grč. sa katarkama. baros. bšros. barkasa (tl. basma) l. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. up. basket-ball) sp. usminskih žlezda. batino) rečno korito. barometrija (grč. osnova harmonije. thermos topao. vitez. up. basen (fr. up. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. basson) muz.) nepravilan. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. baronija (fr. štampana knjiga. Vaggep. baso obligato (ital. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barkerola (ital. svirač koji svira bas. barut (tur. član nižeg plemstva. baro. basileus (grč. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. metron. barchetta) čun. bassa ottava) pl. baskitbol (eng. gimnastičke sprava: dve okrugle. basma (tur. kotlina. basamak) prečaga na lestvama. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barograf (grč. barres) al. barogram. paralelne (i vodoravne) motke. bariton. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. dvorske. gondola. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baset (ital. pismo). baronat (nlat. barokni stil (port. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. Bartolomeja. basso obbligato) mu?. hipsotermo-metar. barografsku krivulju. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. mali kontrabas sa tri žice. barone) plemićka titula. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. fagot. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. nastran. basist(a) (fr. barne (nem. baronija. razboj. bazen. baseto (ital. jedrima i malim topovima. bassetto) kuz. barrocco) apx. baromakrometar (grč. bastaj. fr. barokna poezija učena. baronet) titula engleskog naslednog plemstva.

bastille) tvrñava. tučak za loptu. sa potpisom lica koje ne postoji. batelaža (fr. metron) merenje dubine. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. federima. batist (fr. baterija (fr. skaphos brod. bios život) biol. lithos kamen) pl. geol. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. sphalra lopta. bastardirati (ital. bataljon (lat. batarizam (grč. zamajni udar klatna na časovniku. battere. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. batoar (fr. bastardo) vanbračno dete. vrsta starih topova. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batologija (grč. za vreme Luja XVI. prut. metrfa) v. mucanje. battologia) nepotreban govor. batirati (fr. naklapanje. zamuckivanje. kremen. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). pljosnata maška. ponajvip!e grani-toidnih. battuere biti se. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. podeljenih u 4 čete. fr. batometrija (grč. bathys dubok. bataliti (tur. muz. lupiti) mač. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bastonare) batinati. palica. napustiti (neku nameru. mač. baton (fr. batoliti (grč. u Berlinu). batometrija. brodski saobraćaj. bastion) fort. glas izmeñu bari-tona i basa. bathos dubina. sa potpunom opremom i priborom. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. metron) sprava za merenje morske dubine. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. koji donosi sreću. onaj koji živi u dubini. bastard (ital. podignuti utvrñenje (ili grudobran). ime dobila po gradu Bata-viji. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. odred vojske koji predstavlja. zamisao i sl. poremetiti.). basso ostinato) muz. bastilja (fr. basta! (ital. bathys. phone) muz. bathys. kugla) 1. više topova (4—8) iste vrste. laña) „dubinski brod". bahth) srećan. baton. bastonnade) batinanje. nasip od kamena. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). ognjilo na starim puškama. nm. voj. nlat. trg. baso ripijeno (ital. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. lupetanje. bastardna menice lažna menica. batomstar (grč. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. bassetaille) muz. . prevoznina. batibij(us) (grč. batimetrija. brzoplet govor. basto) štap. naročito maršalska palica. battoir) mlat. battuere udariti. bastardo) bog. 3. bas koji prati. kula. morski omotač Zemlje. battarizo mucam) med. bastionirati (fr. prakljača. brodarina. mañioničarstvo. radi većeg električnog punjenja. batelage) opsenarstvo. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. morska dubina.-tur. batinanje po tabanima u Turskoj. udar po protivnikovom maču. 2. bastardna vuna. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. vuka i psa). utvrditi. nuz. batman (fr. baso profondo (ital. batiskaf (grč. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. bathos. zool. vrsta fine i guste pamučne tkanine. bataillon) voj. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima.. battalmak) pokvariti nešto. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. utvrñenje. bastion) voj. lat. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. batterie) voj. batifon (grč. bastion (fr. električna baterija više lajdenskih boca koje se. dvostruki udar. bathys dubok. batard (fr. okaniti se čega. batardo (fr. bastovirati (ital. tući. dubok bariton. prevara. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. naročito po tabanima. vot. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. tip. privremen zaklon. batardeau) voj. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. hor. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bastonada (fr. bathos dubina. ital. trućanje. obično sa 800—1000 vojnika. najslabija vuna na ovčijem krznu. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. izbiti protivniku mač iz ruke. prema formaciji. kopile. lupanje srca. batli (pere. battre. takoñe: ba-reljef. jula 1789. batisfera (grč. basso profondo) «ta dubok glas. stalno ponavljanje jedne teme u basu. fig. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. bathys dubok. batimetrija (grč. konja i magarca. basso ripieno) kuz. grudo-bran.

batrachos žaba) med. pion. sin Zevsa i Semele. bahur (hebr. dobar vinopije. vrtar. bahanti (grč. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bdelotomija (grč. bauer (nem. beatikum (lat. staklena sprava za isisavanje krvi. bacili.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. mač. bahanalije (lat. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika.. udarac za takt. baštovav (tur. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". batuta (ital. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bec-jaune. iza-zivači tifusa. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bahaizam napredni pravac u babizmu. bahce) v. početnik. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. up. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bahija (šp. baca (tur. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). fig. prišt ispod jezika. vrenja buterne kiseline i dr. beata virgo) blažena devi-ca. beatae memoriae) blažene. baš-čaršija i dr. beanus. bog vina. Bacchus. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. sedište) med. radi ispražnjavanja i održanja životinje. najstariji: baš-knez. beatizam (lat. pričest samrtnika kod katolika. bathos. v. vojnici neredovne turske vojske. beate memorije (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. vino. beatus blažen) pravljenje svecem. bas) l. bašmalik (tur. svete uspomene (pokojnik). beanizam (nlat. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. Batrahomiomahija (grč. prostota u govoru i pisanju. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bacchans) pl. basmaklik) „novac za papuče". vrsta istočnoindijskih. bdelometar (grč. prednji kraj lañe. parodija Ilijade. pere. bacillum prutić. bacilarije. fr. povrtar. v. batrij(um) (grč. batrijum. beaticum) poslednja pomast. baš (tur. tetanusa. Bahus. phćbos strah) med.) narednik u turskoj vojsci. tj. batrahus (grč. battuta) muz. lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. zasebno. brucoš. batrahijum. poglavar. batovda (ital. batuta. batofobija (grč. bejaune) novajlija. Bahus (lat. bahant (grč. bašta (tur. štapić) med. u Vajmaru osnovao arhitekta V. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. glup i neotesan čovek. saltomortale napravljen preko konja. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bacillum štapić. baska) napose. obično pokriven. srećna. bacilarije (nlat. bogomoljka. klupa. grč. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. čuveni grčki komični junački ep. batrum (grč. bdella. u polu slože nicama: glavni. beata virgo (lat. bathron postolje. bacilofobija (lat. majka božja. Bah (grč. bathos dubina) niskost. žutokljunac. srdobolje. gradina. beata (lat. bakterije koje imaju oblik štapića. tobožnje svetost. bašta. baca. beata) blažena. god. bage) dimnjak. ba§car§z) glavni trg. a naročito arhitekture. bathron) med. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). obično praćen vrtoglavicom. bašlik (tur. v. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bašiboz(l)uk (tur. strah od dubine ili visine. burno veselje. 2. poznavalac hebrejskih zakona. škola je raspupggena i 1937. fig. batrahij(um) (grč. bdella pijavica. pijanke. Bakchos. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). baš-čauš (tur. basibozuk) ist. bacillaria) pl. batos (grč. lat. Bakchos) kit. v. nastavila rad u Čikagu. Bacchanalia) pl. basa) starešina. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. batrahus. posebno. nedisciplinova-na vojska. bahio) zaliv. odvojeno. dodiru nekog predmeta. . pijanica. baša (tur. phćbos strah) med. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). klupa. puškarnica. baška (tus. bašča. beanus (nlat. bogorodice. batrachos žaba) med. ba§hk) marama koja pokriva glavu. bacili (lat. sprava za nameštanje iščašenih udova. student prve godine. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. grč. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bahijus (grč. Bauhaus (nem. znak za mirovanje. hirurška postel>a. terevenke. Bauer seljak) u šahu: pešak. obično belih katunskih tkanina. metron) med. bašča (tur. bahce) vrt. baš-čaršija (tur. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. vrat i ramena. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. Bakchos)' mit.). baft (pere. licemerstvo. bakchos. im. baft) trg.

odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. beatificare) posvetiti. 2. odobriti. beglerbet (tur. titula jedne indijske kneginje. bediverica v. pere. bezemschoon) trg. bezemšon (hol. adres o bezoan (fr. beggar) pl. proglasiti svecem. bez) 2. oda-brati nešto po svom ukusu. begute. bezoardica) pl. na menicama: adresa po potrebi. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. naravno. baiser) poljubac. baga. Bq) fiz. ritska šljuka. titula. back) sp. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. biti saglasan s nečim. bezistan) v. ako bi trasat odbio primanje. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. beth-din) l. bezeta (fr. bedak tur. bedine-. kad bude nužno. bež (fr. plemić u staroj Turskoj. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beze (fr. tržište. beg (tur. trg. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. upućivanje menice na treće lice. bezistan (pere. bogomoljke. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bez (tur. prirodne boje. platno. bezisten. bisogno) potreba. becassine) zool. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. odobrava™. dopadati se. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). fil. beba. najstariji red posvećen bogougodnom radu. uvršćenje u red blaženih od strane pape. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. starešina neke oblasti. bekerel (skr. v. predstavlja jedan . begute (eng. protivotrovi. bedast. vazalsko. far«. nužda. beatificirati (lat. betuine. begine.) begov sin. lopta za tu igru. posle čega dolazi akt kanalizacije. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. deo trga pod krovom. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bezistan) trg. potrebnost. bezoan (fr. bezistan. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. proglašenje za sveca. beggar) hi. tursko državno imanje. bebi (eng. igra slična tenisu. baby) malo dete. svideti se. beylik) 1. beatificirati. upravnik jedne oblasti. siromaštvo. bekasina (fr. badminton) sp. rukoljub. begoglija (tur. bedevija (arap. pr. bek (eng. bezoard. beatificatio) posveći-vanje.) udova-carica. bedak (pere. begevisati (tur. Bedlam. ital. begluk (tur. stočni trg. zaista. begine. četvoroutlasto „V". gospodin. budala. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. fino tanko platno. bezoardika (nlat. kuv. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. 3. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. beduina (arap. jevrejska sudnica. knez. bedaf) glupak. besoin. bez (hebr. bedminton (eng. koja su živela od stočarstva i pljačke. izabrati. bezmen (fr. besbelli) dabome. pokrivena čaršija. besplatan rad raje na begovom imanju. o bezoan (fr. pokrajine u staroj Turskoj. begine (nlat. beguine (eng. beatifikacija (lat. uvrstiti u red svetitelja. beduivi (arap.. fig. rica. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bedeker putni vodič. tur. barska šljuka. naročito u Carigradu. knjiga. neobojen. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). Bć-dur) kuz. udovica velikog gospodina. oskudica. 3. sirijskim i severoafričkim pustinjama. baisemain) celivanje ruke. dopasti se. bevanda (ital. bevanda) vino. bezisten (pere. badawiyy. beggar) pl. bezbeli (tur. veliki posednik i vlastelin. tj. one koje se prave sveticama. detence. begging) platno za pakovanje. beatifikovati v. stanovnici pustinje. blago onima koji imaju. begum (tur. begov posed (dobiven od sultana). bejzbol (eng. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. beatitudo vestra (lat. levog i desnog). Baedecker-a). 4. obično arapske. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. bedinerka (nem. preko mreže razapete 155 st od zemlje. zapovednik. 2. beging (eng. koja se stavlja obično iza imena. beige) koji je bledosmeñe boje. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. begenmek) l. 2. adres-se au besoin). badawiyyun) kod. Be-dur (ital. bedlamite) ludak. luda. naročito kod neprerañenog šećera. padzehr) fark. negovanju bolesnih itd. badawiyyun) pl. bezoar (fr. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. bedinerka. bezette) crvena šminka. bedlemit (eng. gospodar. naročito crno. eng.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. au besoin) u slučaju potrebe. Be-kvadrat muz. suprotno: Be-mol. v. 3. bey) 1.

bacon) kora slanine. beli (arap. bala tur. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. moreuz. bengal) polusvilena tkanina. brokat. benares (ind. tur. backwardation) trg. feljton. belogardejac (rus. bematin-sveće pl. bena (tur. estetska i književna kritika. beledin trg. kurjača. slične taftu. belćim (tur. belegi) brus za oštrenje kose. fr. ludača. bella donna „lepa žena") bog. up. Davidov sin. valjda. čist parafin koji se dobija od petroleuma. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. Baal-Sebub) mit. belvedere (ital. bel-esprit) lep duh. zabavna književnost svake vrste. belaj (arap. belanda (ital. deport. služi za turiste. vinika. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bella donna) hen. tur. belles lettres. božanstvo starih Filistinaca. bengal (eng. Belona (lat. belogvardeec) „beli gar-dist". bengalo (beng. okovi na nogama. grivna. Belzebub (hebr. decibel. belanda. bekuordejšn (eng. bekon (eng. bukraiyy. fil. Bengalija (eng. izvesno. eng. zabavni pisac. nevolja. belum omnijum kontra omnes (lat. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. Bembaša (tur. jad. fig. bellicosus) ratoboran. luda. belvedere lep izgled) kula. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. bon) budala. bellevue) v. upotrebljava se. bel canto) kuz. belelaks trg. balan. butne kosti i lopatice. opšti rat. kičme. lepo pevanje. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. Belt) tesnac. belvi (fr. paskviza. riba jesetra-mo-runa. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. al. suprotno: Be-dur. npr. ni praktičnim ciljevima. belandre) mor. osušena polovina (strana) svinje. bangla. belemnon oružje za hitanje. muka. belegija (tur. ranija jedinica kiri. vrag. Be-mol (ital. verovatno. naročito vladičin sto. belt (skand.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belki) možda. ratnički. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bala. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). pavta. bekrija (arap. beladonin (ital. belli) poznato. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). narukvica. za vreme grañanskog rata u Rusiji. glavni sastojak atropina. na Dalekom istoku. pametan i duhovit čovek. ñavolski poglavica. Bengal) pl. belum internecinum (lat. bun. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. jasno. zvučanje sa osnovnim tonom b. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. up. belenzuka (tur. »sena Marsova. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). beletristika (fr. vojske koja se. lisice. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. ben (hebr. bilezik) 1. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika.—A. nesreća. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. ñavo. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. lola. radi povećanje zenica. tj. nazvane po gradu Belčite. boginja rata kod Rimljana. belikozan (lat. bela) l. 2. oznaka b. bengali (eng. beladona (ital. beletrist(a) (fr. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. lovce itd. 2. bema (grč. naziv po francuskom naučniku A. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). bungalow) jednospratna kuća. bel-espri (fr. fig. bel kanto (ital. beluga) zool. belmontin hen. . kao sredstvo za ulepšavanje. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. Bellona) mit. Vrangelove i dr. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. Bekerelu (1852—1908). belos strela. glupan. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. bez glave. nazvala po gradu Benaresu. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. beluga (rus. belčite (šp. strela) geol. s krovom od slame ili crepa. bellum internecinum) rat do istrage. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. zlo. bez sumnje. mus-lin sa prugama u više boja. 3. patnja. bekri) pijanica. borila protiv boljševike. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. belemniti (grč. belchite) vrsta španske vune. čardak na kući. belomantija (grč. ni naučnim. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. izumitel>u telefona). Solomon ben David=Solomon. belvedere. Be-moll) «uz. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. karika. (Atropa Belladonna) velebilje.

benefis (fr. benefice) predstava u korist nekog glumca. povlastica. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. igra se u Skandinaviji i SSSR. Beoćani (grč. baignoire) l. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. lako isparljiv i za-paljiv. rastvara se u alkoholu. darežljivost. dobročinilac. industriji. bezoe) hen. takoñe: ñak koji prima stipendiju. benevolens) blagonaklon. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. lepo. upotrebljava se pri vañenju nafte. benevrek) uske suknene čakšire. bensficija (lat. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. napr. berat (arap. priganica. benedikpija apostolika (lat. elektrogimnastika. bene (lat. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. beneficijalni (nlat. tečan. aromatičan ugljovodonik. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. SAD) vrsta gline. prvenstvo. benignitet (lat. čini. bentonit (po Fort Benton-. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. zelenim ili belim plamenom. beneficians) dobročini-lac. blagosiljanje. belje (fr. benzol hem. benevolencija (lat. naklonjen. med. beneficium) v. bengal stripe) trg. bezbojan. bezopasnost. glupaci. bengilik. benevolentia) blagonaklonost. . prolaznost bolesti. beraha (hebr. Boiotćs) pril. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benediktinci al. blagoslov. berberis vulgaris) bog. beneficijat. zarada. bendžo (eng. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. beotski (grč. bene va lete! (lat. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. val>ano. glupo. bencilik) 1. izradi kalupa za livnice. lože u parteru grañene u obliku kade. benefic (lat. mañije. žutika. benefactor) dobrotvor. 2. benefactio) dobročinstvo. bergonizacija med. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. odan. blagodejanje. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. beneficijar. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benemerit (lat. bandy) sp. preteča hokeja. iz Beotije. benedikpija (lat. čeličane i dr. blagosiljati. milostivost. benedicite (lat.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. žutim. kupalište. zagrevalo vodom. benedicirati (lat. ben-mari (fr. poz. muslin sa prugama u više boja. dobrotvorstvo. benignitas) dobrota. benevreci. benevole lektor (lat.) dobit. beneficiatus) v. bengal strajp (eng. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. praveći znak krsta. benñeluk (pers. primalac prihoda crkve. od neke predstave korisnice. gori lagano crvenim. blagosiljanje. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedicere) blagosloviti. beneficijar (nlat. benevreke (alb. bene) dobro. kupatilo. naklonjenost. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. dobija se iz katrana kamenog uglja. tromo. a onda i po celoj južnoj Italiji. benzin (nlat. bergamo) pl. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. bain-marie) kuv. tj. beneficijant (nlat. dobrotvor. korist. benedictin. bendi (eng. nespretno. benefakcija (lat. povlastica. bergami (ital. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. banja. kaluñerski red sv. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. . benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. instrument sa 5—7 crevnih žica. nem.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. a pozadi široke. berberis (nlat. beneficancija. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bergamotto) carska kruška.-tur. spreda uzane. beneficium) dobit. Bene-dikta (480—543). bentos (grč. sadrži više od 50% montmorilonita. berberiva (nlat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. krofna. benediktiner (fr. otuda: ne-spretšakovići. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. 2. blagodejanac. bergamota (ital. benefaktor (vlat. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bentlos dubina) biol. S6N6. tj. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. up. benefic. benjovr (fr. kada za kupanje. opojna trava (napitak).) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. prihod. korisnica. beneficij(um) (lat. beignet) kuv. dobija se iz nafte. dobrodušnost. uštipak. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. v. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. beneficijat (nlet.

beurt) pl. baraka. ber-serkr) tig. nlat. 2. deran. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. berit savez. bere. beril (grč. beržerija (fr. berzijanci (fr. bourse. birma. koji nema u sebi vitamina „be".veoma raširena krvna bolest u Sev. beryllos) gatanje. zavet obre-zanja. up. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. berilij(um) (grč. beryllos. ugljem i sl. na taj način. up. bez prednjeg sedišta. berlingoca (ital. sreća. bere (fr. bernardinac (nem. proizve-denih ukrštanjem sijamske. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. (produktna berza). nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. berza (fr. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. besni. berkovec) mor. brelengo. berna (fr. novčana pijaca. berlengo (fr. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). bereta (ital. pelinkovac. bourse. znak Ve. Berdan) puška ostraguša. hem. bert-brodovi (hol. beret) plitka i okrugla francuska kapa. bereket) l. ljubavnica. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). bernardinci pl. mangup. Indiji. uspavanka. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". nastran (po načinu pisanja ital. berlingot) polu-berlina. napredak. postavljena naslonjača. redni br.02. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. beri) med. borsa. vojsci. osnovana 1836. krzno. ukras za glavu. Africi. bela braća. beo metal koji ulazi u sastav berila. tur.). proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berma (lat. Australiji i ist. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. bertijonaža (fr. fig. ovčar-stvo. berceuse) kuz. berzanski uzvisi trg. beretka. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. Bersianer) pl. letina. berylliumj hem. novčanik. = beli skorbut. berit-mila (hebr. široka. god. samo u medveñoj koži. transuranski element.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. bermet (nem. berlingare. birichino) raspušten dečak. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . firmare) krizma. kitajske i napolitanske rase. atomska masa 9. plod. nlat. berkšir (eng. berzerkeri (nord. up. beryllos) min. rod. bersaglieri) pl. i odlikova-li se u borbi divljim besom. berseza (fr. bersaljeri (ital. up. bergerie) tor za ovce. dragana. berneskan (ital. berkovec (rus. berretta) v. berne) kor. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berlinska kola. berićet (arap. beržera (fr. bernesco) v. zavet. beržerak (fr. crvene i bele. beriberi (ind. bergere) pastir ka. berlingozza) italijanski narodni ples.805 kg. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. pod berza. berklijum. redni broj 4. beavitamknoza. utiče na suzbijanje besposlice. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). vermut. 97. bernijeskan (ital. heksagonalni mine-ral. ili zelenkastoplave (akva-marii). pesnika Bernija. bernijeskan. otuda i naziv. osnovanog 1098. neprovidan. pastirska pesma i igra. ital. ljudi koji. berilistika (grč. v. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. mutnozelene boje. lake karuce sa dva sedišta. zatim sa robom: žitom. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. kada pobesne. u Francuskoj. berkshire) po eng. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. plahovita ljudi i ratnici. berkelijum v. burza. berkan (ital. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). strelci (vrsta pešadije u ital. berlina (fr. element. znak Bk. Berni. obrezanje. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. berklijum hen. bursa koža. fig. bernesco) ćudljiv. nem. duge dlake. koji trguju na ber-zi. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). berekin (ital. Bergerac) vrsta finog francuskog vina.

da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). best najbolji. nem. bekar) l. bex. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. trg. seli prodavati. biangularan (lat. besli) l. baisse) l. beseže (po fr. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. beštek (nem. 2. bi-. articulus zglob) koji ima dva zgloba. radi pojačanja. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. zver-čovek.najamni vojnik. bešika (tur. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. biandrija. nadničar. surov. nepomirljiv. neoženjen čovek. besa) mana. bis. grč. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. biberon (fr. biblia knjižice. knjige) Sveto pismo. bestija (lat. knjiga. tur. nedostatak. Bezirk) srez. razboj (naziv po pronalazaču). Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. fr.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. lekovi protiv kašlja. list i cvet voćke) cvet. tanjiri i ubrus. grubo. 1853—1914). bestseler (eng. stražar. biandrija (lat. 4. bibere (lat. momak. bešlija (tur. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. ist. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. beta-zraci fiz. besje. bestijalan (lat. mehur. beša (tur. npr. arhe vlada) dvovla-šće. bećar (pere. i sa dva tima sa po devet igrača. bestia) životinjstvo. umetnost i sl. 2. bilupa itd. besa (fr. sredstva. kutni) dvougli. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. bibere) piti. neženja. bkblio. skrać. beton (lat. procesu beta-raspada. base-ball) sp.(lat. Besteck) pribor za jelo: nož. 3. up. besar. nečovečan. padanje cena i kurseva državnih papira. bi-. zverska priroda. gama-zraci. bestialis) zverski. behar (tur. naročito cvet ia voćkama. npr. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. behika (grč. kao i robe koja se kotara na berzi. bibliognozija (grč. prednapregiuti beton ar- . muški šešir sa uzanim obodom. besa (alb. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. sisaljka. alfa-zraci. v. divlje. bibere greko stope (lat. med. bi-. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. dvozgloban. Biblija (grč. besik) detinja kolevka. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). odeljak. skotsko ponašanje. bega (grč. običaje. severnoamerička narodna igra loptom. bi-kar bez posla. grč. bexos kašalj) pl. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. bianuelan (lat. tvrda reč. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. knjiga. divlji. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. lola. viljuška. Besemerov čelik. akcija i drugih hartija od vrednosti. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. bibere ad numerum(lat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bibacitet (nlat. skotstvo. kašika. grub. razumevanje u knjige. bibi) ženski šešir sa malim štitom. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). nečovečnost. aner. zver-stvo. mangup. bestia) zver. biarda mašina za tkanje. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). časopis. nepopustllv.od grč. onih naroda koji se u Bibliji pominju. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bibi (fr. biberon) pijanac. to biblion u značenju knjižica. becirk (lat. skotološtvo. besje (fr. bibHon knjižica. vindžija. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. diarhija. baisser) trg. bestijalnost (lat. kod Albanaca: tvrda vera. nečovek. v. biartikularan (lat. bestijarijus (lat. baissier) trg. bis. bi. greška. dehaizam napredni pravac u babizmu. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. behar proleće. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. životinj-ski. fr. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. beskompromisan (lat. biarhija (lat. annus godina. pripadnik plaćene konjice. pošto se ovlaži. sklonost piću. biblion. boca sa cuclom. angularis uglovni. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr.) 2. najamni radnik. vrsta radioaktivnih zraka.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). bitumen. besar (fr. životinja. bestijarij(um) (nlat. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. compromissum) koji ne pravi kompromise. 1813—1898). bes-bol (eng. cirkus. up. a sastavlje-ni su od beta-čestica. bekrija. kvart.

pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bivijum (lat. rukovalac bibliotekom. bibliotheke. bakar. raskršća. tj. bibliomantija (grč. nauka o Svetom pismu. naročito slavuji). a reñe donosi i kritičke napomene. bibliopol (grč. preterana pobožnost. biblista) poznavalac Biblije.) žena koja ima dva muža. pretvarati se. bigener). hermafroditski. bigotisme) tobožnja svetost. starosti. bivak (fr. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. poznavanje Svetog pisma (Biblije). beaver) trg. biberon) v. biblioteka (grč. licemeran. biblicizam (grč. biblicitet (grč. valere vredeti) he*. hronološka ili sistemat-ska. biver (eng. dvoženstvo. bigot (fr. koji ima dve vrednosti. biglizo) pevati.. bigot) praviti se svecem. bibliopoles) knjižar. sa 4 žice. pa su dobili mineralan izgled. bibliografija (grč. bibliofilija (grč. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. onaj koji se drži samo Biblije.) čovek koji ima dve žene. japanski narodni instrumenat. bibliotaf (grč. zbirka knjiga.sahranjivač knjiga". ona može biti azbučna. grč. bogomoljac. bigamist(a) (lat. bis. biti u okolu. licemerstvo. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. tehničke opreme. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bivakirati (fr. biblfon. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. dvovredan. bibliotekonomija (grč. bogomoljstvo. sumpor. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. gamos brak) dvobračnost. . bibliofil (grč. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bigot) onaj koji slepo veruje. rasprava o raznim izdanjima Biblije. biblioman (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). biblist(a) (nlat. biblioliti (grč. biblioteka (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. licemer. železo i dr. otisci lišća na kamenu. biblfon. bivalentan (nlat. sro-dan lauti. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bibliolater (grč. bigoterija (fr. poljski logor. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. grub vuneni porhet. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. nauka o Svetom pismu. naročito Sveto pismo. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bigotan (fr. kao npr. biblfon. raskrsnice. bez obzira na predanje.) koji preteruje u pobožnosti. bibron (fr. izvi-jati melodiju (ptice.) poznavanje knjiga. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. bibliograf (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. dvomužica. ili celokupne književnosti jednog naroda. okamenotine lišća. bivariare) šarati. dvospolan. grč.) knjižničar. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. logorovati u polju. licemerstvo. beaverteen) trg. bigeneričan (lat. knjigoljublje. stanovanje vojske pod malim šatorima. po kojima se udara drvenim maljićem. objašnjavač Biblije. retkosti. bibliotekografija (grč. biblion. pravljenje (ili: izrada) knjiga. nauka o ureñenju biblioteka. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliotheke. valens koji vredi. dvomužištvo. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. biblfon. bigamistki&a (lat. bi-. nlat. bivouaquer) okolovati. bigotizam (fr. radi origi-nalnosti štampe. bogomoljstvo. engleska pamučna materija. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. grč. bivertin (eng. biblion. biva Jiuz. Ifthos kamen) pl. bigoterie) verska zatucanost. biblion. kiseonik. genus rod. bibliopeja (grč. licemeriti. cink. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. onaj koji se razume u knjige. taphos grob) . nasumce otvori. bibliomanija (grč. biblion. bigarrer. od dve vrednosti. upravnik. grapho opisujem) opisivanje biblioteka.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. biblion. npr. olovo. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bigotirati (fr. bivouac) voj. bibliologija (grč. išarati. biberon. bis. koji ima dva spola. bibliotekar (grč. bibliolatrija (grč. njihove sudbine itd. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. verski zatucan. spisateljstvo. biglisati (grč. ukrasiti šarama. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte.) poznavalac knjiga. prodavac knjiga. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. geol. up. dvoženac. biblion. bigarirati (fr. biglao. grapho pišem) poznavalac knjiga. bigamija (lat.

gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. biduum) vreme od dva dana. vizantologija. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. Bizantinizam. biduum (lat. osobenost. dvogubo ispupčen. dragi kamen. bizantinci (grč. bikefalan (lat. npr. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). kada u kojoj se kupa sedeći. divlji bivo. bijoner (fr. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bi-quadratus) kat. billon) legura od srebra i bakra. bikamerizam (lat. bicolor) bog. intra biduum) u roku od dva dana. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. ali sa znatno više bakra. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. čudnovat. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. i radili na istoriji. srebrni novac bez propisne količine srebra. bismutum) hen. juvelirska roba. bizarnost. u dve boje. bizon (grč. konjče. do propasti Bizantijskog Carstva. ispupčen s obe strane. biznis (eng. grč. 3. proturanje lažnog novca. bikarbonat sode. up. neobičnost. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. vizmut. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. dvozube rogulje. dragulji. grč. biennium) vreme od dve godine. bijenale (lat. od koje je ranije pravljen sitan novac. bikoloran (lat. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. ulagivački. tj. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bije (fr. neobičan. bikonveksno sočivo. potreba. v. bijenalije (lat. bizantijski (grč. dvogodišnje biljke. Byzantion.) ćudljiv. pri lečenju od sifilisa i dr. teologiji. intra biduum (lat. bizantologija (grč. bižu (fr. dvobojan. bije d' bank (billet de banque) banknota. bijonaža (fr. bikvadrat (lat. bisamum. I bizaran (fr. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bikonveksan (nlat. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bijouterie) trgovina dragocenostima. bizonjo (ital. business) posao. bidens (lat. u slučaju potrebe (na menicama). koji kadi. besoin) nužda. fig. biennis) dvogodišnji. bizantolog (grč. bfson) zool. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. pl. bog. fr. dragocenost.) pl. bikonkavan (nlat. vizantijske bizantinizam (grč. bikarbonat (nlat. bakarni novac sa nešto srebra. oblast) koji je podeljen na dve zone. geografiji.) v. bigotizam. bijou) nakit. mošus.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bizoialan (lat. . analistici. bufalo. vi-zantolog. bilet. dvozube vile. ital. bide (fr. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. dvogubo spregnut. fig. bi-dens) dvozubac. zlatnici grčkih careva. zone pojas. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima.). bižugje (fr. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. mali konj. billet) trg. juvelirska radnja. bijenalav (lat. hebr. bijon (fr. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. retori-ci i poeziji. nastran čovek. bicefalan. osoben. redni broj 83. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bi-convexus) om. dragulj. filozofiji. bizarerija.) v. dragocenost. bizarre) čudak. bizarerija (fr. bijenij(um) (lat. krivotvo-renje novca. bikonjugiran (lat. koji se sastoji od dve zone. bikonkavno sočivo. bis. bi-. bi-conjugatus) dvostruko sparen. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. trgovački posao. zlatarske radnja. Byzantion. čudesan. kephale glava) dvoglav. bisogno. bidet. na kome su 1946. npr. Byzantion) 1. bizarnost (fr. 2. udvorički. bižuterija (fr. al bizonjo (ital. bi-. up. npr. element. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. nakit. bizantijska umetnost. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. i kao lek za jačanje živaca). osobenjak.980. naročito u moškavca. zuber (u Evropi). američki divlji bivo. bicarbonas) hen. dvogubo izdubljen.dine. bizarrerie) čudnost. bizam (nlat. juvelir. puzavački. bi-concavus) om. rok od dva dana. vizantinci. bijonirati (fr. ukras. koji se ulaguje starijima od sebe. al bisogno) trg. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. novčanica. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. up. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. ar-heologiji. zlatar. bizmut (lat.) 1. bizar (fr. s obe strane izdubljen. atomska masa 208. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. 2. nastran.

prodavnica ulaznica. nlat. bilis.) v. lat. lat. bilingvitet. dvoličnost. ravno dno u sredini lañe. cedulja. latus strana. listak. billet) izdavanje ulaznica. se. bimenzis.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. grč. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. dvomesečje. lupa sa dva sočiva. o stanju zdravlja. bille. fig. tip. bimenzan (lat. priznanica. bilokacija (lat. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. ital. četvrtasta i zarubljena. loupe) opt. bildž (eng. fr. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. glavni sastojak žuči. podnosi kralju. bi-cornis) zool. bilis žuč. gnev. crvenožuta bojena materija žuči. biliaire) koji se tiče žuči. bimenzis (lat. saldiranje. ulaznica. billa. bilirubin (lat. saldo. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. žučno zelenilo. dvousneni (suglasnik). bilardirati (fr.000. igra na bilijaru. sa dva roga. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . kristalno staklo. bilancio. bilinguis dvojezičan) v. jednim udarcem udariti dve lopte. o sednici ministarskog saveta. cedulja. sa dva člana. bilingvičan (lat. biksin (nlat. bilingvizam (lat. žučni. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilifulvin (lat. ital. donji deo lañe. nlat. koji se. bulla) predlog. bimemsis) dvomesečni. billion) milion miliona j (1.). billetier) poz. železničkih karata itd. bimembris) koji ima dva uda. bullettino) dnevno saopštenje.) vreme od dva meseca. bilten (fr. žuč. billetier) v. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. jed. pritvornost. bis. bilis) žučan. biliosus. sitni štamparski poslovi (karte. bilis) hen. I bilion (fr. bilis) med. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. dvaput. nlat. bilansirati (lat. bilateralan (lat. biletar.koji se izgovara uz učešće obeju usana. labium usna) gran. billiarde) hiljadu biliona. žutozelen. bi-. zakonski predlog (u Engleskoj). biletirati (fr. menica. p. bis. bulletin. prepreden. izdavati ulaznice. biliozan (lat. bilijar (fr.000). železničkih karata. izdavalac karata (želez-ničkih itd. priznanice. bilans (fr. bilabialis) gram. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. bilinguis) dvojezičan. vert zelen) hen. bilijariti (fr. bileta (fr. krajnji ishod nečega. Bilanjz) v. razdražljiv. potvrda. bilijarda (fr. mrzovoljan. bixa) ham. ljutina. bilan. pun žuči. dvorog. dvoličan. prodavac ulaznica za predstave. lingua jezik) dvojezičnost. bilet. up. bil (eng. fig. železnička (ili: tramvajske) karta. m). priznanice. tempus) v. nlat. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. trg. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. bileter (fr. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. fr. žustar. bilabijalan (lat. beryllus.). fr. upravljen na suprotne strane. biliverdin (lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. bili. prek. bimestran (lat. bilis. major. bimanus) dvobimbaša (tur. up. bis. izborni listić. orlean. lat. cedulja. pritvoran. rubinus) he«. beryllos beril) gorski kristal. bilingvitet (lat. služe kao podloga papirnom novcu. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bis. izvesti zaključak o svršenom poslu. bileter. bi-. žučno žutilo. bimester. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bimestris) dvomesečni. o stanju na frontu. i oboje . billet) blagajna. prepredenost. billard) igrati na bilijaru. up. bilboke (fr. bilet (fr. bimester (lat. obostran. bilaroc) trg. bimetalizam (lat. ballur kristal. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. biljur (ar. crvena bojena materija žuči. ulvus. bilin (lat. takoñe: pisamce.000. zelena bojena materija žuči. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bis. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. na-| prasit. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. biletura (fr. biletarnica (fr. zvaničan dnevni izveštaj (npr. prevučena zelenom čojom. bimembričan (lat. dvousneni suglasnik (b. bilateralis) dvostran. zaključiti neki posao. etiketa. v. manus. ulaznice. tako da uvek stoji uspravno. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilabijal (lat. bilis. knjigama. biletar (fr. fig. bilieran (lat. posetnice i sl. žučno crvenilo. obično krajem svakog meseca i svake godine.000. upotreba dvaju jezika u govoru. mesto gde se izdaju karte. fig. biman (lat. bilis (lat. bilge) mor. dvočlan. bilupa (lat. billet) pisamce. fig. izvesti završni račun. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti.). bimestre. železničke karte i dr. fr. bilans. mrkožut) hen. bilanca (nem. koji govori dva jezika. kratak.

rañanje) razvitak života. fr. binen-regulator (nem. bini. to klima nagib. binaran. kao sredstvo u borbi za opstanak. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). binjiš (tur. naočari. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. nlat. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). binokl (fr. dvočlani izraz. biologfa) nauka o životu. bina (nem. dvočlani. opt. bioliti (grč. binomski (lat. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. koji se sastoji od dve jedinice.). biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bfos. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. koji je udešen za oba oka u isto vreme. regulator) poz. graphfa). bfos. biogen (grč.) fil. a i Srbi'. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). . bi-. na klimu. biologizam (grč. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. biobibliografija (grč. bini po dva. Bijhne) pozornica. biosofija. biol. biodinamički. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. veličina koja se sastoji iz dva dela. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. vrpca. logos) fil. a+ br. koji se tiče binoma. up. binubus) čovek koji se dvaput ženi. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. pojas.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. biogeneza. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. biofori. grč. biolog (grč. engineering) v. grapho pišem) onaj koji opisuje život. dvojedinični. zbivanja. životopis. sophfa) v. po učenju Altmana.) istorija razvitka života. životne jedinice manje od ćelija živih bića. bfos. poreklo. petlja. med. bfos. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bfos. up. bfos. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). suprotno: monometalizam. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. bioklimatologija (grč. Biinne. pozorište. binjektaš (tur. bfos. biodinamika (grč. energefa) fil. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. biografika (grč. grapho) veština opisivanja života.. padinom od dva člana. binub (lat. Ifthos kamen) kol. binom (lat. bfos. biogeografija (grč. ibn. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. oculus oko) sa oba oka. biograf (grč. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bioblasti (grč. biokibernetika (grč. bioinžinjering (grč.. ge zemlja. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. zavoj za oba oka. bfos. bioenergetika (grč.(grč. bfos. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. bio. binaire) v. genetički inžinjering. posebno biocenoza i vegetacije. biologist(a) (grč. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. energetika svega živoga. bios. biogenetičan (grč. binokularan (lat. vladaoca i dr. bfos. biogenija (grč. grč). klfma. biblion knjiga. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. životni. na kojima se osnivaju prirodne pojave. bini. biologija (grč. povoj. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. kibernao upra-vljam. genos poreklo) biol. pr. grč. od dva) dvojki. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. veština pisanja biografija. bios. mat. pristalica biologizma. dogled za oba oka. bivomizam (lat. blaste klica) pl. Binde) veza. bfos. zavoj. bin v. bfos život. sa dva člana. npr. binocle) cviker. filozofa. binarius koji sadrži dva. (grč. bioaritmetika (grč. binaran (lat. nosila ga je poglavito turska konjica. bioklimatika (grč. pisac biografije. kao i uticaj živih bića. genesis postanak. logos) fil. bfos. biozofija (grč. binda (nem. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. kolo-nija bioblasta). ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. okovratnik. bineran. bfos. životopisac. bfos. od dva dela. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. nomos zakon) mat. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. svih životnih procesa. biografija (grč. genos) koji se tiče razvitka života. binerav (lat. eng.

osnovni oblik je fotosinteza. bios. biol. člana društvene zajednice. biomatematika (grč. pribora. lat. operativnim putem. . bionomija (grč. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. biotehnologija (grč. pr. bios. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. nem. bionti (grč. mehanike razvitka. biomantija (grč. biotip (grč. biozofija. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. prema izvesnim znacima na telu. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. države itd. biosinteza (grč. bios. litosferu i hi-drosferu. nlat. biotehnika (grč. biomagnetizam (grč. bios. jer živih bića ima i u vazduhu.) v. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. biorizacija. crta na dlanu i drugih nekih simptome. naročito pojave nasleña. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. sophfa) životna mudrost. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). poremećaji u razvitku. bios. aparata. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. logia) nauka o živim bićima. bios. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. čista rasa. ontos. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. manteia proricanje) 1. bioontologija (grč. socius drug. kao animalno biće. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. logia) fil. god. on.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. panpsihizam. i u zemlji. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. psyche. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. biosofija (grč. biotika (grč. bios. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biopsihologija (grč. psyche duša) fil. bios) praktično učenje o životu. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. ovako je nazvao 1866. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biosfera (grč. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. biorizacija (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. praktične eugenike i medicine. biosociologija (grč. tu ontos postojeće biće) pl.. biomehavika (grč. bioluminescencija (grč. stanovnika nekog grada. biorizator (grč. prilagoñavanja. orao vidim) med. sarkom). sudskolekarsko utvrñivanje. bfos. biomagnetski. razmnožavanja itd. techne. lat. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. typos) čist tip. bios. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. bios. v. bioskop (grč. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. tj. bios. bios) 1912. bios. bios. biostatika (grč. biotit min. bios. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. npr. bios. to on. bios. npr. i u vodi). nastala u XX veku. biometrija (grč. grč. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. psihobiologija. bionika (skrać. bios. 2. tj. bionegativan (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. a čoveka. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). bios. up. npr. neke oblasti. bioskopija (grč. svitci) sveta. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biopsija (grč. up. biorizatora.

dvonožac. polu-vunene tkanine. ta phainomena pojave. po drugi put. ponovo. birokrat(a) (fr. bis. bisage (fr. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bioblasti. vajalica. phoros koji nosi) pl. bipedalan (lat. bios. biocevotika (grč. birema (lat. segmentum odsečak) mat. bipsdan (lat. bis. bakrorezac. bireta (fr. polovljenje. praviti grbove. burin. . bisegmentacija (lat. bureau. Wirtshaus) v. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. dvonog. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. kancelarijske osoblje. centrum središte) fil. biocentrično posmatranje (grč. koinos zajednički) životna zajednica. sexus. biocenotika. životni. biocenoza (grč. bios. buratine) trg. bios.. ital. kancelarijske potrebe. biol. bipartitio) deljenje na pola. segmentum) mat. ital. bis pes noga. buriner) rezati rezaljkom. lat. bipedis) koji ima dve noge. sa dva suprotna pola. biofori (grč. birato voj. bircaus (nem. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. biotomija (grč. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. predsednik mesnog odbora. bircaus. Karlu Birago (1792—1845). biped (lat. biohemija (grč. muz.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. logia) nauka o životnim pojavama. birtija. naročito u analitičkoj hemiji). birzeman (tur. vrsta puplina od fine svile i vune. biroutenzilije (fr. bios. krut i nadmen. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. pretežno formalističkom duhu. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. birenirati (fr. lat. bureau. bfos. nazvala po pronalazaču. biofon (grč. birokratizam. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. još jedanput.) mat. biromanija (fr. staklena cev sa lestvicom. biocenologija (grč. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. birtija (nem. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). kancelarija. kao odsečak jedne linije ili površine. purger. bureau. burato) pisaći sto. bis. biofizika (grč. krateo jak sam) v. torba na sedlu. burail) trg. bureau. gostionica. spol) v. bis. biratina (fr. deo ekologije. grč. koinos zajednički. bisegment (lat. bir-zeman) staro vreme. bios) koji se tiče života. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. grč. birokratija. bios. biplan (lat. bios. dvostopni. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. vunom ili kostreti. polovljenje. ravna površina) avij. biseksan (lat. dvostruka torba (u Lici). bios. biparticija (nlat. vajati. fig. odeljenje. predsednik opštine. bis. dleto. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bigeneri-čan. bi-pes. techne umetnost. austrijskom inžinjerijskom oficiru. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). od kojih je jedna iznad druge. bios. biremis) čamac sa dva vesla. bureau. bisegmentabilan (lat. bira (fr. polus stožer) dvopolan. birotehnika (fr. grč. ukočenost. polovljiv. burette) hem. bis (lat. bissac) pl. mania) želja (ili: težnja. birokratizam (fr. bi-pes) dvonožna životinja. biren (fr. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. polovina.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. biraj (fr. slikovito pričati. nadlepggvo. davnina. pravila. bios. birokratija (fr. bipedalis) dug ili širok dve stope. bis) dvaput. birgermajster (nem. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. kancelarijski pribor. burat) trg. vrsta polusvilene. planum ravan. bipolarav (lat. razuñivanju živih tela. biotop (grč. logia nauka) v.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. Burger-Meister) gradonačelnik. veština) skup metoda. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. biro (fr. Wirtshaus) krčma. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. razdvojenje. birokratski koji se tiče birokratije. utensilia) pl. koji se može podeliti na dvoje. nosioci života. bakrorez. birger v. pisarnica. biofenomenologija (grč. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. chemeia) deo fiziologije. burino) bakrorezačka rezaljka. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. grč. tj. vrsta lakih poljskih mostova.

bifepija (fr. bitta) brod. bisekstus (lat. (bitlsi) čupavci. up. dvolist. bisturi (fr. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. onaj dan koji se svake četvrte godine. buste. series red. bisekcija (lat. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bisextus) prestupni dan tj. bifluere) račvanje reke. bisus (grč. episkopfa) v. bitnih (eng. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. biftek (eng. Ginzberg. buffet) sopstvenik bifea. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. The Beatles) nuz. biscotto. dvaput pečen porculan bez glazure. bi-. Bit je uvek pa-ran. bis coctus dvaput pečen. obično dug 7—8 st. koji ima dva cveta. bis. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bifti (eng. buffetto) tezga u krčmi. okrugao dvopek. okrugao kolačić. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). lat. bisextilis) prestupni. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bifurkacija (nlat. mladići s dugom i neurednom kosom. bis. busto. bistoke (fr. Dž. Bitlsi (eng. sto po železničkim stanicama. byssos pamuk. grananje ili cepanje na dvoje.) pretvaranje u zemljanu smolu. thećs bog) verovanje u dva boga. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. biskroma (ital. bis. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. biscroma) kuz. bifilaran (lat. bistoquet) bilijarski štap. reke. sexus spol) koji ima oba spola. biseksualav (lat. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. dvorodan. bit (eng. dvaput kuvan) dvopek. biskoten (fr. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. ital.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. biserijalan (lat. februara. fig. biformitet (nlat. bisilabičav (lat. bitva (ital. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . krčmica. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. sa dva cveta. deljenje na dva kraka. bythcs dubina. ital. bista (fr. u asfalt. bituminirati (lat. biskupije (grč. biflorav (lat. pod biskup. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. biformis) sa dva oblika. polovljenje. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bit) l. u engleskoj muzičkoj terminologiji. ital. bit (eng. bife (fr. petrolej. beefsteak) kuv. grč. nem. Brust) poprsje. posle 28. biteizam (lat. bistori) hir. u debljini od 4 st. filum nit. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. domeće. bisolit (grč. biformitas) dvoobličnost. syllabe slog) gram.) 3. bis. dvoličnost. metrička jedinica takta. dvosložan. pravac u psihologiji. prženo upola na jakoj vatri. u teoriji informacija. bistouri. bis. trideset drugi deo jedne note. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). Ifthos kamen) min. dvoobličan. bifluevcija (lat. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bisekstus. orman sa srebrninom. biscottino) mali. biskvit (fr. bistrirati (fr. biformai (lat. biskup (grč. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. bifer) vot. naf-ta. beatnik) l. peksimit. bituminizacija (lat. epfskopos nadzornik. folium list) bog. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. dvoni-zan. behaviour vladanje. dvoredan. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biscotin. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. sa jednim prestupnim danom. a izvode ga udaraljke. naročito Egipćana. bis. šećerni dvopek. bitometrija (grč. npr. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. asfalt i sl. u dva niza. ital. biheviorizam (eng. bis. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative.) prevući (ili: pokriti. premazati) zemljanom smolom. bifoličan (lat. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bifurcatio) račvanje. ponašanje) psih. bit-muzika (eng. bitumen (lat. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. 2. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. floris cvet) bog. konac) dvoni-tan. bit (eng. buffet. hermafroditski. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. od dva sloga. asfalti-rati. biscuit. dvospolan. beat udarac) 2. npr. bitumivozav (lat. dvoboštvo. niz) koji ima dva reda. grč. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. Keruak). flos. ital. u džez muzici bit označava stalno. biferan (lat. orman za stono posuće.

blanche) beo. blastos. čist. carte blanche) čista bela neispisana karta. blenna. bicycle. spolnih organa i dr. bihromatičav (lat. blamaža (fr. . rheo curim) med. blastos.) otupelost. bicintum. blase) otupelih osećanja. blasfemist(a) (grč. sluz. psovka. i blastocistis (grč. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. kapavac. sluzni proliv. mladica. blasfeman (grč. blastoderm (grč. blasphemćs) bogohulnik. bianco belo. belina. blejzer (eng. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. sukno za filtriranje. bišof (nem. grditi. klica. grč. punomoć samo sa potpisom. bicikl (eng. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. kompozicija za dva glasa. blaser. prazno. opt. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blastos klica. bis. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). oblik) biol. beo. rheo tečem) med. belo. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). dvoglavi ručni mišić. fiziol. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). svetlosti sa strane. blenotorea (grč. belina) trg. biceps (lat. potpuna sloboda rada. blastomere (grč. slepi prozor. pupl>enjem). neispisan. meros deo) biol. zapaljenje veznice očnih kapaka. udubljenje u zidu sa svodom. preživelost. blenna. španski zid. bikefalan. povraćanje sluzi. karta bjanka. sluzna srdobolja. obesvetilački. chroma boja) dvobojan. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. 6t6s uho. Bischof biskup) piće od crnog vina. blenna sluz. lučenje sluzave tečnosti. lat. bogohuljenje. blasphemfa) pogrda. us.-fr. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blekvud (eng. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blastema) biol. blanket (fr. blastozoid (grč. huljenje na boga. bicinij(um) (lat. min. zasićenost. nepopunjena menica (samo sa potpisom). biciklist(a) (eng. im. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. obesvetilac. točkaš. blastomikoza (grč. blazon (fr. bis. kožica zametao g mehura. bi-. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. pokuditi. blenometritis (grč. izneti na rñav glas. huljenje. kart blanš (fr. blanko (ital. blamirati (fr. blamer) osramotiti. preživeo. blenoragija (grč. bela boja. blason) grb. slepa vrata. neosetljiv. velosiped. neograničeno punomoćstvo. biher-šrank (nem. blenorea (grč. grdnja. bjanko. kapavica. belilo. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. grč. čist formular. regnymi izbijam. blenna. beloća. blanš (fr. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. od dve boje. ukor. nauka o grbovima. cyclus krug) točak. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blenna. bis. v. blaziranost (fr. zapaljenje sluzokožnih žlezda. ñerma koža) fiziol. sulfid cinka. blasphemos) bogohulan. ophthalmos oko) ked. kredit bez pokrića. blastemia) vot. bruka. curenje iz ušiju. prekor. pogrdan. bjanko menica čista. čist. blastos. neispisan. tobožnje trgovanje. blastos. radi špekulacije razlikom u cenama. blastos. blamage) sramota. heraldika. blenda (nem. kystis mehur) fiziol. blenoftalmija (grč. neosetljivost. karanfilića i šećera. cimeta. potpuno odrešene ruke. blena (grč.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blastula (grč. obesvećivanje. izdanak. hartija. radi odstranjenja. tj. prema potrebi. blastula) fiziol. blastule. bicarija (ital. pomorandžine kore i soka. mykes gljiva) ned. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. kuditi. vrsta šampanjca. blenemeza (grč. rñav glas. blasfemija (grč. tj. metra materica) med. blaziran (fr. blanco) v. kuñenje. bicefalan (lat. bicyclist) onaj koji tera točak. zasićen i presićen. bjanko (ital. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. enteron utroba) med. eidos vid. blanc. biceps) koji ima dve glave.). blenna. gei. blašpe (fr. Bucherschrank) orman za knjige. procurim) med. aden žlezda) med. blanko-kre-dit otvoren kredit. blastem (grč. bizzarria) muz. black (fr. blanche) pr. blenengerija (grč. canere pevati) huz. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blanko-trgovanje prividno. blastema (grč. kephale glava) v. zametni mehurić. alat. blenadenitis (grč. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. blenna. očiju. Blende) apx. zametni mehur. korita. blenna. velosipedist. blenna) kec. eteb povraćam) med. obrukati. nlat.

blindage) fort. blondina. Blume cvet. hrpimice. blokaža (fr. čamcu. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. bloquer) v. plomber) pogrešno. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. veliki odlomak stene. treptanje. žmirkanje. zapaljenje žlezda očnih kapaka. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. trupac. ojačavanje rova. nemir kod teških bolesnika. bloccata) voj. bluff) plašiti. zastrašivanje. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. automobil. avion). blokada. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. avionu). Blockhaus) voj. zavaravati. rezanje) med. nazvala zbog žućkastog sjaja. osigurati od zrna. biondo) plav. bluette) varnica. zatvaranje sa svih strana grada. pretvarati se. ptosis pad) med. blefarotomija (grč. čamac. karaula. ital.) med. od finog pšeničnog brašna. fleš. poza. blok (fr. blesura (fr. blouse) laka gornja haljina kod žena. aden žlezda) ked. blond (fr. blumirati (nem. municije i sl. farsa. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). automobilu. treba: plombirate. Blitzkrieg) voj. up. Blitz munja) v. prevari. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. oklop (na ratnoj lañi. blond. bluza (fr. praviti se. plomb) pogrešno. blombirati (fr. zatvaranje železničke skretnice. tvrñave. blinji (rus. hapsana. blokiranje (fr. sveska za pisanje ili crtanje. dobro. blestrizam (grč. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. ruski kolači. bacanje prašine u oči. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. vojnički koporan. blestrizo bacakam. zatvor. žućkast. Blue Book) „Plava knjiga1'. bloc) veliki komad (npr. Blockflote) nuz. ñuture. velika količina (robe). munjeviti rat tj. obmanjivati. blefaritis (grč. npr. bacam tamo-amo) med. phimosis suženje) med. gomila. otvorene boje. blondina (fr. blinder) fort. zbunjivati razmetljivom reklamom. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike.) voj. zatvoriti skretnicu. ital. fig. blepharon. blokhauz (nem. Blu buk (eng. tome sečenje. pivo. ojačati rov. zavara. blondine) v. ucelo. sluzave mokrenje. duhovita sitnica. varati. blefaroptoza (grč. blindaža (fr. blefirati (eng. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. fig. celina. obmanjivanje. povreda. blefarospazmus (grč. blepharon. blindirati (fr. bacakanje. oblaganje čeličnim pločama. hvatati na zbunjivanje. sličan svirali. blepharon. blokirati (fr. opsada. zapaljenje očnih kapaka. plavuša. blomba (fr. blefarizam (grč. grañ. tip. blepharon očni kapak. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. blepharon očni kapak) med. blefarofimoza (grč. blefaradenitis (grč. klada. up. blokflauta (nem. mermera). blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. hvalisati se.) pl. blonde) čipka od sirove svile. blondine) devojka ili žena plave kose. blefaroftalmija (grč.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blessure) ozleda. blenna. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blef (eng. mali pozorišni komad pun desetaka. blocus. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. vojske. mladić plave kose. šanac gredama. blepharon. ophtalmos oko) med. zajednica. mnoštvo. dosetčica. spadnutost očnih kapaka. bleh (nem. zaštićivanje od zrna (projektila). Blume) poznavanje cveća. obmane. obmana. panj. kicoš. blondin (fr. kol. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blista (fr. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blooming condition) sp. suženost očnih otvora. kulica. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. grč očnih kapaka. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. an blok (fr. blumistika (nem. bluming kondišn (eng. uron mokraća) med. en bloc) naveliko. cvećarstvo. iskrica duha. blepharon. . čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. podizanje cveća. spasmos grč) med. tip. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blokada (fr. slični palačinkama. iskra. šanca gredama. blondin) plavušan. okloplji-vanje. mustrama od cveća. bloki-ranje. blickrig (nem. treba: plomba. svetao. osobito u sportu. blonda (fr. prevrtanje. gomila (knjiga). plavojka. blondinka (fr.). zaplašiti. udvarač ženama. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. opsada.

božur (arap. boabab (amh. bu za. momče. fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. bodul. bojler (eng. bobslej (eng. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. bogumili pl. boiler v. bobine) kalem (za konac). Bugarskoj. kosovski božur divlji božur. bobinet (eng. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). Džemsa Bojkota. boei) v. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bobby) pl. eng. fr. Indiji). boduo (ital. boheme) način življenja boe-ma. koji »sive svojim naročitim. boit-tout) čaša bez postolja. Bodriti pl. kor. to bob) v. boemerija (fr. blue-stocking) „plava čarapa". prekid svakog op-štenja s nekim. bojar (rus. fig. boiler kazan) kazan. šećera i drugih dodataka. naročito plemić veleposednik. rakije. patareni. bojler. bobina (fr. duhovni poglavar u Tibetu koji. u Rumuniji: plemić.Bob je. zmijski car. bobadiljizam nepravedno. boa constrictor) zool. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bottomry) trg. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. bogdo-lama (mont. proizvodi se u predelima severno od Liona. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. guša. boa. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. upravlja zemljom. raste na Kosovu. deminutiv imena Robert). ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. pamučni til. Bodmerei. bobbinet. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. neuredan život. boa (nlat. književnici. bodolo) ostrvljanin.) bog. Hrvatskoj. klanac. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. kajmaka i šećera. bonrin) plemić koji je i ratnik. + 1502. boatu (fr. boy) dečko. kablova. boi-najf (eng. lažno optuži-vanje (po šp. čergari. bogatiri (tur. beaujolais) vrsta francuskog vina. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. po nače-lu: dok traje nek laje. fiz. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. bogus (ir. skraćeno: bob. god. . od danas do sutra. zajedno sa dalaj-lamom. baobab. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bobslej. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. život od danas do sutra. boja (hol. boj (eng. dečak. nadimak londonskih policajaca. v. moreuz. engleski til. umetnici. Dalmaciji. fig. vinara. kod anglosaksonskih naroda. bodmeraj (nem. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. bojkot (eng. Obotriti. baka. bodega) podrum. bogaz grlo) grlo. boemi (fr. v. bova (ital. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bojer (hol. induk-cioni kalem. bogus) irsko narodno piće od vode. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. ždrelo. bob (eng. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . organizovala ovakav način borbe i upropastile ga.. ispičutura. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). božole (fr. tur. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. busur) bog. up. bahader) pl. bodega (šp. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). fig. po pravilu neuredno. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bojkotovati (eng. Makedoniji. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. Bosni. prirodnim životom. boza (pere. kalem od namotaja bakarne žice. bobi (eng. bohemes) pl. iznos berbe grožña. boetetika (grč. sluga. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. drevna pijanica. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. bogumili. bogaz (tur. v. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. studenti i dr. planinski tesnac. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. magazin s robom u luci. ili na oboje ujedno. kotao. buza. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. crven kao krv. krčma. npr. udav (najveća zmija u Africi i ist. bogomili pl. pere. kod bojkota strane robe u nekoj državi).

grč. dubok ton) voj. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. pristalice boljševizma. gitarom ili tamburinom. ital. sp. bokser (nem. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). ručna granata. ital. staklene bočice kru-škasta oblika. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. veća čaša s poklopcem. boxer) 1. fr. svaka runda 2—3 minute. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). razreñene od strane Lenjina. boksit min. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. glavom i leñima. box) 1. kineska tajna organizacije. bokaža (fr. boccale. 1555—1619). okamenjena gljiva. moreuz. bolos) v. pesničanje u rukavicama razne težine. rudnjača. sp. bolonjske bočice fiz. bolidi (grč. priznanice. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bolus. bulengren. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. tzv. boks (eng. bocca. bokal (fr. boljševizam (rus. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. lat. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. up. bascagium) šumarak. bol (lat. železna ili čelična lopta. boleta (ital. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. astr. hidrat čiste gline. zračni termometar. box) sp. grč. zatvor za potkivanje nemirnih konja.000001 * °S). bolvševiki „članovi većine". bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu.800 kg). jedan od glavnih izvora aluminijuma. bokseri se dele s obzirom na težinu. nlat. praćen pesmom. guranje i udaranje nogama. bolometar (grč. bolivijano (šp. tući se pesnicama u rukavicama. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". boks. kutija. boxcalf) 2. potkraj XVI veka. zaliv. do struka. boks (eng. boksovanje (eng. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bole zrak. bola (eng. bocage. bolas (šp. do tetke kategorije (preko 79. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. buldogu slična rasa nemačkih pasa. boks-meč (eng. bosco. bolus (lat. bolonjska škola slikarska škola koju je. šp. boletus pečurka. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bokskaf. Francuska). pod. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. box) 3. naziv po mestu Bo (Les Baux. fr. koja je 1900. bolero (šp. up. box) pesničati se. ulaz. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. bol. većina. ital. velika bokasta boca. Voheg) 2. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bokser (eng. boks (eng. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. lemnoska zemlja. grč. šećera.boka 122 bomba boka (ital. „plemenitoj veštini". boksovati se (eng. boljševici (rus. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. metron) fiz. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. loža u pozorištu. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. balon. bouche. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bombos potmuo. bombe. šumica. Bokseri (kin. kastanjetima. boks. zbog čega se mogu i danju videti. bok-sovanje. bolis.378 kg). vrč. lug. . boksovati se. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bomba. bucca) usta. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bocal. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). oružje za bacanje. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa.. bolldos hitnuto. ngrč. bolus. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. grč. bolstit (lat. up. bolus. v. otvor. bolletta. srednje veličine. atomska bomba. boling-grin (eng. živa i okretna. boksati(se) v. bolites pečurka za jelo) kol. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bolos) hem. ušće. bocassino. bokasin (ital. kratak. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bollo. bomba (fr. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. strela) pl. bulletta) cedulja. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. pesničar. osnovana oko 1890. v.. ma-njina.

bombonjera (fr. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. odšteta. kazati). grč. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bon-sans (fr. dobra (ili: imanje) maloletnika. bombardeur) voj. bona hereditaria (lat. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bona hereditaria) pl. poboljšanje. slada (malcbombona) ili voća. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). . grč. bombona. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bacati avionske bombe. bona mente) u dobroj nameri. veritet).). Wandriegel. boneta (fr. bonvivant) veseli brat. Kini i istočnoindijskim zemljama. bonhomme) dobričina. bonbon) šećerlema. bono modo (lat. dit. bonifikacija (nlat. bombo) vrsta rakije od ruma. . bond (eng. poboljšati. vrsta keplovane svilene tkanine. bombikometar (grč. izvrsnost (u smislu izrade). bombardje (fr. bombyx pamuk) zool. bona mente (lat. bombarder (fr. pamuk. obično ukusno i luksuzno izrañena. bona minorum) pl. bondir) skakati. bonbona v. bombast) lit. prirodna obdarenost. bond) pismeno jemstvo. bombast. bona fide) dobronamernost. nlat. osoliti koga. priznanice. dobronamerno. sujeverni popovi. bon (fr. izražavanja).. potvrda prijema. bombardirati. istoč-noindijski kaluñeri. mirnim putem. bombardier) voj. bonhommie) prostosrdačnost. nasledna dobra. bona (fr. bombazen (fr. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. zatucane popeskare. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). popravka. odštetiti.. lat. bansek. lat. fig. bombarder. bonitet (lat. bonom (fr. bonaca (ital. bonomija (fr. bombona (fr. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. prav. bons a vue) pl. bonsek. sigurnost nekog potraživanja (supr. bujica reči. onaj koji vrši bombardovanje. dobrodušnost. imanje. podskakivati (na konju). poboljšavanje. bondruk (nem. bonz a vi (fr. bona dobra) 1.. bacač bombi. bombaš. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bona (lat. dosañivati kome (molbama. naivčina. bonton (fr. bombyx pamuk. bono modo) dobrim načinom. svila. popravljati. svila) pamučna svila. bonum. nadmen. bonette) voj. bombastičan (eng. sviloprelja. bo-nifier) naknaditi. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bonne) 2. pl. naivnost. poverljivost. nego potiču od neke druge strane. svojim pesmama i sl. bombyx svilena buba. svi-lasta materija. dadilja. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. fr. valjanost. prostosrdačan čovek. često sa dodatkom želatina. propinjati se. bonificatio) naknada. facere. bona adventicia (lat. bon ton) dobar ton. nalog za plaćanje. bon) trg. prav. bonum dobro. up. vrsta ženske kape. . delovi imanja koji nisu ostali od oca. bombe) v. dobra. proneti se. bcmbyx) 1. ukusno namešten stan i sl. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. fig. bombardovati v. Americi. bonificirati (lat. bonvivan (fr. krupnorečiv. bombast (eng. naknadno pridošle dobra. unutarnja vrednost. vojnik bombaškog odeljenja. bombiks (grč. bondirati (fr. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. visoko-paran. trg. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bona minorum (lat. bombardovati. bombycinus. naduven (način pisanja. ostavština. bonitas) dobrota. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. preteran. poslastica od istopljenog. v. svilena buba. bombardare) voj.. veseljak. priznanice. bombasin. fig. važi za . sveštenici Budini u Japanu. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bon pour) dobar za . preterano kitnjast. preterana prostota. bombe (eng. brašna. bonaparte™ pl. 2. nalog za izdavanje neke robe. bona fide (lat. bombaš (fr. ukusno nameštena soba. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. imetak. menica. bombyx. tobdžija. prav. nalozi koji se isplaćuju odmah. po viñenju. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj.) pl. imanja. obaveza. vata za ispunjavanje haljina i sl.bombaža 123 bonton bombaža (fr. devojka za decu. bombardje. na lep način. bona adventitia) pl. otmeno držanje. aromatiziranog i oboje-nog šećera. bombardirati (fr. bon pur (fr. konfetama). čičica. u dobroj nameri (učiniti. služavka. ljubavnim izjavama. popraviti. bonbon. platna sposobnost. bonze (jap. u kojoj se drže bombone. vrsta pamučne tkanine za podstavu. popust u ceni. muskata i šećera u Sev. nasleñena dobra.

border) ogoliti. bordage) oblaganje lañe daskama. bor-mašina (nem. gipsa. bordo-vino (fr. nevažno. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bordure) ivica. jedinjenje bora. tamnocrvene. javna radnja. bordirati (fr. nešto sitno. board) l. fr. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. o biljkama i rastinju. biljni) poznavalac bilja i rastinja. porubljivati. bonum) dobro. Muhamedov ogrtač. sto za kojim se drže sednice. porubljivanje. bordereau) trg. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. postaviti granične belege. borniran (fr. borealis) severni. bore] v. boraks (nlat. ivica lañe. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bosse. fig. boselaža (fr. borda 1. zeleno. botanike) nauka o biljnom svetu. burdelj. omeñiti. odbor. opus rusticum). Borgis) vrsta štamparskih slova. materijal za oblaganje lañe. Borussia. novčanik vrednosti. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. lat. up. nerazumljivo. ital. javna kuhinja. bordižati (ital. bord (eng. botanika (grč. preimućstvo. ulublji-vati. lista. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. bosselage) rad na ispupčenim. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. način otesavanja kamena. sreća. element atomske mase 10. talasastim figurama. bu ši lica. soli borne kiseline. porub. jedna vrsta plesa. borealan (grč. borde) l. borani. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bortna. bozza) grba. manja laña u Ist. bordeaux) boja crnog vina. boreas (grč. botanizirati (grč. bording-haus (eng. pervaženje. sud. bostan (tur. znak V. severni vetar. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. bosa (fr. buraniyya. boselirati (fr. okrajak. novac za hranu. bord (nem. Borte) v. gostionica. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. umeravati. ograničiti se. fig. borax. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. dar. botanikos travni. borgis (nem. opšivati. a manja od garmonda. opšte dobro. skučen. bordel (fr. brežuljkastim. fig. borda 2. bosko napasam. sa četiri igrača. bosokteriti (od nem. borne) ograničen. bordro (fr. kamene meña-še. kost. bordo-boja (fr. bor (nlat. bortna (nem. grč. board of trade) trgovačke komora. pervaz. bosseler) ulubiti. phobos strah) strah od Prusa. kor. šarama. savetovanja. sto.) v. ital. vrlina. porubiti. neiskusne.bonum 124 botano- bonum (lat. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. botaničar (grč. boston) l. bord ov tred (eng. borer (nem. bordaža (fr. bossage) arh. bora (ital. Bord. trava. tačka topljenja 2030°. arap. boston (eng. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. glup. grč. borda (fr. korist. raditi ispupčene. bording (dan. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). nemetalno čvrsto telo. voska. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. Bohrmaschine) naprava za bušenje. mrke boje. botane trava) skupljati biljke.) pl. tj. borner) ograničiti. državna korist. daska. bornirati (fr. bossare) praviti plastične predmete od ilovače.811. baviti se biljkama. širit.) 2. talasaste figure. Bohrer) burgija. pl. bašta. vrt. buraq) hen. up. up. boreas. šare. . sred. čvrga. igra karata slična vistu. boršč (rus. bostan) lubenice i dinje. ivica. tur. laña. redni broj 5. oivičiti. okvir. bord) 2. bonum publikum (lat. važan za industriju. sudnica. bording) kor. izvod. hrana. venac. bordel. me- nica. opšivanje. knjiga u kojoj su računi. borax) hen. Americi. Borussia Prusija. burani) zelen mlad pasulj. botano. bona. borda (arap. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. borusofobija (nlat. kvrga. sprovodio pismo. oblo-žiti lañu daskama. hen. bosirati (lat. veća od pešta. borusomanija (nlat. umeriti želje. tj. boreas) severac. mržnja na Pruse i sve što je prusko. bordura (fr. gajtan za opšivanje. kozmetiku i medicinu. bosaža (fr. ograničen. nadleštvo. igre (američka. krstariti. 2. borati (nlat. boranija (arap. boreiaios. bordat. mali. spisak računa. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). fig.(grč. bordat (arap. grundirati. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. bordello) javna kuća. u grupi). rub. nešto uprošćenija vrsta valcera). Aziji i Kaliforniji. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. ograni-čavati. sever. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bonum publicum) dobro države. pervaz. mahune. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. moru.

bradys. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. crven izraštaj na ruci ili nozi. bravour. botanofag (grč. neustrašivost. botriitičan. kardfa srce) med. bradipepsija (grč. gaće. boščaluk (pere. bradys. botane. sluga. brabanta (fr. u južnoj Evropi i na Levantu. delija. širokočlana trakulja. fr. botroilit (grč. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. odlično. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. junačko delo. bradys. okamenotine grozdasta oblika. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botanofil (grč. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. naročito u HP veku. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botane. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. tunjevine i dr. onaj koji voli da se bavi botanikom. teško žvakanje. botulizam (lat. botriokefalus (grč. bocherie) Nemci. geol. botanoliti (grč. up. bili u engleskoj ili francuskoj službi. bradys. sjajno. valjan i vredan čovek. botrys grozd. bradispermatizam (grč. botrys grozd. up. botriotičan v. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. apotheca) dućančić. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. grapho) opisivač bilja i rastinja. vrsta duvana. roba za odbaci-vanje. v. govorim) med. botane. boča (ital. bradys. aria) »uz. bošonerija (fr. bota larga. botellarius) šef kuhinje. brabansoni (fr.) 2. bragr) pesnička umetnost. brabancons) pl. bradilogija. botriomikoza (grč. valjano. bravur-arija (fr. botriiti (grč. povezača. krčma. ital. botrys) grozdast. vrsta holandskog platna. brabante) trg. stranturija. šamija. marama. botanomantija (grč. tro-vanje pokvarenom hranom. kelner. ital. teško. gluvoća. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. živi u tankom crevu čoveka. bothrion jamica. biljožder. bottega. lalia govor) med. up. bottarga) jelo slično kavijaru. junaštvo. bradilalija. philos) ljubitelj bilja. bošerija (fr. lithos kamen) pl. ital. bradys spor. platno kojim muslimanke skrivaju lice. vrlo lepo. botulus kobasica) ned. biljojeda životinja. botella. botanološki. braggard) razmetljivost. botarga (nm. bogće. botriotičan. spor i težak govor usled mane u govornom organu. akuein slušati) med. bravoure. botega (ital. bragura (stnord. pepsis kuvanje. v. botelar (nlat. lat. otpaci. bravisimo (ital. hvastanje. tako je! bravo (ital. psa i dr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. brabantski vojnici koji su. botane.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. boš (fr. u obliku grozda. botel (od nem. kepha-1e glava) zool. Brabansona (fr. 2. odlično! bravo (ital. geol. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj.. pesništvo. pri mucanju). bragoc (ital.). najmljeni ubica. čuvar životnih namirnice na brodovima. rñava probava. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. botanologija (grč. pokvarena roba. bradys spor. bohca) l. pregača. furda. bolesna usporena delatnost srca. teško. masaomai žvakati) med. tur. boche) v. botanolog (grč. sporo prokuvavanje hrane. botriitičan (grč. bravo) l. pr. mykes gljiva) med. bradisurija (grč. bravura) valjanost. sperma seme) med. nauka o biljkama. nem. botrys grozd. balota. bradifazija (grč. . bošča (pere. kamen grozdasta oblika. phagos) zool. bradys. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. junak. bošerija. mala trgovina. okamenjene biljke. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bravura (fr. od usoljene ikre morskog lipena. 4. bradiekoja (grč. botane. botane. usklik u znak odobravanja. lak ribarski brod sa dva jarbola.-tur. teško slušanje. bragozzo) pop. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. -ites) pl. botane. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). varenje) med. bofl (ital. botane. botanika. čarape) uvijen u bošču. bradilogija med. bradimaseza (grč. bavella. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). botarga. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. boutique. Bafel) trg. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. uron mokraća) med. bradilalija (grč. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. čamaca i dr. težak. rñava. bradikardija (grč. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. hrabrost. Mthos kamen) min. „Marseljeza" belgijske revolucije. phemi kažem. 5. vinara. 3. hvalisavost. bragerdizam (eng. botanografija (grč.

nejednake veličine. brankar-kola teretna kola bez lotri. ali se krije u samom smislu rečenice. brahigrafija (grč. phrasis govorenje) med.(grč. brahijalan (grč. brazilejin v. odsek. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. priperak. kestenjast. od prstiju do lakta. brahmanizam. v. brahma) v. škrge. Brahma. koji živi malo vremena. nekroza. brancard. bractea list) bog. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bramani (sskr. v. braun. paljba iz topova sa jedne strane broda. braunijanizam. Brama (sskr. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brachys. brachys. brakadabra fbracadabra) v. daktylos prst) ampon. kratkovidnost. uroñena kratkoća prstiju.) kratkovek. brachys. Brand) med. poziv. moć. branca) grana. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. suprotno: makrobiotika. brankar (fr. Brauningu). kephale glava) ampon. engleskom mehaničaru Bramah-y. nekog posla). bramar) hvalisavac. u sisara. . M. naročito donji deo ruke. 1789—1858). brahidromičan (grč. grč. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). sila. brahi. tj. mali. ruka. brahikefal (grč. ogranak (jedne nauke. brachy-katalekti-kćs) četr. brendi. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. orao vidim) med. 1749—1814). brachfon) mišica. brahiodonti (grč. obično 6 do 7. braunijanci pl. brander (nem. branche) nosila. sitan. bramarbasirati (šp. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brahmana) pl. brazletna (fr. branche. bracelet. me tron. šalitra i sl.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. braunijanizam med. zapaljenje krajnika. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. koji je smešten u kundaku. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. smeñ. lokalne izumiranje jednog dela tela. koji je kratke staze. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. uža oblast zanimanja. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brašna (fr. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. poreklo bolesti je. brahmanizam. odus. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. deo. brahimetropija (grč. junak na jeziku. abrakadabra. barut. brazilin. rukunice (na kolima). nasilan. Brajtova bolest (nlat. broad-side) kor. brachialis mišični. grivna. ručni. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. gangrena. Brahma) v. ret. naročita. brandy) v. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. pristalice učenja Džona Brauna. lat. 1735—1788). ruka. brachiale) narukvica. branhus (grč. brahijum (lat. strana broda. v. bramaizam (sskr. up. brazilejin. ručni) mišićni. brachium. stenograf. čovek koji ima kratku lubanju. Brahma) v. braun) otvoreno mrk. bradys. Amerikancu Dž. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. npr. koji ju je prvi objavio. brandi (eng. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. odćntos zub) zool. brauning (eng. brahibiotičan (grč. prema tome. brahigraf (grč. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brand (nem. brachys. morbus Brightii) med. branža. brašna. brakteja (lat. brachlon mišica. branchion) pl. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života.) hvalisati se. brachys. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). ital. brahikatalektičan (grč. lat. Bramarbas (šp. branchos) med. brachys. nizak. up. biti junak na jeziku. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. struka. nepotpun. braon v. zool. brahidaktilija (grč. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. Brand požar) brod na jedra. brad-sajd (eng. brachys. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). Bramahova brava.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brahmanac. brachys. brahilogija (grč. brachys. branhije (grč. bramanizam (sskr. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. tj. brahibiotika (grč. branža (fr. nasilnički. promuklost. brahilog (grč. branche) v. bradifrazija (grč. fig. med.

brahicefal antrop. ukočiti. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. chronikos vremenski) kratkotrajan. skraćenje. brendi (eng. brahmani (sskr. up. brahihroničan (grč. kratkokrilan. uspravno). v. pods. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. bremsen) v. kratak spisak. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. dajući oduvek sveštenike. nota koja vredi za dva cela takta. brachys. bez uvijanja. brevijacija. up. brevis kratak) muz. kratak izveštaj. životinje kratkih krila. Brahman (sskr. četr. linija pada za najkraće vreme. brahipneuma (grč. diplomu. breviatura) v. kratkih nogu. povelja. bregma (grč. pteron krilo) pl. brahiteleskop (grč. neku vrstu komentara Vedama. podos noga) kratkonog. brevis. rpeb dišem) med. brachys. Brahman) ind. kratak dah. pismo. vrsta tambure za pratnju. brachys. kratkovremen. breviarium) kratak pregled. break) otvorena kola na 4 točka. otprilike osam vekova pre naše ere. grč. . Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brachys. nauč-nike i političare. brachy-pneuma) med. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. patent. brahiotomija (grč. brač (ital. brachys. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. vladaocima i dr. brevet d'invention) pronalazačka povelja. bredizam med. sa diplomom. pesnike. koji su. sp. kratkih latica. kratkih krila. bremza (nem. brahiptera (grč. pes noga) kratkonog. brevis (lat. brevi manu) otvoreno. fil. brevete) pr. brachfon. 1795—1860). petalon list) bog. breakfast) doručak. brachistos najkraći. naročito papino pismo državama. kratak izvod. brahmanizam (sskr. koji ima kratke metričke stope. štampanje nota. brahipteran (grč. povlastica. kratke latice. g. brachys. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. d'. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. na razdaljini. typos otisak) ouz. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brev(e)te (fr. brevijarij. brevis kratak. breve d'envansjon (fr. brevipedan (lat. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). brevijarij(um) (lat. brahma) indijska religija. skopeo gledam) opt. astma. brachfon. bregma) anat. a'. bremza™ (nem. breve (ital. brevijar (lat. dekret. osnovana. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. temno sečem) hir. breviotipija (lat. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). cikloida. tj. kočiti. viola. breve) svaki zvanični pismeni akt. kočnica. i po tome liče na školske. breviatio) skraćivanje. kraća improvizirana fraza u džezu. brahisilabus (grč. brahipetalan (grč. teme. brek (eng. brsvi manu (lat. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. uzetost grudi. bremzovati (nem. kratkim putem. ruke. brevijatura. breviarium) v. breveter) dati. up. brachys. Brahma) starije učenje o Brahmi. točkanica.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. sa poveljom. skraćen naziv za brahiteleskop. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brahipneja (grč. povelju. loqui govoriti) kratak. koji ima kratke cvetne listiće. chronos vreme) kat. bremsen) teh. sažet i jezgrovit govor. brahistohrona (grč. imaju dva kapka. lovačka kola sa 3-6 sedišta. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. patent. skia senka) geogr. brachys. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. zool. brahit opt. brandy) rakija prepečenica. Bremse) teh. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brahiscijan (grč. brahipodav (grč. brev(e)tirati (fr. sa patentom. brekfest (eng. patent. brachfon ruka. Brahma (sskr. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brevijar. sprava za merenje mišice. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. veoma rasprostranjene morske životinje. pus. metron) med. odsecanje ruke. sipnja. brachys. muz. štimuju u s. komanda za prekid borbe u boksu. viola di braccio) muz. Brahmana (sskr. tele daleko. brevet) diploma. bremzati. insekti koji imaju kratka krila. podos noga) zool. srednji deo lubanje. kratkih nogu. izdati dekret. zakočiti. odmah. breda vrsta mašinske puške. brevilokvij(um) (lat. (fr. brevijacija (nlat. brevijatura (nlat. brevis. brahikefal. brandi. brahmaizam (sskr. = hipnotizam. patentiran. brahiopode (grč. molitvenik.

svetleti se. razornost. briljantirati (fr. brigadir (fr. telalnica. brimada (fr. koji razmrskana. veoma vatreno. brillante) iuz. briket (fr. bretona (fr. briser) rasprsnost. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. brigant (ital. brigmos (grč. bedemu. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). pokrajini u severnoj Francuskoj). brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. rukovodilac radne brigade. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brizantnost (fr. vidno se isticati. brisant) koji lomi. brizantan (fr. buntovnik. briše. remen. vrsta mirišljave masti za kosu. v. bretagne) stari francuski ples udvoje. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. sijati. brigma (grč. brikola (nlat. starinarnica. briller. brefotrofij. odska-kati od ostalih. brizomantija (grč. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brilaite (ital. bricola. brigg. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). povetarac. briljirati (fr. brephos. odličan. briljantina (fr. fig. brigantina (eng. vrdati. sa strane. vetrić. blistati) sjajan. fig. brig) mor. briqueter) popločati ciglama. briquette) nešto u obliku cigle. divan. brigadist. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. starež. šteta.. u prah pretvoren materijal. bretanja (fr. rasprskava. velelepnost. zavod za ishranu i podizanje dece. brikolirati (fr. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brygmos) med. briljantnost (fr. . razara. pljačkaš. mala jedrilica sa dve katarke. up. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brik (eng. fig. brigg) mor. odličnost. sposobnost rasprskavanja.brener 128 brimada brener (nem. Brigantine) tor. — št. briljantin (fr. kod bilijara: odskok. prekoramnik. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. 2. brigata) l. konjički podoficir u francuskoj vojsci. breša (fr. brikabrak (fr. brizo. krasan. blistati. blistavost. učiniti da se nešto odbije. fr. presovati u obliku opeke. naročito brilij aktima. brillant. bretelle) uprta. uštrb. voj komandant brigade. fr. brilijant (fr. par brikol (fr. razbijač. rasprska-van. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. ital. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. briketirati (fr. breche. bricoler) odbiti. 3. bretela (fr. briketaža (fr. veličan-stvenost. ital. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brizer (fr. brigadier) l. up. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. bric-a-brac) starudija. briller sjati. brigmos. fig. brefotrof (grč. up. voj. lukavo. obzirati se na nekoga. fig. tropheus) v. brycho škrgućem. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. utvrñenju). brefotrofij(um) (grč. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brigante) drumski razbojnik. bradu i brkove. ital. blistav. rasprsan. otuda fig. v. briljant v. svetao. plahovito. brezza) blag morski vetar. briseur) lomilac.) bog. cigle. breča (ital. fugovanje. brilijant. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. breskva (pere. briza (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. veličanstven. nem. vo. brig (eng. brigade) član radne brigade. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. prelivati se u svetlosti. prolom. lopte ili jajeta. naročito starinske. brephos. brefotrofeum (grč. brizo spavam. odskočiti. brigantine. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. raditi zaobilazno. brenovati (nem. razne umetničke stvarčice. brig. brillare) sjati. brigada (fr. zarezivati nekoga. brig. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. breccia) voj. odboj lopte od ograde. bretele naramnice. prednji valjak na spravi za predanje. jajeta i sl. raskoš. 2. oramenice za držanje čakšira. tropheus) zavod za nahočad. tropheus hranilac) nastojnik. cigle sitan. upravnik bre-fotrofeuma. prodor (u zidu. brigade. lopte. brennen) l. brillantine) kozi. hozntregeri. kaiš za nošenje tereta. sabijen u obliku opeke. briljantan (fr. zaobilazno. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. briser. breccia) kol. brillant) sjaj. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. 2. ne raditi časno. voditi računa o nekome. ital. divota. živahno. hajduk. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brefotrofeum. brizomant (grč. razorna snaga. par bricole) posredno. odskoči. za sto naoružanih ljudi. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brephos novoroñenče. brigma. brigadist (fr.

Brodvej (eng. brokanter (fr. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). broyon) tučak za mrvljenje. mesto srebra. brion (fr. životinje iz porodice „pamekušaca". sličan mahovini. brokat (ital.. brodet (ital. brimera UŠ god. broker) trg. bučno. makler. brumaire. broma jelo. bronze. legura (slitina) bakra. srebrotkanica. bromatografija (grč. bromos) ned. briologija (grč. briozo (ital. bronzana bolest med. prebiti preko kolena. brojler (eng. trgovina vezivom. naročito slikama. obrec-nuti se. brom (grč. bronzium) tuč. novembra. bromov preparat. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. vladu u svoje ruke).909 redni broj 35. logia) nauka o jelima. senzarija. bromos) fark. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. pocrniti. osnovanom 1805. bromoform (nlat. bromid (grč. so bromovodonične kiseline. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. nlat. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. bojiti (ili obojiti) mrko. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . ital. bele. brodirati (fr. broderie) vez. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. ulepšavanje. naročito slikama. brokeraža (eng. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. mahovinast. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. slična vistu. kićenje. telalin. oseći se na nekoga. briskirati (fr. brodsrija (fr. Brodway) „široka ulica". broiler) vrsta pileta za pečenje. kulturno središte. morske. upotrebl>ava se. up. tečnost veoma slična hloroformu. brioidan (grč. trovanje bromom. bromatologija (grč. fig. eidos oblik) bog. Brokhaus (nem. hteti nešto brzo sprovesti. šumno. nauka o sredstvima za ishranu. figurama i sl. trljanje boja. vezenje. velikom nem. element. bromium) xex. brunet) crncurast. logia nauka) bog. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. tela-liti. broker) trgovački posrednik.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. nlat. brinet (fr. bromural (grč. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. zoon životinja) zool. ili samo od pamuka. bronzo. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. fig. crnka. — 9. seizal. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. e. brinete (fr. bromoformium) farm. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. bromos smrad. starinar. osnovan 1753. teška. bryon. brinirati (fr.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. vrsta žutog. broder) vesti. za izradu stonog pribora. garavko. brokantirati (fr. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. crvenkastomrka teška tečnost. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. brnistra (ital. magleni mesec (18. bryon. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. up. brunette) garavuša. ulep-šavati izmišljenim dodacima. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. ginestra) bog. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromatometar (grč. bronza (fr. brusquer) brecati se. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. pre n. sa utkanim krupnim cvetovima. krasiti. od svile i pamuka. broker (eng. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. bryon mahovina. od 23. znak Vg. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. prenagliti čime. izvesti zlatom. reñe slatkovodne. brokule (ital. broma jelo. brioso) muz. broma jelo. up. bromatika (grč. broccato) zlatotkanica. poznati lek za živce. oktobra do 24. cinka i gvožña. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. lat. bromizam (grč. vezivo. bridž (eng. briozoe (grč. utisnutim u zlatu i srebru. živahno. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. kon brio. bridge) igra karata. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. srebrom. broajon (fr. svilom. plameno. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. obično industrijske proizvodnje. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brokatel (ital. bromos smrad) hem. god. nemetal atomske mase 79. brion) vrsta dobrog francuskog vina. nauka o mahovina ma. crnomanjast muškarac. Britiš mjuzeum (eng. jako nadražajnog mirisa. makleraža. srebrnaste boje. nazvan po izdavaču. god.

iz perioda krede. suprotno: nego. prvi sastav. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. poživotinjiti. pneuma dah) med. brocher) prošiti. operativne otvaranje dušnica. bratimstvo. brujar. životinjska požuda. bronc. brutificere) napraviti nekoga stokom. temno sečem) med. bronhofonija (grč. gips. leva i desna. bronchos dušnik. mykes gljiva) med. bronhotomija (grč. brutto) trg. bronhopneumovija (grč. grubost. bronhitis (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. bronzirati (fr. tako da tkivo truli i raspada se. zapaljenje bronhija. brujon (fr. gnojavo zapaljenje dušnica. v. brošura (fr. srebrom. brutal) živo-tinjski. bruderšaft (nem. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brumalan (lat. bronhoragija (grč. bakarnom bojom (drvo. na brzu ruku i privremeno. prošiva-ti (knjigu). npr. protkivati tkaninu (zlatom. brcnchia) med. neotesan. polomim) med. brutalis. bronhijalni katar = bronhitis. nacrt. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronte. broširati (fr. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brust-halter (nem. brošurist(a) (fr. Bruderschaft) bratstvo. brontologija (grč. grubijanski. krvarenje dušnica. brujar (fr. brochurier) pisac brošura. skopeo gledam) med. brovtosaurus (nlat. bronte grmljavina. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. skopeo gledam) med. kožu i dr. osuroviti. briinieren) davati nečemu (metalu. uzetost (ili: paraliza) dušnica. bronhije (grč. rheo tečem) med. brutalizirati (fr. drvetu. klinasto pismo i dr. lithos kamen) med. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhorea (grč. o nepogodama uopšte. bronchos. broš (fr. mrkom. bronho. kele posutost) med. brutalitet. bruh (nem. bronchos. bronchos. fig. divljački. brochure) v. brontofobija (grč. grč u dušnicama. knjiga dnevnog troška. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. surov. fr. bronhospazmus (grč. bez odbitka troškova. logi'a) nauka o grmljavini. grub. brum (eng. tj. rheo tečem) med. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bront (nem. trgovačke beleške. grkljan. dug preko 18 t. brutoprihod celokupan prihod. bronhije. nameštaju) mrku boju. brumalis) zimski. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. bronholitija (grč. bronhijalni (grč. brutalnost v. up. tuberkuloze pluća. bronhoskop (grč. meko povezana knjižica. potpuno zanemari™.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bronhijalni katar. sluz. brošira (fr. piskutavost glasa (kod promuklosti). povezati knjigu u mek povez. bronchos. bronzo) v. učiniti da podivlja. bruto (ital. brutalan (nlat. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. bronchos. divljaštvo. brutaliser) zlostavljati. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. brunirati (nem. brćnchos. brustbild (nem. brćnchia) pl. obojiti modrikastim prelivima na vatri. štraca u koju se unose. dve cevi. uraditi nešto na brzu ruku. . plesso udarim) med. bronhocela (grč. regnymi skrham. hernija. bronze. brujon. posutost dušnika. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). spasmćs grč) med. brutalitet (nlat. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. stvaranje kamena u dušnicama. bronhoplegija (grč. bronce (ital. brochure) sveska. Bruch lomljenje) med. bronhus (grč. brćnchos. bronhostenoza (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brćnchos. brontosaurus) kol. broche) zapinjača. bronzer) obojiti bronzanom. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. zverski. brćnchos.). blenna. up. bronteum (grč. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brutificirati (nlat. crnom. brontoterij(um) (nlat. anat. bronchos. Brand) med. brćnchos. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min.(grč. brćnchos. brouillon) koncept. bista.). džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brutalitas) surovost. ogromni kičmenjak. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. brontotherium) kol. protkati. brćnchos. dušnik. brćnchos dušnik) dušnički. dnevnik pazara. brouillard) v. guša. aparat za pregled sluznice bronhija. dušnice. bronhoskopija (grč. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). cedefastog sjaja. koji se tiče dušnika ili dušnica. Brust-bild) poprsje. životinjsko ponašanje prema kome. bronhoblenorea (grč. phone glas) med. skotski. brćnchos) alat. mine-ral. svilom). bronhomikoza (grč. brošura.

budala) ludak. bukiner (fr. bujom. pena na pivu. Bukefal (grč. bugia sveća) med. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. narediti) izvolite. bukolikos) poet. zatim zadnjeg creva i jednjaka. bukagije (tur. nm. okovi na nogama zatvorenika. posrednik pri klañenju. za razliku od totalizatora. bugzirati (hol. bukmeking (eng. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. nicine. boucanier) lovac na bivole. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bujirati (fr. um. bub-njice. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. običan način klañenja na konjskim trkama. buvoličar (grč. seoski. melitensis. lečenje goveda. uvećanje. biibalos) zool. limfatični triper (kapavac). pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. bubon. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. ital. glupak. bougie. book-making) sastavljanje knjiga. kardia srce) med. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). nlat. Život je patnja. buboni (grč. bukoliasmos) pastirska pesma.. bubonalgija (grč. bus. ind. . buñ (tur. govedo. kila. Budhizam (sskr. buzdovan (tur. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). Buddha) „probuñeni. budisti (sskr. stanju blaženog mira. bukardija (grč. bubon preponske žlez-de. buket (fr. bukolska cezura četr. budoar (fr. bužija (fr. bujrum (tur. bukoliazmos (grč. pastirski. up. bolest prepona. bouillon) kup. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). antilopa. volja za život). budizam (sskr. vući lañu pomoću parnog broda. fiz. žeñ za životom. bukinist(a) (fr. fig. bujatrika (grč.bubonulus (grč. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bubreg (tur. u Indiji poštovan kao bog. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. prosveće-ni". bogurek) bubreg. bukagi) pl. bozdogan) vrsta starinskog oružja. hipertrofija srca. pristalice religije i filozofije budhizma. budala (tur. bujon (fr. bukinerija (fr. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. prosutost prepona. buj (fr. aden žlezda) med. neprerañeno zlato. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. pastirska pesma. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bouquineur. bukolike) post. bukolski (grč. topuz. . kephale glava. profesio-nalni kladilac. algos bol) med. bubon. buljon. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. budhizam. budizam. ned. bukanir POJI. Buddha). bus. bouille. up. cvet. valjkasta šipka od voska.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. miris od vina. bouquinerie) trgovina starim knjigama. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bez strasti i patnje. lista. bubalis (grč. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. budhisti (sskr. bukmeker (eng. kao posledica jačanja srčane muskulature. bubon. Budha (sskr. gusar. bubonadenitis (grč. Buda (sskr. antikvarnica. Buddha) v. Buddha) v. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. Buddha) pl. spisak. Americi. figura u vatrometu. tj. Br. micine. Budha. bukolika (grč. vrsta tkanine. Bruchgold) izlomljeno. v. Buddha) pl. književno delo. afrički jelen. book) knjiga. v. bubon) pl. kaučuka i sl. biige) plesan. zverokradica u Sev. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). morski razbojnik. suis i Vg. antikvar. zapovedajte! buk (eng. bukasen (fr. buña. bus govedo. pastirske pevanje. gume. zapaljenje žlezda u preponama. budhisti. bubonocela (grč. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. kele) med. bukanje (fr. buksiren) mor. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bouquiniste) prodavac starih knjiga. „sveti mudrac". električna svećica. pisac pa-stirskih pesama. bubonulus) med. buyurmak zapovedati. uzroci patnje su strasti (tj. glupak.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukanirati (ind. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. Budhizam. religija koju je osnovao Budha. tj. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bubikopf (nem. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bukolikos) poet. pamučna tkanina za postavu. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih.

daš Bund) svežanj. buljubaša. buljon (fr. snabdeven bulom. bum (eng. bullitio) klju-čanje. velika gomila. čvornovat. BulbulderSlavujev do. bungur (tur. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. boliik) l. bulbozan (lat. zlatna bula (lat. sitan papirni novac u Rusiji. gomila ljudi. 2. bula. foltamente gusto. mišić duvač. up. na povelji. 2. gusta trnovita živica kroz koju konj. bedem. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bukskin (eng. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulevar (fr. rulja. 2. naročito na dorskom frizu. neodoll-va. bulla) 2. glavičast. anat. bumaški (rus. ned. a odlikuje se naročito time što se. bula (tur. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bula (lat. bullatus) zapečaćen. muslimanska žena. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. bulla) l. ukrasi. bulumenta (ital. bulengrev (fr. udata žena. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. bulbiferan (lat. god. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. urnebes. hladnokrvnosti i dr.) pl. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). tj. vrenje. liga. metež. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). buke (eng. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bullterier) vrsta engleskih pasa. (nem. tako da mu se vide prednji zubi. kranion lubanja) arh. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bulom zove šegrt majstorovu ženu. bulla. velika. (nem. mera za staklo. boulingrin) v. bulbus oculi) anat. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bul-finč (eng. izdao nemački car Karlo IV. bunda kaput) krzneni kaput. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bungalov (eng. bulimija (grč. zavežljaj. zbijeno) 1. boulevard) šetalište. Džon Bul. buli) l. bulbiforman (lat. tvrñava. oličenje engleskog naroda kao celine. vraća onome koji ju je bacio. rad od drveta sa metalnim umecima. bik. plik. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. obrazni mišić. potvrñen pečatom. skupštinska zgrada. glavičast. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. pečat od voska ili metala na povelji. bund 1. pločama ili grudvama. fig. buljen (eng. velika količina (nečega). lat. bulbosus) lukovičast. bulist(a) (lat. nlat. uzana. bouliner) mor. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. buckskin) „jelenska. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. mnoštvo (obično stoke). bul (eng. verski obrazovana muslimanka. nepošteno trgovati. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bulbus (lat. glavna ulica. bul dog) 1. tetka) 3. boling-grin. bumerang (austral. krasti. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bukcinator (lat. bulimfa) med. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). zimski kaput postavljen krznom. Boule (1642—1732). buleuterion (grč. onaj koji nije u opticaju. čorba. bulbus okuli (nlat. boule. hartijice. lopta. buleuterion) većnica. povelja sa takvim pečatom. der Bund) savez. zapovednik jednog buljuka. bunda (mañ. forma) koji ima oblik lukovice. npr. smotak. boltikbasi) četovoña. kugla. Služi kao oružje. papirići. krompirast. životinjska glad. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. buljuk-baša (tur. bula (lat. bul (fr. f ero donosim) bog. gomila. mora da projuri. sabornica. buldog (eng. odličan lovac na miševe i pacove. nazvan po francuskom rezbaru A. četrdesete deo rijala. bullire. bulla aurea) zakon koji je 1356. bola strina. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bull-finch) sp. voj. jagnjeća koža". fig. napomena ili kratka priča. društvo. bulla) pisac papskih bula. bus. očna jabučica. 2. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. veliki engleski pas širokih grudi. bulla) 2. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. kratke i duboko usečene njuške. jelo od nje. bulbus lukovica. Bundesver (nem. Ch. bulicija (lat. bulterijer (eng. bulbul) slavuj. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. buliran (lat. luk. buljuk (tur. bujon. na trkama s preponama. talasanje. glavica. bulbus. mera za konac. bulbus) lukovica. ako ne pogodi u cilj. buccinator) trubač. bulinirati (fr. vreva. mutna. pljačkaš. stran novac. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. bouillon) kup. . bulbul (arap. krvava ili gnojna tečnost.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. tuñi. neotesanost. glupost. bularij(um) (nlat. kapetan. books) pl. izbacivanje mehu-rova.

buret (fr. bura 2. izostavljanje reči pri sla-ganju. dlaka za punjenje stvari. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. zamka. v. med. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava." buržuj v. bu-rime (fr. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. kapitalističku. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). jabukama. burleskni (fr. burma od burmak zavrteti. burleska (nlat. iznenadna nepogoda. burda) Muhamedov ogrtač. usukati) 1. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. Bunker) l. burza (fr. pečalbar. ulično) od napada iz vazduha. sluzne kesice. buržoazija (fr. stanovnici Juhe. duboki bas na orgulji. buraska (ital. varošanka. šaljiv. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. Bundestag (nem. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. bouts-rimes) pl. nagao vihor. Bundesrat. buraš. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. pesak i dr. prostor. mala burleska. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. kor. naročito kao lañarski radnik na Volgi. berza. fr. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. burag (rum. burgija (tur. bourgeois. burdon (fr. izmišljotina. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. cement. tur. bourdon) ouz. dvorac. burlesque) poet. nlat. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). Afrike holandskog porekla. burrasca. podvala. burlesque) smešan. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. Bundestag. buržoa (fr. seljaka i plemića. pere. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. bordižati. 2. šala. grč. lakr-dija. i s druge strane proletera. bordel) v. 2. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. lakrdijaški. burg) 1.) savezno veće. boer) „seljaci". buricu pupak) želudac životinje. birader) brat. ćiftinica.. bourrasque) bura. Buri (hol. s jedne strane kapitalista. burla. pripadnik buržoaske klase (v. tip. bourse. burleta (ital. predstavnički dom parlamenta. malograñanin. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. buržoa- . docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. Buntdruck) štampanje u više boja. bourgeoisie. buržujka grañanka. muzički komad humorističkog karaktera. ljutine. bura 1. burlak (rus.) savezna skupština SR Nemačke. ital. gajtan na šeširu sa kopnom. tvrñave. 4. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. fr. buržoa) 1. buranj (rus. vune. bunker (nem. (fr. burze muskoze (nlat. gazdaška žena. 3. up. burdelj (fr. ital. bourre. voj. burdalu (fr. nakaradan. burlesco. burdižati v. borek) vrsta pite sa sirom. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). bursae muscosae) pl. burgus. imućna žena. burka. burka (rus. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). Buridanov magarac fil. byrsa) v. prema tome. up. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. (ital.Bundesrat 133 burma zija 2). šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burazer (pere. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. birader. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. veseo i nestašan muzički komad za ples. fig. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. Bunt savez) buna. a tek posle stihovi. bourg. burra. nemački Burg. buntdruk (nem. borra) otpaci od dlake. besmislica. izliv zlovolje. vrsta šarenog francuskog platna. mala tvrñava. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. nezadovoljstvo. bourdalou) traka. Burg) zamak. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. bunting (eng. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. fig. buržoa. burletta) mala vesela igra. burek (tur. mesom. bordel. betonsko sklonište (kućno. pošto se. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burg (nem. 3. 2. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. bunt (nem. up. burma (tur. burda (arap.

maslac. kojem je. vrsta rečne košljoribe. bussola kutijica. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bubuljica. vrsta gasa. up. sa kapom. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). boutique) prodavnica. bufov (ital. butiga (ital. Bu-kephalas) „volovska glava". buš-tru (fr. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. merov. burnus. bulga kožna kesa. trgovina na malo. trgovanje na malo. na mahove. bufon.burmut snog kamenja. muz. potpun. mornarski kompas. radi uspomene. fr. Aspina gaga i Alburnus mento. nem. butirin (lat. omnibus svima) v.349 1 (u SAD 35. pupoljak. sa volovskim očima. lakrdijaš. buffone) šaljivčina. dućan. nazvana po nem. bouteselle) voj. butrola (fr. laka komedija. bivol. sastaviti. neravnina (na svili). omnibus. komičar. 2. borsa) kesa. buton (fr. (krupan) brilijant u obocu. budget. bufalo (eng. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. Bukefalos. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. flaša. butan (grč. čep. buffa) šala. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. lat. burnus (arap. bottiglia) boca. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. buffer) odbojnik (na vagonu). buter) hen. obično od bele vunene tkanine. up. računska godina. but (eng. buljook. sluga. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. bufo (ital. opera bufa komična opera. = kapričo. dućan. boutiquage) torbarenje. bufa (ital. bufer (eng. posilni. bufeta (fr. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. biis govedo. budžetirati (eng. budžak (tur. čireva. komične opere. butun (tur. buffalo) zool. grč. lakrdijanje. detić. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. volook. ceo. otoka i dr. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. staklo. kao što idu volovi pri oranju. bouffonnerie) šala. buda (ital. bottega) prodavnica. fr. Butter) maslo. kurir. 134 buš-tru burnetirati v. bradavica. bursa. ophthalmos oko) ned. boutade) duhovita šala. butyron. stvarčica slična dugmetu. kut. doset-ka. butiin) sav. za ušmrkivanje. buczo) zool. zatvarač. busija (tur. najmiliji konj Aleksandra Velikog. biis vo. sastavljati budžet. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. dvorska budala. budget) l. butyrum) hai. lat. butirometar (grč. merica. futrola za karabin. butikaža (fr. strophe okret. bezbojna tečnost. ital. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. bouteille. ital. boutonniere) rupica za dugme. u Indiji). budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. bušerizirati (fr. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. kiselina putera. grč. bufoverija (fr. ital. temnjak. 2. momak. par boutades) prema ćefu. bustrofedon (grč. puxis kutija. zasićeni ugljovodonik (S4N10).239 1). bourse) med. hirurgu Burovu (1809— 1874). lat. bufo karikato (ital. neke ustanove i dr. mappš. bolgia. butum. bursa (ital. bournous) ogrtač bez rukava. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. burova voda farm.. burš (nlat. burunotu) sitan duvan i dr. bouton. butonjera (fr. burnetizirati. lakrdije. šraf. Bucefalus (grč. puter. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. lat. vitica. . bucov (mañ. buter (grč. butyrum. nem. budžet (eng. puce. pun života student ili mladić uopšte. butelja (fr. burmut (tur. bus (eng. busola (ital. veseo. zavrtanj. butada (fr. 36. minñuši. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. venčani prsten. upotreblja-va se za obloge kod rana. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butik (fr. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. bik. a drugi — obrnuto. bottone) dugme. sladunjava i opora ukusa. lakrdi-ja. butyron maslo. nlat. maslena kiselina. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. predračun prihoda i rashoda uopšte. biityron.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bucak) ugao. med. butsel (fr. neobuzdan. finansirati po budžetu. brzi soloples bez pripreme. butonomantija (fr. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). up. buton (fr. bouchon) zapušač. bouffette) kićanka. par butad (fr. ćošak. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). . bursitis (fr.. burnetizirati (eng. buftalmičan (grč. puxis kutija od šimširovine) fiz. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. bushel) engleska mera za žito. bus. sirćetna mirisa. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. rastvor baznog aluminijevog silikata. pusu) zaseda. buxula. bouton. bušel (eng.

vadij(um) (nlat. pometnja. vaginizam (lat. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). uputstva. fr. grč. naročito kod mladih žena. vaza (lat. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. salonska železnička kola. vaganti (lat. vas. Vavilon (hebr. UP> = veber. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. lat. klevetnička zakletva. vadla (nem. fiz. Babel. . tj. I. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vagas) l. pre n. za ukras. vaša sacra) pl. ro-dulja. kolovoz. v). vagati (nem. vadimonium) prav. god. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. lutalice. vagon-li (fr. zbirka priča (ili: anegdota). sveto sasuñe. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. \=aanadijum. vazal (nlat. pre ne. val. zigurat. tumači.. e. zapaljenje vagine. va) vredi. posuda. dvadeset osmo naše latinice (V. vagina) med. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vagari skitati se. vazna. prestonica Vavilonije. vademekum (lat. zbrka. leventa. podanik. rodnica. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. wagon-salon) salonski vagon. skitnice. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). kantar. god. nered. tzv. bitanga. važi. kao skraćenica: V= votum. terazije.= volumen. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vadiš jemac) prav. mali vagon. stidnični. 2. vagina. waggon. \. metež. \=volt. protuva. e. vadimonij(um) (lat. novac koji se polaže na ime jemstva. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. eng. rov. va bank (fr. vadium. može. vagabund(a) (lat. igrati va bank staviti sve na kocku. \9=volfram. vagonet (eng. fr. lutalica. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vaginalni (nlat. jemčevina. vagabundus) skitnica. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vagon (eng. vagon-salon (fr. vas sud. vagina) ned. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. verne prevr-ni. v. sveti sudovi. = vi-ce versa. vadimonii desercio (lat. \Č=vat. vavilonsko ropstvo 1. meriti na kantar. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vagina) alat. čisto živčana pojava koja dolazi. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. jarak. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vaginoskopija (lat. vassal) klevetnik. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. hem. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vasallus. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). haos.— valuta. vaše) uzan sud za cveće. stidnica. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. jaža. Wade) list noge. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. jemčenje. vazalagijum (nlat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje.. ili ostati ili propasti. podsetnik. rok dolaska na sud.= vide vidi. jedan od najstarijih kulturnih. vade mecum) „hajde sa mnom". trgovačkih i političkih centara. vagon restoran (fr. v. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vaza sakra (lat. va banque) „važi za ceo bank". vagiva (lat. tj.A E I L O RU 147/ V V. zidana s namerom da dopre do neba. beskućnik. fig. vagaš (mañ. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. dolazak na sud. fig. vol. vaginitis (lat. probisvet. za odreñivanje težine tela. Mojsije kn>. tumarale. 2. va! (fr. skopeo gledam) med.. vaga (nem. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. fr. v treće slovo naše ćirilice. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. po Bibliji.

kod knjiga: čista. vakant (lat. vacantia) upražnjenost. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. slobodno je. imanje bez zakonitog gospodara. trem. hayat) 1. živci što sužavaju krvne sudove. voća i sl. teška do 3 kg. hayat. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. Vajthol (eng. interes. upražnjen. tur. mineralna mast bez mirisa i boje. vas. vaseline) he«. ništavost. fa'ida. vakuist(a) (lat. beli momci. fr. vas posuda. grč. višnujit. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vakacija (lat. prazno je. vaza. znat. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. Wyandotte) vrsta kokoši. osloboñe-nost od neke obaveze. vreme muslimanske molitve — namaza. nekada. grč. vazoneuroza (lat. tur. doksat (u seoskoj kući). tehni-ci itd. evakuirati. Vajt star lajn (eng. sudski odmor. vazokonstrikcija (nlat. opadanjem temperature). mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vajzbratna (nem. vakat (arap. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. zool. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. nezapremljen. vreme. whiteboys) pl. vasodilatatores) pl. nezauzeto je. Vajl-Feliksova reakcija . poreklom iz Amerike. sama molitva. vas sud. od 1760. White Star Line) „Linija bela zvezda". Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. Vajnbergova reakcija med. vazektomija (lat. vasoconstrictores) pl. vazna (lat. znat. nosi 140—160 jaja godišnje. školski odmor. vasodilatatio) med. up. upotrebljava se mnogo u farmaciji. omanja. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. sada: široka ulica u zal. naslednika. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). vikont. vajsmanizam biol. vaktiyle) u staro vreme. vakat (lat vacat. vacatura) upražnjavanje. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . ispunjene vodnjikastom tečnošću. vaiz (arap. srednje veličine. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. znat. poznavalac verske literature (kod muslimana). iz kojih se stvaraju nove ćelije. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vajat (arap. neštampana strana (iza naslovne). vacans) prazan. vajkaunt (eng. vajtbet (eng. vakuole (nlat. vakeri (šp. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vakantno imanje prav. oboljenje živaca krvnih sudova.. pojačanim krvotokom. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). neuron živac) med. viscount) v. vaqueros) pl. slobodan) imanje bez vlasnika. usporenjem krvotoka.vazektomija 136 vakuole smann. vacuitas) praznoća. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. činovnike i dr. vacare biti prazan. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. Bazedova bolest i dr. vazelin (fr. up. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. raspust. noge žute. tur. <•«. vazodilatatori (nlat. vakantan (lat. vazokonstriktori (nlat. ispražnjavati. pastiri. nameta i dr. vajda (arap. teoriji kli-cine plazme. praznina. upražnjenje. nema. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). nedostaje. bog. vajandotka (eng. sujeta. dobit. nekog mesta). Vajtčepel (eng. vakuirati (lat. vakancija (nlat. vazodilatacija (nlat. vacare) 1. nezauzet.-tur.. vaccus nezauzet. vaše) v. i kao takvi prezreni. upražnjenost (npr. vajtbojs (eng. po nekima Mavara. vakit) 2. zemljoradnici i zanatlije. Vaisya) treća indijska kasta. vakuitet (lat. 2. npr. nepopunjenost. tur. potomci rimskih robova. taština. vaktile (arap. fayda) korist. vaišja (ind. waqt. prazno mesto (naročito parohijsko). delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vaiz) propovednik. ektome isecanje) kec. poreza. u koju spadaju trgovci. vacatio) osloboñenje.) pl. nepopunjen. kresta ružičasta. vazomotorna neuroza ned.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. kao ii. vasomotores) pl. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. povišenom temperaturom). vacuolae) pl. vaišnave (ind. vakatura (nlat. vacuare) isprazniti. vazomotori (nlat. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. čas. upražnjenost. vasoconstrictio) med. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. fa j da.

valeriane officinalis) bog. overa. vacuum prazan prostor. oproštajni govor. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. hen. valeur en attente. nlat. oblik) med. praznina. valacija (nlat. velidus. grč. pelcovanje. vala) l. vakuum. zaklopac. odeljen. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valor. nlat. košuljice. valui-rati. valvaciona tabele fin.. valable. valiza. pravio valjan. valere) jak. valvirati (nlat. valabilan (fr. kalemiti. živeo! valedikcija (nlat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. vallatio) voj. punovažan. npr. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . grč. tur. krepak. trajanje note. up. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. 2. valida (arap. vaccina. zdrav. validacija (nlat. važnost. važeći. valenciennes) pl. vallahi) bogme. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. koji važi. jedna lekovita biljka. lažne. mahuna. validitas) prav. tatara. validatio) potvrda. junaštvo. valvula) znat. valiza (fr.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. wa-llah. vakcinoterapija (nlat. vakcinoida (nlat. v. valerijana (nlat. mati. valere vredeti) valjan. valanske čipke različite vrste. valensija (šp. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). stavljaju ispod svojih bula). animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. potvrñivanje. vaccina sc. u obliku monograma. voile) l. prav. bog. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. vakuum-metar (lat. potvrditi. validet) roditeljka. thera-peie lečenje) med. e baš. odrediti vrednost. valvere) ocepiti. grč. valeur. bolnice. valer (fr. valencije. en recouvrement) trg. vale-dictio) pozdrav na rastanku. prevna vrednost. val (fr. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valvatio) fin. vaccina) med. cepljenje. valiža v. valdenzeri pl. valete) budite zdravo. prav. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valvula (lat. validare) overiti. ljuštura (u školjke). vaccinatio) med. muz. valutirati. sirotišta. dugačka uska dolina. kalemljenje boginja. koju je osnovao 1176. valetudinarij(um) (lat. škole. reformatorska sekta. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. vodene boginje. v. zaista. validan (lat. vacca krava.mleka u prahu". valere biti zdrav. validitet (nlat. prevna važnost. validirati (nlat. leonisti. vakcinacija (nlat. valore) vrednost. crevni zalisci. valencije (nlat. biti jak) zdrav bio. zaliv. vacuum) prazan prostor. vrednost koja se očekuje. snažan. neprave kravlje boginje. biti previo voljen. vodovode i dr. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. uvala. utvrditi cenu nečemu. podizanje bedema. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. cena. podizanje nasipa. bolesnička sobe. utvrñivanje u polju. javne biblioteke. vakcinisati= vakcinirati. v. overevenje. vale! (lat. va lete! (lat. cepivo. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valjenost jedne stvari ili nekog postupka. sa dva atoma. valenca hen. hrabrost. valvacija (nlat. valvule intestinales (lat. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. nazvanih po šp. eidos vid. u propisnom obliku. vakcina (lat. pravio važan. zatva-rač. valise) putnička ručne kožna torba. tur. cepiti. venama. do sedam atoma jednovalentnog elementa. lat. ital. vakcinirati (nlat. hartija od vrednosti. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . sabatati. priznanje pravne važnosti nekog akta. zalistak (na srcu. vale. valva) krilo vrata. biti punovažan. valle) 2. vidovita žena. punovažan. providan pokrivač za lice. variola kravlja boginja) ned. u Lionu Petru s Valdus. čarobnica. ošančavanje. odista. waqf. crevima). ljuska. valansjen (fr. lečenje vakcinama. valah (arap. bezvazdušni prostor. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. vakuf (arap. vakuum (lat. vredan. kravlja maja protiv velikih boginja. eventualne buduća vrednost. pelcovati. valvulae intesti-nales) pl. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valva (lat. izvršiti pravnu formu overevenje. valetudinarium) bolnica. gradu Valensiji. valentia) vrednost. vala (stnord. baš. vala (ital. vaccina. mati bivšeg turskog sultana.

wandern putovati) lutati. pri dnu uži. lat. u svom sastavu i obliku. sa pojavom proliva. u V veku pusto-šilo Galiju. i sisa im krv. procenjivati veću vrednost. vanadium) hen. vanadij(um) (nlat. wandern) čovek koji putuje. napada sisare. Walkuren) pl. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. up. vapdalizam (lat. u rudama gvožña i olova. valkyrja. valkire (stnord. pesma vandrovaca. v. Vandali. Gete. muzički komad za ovu igru. u nedostatku hrane. u Valhali. vale (fr. Vanadis) hen. gde je kao opatkinja jednog manastira.942. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. Vandali (lat. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. boginje bitaka i suña je boraca. vandla (nem. vanilizam (fr. nem. dobiva se i veštačkim putem. a 455. otuda fig. valija (arap. valuta) „vrednost". po njegovoj zapovesti. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. od Š veka n.valija 138 valcer (nem. Grka i Rumuna. valse) v. pa i čoveka pri spavanju.. valorizacija (lat. Španiju i Italiju. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. valuirati (fr. valenki) čizme od sukna. up. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. one su. izvršavati valorizaciju. valuer) v. valor vrednost) trg. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). fr. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. fin. naročito u jelu. zanata i sl. vampir (slov. zanata i sl.. vampir. valuta (ital. valorizirati (nem. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. ital. dovode mu one koji hrabro poginu i. valor intrinsekus (nlat. ptice. zavodnica. nem. vandalismo) vandalska ćud. vallomas iskaz) poreska prijava. probisvet. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. ad valorem (nlat. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. vale. vapila. aromatična materija vanilinog ploda. sedište bogova i junaka. vile. kao vesnice. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. vanille) med. vanille) hen. . to walk over the course) na trkama: laka pobeda. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valutirati (ital. up. valutni papiri fin. s druge strane. po tome zool. vainilla) bog. donose pobedu. vandrovkaš (nem.. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. walorisieren) izvršiti. Valhala. za pranje posuña. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. vami (eng. valovvica (mañ. grčeva. skitnica. vandemijer (fr. Vandali. pesma o vandrovanju. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vrednost od danas. vanadin (lat. Wanne kada. . docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). element. novac. vandrovkaš. hartija od vrednosti. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. valvirati. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. otisnuti se na vandrovku. vanadin. vandal(in) fig. znak V. zbog čega im je kurs nestalan. trovanje vani-lom. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. divljaštvo. Vandali) pl.. vandrovka (nem. valpurgijska Hoh prva majska noć (v.žena-demon". umrla oko 780. prekomerno puštanje krvi. valkover (eng. Walhalla) u nord. u službi boga Odana i. od 22. čovek sklon divljačkom uništavanju. ratovalo s Rimljanima na Rajni.. vanilija (fr. proceniti. vanilin (fr. redni broj 23. valcer. H. vavdrokaš v. Valhala (stnord. e. vindemia) „mesec berbe". ital. skitnja. Valpurga (nem. wali. tj. metal. procena. atomska masa 50. dumping) devalvacija novca. tur. (nlat. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. IX do 21. cena. valkire. „Faust"). mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. maja. odreñivanje vrednosti. zaštitnica od vradžbina i veštica. skitati. vali) guverner. carev namesnik. germanskogotsko pleme koje je. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). vendemiaire. up. šp. valor ekstrinsekus (nlat. povraćanja i sl. novac koji je. kaca) širok kuhinjski limeni sud. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vanille. vrsta novca. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. valutare) v. luta po svetu radi trgovine. up. ad valorem) prema vrednosti. vanadijum. valuta per dato) trg. vampirizam med. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. vampiro. valutni damping (eng. pronañen 1830. valor) vrednost. divlji i surovi varvari. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. valuta per dato (ital. valor (nlat. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. tj. valjenke (rus. Valholl. kao zamena prirodne vanile. valvirati.. vandrovati (nem.

lit. varijabilnost (nlat. varikozan (lat. varius) l. vanstep (eng. P do 20. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano.84 t. vanilokvencija. vapore para) parobrod. sve je tašto. svaštarije. vaporizirati (fr. step korak) v. nejasan. naredba. vantuza (fr. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. gimnastičke produkcije. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. variabilitas) promenlji-vost. vaporatio) isparavanje. pesmu. vaporiser) ispariti. slavoljubivost. pretvarati se u paru. varicositas) med. svaštice. mutan. oduška. up. varaq. 2. vankos) jastučnica. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. pretvaranje u paru. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varicosus) med. vanilokvencija v. žonglerske veštine i sl. varijato (ital. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varia. razreñivanjem vazduha u njoj. čuvati se. guardare) pokr. jedna vara iznosi 0. raznolikost. varikozitet (nlat. promena je prijatna. raznovrsnost. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. naduve-nost. varijacioni kompas fiz. sklon menjanju. varijacija (lat. napor (lat. kolebanje. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. espapna založnica. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. prazno. vapor. paziti. varix proširenje vena. pretvoriti u paru. varijanta (lat. proppfenje pup-čanih vena. varijabilnost. razne stvari. up. npr. varvarin.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. menjanje. prolaznost. variatio delectat) posl. vaporimetar (lat. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. varijante). 1. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varietas) različnost. varijabilitet. varvarizam (grč. razbiti u kapljice. raznolikosti. parni. hvalisavost. grč. vanilokventnost. pome-šane stvari. proširenost vena. preinačeno. prazan govor. ništavnost. raspršivačem. odlika. pisamce. varijante (lat. vaporacija (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. probisvet. podvrsta. 2. isparavati. oticanje vena. otečenih vena. tur. raznovrsnosti. vari jete (fr. varvarin (grč. listić. vrebati. maglovit. muz. vanitas) taština. fiz. one jedan. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). punomoć. kvrgav. nož. variatio) promena. vara (port. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. warrant) trg. nejednakost. propalica. barbaros) v. Španiji i Južnoj Americi). štrcaljka. ništavno. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. proširenje vena. različit tekst (v. variae lectiones. varia (lat. raspr-šivač. tupa sekira. svaštine. kupica. barbaros) v. varikomfalus (lat. promena veseli. nestalan. svakovrsno-sti.. varix. praznina. promenljive.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. zool. v. varak (arap. vaporizater (fr. varietates) pl. ital. varijabilan (nlat. sujeta. verijeteti (lat. poprskati prskalicom. vaporisatio) isparavanje. delimično odstupanje od jedne teme. hulja. varikocela (lat. pismo. vancaga (nem. prividno. od 19. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. vanitet (lat. bog. variabilis) promenljiv. arh. pretvarati u paru. ventouse) ned. pun pare. . vanitas vanitatum) taština nad taštinama. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). vapor. varijabl (fr. vaporozan (nlat. prividnost. 2. vantoz (fr. lit. varius različit) pl. v. biol. stara. varzilo (prema zemlji Brazilu. variable) promenljive vrednost. variks (lat. deklinatorijum. različitosti. vardati (ital. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. parna laña. barbarizam. vankos) jastuk. varanted (eng. ventose) „mesec vetra". proširenih vena. variantes) pl. ples. koja se razlikuju jedna od drugih. variato) muz. ili britva. astr. bolesno oticanje vena. ispa-ravati. razmetljivost. vetrenje. vanjkuš (mañ. grč. varak) list. vaniloquentia) hvalisanje. nalog za hapšenje. uobraženost. varant (eng. kele) med. prskalica. vanitas vanitatum (lat. grč. vaporizacija (nlat. vanjkušnica (mañ. omphalgos pupak) med. u stanju barometra. brbljanje. Š. Bandsage) l. zarijetet (lat. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. promenljive količina. nepoetojan. nevaljalac. varix) med. vaporare) pušiti se. vaporirati (lat. uan-step. tj. evaporacija. vaporosus) parovit.

Vatikan (ital. vaskularizacija (lat. bog. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. imati promenljiv uspeh. avij. vodotisak. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. vasculosus) zool. variare) biti različit. vater-tvist (engl. fig.. eidos vid. variolizacija (nlat. papska politika. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vasculosa) bog. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. . ne slagati se. sudić) ned. velike boginje. vasculum) alat-. vater-mašina (eng. fatelin. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). engleski nužnik. varicele (nlat. vaskulitis (lat. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. glupak. neizmernost. ned. vastitas) praznina. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. v. održan u Vatikanu. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. šp. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. Vasermanova reakcija ned. nlat. up. sudovit. mali sud. up. vaserkopf (nem. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. mćtron) fiz. water. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. variola. vas. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. tako da sada ima 11. žilica. vasilika v. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. variole (nlat. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). fig. naročito podmornice. boginjav. kravlje boginje. početa u VI veku i stalno proširivana. varirati (lat. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vastitet (lat. proširene vene.000 soba. županijski ured. variole vakcive (nlat. * vater-balast (eng. varices) pl. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu.varivas 140 vatirati varinas (tl. unositi izmene u što. kišni ogrtač od takve materije. vat (skr. zgrada u kojoj se on nalazio. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. vodene boginje. HP 1869 — 18. stvaranje krvnih sudova. variolacija. vater-linija (eng. vatirati (nem. glavni sasto-jak biljnih sudova. varioloide (nlat. nuz. sudić. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vas sud. W) fiz. razilaziti se u mišljenju. variolisatio) med. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. delimično odstupati od čega. vaskulozan (nlat. grč. vaskularan (lat. grč. viruela) pl. variolosus) ned. prot-kanost krvnim sudovima. varinas) najfiniji američki duvan. variolae vaccinae) pl ned. waterproof) materija koja ne propušta vodu. rošav. zapaljenje krvnih sudova. Vasilike (grč. postaviti vatom. blaži oblik velikih boginja. med. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). ned. vater-klozet (eng. bogat sudovima. vaserdruk (nem. water-ballast) odeljenje lañe. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vaterpruf (eng. v. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. menjati se. vata (nem Watte) higijenski pamuk. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. varicellae) pl. promeniti se. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vasa sp. vaskulum (lat. oboljenje od velikih boginja. vaterpolo (eng. proširenje vena. donnijeg švedskog kralja. vaterpolist(a) (eng. variolacija (nlat. variolae. najduža skijaška trka na svetu (86 km). wattieren) podmetnuti vatu. variolozav (lat. vaterman (eng. variometar (lat. pustogl. vasculum mali sud. varices (lat varix. varmeñija (mañ. čovek s takvom glavom. vaservaga (nem. Wasserwage) zan. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. UP 1870). vaskuloza (nlat. vascularis) alat. variolis) ned. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. sastavljen od sudova ili kanala. variolatio) med. varmeñe. papska vlada. bazilika. libela (ravnjača). bolestan od boginja. vasculari-satio) biol. male boginje. ned. pun krvnih sudova. biti raznog ili drugog mišljenja. prave boginje. velike boginje. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. sudov-ni. varius različit. grč. oblik) pl. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. water polo) igrač vater-pola. prostranost. variolizacija. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. water-closet) moderni higijenski nužnik. belim robl>em. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. variolis (nlat. varmegye) župani-ja. vatelin (nem. water-polo) sp. razlikovati se. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. bog. flebektazija. koji se tiče krvnih sudova.

reproduktivnom sistemu). vegetabilije (lat. biljke. Sama-. wey. pristalice religioznog pokreta bilje. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. bešika. vesica urinaria). sve vegetacija (nlat. narednik. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. autonomni nervni sistem. mokraćni mehur. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vid) „znanje". sistema ind. vedetta. rastinje. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. stavljam sve na kocku. vedantizam učenje Vedante (Bede). živeti koliko da se živi. 3. biljni svet. zovi. osobito električne. koji unamerenje efekta električne struje. ostati ne radeći ništa. bujanje. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. koji pripada vedeta (fr. v. umerenom biljke. povrće. poz. vegetirati (lat. mali torpiljer za stražu oko da raste. Yajur. konjička izvidnica. pergament-papir. stroge verske dužnosti Indiji. (nlat. užem smislu. napravljen od bilja. fig. vegetus živahan. jedan od vaška (tur. Veberu (1804—1891). pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. hrana biljna hrana. stražar na bedemu tvrñave. ljuljajući se. svete veber (skr. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. tj. vedette. Wb) fiz. tj.) „kraj Beda". a obično i ne pije i ne mehura. vegetabilna pozorišta „zvezda". naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. E. vesicatorium) farm. sekunda. videre) voj. simpatikusnogcela. Watte) pl. bujnost. 4. deo nerv-nog vatsat (eng. va tout) igram u sve. npr. u sav novac lozice i sednice). živeti o biljnoj hrani.141 vezikator vatmen (eng. lat. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. pelce-ra. grč. neprijatna mlekom. 2. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. sposobnost ra-stenja. Wachtmeister) voj. naziv po nemačkom fiRig-. vegetabilitet • (nlat. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. vegetativni živčani sistem znat. vegetatio) bog. slika grada ili osobenost biljaka. živeti životom načeto (ital. umereni vegetarijanac jede i mleko. nespolno rasznak Ws. ibn Abd el-Vahaba. vegetus) l. (pri kartanju). umereno. život i rastenje rizikujem. znak 1 Wh. bez duha.) jedinica za suprotno. bešič-nik. starešina biljka. med. vegetalan (lat. sprava za rastenja. izazivanje plikova na koži radi odjaja. puši. istucanih zelenih bubaka (špan- . jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. životariti. slačica i sl. koji životari. prospekt. vesica) aiat. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. vegetalis) biljni. za popunjavanje oblika tela. vaccetto) muz. vedska religija najstarija faza indijski* religija. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. u zičaru V. fig. jedan od šest kolebljive. zemlja vrtova i njiva. puter i sir. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. u Arabiji koji su. najstariji vunu. watt. najpopularniji u vadžibi (arap. up. vegetativno rasploñavanje bog. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. veduta) izgled. mehur. tj. vegetabilia) pl. vegetarijanac (nlat. vedanta (sskr. čio) tela. vesicantia) pl. vegetabilitas) biljna priroda. vacillante) muz. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. vegetabilis) biljni. vezikator (nlat. pseto. vahabiti (arap. koji se tiče vatmetar (eng. watt. spomenici sanskrtske književnosti. rasti kao vahtmajstor (nem.) pl. vačilante (ital. koji čini te bilje raste. organa. jastučići. biljaka. trepereći. koji vezika (lat. vegetarijanizam.554 kg.i Atharva-veda. mlečnim prerañevina-ma i jajima. sposoban (ratna lañica). na Rig-vedu. pristaništa. vae victis) jao si ga pobeñenima. u vezi sa rastenjem. fig.veduta (ital. slavan glumac ili čuvena glumica. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. va§ak ris) pas. velikih filozofskih sistema Indije. straže. konjanik stražar. . fig. filozofije. vegetabilki život život biljaka. mirisa i crnkast. životna snaga biljaka. Veda. watt) el. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. vehabiti. umeci od vate tla). izviñač biljnom carstvu. biljke.) pl. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. va tu (fr. sredstva za biljem. vrsta melema u obliku šipke. mćtron) fiz. rastinje. naročito je sposoban da raste. merenje rada i energije. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. ital. ve (eng. predstavi. ali manje obavezne nego farbića. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. koji raste. jednostavnosti. vegetare oživeti) živeti. ned. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. U upotrebi i danas = 82.

smole. up. veo. nlat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. veloutine) kozi. otkati) u vidu somota. stari račun. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. vendetta. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še).vezikularan 142 vendeta skih buba). dosañivanje. velvetin. šećera. vitulus) pergament od teleće kože. velter (eng. supr. h). reumatizma i DRvezikularan (lat. . veloče (ital. vena) anat. vezirat (arap. podmitljivost. vena porta (lat. up. venalitas) potkupljenost. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. velox brz. velocipede) točak. zadnjonepčani. sport) v. brzo. velosiped (fr. velvet. lovački. velur (fr. velen (fr. vena arteriosa) anat. ven brile (fr. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velosport (lat. velodrom (lat. honorar koji prima umetnik za svoje delo. vexatio) zlostavljanje. vektor (lat. žutog voska. veloutoire) slik. kadifa. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. točkaš. štruca. k. lat. velluetum) trg. zadnje.5 do 67 kg. teška. veksacija (lat. pesnički dar. Wecker) budilnik (časovnik). tkati. dosañivati. vena porta) anat. velleite) tih. vrsta štofa sa dugom dlakom. fr. vena kava (lat. velociped (lat. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). brzino-metar. velocitet (lat. Wechsel) menica. zlostavljati. velutina (fr. kupllvost. mešavina od crnog ili crvenog vina. ili lovca. terpentina. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. dovodnica. šuplja vena. npr. hitro. velur satane (fr. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velvetin (eng. vena cava) anat. velocissimo) kuz. Wecke) hleb duguljastog oblika. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vector) kat.) fon. izmišljen razlog. dati tkanini izgled somota. velarizacija (fr. velocitas) brzina. pesnička snaga. velox brz. metron) sprava za merenje brzine aviona. veker (nem. velar. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. velementum) pokrivalo. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. kinje-nje. venalitet (nlat. somot. lat. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac.) zvanje i vlast vezira. velin. rudi-mentarno htenje.) gram. ubrzanje. velosiped.) anat. vecchio conto) trg. veločisimo (ital. mučitelj. velum (lat. fina i glatka. venatorius) lovni. pergamentu slična hartija.. veksirogledalo. velament (lat. mastiksa. velosimetar (fr. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. wazer. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. grč.) kinjiti. tako postoji i veksir-doza. velo (fr. velox brz. izgovor. velosipedist(a) (fr. velveret) trg. meko nepce. zadnjonepčani glas (g. vekna (nem. vrlo brzo. koji se tiče lova. velours de coton) pamučni somot. volja koja još nije prešla u akciju. velutoar (fr. električna struja itd. pedis noga) v. nad kojom se zapali kašika ruma. v. kadifa. brzina. peckanje. bicikl. všloce brz. razastrto radi zaštite od sunca. vezir (arap. somota-sta pamučna tkanina. velaire) gram. pes. želja na čijem se ostvarenju ne radi. u obliku mehurića. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. prodajnost. vendeta (ital. zadirkivanje. prohtev. vena poetica) pesnička žica. veleitet (nlat. veksir (lat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. upravljena veličina. velociped. velvet (eng. vena poetika (lat. velar (fr. veksir--kocka. arterija. velours satine) atlasni somot. velarije pl. sila. velarij(um) (lat. fina alansonska čipka. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. velveret (eng. uzne-miravati. kore muškatnjaka. vekio koito (ital. velveret. vrsta nekeplovanog mančestra. cimeta i paprice (korijandra). velouter) raditi (ili: izraditi. vena arterioza (lat.. velter kategorija boksera tetkina 63. velaran (fr. grč. mučenje. tur. welter velika težina) sp. velur de koton (fr. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. uznemiravanje. plućna vena. hitrina. velveteen) trg. veloce) nuz. vesicularis) mehurast. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. vena (lat. eng. velleitas. vin brule) kuvano vino. veksla (nem. slaba i nejasna težnja. staza za velosipedske trke. velutirati (fr. supr. veksir-pehar i DRveksirati (lat. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velours) somot. venatoran (lat. skalar. biciklizam.

bogat venama. sa dopuštenjem. ventus vetar. alta vendita (ital. venenum (lat. polio zaražen. koji se tiče trbuha. logos govor. hajka. ventiliranje v. venija docendi. vendicija (lat. venevozan (lat. venerabilan (lat. Venus. venia aetatis) prav. alta vendita) visoka loža karbonara. venter trbuh. časni. dostojan poštovanja. vidi. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. koji nadima. venerabile (lat. ventralis) aiat. dozvola. ventilator) vetrilo. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. ventilacija. boginja l>ubavi) 1. ventosus) vetrovit. grč.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. vetriti. vent-en (fr. ventozan (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). otuñenje putem prodaje. obožavanje. koji truje. ventrikulus (lat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. venedienne) trg. reč) med. komore srca (desna i leva). sectio sečenje. bona venia. odobrenjem. venari loviti) 2. ventrilokvenciJa (lat. veledostojni. grč. kum venija (lat. lov. venski. venenum) otrov. venski. Venus Venera. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. triper i meki šankr. ventozitet (lat. naročito sifilis. tečnosti. grč ep. Venedik. lovačka kuća. veneričan (lat. boginja lju-bavi. strahopoštovanje. venija legendi. venedjena (fr. sit venia). venedički mletački. venozan. vici) „Doñoh. ventriculus) anat. vetropirstvo. ventarola (ital. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. sit venija verbo (lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. venenum otrov. Venedi v. bona venija ili kum bona venija (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). vici (lgt. veni. prethodno pretresanje. lovl>enje. ventil (lat. koji pripada venama. provetravati. venenum facere otrov spravljati. Venus. venerologija (lat. venetromboza (lat. venter) znat. fina vrsta tkanine grodetur. venia) odobrenje. vena) znat. lekar za venerične bolesti. zalistak. vetrokaz. gasove. v. rezanje) med. neka je dopušteno reći. provetravanje. ajni. veneficus) onaj koji spravlja otrove. precenjivanje imanja koje treba deliti. vena. loža. vingt-et-un) „dvadeset jedan". progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. ventriculi cordis) pl. venijat (lat. venta. naredba. puštanje krvi iz vene. mehanička naprava. koji se tiče vena. videh. mehana. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. zgrušavanje krvi u venama. trbuh. fig. venosus) alat. venire doći. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. ventralan (lat. Venus Venera. . venozan (lat. lat. Vindi). ventositas) med. venerija (lat. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. vetrovi-tost. grudva) med. pun vetra: med. venia legendi) v. pijaca. ventile) oduška. koji pripada trbuhu. venditio) prodaja. spravljač otrova. neko pitanje pretresati. snabdeti ventilom. polio bolestan. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venesekcija (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. prečasni. ventilirati (lat. ventrkku-li kordis (lat. ventiliranje. trg. vendita (ital. nlat. veneracija (lat. one koje se najčešće prenose snošajem. venerie. Venedik (tur. venerolog (lat. venija docendi (lat. obično od metala. Vendi. veniat neka doñe) prav. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. uopšte svaka šupljina na telu. predavanje. grč. vetrenje. Venedik. sprava za obnavljanje. ventrilokvija. naziv za polne bolesti. vetrokaz. rpaij. tj. venefik (lat. tj.. dopuštanje. med. ventilogij(um) (lat. poziv pred sud. veni. venija (lat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. vidi. zborio mesto. venerija (fr. venerabilis) veoma pošto-van. fig. trbušni. zadak. načiniti odušku na čemu. veneratio) duboko poštovanje. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. ventarola. nem. nlat. vena. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). thrombos grumen. objašnjavati u tančine. v. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. fig. ventilator (lat. venenosus) otrovan. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. lat. nagomilanost vetrova u želucu. ventilare) obnavljati vazduh. želudac. Venus) mit. venter (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. vendere prodavati. lat. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). Venera (lat. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. častan. venski (lat. pobedih!".u. ventilacija (lat. v. nadimanje. venija legendi (lat. svestrano razma-trati. venija etatis (lat. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pare i dr. ventus vetar. fig. venta (šp. tj. ledenica. venereus) med. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. vendita prodaja) mesto gde se trguje.

Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. fig. potresati. na ostrvu Milosu. blagoglagoljivost. prekla-palo. od reči do reči. veratrum) hem. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbum) gram. supr. ver blan (fr. fiz. venica. 3. naklapanje. usmeno. služi. sada u pariskom Luvru.. uranios nebeski) visoka. sskr. ventouse) ned.1820. iš. verbalitas) doslovnost. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. vere. Zornica. oblaka. verberacija (nlat. govoriti. verbigeracija (nlat. što ometa da se nešto sazna. pomoćni glagol. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. vers blancs) pl. ljubav prema istini. opširnost u izlaganju. kao plašt. verbi gracija. verbum activum) gram. veka (mañ. verbum anomalum) gram. verbalis) koji se sastoji od reči. pohotljivost. mala vena. veratrin (lat. pun reči. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. kleka. nlat. pričati utaman. verbi gratia) v. stihovi bez slika. mati Kupidonova. ventrilokvist(a) (lat. ventuza (fr. kazati i sl. tanji sloj nečega. glagolski. fig. verbum (lat. v. venter. veracitas) istinitost. Venus. verbatim (lat. radni glagol. veo (ital. poet. verbalist(a) (lat. . verbi gracija (lat. venusto) muz. radi primera. ljubav koja se svuda skita. nakla-pati. uzvišena. verbozan (lat. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbozitet (nlat. venula) znat. u obliku masti. veracitet (lat. verbi kau za. usmeni. verbum. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. poduži komad bele tkanine koji. fig. verbaliter (lat. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. v. opširan (u pričanju ili izlaganju). glagolska reč. tući. polna ljubav. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbum reč. govoriti u vetar. verbali-sare) prav. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. verbosus) rečit. veran liberi. požuda. sastavljati protokol. verberatio) batinanje. čista. verbigeratio) med. oblju-ba. Venus vulgivaga) obična pohota. verbositas) prekomerna rečitost. Venus. uvreda nanesena rečima. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). astr. fenyo. velo) l. bukvalnost. verbum) pričalo. verbalizacija (lat. verba (lat. verbalna injurija prav. verbatim) pril. glagol. nečed-nost. parenje. doslovno. varanda) doksat. Venus. od reči do reči. baranda. veranda (eng. Zornjača (Fosforus). batina-ti. verberare) šibati. verbum auxiliare) gram. mali krvni sud. uzvišena Venera. verodostojnost. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. Venera. koja se vidi i po danu. gram. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. šibanje. pismeno saslušanje. vantuza. verbaliter) pril. Venus pandemos. razvratnica. ljupko. mraka i sl. pronañen . šamaranje. verax koji istinu govori. verbum auksilijare (lat. verberirati (lat. bukvalno. doslovno. prijatno. neveste nose na venčanju. otvoren trem na kući. kao znak žalosti. nepohotna ljubav. verbum anomalum (lat. razvučenost (stila). koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. zvezda Danica. nešto što prikriva stvarnost. fenyii) bog. Venus vulgivaga (lat. besmisleno ponavljanje reči. nepravilan glagol. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. gram. pismeno saslušavati. verbalizirati (lat. fig. pan-demos) v. verbi causa) na primer. grč. od reči do reči. grč. ventrilokvencija. Venus pandemos (lat. verbi kauza (lat. Venus vulgivaga. verbalna definicija objašnjenje reči. koji se tiče reči. venusto (ital. tumačenje reči. verbalan (lat. verbum aktivum (lat. odredba reči. tj. pričanje utaman. verbalitet (nlat. umilno. klekinja (drvo i plod). verbalizam. ulična ljubav. verbalnost v. prebačen preko glave i niz pleća. trošenje reči uludo. rañen u P veku pre naše ere.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verba) pl. verbum. verbalna egzegeza objašnjenje reči. versus) poet. nota jedne vlade drugoj. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. Večernjače (Hespe-rus). Venus uranija (lat. venula (lat. 2. usmeno raspravljati. sastavljanje protokola. nlat. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. omotač oko nečega. odložim glagol. gei. ispravnost. verbum deponens (lat. v.). verbalizam (lat. lepotica. veras (lat. Veneris) mit. »sena Vulkanova. ljubavnica. mlaćenje gloginja. trućalo. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). Venus (lat. svačija »sena. istinoljubi-vost. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verbalna nota pol. trućanje. doslovan bukvalan. up. realna injurija. nlat. zastor (od magle. bujica reči. veranda. verbalisatio) prav.

. tur. verizam (lat. šaren. verdikt (lat. veritet nekog potraživanja. versus istinit. 2. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. utvrñivanje pravog stanja. na obratno j strani (lista). versari) dolaziti u dodir. versifikacija. Vermaht (nem. tuberkuloza. vitriculum. baviti se. verzurirati (lat. glisna bolest. zool. obavešten. verve) polet. veritas (lat. versura) vršiti promet robe. istinitost. verzacija (lat. verbum intransitivum) gram. versi liberi. pozlaćen bakar. vergl (ital. verv (fr. vermati (tur. verificatio) proverava-nje. jad. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. stvarnost. V. waram. versio. verminacija (lat. ver-librizam (fr. verifikator (nlat. veretizav (arap. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. bojati se. sprava za ispitivanje jačine metala. versio in utilitatem) prav. prevod. veresi) kupovina ili prodaja na veru. putem iskustva. verite) istina. odluka. vešt. veriste) umetnik pristalica verizma. prevod na maternji jezik. raditi na čemu. vere. žar. (nlat. verzo šolto (ital. vergula) kuz. verbum defectivum) gram. obrtati robom.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. verbum primitivum) gram. vermeil. veritas) istina. vermis. vičan čemu. verminozan (lat. veritet. rumenilo (za usne. vergi) porez. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. zamah. eng. tip. versio in rem) prav. verificator) utvrñivač istine. verzio in utilitatem (nlat. veredictum. 10 Leksikon verzura (lat. verbum tranzitivum (lat. versatus) upućen u nešto. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. rumenica). versicolor) raznobojan. pun glista. danak. verminatio) med. verzali (lat. obrtanje. veritas. nepotpun glagol. Werkstatt) radionica. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. vertere obrnuti. vermes) pl. verminosus) med. sušica. gliste. promena. hipoteze. polni organi. verifikacija (nlat. da zahteva naknadu vrednosti). mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. družiti se. vero. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. verziran (lat. glistav. vermes (lat. dokumente. trpni glagol. okrenuti) inačica jedne pripovetke. slikarstvu. neprelazni glagol. verbum imperso-nale) gram. verziran» (lat. presuda. pesnik koji piše slobodnim stihovima. vermicularis) crvast. versus) pl. bolest od glista. obrt. zanimati se čim. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. pregledati (račune. mešanje poverioca. u vatri pozlaćeno srebro. up. verzija (nlat. verdict) prav. lat. vatrenocrven dragi kamen. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. književnosti i muzici moderne Italije. verzio in rem. zool. verbum passivum) gram.) poštovati. versura) trg. verbum inhoativum (lat. koji boluje od glista. verikl (fr. verso folio) na drugoj strani. proveravati. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. vermikularan (nlat. ital. iskusan. versio uteri) obrt deteta u materici. veritas juridika (lat. vergija (tur. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. prodaja na kredit. verist(a) (fr. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. verzio in rem (nlat. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. crvolik. obraze). punomoći i dr. versatio) okretanje. verbum pasivum (lat. med. fr. pravna istina. ili. fil. pa onda potvrditi ispravnost. verbum primitivum (lat. v. lat. verem (arap. harač. izvež-ban. vermijon (fr. plaćanje duga zajmom. ital. zanos. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. v. prelazni glagol. waram. verkštat (nem. ver-librist(a) (fr. onaj koji nema svih oblika. verenda) pl. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum transiti-vum) gram. promet. versali. verbum inchoativum) gran. overavanje. vericle. grč. verzifikacija v. veritet (lat. verzikolorav (lat. verzo folio (lat. primitivum. menjanje. veritas juridica) prav. npr. vitrum staklo) lažan dragi kamen. overilac.). vermej (fr. fermati. verificirati (nlat. verbum intranzitivum (lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. versus) poet. verso sciolto) v. verem) l. bezličan glagol. verz (lat. verenda (lat. verbum impersonale (lat. porotska odluka. tj. obrnutost materice. overiti. v. proña robe. verificare) proveriti. zazirati. tuga. veresija (tur. istine.

lekovi za isterivanje glista. vermiformis) u obliku crva. versus) št. 2. vesnjanka (rus. verset) kitica. verrucosus) med. vertex) vrtlog. npr. vesper (lat. magnetne igle). premazati firnajzom. upravljanja (npr. brava. versatilitas) prevrtll-vost. se. pomoću rimovanja. vertiginosus) l. astr. velika početna slova. fr. versifeks (nlat. . vertikalan (nlat. breg. 1871—79. veruka (lat. versificator) stihotvorac. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vertikale (nlat. obrni (list). crvast. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. Versaj (fr. pravl>enje glupih šala. verte (lat. vrsta finih talijanskih rezanaca. vsrsali (lat. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. naročito na oku. variola) tec. niz metrički sreñenih ritmova koji. neka se obrne (list). bradavičav. vermifuga. promenljivost. glava. nem. koji izaziva vrtoglavicu. versta (rus. zmija. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. vertiko (nem. nlat. matematičaru Vernier-y (1580—1637). versikul (lat.čas. versus) poeg. užina. prestonice francuskih kraljeva. pisac stihova. VI 1919 (Ver-sajski mir). versifikacija (lat. versatilitet (nlat. pravljenje stihova. tj. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. vermoute. prava linija. versija v. vernatio) podmlañivanje.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. dovitljivost. vertigo (lat. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vertebrata) pl. kičme-ni. okret-ljivost. ned. fig. vertiginozan (lat. strofa. verte) okreni. crvolik. verukozitet (nlat. pun bradavica. veronal fark. vertebralis) zool. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vrtoglavica. . verole. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. vertikalan položaj. 2. prolećni. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju.) v. veras. versus cancrinus) post. stožer na nebu. vernalan (lat. vir. predstavljaju celinu. verotipija (fr. versifex) nadripesnik. vertigo) ned. bradavica. praviti (ili: pisati) stihove. okretan. grč. verticalis) kat. versiculus) mali stih. vrsta. prostota. verukozan (lat. verruca) med. perpendikularan. pršljenski. presvlačenje nekih životinja. verticalis) uspravan. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. dati (ili: davati) sjajan izgled. uspravna. skidanje svlaka. versi liberi) pl. izreka iz Biblije. vis. vertatur (lat. verre staklo. vertebralan (nlat. asonancije ili aliteraiije. vermug (fr. pretposlednji kanonski . kovitlav. verticite) fiz. nazvan po pronalazaču. fr. verteks (lat. vertebrata (nlat. neotesanost. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. verticitet (nlat. odvesan. versare okretati. verthajmica. vere (lat. verticitas. vermiforman (nlat. slobodni stihovi. nesvestica. obrtati) prevrtljiv. verthajmovača. nauka o stihovima. vemalis. svrab. verre staklo. verol (fr. račji stih = palindromos. typos oblik. vernisaž (fr. verz. remedia) pl. versus memoriales) pl. versatilan (lat. verofon (fr. koji pati od vrtoglavice. vrh. glazirati. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. koga je uhvatila vrtoglavica. ver) pr. up. versatilis. versificirati (lat. versificare) staviti u stihove. vertatur) neka se okrene. tip. vrsta nonijusa. vešt. pesnik. vrtoglav. šuga. kičmenjaci. 1672—1789. vernier) geom. kolebljivost. obnavl>anje. vermifuga (nlat. vernije (fr. vertere. sedište republikan-ske vlade. versifikator (lat. bradavičavost. verrucositas) med. stih. vsrnilitet (lat. u pravcu dejstva Zemljine teže. zvezda Večernjača. verfen geol. verseto (ital. rtenjačni. versus kankrinus (lat. početak geološkog perioda tri-jasa. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. stihoklepac. promenljiv. ulagivanje. vernilitas) ropsko ponašanje. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. versificatio) stihotvor-stvo. okomit. versus memorijales (lat. vermicelli) pl. lik) prenošenje fotografija na staklo. verzija. tj. vernirati (fr. sifilis. teme. berlinskom stolaru Vertikou. grč. nazvana po svom pronalazaču. vernir) lakovati. moć opredeljivala. izbijanje mladica u proleće. versetto. vsrnacija (lat. crvići. stihovi bez slika. versi liberi (lat. zool. stavljanje u stihove.

vestibul. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. oblik i dr. veterancija (nlat. rimska boginja ognjišta. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. veterancija. vibrare. odbacujem. vehementnost. plah. haljinar. čovek ostareo u službi. vehiculum) kola. 2. vehikl (lat. bila je živa zakopana. vestern (eng. ode-vanje. veterinar (lat. garderoba. odeća) trgovac haljinama. vibrato (ital. bolesna želja za spavanjem. ako se koja ogrešila o nevinost. vibralitas) fiz. fig. veteranstvo v. Vesta). provodnik. vibrant (lat. Juno 1804. vestalinks (lat. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vezzoso) muz. blago. spisi St. obično destilovana voda. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vibrater (lat. meko. vibratoran (lat. vestibulum. haljinarnica. vibratorius) treperav. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. wakil tur. način zabrane. veterina) nauka o marvenim bolestima. vestitura) oblačenje. vekil) punomoćnik. pustolovi. fajansa. veterinarius) marveni lekar. (Ceres 1801. vehemencija. fig. vestalke. vahabiti. vibrantan (fr. vibrant) ustreptao. marveno lekarstvo. stanje jednog veterane. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vecozo (ital. Indijanci. vestiarium) soba gde stoje haljine. veteranus. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vehter (nem. zaveta. prenosilac. ne primam. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. stari ratnik. fig. vestales) pl. zabran-ski način. vestijar (lat. vatrenost. treptav.. Vahabi) up. vehementia) žestina. Wachter) čuvar. ili odbijanje. vehemens) žestok. oblačionica i svlačionice. iaizmenična napetost i labavost delova tela. v. predvorje. iznositi prljav veš. Palas 1802. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. vestigije (lat. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vestigia) pl. nežno. Wasche) rublje. veto zabranjujem) lipti. . g. veto) zabranjujem. trepereći. tragovi nogu. vešplav (nem. vod. šerifi. stražar. njihanju. vestibil (fr. žustrine. sredstvo za prenošenje. vedžvud (eng. njihati. kauboji. vibralitet (nlat. 2. preobuka. farm. da se njihaju. veterinarski fakultet.. neobuzdanost. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . teh. Vesta) mit. u ustavnim državama vladaoci imaju. vetus star) stari vojnik. vestitura (nlat. vehementan (lat. fiziol. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vatren. dršćući. Waschblau) plavilo za rublje. silovi-tost. mrtvilo. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. živinar. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). fr. škola za marvene lekare. ulaz u kuću. čednosti. vibrato) muz. vecozamente. sprovodnik. strastan. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. žustar. drhtav. plahovitost. srpskohrv. treptaj™. veterina (lat. vecozo. vestibule) v. vestalinke. vestiarius. dremljivost. glas r. veš (nem. zakalućerivanje. vibrator (lat. vehabiti (arap. vibrare vitlati.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. njihavost. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vija. planetoid otkriven 1807. isluženi vojnik. med. mlitavost. nekad turski ministar. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. nlat. prevozio ili prenosio sredstvo. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vestales) pl. vestibule) trem. vibrare trepereti. vestalke (lat. vestigium. fiz. treperavost. veteranstvo. većil (arap. takav je. phone glas) muz. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. veternus dremljivost) med. Vetus Testamentum) Stari zavet. vibrare tresti. veternus (lat. predsoblje. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. letargija. nazvana po pronalazaču Dž. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. tragovi. bušenje betona i dr. njihav. vestijarij(um) (lat. liberum veto (lat. domaće sloge. vibrafon (lat. npr. via) v. stope.divlji zapad". Vedžvudu (1730—1795). vibrare) l. grč. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. veteran (lat. Vetus testamentum (lat. koji se sastoji u trepe-renju. tre-pereti. astr. vestibul (lat. vehementnost v. vecozamente (ital. revolveraši. via (lat. vestis odelo. vehemencija (lat. zastupnik. vestibil. neobuzdan. njihati se) 1. veto (lat. vetativ (lat. vezzosamente) muz.

viva) živeo! viva voks (lat. žestina. živost. kon viveca. dan uoči praznika. uporedi. vivus živ. vibrare trepereti. fonautogram. vivipar) hol. vivo. vive r (fr. viva (ital. da- . sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vrlo živo. lama. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. pukovski krčmar. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). grč. što življe. whigs) pl. vivacitet (lat. vibrogram (lat. vigor) »sivotna snaga. Vidalova reakcija med. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). obazriv. viviparija. vigizam (eng. usmeno poučavanje. vigilantan (lat. vivat. snažno. vitlati. vigorozo (ital. videant konzules . videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vigorozamente (ital. živa reč. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vibriones) pl. fulgura frango) „Žive dozivam. krepak. vibracija (nlat. vivus »siv.). sravni. naročito medicinskog ispitivanja. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. npr. smotren. vivisektor (lat. vivat (lat. vivifikacija (nlat. vibroskop (lat. vigilant (lat. nadzornik. eupr. fonautograf. živahno. viva vox) živi glas. vi vat) živeo! vivat. pukovska krčmarica. da raste. nauka o treperenju zvučnih tela. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće.vibracija 148 videant konzules. vide (lat. vibrirati (lat. brižljiv. oviparan. oscilacija. v. tj. sprava za posmatranje treperenja.. bdenije. viviparizam. kratke. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). kon vi-gore. vibrioni (lat. (lat. kolere. marketender. bonvivan. zverinjak. skopeo gledam) fiz. zavojite bakterije. u opasnim vremenima. rastao. vivisekcija (lat. up. grč. bri»sljivost. viva vox docet) živi glas poučava. pažlji-vost. vigoroso) muz. fulgura frango (lat. viviparan (lat. vivificatio) oživlja-vanje. vigorozan (nlat. vibratio) fiz. vivačisimo (ital. sakagije i dr. vivandjerka (fr. živa reč ima poučnu snagu. viva voks docet (lat. gramma crta) fiz. njihanje (šetalice). vivo) kuz. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. žar. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. vibrografija (lat. tj. vigovci (eng. oživljenje. whiggism) načela i program vigovaca. ovipar. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. marketenderka. njihati se. pun »sivotne snage. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. up. vigogne) peruanska ovca. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). trepereti. jačina. opreznost. vivacissimo) kuz. viviparizam zool. vivipar (lat. vivos voko.. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha.) budan. tj. silan. živahnost. sve»s. vivus živ. pažljiv. vivače. floreat (lat. vivandje (fr. vigilans) stra»sar. vigonja (fr. treba da ga budno čuva. vibrare. vivus živ. ragege rañati) zool. vivače (ital. up. vibrare. vigere. živahno. grč. up. up. munje lomim". kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. slobodnjaci. veoma brzo. viviparija (lat. srdobolje. silno. vivandiere) vojnička. vigilancija (lat. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigorosamente) kuz. vivace) ouz. obično od bivolskih koža. živahnost. vivus živ. noćno straža-renje. vigorozamente. nastojnik. fina. vigilija (lat. mahati. floreat) živeo. sa žarom. vigilia) bdenje. podrhtavanje. treptaj. graphia) fiz. klaćenje. da živi. treperenje. vide. usmeno. da cveta. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. svilaste vuna ove ovce. jak. fig. videre) vidi. klatiti se. vigor (lat. mrtve oplakujem. v. silina. v. vibrograf (lat. up. vibrare) drhtati. krepko. čuvar. viva voce (lat. krepkost. vigilantia) budnost. vivos voco mortuos plango. živom rečju. zoološka bašta. nlat. kreskat. članovi engleske liberalne stranke. grapho) fiz. vigorosus) snažan. vivisecirati (lat. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. viva voće) živim glasom. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vatreno. vibrare. izazivači kolere. vivant! (lat. prijatelji slobode. viva čitaš) životna snaga. protivnici torijevaca. navečerje. vibrare. grč. sector koji seče) naučnik koji para. pogledaj. mortuos plango. drhtanje. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. oprezan. vivo (ital. vigorozo. up. paratifusa.

npr. vidi docnije (u knjigama). prezimenom. grč. vizura (lat. via. visuel) v. vide supra (lat. praznim. nišan. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. zakonskim sredstvima. pr. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). gañati. vidualicij(um) (lat. overen prepis. očevidno. dići i spustiti. sravnili smo. videre) viñenje. sproću čega. pohoda. prizor. visionarius. vidimirati (lat. predstava. videtur) izgleda. nalaženje. videre videti) vidljiv. pregledane. izvršiti pretres. rgo vidimatione) taksa za pregled. vizitacija (lat. pregled. visualis) ont. nišaniti. visionaire) vidovnjak. način. fr. smotra. . visiera) l. uzana kočija sa dva sedišta. vizitkarta (nem. vidi ranije (u knjigama). čini se. vide infra (lat. videtur (lat. težiti za nečim. fr. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. fig. Visit-karte) posetnica. prikaza. bizantini-zam. vizuelan (fr. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. pri-državač listova. vizibilitet (nlat. vide supra) vidi gore. prema čemu. udovički deo. poseta. pohañati. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. vizir (ital. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vija (lat. naspram. viza (lat. vija gracije (lat. moralne beda. na adre-sama: preko. vizionar (nlat. visite) poseta. visitatio) posećivaše. copia vidimata) overen prepis. smerati nešto. vidi niže. vidi (lat. vidovit čovek. sanjalica. vidualitium) prav. staviti vizu na pasoš i dr. npr. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. visio gledanje. polaznik. zagledati. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. visiter) pregledati. vizuelan. 3. vidi) video sam. očigledan. 3. posećivati. pregledava akta. priviñenja. vizibilan (lat. vizum (lat. visis actis) prav. preko puta jedno od drugog. tj. pesnik. spram čega. vidi napred. vis-a-vis) lice u lice. videre videti. osamljenost. visio. za stvaran opaža]. psih. imati u vidu što. posetiti. uobraženja. razumljivo. nadzornik imanja. primetnost. via put) sredstvo. mišljenje. udovištvo. putem pomilovanje. video. viser) l. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. vizualan (lat. videatur (lat. kopija vidimata (lat. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. za overu. odrediti zapreminu posude. 2. videlicet (lat. visere gledati. fr. vidit (lat. shvatanje. sanjarija. prijavnica. vidua udova. vizantinizam (grč. malo kanabe za dve osobe tako da su. vija Beograd preko Beograda. kao kh. overiti putne isprave. in via juriš) putem prava. visibilis. putem milosti. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. zvanična overa. vizavi (fr. lekarska poseta. pregledač. prema potrebi. kao im. predstava koju smatramo. poho-diti. visum viñeno. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. naravno. vidimus) videli smo. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). via gratiae) prav. nišanska gajka. sravnio. viduitas) udovanje. pošto su viñena. vidimacija (lat. poha-ñanje. vizitator (nlat. vidit) video je. uzeti na nišan. jasno. visitare.. vizualan. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizija (lat. poho-dilac. overa jednog akta. vidimus (lat. kao što se lako može videti. vizirati (lat. pričina. koji se tiče vida. vidni. okrenute jedna drugoj. preko puta od druge osobe. vizita (fr. voj. kad sede. udovičko stanje. očiglednost. fig. zanesenjak. vizis aktis (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. slika. videatur) neka se vidi. slika uobrazilje. visorium) tip. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. halucinacija čula vida. zvanjem i mestom stanovanja. kratak ženski ogrtač za posete. up. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. carinsko). naročito potvrda da je prepis veran originalu. pojava. treba videti. vidimiran. overavanje. nlat. pasoše). videlicet =videre licet) pril. gledanje. pro vidimacione (lat. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. visum) ono što je viñeno. pregledanje. in vija jurio (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. očevidnost. 4. vizionoskop (lat. fr. takoñe: viza. 2. izvršiti pregled. pregled. viduitet (lat. visibilitas) vidljivost. karta sa imenom. vizorij(um) (nlat. primetan. onaj koji može duhom da vidi. vizitira™ (lat. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. očevidan. opsena. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. utvara. pretresa™. prekoputa. Byzantion) v. visitator) posetilac. pregledanje (lekarske. vidimer) staviti na nepggo vidi. tenakl. 5. vidimus. obudovelost. fr. vide infra) vidi dole. visum) opt.

viatorium) putomer. tur. viklifiti pl. na osnovu naredbe. viking (stnord. ville) letnjikovac. vilavela (fr. zaštićivanje. samovlasno. samovoljno. vikont (nlat. vinalije (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. namesnik (pape. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). neznatan. junak. medicinska (ili: lekovita. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vike (nem. vi mandati (lat.-tur. vina medikata (lat. vicarius) namesni. po zapovesti. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. puta. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. hodometar.) zool. week-end) nedeljni odmor. neznatnije vrednosti. victorieux) pobedonosan. vindicativus) osvetolju-biv. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vilayet) mesto roñenja. imalin. vindikacija (lat. željan osvete. savijati) svitak za kovrčanje kose. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. silom. podgrof. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vivere živeti) način života. patrijarha) u jednoj oblasti. viktus et amiktus (lat. victualia) pl. villeggiatura) letnje vreme koje se. Victoria) nit. vilis (lat. wilaya. vinalia) pl. životne namirnice. villanelle. vi mandati) prav. vikend (eng. ratnik. bez vrednosti. u Engleskoj: niži sveštenik. vikarijus apostolikus (nlat. od-mazdni. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vindikativan (nlat. vija fakti (lat. radi razonode i odmora. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vikingr) borac. kapelanstvo. victus et amietus) hrana i odelo. pokrajina. viktus (lat. prav. villa. vreñanje. viktualije (nlat. fr. vilajet (arap. dijecezi itd. od UŠ—XI veka. vikarija. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. astr. vivere živeti) pl. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. hrana. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". sličan mandolini. vikarijat. asteroid otkriven 1850. vilis jevtin) prost. viktualijanci (nlat. vikend. Vendi. god. pobednički. vikarna krvarenja med. po naredbi svog vojvode (hercoga). zavičaj. kuća izrañena u obliku letnjikovca. eng. papijota. vilioris conditionis) slabijeg sastava. . vikunja (šp. vila (lat. vicuna) v. vijatikum (lat. IX u čast Venere i 22. slon. biljna) vina. up. seoska igra. život na selu radi razonode. naročito junak na moru. viktorije (lat. viktorijaorandž hen. unižavanje. zamenik. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. rñav. nasilno. vikar (lat. zastupajući. viae-ductus) most iznad doline. vileñatura (ital. vikarni (lat. vilayetli) zemljak. wickeln omotavati. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. kazneni. korpus vile (lat. ital. vikarijat (nlat. vicecomes. via facti) prav. gusar. namesništvo. vitalijanci. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. vilio-ris kondicionis (lat. namesnički. vicariatus) v. male vrednosti. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. biskupiji. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. vikler (nem. prethodnika reformacije u XIV veku. viksati (nem. sredstvo za život. vicomte. vina medicata) pl. za bojenje vune i svile. up. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. fr. provodi na selu. Viktorije (lat. viaticum) putni trošak. vikontesa (fr. delokrug namesni-kov. IV u čast Jupitera. barovitog mesta i sl. viktoriozan (lat. a obično se provodi van mesta stanovanja. vicarus) zastupnik. vijatorij(um) (lat. smanjivanje vrednosti. poputnina. osetljiv. vilstek (eng. Wichse) mast za obuću. poslednja pomast. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). victus. vilj (tur. vigonja.. fr. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vina (ind. engleska teleća imi-cla. kapelan. Vindi v. vilajetlija (arap. vikendica kuća za odmor. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. victoriosus. izdržavanje. vilifikacija (nlat. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. odmenjujući. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. provincija. farm. vikarija (nlat.) muz. letnja svežina. victualia. pesma uz koju se igra. bili na zlu glasu kao gusari.

vincula okovi) vezivanje. docnije samo sa sedam drevnih žica. koji se opija. naprasit. od kojih su neke bile metalne.. violinum) hem. vinovnik) krivac. kažnjavati. vinificator) proizvoñač vina. vinum. doznačiti sudski. vinum misale (lat. takoñe: vindikta. združiti. vino tinte (šp. prestup zakona. vinomer. ranije sa 12—14 žica. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. vindicare) osvetiti. nlat. oskrvnjenje. viola d'amore (ital. višega (fr. šp. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. sklonost piću. ljubičica. veština spravljanje vina. sila. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). violette) koji je boje ljubičice. ljubavna violina. nasilan. sudskim putem tražiti svoje natrag. brano. spa janje. violentia) v. poljska kuća. kažnjavanje. sla-galjka (mala metalna pregrada. vindjak(n)a (nem. Vindobona) starorimsko ime za Beč. veza. pre no što je isplatio. vinkulum (lat. vino secco) italijansko vino od suvog grožña.. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. violentan (lat. prouzrokovač. violončelo. brač-violina. vinja (fr. dosuditi. ital. spona. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. štititi. veza. silovana devojka. žigicama). viola alta) muz. povreda prava. vindikta (lat. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. phobeo bojim se) strah od vina. na pismima. viole. žestina. vino seko (ital. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. violencija (lat. vindicirati (lat. violentus) silan. viola) l. grč. sklon piću. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. viola alta. desnom rukom. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. gañenje od vina. violare jus teritorijale (lat. osramoćenje. fr. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. Vindobone (lat. violetan (fr. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. . prav. fr. u širini štampanog retka. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinculum) konopac. neobuzdanost. vinkl (nem. brak. papiru. viola di braccio) muz. gvint. plahovitost. metron) sprava za merenje jačine vina. grč. vinculare) spojiti. prekomeran. violeta (tal. združivanje. obavezati se. mešavina plave ili crvene boje. vincire) vrpca. vinum vino. vrstač. viola di gamba (ital. violacija (lat. naprasitost. mala violina. v. violata (lat. violentia) silina. violata) obeščašćena. braniti. vrpca. nlat. pu-dar. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. ljubičica. u početku ili na kraju knjige. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. petlja. vinculum conjugale) bračna veza. bog. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. vinolencija (lat. goropadan. violet (ital. violica. obesvećenje. vinklag (nem. gšja-nost. vinovnik (rus. violet) ljubičast. viola di vindikaciona tužba prav. violetta) nuz. viola d'amore) muz. vinkulirati (lat. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. violetto. violin (nlat. violentnost (lat. postao insolventan. vinktura (lat. vinctura. vigna) vinova loza. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. etiketa. žustrina. vinolentia) pijanstvo. naročito zanatlijskih. vindicta) osveta. opijanje. Winkelhaken) tip. letnjikovac. vincire. slagačica. izmešan s vinom. ital. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. svezati. up. preteranost. bog. vinifikacija (nlat. tužba za zaštitu svojine. vigne. violare jus territoriale) prav. up. vinkulum konjugale (lat. mržnja na vino. vino tinto) v. vint (nem. viiolentan (lat. viola alta (ital. nasilje. vinolentus) pijan od vina. primiti obaveze. viola. vinometar (lat. violencija. Winzer) stručan vinogradar. viola di gamba) muz. slaže slova). sekt. muz. čuvar vinograda. preteran. maramica-ma). up. ljubičast. vincilir (mañ. vinograd. prav. vinifikator (nlat. vitula) 2. vinkulum matrimonii (lat. uže. tužba zbog nanesene štete. viola (lat. žestok. vindikaciono pravo prav. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vinczeller od nem. violatio) prav. izazivač. viola (ital. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. plahovit. fin. prinudan. viola di bračo (ital. tinto. prisiljavanje. vinkulacija (lat. alt-violina.

virtualitet (nlat. virmanisati (fr. virago) muškobanja. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. logos reč. naročito kod ptica. virginitet (lat. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. hlorofilin. svirač u violon. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virage) ani j. viridarij(um) (lat. e). obrtanje (ili: okretanje) lañe. po zapovesti. viridin (lat. snaga) snažan. viraginitas) fiziol. violonist(a) (ital. Č>JGvršiti obračun. virtualis) v. virginalan (lat. virilitas) muškost. virtualis) sposobnost za rad. sa prikrivenom snagom. odvažnost. virologija (lat. mirujuća ili drema-juća snaga. zrelost. na osnovu naredbe. v. virilitet (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. violino primo) muz. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. nastrojen za delovanje. čednost. preneti. virman (fr. svirač u violončelo. virtuelan lik virgo (lat. virilizam. čistota. poremećaj u polnom razvitku kod žena. virtuelan. viribus unitis (lat. obavezu. dubok glas. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. fig. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. kružno spuštanje aviona.152 violina (ital. fig. virtualan (nlat. violina. up. devičanski. vii (eng. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. up. ginandrija. violončelo (ital. violoncello) muz. muškarača. a. violone) muz. bledilo. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). virement) fin. virola (fr. viribus unitis) sjedinje-nim silama. najmanja violina. whip) toplo piće od belog vina. realan. virgineus morbus (lat. devojačka bolest. vir muze) muški. virement) fin. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. virtuelan (fr. virus otrov. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. jaja. muže-van. narušiti. lat. violon (fr. mor. virtuelan lik ont. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. odvažan. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. viraž (fr. zarazne bolesti izazvane virusima. prividan. devičanstvo. čist. mor. limunova soka. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. gradila. supr. vi reskript (lat. violine pikolo (ital. svirač u violinu. devojka. violine primo (ital. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. viri potentia) muška snaga. bašta. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. violino piccolo) muz. deo nasledstva koji pripada pojedincu. prva violina. virilis. noć delovanja. virilna porcija (lat. fiz. fig. druga violina. violiiist(a) (ital. isplata koja se vrši bez gotovine. šećera i začina. instrument sličan klaviru. virtuel. viraginitet (nlat. virilis) v. nagao zaokret. okretati lañu. pogaziti ugovor. ali se tom sposobnošću ne koristi. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. koji je sposoban za rad. viripotencija (lat. spinet. devica. virtus sposobnost. valjanost. vir muž. oskrna-viti. violino) muz. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. današnji kontrabas. obepgčastiti. muškost. virgo intakta nevina devojka. violine sekondo (ital. vi presidii (lat. pol. po ital. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. viroze (lat. viola di gamba. mužev-nost. prostim knjiženjem. četvrtina violine. virilis portio) prav. d. violončelist(a) (ital. zelena bojena materija u biljaka. virilan (lat. sposobnost. violon) muz. virpinija vrsta duvana i cigara. violoncello) muz. votum virile. prestu-piti zakon. violinista) muz. viridis zelen) bog. zrelo doba. čelični kalup za kovanje novca. . ćemane. vi rescripti) prav. čedan. viper-in (eng. prebacivati (ili: prebaciti. spolna nevinost. virilizam (lat. promene u karakteru. malokrvnost. virago (lat. violare) povrediti. devojapggvo. govor) nauka o virusima. virginal (lat. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. trg. virginalis) devojački. virgo) med. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. violirati (lat. silovati. viraginitet. bradatost. virilescencija (nlat. virilescentia) zool. violino secondo) muz. virgineus morbus) med. obesvetiti. virilist(a) (lat. čelo. uzajamno obračunavanje. virilni glas v. virus otrov) med. uobražen. bitna ili pojamna važnost. mogućan. celokupnom snagom. »seneka sposobnost za stupanje u brak. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. virilis) pol. virga grančica) muz. sposoban za dejstvo. virole) spiralni svitak u satu. virgimtas) med.

nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). menice. vis attractiva) fiz. Wurstel) vrsta male kobasice. opšti osećaj života. fig.) 1. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. dro-ban. duhovit. viskozitet. nutrica. mogućnih. tvrdoglav. a vista) odmah po viñenju. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. tj. zakonska sila. sila lenivosti. vitalijanci (lat. virtuositas) savršena veština. viscidus) židak. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). viski (eng. da luče otrovne produkte i da. snalažljiv. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. fig. vi-skoznost. vis legis) prav. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. virtuoznost (nlat. valjanost. viscosus. pun žestine. vrlina. snaga koja dejstvuje. gnojav. virus otrov. ital. kurikulum vite. živ organizam. onaj u kome se ogleda. vis probandi (lat. vešt. odličan. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. vis probandi) dokazna snaga. viskozan (lat. tj. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). vita brevis. hrabrost. gnojenje rane. virtus (lat. viršafterica (nem. sposobnost za život. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. viscacha) zool. pokazi-vanje menice. med. sa životnom snagom. bitan. koji se tiče života. gust. . tj. viscositas) fiz. viscera) pl. virulencija (nlat. vis vitalis (lat. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. vis) sila. vlast. viršla (nem. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. vita život) životopis. snaga. viscera (lat. vis atraktiva (lat. viskoza (lat viscum lepak) hem. pome-ranja napadnih tačaka. up. naročito lakova. tj. uvid. fig. vita brevis. poglavito u tehničkom pogledu. vis viva (lat. virtuozan (nlat. otrovnost. zagrižljiv. živahan. limuna i crnog vina. jedak. muškost. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. velika umetnica. virtuoz (nlat. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vitalnost (lat. vis viva) fiz živa sila. a vista (ital. utroba. krepost. tegljivost. vitalni osećaj psih. oživljavajući. koje predstavlja važan trg. ars longa) život je kratak. otrovan. sila zakona. virtuelna žiža ot. kinetička energija. u našoj svesti. vojska. virulentan (lat. whisky) engleska rakija od žita. sposoban za život. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). na taj način. fore mažer. virus otrov) med. vist (eng. vis apsoluta (lat. viskozitst (nlat. artikl. virtuosis) valjak. virtuosis. viktualijanci. privlačna sila. vita) v. šećera. vis (lat. pun ljutih i opakih sokova. vis absoluta) prav. virtus) muška snaga. ulja i dr. celokupne zdravstveno stanje. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. onda je zbir virtuelnih. fig. otporan. vis inercije (lat. zarazna klica. tok života. virulentia) med. pristalica vitalizma. zagrižljivost.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. koji pomaže život. naročito srce. virulentus otrovan) med. naročito u muzici. vitalizam (lat. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vita (lat. lepljiv. vispren (rus. svojstvo viskoznog tela. piće od čaja. vis major (lat. snaga dokaza. vis legne (lat. viscum lepak) te-gljiv. zecu slična južnoamerička životinja. verovatnoće življenja. drob. vitalitas) v. vis armata (lat. vir. kod jednog naroda). vitalitas) životna snaga. oštrouman. plemenit. 2. viscidan (nlat. izazivač bolesti. viscum. vitalan (lat. jetkost. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. viskoznost fiz. pluća. lepljivost. vista (ital. vis maior) viša sila. virus (lat. visceralis) utrobni. prosečne trajanje života (npr. uzvišen. grč. životnost. neophodan. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. vitalitet (lat. izazivaju oboljenja. savršen. lenivosna sila. vitalist(a) fil. visceralan (nlat. viskozimetar (lat. mogućna. unutrašnji or-gani životinjskog tela. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). vis armata) oružana sila. moć. vista) trg. vis inertiae) fiz. vis vitalis) životna snaga. virtuoskinja (ital. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. jetra itd. otrov. v. creva. viñenje. are longa (lat. viskača (šp. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. opšte stanje našeg organizma. veoma važan. vitalitet. vitalis) životni. dostigao savršenstvo. naročito u muzici.

vitrificatio) postakla-vanje. vice-direktor. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vicenij(um) (lat. vicemaher (nem. zabluda. vicijum kordis (lat. vi testamenti) prav. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vicedom (lat. zastupanje nekoga. gresi mladosti. promašaj. vicesimare) dvadesetko-vati. eiter (nem. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. još neispitane dovoljno. vicinalni put opštinski. vicies dvadeset puta. krivica. gvožña (zvani zeleni vitriol. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). nestajanje pigmenata u koži. zelena galica). mana srca. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). fil. vi cesionis (lat. nedostatak. viče) u složenim rečima znači: pod-. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitrescibilan (lat. poročan. vitriolisatio) hem. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitriolescere) hen. žumancetu. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. gresi (mladićkog) doba. vitrine (fr. postakljenje. vitrifikacija (nlat. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. viciozitet. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. seoski.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. omaška. porok. providan. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. duhovit čovek. vitiosus) pogrešan. na osnovu poslednje volje. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. i radnici u srazmernom delu dobiti. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitrescibilitet (nlat. izdvojiti. koja vezuje samo obližnja mesta. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vice-kon-zul. osuditi. vitulus) žumance. prozorske zavese. med. vitreux) staklast. oštroumnost. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. kazniti smrću (u pobunama i sl. prvobitno bog Sunca. vitrum staklo. u protivnom slučaju. vicezimirati (nlat. vitia aetatis) pl. vicijum nature (lat. metron) ont. vice (lat. vitrometar (lat. machen činiti) šaljivdžija. vicia etatis (lat. grč. sulfat (tj. plava galica). najpopularniji bog u brahmanizmu. fr. greh. cinka itd. nevaljao. viciozitet (lat. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. rahitis. vitelus (lat. vicia. vitrage) staklena vrata. vitrum) staklo. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). bez mane. vicijum kanonikum (nlat. vicioznost. vitrezan (lat. zamenik vladara. dosetljivost.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. duhovita šala. vitriolo) hen. prozori. razne hranljive materije. pogreška. vita život) pl. svežim plodovima i semenju. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitreus staklen. vi cessionis) prav. vitium cordis) med. sjajan. vitrificirati (nlat. naročito u zelenim delovima biljaka. oti-rač. Višva-karman (ind. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vicedominus) namesnik. vitriolescirati (nlat. fr. vicinalis susedski) opštinski. pretvaranje u staklo. kristal. poročnost. Višnu (ind. koji je sa ned ostatkom. vitrificare) postakli-ti. testamenta. vitium) mana. tj. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. zamenjivanje. onaj koji vezuje samo susedna sela. npr. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. pretvorljiv u staklo. posed koji nije bez zamerke. mleku i dr. kristalast. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. Vitleju. vitium naturae) med. vitiligo lišaj) med. vitraž(a) (fr. grč. vicinalne železnica. bakra (zvani plavi vitriol. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. pored poslodavaca. vice verza (lat. vic (nem. pokvaren. vitriolizacija (nlat. vi testamenti (lat. vicijum (lat. vicezimacija (nlat. koji ima manu. vitriol. seoski put. obrnuto. vitrum staklo.). vicinalan (lat. u svežem mesu. pl. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitreolus dei. beriberi. vicioznost (lat. obično uzanog koloseka. želez-nica. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. oličenje stvaralačke sile u prirodi. silom oporuke. vitrotipija (lat. viče versa) obratno. vitraj (fr. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. nalaze se u većini namirnice. vicennium) vreme od dvadeset godina. prozor. vicenalan (lat. pretvaranje u vitriol. rñavost. vitiligo (lat. vitellus. viciozan posed prav. šp. pretvarati se u vitriol. H. od vitreus staklen.) „Tvorac vasione". Witz) desetka. silom. vitriol (lat. staklena pregrada. pela-gru itd. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. dućanski izlog. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. Witz. vitiositas) pokvarenost. .). sporedna železnica. viciozan (lat. vitrum (lat.) v. upravnik crkvenih dobara. biol. wischen brisati) brisač. putem prenošenja ili ustupanja. mane.

to je svetinja. pobede. glas narodni je glas božji. walkie talkie) prenosni radiotelefon. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. volans. vokalski (lat. vokalizacija (nlat. u SAD. speak govoriti) meñunarodni. i. pucati iz voleja u fudbalu. ime. vox) glas. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. volant) koji leti. opna na mladim pečurkama. volantai (lat. pevajući. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. naziv. dozivni padež. vokale (ital. pozivanje na neki položaj. ton. asa vode (lat. konsonant. u). vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. svetski jezik. supr. za-interesovati. voks virginea (lat. točak za upravljanje automobilom. promenljivost. vokalizam (fr. vrsta tanke materije za ženske haljine. vocalizzo) muz. assa voće) samim glasom. spadalo. voks humana (lat. bog vetra. višnujiti (ind. vokalize (ital. zasvoñena prostorija. Vokalize. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vocabulum) lingv. voile) prevez. vox glas) gram. volatilisare) hem. danas: veseo. . sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). rang. vokabula (lat. volta) zidni svod. voks dei (lat. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. volva) bog. vokaliza (nem. lepršav. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. obešenjak. pronalazak nemačkog sveštenika J. volva (lat. muz. vocalizze) muz. komad sa kupleti-ma. volatilitas) isparljivost. mrtvih. fiz. vaudevilliste) pisac vod-vilja. peti padež. pri toj reči (pade mi na pamet). vocabulum reč) pisac rečnika. samoglasnički. volabilitet (nlat. voks akuta (lat. tj. vokali-ziranje. fig. volapik (volapuk = eng. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. Wodan) mit. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). ad voćem) uz reč. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. položaj. o. vox acuta) muz. leteći. vokalan (lat. vocalisatio) gram. fr. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vokalna harmonija (lat. izgovaran. vokabular (nlat. volatilizirati (nlat. vežbe u pevanju sa slogovima ut. ispa-riti. dar. bez pratnje nekog instrumenta. samoglasnički.) pl. zvuk. vodvilj (fr. nestalnost. karner na ženskoj haljini. isparljiv. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). reč. točak zamajac. teorija samoglasnika. ge. volan (fr. pretvaranje u paru. naročito za veo. u ovom pogledu. voki-toki (eng. voks (lat. fa itd. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vocalis. voks hibrida (lat. koji je u letu. krilo vetrenjače. volvulus (lat. čovečji glas (na orgulji). vokativ (lat.) vera u učenje višnujita. vocalis) gram. tj. grč. volatilizacija (nlat. vole (fr. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. vox populi. reč. Jovana Krstitelja. e. vocalis) gram. volant) pernata lopta. world svet. u smeni (dokaz). tj.višnuizam 155 nestašno. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). mali poz. ad vocem (lat. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. isparava™. veo. volatilan (lat. volatilis) hem. izraz. koji može da se pretvori u gas ili u paru. vocale) muz. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. isparavanje. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). zavezanost (ili: zapletenost) creva. fig. ot vole (fr. vox virginea) muz. letenje (ptica). koprena. volabilitas) povrpšost. uzaludno opominjanje. glasni. prethodnik esperanta. s obzirom na boju zvuka. vox humana) muz. voks populi. struci). vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. fig. visok (ili: oštar) glas. vokalna muzika pevanje. mi. udariti loptu u letu. vocabularium) rečnik. volatilisatio) hem. volat (ital. ital. volvulus) med. stariji naziv za Rumuniju.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. višnuizam (ind. vocalis. Vuogan. voal (fr. vox hybrida) melez-reč. vocativus) gram. vox Dei) posl. nestalnost. volee) let. zastor. sklonost (nekom zanimanju. konstruisan 1933. god. koji se tiče glasa. Vodai (nem. dobre žetve i lekarstva. vokacija (lat. voks klamantis in dezerto (lat. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vocalisme) gram. vocatio) poziv. tj. vodviljist(a) (fr. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). 1831— 1912). vokal (lat. samogla-snik (kod nas glasovi: a. glas istine koji nema dejstva. zanatu. što narod hoće. sub hak voce (lat. M Šlajera (Schleyer. npr. volatilitet (nlat. (solmiza-cija). vokabulist(a) (lat.

jahač vešt u skakanju na konja. voltera (fr. kao kod Voltera. volvere okretati. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltametar. strelac (u francuskoj vojsci).. metron) fiz. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). sikjubeo(. fiz. volt (skr. tj. volitivan (lat. 2. okretnost. voltamper (A. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. zvuka). grč. udarac lopte (u tenisu reketom. voltižirati (fr. volja. tome je pravo. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. M. volonter (fr. fig. vol-o-van (fr. naponske razlike. voltaizam (A. sveska. facies lice) voj. volta-indukcija (A. volley) sp. elektron. izraz volje. gran. lat. svitak. vol-au-vent) kup. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. volitio) l. volutus valjan. voltmetar (A. voltmetar. voltiger. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). nepostojan. galvanski elemenat sastavljen od cinka. dobrovoljac (vojnik). volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. volta. pre nego što dodirne tle.: at. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. dopusni. v. sic jubeo) tako hoću. brzo okreni (na notama). volenti non fit injurija (lat. govorljiv. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volej (eng. grč. pojedinačni akt volje. spis ovijen oko štapića. epikurejski način mišljenja. volti subito (ital. teranje konja u krug. Volta. galvanizam. volubilan (lat. Volta. grč. laki pešak. jačina. promenljiv. volte. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. nestalnost. volterizam. obim. volo (lat. Volta. volterijanizam (fr. htenje. tj. volvere okretati. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. koji potiče od (ili iz) volje. najugledniji ljudi nekog mesta. savitljivost. Volta. mesom. tj. up. igrač na konopcu. tečan. volvere) rukopis. galvanski elektricitet. igrati na konopcu. slatkorečivost. savitljiv. volti subito) muz. ital. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). voltage) napetost. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. volubilitas) gipkost. nestalan. Voltin elemenat fiz. Ampere) fiz. konj obučen jahačkom vežbanju. voltižer (fr. volubilitet (lat. V) fiz. voltametar (A. voljni. električni napon. voltfas (fr. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volens-nolens) „hteo-ne hteo". volens-nolens (lat. dakle. volta-elektrometar (A. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. ko hoće da mu tako bude. voltaža (fr. volumen. grč. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. inductio) fiz. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. obrtati) gibak. punoća (glasa. željni. volubilis. volumenometar (lat. poluokret. tako zapove-dam. fr. metron) fiz. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. nagla promena mišljenja. bakra i sumporne kiseline. frivolan. vitak. ital. volumen. . Voltin stub fiz. knjiga. Volta. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. Volta. napon struje merene u vo l tima. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. volte-face. praviti veštačke skokove. naglo promeniti mišljenje. volitio) psih. voltametar.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. promenljivost. metron) fiz. volo hoću) sik volo. okretan. lat. muz. lisnata pasteta. zapremine. slatkorečiv. vrlo vešt konjanik. voltairianisme) fil. fig. volterijanizam. up. sic volo. prostor što ga zauzima jedno telo. bez obzira na lično raspoloženje. voltaisme) fiz. tečnost u govoru. volumen (lat. lisnate testo punjeno ribom. volta (fr. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. brzo prelaziti s predmeta na predmet. pokretljivost. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. voltigeur) veštak u skakanju. v. volicija (lat. instrumenat za merenje potencijalne razlike. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. volumen. gljivama i dr. volumetar (lat. lat. lat. poluobrt. volontaire. A.

fig. 3. fig. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. protiv nečega. čudotvoran. vražda) 1. voće di testa) muz. nestalnost. što se mene tiče. glasanje. pevački glas. atomska masa 183. plemenski mirovni sud (tzv. sub voto remisionis (lat. votum decizivum (lat. povraćati. votum (lat. voluntas volja) fil. wolframium) hem. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. zavetni. grč. pun glas. opsežan. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. Wochein) u Sloveniji. v. uvijeni puž. mañijski. bljuvanje. votacija (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). u mnogo knjiga. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. pun čireva. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. voluntarizam (lat. stat pro racione voluntas (lat. voće) kuz. šara u obliku puža. voluntas ultima (lat. kurijski glas. votiranje. a ne intelekat. vomicosus) ned. izglasavanje. vomitirati (lat. crkvama i dr. mañioničar. nezajažljivost. vohajnit (nem. zavada. svaña. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. vorax proždrljiv) proždrljivost. voluta) apx. v. zool. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. vomitirati. poslednja volja. izgla-sati.85. tungstem. vostro conto) trg. srebra ili voska. voluminositas) obi-mnost. opsežnost. odlučujući glas. za razliku od kurijalnog glasa. vomirati. Bunt). kabast. voluntas. kum vogo ilimitato (lat. vota. glasati za. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. votum konzultativum (lat.) čarobnjak. volo hoću) volja. gnojav. voluntas (lat. sulr. a voće sola) samo za jedan glas. koji je sastavljen iz više svezaka. vomitus) ned. sit voto) s pravom glasa. vovere zavetovati. nego prema zapremini. votant (lat. vomera) med. vražda (rus. voluntas volja) liigv. prijatan. ital. na vaš račun. zabavan. votum. voluptuosus. znak W. voluminozitet (nlat. predata. votacija. sve-cima. Votergejt afera (eng. prišt. odreñivanje količine rastvorene materije. gde ima ležišta boksita. pristalice voluntarizma. voluptuozan (lat. voče di peto (ital. votum. pohotljiv. votatio) v. vostro konto (ital. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. nazvan po mestu Bohinja (nem. uvojnica. redni broj 74. vomikozan (lat. voluminozan (nlat. neprijateljstvo. glas iz grudi. meo voto (lat.. glasanjem odobriti. glas iz grla. obi-man. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. volumen. volum-teorija (lat. debeo. voluta (lat. votiranje (lat. veoma tvrd i otporan metal. votum kurijatum (lat. koji. savetodavni glas. volšeban (rus. povraćanje. voluntas volja) fčl. vomika (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. izglasavanje. vomitivurn) med. up. vomitare) med. krvno kolo). vo-litiv. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. theoria) hek. voče (ital. votirati (lat. naročito: čir u plućima. hem. voter) dati svoj glas za nešto. votum curiatum) ukupan. votivus) zavetovan. zlata. Wochein) min. spirale. bljuvati. intelektualistička psihologija. votare. sinonim za mineral boksit. zavetna žrtva ili dar božanstvima. gramžljivost. vovere) zavet. glomaznost. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. metria) veština merenja zapremine. obećanje. strasan. čir. vomitus (lat. votiv (lat. votivan (lat. teo voto) po mojoj želji. volšebnik (rus. vodka) popularne ruska rakija. vomirati (lat. krvnika. votum virile (lat. vovere) glasač. sredstvo koje izaziva povraćanje. dakle. nepostojanost. a voče sola (ital. voluminozitet. glomazan.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. votka (rus. votivum) etn. volutatio) valjanje. voće di petto) muz. voluminoznost v. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. topi se na 3400°. voracitet (lat. fr. volutacija (lat. glas koji se daje za nešto. volfram (nlat. velik. testamenat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. fizkol. pl. votum decisivum) prav. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. voluntativ (lat. . vomitiv (nlat. votum consultativum) prav. votans. voracitas. vomica) kec. zajednički glas. voče di testa (ital. kum vot (lat. voluntas ultima) prav. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. votatio) glasanje. skupljanje glasova.) natprirodan. voluptas pohota) sladostrasan. voluntaristi (lat. 2. pun veselja. po mom nahoñenju. volumen zapremina.

v. Vuotan (stnem. naročito za čakšire. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. sin Jupitera i Junone. vulcanus. vulvitis (lat. vulnus) rana. vulkanizer onaj koji vulkanizira. neupotrebl>iva stvar. grč. pomešanih sa sumporom. lat. sra-mnica. shvatanje da . obnarodovati. neotpornost. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. koji bljuje vatru. vulcanus) kol. vulcanus. vulgirati. vruć pepeo. vulneraria (lat. vulgare učiniti opštim. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulvula) zool. nepristoj-nost. opšte poznatim. vulgaris običan. stidnično-materični. vunderkind (nem. neptunizam). zajedničkim. vulcanus) kol. vulgarizator (lat. vulgo (lat. vulgo) pril. fizio-gnom. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. činjenje opštim. koji se može raniti. vulva) inat. grč. kaučuka i gutaperke. Wuotan) mit. vulkanizer. narodski. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. ozledllv. stidvdšd. vulkanologija (lat. prostački. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. nlat. god. vulnus (lat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. svetina. vulkanitet (nlat. povredljivost. prostakluk. vulkanolog (lat. vulkanizirati (lat. na temperaturi od 130—140°S. vulvula (nlat. u običnom životu. versta. ruševina. ozle-dljivost. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. prostaštvo. vultispeks (nlat. vulgaritet (nlat. uopšte. benzolu. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. prosto rečeno. čudo od deteta. sklonost bolestima. elastične i ne rastvaraju se. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. olupina. vulgarizam (lat. sredstva za lečenje rana. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. fig. činjenje da bude svima razumljivo. niskost. vulcanus. vulkanski (lat. nepristojan izraz. vulkord (eng. pr. prostački način izražavanja. materica kod životinja. pulkanizam (lat. fig. vulva (lat. uterus) ašt. vulgarisatio) uprošća-vanje. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. kao obično. vulgarnost v. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). nlat. nlat. vulgus) narod. vulgarizacija (nlat. vulvus. zajedničkim. koji potiče od vulkana. logia) kol. obranljivost.78 km). versta) ruska mera za dužinu (1. vultispex. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. u etru. vulgaris opšti. dete bludnice. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. prostakluk. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulvo-uterinski (lat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgus (lat. svakidašnji) nizak. . učiniti nešto opštim. Vodai. vrsta (rus.vrak 158 Vuotan vrak (nem. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. povre-dljiv. uprošćenje. vulkanizator v. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulcanus. vulgarnost. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulgaran (lat. vulkani-™ (lat. vulcanitas) kol. vulnus letale(lat. vulva) med. usled visoke temperature. preterano uprošćava naučne pojmove. ieptu-nisti). neotporan. obranljiv. Wunder čudo. vulcanus) kol. vulnerabilitas) ranlji-vost. sa radionicom u vulkanu Etni. obično. vulgarisare) uprostiti nešto. vulnus letale) smrtonosna rana. logos reč. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. lice. vulkanizacija (lat. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulkan (lat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. kod naroda. vulnerabilitet (nlat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. terpentinu i dr. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. Na taj način ove materije. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). Vulgata (nlat. gomila. usijano kamenje i rastopljene stene. jezikom prostog sveta. vultus izraz lica. vulcanus) pl.066. u narodu. slab. postaju. vulgaris opšti svakidašnji) prost. objaviti. Vulkan (lat. vulgaritas) običnost. vulkanistički. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulnerabilis) ranljiv. Vulcanus) kit. vulgarizirati (lat. med. kol. vulnerabilai (nlat. vulgaritet. vulneraria) pl. up. vulkanisti (lat. puk.

gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. torokuša. geman. gazolin hen. jemstvo. gajb. qai'da. najamnik. gazette) dnevni list. 2. gazirati (fr. hemijski element. g). dged. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). fig. gazela (arap. vrsta crnog ćilibara. gage. naročito se odlikuje velikom brzinom. veo. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. duhovna stvar. a pamučne za lake haljine i. stvarajući zvuk. sastavljena iz strofa od po dva stiha. hem. tur. plemenitost. ital. krupnozrna erup-tivna stena. gajtan (grč. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gaggio) zaloga. gažist(a) (fr. stalna nagrada. gabarden (fr. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gayret) revnost. tečni deo sirovog petroleuma. gazal. narnik. lignita. gaža (fr. šp. za kišne ogrtače. Ge= germanijum. drveta) u gas za gorivo. poglavi-to ljubavne. gabionada (fr. Ga = galijum. staklenih boca i druge robe. uviti (ili: uvijate) gazom. ital. krt. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gaytan. gazzella) 1. fr. gazal. g= skraćenica za gravitaciju. veselo.25.A V E ILN D 166/ G G. gabion) voj. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gagat (grč. stalna zarada. odela i ženske tkanine. gazela. živahno. junak. srčanost. gabarit (fr. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. pripada grupi retkih zemalja. gaibba) l. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gaietanćn tur. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. Atherina hepsetus. 2. tur. gazzetta. sastoji se iz kožnog meha. gavun (ital. atomska masa 157. gagathos) min. tajno. gazi) ratnik. gaeta (ital. vrsta morske ribe. redni broj 64. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. up. kavaz. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gaza (fr. prav. gadlje. gabionnade) voj. gayda) nuz. natopljena gumom. Gd=gadolinijum. službenik. ga'ib. gavialis) zool. gayra. gavone) zool. kao skraćenica: g=ipaia. znak Gd. gaip (arap. kaytan) 1. skriveno.. gavaz v. slična srni. gajba (ital. fiz. tvrdica). borac za veru. zool. kavez. primalac zaloge. gajde (arap. gayb. gavota (fr. gabarit) kalup. gazela (arap. alapača. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gazi (arap. G—peti ton u dijatonskoj skali. plata. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. stanovnik pustinje. gaio) muz. hen. grudobran od koševa punjenih zemljom. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. narodni muzički duvački instrument. gabro (ital. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. živi. metal. tajo (ital. osobito česta u književnosti istočnih naroda. čilo. gagiste) plaćenik. služi za grejanje i osvetljenje. gayp) ono što je nevidljivo. dve ili više izolovanih žica za . gažiranje (fr. onaj koji drži zalogu. gazal) 2. gavijal (nlat. afrička antilopa. ključa izmeñu 70—80°S. lan-tanida. gazel (arap. gadolinij(um) hem. gajret (arap. gazeta (ital. g četvrto slovo naše ćirilice. muz. mrki ugalj. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. up. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gabion (fr. gabbro) mm. pobednik. kao smola crn i voštanog sjaja. vrsta lirske ljubavne pesme. vojnik musliman. tur. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. tamnozelene boje. prema kome se nešto oblikuje. gazal. jedanaesto naše latinice (G. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. krletka. tur. novine.

šp. galvanisati 2.160 sprovoñenje električne struje. ukusan. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu.) astr. gala. radnja sa tzv. galaktometrija (grč. galante) pokazivati se darežljiv.. gala. „kratkom robom" (bižuterija. lepo odeven. koji je lake ruke. može se bojadisati. galaktorea (grč. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. uron mokraća) med. gala. galakto. galaktologija (grč. skopem gledati) 1. npr. kosmičke prašine i dr. bakra i cinka sa kiselinom). med. lithos kamen) mlečni kamen. maglina. gala. galante) uslužan.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. gala mleko. galantan (fr. Galaktika (grč. galaktopira (grč. gala. doteran.) pr. stasis zastoj) med. fig. gala. pion mastan. gala. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. Kumova Slama. u paradnom odelu. galant. in gala) u svečanom odelu. gala. fin. galaxias) astr. galaktoskop (grč. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. ljubaznost. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . galaktozidi v. pristojan. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. galaktakratija (grč. . Mlečni Put. dopadljiv. zastoj mleka kod dojilja. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). fr. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. jata. tj. izdašan. galanterist(a) (fr. Galaksije (grč. gala. gala. gala (ital. 3. galaktoza (grč. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. gala. naročito prema ženskom polu. tapše. veštačko oživljavanje.. rug vatra) med. upotreba galvanske struje. mlečni kamen. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. galaktički (grč. galaKtos mleko. častan. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. galaktostaza (grč. veštački oživeti. trošiti ne štedeći. phoreo nosim) pl. galaktofora (grč. učtiv. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. od galaksije ili talak-tike. galaktometar (grč. gala. rheo curim) med. češljeva. metria) merenje mleka. sredstva za izazivanje mleka. pomoću usijane žice. gala-predstava. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galanterie) trgovac galanterijskom robom. ital. tvrda. prijatna ukusa. uglañenost.pocinkovati gvožñe"). phagem jesti) mleko-jed. mlečni. klavirskih dirki itd. svečan obed itd. galanterie) predusretlji-vost.. Arapa i dr. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. gala. svečana nošnja. galvanizirati. galvanizam fiz. prekomerno gubl>enje mleka. galante) nadriobrazovanje. galaktocela (grč. galaktagoga (grč. gala. gala. maramice itd. gala. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. čovek koji se hrani poglavito mlekom. ljubazan. gala. svidljiv. galaktit (grč. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. an gala (fr. kao sredstvo za nagrizanje. prividna učenost. lithos kamen) hem. ašikovanje. uglañen. galantizam (fr.). elastična i sjajna. akratia neumerenost) med. la-skanje.. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija.(grč. kele) med. utvrñivanje valjanosti mleka. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. šp. prijatan. galantna bolest venerična bolest. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. galabija (arap. uslužnost. svečanost. gala mleko. metron) instrument za merenje masnoće mleka. izdašan. mlečna groznica (kod porodilja). fino ponašanje. galvanisati v. mlečni jaspis. v. lepeze. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galantnost (fr. spletenih slično vrpci. otmenost.). v. em gala) ili in gala (ital. sistema zvezda. tanak mlaz. fig. gala. galakturija (grč. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". dvorska. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). gala-večera i sl. galaktofag (grč. rukavice. galanterija. udvaranje ženama. galalit (grč. galanterije (fr. galante) izdašnost. gala) svečani ukras. fig. galantirati se (fr. trg. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. glikozidi. galaktopiometar (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. učtivost. ago proizvedem) med. galantan stil muz. Galaksije.) beli ogrtač kod Egipćana. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktografija (grč. galaktogen (grč.

). galeotta. galvanografizirati (Galvani. nlat. grč. mornarski dvopek. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. publika (u pozorištu. galvanometar. galenika (nlat. plassein obrazovati. veoma brza ratna laña srednje veličine. 2. galvanoglifija (Galvani. predmeta (od drveta. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanometalurgija (Galvani. galenisti pl. čahura svilene bube. gledaoci. usiljena šala. koji ga je otkrio). grč. grč. grč. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galiota. galeta (ital. galvanski elemenat fiz. galletta) l. grč. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču.). galera (fr. skopeo posmatram) fiz. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. e. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. grč. galvanskim putem. galvanski elektricitet fiz.). galenizam med. električne. galenica) pl. zbirka umetničkih dela. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. slušaoci. lat. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. indukcionom strujom. slika) v. galvanoterapija (Galvani. magnetes)B. Galvaniju) istosmer-na električna struja. glyphis zarez. galvanostegija (Galvani. galvano-faradizacija (Galvani. typos lik. galvanska struja (po L. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galijaš. grč. galvanoplastičkim putem. galeonist(a) (ital. grč. bod) med. therapeia lečenje) med. tropos obrt) bog. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. plaketa i dr. galvaiska baterija fiz. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije).). galera. galvanomagnetizam (Galvani. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). ital. gipsa. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanoplastika. posrebravanje bakra. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galvanografija (Galvani. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. v. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. metron) fiz. grč. galeote. ital. galvanotropizam (Galvani. spoj više galvan-skih elemenata. fig. u utvrñenjima: pokriven hodnik. Voltin stub. galvanometar (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. šp. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. galeota (ital. parlamentu i dr. instrument koji pokazuje postojanje struje. poniklavanje gvožña itd. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galeot (šp. pobakri galvanokaustika (Galvani. up. dug hodnik. galere. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). ital. struje. pokriven balkon (u pozorištu. galgnhumor (nem. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske.161 galvano (ital. galenski lekovi. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. Faraday) med. parlamentu). da bi na taj način postali bolji i trajniji. galvanotehnika (Galvani. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. galvanoskop (Galvani. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. up. galvanotipija (Galvani. grč. galizirati galvanohromija (Galvani. up. grč. zbog svojih dugih zidova. up. Gali (lat. galvanoplastika (Galvani. grč. farm. elektromagnetizam. da bi se dobila jača struja ili viši napon. robijaška laña. grč. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. fig. zatim se pospe grafitom i onda. koji su bili keltskog porekla. grč. kori-dor. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galeria. galvanopunktura (Galvani. galenski lekovi farm. u rudnicima: prokop. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. voska i dr. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. naročito takav kliše. med. kausis gorenje. pozlaćivanje srebra. punctura bodenje. grč. Galli) pl. galvanoskop. medalja. galenit (grč. naročito slika. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. Galvaniju. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. up. šp. sagorevanje) hir. galerija (nlat. tj.

galeotta) v. fr. U Engleskoj = 4. Gallus. galilej (po G. galeota. Gallia) Francuska. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galion (ital. raditi nešto vrlo brzo. ordonansoficir. katalektični anaklastični tetrametar. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galop (fr. vrlo su prodorni. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. gallicisme) osobenost francuskog jezika. s funkcijom antitela. galikomanija (lat. sifilis. galoper) jahati u galopu (ili: trku). phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. 2. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galofobija (lat. med. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). gallina) kokoš. galop. galimatias) zbrka od reči. grč. grč. galeone) lom. halijak) v. galoscia. 1791—1863). Gallio. galijambus (lat. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. ital. grč. tama (grč. voj. galiota (ital. galiot. galop. gallicistes) pl. galopin) slušče za trčkaranje. up. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galea) veslač na galiji. u SAD=3. mržnja na Francuze i sve što je francusko.. iambos) megr. lat. galopada (fr. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. fiz. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. kammaros. grč. galo-romansko (l&~. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galicizam (lat. fig. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. Gallus. robi-jaš. galofil (lat. vrsta starinske morske lañe. galeot. galon (eng. galons. Gallus. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. mania) v. jahanje u trku. jezika itd. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. grč. galopen (fr.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. Gallus. dijal. šp. phobos) preteran strah od Francuske. up. galomanija (lat. kammaros rakušac obični.546 1. fr. trčati u skokovima. galionizam. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galia. francuski. galera. galoman (lat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. v. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galikanski (lat. tj. mania pomama. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galea. ali mnogo kraće talasne dužine. gajtani. igrati polku. grč. fr. golijat (ital. ital. grč. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galikomanija. gamma) fiz. galoche. muz. ital. gamarologija (grč. galera. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. širiti. po eksploziji dveju atom-skih bombi. skala. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galina (lat. Gallia. galiot (ital. lestvica. ital. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. nlat. .785 1.) v. gallon. u odnosu prema papi. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galli. galeot. galopira™ (fr. galochia) kaljače. l gal=l cm/s2. galomanija. gama-zraci (grč. vrenga. Gallus. reči bez smisla. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galofob (lat. nauka o ljuskarima (rakovima). galski (lat. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galion. gornje cipele od gume za sneg i vodu. Gallus. galski petao petao kao simbol Francuske. nlat. gamarografija (grč. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galicisti (fr. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galijaš. galikanizam (fr. graphia. Gallia. razvijati se vrlo brzo. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. Galija (lat. Galileju. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). arap. nlat. gammarus) zool. igranje polke.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. niz od osam tonova. Imaju ogromnu prodirnost. gallicus. galošne (fr. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galoni (fr. galikus morbus (lat. gama-globulin belančevina krvnog seruma. nejasan i nerazuml>iv govor. logia) zool. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galoppo) l. galija (ital. galimatijas (lat. spoljni konj u „trojci". galoni) pl. rojte. gamar (arap.). Gallus Mathiae. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galski.. galijun v.

-tur. gamos brak. incanto) trg. gargarizacija. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gargarizam med. prelaziti u truljenje. kargi) koplje. gamet (grč. a time i prenošenje malarije. rskavičav izraštaj. gambusino (šp. v. gamos brak. fig. kamašne. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gagglion) med. gargarizma (grč. garance) broćni ugalj. guardia) straža. garant (fr. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . štitonoša. fig. jamac. gargalizam (grč. garantir) jamčiti za koga ili što. gargujada (fr. gargija (tur. gurguran. spolna ćelica. gang (eng. ganglija (grč. gargarismos) med. gažgrenescirati (nlat. zaraziti. nekog političkog prvaka. bronzanih ploča. bespri-zorni. jer.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gone rañanje) biol. sigurnost. oleum ulje) hek. čapkun. gamelan (mal. obilje. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. izazivati vučac na nekom delu tela. ital. garantirati. logia nauka) nauka o braku. licitacija. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gangster (eng. voñe i sl. osiguranje. naročito odabrana. garde) sp. gangster. up. koji sadrži čistu bojenu materiju. ital. štitonoše (vrsta riba). gargouran) trg. up. gargarizacija (grč. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. garantie) jemstvo. garbo (ital. imaju srebr-nast sjaj. zigot. v. gangrenescencija. gamba (ital. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. mrtva kost. gant (nem. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gargouillade) cifrast. garantovati v. biljaka. ganoin (grč. prema trećem licu. banda. guard. gangraenescentia) med.. ulični mangup. gamogonija (grč. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. ganglijski sistem zool. gambit (ital. čamci. garda (fr. gangraenosus) med. gamache) pl. garancija (fr. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. viola da gamba. gangrenira ti. con garbo) muz. agamogonija. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. telesna straža jednog vladaoca. koji boluje od vučca. gangrenescirati. zool. vučac. gangrenizovati se v.) javanski narodni orkestar. garant. šegrt. ganiluk (arap. gangrena (grč. gargarismos) med. da bi se propustio drugi brod. prelaženje u trulež. garancija. šp. rañanje putem spolnog oploñavanja. deran. uništavajući larve. gangrenozan (nlat. gargarizirati (grč. mačevanju i sl. ganoidei) pl. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. svrab. gnjilež. ganglitis (grč. rasprava o braku. fr. vagoni. ganglionitis. gavgreiirati v. garantno pismo bank. encant.. ganilik) bogatstvo. grgotati. nomos) em. gametogeneza (grč. koji je u truljenju. kon garbo (ital. grgljanje. garantirati (fr. . guarento jemstvo) jemac. garantol (fr. odane i pouzdane pristalice. graino gloñem. jedem) med. garantija v. gamos brak. genesis) biol. ganoidi (nlat. gnjiležan. gangraina. gangrenescencija (nlat. ispiranje guše i usta grgljanjem. garguran (fr. gambusia) zool. grgotanje. garbo) pristojnost. živa rana. skitnica. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. zapaljenje živ-čanih čvorova. uvi-jači.. izuvi-jan korak u plesu. gambusija (nlat. bambusovih svirala i dr. gangrene. stečaj. garaža (fr. preparat izvañen iz korena broća. gamologija (grč. gang) razbojnička družina. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. učtivost. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. nadraženost kože. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. obešenjak. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. med. ganglionitis med. npr. gamba) v. gargarizo) med. razvijanje vučca. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garansin (fr. gargalismos) med. grgljati. gamin) slušče u kuhinji. golicavost. gangraenescere) med. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gavgrevizovanje v. gard (eng. ganglion mrtva kost) zool. ganglitis. ital. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gangrenescirati. mor. fr. u Meksiku. gargarizam.gamašne 163 garda gamašne (fr. gametes) biol. pokvariti. garde. odbrambeni stav u boksu. ispirati usta i gušu grgljanjem. gamonomija (grč. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. supr. sprečavaju razvitak komaraca. truljenje mekanih delova tela. Gant.). jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. za izvršenje izvesnog posla. garbin (ital. lat. garant. koji trune. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gamen (fr. dokolenice. pristojno. sudska prodaja zbog prezaduženosti.

svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. gradini. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. pirinač i dr. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. chaos. motor) teh. garsonjera (fr. gard-kot (fr. gasohemija (grč. garmond til. chemeia) hemija o gasovima. momačka soba. ital. telesni stražar. garnet) mor. garter-orden (eng. vojska koja boravi u jednoj varoši. eng. garderoba. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. nem. dečak. neženja. garota (šp. ukras. Helmont. garter) čuveni engleski orden „podvezice". čuvar obale. varoš u kojoj boravi vojska. dečko. garofano) bog. chaos. uplinjavanje. garnirati (fr. pomoćnik. garrotte. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Americi). eng. lat. salata. garcx>n. ho-landski hemičar i fizičar J. nameštaj. ital. garmon. garnizon (fr. svečanost koja se proslavlja u bašti.). garofal v. teh. + 1644. garniture) oprema. zahod. nužnik. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. garnir. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. gardina (nlat. telo koje. čuvanje i ispuštanje gasova. i hem. B. . garnirung (nem. gas-koks (grč. začiniti. biti u gar-nizonu.). garderobiere) čuvarica garderobe. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. gas-dinamo (grč. gas-automat (grč. momak. garnirati. koja se gaji zbog mirisnog cveta. gas fiz. upotrebljava se za gorivo. garrotter) udaviti pomoću garote. naročito mesa. Garnierung) ukrašavanje jela. svi kostimi pozorišta. 1499— 1561). garočon (iš. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. smrtna kazna davljenjem.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. gas-generator (grč. garmon (fr. garnir (fr. garnijerit min. garde-cote) obalski brod. nlat. opljačkati žrtvu koja se. konobar. naročito gasa za osvetljenje. gasmotor (grč. up. chaos. garotirati (fr. garnitura (fr. garrotters) pl. razmetljivost. (u pozorištu. naročito u Londonu. fr. garsonirati (fr. gasometar (grč. gasifikacija (nlat. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. gardist(a) (fr. biti odan pederastiji. guarnire) snab-deti. ukrasiti. kelner. razmetanje. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. gardn-parti (eng. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garnison) voj. muškobanja. garderobarka (fr. bećar. raznim povrćem i sl. zbog stanja svojih molekula. garderobar v. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. momački stan. sprava za merenje količine gasa koji struji. Rubiaceae. garnizonirati (fr. dynamis sila) fiz. garden-party) sastanak društva u bašti. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. pomoću zamke bačene na vrat. garderoba (fr. v. prema grčkoj reči chaos nered).. garoteri (fr. ital. gasara. garrocha. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. koncertnoj dvorani itd. obično bez kuhinje. karanfil. nakit. garcio) mladić. ruda nikla. cortina. krompir. gasconnade) hvalisavost. metron) fiz. garde la ren (fr. biti muškobanja. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garofan (ital. gasificatio) fiz. courtine. chaos. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu).. garretto) zavrtanj za davljenje.). chaos. dodatak. plin. garder čuvati. garson (fr. pratilac. garconner) ponašati se kao muško. sprava za primanje. garofan. garnet (eng. vazduša-sto telo. chaos. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. sprema. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. gornje kapute i dr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. vrsta opasnih uličnih razbojnika. pribor. dugmeta i dr. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garmond) tip. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. chaos. upli-njenje. kalfa. garrotte. razvijanje vazduha. posada. nlat. garrotteurs. dame) pra-tilja. fr. gaskonada (fr. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. garnison) voj.

koji se zove „stopalo". krvarenje iz želuca. ne pokrećući usta. gastrospazmus (grč. bol u želucu. grč želuca. gastralgija (grč. v. opšti naziv za sve bolesti želuca. gastrologija. grč u želucu. gastromantija (grč. koji može. gaster. stenos uzan) med. gastrenteričan (grč. gaster. gastricizam (grč. piis noga) pl. veštak u spremanju finih jela. diaphaneia providnost) med. pretrpavanje želuca hranom. suženost želuca. gastralgiJa. gasteranaks med. apah gospodar) med. gaster. probava hrane u želucu. gastro. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gastrodijafanija (grč. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. proširenje želuca. gastroplikacija (grč. gaster. probavna delatnost želuca. želudačna groznica. gastrimargija (grč. stoma usta) med. krisis) med. gasteropoda. gastroplikacija.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster. gastropoda (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). zool. gaster trbuh. raphe šav) med. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. ptosis pad) med. zapaljenje želuca. zapaljenje želuca i jetre. razmekšavanje želudačnog zida. gaster. gaster. gastrozofija (grč. zool. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. gaster. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. takoñe: gurmanluk. želudac. rñavo varenje. gaster) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrepatičan (grč. gaster. ektasis proširenje) med. gastrosofija v. gaster) med. gaster. gastrolater. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastroskop (grč. tj. nomos zakon) sladokusac.(grč. gastrokriza (grč. gaster. utroba. gastrektazija (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gaster. gastroragija (grč. gaster. gaster. sladokustvo. gastričan (grč. takoñe: gurman-luk. gastroskopija med. enteron crevo. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastroptoza (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. gastrorafija. gastranaks (grč. želudačni. gaster. brosis razjedanje) med. želudačni. rheo tečem. gaster. gaster. regnymi prsnem. gasteropoda pl. algos bol) med. gastropatija (grč. up. v. spasmos grč) med. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. naročito želuca. napad bolova u želucu. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastronom (grč. gastroenterolog (grč. koji pripada trbušnoj duplji. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gasteralgija. gastrostomija (grč. skopeo gledam) med. gastrilog (grč. razjedenost (ili: probušenost. odyne bol) bol u želucu. varanje. aden žlezda) med. koji živi da jede i pije. bolesno stanje želuca. gaster. gastroadenitis (grč. gastromanija. zapaljenje želudačnih žlezda. gastroman v. gaster) med. gastroza (grč. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. spad želuca. gastrolatrija (grč. lithos. koji se tiče varenja. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastrodinija (grč. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastrologija (grč. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. grč u želucu. v. gastrepatitis (grč. progrizenost) želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrolit (grč. gaster. gastrizam (grč. gastrostenoza (grč. gastromalacija (grč. gastralan (grč. gaster. gastrolater (grč. gaster. plicatio) med. stomačni. gaster. enteron crevo) med. gastrilogija (grč. sladokustvo. gastroenteritis med.) koji se tiče želuca i jetre. gastrikos) stomačni. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. pokvarenost želuca. otvaranje rupice na želucu. gastropoda. malakia mekoća) med. gastrorafija (grč. v. gastralis) anat. gastrenteritis. prekomerno lučenje želudačnih sokova. puknem) med. rñava probava. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. tj. puževi. gastritis (grč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. epar jetra) med. gaster. v. gastrozofija. gaster. gaster želudac. lat. gastrobrozis (grč. zapaljenje želuca i creva. gaster. pathos bolest) med. gaster. gastromanija (grč. gastrenteritis (grč. prekomerna ješnost. gaster. onaj koji voli dobra jela. gastrorea (grč. gastroman. nervozno oboljenje želuca. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gurman. gaster. . curim) med. gastronomija v. gaster. logos reč. trbušni. nlat. gastranaks.) med. gaster. latreia) služenje želucu. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.

sanctum) bot. Fr. gvardijan (ital. guayaco. gaster. greška. guarana) h«i. fig. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gastrula (lat. gabr) pl. prodati (ili: prodavati) ispod cene. lek protiv tuberkuloze pluća. huano. drugi stepen u razvitku blastoderma. Leiter voña. loza (na zavrtnju. uživanje. guarana) farm. Gueffi) v. paradrksalnim. „sveti rat" muhamedanaca. guaco) bot. philos prijatelj. Gea (grč. od 1840. biljka u Novoj Granadi. alkaloid koji se nalazi u gvarani. Gau župa. veselje. sman-drljati. gaster. podvala. upropastiti nešto rñavim radom. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. geg (eng.) gastrofil (grč. gaučo (iš. laž. gvaraia (šp. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. fr. rñav radnik. gvako (šp. gaudeamus) budimo veseli. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje."). smola toga drveta. gaširati (fr. Gewinde) meh. gastrocela (grč. sveštenici obožavao-ci vatre. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . prevara. nlat. žutosmeña i zemljasta masa. guanaco) zool. oblast. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. s neočekivanim. poz. gavarapo (šp. gaucho) pl. gattieren) razne vrste ruda. ptičje ñubrivo. gaster. najvažniji sastojak kreozota. dati u bescenje. vozi u Evropu i Sev. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. krivoverci. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. materija koja se dobiva od smole gvajaka. kafeni. gvanako (šp. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. gauči. živi još i sad u divljem stanju. glupost. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). pristalice staropersijske religije Zara-tustrine.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. fig. uvojak. gvineja (eng. vrsta pamučne indijske tkanine. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. seljaci jahači u lampama. guardinfante) „čuvar deteta". gag) l.) lju-bitelj želuca = gastrolater. šala u slici. Guaiacum officina-le. catus mačka. žutoj groznici. kila) želuca. ošljar. gvaš (ital. oleum ulje) farm. gaffe) l. gate-metier) trg. lat. gvaranin (šp. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. raka i dr. nesmotrenost. gatirati (nem. gaudijum (lat. kao trgovački artikl. u navrtnju). guano) izmet od morskih ptica. rñavo slikati. gasiti kreč. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. med. . Gatter) teh. naročito su poznati kao odlični jahači. gvano (šp. larslukod muhamedanaca: nevernici. guazzo. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gatmetje (fr. drljati. majstor-kva-riš. gaus fiz. gvardinfante (ital. gvint (nem. kosmološko božanstvo starih Grka. gedal (tur. 2. gaudium) radost. temno sečem) med. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. stražar. guayaco. rñav zanatlija. obožavaoci vatre uopšte. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. visoko do 15 t. nlat. guarapo) prevreo sok šećerne trske.) rat protiv nevernika. Gvelfi (ital. gaulajter (nem. magi. po matematičaru i astronomu K. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. ge zemlja) agr. gaf (fr. gatofobija (lat. prodor (ili: prosutost. tuzno. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). giter. . drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gvajak (šp. gvajakol (šp. goauche) slik. gacher) praviti malter. guardiano. gatre (nem. kele) med. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). pivo Južnoamerikanaca. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. up. Gibelini. upravnik) pokrajinski voña. phobos strah) bolestan strah od mačaka. pre topljenja. 2. neobičnim. grč. gein (grč. gebri (pere. slično kafi i čaju. gastrula) visa. gaudeamus (lat. smicalica. ge) mit. gatten. . geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gater (nem. guardianus) čuvar. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. zbog čega se. „Zemlja".

genealogist(a) v. genesis) roñenje.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. geloskopija (grč. genus. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. Gemse) zool. gemischt) ono pggo je pomešano. geier. generalis. gejzir (isl. dvojnost. geminata (lat. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. uopštenje. naročito omiljen ukras u staro vreme. udvostručiti. velika kao koza. gemma. nem. general koji za vreme rata. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). poreklo. gušteri koji proizvode zvuk (. više zapovedništvo. udvaja-ti. pl. glavnokomandujući vojske. stvaranje. generalat (nlat. po dva. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gek"). vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. voj. u svim vojskama ima više stepena i rodova. generalissimus) voj. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. generalni vikar (lat. generalne punomoć prav. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. stezanje. vrsta antilope. general . generalatus) generalski čin.gek. genge (fr. gemza (nem. geng (eng. genesis roñenje. postanak. smržnja-vanje. živi u Alpima. generalne proba (lat. fr. v. geneelogie) rodoslov. zbir poena u igri tenisa. generalia) pl. generalis.at. game) sp. gemula (lat. generali ja (lat. gemišt (nem. postojanje udvoje. gekoni zool. Americi i Novom Zelandu. doba pupljenja. gemelli) pl. geminirati (lat. nauka o postanku. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. prime-niti (ili: primenjivati). generalisti (lat. rodo-slovni. gelsonimo) kicoš. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. geneza (grč. gelacija (lat. promatranje (ili: proučavanje) smeha. rodoslovlje. pupljenje. rodni. generaliser) uopštavati. vrhovni. glavni. gemacija (nlat. u nemačkom: kommen. nasledne supsten-ce. uopštiti.šat. npr. zbližavanje. gevealogija (grč. gemma. klica koja pomaže razmnožavanje. gšhtijanje. blizanci. divokoza. gelsonimo (ital. generalis) opšti. geminacija (lat. naročito grčevit smeh. fr. udvojenost. rod. gsnealoški (grč. ñeneralat. generalis) opštost. grč. gemmatio) bog. gelao smejem se. generalizirati. ledi. poreklo. generalisim (nlat. geysir) geol. na Islandu. gtypho režem. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. udvojeni suglasnik. gang) razbojničke družina. generalni guverner (lat. dem.. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe.. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. svi generali jedne vojske. gelazmus (grč. skopeo gledam) psih. smesa. Knjiga postanja. gem (eng. gejša (jap. generalis. generalizacija (nlat. ñeneral. gangster. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gelatio) mržnjenje. genea. gem) zool. dobiva nasleñem. genealog (grč. geminare udvostručiti) lingv. postanak. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. gevezimantija (grč. isterivanje pupoljke. voj. geminatio) udvajanje. pelikan. generalisare. fig. gemogliptika (lat. tema (lat. nesit. mostu i sl. mischen. po Darvinu. genea pokolenje. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. gemmula pupoljčić. praistorija.. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. genealog. generalis) pl. gem (mañ. deo odigrane igre u tenisu. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. u Sev. generalni (lat. vrsta tkanine od kamilje dlake. genera) pl. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. javnost. vrhovni zapovednik. udvostručavanje. teška 40-45 kg. generalitet (lat. gelender (nem. glavna proba. prav. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. udvostručavati. guinguet) trg. uopštenost. francuskom: immence. up. logos) rodoslovac. Gelander) ograda na stepenicama. gelao smejem se) smeh. . zbliženost. opšti podaci. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. poreklu i razvitku porodica. generalizirati (nlat. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. geminare) udvojiti. gemeli (lat. generalisati. probare) poz. smejanje. od gemma pupoljak) zool. generalisatio) uopšta-vanje. gen (gr. fićfi-rić. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). generalisati v.

blagorodnost. generacio ekvivoka. tačka. postajanje. gsneracionizam (lat. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. generozan (lat. kolenast. otadžbine. generatrix) roditel>ica. veliko. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). sprava za biofizike i citologi-je. gsnerifikacija (nlat. generički (lat. stvoriteljka. božanstva (anñeli). stvaralački izvanredno samozačeće. mesta. . direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. generalis. generosus) plemenit. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. v. gignomai rañam se. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. biohemije.genijus seku li (lat. karakter. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. rodilac. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. višim kakva je sad). pokolenje. proizvoñač. tj. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genus. tvorački. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. naraštaj. u grčkoj i generacio spontanea (lat. fr. koji se Francuskoj. genius saeculi) duh vremena dušan. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. rodni. sa (za razliku od deskriptivne metode. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. stvaralac. genius) genije. ñanjem. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. fr. genus rod. rodim se) kolena. (anorganskih) tvari. genijus patrije (lat. onakvu dodeljeni. dečju i rañanju. genetička metoda fil. izvanredna darovitost. genius. površinu ili telo. rezultate molekularne ge-netike. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. komandantima. engineering) rodilački. generalis. genitiv. doba. darežljivost. genikulacija (lat. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. Štab) voj. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. su godina. v. oblast primenjene biologije koja. fr. zajedničko ime za životinjsku. generativan (nlat. uspavanka. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. čvornovat. genikuliran (lat. genije. ili veka. generatriks (lat. geniculatio) klečanje. velik duhom. generator) rañan. izdašnost. darežljiv. postanak živih bića iz mrtvih darovit. generositas) plemenitost. genijus loci (lat. pesma za uspavljivanje dece. velikodušnost. genetički inžinjering (grč. kretanjem proizvodi liniju. koja potpunom stručnom spremom. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. eng. genetivus) gram. genijus (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. bios. proizvodan. genetlijakon (grč. genethlios dan roñenja. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat.genetičan (grč. proizvoñenje. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. up. stvaralica. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. rañanje bez semena. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. duhovna osobenost. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). generique) v. fkz. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. jak. genius patriae) dobri duh generičan.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. obeležje. genijalan (lat. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. logia) proricanje dana i časa roñenja. generalni sekretar (lat. genetikos) fil. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. pramajka. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. mat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. generificatio) log. generalis. generički. koristeći generator (lat. genetikos od genesis postanak. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. genetiv (lat. genijalnost. višeg suda. prastvaranje. procu. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. generatio) rañanje. izražavanje poštovanja klečanjem. kao pomoćnici i savetnici. nem. izdčšan. stvaranjem. koleno. genethlios dan roñenja. oznaka. rañanje) stručnjak za genetiku. genijalitet. podatljivost. genialitas) v. stvaranju. roñenja. nauka o nasleñu. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. koji se odnosi na postanak (genezu). genetičar (grč. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod.

narod. genoplastika (lat. geograf (grč. geographikos) zemljopisni. typos) biol. porodica. ge. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. izdanak) pl. same po sebi i s obzirom na čoveka. ge. botanike) biljna geografija. geognostički. nauka o postanku. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). bi'os život. ili u pravcu juga (južna širina). poniznost. ponizno odavanje poštovanja. geo. nauka o položaju. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. bot. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genuflexio) klečanje. gentis) neznaboštvo. genuinitet (lat. grč. deo nečega ili poticanje od nečega. klanjanje. genuinus. geodinamika (grč. genos. pr. ge. eidos vid. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. koji spada u geografiju. genus (lat. gena obraz. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. rod. thermos topao) linije ili površine koje . kretanju. učenje o duhovima božan-stvima. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. tj. genitalije (lat. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. gram. obliku i životu Zemlje i njene površine. gens (lat. geognozija. zemljomer. geognost (grč. operacija koja se sastoji u krpljenju. gignomai) v. graphia) zemljopis. geognostika. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genius. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. biol. ge. genitet (grč. ge. zemaljski. geognozija (grč. vernost. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. obrazovanju i razvitku zemlje.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. nepatvorenost. genufleksija (nlat. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. ge. gignomai postajem) postanak Zemlje. geogonija (grč. gencijanin (lat. spolni organi. narod. genu koleno. genom (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. ge zemlja. genius. genualni (lat. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genitura (lat. geoid (grč. gentilizam (lat. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. nativitet. nlat. poklon pred kim. genuinitas) istinitost. mnogoboštvo. lat. veličini. genitalan (lat. gentiana) hem. geobiologija (grč. gignere rañati) pl. rod. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. geniologija (lat. geogenija. kolenski. ge. genitiv (lat. i'sos isti. geoblasti (grč. genitivus) gram. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. geobotanika (grč. genus) rod. geoizoterme (grč. oplodio seme. jednak. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. geogenija (grč. genitura) roñenje. neponovljivi i specifični genotip. plasso obrazujem. stvaranje. genos pleme. ge. pleme. Svaka individua ima jedan jedini. ge. dynamis sila) geol. dinamička geologija. logia) nauka o životu Zemlje. spolni. geodezija (grč.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. geografija (grč. stvarnost. vrsta. lincura. zemljomerstvo. graphia) opisivanje duhova. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. blassios klica. ge. rañanje. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geognostika v. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). geodet (grč. genos vrsta) lingv. tačnost. geogonist(a) (grč. caedere ubijati. plasso obrazujem. gens) rod.(grč. genocid (grč. geogonija. genos) biol. stvaranja i menjanja Zemljine kore. genioplastija (grč. ge. koleno. genualis) koji se tiče kolena. genotip (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. up. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. proizvoñenje. organi koji služe rasploñavanju. grč. daiein deliti.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. geografski (grč. uobličujem) med. uobličujem) med. geneion brada. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. genitalia. logi'a) nauka o velikim. ge. gens.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). pogoršan. potcenjen. digresija. vitrum staklo. smiren. otpustiti iz vojske. puza-vost. izopačavanje. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). izopačavati se. bljuvati. devovere) v. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. degeneratio) izroñavanje. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. . degažiran (fr. izmeta™ se. izmetnu™ se. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). vita život) lišavanje života. kvarenje. degnek) batina. degradacija (nlat. rešiti. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. ponizan. devonski period geol. privrženost de Golu. degenerare) izroditi se. devoracija (lat. de. sporedan tajni izlaz. pogoršavati se. izbaciti. žderanje. potpuna odanost. degarnirati (fr. celokupne imanje pripada deci. degeneracija (nlat. dabl). vulkanski rad bio veoma snažan. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. u stanu napraviti tajni izlaz. devirginare) razdeviči-ti. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. de. skrušen. devomere) med. lakoća. osloboñenje od neke obaveze. propadanje. sp. devitalizacija zuba med. devomirati (lat. prezrivo: pritvorio pobožan. u igru (obično o golmanu). degomirati (fr. izbaci(vati) loptu u polje. izroñenje. degradare) zapostavljen. degagement) sloboda. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degradatio) poniženje. degradiran (nlat. devocija. devolvirati (lat. licemeran. deflorisa ti. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devits (eng. degresija (lat. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izopačiti se. licemerstvo. devolutio svaljivanje) prav. izmetanje. udarac batinom po tabanima. degradare. degrader) zapostaviti. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). ponizan. naročito: ostaviti u nasledstvo. 1900. opadanje. devovere. god. izroñenost. degarnir) ogoliti. pritvorna pobožnost. degažirati (fr.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. skruše-nost. lišavanje čina i zvanja. pokoran. mač. karbonske. de. podzemnim bogovima. žrtvovanje života. u znak pokajanja. degrasirati v. degorger) očistiti od mulja. devotizam (lat. odvojiti. degarnirati tvrñavu voj. puzavičav. poniznost (devotizam). degredior) v. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. koji se nalazi u stanju opadanja. propadati. devotus) bogu posvećen ili odan. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. pun poštovanja. osloboditi mač od protivniko-vog mača. ako umre jedan supružnik. devitrificirati (lat. lišen čina i zvanja. degoržiran (fr. železne dizalice za izvlačenje kotve. davits) mor. degage) slobodan. devoratio) gutanje. proždiranje. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. svoñenje na niže stanje razvoja. izmet-nut. deglutitio) gutanje. devonski period. degenerisati (lat. izopačenost. fr. degradirati (nlat. spretnost. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. umrtvljivanje. degluticija (nlat. skinuti gumu sa nečega. degager) osloboditi. veliko poštovanje. degumirati. izvući iz neprilike. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. porculanu slično telo (Reomirov porculan). opadati. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. skinuti ukras s nečega. razrešiti. izopačen. pročisti™. devirginacija (lat. lišiti nekog čina i zvanja. devitalizacija (lat. devocija (lat. degenerisan (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. deflorisanje. devolucija (lat. danas: pobožnost. povratiti. uniziti. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. degommer) osloboditi od lepljive materije. degažman (fr. izopačenje. fiz. degenek (tur. neusiljenost. devotan (lat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. žderanje. vitrum. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. pobožan. neusiljen. izroñavati se. potceniti. devitrifikacija (lat. smirenost. izbljuvati. degenerare) izroñen. degoržirati (fr. degresirati. v. devirginirati (lat. mač. devoluciono pravo (lat. otvoren. okretan. preneti nešto na koga drugog. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca.

izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. odreći se aneksije. v. dedalski (grč. kaljanje. supr. osporavati nešto. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). iskorenji-vanje. degustatio) kušanje. dedomažirati (fr. npr. 2. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. degouter) l. jedan odred vojske smanjiti na pola. udvajanje. degustare) okusiti. dedecoratio) sramoćenje. dezanbalaža (fr. (fr. daidaleos) umetnički. probanje. degutirati (fr. nerešene trka. nlat. kad oba konja stignu na metu istovremeno. raspakivanje. masnih mrlja (vunu). izvoñenje. deducere) v. deducere) izvesti. pokloniti (npr. dedicare posvetiti. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. izvoditi. pravni dokaz izvesti iz drugih. deducirati (lat. deductivus) log. degrossir) doterati. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. graditelj lavirinta na Kritu. dedicator) zaveštač. dokazati. dedukovati (lat. brisati . nemanje volje za jelo. sprečavanje (npr. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. lepo izrañen. šaren. en deshabille) u -domaćoj. gnušanje. dedicirati (lat. deduktivnost (lat.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje.. Dedal (grč. već dokazanih činjenica. degu (fr. dezanbalirati (fr. udvostručavanje svoga bića. naknaditi štetu. degustirati (lat. deduktis impenzis (lat. muz. v. desavantager) oštetiti. trg. degout) odvratnost. ded hit (eng. . desemballage) trg. domaća haljina. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dedirati. nevoljenje izvesnih jela. dedignacija (lat. odricati. zootrop. deductis impensis) po odbitku troškova. degraisser) očistiti od masti. deduktis deducendis (lat. poreći. dezabije (fr. „živi točak". brisati neki dug. dare) trg. kitnjast. deduktivna metoda v. odvratiti nekoga od nečega. deditirati (lat. de jour) biti na službi. poremetiti zglašenost.mrtva trka". pokazati. dedaleum (grč. okrnjiti. robu).) slabljenje uloge države. dezaneksija (fr. deducirati. dezanektirati (fr.). dežurati (fr. dedekoracija (nlat. potcenjivanje. dezavuisati v. zaključivanje iz opštega o posebnom. zavaditi. mirisa i vida. raspakovati (npr. skinuti penu. kapitulacija. dead heat) sl. nezadovoljstvo. dezavuisanje (fr. dao je. vršiti službu (naročito za oficire. degustacija (nlat. nameniti. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. dedommager) obešteti-ti. opozivanje. pa da ih posmatra i analizira. des-. dežurni (fr. platu. dezavantažirati (fr. dedirati (lat. dedicatio) posveta. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. lat. ogaditi (nekome nešto). odreći. deditirati. obeštećivati. degrosirati (fr. odbijanje od neke sume. Daidalos) fil. dedoubler) voj. mirisa. desavouer) poricati. naročito »seneka. des-. jelo. an dezabije (fr. deshabille) noćna haljina. izmirio je. nekome neku knjigu) zaveštati. nipodaštavanje. dedicija (lat. etati-zacija. ne priznavati. dedit (lat. otklanjanje. kuv. čelik). otac Ikarov. pošto se dokaže ono što treba dokazati. posvećivanje. dedicare) posvetiti. desaccorder) izazvati neslogu. dedukcija (lat. gañenje. objasniti. kućnoj haljini. deductio) log. 1919). degumirati v. lekare itd. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. deditio) predaja. dezavuirati (fr. dezavuirati. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. dedikator (lat. platio je. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dezakordirati (fr. dezin-sekcija. pokvariti skladnost. desemballer) ispakovati. po-svećivati. deetatizacija (fr. izložiti. uneti nešto u knjige kao plaćeno. kakvoća postojanja kao deduktivan. nepriznavanje. detrasirati. ispaki-vanje. openiti. dedikacija (lat. dedukcija.) lice koje proba pića. degustator (lat. deduplovanje (fr. desavouer) odricanje. dati otštetu. dezapoantirati (fr. dedignatio) preziranje. zakidati. tj. utanjiti (srebro. degomirati. pokvariti nekome volju za nešto. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. de jour) koji je na službi. poklanjanje. dedit. koji vrši službu. dedi) trg. oprobati. dezodoracija). ugladi-ti. uneti razdor. okušati. dedoublement) psih. zaveštavanje. posvetilac. dez.(fr. samo površno dodirnuti. degustacija vina odreñivanje ukusa. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. neraspoloženje. poricanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. beščašćenje. vešt vajar i neimar. dedublirati (fr. dežurati. dare dati. dare dati) trg. zakinuti. lat.

kad novac traži robu. nesnosan. dezorganizacija (fr. žila. desorganiser) rastroji-ti. rasturiti. opisivanje žila i spletove. otkuži-vanje. lice koje taj posao vrši. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. lat. desarmer) razoružavanje. desaffection) nenaklonost. raskinuti. dozmalgija (grč.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. hig. dovesti u nered. otkuživati. dezen v. dezorganizirati. svojine. smanjivanje stalnog kadra. dezmologija (grč. lat. up. magnetiziranja. razbijanje atoma. desmos veza. raspariti. odela. desinteresse) nekoristoljubiv. a ne roba novac). pathos patnja. inflatio nadimanje) fin. sindezmologija. odelo. vazduh. lat. stan. dezinfekcija (fr. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. npr. hig. pomesti. dezertan (lat. osloboćavanje od kiseonika. rñave stolice. odeur miris. v. žilama. iskren. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. sredstva protiv zatvora. rastaviti ono što treba da bude zajedno. inflaci-ja. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. des-. grapho) zool. dezafekdija (fr. dezintegracija (fr. dezmopatologija (grč. des-. desolant) vrlo tužan. dezodoransi (fr. osloboditi od kiseonika. dezinteresiran (fr. rastroj-stvo. obnova) uništavanje veze. lat. des-. pobeći iz vojske. gubl>enje ljubavi. dezoksidacija (fr. tj. dezinsekcija (fr. obstruere zapušiti. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. npr. des-. dezekipirati (fr. desassortir) razdvojiti. bol žila i spletove. raspuštanje vojske. ruke itd. razočarati. obstructum) pl. nenaseljen. organske veze meñu sastavili delovima.) od zaraznih isparavanja i materija. razdvajanje. rastrojavanje. lat. npr. jadan. pathem patiti. vrlo žalostan. nepristrastan. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). lat. opusteo. dezaproprijacija (fr. reducirati. deserteur) begunac iz vojske. ljut) hen. bekstvo ispod zastave. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. 13 Leksikon .. prebeglica. grč. zbuniti. dezercija (lat. uneti rasulo. dezasortirati (fr. algos bol) med. dezmitis (grč. vezama itd. desen. dezoksidirati (fr. rasulo. insectum buba. logia) med. dezinflacija (fr. dezmografija (grč. desmos. deserter) napustiti vojsku. desmos. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. desertio) voj. dezinjolni barut (fr. des-. dezorganizovati v. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. raspustiti vojsku. med. lat. des-. smanjiti stalni kadar. neutešan. oxys) hem. u rastrojstvu. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dosadan. odricanje (ili: napuštanje) svojine. dezintegracija a toma fkz. zbrku. naročito ženu. lat. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. logfa) nauka o spletovima. dezolatan (fr. dezodorizacija (fr. reflacija. otkužiti. integratio uspostava. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. des-. lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). desmos. dezodorizirati (fr. desertor malitio-sus) prav. des. des-. tome sečenje) med. desarmer) razoružati. bol u žilama zglobova. desmos. dezolantan (fr. smesti. oxys oštar. des-. desmos žila. integrare uspostaviti. dezarmirati (fr. nemilost. u čovečjem telu. razdružiti. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. dezarmiranje (fr. des-. utamanjivanje zaraznih klica. prav. zapaljenje zglob-nih »sila. odeur. designolles) voj. up. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desertus) nenastanjen. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. lat. dezodorizirati. sečenje žila i spletove.. dezertirati (fr. nered. dezinfektor (fr. rastrojavati. nauka o bolestima žila i spletena. dezorganizirati (fr. vrlo bedan. des-. pretrpeti) ned. desoler) opustošen. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. nesebičan. grč. vojni begunac. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. dezinficirati (fr. prostodušan. bol. narušavanje neke celine. dezerter (fr. dezintegrator (fr. desmos) med. dezmopatija (grč. des-. ispod zastave. dezertor maliciozus (lat. des-. dezopstruktiva (fr. dezinformacija (fr. položiti oružje. dezmotomija (grč. deflacija. lat. desequiper) raspremiti brod. dezorganiza-cija. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. napuštanje vojske. pust. napraviti nered. stana i dr.

grč.. dekalo (ital. ćebe.) pristalica dekadencije. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. u izvesnim prilikama. izgubiti u težini usled sušenja. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. oterivanje. deus bog) fil. deka. dejizam (lat. dekagram (grč. gonia ugao) geom. deiktikos) koji se osniva na primerima. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. porculan. deka. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekaginičan (grč. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. deka (grč. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. metahroma-tipija. mania pomama. 'grč.. dekalvacija (nlat. pometnja. decembra 1825. tekst. pometen. dekabristi (rus. pod decimalan. deus. u nekom mestu. . dekalitar (grč. dezorijentirati. curenja itd. deinoza (grč. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. dekalogos) deset božjih zapovesti. Mendelson i dr. decalquer) prenositi otiske. zavoñenje sa pravog puta. zbunjen. sa bakra ili kamena na drvo itd. deka.-. deist(a) (lat. lim i dr. pomesti u nekoj prilici. decalo) trg. deinos strašan) ret. propast. dezorijentiran (fr. nañena u okamenotin-skim ostacima. fr. dekagon (grč. desetni sistem. decalvatio) oćelavljava-nje. de fakto. v. pod decimalan. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. Dečke) l. izmet. staklo. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. med. pomesti. odavanje božanske počasti. hemera dan) deset dana. deiectorium) med. na dokazima. Livijeva „Rimska istorija". deizam (lat. dezorijentisan v. zbirka ili delo od deset knjiga. poliedar sa deset površina. dekados desetina) mat. dekalirati (ital. deinoterij(um) (grč. deka. v. u upotrebi od Karla Velikog). ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. bez orijentacije. sedalo. up. orijaška pretpotop-na životinja. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. Lesing. dejekpija (lat. dekadencije (lat. dejizam. dezorijentiran. zabuniti.).dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. deizam.. grč. deka. dekalog (grč. Decamerone. deifikacija (nlat. telo od deset uglova. broj deset. do dekadi). npr. preteri-vanje. de jure) po pravu. guber. dezorijentirati (fr. Ruso. decimalni sistem. deiectio) prav. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. de-cadere opadati. osnova) geom. oćelavljenje. teizam. izveden na pogrešan put. ispražnjavanje stolice. hedra. pogoršavanje. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. raspad. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. deinos. therion divlja životinja. dekados desetina) desetorica. propadanje. dezorijentisati v. dekametar — 10 m i dr. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. tucati. strana. dekas. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. sisar. deiktičan (grč. preneti crtež na providnu hartiju.. deka. dekadni sistem mat. deitas) božanstvo. npr.. smanjiti. Dekameron (ital. deka (nem. period od deset godina. kožu. mera od deset grama. desetougaonik. dekalkirati (fr. smeten. deka deset) 2. dekadika (grč. pesnika Bokača). zaveden s pravoga puta. deset. navesti na pogrešan put. metal. deintegrare) oduzeti od celine. pristalica deizma. lučenje. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. curenja itd. strast) veština da se slike u bojama. dei gracija (lat. zver) zool. up. ukazivati čast kao bogu. dejektorij(um) (nlat. u nekom mestu. bog. deka. izdvajanje. de-calare) trg. deus) fil. deintegrirati (lat. u nekoj prilici. deificatio) obožavanje. deus) fil. v. deitet (nlat. titulama itd. dekas. pokrov. 26. du odi itd. dekada (grč. zbunjivanje. metron) mera za dužinu od 10 metara. skr. glavni predstavnici: Volter. dekaed. v. preuveličavanje. s pravnog gledišta. ceniti više svega. litra) mera od 10 litara. up.. da. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. gubitak u težini neke robe usled sušenja. deset komada. decadenza) opadanje. de-calcare ugaziti. suziti. ital. dekadent (nem. de jure (lat. gyne žena) sa deset žena. deificirati (lat. udaljivanje s položaja ili poseda. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dekametar (grč. pokrivač. facere učiniti) obožavati. mat lecimalni sistem. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. dekalkomanija (lat.

promenljivost. dekantacija (fr. decastere) deset kubnih metara. deklamatorski (lat. u Lineovom sistemu deseta klasa. dravidski jezici. obezglaviti. decanter) hem. ili o veštini lepog beseñenja. dekapsulacija (lat. up. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. ocediti. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. dekarbonizirati (lat. declinare okretati) fiz. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. declaration of rights) izlaganje prava. što odgovara deklamatorskoj veštini. poniziti. . deklinator (lat. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. dekarbonizirati. declinabilis) gram. razbi-striti. deklamirati. izlaganje. deklamira™ (lat. deka. otočiti. dekatisaža (fr. odbija. decatissage) postupak pri dekatiranju. sposobnost skretanja. declasser) brisati (ili: izbrisati. stylos) apx. stichos) lit. deklamovati v. dekapitacija (fr. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. odstupanje. declarare) objaviti. decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklasirati (lat. visokoparno. fr. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deka. skretljivost. čitanju. deklamando (ital. npr. prome-nljiv (po padežima). declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. deklaracija (lat. deka. dekartirati (lat. declinabilitas) gran. izjavljivati. carte) pošt. decarburer) v. obznaniti svoju odluku. aner čovek. izraziti se. dekandrija (grč. sposoban za skretanje. kardinala itd. deklinabilitet (lat. umetničko govorenje neke pesme. u Parizu. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. capsula) med. strofa od deset stihova. deklamatorika (lat. isključite) iz jednog društvenog staleža. de-charta. dekarbirirati. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. objavni. fr. objava engleskog parlamenta 1689. decantation) hem. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. npr. predsednik fa-kultetskog saveta. veoma izrazito. rečito. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deset etera. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. kuvanjem u sodi. deklinabilan (nlat. fr. declaratio) objava. declamatio) veština usme-nog izlaganja. decanatus) dekanstvo. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. reda. deklarešn ov rajts (eng. v. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. trg.: Mislim da ćeš poslati. deklinatoran (lat. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deka. npr. klase. mesto službovanja dekana. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. govorenje sa puno izrazitosti. iskazni. dekaster (fr. deklarativan (nlat. declinare) koji odstupa. izjavni. muž) bat. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). skretl>iv. Dekham) v. decantare. decanus) l. izjava. pronañen 1822. dekanat (nlat. dekapod (grč. agea površina) mera za zemljište od deset ara. dekantirati (lat. više svešteno lice. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. objavljivane. izjaviti. koji osporava. declamare) besednički. trg. veridbe. dekastih (grč. deca-piter) odseći glavu. 2. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. obezglavljenje. razreda. izjašnjenje. odstraniti. deklamator (lat. vežbanje u govoru u školi. decapitation) odsecanje glave. dekar (grč. dekanski jezici (ind. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. deka. objavljivati. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. caput glava.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. lat. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). skreće. deklamatorij(um) (nlat. zvanje i položaj dekana. grañevina na deset stubova ili svodova. deklina torijum. 4. dekatirati. declamator) umetnik u govorenju (stihova). udaljiti. de-classis. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. 3. declamando) muz. odstupanja. dekapirati (fr. o osnovnim načelima engleskog ustava. dekarbirirati (fr. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklamacija (lat. fr. odmah posle biskupa. dekapitirati (lat. dekastilon (grč. de-. dekatirati (fr. sa puno izražaja. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. deklarirati (lat.

fr. dekolaža (fr. grapho pišem) astr. grč. poz. dekolte. poz. prav. uresni. nag. kusur. menjati po padežima (imenice. declinare) fiz. dekor (lat. dekoktor (lat. otpisati. urešavati. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. naročito ženskim.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. dekolte (fr. razgolititi vrat i grudi. naročito koji ukrašava draperijama. declinare. ukuvak. dekorativni (lat. ukrasni. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. dekoltovati (fr.. dekokcija (lat. bleñenje. decoquere) fark. dekokt-infuzum fark.) rastaviti. kontrolni račun. ukras u boji. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). odbijati. uzajamni. radnje i dr. ukrašavati. imenska (lli: padežna) promena. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom.. polet. ukras. otpis.). završavanje uzletanja aviona. deklinacija (lat. dekompozitum (lat. fig. dekoktor bonorum (lat. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekolorirati (lat. prideve. ne priznavati. pozadine i dr. dekoktor dolozus (lat. izgubiti boju. poklopiti. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. nameštanje pozornice pomoću kulisa. fig. decollage odlepljivanje) avkj. decoctor dolosus) prav. . oslabeti u boji. koji je izgubio boju. obnaženost.. dekolacija (lat. dekontirati (fr. išča-šenje. odlikovati ordenom. naročito u keramici. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. vrat. deklinometar (lat. fig. tako da se vide grudi. oduzeti boju. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. delovati (nem. dekorisati (lat. decolleter) izrez na haljinama. izbledeo. decompte) trg. decoloratio) obezbojenje. decollete) sa izrezom na haljini. počasni znak. hem. decompter) trg. dekorieren) 1. reč sastavljena od više reči. zastrti. dekorater (fr. dekoloracija (lat. dekoltirati (nem. obnažen. declinatio) gram. odlikovati ordenom. dekont (fr. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. astr. ramena. ostatak. umetnički izrañenim nameštajem itd. decoctio) iskuvavanje. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. sve dekoracije jedne pozornice. dekorisanje v. dekolorimetar (lat. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). ures. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. decorativus) ukrasan. de-combinare) rastaviti. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. prokuvavanje. decken) pokriti. ulepšati. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. med. decoloratus) obezbojen. med. ark. dekomponovati v. ukuvavanje. metron mera) fiz. takoñe: opadanje. decor. dekoracija. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. oduzimanje boje. decolorare obezbojiti. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. grč. savijati. prav. dekorirati (nem. izgubiti draž. odličje. skretati. decor) ukras. fiz. sastavne delove. sastavne delove. dekoltieren) obnažiti. declinare. raščiniti. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. uresiti. bezbojnost. pokriti. dekoracije (nlat. dekombinirati (nlat. kićenje. koji krasi. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. ukuvava. popuštanje neke bolesti. decolorare) obezbojiti se. declinare okretati) gram. orden. koji resi. raščlanjavanje. obezbojenja izvesnih tvari. odvajanje aviona od zemlje. ukrašavati. koji služi za ukrašavanje. uzletanje. lepota. poletanje. postaviti sto. dekomponirati. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. ures. odvojiti. zamenice i brojeve). polazak aviona. dekolonizacija (lat. raspadanje. deklinirati (lat. dekomponirati (lat. izbledeti. izmiriti dugove. decorare) ukrasiti. obezbojenje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. popuštanje u boji. truljenje. ure-san. dekokt (lat. de. dekoloriran (lat. dekoltiran (fr. rasipnik. gran. astr. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. odbiti od duga ili . odbitak od duga ili računa. imati na sebi orden. gubljenje boje. koji je izgubio draž. decolleter) obnažiti vrat. v. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekolirati (lat. 2. deklinograf (lat. dekompozicija (lat. nakititi. decoctor) onaj koji prekuvava. obezbojiti. odvarak. bez udubljivanja u formu i značaj. odstupati. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. sprava za merenje magnetne deklinacije. grč. slik. kombinirati. kome je oduzeta boja.>ačuna. pozorišni slikar. ukrasi™. trg. biti de-korisan dobiti orden. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. prekriti. ekvatora. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. up.

iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. dekurija (lat. način (ili: položaj) ležanja. potajni tužilac. prštanje. zaključiti. optuženik. bez pokrića. 1. dekrepitacija (ital. obeshrabljiveti. kardia srce) med. up. delat (let. dekretisti (lat. dekort. dekretali (lat. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. koje su toga dana već stupile na snagu. delaktacija (lat. grožñani šećer. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. delabijalizacija (lat. neke bolesti. dekstrin. decutere. usled zagrevanje. izdejnički. odrediti. deleatur) neke se briše. decrediter) lišiti poverenja. odeljenje od deset članova. suze u očima. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. ležanje. klevetanje. dekujus (lat. stoji na desnoj strani. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. dekre goran (lat. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. nametanje zakletve. puckaranje.dekort 197 delegant dekort (lat. npr. ugled. kao panonski zakonik. delacija (lat. dekurt (fr. dekusorij(um) (lat. deksiokardija (grč. za sekularizacije. deksios desni. mala veličina za koju se promenljive smanji. popleši-ti. sve slabije. mesto na levoj. deksios. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. decretorius) odlučujući. nemvnje. odbitak od računa za neku robu. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. deficit. narediti. decurrere. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. a dekuver (fr. decrescere) pl. decuria) klese. ocrnjivanje. decurio) starešina nad deset ljudi. decrementum) smanjitak. dekstrin (lat. postepeno tiše. v. izbacuj! deleatur (lat. deletio hereditetis) prav. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. delature) potkazivanje. čast. rešenje. dextralis) desni. delacio juramenti (let. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). decourter) trg. naredba vlasti. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. koji je s desne strane. potkazivač. npr. poverenje. dekstralan (lat. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. mesto koje se tako svira. dekstroza. dekuražirati (fr. delatum) potkazivač-ki. im.v. učitelja i pisaca rimskog prava. dele) briši. decursus) tok. januar 1624. dostavlječki. rešavajući. decussorium) med. labium usna) lingv. potkazivanje. klevet-nički. de cujus od koga) prav. opadak. rešiti. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. delakrimacija (lat. smanjiti. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. de-. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. deksios. delacio hereditatis (lat. dekuver (fr. decourager) obeshrabriti. deksiografija (grč. decrescendo) muz. odeljak. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). svaka viša naredba uopšte. za razliku od legista. supr. dekrešendo (ital. ital. dekrement (ital. deferre. suženje. deksiografski (grč. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. manjek. . dexter desni) hem. delatoran (lat. lacrima suza) med. dostavljanje. de-court) trg. opadanjem. e decouvert) berz. decretum) odluka. dekretirati (lat. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. neza-štićen. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. delere uništiti. de-corto) trg. dekurtirati (fr. taloženje sokova na nekom mestu. da se izbaci (slovo ili reči. delator) dostavljač. kuhinjske so. desetina (u vojsci starih Rimljana). hem. delatio iuramenti) prav. izdati naredbu. grapho) pisano sleva nadesno. dekubitus (nlat. naročito u korekturi). praskanje. de. skratiti. opadanje bolesti. projed od ležanje. deletus) prav. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decubitus) med. dekurzus (lat. decouvert) otkriven. delegant (lat. grapho) pisanje s leve strane na desnu. pr-skanje kristala. dekurion (lat. de-curtus. dele (lat. dela gor (let. dekstroza (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. prodavati robu koje nema. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. berz. glikoza. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. decrepitatio) hen. prav. mat. de. delatio) dostavljanje. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). inkrement. odbiti. dekret (lat. delatura (klet. decretare) odlučiti. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. vodnik (u vojsci starih Rimljana). decernere. desetar. nlat. u Vestfalskom miru. dekreditirati (fr. uplešiti.

stvar). opunomoćiti. delikanh) mlad momak. prikraćivanje. limes. delibaša (tur. delectum) biranje. delirij(um) (lat. izaslanstvo. delikatamente. isporučiti. ograničiti. delikvescencija (nlat. per delik-vijum(lat. tugaljiv. per deliquium) ili skraćeno: r. delineacija (lat. delictum) prav. omeñavati. med. delinquere. delegare) odrediti. delibatio) smanjivanje. položaj. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. poslati. mio. deligatura) med. delikanlija (tur. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. sa nežnošću. smisao za lepo. delirium tremens) med. izabrati. delegatar (nlat. veoma obazriv. deliberativan (lat. delikato. deli) lud. deligere odabrati. turski konjanik. skica. topiti se. da se na vazduhu rastvori. ograničavanje.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. 2. poslanik. rastopljiv. deliracija. deleomai uništavam. maženja. v. predati. predstavnik. dug itd. med. delenimenti (lat. delivrer) osloboditi. delegatarius) trg. onaj koji boluje od delirijuma. utečnjavanje. delivrezon (fr. premišljanje. većajući. delineavit (lat. materija koja truje i uništava život. limes. delineare) crtati. delenire ublažiti) pl. nežno. osetljivost. limitis) granigraničenje. trabunja. skici-rati. delikvescentan (lat. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delibal (tur. delikvij(um) (lat. utečniti se. . kao predmet za uživanje: poslastica. obeležavati ili postavljati granicu. delinkvent. delikatamente (ital. predstavlja ukupnost odnosa. trg. rešavajući. izdavanje. de. delibacija (lat. delikvent (lat.). gubiti se. isporuka. omeñiti. hrabar. delegirati (lat. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. obazrivost. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delikvijum animi (lat. otrovna materija. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. izaslati. ljubak. po Ustavu SFRJ od 1974. delimitirati (lat. delicatamente) «uz. delivrirati (fr. delicatus) nežan. škakljiv. rastvaranjem na vazduhu. zavijanje rane. izdati robu. neprijatan (npr. delirium) med. v. delegatio) poslanstvo. deliberato) muz. trg. delivrans (fr. deleterion otrov) med.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delivrance) osloboñenje. im. delivraison) trg. previjanje rane. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delibasi) starešina delija. delirijum. delinkvent (lat. ludilo. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delirans) onaj koji bunca. pažljiv. deli (tur. smeo. laskave reči. prav. delirijum tremens (lat. lep. previjanje. delija. delikato (ital. istup protiv zakona. omeñavanje. zavijanje. obeležavanje ili postavljanje granice. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. razmišljanje. pažljivost. prislačak. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. deliberato (ital. dogovaranje. deliratio) med. deleterij(um) (grč. deli. delicato) muz. prestup. težak. deliberativus) koji savetuje. umirivanje). god. delirant (lat. delikatan (lat. Ae. deliquescentia) topljenje. poslati. delikvescirati (lat. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. deliberacija (lat. deliquescens) topljiv. delikt (lat. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. fin. nacrt. delinkventkinja prestupnica. osetljiv. izbaviti. ukusan. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. ovlastiti. delikatese (fr. delekcija (lat. zlikovac. zavoj. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. junak. predaja. član delegacije. u umetnosti: prefinjen ukus. srčan. deliberatio) savetovanje. deligatura (lat. preneti na koga (pravo. delineatio) crtanje. deligacija (lat. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. predaja. delegacija (lat. d. odlučno. deligatio) med. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. deliracija (lat. zločin. delenimentum. delibacio hereditatis (lat. delinquere) v. pojavljuje se sa delegat (lat. izbor. ludak. bunilo. prestupnik. deliquium animi) nesvestica. mahnit. koji treba pažljivo raditi. junak) 1. prav. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delinquens) optuženi. izdavanje robe. isporuči-vanje. kitnjastost. delinquere. limitis) grani-čiti. pijaničko ludilo. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delegatus) izaslanik. samoupravne i politički organizovanim. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. mladić plahe krvi. delimitirati (lat. delineirati (lat.

demagogizam (grč. deložman. tj. dome (grč. delta. demy) vrsta hartije maloga formata. snop. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. logora ili trupa. onako kako jest. tenbel. otkriti. dernek) dakle. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. demegoria. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. 2. Delfi. izići. Marke. 5= D. završava se obično smrću. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. voj. delirare) buncati. demos. poricanje. recimo. demanti (fr. deltoeiaes) u obliku delte. demaskirati (fr. demet) naramak. vlasti. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. delitescencija (lat. delkredere. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demarkacione trupe pogranične trupe. demarš (fr. iznositi.) provoditi vreme u neradu. sa položaja. obeležiti granicu. deltoideus (grč. demati. buškara. deliciozan (nlat. ispraviti neistinu ili netačnost. 3. v. biti lud. delta. u narodnoj skupštini. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. pokret. rastrgati. dementi) opovrgavanje. trabunja-ti. umilan. demarkirati (nem.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. lenstvovati. med. agoreyo govorim) javni govor. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. brodske zavrtnje. mio. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. razgoliti™. delkredere (ital. demagogos) voña naroda. delta) l. demembrirati (lat. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demagog. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. luere prati) geol. razgolićavati. odlazak. vršili velik uticaj na narodne skušptine. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. agein voditi. 41% cink. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. podbada. delfis (grč. raskriti. voj. fr. deluvij(um) (lat. agein) koji rovari. delta-zraci fiz. dementir) opovrgnuti. odricati. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. besneti. morska svinja. zapravo: zavoñenje naroda. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demos narod. deliciosus) divan. d. demagog (grč. rasparčati. demens) ludak. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. de-. danas se upotre- dembelisati (pere. dementia paralyti- . maloumnik. bajan. postupak. izneti) namešta]. dembel (pere. prikazati u pravoj boji. što bi se reklo . demantovati (fr. npr. kao zavodnik naroda. ludilo. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. demaj (eng. preduzeti korake. delcredere) trg. demagoški (grč. zanositi se. eidos oblik) kom. isterati iz stana. graničari. poreći. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. na podnožju Par-nasa. materica. tur. demens (lat. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. delogement) izlazak. neradnik. delta (grč. delirirati (lat. mašinske delove i oruña. deložirati (fr. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. . demegorija (grč. poricati. ukusan. omeñavanje. sladak. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. Delfi (grč. demek (tur. potiskivanje neprijatelja. delitescere) med. povući graničnu liniju. i sa dijagonalama koje se upravio seku. 1% gvožñe. demarkacija (fr. deloger) izbaciti. fig. demencija (lat. demarkaciona linija granična linija. demeblirati (fr. postupati po nekoj stvari. delphys) med. rečitošću itd. tembel) lenština. demos narod. demarquer) ograničavanje. radioaktivni zraci. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). bljava u prekornom smislu. agein) voñenje naroda. mor. demarquer) ograničiti. ušće reke oblika delte). slična kitu. demembrare) raskomadati. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. dementia) med. deltoid (grč. tur. deložiranje (fr. obeležavanje granične linije. 1% olovo. odreći. demos. delfin (lat. odseliti se. demarche) korak. pliskavica. tembelhane) zemlja dembela. na primer. tj. dembelija (pere.. delfijsko proročište v. deltoidan (grč. tur. uti-canje na narod govorom. četvrto slovo grčke azbuke D . govor pred narodom. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. izuditi. up. eidos oblik) med. delphinus) morska životinja. demos. delkredere-provizion trg. trougaon. . rastaviti na delove. demagogija (grč. ra-skrinkati. demen-cija paralitika (nlat. odricanje. demarkacioni kordon granični lanac. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati.

demoazel (fr. demobiliser) voj. ostavka. demoiselle) gospoñica. dimittere. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demograf (grč. u običnom govoru slobodoljubivost. polurov. kratos vladavina. up. demiparalela (fr. razoružati. dimiskija. demeriter) skriviti. širokih pogleda. razo-ružati. ja-hanje u polukrugu. senatori u današnjoj Grčkoj. dimisija. militaris) voj. demimondaine) dama iz polusveta. demir-kapija gvozdena kapija. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. polušanac. krateo vladam. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. nekoj oblasti ili državi. demos. malo utvrñenje. razoružavati. demisionirati (lat. de-. razoružanje. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. utuče-nost. doksa mišljenje. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. Dime-Sina). demobilisation) voj. demimond (fr. demilitarizacija (lat. mephitis kužio isparenje) med. demirelief) poluispupčen rad. krateo) v. demograf (grč.(grč. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. nekoj oblasti ili državi. zgrešiti. razne veličine (do 60 1). grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demos narod. mephitos. demeritirati (fr. demokratizirati (grč. tj. domilitarizirati (lat. demobilisan« v. dementia praecox) mladalačko ludilo. demitour) polukrug.pišem) onaj koji se bavi demografijom. očistiti od škodljivih isparavanja. detektor. demokratizam (grč. demodulator v. razoružavanje. od zagušljivog vazduha. raspuštanje. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. razoružavanje vojske. koja je u nekim zemljama utvrñena. demencija senilis (lat. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. imanja. demi-parallele) voj. demokratija (grč. demos. demimontkinja (fr. Ovako naziva Platon boga. demeškinja v. demephitiser) provetriti. logos reč. demos. dimije. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demisionar (fr. fr. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demografija (grč. demefitizacija (lat. npr. demikoton (fr. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demersio) potapanje. demiskija v. demokratija. krateo moćan sam. demibastion (fr. demos narod. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. poluoptok. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. de. demi-bastillon) voj. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. deminuere umanjivati) gram. državnim poslovima. željezo. de. diminutiv. sirće itd. tvorac (ili: neimar) sveta. bez obzira na imovno stanje. zahvaliti se na službu ili zvanje. nauku. demerzija (lat. demos. demitur (fr. narodni. demo. demi-john. de-. demivolte) jax. vlast. fr. demisija (lat. dimiskija. deminutio) v. za razliku od najvišeg boga. demos. militarizirati. klonulost. demiurgos) fil. demobilisati. demivolt (fr. demissi-onner) dati ostavku. službenik u ostavci. diminucija. ogrešiti se o nešto. demen-cija prekoks (lat. demobilizirati. supr. demokratizirati. demos. supr. demobilizirati (fr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka.. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demimonde) polusvet. demergere. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demissio) skrušenost. demodoksologija (grč. položaj. kao posledica starosti. poluutvrñenja. čovek slobodoljubivih. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. čišćenje od škodljivih isparavanja. demefitizirati (lat. dimije v. poreklo itd. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demilitarizirati. militariza-cija. demiurg (grč. devojka. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. zagnjurivanje. demokratizovati v. fr. demobilizacija (fr. poluobrt (nalevo ili nadesno). demokrat(a) (grč. demidžon (eng. militaris) voj. v. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demilitarizovati v. čistiti. demir)) gvožñe. javna žena. deminutiv (lat. demir (tur. demireljef (fr. kao tvorca sveta. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. otpustiti. deminucija (lat. polureljefni rad. grapho . uvoñenje civilne mesto vojne uprave.

narodoljubac. uništavanje. lat. lišiti MOJ. daimon. demolirati (lat. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. tumačiti. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demos narod. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonstratio) dokaz. natprirodan. naročito fabričkih proizvoda. demos (grč. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. voj. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demonstrans) tumač.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. demolir) rušenje. slobodno. izlagati. demonetizacija (fr. predavanje robe. prodavati po niskoj ceni. prikazivač. demonstrator) dokazivač. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. narediti da se sjaše. demonomanija (grč. demontirati (fr. demontaža (fr. demonstrare) pokazivati. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. demoliranje. demonetiser. soton-ski. demoliran. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. javno ispoljavanje. demoralizirati (fr. up. demontirna baterija voj. vidno ispoljavati raspoloženje. de. daimon. živo. demontage) rastavljanje na sastavne delove. obaranje. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. preturiti. otuda: demostenska rečitost izvanredna. razvaljivan>e. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. oboriti s konja. daimon. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. onaj. upropastiti nekoga. očigledno. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demoralizovati v. demonomantija (grč. v. ućutkati top. taj i dr. fr. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. demonstrativan (lat. demolir) rušiti. onaj koji tumači. ala. pokazna zamenica. voj. demonstrant (lat. demonetizirati (lat. izrazito. demoralisati v. daimon. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. fr. demoliran. pokvariti. demonstrator (lat. to dump frljiti. daimon. ovaj. demonizam (grč. porušiti. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demos) narod. demoralisation) kvarenje. pojedinaca ili gomile. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demonstracije. demonski (grč. povlačenje novca iz opticaja. demolicioni sistem fort. ubedljiva i silna rečitost. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demotikos) koji pripada narodu. de. mania pomama. pokvariti neku spravu. npr. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. razvratnost. demonomelanholija (grč. zla kob. ovaj. pokvarenost morala (ili: naravi). demoliri. uništiti. demoralizacija (fr. moneta. dokazivati. razvaliti. pored razliko-vanja formalnih oblika. demolicija (lat. akcija. demonomagaja (grč. verovanje u aveti. upropastiti. demoliranje (fr. pr. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demping (eng. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demonstrira™ (lat. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. malodušnost. demonstrativum (lat. svog raspoloženja. demontirati. izla-gač. naročito zao duh. up. demonstrare) javno. demonetiser) fin. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. demotičan (grč. voj. demon (grč. naklonjen narodu. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). taj. mogu odmah razoriti minama. otvoreno. daimon) natprirodno biće. most itd. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. logia) učenje o duhovima. demoraliser) napraviti razvratnim. demonstrativum) gram. demofil (grč.mologija (grč. . dumping) trg. koji nešto pokazuje. kad ih neprijatelj zauzme. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. izlagač. i dr. u demokratskoj Atini: opština. objašnjivač. demoralizirati. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. npr. Demosten (grč. demos. uterati joj strah. odsek jedne file. gram. daimon. daimonios) ñavolski. onaj. očigledno prikazivanje. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). dokazivanje. demoralizirati. demonima. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demonologija (grč. demolitio) v.i moneta novac) fin. demonolatrija (grč. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. gubljenje hrabrosti. demoralizirati. pokazivač. duh. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. sotona. narodni. demonstracije (lat. latreia obožavanje) poštovanje duhova. upropašćavanje. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri.

davanje podataka. fr. denotare) naznačiti. denominativ(um) (nlat. nasalisatio) lingv. lišavanje podanstva. kao nagao nastup groznice. lik) v. s. denegacija (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). de-. denazalizacija (lat. fićfirić. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. dentalni (lat. eidos oblik. odroditi. njihovo podizanje i praktičnu primenu. denotirati (lat. špiritus i dr. sličan drvetu. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dendron. uskraćivati. denacionalizirati (lat. javlja se povremeno u toplim krajevima. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. odnaroditi. natio narod. denar. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. eko nihilo nihil. dati podatke. kaćiper-stvo. dendroliti (grč. natura. uskraćivanje. pr. denegatio audientiae) prav. trg. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. nlat. denominare) kat. de-. denatalitet (lat. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. zavičajnosti. denaturer) svoju prirodu izmeniti. koji je najpre sadržavao 10. min. oni kod kojih vrh jezika. denaturalizacija (fr. denegatio debiti coniugalis) prav. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. fr. mera za svilu i zlato. de pop praejudicando) prav. up. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. gpaphia) opisivanje drveta. densus gust. obeležavanje.) med. lat. učiniti neupotrebljivom za ljude. denotacija (lat. dentales) gram. dendizam (eng. so. dendron. denegare) odlučno poricati. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. de nihilo nihil (lat. dendrometar (grč. naimenovanje. dendrolog (grč. bez štete po prava nekog drugog. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. dendrografički. docnije 16 asa ili 4 sesterca. odnaroñavanje. onaj koji proučava drveta. denegacio debiti konjugalis (nlat. kao drvo. denominator ra-cionis (nlat. denegirati (lat. denga (arap. denaturisati (fr. denominirati (lat. tj. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denominacija (lat. obe-ležiti. državi itd. damping. dandy) kicoštvo. fr. pri izgovaranju. Dampfer) prigušivač. instrumenat za vañenje zuba. dendrometrija (grč. dendron. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. gubljenje nosne artikulacije. npr. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. metron) veština merenja drveća. zubni glasovi. denpi-valjak (eng. dempfer (nem. de non prejudikando (lat. de nihilo nihil) v. pomodarstvo.) dodavanjem drugih materija (gasa. z. prirodu neke stvari promeniti.) i. dendrografija (grč. de. c). med. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. kvocijent. kao i za odreñivanje njegove zapremine. dentalis) zubni. dentarpag (lat. denationalisation) odroñavanje. ščepam) med. dendroidan (grč. ne nanoseći štetu. logos) poznavalac drveća. denaro (ital. muzički češalj. dentritičan. zejtina). denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. denegacio audijencije (nlat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. dens zub. naimenovati. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. vrsta areo-metra. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. odbijanje. demulentia) pl. dentali (lat. uskraćivanje saslušanja. denotatio) označavanje. denarius) stari rimski srebrn novac. imenilac (u razlomku). da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. okamenjene biljke i okamenjena drveta. „ribati" od „riba". neizvršavanje bračne dužnosti. metron) fiz. . dandy) kicoš. denaturalizirati (lat. dendron. pomo-dar. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. dendi (eng. denacionaliziranje (fr. odbijati. arpazo zgrabim. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. u vezi s tim. logi'a) poznavanje drveća. grč. demulencija (lat. po svršetku drugog svetskog rata. denominare) nazvati. dendrologija (grč. objavljivanje. grč. lithos kamen) pl. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denominatio) imenovanje. denarijus (lat. cenominator (lat. vrlo zarazna bolest. dendron. denacifikacija (fr. prijava. samo leti. dendron. dendron. zbijen. dendron drvo) u obliku drveta.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. smanjivanje broja stanovništva. denominativum) gram. denzimetar (lat. de-. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. imenovati. denikotinizirati (lat. izopačiti. d. dendrometar. imenitelj. denationaliser) oduzeti narodni karakter. količnik. natio narod.

denuncirati (lat. logia) teol. odvajanje kostiju od mesa. prav. prokazati. deplecija (lat. dentis zub) zool. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. deontologija (gr. dipennare) trg. zubna kost. pauper siromah) osiromašavanje. lat. lišiti kose. iogia nauka) 1. ukloniti. koje se obično šalje najhitnijim putem. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). (etra). magacin za robu. prokazivanje. de. de plano) prav. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). deparalizirati (lat. raširiti. depot) stovarište. dentifricij(um) (lat. odeljenje. ital. dependencije (lat. de. de. depalatalizacija (lat. denuntiator) v. sa svog mesta. deplacement) premecJtanje. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. denuncijant (alt. farm. glavna masa iz koje se sastoji zub. depo (fr. deployer) razvijati. depeširati (fr. denuntiatus) dostavljenik. ispražnjavanje. reppa pero. rasañivanje (bilja drveća). deplere isprazniti. ukratko. lišiti nekoga imanja. v. smeniti nekoga sa njegovog položaja. jednostavno. pertinecije. dens. soba.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. pertinencije. postrojavanje za borbu. deplorare) oplakivati. dentitio) med. dentura (nlat. prokazivač. depilatio) opadanje kose. potiskivanje. postrojavati se za borbu. potkazati. deploajirati (fr. vojska koja služi za . deplasiran (fr. denticuli zubići) pl. prinadležnosti. zubar. dolazi do snižavanja tla. denuncijant (lat. denudacija (lat. bežični brzo-jav. raz-dela. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. depedikulirati (lat. okrug. optužiti. prav. brzojavi™. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. deplantirati (lat. potkazivač. pri čemu neza-sićeni ili manje .dentikuli 203 depo dentikuli (lat. deontološki (grč. potkazanik. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. osirotiti. denunpijacija (lat. depandans (fr. depecher. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. nazvan još i moralnim dokazom. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. povući nalog. dentist(a) (lat. depedikulacija (lat. de. depenirati (lat. prosto. depilatorij(um) (nlat. deplacer) premestiti. dsntiekaliij(um) (lat. depauperirati (lat. po naročitim kuririma. depletio) pražnjenje. depilirati (lat. arh. de-. npr. skidanje dlaka. izlečiti od paralize. sredstvo za skidanje kose i dlaka. zubni lekar. v. paralyein klonuti) med. sažaljevanje. telegra-fisati. dentin (lat. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. fig. mor. pogrešno ili rñavo postavljen. dens) zubni tehničar. depauperacija (lat. deontos dužnost. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. zapremina dela broda pod vodom. rasaditi. deplasman (fr. zvanično pismo. zubalo. 2. denuntiare) dostaviti sudu. departicija (nlat. optužba. sažaljevati. deplorirati (lat. razvašljivanje. denuntians) dostavljač. depilacija (nlat. deon dužnost. otkloniti uzetost. zub. denunpijator (lat. deplace) neumestan. deon. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. smenjivanje. grč. koji nije na svom mestu. deontološki doka z za postojanje boga. de. pediculus vaš) hig. voj. dis. razvijanje. ogolićenje. potkazivanje. tužitelj. promeniti mesto. deploratio) oplakivanje. deplantacija (nlat. denuvcijat (lat. dependances) pl. denuntians) dostavljač. dependere) pl. prinadležnosti. žaljenje. delokrug. pediculus) hig. denticija (lat. učenje o lekarskoj etici. rñav položaj. denlasirati (fr. optuženi. deploracija (lat. osiromašenje. odelenje (stana). pauper) osiromaši-ti. gubljenje palatalne artikulacije. zajednička delatnost erozije i raspadanja. tj. deplanta-ge) presaditi. deploiement) voj. deploajiranje (fr. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. voj. kol. denuncijant. planta bil>ka. razvijati se. srez. depeša (fr. tužitelj. zbog koje. departitio) podela. depilatorium) med. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. deplantatio) presañi-vanje. usled odnošenja zemlje. dens. razvašljivati. potkazivač. brzojav. palatum) lingv. npr. fil. sklonište. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. zapremina istisnuća. brzo dostaviti. prokazivač. bez okolišenja. rasprostirati. departman (fr. de plavo (lat.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. »saliti. dentura) zubi. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. denudatio) otkrivanje. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba.

depoviranje (lat. astr. de. poglavito osetljivosti. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deportatio) progonstvo. depositorium) odelje-nje za čuvanje. deponirati. depozit (lat. nizak pritisak vazduha. pokvarenost. depreverbation) lingv. u ostavu. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. da bi ga davao drugima uz veći. deportare) prognati. med. proterati. izvaditi iz prese. fr. fiz. deponentni glagol. službenicima. depozitorij(um) (nlat. depozicija (lat. depolarizirati (lat. vojni materijal koji služi za dopunu. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. knjigu. depoiularizirati (lat. depolarizator (lat. deponirati (lat. depositor) v. deportacija (lat. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. deposse-der) prav. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. deponent (lat. de polus. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. vojsci itd. deprekacija (lat. depozitar (lat. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. npr. pred sudom iskazati. u sefovima. polos stožer) fiz. fr. raseliti (stanovništvo). pogoršanje. nanos. ulegnuće. de. depravacija (lat. deponere) v. de poius. izgnati. depopulirati (lat. primiti ad cepozitum (lat. spuštanje. deponens) gram. položiti. službe-nike. depozit. svedok pred sudom. zauzimanje za nekoga. upućivanje po kazni u neku koloniju. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. polos stožer) fiz. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. ulog. preklinjanje. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. grč. pro-teran. poslati po kazni u koloniju. razvrat-nost.). depozitor (lat. de-possidere. talog. opljačkati) raseljavati. uložiti. deprecatio) molba za koga ili za što. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depreverbacija (fr. depresirati (lat. deprimere. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. prognati. deposedirati (lat.) i melanholijom. deprefiksacija. prav. depositarius. Francuza u Novu Kaledoniju itd. de-posedirani npr. oblast koja leži niže od morske površine. an depo (fr. ono što je dato na čuvanje. ulagač. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. depravatio) moralno kvarenje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. izgnanje. nešto. bank. kol. oterati. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depresija (lat. poslati u zatočen>e. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. posredovanje. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. en depot) na čuvanje. dati na čuvanje. dati. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. deponovati (lat. iskvarenost. topovsku cev upraviti niže. dspolitizapija (nlat. potištenost. činovništvo. de. deportiran (lat. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. grč. arhiv. polos) fiz. depopulari opustošiti. . npr. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. v. depopulacija (lat. depresivna oblast meteor. deponere) odložiti. padanje cena. npr. lišiti nekoga narodne naklonosti. grč. depolirati (fr. depozicija. depositum) povereno dobro. polus. potisnuti sa položaja. glatkoću. vladalac koji je zbačen s prestola. deposter) voj. kad vanka prima na čuvanje. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. lišiti polarizacije galvanski elemenat. deponent. fr. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. baciti u bedu. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depolir) oduzeti sjajnost. dakle. depressio) voj. utučenost. in deposito) na čuvanju. depostirati (fr. nlat. proterivanje. depressio) psih. deponere) v. opadanje cena. oterati sa mesta. trg. hartije od vrednosti i dr. vojsku itd. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. Engleza u Tasmaniju. deponens (lat. npr. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. prisilno upući-van>e u logore. deportatus) prognan. depolarizacija (lat. in depozito (lat. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). meteor. depopulatio) raseljavanje. klonulost psihičke energije. ulaganje. izgnan. depozitum v. iskaz pred sudom. deport (ital. zalog. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. izopačenost. u pohrani. depositeur) čuvar. depono-vati. depo-posao bank. depolitizirati (lat. či-novništvu.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. opadanje stanovništva. deponens) polagač. deportirati (lat.

depuratio) čišćenje krvi. koji je postao izvoñenjem. zadužiti se. derivirajuća sredstva. lica koja. deputatus) zastupnik. depurgirati (lat. poremetiti. naročito lekovi koji čiste krv. ugnjetavati. depresorij(um) (nlat. depurancija (lat. izvoditi. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. derivati (lat. instrumenat za svlačenje. tur. derivat (lat. aden žlezda) med. miševa. v. depurer) čistiti. npr. derivata) pl. mat. depurantia) pl. derivare. izabrati. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. grč. depurgativan. oduzimati snagu. nov glagol patiti. poslanstvo. izvesti. trebljenje. uznemiravanje u poslu. nlat. proizlaziti. u naturi. poslanici. derbi-krek (eng. oduzimanjem predmetka za-. izvod. izvedenica. slab puls. derivare odvoditi. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. remetiti. potiskivani moždane opne. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. ko- dsradenitis (grč. deputatio) izaslanstvo. deprefiksacija (fr. koji odvodi na drugu stranu. derivare izvoditi) dolaziti. koja se održava. sekte (tarika). izvoñenje. dereglija (mañ. oslabiti. tj. omalovažavadeprimirati (lat. derivare. deputare) odrediti. poremetiti svoje imovno stanje. diferenci-jacija. derivometar (lat. depurgare) čistiti. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derivan-tia) pl. iznuravati. med. derivometar predstavništvo. nov prost glagol. derivatum. po značenju i obliku. depressorium) med. depurgacija (lat. psalma. odstupanje od pravog puta. ostavljanje. poremećaj. derivativan (lat. lor-du Derbiju. med. derelikcija (lat. tlačiti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. rivus potok. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. nazna-čiti. deputacija (lat. jedne reči iz druge. u sredu posle Trojice. derivatum. deranžman (fr. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derivatum) gram. deputirac (lat. hem. de-. depuracija (nlat. deputat (lat. depresorii nervi biol. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. depuratorius) v. vrši popravku kursa. derbi (eng. voj. jugozapadno od Londona. deranžirati (fr. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. očistiti. depuratif) koji čisti. pretium. derivacija (lat. napuštene stvari. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. pročisti-ti. zapaljenje vratnih žlezda. de-primiran puls pritisnut. stvari bez gospodara. npr. depurativan. prema tome. derby) sl. tj. sla-biti. poremećenost.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. sredstva za čišćenje. derivatio) gram. kao jedan deo svojih prinadležnosti. trebiti. derivatum (lat. u ime neke veće organizacije. depuratoran (nlat. deputirati (lat. derviš (pere. Npr. depurgatio) čišćenje. izvedena reč. prima godišnje u stvarima. derivatus) izveden. depurirati (fr. derelicta) pl. v. derivatum) gram. derivare. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. vrednost) koji izaziva prezir. ona koja odvode sokove. derivancija (lat. oneraspoložiti. pogružiti. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. pročišćavanje. očistiti krv. npr. postati od. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). deputatum) onaj koji prima deputat. pokvariti. smetati kome. cena. derangement) smetanje. klasična trka u Engleskoj. uputiti. dere vrat. koji znači oslabelost. derivare izvoditi. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. kod katarakta. de profundis) „iz dubina" (početak 130. deratizacija (fr. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. pobrkati. otrebiti. drva. prav. depurgativan (lat. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. nered. deprimere) pritiskivati. derivare. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. de profundis (lat. deputatist (lat. metron mera) avij. de. derwis. deprimirana kapi-larnost fiz. pomeriti. reč koja je postala od neke druge reči. pritisnuti. pored plate. depurgatorius) v. voditi poreklo od. depurativan (fr. utući. med. derivativum gram.. zadržavati (koga). nerv povući naniže. derelictio) prav. pasti u dug. deranger) uznemiravati. avij. napuštanje. koji ju je osnovao 1779). poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). uznemiriti. iz nečega. de. derelikta (lat. predstavnik. prefixe predmetak) lingv. derivirati (lat. derviš) pripad-nik derviškog reda. izvoñenje. izazvane njihovim obrtanjem. žito. stan i dr. deprecijativan (lat. stanovati — stanovnik. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. . depurgatoran (nlat.

odyne bol) med. dermatitms (grč. jad. smanjenje. žalost. raditi na uštrb. desantni brod (fr. ñerma. ñerma.(grč. dermoskopija (grč. voj. derogirati (lat. okrnjivanje. ñerma) kožni. grč u vratu. disegno. ñerma. derogativus) koji krnji. derutirati (fr. povrediti. nćsos bolest) med. ñerma. plastike veština uobličavanja) 1. vašar. ñerma) v. u obliku naročitog ogledala. ñerma. logia) nauka o koži. ñerma. koji se tiče kože. •zapaljenje kože. derma. smanjiti. zahidanje. dermatozoe (grč. med opšti naziv za bolesti kože. skopeo gledam) aparat. nagib. tome sečenje) med. ñerma) ned. dermatodčlija. dermotomija (grč. derospazmus (grč. patheln patiti) med. spasmos grč) med. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ñerma. ukinuti. gljive gotovanke. briga. grapho pišem) med. dermatodinija (grč. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. desen (fr. dermatoze (grč. dlačica i dr. veselje. dernije kri ((fr. neki zakon. razbiti. dirnek) sabor. ñerma. rasulo. svaka pora. činiti krivo. v. odstupanje (npr. derma. derma. smesti. ñerma. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermatopatija (grč. zakinuće. rasecanje kože. propast. ono što je najnovije u modi. dernek (tur. ñerma) med. zoon životinja) pl. derut (fr. udarom. derogacija (lat. stavlja van snage. šteti. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. zakona. bol kože. ñerma. veština ggunjenja životinja. 2. dermatoliza (grč. dermatopatija. mykes gljiva) med. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. desig-nare obeležiti) namera. silazak. ukidanje neke naredbe. ukidan. dermalni (grč. tj. žućkast. dessinateur) crtač mustara. fort. osnova jedne kompozicije. opozvati. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dermatijatrija. ograničavanje. dermatolog (grč. zbuniti. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. opozivan. oduzimanje. radi na uštrb. dermoplastika (grč. voj. algos bol) ned. nauka o kožnim bolestima. nacrt. dermotilus med. šara. bora. muz. dernek. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. ñerma koža. dermatijatrija (grč. derogativan (nlat. grapho pišem) opisivanje kože. naročito nervoznih. . lekar za kožne bolesti. zavesti. zakidati. dere vrat. v. dernier eri) poslednji krik. opozivanje. dermografizam (grč. dermatotilus. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. descente) silaženje. dermatonoza. dermatičan (grč. osoba (nastaju trljanjem. uzoraka. tovar jednog broda. vrsta. gotovani koji žive na koži. eldos vid. pobrkati nečije namere. dert) tuga. oleum ulje) farm. zakinuti. svadba. tur. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. ñerma. dermatalgija (grč. koji ukida.derma 206 desenater derma (grč. cilj. uzorak. stavljanje van snage. plastike veština uobličavanja) med. (fr. lat. derd. dermatonoza (grč. dessin) trg. poslednja novost. ñerma. dessein. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. pathos bol. dermaskop (grč. oduzimati. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. spuštanje. derma. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). dermatom (grč. okrnjiva-ti. ñerma. desenater (fr. dermatologija (grč. des. neprijateljski upad u neku zemlju.pojave na koži kod nekih. dermatoid (grč. staviti van snage. dermatotilus (grč. rasturi!??. vojska dovedena vodenim. osujetiti. bežanje u neredu razbijene vojske. od ugovora). ñerma. plan. dermatol (grč. koji pripada koži. dermatoplastika (grč. tylos žulj) med. kožni para-ziti. površine ili dubljih slojeva kože. derma talšja. u vezi sa kožom. dermatomikoza (grč. dermijatrija med. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermatologija. ital. v. naročito u modi. ñerma) kožni. dert (pere. padina. deroute) nered. derogare) krnjiti. bolest kože. bol. v. npr. deses muz. lečenje kožnih bolesti. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. derma. dermatografija (grč. dermatopatologija (grč. za pola stepena sniženi ton de. skopeo gledam) med. koji je u vezi s kožom. kožni žulj. logia) nauka o kožnim bolestima. koji opoziva. dsrmologija v. ñerma. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. ñerma. ñerma. otok kože. lat. derogatio) krnjenje. pomoću koga se može videti svaka. kožni. pa i najmanja promena na koži. ñerma. dermo. iatrela lečenje) med.

očajnik.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. despicere prezirati. krajnje ogorčen. designativan (nlat. nlat. prestati s čime. ocrtava. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desenzibilizacija (nlat. desiderata (lat. nešto što nedostaje. naznačenje. re-dar. desinence) gran. deskvamacija (lat. nedostatak. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. despectus) preziranje. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. odreñuje. desistirati (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. ucveliti. nacrtna geometrija. gubljenje ljuske. despotes) neograničeno gospodarstvo. deskriptivan (lat. krajnje ogorčen čovek. desquamatio) ljušćenje. desolacija (lat. teško ožalostiti. honorar. desiderat (lat. desinencija (lat. tiranin. despektirati (lat. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. neograničena vladavina. disegnare) crtati. prezir. koji opisuje. obeležava. Podanici . desperatus) očajan. desiderija pija (lat. rastvorenih u vodi. kraj. desiderativus) koji izražava želju. desiccatio) sušenje. desperare) čovek bez nade. descriptif) opisan. gubiti ljusku. imenovati. samovolja. odrediti (nekoga). designare) označiti. desperatio) očajanje. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. baciti u očajanje. označenje. dessert) prislačni. obeležavan. ime. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). dessert) v. opu-stošiti. despekcija (lat. skromne. uništen. desoliran (lat. razo-renje. praznina koju bi trebalo popuniti. poslastice). skicirati. descriptio) opisivanje. imenovanje. desnog (grč. deskripcija (lat. deservit (lat. desperirati (lat. dessiner. nestale stvari. describere. desert (fr. prikazivanje. designatio) označavanje. neu-tešnost. npr. desideratum) nešto što je poželjno. nai-menovati (nekoga za nešto). desinere završiti se. bez nade. potreba. želja. čega nema. koji prikazuje. i koja mustru. despekt (lat. isušivanje. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. prikazan. odredan. desiderirati (lat. decimetar. desikacija (lat. desine (fr. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. desolare) opustophen. fr. decimetre) v. za popunja-van>e zbirki. desigram v. omalovažavati. desideratio) nemanje. despectare) potcenjivati. nacrtao. desiderij(um) (lat. stvari kojih nema. designator (nlat. crtao. koji označava. krajnje ogorčenje. stvari koje su potrebne. poruga. naimenovanje. razoriti. verba desiderativa) gram. potrebu. samovoljan gospodar. ital. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. voće. očajanje. prezirati. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. molba. žudnja. ocrtavanje. bezutešan. deser (fr. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. puste želje. osećanje bezizlaznosti. ocrtavan. desperare) očajavati. neograničeni gospodar. deser. decigram. dakle. titula grčkopravoslavnih vladika. siccus. desideracija (lat. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. čeznuti (za čim). desimetar (fr. nedostajanje. opis. suv. designatus (lat. dssignacija (lat. pasti u očajanje. desolare) pustošiti. potreba. očajan. designativus) označavan. bezglavost. žude-ti. završetak reči. fr. designaciona presuda prav.). razoren. desertni tanjir. desolirati (lat. čežnja. slatka i jaka vina). klonuti duhom. poslednji deo obeda (sir. odreñivanje. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. nacrtano. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desperatist(a) (lat. despekt. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). pod desenzi-bilizacija. koje su poželjne. desinirati (fr. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). zahtev. desperado (šp. tiranstvo despotizam. desiderata) pl. desiderium) želja. desquamare) oljuštiti. desideria pia) pl.). a koji još nije uveden u dužnost. med. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperacije (lat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. desperatan člat. desperado očajnik) razbojnik. okaniti se nečega. dessine) crtano. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. uništiti. designator) razvodnik. tanjir za voće i poslastice. fot. grdnja. neograničeni vladalac. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. verba desiderati-va (nlat. klonuo duhom. despotizam (grč. desiderare) želeti. naz-načiti. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desiderativan (nlat. gubiti svaku nadu. deskriptiva (lat. desolatio) pustošenje. samodržac. describere opisivati) mat. desigvirati (lat. rušenje. duboka tuga. deskvamirati (lat. ostrugati l>uske. despectio) v.

na parče). destinatio) odreñenje. isparavanjem prekapa-ti. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. otcepljen. detailler) opširan. prodavati namalo (ili: nasitno. detalj (fr. desugestija (lat. konsig-nator. potanko. destinacija (lat. detailler) rasparčavati. destinare) odrediti. osamljen. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. do sitnica pričati (ili: izlagati. hem. otkomandovati. destinare odrediti) lingv. prekapavati. fabrikant likera. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. komada ti. destillare kapati. trg. detaljirati (fr. despotija (grč. isparavanje. det (fr. izlaganje) nabrajanje do sitnica. neograničeno. detacher) odvojen od celine. detachement) voj. desublimacija (lat. primalac. detaljiranje (fr. bez veze sa ostalim delovima. rušilački. dosti dovati v. pečenje rakije. colla destra) kuz. naročito državni dug. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. despotes) samovoljno. krčmiti. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. unuk. sitnica. darvi-nizam) i Hekl.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. a. despotes) neograničeno gospodarstvo. na parče. desudatio) znojenje. despotizirati (grč. en detail) trg. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. a potom ovu. koleno. adresat. podrobnost. destilirati (lat. detašman (fr. dug. otcepiti. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. opširno. preznojavanje. detaljisati v. desudacija (lat. destruktibilitet (lat. spuštati se. neograničena i samovoljna vladavina. poboljšava. posvete. opredeljenje. destrukcija (lat. detaljiran (fr. descendirati (lat. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. voj. dsstruktivan (lat.i stilla kap) ispariti. usitnjavati. pridodat. vršiti nasilje. de-struere) razornost. prečistiti. det flotant (fr. nasitno. kostiju i dr. de. destillatus) hen. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. posvetiti. destinatarius. krajnji cilj. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. unipggilac. prevratnik. rasparčan. rashlañivanjem. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. det publik(fr. destructivus) razoran. postupati nasil-nički. nasilnički. skidati se. unipggavanje. padež cilja u najopštijem značenju. uništljivost. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. detaše (fr. voditi poreklo. de-. tečni proizvod destilacije. opisivanju). na komad. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. detaljist(a) (fr. praunuk itd. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destinater (nlat. name-niti. uništljiv. nasitno. prevrat. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. razrušljivost. detaširati (fr. do deliti. naročito Lamark (v. destilater (fr. de-. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. učenje o postanku. fr. detail) pojedinost. destruktor (nlat. otcepljen od celine. dette publique) državni. dsstiliran (lat. destructibilitas) razorljivost. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. destruktibilan (lat. destilat (lat. i o uzrocima toga i takvog razvitka. destinirati (lat. taksacija. detache) muz. destra (ital. descendencija (nlat. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. prečišćen. destra desnica) kola destra (ital. destilacija (lat. kazan za pečenje rakije.). opširno pričanje (ili: opisivanje. destilirati. sudor znoj. detaširan (fr. lamarkizam). poticati. destillare) destilacijom do-bijen. destruktivnost (lat. destructibilis) razor-ljiv. detant (fr. pridodato. descendentna teorija bkol. an detaj (fr. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. prekapnica. prodaja namalo. poreklo. opisivanju). odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . descendent (lat. izdvaja. raza-ranje. detaxatio) v. razrušljiv. destructio) rušenje. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. tiranski. razo-rilac. namena. onaj koji peče rakiju. dette) podužica.). destinativ (lat. detaksacija (nlat. javni dug. izlapiti. sitničar. popravljen. descendens) potomak. despotski (grč. opredeliti. ponovo napraviti tečnom. detailleur) trgovac namalo. dodeljen. sići. ako se ohlade do odreñene temperature. izdanak (dete. pretvoriti u paru. scendere) silaziti. desnom rukom. proces prikazan pod destilirati. Darvin (v. opisivati). destillateur) onaj koji preči-šćava. destructor) rušilac.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. dette flottante) leteći dug. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. destillatio) hen. descendentia) potomstvo. opuštenost. detaljirati. u novije vreme. neku tečnost. destina-taire) trg.

sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. 2. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. muz. de. determinare odrediti) mat. determinato (ital. to isto. detersorium) med. determinist(a) (lat. eng. panjkalo. determinizam (lat. detoner) puknuti. detergere. fr. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. deterzija (nlat. koji odreñuje. obustava. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. deterritio) zastrašivanje. detrakcija (lat. v. ograničen. deteriinirati v. potajno motri rad pojedinih ličnosti. iznošenje na videlo. detoner) muz. deterirati (lat. determinativus) odre-dan. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. inde-terminist. detectio) otkrivanje. (fr. pulsa. opredeljivati. opredeljenje. rešljiv. odrednica. odluka. privatan detektiv lice koje. determinatus) odreñen. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. odlučno. determinabilitet (nlat. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. deterior gori) v. determinisati (lat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. organizma i dr. determinabilan (nlat. determinare) fil. supr. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. detericija (nlat. panjkenje. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. a detto) istoga dana. dictum) rečeno. detonator) upaljač. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. npr. jus detrakcio-nis (let. utvrditi. determiniran (lat. determinante (lat.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. odlučiti. . u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. nezakonito zadržavanje. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. determinare odrediti) fkl. stvarno raspolaganje nekom stvari. 6 kg brašna 9 kg deto. deterzorij(um) (lat. opredeljenost. sredstvo za čišćenje. klevetanje. otrti. eng. znojenja itd. činilac koji odreñuje pravac i cilj. determinanta (lat. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. indetermini-zam. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. tajni policajac. odredba. prav.grč. odrediti. up. smenjivanje. pristalica determinizma. detranp (fr. tresak. praviti snimci. detergere) obrisati. toga istog. detonator (lat. (lat. npr. detektor (lat. rešenost. zakup-ca. deto (ital. determinabilitas) odredljivost. detentor) prav. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. ldg. determinisati. sasvim neprimetno. otirati. posuña i dr. determinabilis) odre-dljiv. odredbeni. detonare. detektiv (lat. detonirati 1. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). eksplozija. determinato) muz. onaj koji raspolaže nekom stvari. grmljavina. detonatio) pucanj. ograničljiv. deterziv. oduzimanje. trg. disanja. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. po porudžbini i za nagradu. klevetnik. supr. krvi otvaranjem vene. opredeliti. detencija (lat. pritežalac. tresnuti. odvraćanje od zla pretnjom kazne. detersio) čišćenje. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. oštro naglašeno. detegere otkriti. determinativ. obelodanjivanje. eks-plodirati. prasnuti. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. detonacije (lat. odreñenje. detekcija (nlat. gram. detoksinizacija (lat. tobožnje sopstvenik. materije. determinacija (lat. odreñivati. detergirati (lat. npr. za-plašiti. čistiti. a deto (ital. opredelji-vanje. ograničl>ivost. detractor) opadač. napred imenovano. detevtor (lat. pogrešno pevanje. determinativus) gram. deterziv (lat. detective) potajnik. deterdžent (lat. pogrešno pevati. presudan faktor.). distonirati. očistiti. lat. detentio) zadržavanje. deteriorativan (lat. opredeljen. deterrere) zastrašiti. odlučljivost. detegere otkriti. detractio) odbijanje. determinativan (nlat. ispadanje iz tona. odlučnost. rešljivost. determinare) ograniči-ti. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. odlučljiv. odreñenost. za razliku od sopstvenosti.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. prasak. detto. pejora-tivan. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. eng. determinatio) odreñivanje. pomenuto. detergere čistiti) med.detektiv 209 detranp determinativ (lat. detraktor (lat. determinare odrediti) fkl. sinteza opštih pojmova u posebne. tečnost i dr. pobudama. tj.

uzeti napred. fig. oklevetati. opanjkati. u antičkoj tragediji. deuteroskop (grč. deuterij(um) (grč. detumescere) med. spoljašnje zaštitno sredstvo. taloga. rat koji se vodi samo radi odbrane. detranspozicija. dni (lat. deuteros) ponavljanje. prav. oni koji nemaju svih oblika. ofanziva. prilaže se prepis rasprave. odbiti. deuterijuma. oštećen. fiz. detrusorium) med. defectus) krnj. da se da. deus eh machina) lit. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. up. npr. slika raće-na vodenim bojama. manjkavost. podnositi) med. grč. deuteros. reč koja nema svih oblika svoje promene. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. proizvodi raspadanja. zaštitni. odbijati. deuteros. izmešane strane ponovo dovesti u red. mešanjem. na motoru. šljunak. deus (lat. daire. fiz. defalcirati (lat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. defectivum) gram. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. detrahere) odbiti. tur. detritus (lat. de-transportare) tip. koje su tek docnije primljene u kanon. oxys) hem. deuteros) hem. defamirati (lat. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. defaecatio) čišćenje od šljama. detumescere) med. defectivus) nepotpun. supr. mana. thronos) lišiti prestola. deuteros. onaj na kojem se očekuje napad. mesto izloženo unakr-snoj. defektan (lat. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). daff. nepotpuni glagoli. oksid drugog stepena. ukloniti. ozloglasiti. npr. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. rana napravljena trljanjem. fr. de-transponere) tip. deuteros. defakto (lat. sskr. defanzivan (lat. potonji. detumescencija (lat. nepotpunost. faix srp) požnjeti srpom. deuteroza (grč. de. detritio) trljanje.(grč. detur copia se. deutero. koji je. svrgnuti s prestola. hem. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. defanziva (fr. skopeo gledam) vidovit čovek. deuteroni (grč. detruzorij(um) (nlat. tj. detrahirati (lat.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). def. radi zaštite od škodljivih uticaja. uskratiti. manjkav. deuteroksid (grč. fr. detranspozicija (nlat. koji je za odbranu. koji nema svih delova i oblika. grč. deuteros. drugog ranga. v. glagol jesam itd. de facto) v. tj. defensif) odbrambeni. defanzivni položaj voj. npr. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. theos. deuteros. detransponirati (lat. diffamare) izneti na rñav glas. greška. imenica doba. pathos bol) med. dewas) bog. defanzivni ugao voj. prečišćavanje. detroner) v. detransponirati. defektiv (lat. „bog iz mašine". detronizirati (lat. . odbrambeni rat. iznenadna pomoć. deus eks mahina (lat. odbrambeni položaj. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). teški vodonik. de. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detumescirati (lat. tj. npr. splašnjavati. vidovnjak. de. splašnjavanje. deuteronomija (grč. obediti. ukloniti. deuteropatičan (grč. oduzeti. defekt (lat. defekacija (lat. popustiti (otok). deuterogamija (grč. izbacivanje izmeta. topovskoj ili puščanoj. jezgra teškog vodonika. detur) neka se da. de-transpositio) til. detronizirati. detritus) oblutak. dii) pl. defektivan (lat. deus. grč. rušenja. defectus) nedostatak. def (arap. znak D. v. manjak. sa prazninama. dewa. deuteros. u kasi.. nepotpunost. oduzimati. nepotpun. ispravljanje izmešanih strana. pathein patiti. detransportirati (lat. detronirati (lat. thronos. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). deuteroskopija (grč. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. defektivitet (nlat. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detransportacija (lat. difamirati. defanzivno oružje voj. de-transportatio) tip. grč. istrošen kamen. deuterogonist(a) (grč. detur kopija (lat. ponovo rasporediti. detricija (lat. deugeronomion (grč. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. defanzivno sredstvo (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. protocolli) prav. praznina. defensiva) odbrana. de. bogovi. pisma. jedan deo nasledstva. verba defectiva) gram. vatri. detronizacija (lat. biol. detur (lat. pod fakat. kvar. med. defensivum) med. deuteros drugi po redu) hem. deuteropatija (grč. tef) v. skopeo) drugi vid. defektivni glagoli (lat. naročito šećernog soka pomoću kreča. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. deuteroskop. defensus. deuteronomijum. drugi brak. thronos presto) lišavanje prestola. defectivitas) krnjost. defanzivni rat voj. prestati da otiče. deuteros.

završne redakcija ugovora. 2. definicija. odreñen. genetička definicija. To je rodna. koji nekome drugom nudi zakletvu. defiguratio) kvarenje. defensio) odbrana. skopeo gledam) tehn. manjak u kasi. ćuprija. supr. manjkav. slabljenje. definitor) odredilac. defanziva. v. definicija (lat. defectio) otpadanje. prolaziti paradnim maršem. kec. iznu-renje. defetizam (fr. nejak. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defetistički. defectus. defetist(a) (fr. voj. nedostaje. klonulim. . definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. defectus.. defektuozitet (nlat. popunjavati. zaklju-čen. definitor (nlat. definitiva (lat. defaitiste) pristalica defe-tizma. starešina manastira. slabouman. up. onaj koji odreñuje.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). pre-sudan. nagrditi. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. defendendus) optuženi koga treba braniti. generička. nepotpun. defectuositas) v. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. nedovoljan. onaj koji ima manjak u računu. klanac. nagrñivanje. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defici-taran. dsfenzija (lat. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. suma za koju su prihodi manji od izdataka. defek-tivitet. npr. definitiva seitencija (lat. ma-nisati nečemu. definitivus) odlučan. manji iznos u jednom računu. tačno. defeminatio) pete. pojam objasniti drugim pojmovima. definisati (lat. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). pojam odrediti. defetirati (fr. zastupnik. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. defilman (fr. deferens) onaj koji traži zakletvu. defiguracija (lat. malodušnost. pr. defile (fr. manjkav u nečemu. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. tj. klanac. deferent (lat. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defenzor (lat. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defemivacija (nlat. defilement) voj. konačno ureñenje (supr. definitiva sen-tentia) konačni sud. klijent. odme-tanje. provizorijum). logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. slab. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. ispitivanje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. dopunjavanje. grč. defectus. naružiti. defectura) fark. nije tu) manjak. deficit (lat. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. definitum) nešto odreñeno. odmetnik. izričan. fig. deficiens) otpadnik. kasi itd. defilirati (fr. defektoskopija (lat. defile) tesnac. grč. definitivum (lat. svečan prolazak. viši član jednog kaluñer-skog reda. paradni marš. bez vere u uspeh ili pobedu. definitiva) završni ispit. svečano prolaziti. praktični učiteljski ispit. de-figurare) pokvariti. dostavljač. defektologija (lat. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. zaštitnik. defectivum) gram. popuštanje u snazi. definire ograničiti. unakaživanje. kapija itd. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. deficitaire) koji ima deficit. defektirati (lat.). svoñenje jednog pojma na druge pojmove. ponovo naručivati. u pošti: javiti da je nešto nestalo. neverovanje u uspeh ili pobedu. tj. deficijentan (lat. čovek malodušan. pravobranilac. definitum (lat. deficijent (lat. dopunjavali. konačna presuda. odreñenje (ili: odredba) pojma. dril. deficitan (fr. odrediti) log. dužnik. defensor) branilac.. efeminacija. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. zaključenja mira pre pobede. defaire) praviti maloduš-nim. defendend (lat. definitivno. grč. defendent (lat. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. deficere nedostajati. snabdevanje. odreñen pojam. defigurirati (lat. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. defaite poraz. definitivan (lat. defektura (nlat. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. deficit nema. mentalno (duševno) slab. defenziva v. konačan. štićenik. unakaziti. definitfo) log. defendens) v. definicija. malaksalost. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defekcija (lat. klonulost. fig. ispunjavanje laboratoriju ma. definitivum) konačno objašnjenje. ureñivanje. deficiens) l. zameravati. iznurenost. proneveriti. defenzor.

deflagratio) hen. otvoriti se. deflatio) fin. decem. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. unakaživanje. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. skladnost. deformisati (lat. defloratio) obeščašćenje. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. najpoznatiji su. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. dehidratacija (lat. varalica. prikladan. nedostatak. osloboditi od vode. prevara. defraudator) v. odstupanje. obeščašćena. smrt. unakažena oblika. ned. deflexio) skretanje. deflagrare) sagoreti. nagrñenost. deflectere) savijati. dehidratacija. defloracija (lat. decentralisati v. tefterdar. kidanje lišća sa drveća i dr. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. skretati. decemvir) član kolegija od 10 članova. prikladnost. gubljenje.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. dimovuk. dehidracija v. čestit. od 10 stopa. veća samostalnost pojedinih delova. pokvarenost. carinu itd. nedolazak na suñenje. obmanljiv. def aut) oskudica. unakaziti. naročito: prikriti porez. defraudator (nlat. grč. decentan (lat. deformitas) unakaženost. defraudant (lat. decempeda (lat. dehiscentia) bog. defraudans) proneverilac. listopad. defraudacija (lat.. zjap-ljenje. deflorisati (lat. decipere varati) varljiv. prevariti. deflegmirati (lat. phlegma) han. decembra 1851. od vode. naročito u državnoj upravi. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. fr. deformacija (lat. grč. brojeći od marta. defter v. pes stopa) motka za merenje. dehidracija. saviti. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. nešto više od 3 t. nagrditi. defluksija (lat. decenij(um) (lat. tekućina. de. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. pristojan. de-. defraudare) proneveriti. naročito u državnoj upravi. deflegmacija (lat. decemviratus) vladavina desetorice. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. phlegma sluz) hem. decemvirat (lat. skrenuti. utajivač. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. inflacija. mana. deforman (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. . naružiti. up. genesis postanak) han. narušen. decencija (lat. oduzimanje nevinosti devojačke. decem) deset. neopravdan izostanak. nagrñiva-nje. uzdržljiv (u umetničkom smislu). grč. deceptivan (lat. grč. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. deformis) v. deformisan. unakaženje. proneveravati. defunkcija (lat. decem (lat. izostanak sa ročišta. decentralizirati. tefter. prav. de centra lizirati (fr. decemviralan (lat. obeščastiti. deflatio) fin. defraudatio) pronevera. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. decemvir (lat. utajiti. obgoreti. nakaznost. decentia) pristojnost. deformatio) kvarenje oblika. supr. deflorare) oduzeti devojci nevinost. nagrñenje. hydor voda. prista-lost. dehiscencija (nlat. utaja. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. defluxio) oticanje. defleksija (lat. defungere) prestanak života. de-. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. deflacionisti (lat. decens) pristao. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). defo (fr. centrum središte. deflagrirati (lat. defraudirati (lat. zjapiti. deflorata (lat. unaka-ženost. defraudant. med. iskvariti oblik. deforman. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. oblika. savetovanje da se nešto ne učini. dehiscere) raspući se. pogreška. iz stare rimske istorije. krijumčarenje. podigne kupovnu moć novca. kao posledica i cilj toga. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. decere. dehortacija (lat. god. pošten. defterdar v. dehidrogenacija (lat. decemvirata. dehiscentan (lat. de. opadanje. dehortatio) odvraćanje. „Zakon na deset tablica". deflektirati (lat. prosinac. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. decembar (nlat. izgoreti.) dvanaesti mesec u godini. lažljiv. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. katar. tj. deformitet (lat. krijumčar. koji podvaljuje. deflacija (lat. vatrom očistiti. deflegmirati. deflektor (lat. de. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. dehiscirati (lat. defoliatio) opadanje lišća. savi-janje. decsntralizacija (lat. deflorator (lat. deformis) pokvarena oblika. deformisan (lat. inflacionisti. dehiscens) koji zjapi (