MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

čvorište vazdušnih linija. aeg. aerokar (od grč. aeg. aerostacija (nlat. v. statćs stajaći. nautikos brodski. aeropauza (grč.). aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeroza (grč. kretanje organizama koji se slobodno kreću. asroklub (grč. klinein naginjati. pomorski) vazduhoplovac. zagrejavanje letilica itd. aeg. aerolog (grč. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. naus brod. eng. tćnos napon. aerometar (grč. fr. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. Magnes. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aerotaksi (grč. eksploatacijom i istraživanjima).) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeroskopija (grč. govor) onaj koji se bavi aerologijom. pneumatika. terror strah. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. taxis ureñenje) zool. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg. Ićgos reč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aeg. lat. aeroskop (grč. aeg. plasso obrazujem. skok padobranom itd. aeg. vazduholik. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. us. razvijanje vazduha u telu. aerokonvoj (grč. naročito vazduha. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeg. izgaranje. aeromagnetometrija (grč. bakterija u vodi. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. aeromantija (grč. naus. aeg. navigatio) plovidba po vazduhu. lat. lat. aeg. lithos kamen) meteor. zbor. aeg) ned. eng. aerokarpija (grč. aeromiting (grč.).). dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeroidan (grč. uvo) ned. 2 Leksikon aeronautika (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. meteorski kamen. aeg. aeg. vazduhoplovstvo. asroklinoskop (grč. aeroterapija (grč. npr. v. aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. kamen koji pada iz vazduha. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. karpos plod) v. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. koji stoji. aerokartograf (grč. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. aerotonometar (grč. aerotaksija (grč. avion. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aerosoli (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeroeides) koji ima vid vazduha. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. asronavigacija (grč. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeroplast (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. portus luka) vazduš-na luka. istemi) nauka o ravnoteži gasova. u vidu magle ili dima. aerootitis (grč. lat. meeting. aeg. aerosoli. aerostat (grč. lat. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. planos koji luta. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. vazduhoplovstvo. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeg. aerozoli v. aeg. aeg. koja se drži potiskom. veliki aerodrom. metrfa) merenje vazduha. aeg. aeromedicina (grč. aeg. aeg. maglovit. aeg. aeg. therapefa lečenje) med. aerotehnika (grč. kartograf. aeromshanika (grč. aeg. aerologija (grč. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. aeroport (grč. aerometrija (grč. zoon životinja) zool. helikopterom i dr. od istemi postavim. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aerostatika (grč. aeg vazduh. aerozoe (grč. aeg. aerotermodinamika (grč. . stručnjak u aerolo-giji. aeroplan (grč. aeg. aeronaut (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. mechanike) fiz. aerolit (grč. terme toplota. aeroterorizam (grč. aeg. aeg. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. eng. aerobije. aeroplan. geokarpija. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg.

zavese u pozorištima i dr. ažurirati (fr. agio-conto) trg. igranje na berzi. jedne deonice. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. agio) trg. stvoren u maloazijskoj Joniji. aeg. utočište. profesionalni igrač na berzi. metrfa merenje) 1.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. azgm besan) 1. čudovište. phytcn biljka) bog. antički besednički stil. inače. asbestos neugasan) med. aeg. azeličai. vojnih begunaca i sl. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. a-sylos neopljačkan. aeg. ažiotaža (fr. phobeo bojim se. . aerofilatelija (grč. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. gramma slovo. životna sila. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. azijanizam ret. azbest (grč. Asianus) stanovnik Azije. višak. i 2. baviti se ažiotažom. aerofilter (grč. aerofon (grč. neudatost. ažistaža (fr. azbestoza (grč. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aeg. aždaja (tur. phos svetlost. plahovit čovek. jedna vrsta nesagorljivog minerala. berzanske zelenap!enje. duvački instrumenti. . naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. tzv. aeg. pa i kod tuberkuloznih. azigija (grč. aerotropizam (grč. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. phoros koji nosi) donosač vazduha. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. azgin (tur. aerofoni instrumenti (grč. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. udešavanje mere. aeroturbina (grč. asbestos neugasan) mm. ažioter (fr. aerofotogrametrija (grč. geofite). preterano kitnjast govornik. Takvi su pojmovi npr. aeg. aerofobija (grč. praviti šupljike. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. a-.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju.. phagem jesti) med. trćpos obrt. naročito zemljišta (terena). azil (grč. aeg. pun života. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. hartija od vrednosti i sl. osion. 2. doplata. Azijat (lat. aeg. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. aerotunel (grč. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). nem. ažija (fr. neprikosno-ven. igrati na berzi. aeg. veća vrednost jedne vrste novca.. bujan. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. koji je pronašao Edison. Aeroflot (grč. na utočište u nekoj stranoj državi. plašim se) strah od vazduha. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. trgovanje novcem. ret. aerofor (grč. bombastičan. a-. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. sloboda. gutanje vazduha. ajour) šupljikati. aeg. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. azelija (grč. aerofotografija (grč. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. izbegavanje vazduha. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. deo-nicama i sl. azilum ignorancije (lat. agiotage) špekulacija. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. nezauzetost. lat. flotta) „vazdušna flota". besan (obično o konju). pr. Asia. končastog sastava. hartijama od vrednosti. aeg. neman. phos svetlost. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. ažuran (fr. phoneo zvučim) instru-ment. od nominalne vrednosti. kao i pod vodom. entelehija i mnogi drugi. 2. ažur (fr. aeg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. aeg. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. tćpos mesto. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. filatelija. nameštanje. ital. lat. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. silovit. aerofite (grč. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. ala. ejderha) zmaj. pomeranje. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. v. obaviti posao na vreme. aeg. magneziju-mov silikat. takoñe: epifite. metafizičke. hartije od vrednosti i sl. za izolaciju. pribežište. zygon jaram) neženjenost. aerofagija (grč. aeg. odnosno kiseonika. akcije.: bog. npr. a jour) tačan i brz u poslu. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. ažio-kovto (fr. služi kao rñav toplonoša. nezavidljivost. pravac) bog. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. ažiotirati (fr. azelia) neljubomornost. doterivanje. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. phone glas) kuz.

trovalentan.) draga. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. hayir) sreća. pripravan. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. azur (fr. zoon život) kol. uložak) muz. ajsberg (nem. a. ajskastn (nem. azzurro) l. akademizam (grč. aKademia. spreman. više-manje. ajnc (nem. na noge! azurii (arap. 2. hayirli) srećan. akademik (grč. ogrlina. hemijski element. azoik (grč. aKademia od osobnog imena AKademos. a-zoon. ždrebac. haydamak) batina. azotos. 1. azo-bojs (grč. aitfa uzrok. azimut (arap. aitiologija (grč. ajzenaši pristalice Karla Marksa. atomska masa 254. znak N. akademija (grč. domaća životinja. lat. slojevi bez organskih ostataka. obrazovan na visokoj školi. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. koji se tiče ove. ajnakter (nem. arhaik. dynamis snaga. azuran.) v. eins jedan) v. karbonat bakra. ajnštajnij(um). 4. Otkriven 1954. poludeo i ubio se od žalosti. ajvan (tur. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). dakle. koji se tiče akademije. Platonova škola. malaksavanje. dobro. azoospermija (grč. zadužbina. bitanga. hajvan. koji nije u stanju da održava život) hem. skitnica. periodos) geol. a. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). airli (tur. krut. motka. »sena ljubimica Muhamedova. akademska rasprava strogo naučna raspra- . akademik. te je. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). a-zoon. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. gde su akademski držali kongres 1869. urem mokriti) med.zoon. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. aygir) pastuv.067. ein jedan. azotometar (grč. Eisberg) ledeni breg. haymana) 1. hazir) 2. pl. ajmana (tur. zoon živo biće. nastavak ites) tin. tur. Eis led. gotov. azurala (arap. ua. azotos. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). uplitanje. dobrotvorne ustanova. hazir ola) spremajte se. azojski period (grč.) v. školski. v. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ajluk (tur. ljubavnica. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. azotos.-tur. ajvar (tur.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. azoogenija (grč. grč. 2. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). aKademikos) koji pripada visokoj. pilu. Ajša (tur. nedostatak snage za život. ili organskoga iz anorganskog.bez. azur. radioaktivan. naima krv) med. azot (grč. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. azoodinamija (grč. azotemija (grč. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. dušik. aylik) dohodak. vent-en. koji pripada akademiji. rednog broja 7. najstariji period Zemljine kore. ajdamak (tur. azur. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. ajnzac (nem. budite pripravni. ital. air (tur. usiljen. zoo živim. ajnleger (nem. zb<zg toga. azurit (fr. visoka škola za nauku ili umetnost. plava boja neba. 5. dobar. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. neradnik. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. logia nauka) v. einlegen staviti) štamp. aKademikćs) v. plata. a-. gfgnomai nestajem. zyme kvasac. as-samt strana) astr. Aias) kit. a ostali je deo pod vodom). azoturija (grč. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. marva. a-. velikoj školi (univerzitetu). rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. akademičar. 3. gotovan. sin Telamona. ajman. redni broj 99. akademija. sila) med. egiologija. kralja salaminskog. azotos. hajvar. Einsatz umetak. korist. fig. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. akademičar (grč.) vrsta plave boje. a. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. plavetnilo. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. ajam (tur. GGlato-nova filozofija. element atom-ske mase 14. nebesko plavetnilo. praznik beskvasnog hleba. Lavoazijeov naziv za nitrogen. Ajas (grč. plav mineral. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. čestit. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka.19 azima (grč. 3. 2. znak Es. slabljenje. ajgir (tur. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. Ayse živa) muslimansko žensko ime.bez. ajkuva (tur. ropsko podražavanje antičkih uzora.. sperma seme) med. akademski (grč. stoka. azur (tur. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu.

med. akvaplan (lat. a kvadro (ital.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akaparer (fr. akaša (ind. a-Katastatos) nepostojan. kao što su bradavice. logia govor) nezgodan. a-. Kardfa srce) fiziol. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akataleptičan (grč. planus ravan) sp. a kapele (ital. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. a. a-. a-. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akatalepsija (grč. zbirka satiričnih. nestalan. u četiri glasa. Etiopiji. tj. akapLja bodlja. Kataposis pijenje) med. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). po svom ćefu. Kata. akvaplaning (eng. assarageg) zakupljivati radi dobiti. Hristu i svetiteljima. zgrčenost. axampsfa) negipkost. reč akakJa znači nevinost). omanje trnovito drvo koje raste u ist. fr. akatarzija (grč. aqua. nemanje srca. aqua. papilomi i dr. potres mozga. akvaped (lat. četvoroglasno. akagrJa) neplodnost. akvarelist(a) (fr. akatist (grč. praćena hipertrofičnim promenama na koži. neshvatljiv. aKataleptos) nedokučljiv. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akvabatik (lat. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akva (lat. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. Kathfzo) ne sedeći. calcul račun). podrugljivih pesama. u nezgodan čas. a kapričo (ital.ne. student univerziteta. akva Bineli (nlat. ned. pes. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akvedukt. v. destilacijom prečišćena voda. nedostatak razumevanja. acqerellare) slikati vodenim bojama. Africi. eng. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. nepoi-manje. akatapozis (grč. a. aqua. med. horsko pevanje bez pratnje instrumenata.akairologija 20 akvarelist(a) va. neshvatanje. v. aqua voda. akvarelirati (ital. akak!a) bog. akacija (grč. po učenju Upanišada: etar. akva destilata (lat. koji se ne peva sedeći. nemogućnost pijenja ili gutanja. aKathars(a) nečistoća. accapareur) nakupovalac. akardija (grč. nego stojeći ili u hodu. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. . koja se peva. stojeći. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akampsija (grč. fig. nečistoća krvi. nezapaljiv. akvagij(um) (lat. akademski grañanin slušalac. akarecevole (ital. pelvis karlica) med. pravo isuši-vanja zemljišta. zakupac robe radi cphekulacije. akvarel (ital. akantoza (grč. akantopelvis (grč. aqua. axantha bodlja) ned. kamerama i dr. akatalektičan stih (grč. akarecevole. accarezzevolmente) tuz. aquaplaning) sp. od koga se dobija gumarabika. akatolik (grč.ne. med. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). a-Katalektikos) poet. akaša je starija od svih njih. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. vrsta berila. bodljikava karlica. akatagrafija (grč. akaustičan (grč.) fil.. axantha bodlja. nena-klonost prema čistoći. akarpija (grč. mekuštvo. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akvanautika (lat. malodušnost. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. ljupko. akatastatičan (grč. akairologija (grč. nepriličan. akarecevolmente (ital. aKairos nezgodan. aqua. aqua) voda. akatističan (grč. a-. snabdeveno reflektorima. pravo odvoñenja vode. nepojmljiv. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. naročito protestant. bez. akvadukt v. umiljato. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. nautika. aqua destillata) hen. prekapnica. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. agere voditi) prav. marinus morski) min. a capella) kuz. aqua Binelli) farm. pedis noga) podvodni bicikl. samovoljno. aqua. a-Kaustos) nesagorljiv. akaparisati (fr. tj. grč. akvalung (lat. akvamarin (lat. accarezzevole) muz. akvatikum. graphfa pisanje) med. ukrućenost udova. a capriccio) nuz. lat. naročito na Veliku subotu. nepravilan (za groznicu). kao „prostorna supstancija". akalkulija (grč. logia govor) lit. neprikladan govor. akantologija (grč. a quadro) muz. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. neuredan.

akvozan (lat. aquiscere) umiriti. aklimatizirati (nlat. skupljač oglasa (za novine). akug£a) neprava upotreba jedne reči. acquisitor) čovek koji nešto stiče. zadovoljiti. npr.. aKedeia) v. orao. acquisitor sticalac) trg. acedija.akvarij(um) akvarij(um) (lat. acezija. oblik ruskog larpurlartizma. slepilo za plavu boju. aKesis) v. kišovitost. mesto u apoteci gde se drži voda. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aqua. acclimatatio) v. aquaticus) podvodan. fig. akognozija (grč. Kyesis trudnoća) ned. collum vrat. med. aklastičan (grč. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). acquestus conjuga-lis) prav. umirivanje. akvadukt. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. astr. akvozitet (lat. 1. aćtak) glupan. ili usvojiti kakav predlog. akijezis (grč. a medved za žute kruške. akvatikum (lat. akmak (tur. metron mera) med. kad se neko pravi da nešto ne mari. stečeno dobro. vodovod. vodene biljke. klicanje. akte vrhunac. akvijescsncija (lat. akirija (grč. uz platu ili proce-nat. aklimatizacija. bogat vodom. 2. aklamacija (lat. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. barovit. akvaterarij(um) (lat. 21 akolada akianoblepsija (grč. aquosus) pun vode. prelomio stanje u razvoju bolesti. aklimatizacija (nlat. akenonoet v. akvizitor (lat. bubuljica. akvijescirati (lat. akinezija (grč. uzvikivanje. akvatilije (lat. priznanica. aquila) pl. 3. uzetost živaca. acclimatio) v. akoemetar (grč. sticanje. akme (grč. aklimatiziranje. fr. ret. ne lomi zrake. aquila) zool. 2. akvila (lat. aqua. arh. akvafortis (lat. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. acquisitum) nešto što je zadobiveno. nabavljanje. aquositas) bogatstvo vodom. v. ake lečenje. ovlašćeno lice koje. bez pojedinačnog glasanja. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akizam (grč. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. pozdravljati klicanjem. par acclamation) izvršiti izbor. akvatičan (lat. aklimacija (nlat. nabavlja ili zadobiva. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). aklamirati (lat. aklimatacija (nlat. farm. vodovodna cev. acquisitio) tekovina. par aklamasjon (fr. nabavljene. akvedukt (lat. stečeno. močvaran. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). akedija (grč. orlovi (orao suri i orao krstaš). ukočenost jednog uda ili više udova. snažna voda. šiljak) med. ducere voditi) 1. akumetar. ukras u obliku orla na zabatu kuće. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. ime jednog sazvežña. nauka o hirurškim operacijama. aquaticum) prav. kanal. fig. prilagoñava™ podneblju. anne (grč. čovek koji ne trpi ničiju vlast. zajednička tekovina muža i žene. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl.adobivanje. ergon delo) ned. akpe) med. aKephalos bezglav) sanjalica. aklimacija. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. zarañuje. jednoglasno. kišovit. aklimatacija. a-. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. pokraj vode. poznavanje sredstava za lečenje rana. odomaćivanje. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akik (tur. budala. 3. a-. koji ne prelama. kuapbv zagasito-plav. ital. odomaćiti. akiurgija (grč. nauka o lečenju sečenjem. aqua. aKinesfa) nepokretljivost. god. acquit) plaćanje. akov lek. zool. aki (fr. akio čujem. zarada. izmirenje nekog dugovanja. akvestus konjugalis (nlat. akvizitum (lat. gnojnica. nesposobnost »sene da bude oploñena. stari rimski vodovod. gnosis poznavanje) med. Akvarij(us) (lat. aqua. naviknuti na neku tuñu klimu. pristankom svih. accollata. aquarius) astr. slatkovodne životinje. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. aquiescentia) umirenje. navikavanje na tuñu klimu. akolada (lat. koji živi u vodi. kri-tično. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. vlažan. aceridi. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. bez pojedinačnog glasanja. fortis jak) hen. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aquatilia) zool. aklimatizacija. . aidestos nezatvoren) Opt. vodeni.. akefalos (grč. z. akvatinta (lat. akvizicija (lat. acenonoet. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". blepo vidim) ned. akvagijum. atiline (lat. acclimatisare) prila-goditi. akviziter (lat. tj. v. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akezija (grč. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. upotreba reči u prenesenom smislu. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima.

opunomoćiti. zglašavajući. a-. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. kuz. na račun. o sredstvima za lečenje rana. akorporacija (nlat. nl. bez istinske stvarnosti. = 4840 kvadratnih jardi (4046. accordoir) muz. svršen. assogrogage) prisajedi-niti. složiti. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. ckrku-larni akreditiv akreditivno. akolast (grč. Aconitum napellus) hem. izgladiti. zagrliti. bolestan izgled lica. logia nauka) nauka o lekovima. akreditirati se steći ime. poravnanje. akordamento (ital. u ime predujma. trg. akologija (grč. akoz lek. npr. asge) engleska mera za površinu. akompli (fr. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. poverenje. akordando (ital. kotyledon udubljenje) il. accreditivum) punomoćstvo. po dešavanje. a-. na ime. assoglmoder) podesiti. a-. accompagner) pratiti. sobe i dr. staviti u za-grade. „štimer". zglaša-vati. ugovor. kao jedino što doista živi. pa i sam svet. voj. bog. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akotiledone (grč. tur. akosmizam (grč. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. porav-nati. povećanje. nlat. kćsmos uredan) neurednost. namestiti se udobno. na ime zarade ili primanja. 'aqrab. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. uopšte svaka otrovna životinja. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akomodirati se. pogodba. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču.crescere rasti) prira-štaj. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. akorporirati (nlat. plaćati taj posao po parčetu. izravnati. akolit (grč. punomoćje.. spojiti. akosmija (grč. aKolastos) neumeren čovek. akreditirati (nlat. med. accreditare) ovlastiti. tačkati. akonitin (grč. accordatore) kuz. pripojiti. overenje. dovršen. a conto) trg. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. priseo jiti. accorporatio) sjedinjenje. otuda: dati neki posao u akord. akrep) škorpija. akranija (grč. sloga. ne nadnicom. accordamento) muz. accompli) završen. pridružiti.22 ramenu novoproizvedenog viteza. sprovoditi. jakrep. god. urediti. zglašavanje. udešavanje muzičkih instrumenata. ad.8 t2). slaganje. akdniton jedić. udesiti se. accoler) obgrliti.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. unapred. koji je u punoj snazi. po svršenom parčetu. ove-riti. pronañena 1829. akrep (arap. akordion (ital. utvrñenja i sl. unapred. saglasnost. akreditiranom. suma koja se uzima na račun. uzimanje predujma. a ne nadnicom. terme. a-. slagati. tip. udešavanje. akomodacija (lat. viljuška za zglašavanje. akomija (grč. akratija (grč. bezdlačnost. ćelavost. accommodare. vansudsko poravnanje. akrescenzija (lat. predujam. akomodirati (lat. a ne nadnicama. kuz. akratoterme (grč. akonto. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. accommodatio) udešavanje. aceordium) kuz. fr. zglasilo. uzimanje unapred. aKĆluthos) pomoćnik. voj. zglasilac. okončan. accordo. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akompanjirati (fr. akord (ital. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. akomodman (fr. žice). akontirati (ital. kote kosa) ned. akrescenziJa akorder (fr. . a-. priznati. krateia nemoć. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. accordeur. kranfon lubanja) fiziol. sporazum. accordando) kuz. o plaćanju nekog duga. ital. udešavanje instrumenata i glasova. a conto) uzimanje na račun. a-. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. sprovodnik. namiriti se. dok su sve ostale stvari. akordoar (fr. vezati za ggritke. akreditiv (nlat. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. tj. žderonja. zagrada. poravnati se. pripadanje. na ime zarade ili primanja. a kong» (ital. fait accompli) svršen čin. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akr (eng. accrementum) poraštaj. suprotno: ateizam. dati kredit. samo modifikacije božanstva. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. akrement (lat. udesiti (glasove. odobriti. poravna™ se. proždrljiva!]. uroñena nakaznost glave. sporazumeti se. akordirati (fr. accord.. accorder) zglasiti. udešavajući. akolirati (fr. naročiti način plaćanja radnika. fet akompli (fr. priraštaj. bledilo. fr. akompanjist(a) (fr. nečistoća. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. zagraditi. dopustiti. združenje. akontacija (ital. udesiti. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. glas. uvaženje. poverenje. accompagner) pratilac. v. predujmiti. akratos jak. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). samo bog.

takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. npr. kiselina. savesnost. kome je potrebno usmeno objašnjenje. temeljitost. pri obre-zanju. ruku i nogu. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. slemenu grañevina. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akrokarpičan (grč. prevrtač. lopatica. ljuti. akros. akriminacija (nlat. megas velik) med. koji nosi plod na vrhu. ljutina. akropatija (grč. opori lekovi. akrobistija. gorčina. sophia mudrost) najviša mudrost. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). polis grad) gornji grad. akromion (grč. kephale glava) znat. ahromazija. akros. akros. oporost. monos jedini. akribologija (grč. optuživanje. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akropetalan (grč. krajnji. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akrobistija (grč. postupak pri radu kiselinama. odseca. okrivljavanje. istraživanju i. akrolein (lat. accriminatio) optužba. akros. . akromazija v. akrćasis) slušanje. akrobystfa) v. akros. akribeia) tačnost. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). šiljatost glave. naročito krajnjih. akromfa) znat. akros. akritičan (grč. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akribes. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. pisanje) tip. aseg oštar. akromatin v. akribometar (grč. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akrimonija (lat. nekritičan. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akropostija. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akromegalija (grč. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akroterija (grč. tj. plećka. akrogrami (grč. gornji deo. akros. uopšte. nosa. akroazis (grč. tačnost u govoru. akribes. akros. kolon ud) št. phagos žderač) skakavcojed. redak) pesma kod koje početna. akrostih (grč. akrisfa) nerasudnost. pleće. petalon list) bog. mikrćs mali) med. kratkoća jednoga ili više udova. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akrobata) (grč. kao i ostalih perifer-nih delova tela. usnica. ahromatopsija. odyne bol) ked. akros. akridofag (grč. neodlučnost. med. vrh zgrade. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). ahromatin. akroliti (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. brižlji-vost. akrobacija (grč. akroama (grč. donje vilice. akrobatika (grč. pathos bolest) med. akroterion vrh. akros. <upr. koji se. akrizija (grč. akromikrija (grč. akrotizam (grč. čitanje. akros. onaj koji se hrani skakavcima. akribija (grč. pisanju. akros. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti.(grč. akribometrija (grč. metron) tačno merenje. akrografija (grč. akrokefalija (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akromonosilabike (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akrilna kiselina hen. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akrokolije (grč. akrije (lat. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). pelivan.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. aseg ljut) farm. šiljat. akros. avij. akromatopsija v. gipko-sti i okretnosti. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akroamatičan (grč. glavica) ark. oleum ulje) hen. predavanje. akros. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). acrimonia) oštrina. poslednjeg uzroka stvari. akrosofija (grč. akro. akronim (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. u životu. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. jezika. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. karpos plod) bog. akro. u obliku predavanja. akropostija (grč. krajnji udovi tela. graphfa. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. otpornost. bazipetalan. teško razumljiv. akrfs skakavac. usmen. akromion. akros. predavanje. gornji. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. znat. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. neodreñenost stanja bolesti. stfchos niz. Akropolis (grč. rasuñivanja. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. ruke i noge) od kamena.

aktiv 2. uvesti u aktivnu službu. radan) 1. activus delatan. activus delatan) radan. akros. aktivan (lat. radni. moruzge. stopala. akseničan. radi u nekoj oblasti (npr. aksilarni (lat. aktinizam (grč. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. stavljanje u delovanje. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. cijanoza. dejstvo. akrocijanoza (grč. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. ili su mu čak od štete. akrćcholos jarostan. activitas) živost. onda su i meñu sobom jednake). agere delati. 2. osovina. actinaria) 3001. acte) delo. aktivnost (lat. vredan. naročito sudska radnja. . morske životinje iz porodice anto-zoa. akter (fr. šake. svaka svečana javna radnja. očevidna istina. koji označava delatnost) 1. aktivi (nlat. mast. one koje se tiču države. trg. spisi koji se tiču nečega. pl. imovina. pogurnuti. akta publika (lat. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. delanje. tj. koji se ne dokazuje. hartije od vrednosti. osovinski. aktinije (grč. akta (lat. fil. javni spis. aktinos) hek. acta apostolorum) pl. okretan. koji vredi. pojačavanje delatnosti. eng. radno stanje (suprotno: pasiv). „osovine Berlin—Rim—Tokio". activi) pl. aktfs. aktinidi (grč. axioma ugled. nadljubiča-stih. aksiom (grč. 1. Achse osovina) „osovinaš". aktivirati (nlat. pregalački. bez kostura. farm. delatnost. radnje. ustalački. praktično. aktivitet. zrakova da izazovu hemijske promene. aksiomatičan (grč. negostoprimstvo. za razliku od pasiva. raditi) pl. aktivitet (nlat. aksungija (lat. actus. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. gram. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. aktivacija (lat. aktivist(a) (lat. živ. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. nlat.. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. istina koja se ne može dokazati (npr. aheša) negostoljubivost. osovina. aktivator (lat. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. axine sekira. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. lat. fr. aktfs. politički aktivist). akt (lat. axis osovina. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. aktivirati. uši. čin. axilla pazuho) pazušni. acteur. ahbp oca. marljivost. aksijalni (lat. radnja. timologija. aktiva (lat. dela apostola. v. axios vredan. odstraniti je. radinost. radan. aksiomatika nauka o aksiomima. up. actor vršilac. usta). activa) trg. od kojih sopstvenik ima koristi. ubrza-vati. gram. acta od agere delati. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. axis oca. aksist (nem. ne raditi po njoj ništa. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. zrak) fiz. državnim nad-leštvima itd. nekretnine). raditi) fil. tj.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. mekanog tela. aktive (lat. ubrzati. aksonometrija (grč. pospešavati. potraživanje (suprotno: pasiva). javne radnje. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aksinomantija (grč. activus. očevidan. akta apostolorum (lat. 2. activare) staviti u dejstvo. pristalica aktivizma. Aktentasche) torba za spise. aktinos sunčani zrak. akroholija (grč. delovanje. aksenija (grč. v. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. imanje (novac. activa) trg. njegovim stalnim nastojanjem. aktis. activare) v. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktiv-nost. revnost. bradva. activus delatan. logia nauka) fil. rasprava. aksiom. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. activus delatan) onaj koji je delatan. suprotno: inaktivi. manteia proricanje) proricanje po sekirama. os) osni. dela. acta publica) pl. Kad su dve količine jednake trećoj. istinit. nedokažljiva istina. act. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. još u službi. pospešiti. actum. aktivisati (nlat. aktivizam (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. razjaren) jarost. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. salo. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. akrofobija (grč. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. poz. teorija vrednosti. activus) v. koji radi. 2. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. naročito u sudu. radni. hem. aktentašna (nem. akros. svojstvo sunčanih. pretres. okretnost. u dejstvu. aksiologija (grč. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. koji dejstvuje. učenje o vrednostima. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. izvršilac) glumac. razjarenost.) med. v.

akuitet (nlat. actuel) v. aktuelan (nlat. radioaktivan element. aktinos zrak) fiz. aktuelna energija živa sila. metron mera) 1. aktinogram (grč. actu) u istini. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. redni broj 86. agere raditi. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. kažnjiv. aktinoelektricitet (grč. dat. koji hemijski dejstvuje. suprotno: akuzatus. aktis gen. aktu (lat. actuatio) med. danost. čin. današnjica. akuleiforman (lat. aktis) hen. koji je na dnevnom redu. skopeo gledam) med. aktuelan. supr. primorci. actor) prav. aktor (lat. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. dejstvo nekog leka na organizam. redni broj 89. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. med. tužilac. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. stvaran. graphia opis) nauka o zracima. morphe oblik) bog. rentgenogram. akuzativ (lat. akte strma obala) pl. aktuelnost (fr. akuzatorski (lat. aktis. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktuelaost. rad. aktualizirati (fr. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. aktis. ostvariti. oni koji stanuju na obali. aktualizovati (fr. optužilac. aktovka (lat. aktus (lat. aktis. aktis. actuarius) sudski pisar. accusare optužiti. koji hemijski razlaže. nlat. actualis) sadašnjost. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aktis. izdavalac punomoćja. prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktis. aktinon (grč. naročito: oštrina tona. actualis) fil. accusatio) tuženje. advokat. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktinski (grč. naročito geologije i bio-logije. aktinoterapija (grč. privesti ili privoditi u delo. sadašnja važnost. akuzacija (lat.). actualis. actrice) glumica. Actinomyces) biol. aktinidi. akuzator. actualis) v. koji se odnosi neposredno na današnjicu. a ne nešto supstancijalno. aktinografija (grč. aktis. savremen. accusativus) gram. ascusa-bilis) tužljiv. dan. znak As. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktfs. optuže-nik. therapeia lečenje) med. sparivanje. . činjenički. aktualan (lat. actuel) sadašnji. lečenje zracima. stvarnost. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. zrači H-zrake. mykes gljiva) ned. zrakast. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. optužljiv. optuživanje. poluvreme raspada 3. što). bodljikast. svečanost. istinit. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. današnji. ispitivanje. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aktinomikoza (grč. aktualizam (lat. ispoljava se na organima za va-renje. fr. aktualitet. aktis. metron metar) fiz. gramma slovo) rendgenska slika. energeia delo. aktrisa (fr. acuitas) šiljatost. školska svečanost. stvarno. accusator) tužilac. grapho pišem) fiz.92 sek. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktis. akuzabilan (lat. optužni. aktis. savremenost. aktinometrija (grč. aktis. actualiser) v. prenošljiva i na ljude. jesu aktinski. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. aktinoidi v. aktualitet (lat. tužitelj. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). actualisatio) privoñenje u delo. aktinična energija (grč. teorija aktualiteta psi*. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktualizo-vati. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. actus) radnja. accusatorius) prav. nevidljivi. spol-no sjedinjavanje. znak Ap. atomska masa 219. aktinomicete (lat. današnja zanimljivost.. ostvarivanje. aktinoskopija (grč. 2. atomska masa 227. aktinomorfan (grč. aculeiformis) žaokast. optuženje. akuzatus (lat. aktuacija (nlat. odista. aktinij(um) (grč. aktis. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinometar (grč. aktinograf (grč. svečan čin. kinetička energija. ostvariva-ti. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. zastupnik. princip prirodne istorije. delo. prozračavanje rendgenom. aktuar (lat. metron mera) fiz. ostvarenje. goveda i svinja. akuzator (lat. accusatus) tuženik. četvrti pa-dež (na pitanje: koga.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. oštrina. hem. tuži-lački. aktinimetar (grč. aktualizacija (lat.

angularis ugaoni) kom. prek. grč. up. acceleratio) fiz. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. steći. akcent. prihvatljivost. nagomilavač. accepti latio) trg. ubr-zavati. usvojljiv. odobra-. spojiti. acupictura) vezenje. acutus accentus) gram. acceptatio cambii) primanje menice. oštri akcent. logia nauka) gram. trasat. akcepta (lat. akceptirati (lat. prihodi. odobriti. accelerativus) ubrzavan. akcentus cirkumfleksus (lat. akceptovati (lat. accoucher) babištvo. accoupler) sparivati. porañati se. spajati. akceptacija (nlat. i fr. oštri naglasak. akustika (grč. primaljstvo. znak za obeležavanje naglaska. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. nauka o zvuku. prihvaćen) primanje menice. nlat. poroditi. uredan. acceptibilitas) pri-mljivost. akumulacija (lat. savestan. primalac jedne na sebe vučene menice. akutangularan (lat. tačan. akutan (lat. nagomilavač) fiz. grč. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). accuratus) brižljiv. paciscenata. primljen od Kineza i Japanaca. jednog glasa. akuratan (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. poroñaju i babinjama. acceptabilis) primljiv. staviti. akustikos. pri izgovoru. primljena menica. cirkumfleks. acutus) oštar. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akcentologija (lat. akuplirati (fr. akuširati (fr. acceptare) v. v. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. acceptus primljen. naglasak (sloga ili reči). akcelerirati (lat. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. 2. akušeza (fr. slušam) fiz. accentuation) gram. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. 2. akcentuacija. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. način lečenja nekih bolesti. akumulator (lat. akumulirati (lat. akceptirati. ret. akcentovati (lat. akušersko odeljenje med. accoucheuse) babica. vez. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akoemetar. akceptabilan (nlat. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". primalja. akcentus gravis (lat. priznati. akuo čujem. accumulator gomilač. akcen(a)t (lat. pozori1pte. akumetar (grč. accentus naglasak. accentus gravis) gram. „sprejeta". sticati. ubrzavajući. akcentus akutus (lat. ubrzanje. akceptor (lat. acutus oštar. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. acupressura pritisak iglom) med. accentus acutus) gram. koji prisiljava na brzo rešenje. accumulare) nagomil(av)-ati. ispravan. akcentovanje (lat. vezivati dva po dva. nagomilavanje (reči i izraza). akceptilacija (lat. izvijeni naglasak (u grč. akupiktura (nlat. novac. akcelerometar (lat. slog ili neku reč. a obično traje do 40 dana. nauka o trudnoći. „prihvaćena". accentus circumflexus). akceleracija (lat. akustičan (grč. gramatici). od dveju ugovoračkih strana. accumulatio nagomilava-nje) 1. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. dvornice. valac. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. oštrougli. naglašavanje. gramatici. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. acceptare) primiti. koji ubrzava. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akušer (fr. dohoci. akuo čujem. akcentuacija (fr. a druga akceptant— primalac). podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. akut (lat. ubrzavanje. akušerstvo (fr. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. . modernizacija (primitivne) kulture. aparat za skupljanje električne energije. accoucher) pomoći ženi da rodi. accepta) pl. metron mera) v. crkva). accentus) gram. akupunktura (lat. akulturacija (eng. poroditi se. prihvatljiv. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. skupljač. teški naglasak (u grč. gravis. stavljati ak-cente na reči.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. accentus naglasak) gram. gram. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. prihvatiti. akut. akceptibilitet (nlat. acceptare) primalac. akupresura (lat. jedna je promitent — ponu-ñač. babičiti. akcept (lat. accelerare ubrzavati. acculturation) l. nauka o akcentima. akcept. sloga ili neke reči putem naglašavanja. spa-riti. accelerare) ubrzati. akceptant (lat. punctura bod) med. kao u molra. acus igla. isticanje. reč kojom se izražava primanje menice.

al-) arapski član. trošarinu. obrazaca. stupanje na vlast. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. (arap. fini. akcionirati (lat. accidentalia) slučajnosti. npr. alabastersko staklo mutno. sporedna nagrada. veoma tvrda vrsta gipsa. alal. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). alaj-barjak (tur. sporednosti. napad groznice. akciza (fr. osećati. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. akcidentalije (lat. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. alabandizam umetničko ošljarenje. accise) onaj koji plaća prirez. accessio) pristupanje. akcidens (lat. delatnost. sreća. pristup) početnik. po ugledu na nešto. a la bon-er (fr. jezičara. opažati. deoničar. priraštaj. actio rad. poluprovidno staklo. 3. mnoštvo. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. usvajanje. akcionar (fr. hartija od vrednosti i sl. čuti. osetiti. parada. Aladinova lampa v. de-latni. alkohol. halal. accise. ala breve takt (ital. halayik) 1. alajka (tur. naročita. op-tužiti. izrada tablica. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. accise) trošarinac. pri-laz. akcizirati (fr. optuživati. Aladin. prila-zak.akcepcija 27 privreñivanje. akcizor (fr. sporedna. alev. gomila. senzal. akcioni (lat. ono što još pripada glavnoj stvari. alaj (tur. sporedan posao. shvatiti. action) radnja. tur. actio. Al-kuran itd. prvi mrak. pripravnik u službi ili zvanju. actio tužba) tužiti. desiti se) nebitna. accise) odrediti prirez. accidere dogoditi se. trošarina. preduzimlji-vost. accidere) pl.. često se upotrebljava i el i ul. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. uzgredan. a 1a) kao. accessorius) sporedan. alay) vojska. akcioiiradi-jus avij. akcidencijalan (nlat. alabastar. alabastros. accessus. lat. svetina. accisia. vreme četvrte molitve muhamedanaca. opaziti. trošarinu. al. sluškinja. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. gde je vladao rñav umetnički ukus). naučiti. a la (fr. trg. sporedan. deonica. fr. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. alabastrum) št. akcidencija (lat. al-kali. udeo. slučajna zarada. »sena opaka jezika. actionator) tužitelj. a la kart (fr. tip. prihvatanje. akces (lat. akcizant (fr. koji nema veze sa suštinom stvari. alajbegova slama ono što nema vlasnika. akcesit (lat. acctionnaire) trg. med. slučajan. lat. koje nisu bitne. slučajne osobine neke stvari. odn. delanje. u vodi teško rastvorljiv. robinja. akcidence (lat. al (tur. što je promenljive ili slučajno u njoj. na probu. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. pomoćni. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akcesija (lat. alaj-beg (tur. raspusna. koji se tiče dejstva. a la carte) prema jelovniku. accidens. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. al) otvoreno crven.(ar. akcidencijalan. akcesoran (nlat. accipere) primiti. ono o čemu niko ne vodi računa. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. 2. delanje) radni. 2. ružičast. accessus pristupanje. eng. akcija (lat. slučaj. Aladnnova lampa. accidere dogañati se) prirez. accidere. akcionator (nlat. akcesist(a) (lat. poput (čega). pokvarena. druga nagrada. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. po zalasku sunca. po. član nekog akcionarskog društva. svečana povorka. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). izbor jela po jelovniku. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. akcipirati (lat. zalazak sunca. akšam (tur. nlat. alay bayragi) glavna vojnička zastava. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. acceptio) primanje. dejstvo. odeljenje konjanika. a la bonne heure) u dobri čas. razumeti. poreznik. accidentialis) nebitan. usvojene značenje neke reči. oporezovati. akcidentalan (nlat. accedere pristupiti. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. posrednik. rumen. accedere) pristup. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). alabaster (grč. nemoralna žena. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. accidentalis) v. tužilac. ak§am) l.

zabrinutost. albumen) hem. po zapadnjački (za razliku od turskog. albumen. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. pokloniti. alla franca) na evropski način. pustahija. alba (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. književnosti i kulture. pozvati ka oružju. albuminat (lat. najednom slikati. materija koja u sebi sadrži belančevine. alas (mañ. alata (lat. alaliti. botulizam. obespokojiti. alaturka (ital. albinizam (lat. islamskog). odmah. riba i gmizavaca). pravi bog. naročito bakra. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. od helal) l. lalein brbljati) med.. albuminimetar (lat. alatura (nlat. albit (lat. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. naročito ručni. po turski (za razliku od evropskog. alat (tur. požurivanje. allantos kobasica) med. albanolog stručnjak za albanologiju. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. allas. alat. oprostiti se. do zemlje duga. supr. obespokojavajući. albus beo. belančevina. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albus beo. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. albacija (nlat. jer bi odbilo svu svetlost. al crven. all'arme) voj.: alafrZnka. a oči crvenkaste. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600.: alaturka. eidos izgled. alafranka (ital. albification) v. ubrzanje. maraka itd. albatross) zool. ala marna (ital. a-ilah) bbg. uznemiriti. alacija (nlat. riñan. fig. orijentalskog. alantoidna tečnost zool. oboljenje usled trovanja kobasicom. alarmer) uzbuniti. oblik) zool. napad na nekog grdnjama. alarme. strah. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. bela. albacija. praviti uzbunu. alarmirati (fr. alantoida (grč. vid. alla prima) slik. album (lat. albifikacija. onaj koji boluje od albinizma. afferre doneti. alatio. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. albino (um. oprostiti se na rastanku. alla marcia) iuz. allas. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. ital. sjajanje metala. zastrašiti. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. nazvane po pronalazaču. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. allas. halaliti (tur. grč. allantos kobasica. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. tur. alat) pribor. alla turca) na turski način. albedo (lat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albus beo) med. lat. svetao. Alaun. belančevinasta materija. ala prima (ital. alarmant) uznemiravan. halas. albugo (lat. začednica. danas samo pesničko ime Velike Britanije. nasledio odsustvo bojene materije. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. neobuzdan čovek. bela mrlja na rožnjači oka. albatros (eng. crtežima i sl. metron mera) hem. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alatracija (nlat. . tj. lat. knjiga za skupljanje fotografija. nespokojstvo. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. sve što je potrebno za rad. miraz. at konj) alatast konj. albumen) hem. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. posrebravanje metala. albus beo) med. beli feldspat. „brdska zemlja") staro. pozdraviti se. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. alativ (fr. alamanka (tur. na kome će se ostvariti neka radnja.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. gramežljivac. grč. Albion (kelt. spomen-knjiga. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. 2. toksikon otrov) hem. albifikacija (nlat. album belo) belina. nemir. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. afferre donositi) prav. zapadnjačkog). alarmantan (fr. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alatus krilat) davanje krila. albino. albertotipija tip. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). ribar. prćija. Alemanne) gladnica. albumen belance) hem. koji uznemiruje. po evropski. Alba Greka (lat. usled čega koža i kosa izgledaju bele. supr. alaun (nem. alumen) stipsa. poštanskih karata sa slikama. albatio) beljenje. alarm (fr. albugo) med. alantotoksikon (grč. miraz. oruñe. donositi. a-. koju treba ispuniti slikama u boji. bez prethodnog gruntiranja. koračnice. allatratio) lajanje na. alarmist (fr. alah (arap. albumin (lat. albus beo) min. knjiga sa belim listovima. u zbunjivati. dodatak u novcu za izdržavanje kuće.000 listova). allatura. albumen (lat. alaman (nem. lat. začedna bešika. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. poziv ili znak ka oružju. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. uznemirujući. belančevina. albolit (lat. allatus donesen) pl. alantijazis (grč. uzbuna. spomenar. alat (arap.

albus beo) ned. uživanje u bolu. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. u sazvežñu „Bika".. bolešljiv. kriptogamne vodene biljke. allez) hajdete. bescvetnice. dakle. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . kocka je bačena. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. algeo osećam bol) bolan. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. algos bol. udžbenik algebre. mesta navedena iz drugih dela. okreni. otuda i naziv. alea kocka) slučajan. alvaluk (tur. uputstva. na-vod. kockarnica. grč. al-veolarni živci vilični živci. mat. algos bol. bolesti bubrega i dr. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. aleator (lat. alegata (lat. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom).albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života.. stolica. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. aleatorium) igračnica. helva) v. alvus) anat. idi. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. „sastavljanje razdvojenih delova". kukuruznog brašna i dr. alea kocka. alge (lat. napojnica. 2. algoritam (arap. aldim) zlato. algaritam (arap. alea jacta est) posl. algaritam. ležišta za zube u vilicama. logia) bog. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. alkohol lišen jednog dela vodonika. slastičar. alveolaran (nlat. albuminoidi (lat. „volovsko oko". grč. ale! (fr. albuminosus) koji sadrži belančevinu. aldumaš (tur. grč. igrač na sreću. grč. jasno crvene svetlosti. algema) med. graphfa) tip. belančevit. halva. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. helvahk) napojnica. voštane ćelije u pčelinjem saću. al-gebr) kat. alva (tur. allegatum) navedeno mesto. konačno sam se odlučio na neko delo. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. rythmcs) v. pozivanje na neki zakon. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algos bol. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. algolagnija (grč. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. algospazmus (grč. alga. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. zvezda prve veličine. alvus (lat. grč mišića praćen bolom. ćelijast. nauka o algama. okrecima. znalac algebre. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. spasmos grč) med. lagneia obljuba) med. phonos ubistvo) med. algorizam (arap. algoritam. algebra (arap. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. med. aleatorij(um) (lat. kao znak šećerne bolesti. ćelijski. algeo osećam bol) med. alcohol. rythmos odnos) 1. izvoñenje. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. algetičan (grč. neuralgija. albus beo) fiziol. albuminurija (lat. allegata) pl. alev (pere. albumoze (lat. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albumen. aldehid (nlat. alea kocka) muz. algama (grč. grč. aleatorni (lat. kockar.) astr. algofon (grč. nastao usled bola. alvadžija (tur. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. algae) bot.. trnka. 2. algologija (lat. bol. tj. aleatorika (lat. pče-lanik. alveoli) l.. ureo mokrim) med. Aldebaran (arap. požuda za bolom. izlučivanje belančevine mokraćom. nagrada. plamene boje. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. algrafija (grč. rythmos) v. (boza). šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. alvearium) košnica. napred! alea jakta est (lat. male duplje. anat. npr. trbuh. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. algoritam. alvearij(um) (lat. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). alegat (lat. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. god.'. izmet. veština računanja. račun simbolima po odreñenim zakonima. algija (grč. aldum (tur. aleatiko (ital. bol živaca. albuminozan (nlat. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji.) crven. alea kocka. koji odgovara litogra-fiji. najčešće algi. aleator) igrač kockom. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alveole (lat.

ne odviše brzo. allegro pop tanto) muz. aleksandrijski gramati-čari. alegro asai (ital. alegro moderato (ital. delo ili pisca.e. veselo. manje brzo nego u alegro. slikovito. slikovit. allegro con spirito) muz. vrlo »sivo. alegramente. umereno alegreto. aleksifarmacija (grč. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). slikovit govor. allegoria) poet. uzaja-mni. a ne direktno. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegrisimo. lek protiv trovanja. umereno veselo. u slikama. hitro. strasno i brzo. allegro maestoso) muz.) nauka o protivotro-vima. allegro) muz. alegorisati (grč. allegretto) muz. ne mnogo brzo. allelon naizmeničan. alexo branim. alexo branim. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. aleksiteričan (grč. pharmakon lek) med. aleksin (grč. alegro kon brio. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. protivotrovni. alegramente (ital. pored ostalih mnogih značenja. allegro con brio) muz. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alexo pomažem. navoñenje činjenica. bez ikakve veze sa stvarnim životom. manje veselo. u ponoći kao u po dana" (nar. alektriomahija (grč. allegro con fuoco) muz. allegro di molto) muz. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). sredstvo protiv groznice. aleksandrit (grč. alegro maestozo (ital. aleksandrinac poet. u arapskom. alegro asai. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). kao npr. alegro (ital. allelon meñusobni. alegro vivace) muz. u prirodi i životinjskom svetu. pat-hos doživljaj. alegro kon fuoko (ital. odmereno hitro. alegro kon spirito (ital. allegrettino) muz. v. aleksiterijum. up. i dr. alegorisati. vrlo veselo. šetalište izmeñu dva reda drveća. aleksipiretikon (grč. vatreno. alegro. aleksit (grč. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alegreto (ital. alegro non tango (ital. allegramente) v. tvrñenje. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. . allegro assai) muz. protivotrov. »sivo. allegatio) navoñenje. sa dostojanstvom. v. alegorist(a) (grč. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. alektriomantija (grč. živo i brzo. zavijen. koji potiče iz Aleksandrije. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. allegro furioso) muz. alegretino (ital. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alegrisimo (ital. klasičan stih Francuza. aliluja. pre n. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. alegro kon mogo (ital. allectatio) mamljenje. iz HP veka. rug vatra) med. aleksija (grč. Septua-ginta. alegoričan (grč. alem (arap. alektryon petao. pozivanje na spis. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. allegro moderato) muz. allegro ma pop troppo) muz. alelopatija (grč. delovanje. uzburkano. manje živo. alektryon petao. aleloftorija (grč. izazivanje draži. naročito protivotrov. allegorikos) iskazan slikom. slikovito objašnjenje pojma ili misli. u HUP veku. sredstvo za spasavanje i pomoć. allee) drvored. alegro ma non tropo (ital. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alejkum selam (tur. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. pesma). po-morskog grada u Donjem Egiptu. alegro kon fuoko. suva učenost radi učenosti. brzo. izražavati misli zavijeno. a-. v. alam znak.) min. dvanaesterac. pesma u slavu boga. umereno brzo. alegro di molto (ital. vrsta dragog kamena. allegoreo drukčije izražavam. uzan prolaz. koji je osnovao 331. allegro con moto) muz. aleksifarmakon (grč. štitim) hem. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. lexis govor) psih. phtefro unittavam. alegro vivače (ital. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. vrlo veselo. allelophthorfa) fil. v. alegorija (grč. alegro kon spirito. aleluja (hebr. alegro furiozo (ital. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo.alegacija ZO alegacija (lat. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. sa žarom. drukčije prikazujem) v. allegrissimo) muz. što življe. alegro kon brio (ital. alektacija (lat. čist rad (u bakrorezu). Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. hallal. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro kon brio. alegorizirati (grč. alegro di molto. živahno. brzo. alegrisimo. alexo branim) med. primamljivanje. aleja (fr.

alliage) v.). aleurometar (grč. duhovno ra-strojstvo (lat. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. opri-jateljiti. alopatija. alimentacija (lat. pathos bolest) lged. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. svečana. nedostatak limfnih žlezda. alikvaitan (lat. odbiti neki predlog. . primesak. aligirati (lat. fr. ua. alemanda (fr. alienare) prav. snabdeva™ hranom. allos. savez. allos drugi. up. alimfija (grč. alloios. a limine. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. prijateljstvo. 6 su alikvote broja 12. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. a. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alkkvotan. drugim putem. allentando) muz. alijas (lat. odlučno (npr. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. udružiti. allos drugi. trovanje hranom. alijevacija (lat. ergon) med. alikvotan (lat. alimentarius) prav. alergeni (grč. pathos) ned. belle alliance). koji se sadrži u većem broju. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alizari) bog. zalog. Pruske i Austrije 1815. alizari) hen. 4. alloios drukčiji. na drugom mestu. alijenizam (lat. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aligator (ital. slična zrncu. u odreñeno vreme tobože bila. slivati. alijenist(a) (fr. alentando. slitina. zemlja u kojoj žive Alemani). alimentarna intoksikacija med. alijaža. primesa. alimentare) ishranjiva-ti. aleuromantija (grč. sme-šati. aleopatija (grč. alikante (šp. prema tvrñenju neke druge osobe. alentato (ital. vanbračne dece. koren broća. bračna veza. god. udruživanje. alligatore. alfa. otuñiti. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). v. aliirati (fr. alentando (ital. popuštajući. alizari (šp. supr. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. allos. alergičan (grč. sklopiti savez. alija (arap. tj. bez. aliment(a) (1. zadržavajući. američki krokodil. hhilat) odelo. oroñavanje. v. alibi) prav. legura. aleluja. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alienatio) otuñivanje. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. smesta. levantinske broć. lyrnpha voda) med. alikvota (lat. onaj koji voli istinu. svezati brakom. aletofil (grč. thesis položaj. duševno rastrojstvo. alienatio mentis). alijenirati (lat. v. Sveta alijansa (fr. v. koji pati od alergije. aleuron pšenično brašno. allier) vezati savezom. alizari. legirati. ponudu. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alias) inače. alimentirati (nlat.ne. drukčije. ergon delo) ned. metanje) med. alienus tuñ. Z. s praga) odmah. aleuron pšenično brašno) bog. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". savet i sl. dok je ranije dobivana iz korena broća. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. med. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alizarin (šp. izdržavati. filalet. alimenta) pl. aletiologija (grč. alen-tato. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. aleuronat (grč. allentato) muz. lat. aliquantum) mat. okruglasta i kristalizovana organska tvar. a limine (lat. philos prijatelj) prijatelj istine. dodatak. aligacija. aleuron pšenično brašno) bog. el lagarto) zool. aligacija (lat. umerenog tempa (nemačkog porekla). alimentatio hranjenje) ishrana. alliance) spajanje. alethes istinit. aleuron (grč. npr.alemanda 31 alimfija smesa. alienisme) med. ludilo. aliluja. gde je ta ista osoba. alimentar (lat. drugde. alijaža (fr. npr. npr. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. iste vrednosti kao i indigova modra boja. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. allemande) muz. aliquoties) mat. kajman. u biljnim ćelijama. alligare) sliti. alieniste) lekar za duševne bolesti. prodaja. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. izdržavanje. šp. aletheia istina. fig. Alemani (nem. aleiteza (grč. belančevina koja se nalazi u pšenici. razmena. otu-ñivati. alergija (grč. odvratiti. alijansa (fr. ergon) med. alef (hebr. usporavajući. odstupanje od prirodnog stanja. aleopat (grč. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. obično: aliirati se. 2. aleuron brašno. sem toga. otu-ñenje. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alibi (lat. alopat. premamiti (mušterije). poludeti. alet (arap.

) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. alkatifa (arap. kroz staklena vrata i prozore. vodonika i kiseonika. hemijski najreak-tivniji. šp. pš.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. skaphos laña) vozilo s krilima. alkalimetar (arap. naročito rakije. grč. Al-qur' ap) v. aliterirati (lat. metron mera) hem. novi pasus. trag divljači. organska hemijska jedinjena ugljenika. alkoholometrija (arap. grč. cezijum i francijum. fig. pijanica. al korzo (ital. alkalimetrija (arap. alcalescentia) hem. doterati pod konac. udubljenje u sobi sa posteljom. alere hraniti. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. halka) v. savršeno prečišćen prah.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. a od. razlažu vodu. od kojih su prve tri i poslednja jambi. npr. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. halka. svrstati. alkalescencija (nlat. neki prah. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alkejska strofa strofa od četiri stiha. alkoholizirati (arap.) pl. ponašanje. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alcalisare) hen.). od kojih dva jedanaester-ca. lat. Korav. aliskaf (lat. vodokri-lac. alkalizacija (nlat. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. ka-lijum. alkali (arap.) pl. linea red) nov red. Alkoran (arap. koji je živeo 600.. nešto uvučenim redom. način hoda i držanja nekog čoveka. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. aliteracija (nlat. alir(a) (fr. kofein. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. nikotin. hem. alitura (lat. an gro.) hem.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. grč. allure) hod.) dvorac. dvor. od kojih su neki veoma lekoviti. alkalizirati (lat. alkaloidi (arap. Alkuran (arap. alkejski stih (grč. alkoholi (arap. alkoholatura (arap. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. halkalf. železa i dr. nauka o ispitivanju sode ili potaše. aliptika (grč. osloboditi od vode. prečišćavanje alkohola. ali ingrosso) trg. potaša. hem. otrovni i gorka ukusa. alkalije (arap. alkalescirati (nlat. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. god. Alkalos) poet. teobromin i dr. poravnati po koncu. grč. grč. morfin. piva. npr.: „Ona poji po putu putnike". so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. stih od pet stopa. hidroksidi alkalnih metala.. efdos) hem. najbolji. ala krilo. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). po kursu. alkoholizam (arap. sa osnovom od vune i svile.drveta. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. osloboñenje špirituse od vode. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. rubidijum. novi paragraf. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni.. alkoholičar (arap. nauka o lečenju trljanjem. rakije i dr. alinjirati (fr. ishrana. npr. ko-kain. alitura) hranje-nje. postrojiti. strihnin. 2. grč. halkah) hen. atropin. metron mera) he». alkoholat (arap. alkalni metali hem. palata. halkah. prečista™ do stepena najveće finoće. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra.) hem. up. aliteratio) poet. pomešati sa alkoholom. alineja (lat.) hem. hidrokrilac. ložnica. natrijum. urediti. odeljak koji počinje novim.. alcalisatio) hem. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. način kretanja. al ingroso (ital. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. opojno piće. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. iz Mitilene na Lezbosu. trljam) veština masiranje. halkah) hem. al corso) trg. vladanje. nego tek iz drugih odeljenja. alifatična jedinjenja hem. na veliko. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. ad littera slovo) praviti aliteraciju. amoni-jaka. alkalij (arap. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. potaša.. alkazar (arap. alka (tur. po sadašnjoj vrednosti novca. pre naše ere. jedan deveterac i jedan deseterac. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alkoholizacija (arap. alefpho mažem. alcalescere) hen. aligner. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. alkovn (arap. halkali. al-qohhlu) l. al-qubeh.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alkohol (arap. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. Koran. Al-qur' ap) v. . iste slogove. alkoholometar (arap. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. od kore kina-.

nered. allos. alogija (grč. grapho pišem) tuñ rukopis. alopekija. zbornik koji izlazi godišnje. horizontom. magna constructio veliki sklop. allćtrios. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. odtis zub) nameštanje tuñih. nelogičan. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. alon (fr. allos drugi. alopecija. produžak. almoraham (arap. od koga se spravljaju lekovi. almas) dijamant. almada. nasleñeno dobro. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. apeg. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. v. allonge) trg. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. tuña zanimanja. alma mater (lat. allodialis) slobodan od plaćanja danka. nerazuman. allocutio) oslovljavanje. aleopat. ćelavost. aloplastika (grč. allotrios tuñ) pl. alloquium) v. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. vepggačkih zuba.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. aleopatija.(grč. arap. allos. allotrios. aloe) vot. alloqui) osloniti. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. kratak govor. genos rod) stranac. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. verovatno. oslovlja-vati. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. elmas. al marco) trg. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. allotrios. alotigen. istočnjačke. megale syntaxis. up. lat. na nekom stolu). trg. ćelavljenje. almanah (arap. aloin (grč. tj. po grofu Almavivi. alodijalna dobra (stnem. almadet (arap. almarada (tl. morphe oblik) hen. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. dodatak. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allos drugi. grč. allons) hajdmo!. phagein jesti) ned. alopat (grč. a na koji se stavljaju indosa-menti. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. aloe) hen. alogičan (grč. alograf (grč. kratka beseda. thesis postavljanje) lšlv. alodijalan (nlat. al-manakh) kalendar. alokvijum. gen-pab rañam) koji je postao drugde. nego koje je potpuna sopstvenost. allos. prijatelj. alogen (grč.) astr. odobravanje nekog računa. alotriologija (grč. alomorfija (grč. allos drugi. almaz (grč. a-. napred!. alotigen (grč. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alogos protivan svrsi. nastavak (npr. alokvirati (lat. prema čistoj težini zlata i srebra. megfste. zadužiti ih. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. sporedne (ili: tuñe) stvari. bolest opadanja kose. npr. asamas. Almagest (arap. nazvanog. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. drukčiji. ono koje nije dobiveno u leno. up. allos drugi. naziv za univerzitet i veliku školu. uobličavati) med. grč. v. aloteza (grč. almarada) bodež sa tri reza. lekar koji leči pomoću alopatije. alotrije (grč. transplantacija. alokucija (lat. allos drugi. alogandromelin (grč. tuñ potpis. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. allos drugi.: homeopatija). nesmišlje-nost. prelaženje jednog glasa u drugi. allothi na drugom mestu. allos. al-. melos ud) zool. tuñinac. besmislica. pravljenje omašaka u govoru. alokvij(um) (lat. logos um. list koji se prila-že uz menicu. pathos bolest) med. pathos) ned. al marko (ital. alogotrofija (grč. alomorfizam (grč. up. različit. . alokucija. pogrešan govor. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. alokacija (nlat. krug na nebu para-lelan sa vidikom. govorim) ned. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alotriodontija (grč. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. al. alogfa) nerazumnost. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alopekia opadanje dlaka. alodoksija (grč. allos. laleo brbljam. aloniman (grč. alopecija ned. godišnjak. pristalica alopatije. alopekija (grč. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. alogen. glupost. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. allos drugi. alopateki metod lečenja. tur. produžetak. allocatio) dodavanje. alopatija (grč. ap-dros čovek. naročito afrička. alotriofagija (grč. alolalija (grč. alo. plassein uobli-čiti. ili stavke docnije unesene u račun. al-6t) slobodno dobro. nepri-stojnost. alotropija. kose) ned. almukantarat (arap. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". heterodoksija. alodij(um) (stnem. ura! alonž (fr. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru.

al. alt (lat altus visok. npr. altercatio) prepirka. alte-rativa. 2. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alteja (grč. alohroičav (grč. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. alpini) voj. raspravljanje. al seko (ital. choreo idem. uplašiti. alterantia) pl. supr. od 1872. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alta ottava) muz. gatalica. tropos) he*. gnev. Alpes) v. pokvariti. naročito kod novca. alohton (grč. alternatio) smenjivanje. ulster. koji ima jednaku vrednost. alternator (nlat. alternativan (nlat. iz koga su. Alpes. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alternativa) izbor izmeñu dvoga. al pjačere. odmena. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. alternativni sudovi su 1. alotropija (grč. al punto (ital. strogo u taktu. alpinus) koji pripada Alpima. drugi glas. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. uzbuñenje. prema dopadanju. protivna. Alpes. altan(a) (lat. lat. up. mali. odmenjivanje. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. galvanski posrebrena elitna. koji se preliva. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. alta aga visok žrtvenik) v. alpijski (lat.: „Galilej je otkrio zakone padanja". vodom. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. althaia. alteracija (nlat. apunto. allos drugi. opredeljivanje za jednu od dve odluke. al rigore di tempo) muz. uzbuñivanje. 2. od- . novo srebro. kako se hoće. osobina ljudi. al pjačimento (ital. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. al punto) u tačku. smenjenost. promeniti. smena. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". životinjama. alterancije (nlat. planinarstvo. užasavanje. zool. supstancije. alterativa) pl. uzbuditi. alternativa (lat. v. lekovi koji izazivaju promenu. nem. rasrditi. alterativa (nlat. po volji. koji ima oblik Alpa. alpinizam (lat. svaña. po starom verovanju. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. lednja-ke. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. al piacimento) muz. koji je sličan čovečjem liku. altera pars drugi deo) druga strana. orao gledam. alpinum (lat. isggust. alpinizam. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alter ego drugi ja) 1. ital. allaka (per. balkon. alruna. trophe hrana) bkol. protivnička strana. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. grč. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. penjač na Alpe. alternator) fiz. zbuniti. u istočnoj i južnoj Evropi.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. preina-čenje. 2. nego im je potrebna organ-ska hrana. al piacere) muz. oštećenje. planinar. vrsta peruanske late. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. pogorp!anje. pogled na glečere. pogoršati. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. koji postepeno poboljšavaju sokove. jednak. istomišljenik. italijanske i francuske trupe. alotrofija (grč. čarobnica. alta otava (lat. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. planinski sport. alterkacija (lat. altana) apx. allos. alpinist(a) proučavalac Alpa. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više.pari (ital. altar (lat. alterirati (nlat. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. ital. v. savršeno tačno. allohroos) koji menja boje. beli slez. iste vrednosti ili sadržine. izomerija. izmeniti na gore. alter ego (lat. althaea) vot. allos. ned. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. ra-spra. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. zamenik. zastupnik. po tome nazvan koren mandragore. viši srednji glas. hen. altera pare (lat. alterare) menjati. allos drugi. preobraćanje. al rigore di tempo (ital. muz. postali ti patuljci--proroci. alpinistika (lat. mezosopran. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alternacija (lat. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. autotrofija. al pari) trg. kordiljerska tkanina od alpakine vune. alternativus) naizmeni-čan. med. raspro-stirem se) bkol. alporama (lat. alto) muz. alohorija (grč. potpuno saglasno. alpijska rasa. allos. oltar. al pjačere (ital. al segno) nuz. promena. alpacca) l. alteratio) menjanje na gore. kvariti. pevač koji peva alt. altus. svojstvo tvari. alpini (ital. 3. alster v. naročito: penjanje na Alpe. alomorfija. alrauna (stnem. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alohroizam (grč. izmena. tropos način) heh. npr. log. alpijski lovci. npr. diskusija.

2. aluminijum) (lat. alting (dan. aluvionog prava. up. aluminozan (lat. alumen) min. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra.). odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). alpha a. aluzivan. aluminosus) stipsast. alterum tantum) još jednom toliko. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. znak A1. altokumulusi (lat. altiora (lat. aluzija (lat. aluminat. alumneum. težiti za višim stvarima. pr. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. alhemija. tj. beta) gram. prevoj (kvali-tativni. suglasnički).v. veštini.alternirati 35 alciora alumen (lat. fig. Al-hamrah) „crvena kuća". alludere smerati) nišanjenje. alumneum (nlat. latinska ili koja druga slova. duboko ćutanje. ako u jednom razredu ima više grupa. med. trg. način osećanja. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. hemičaru Al-fenu. aluminari vaspitavati. alfitomantija (grč. fr. početnik u čemu (u nekoj nauci. alluvium naplava. početak. altus. redni broj 13. odgo-jiti) zavod u kome se učenici.98. viša znanja. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. stratus. stip-sat. odmenjivati se. nišaniti. altostratusi (lat. alunirati (lat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alhimist(a) (arap. kumulus. altin) l. gram. alciora (lat. element atomske mase 26. alhimija. grč. osim ćirilskih i glagoljskih. pokretni lenjir. ciljanje na koga ili što. aluminat (lat. al fresco po svežem) slik. c. Alhambra (arap. grč. mera) visinomer. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. pa i celoga čovečanstva. . alphiton ječmena pre-krupa. više nauke. . da nešto prepisuju. altus visok. docnije. alteri huic ovom drugom) fil. tiho zanimanje. zanatu i dr. spisak izrañen alfabetskim redom. tuizam. alhimija (arap. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. više stvari. alludere) smerati. alfa i omega (a. metron me-rilo. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. altum silentium) duboka tišina. u odreñenom redu. alluvialis) nanosni. alterni-rajuća groznica povratna groznica. zlato. tajanstveni srednjovekovni naučenjak.. up. allusio. sprava za merenje visina. i hrane. alumneum) v. 1. altiora) v. b. al-qimia) v. metrfa) veština ili nauka merenja visina. aluvij(um) (lat. kolebati se. 2. pod alfa. naziv po pronalazaču. altrui drugi. alfa (grč. alfabet (prva dva grčka slova alpha. 3. stipsa. druge imaju tzv. ići od altiora (alciora) ići napred. 2. alterum tantum (lat. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. ciljati na koga ili što. altin (tur. dvostruko. alhemija (arap. početak i kraj nečega. kamate koje su se popele do visine glavnice. alumin. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. pevač koji peva alt. najgornji. lat. menjenost. sleteti na Mesec. alternirati (lat. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. ječmeno brašno. kvantitativni. tobožnja veština pravljenje zlata. al fresko (ital. ped. mesto prave stvari. početnik u čitanju i pisanju. crtaju i sl. . termin potiče od O. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altes (fr. ljubav prema bližnjima. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. npr. tegljiv i kovan. altruizam (od ital. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. turski zlatni novac. alfa-zraci v. altimetar (lat.) islandski parlamenat. alciora. ruski bakreni novac. alto) «uz. bocka-ti. alternare) smenjivati se. ZO delova cinka i 10 delova nikla. tj. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. fig. tj. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alluvio naplavljenje) prav. altum silencijum (lat. al-hadat) re. v. govorka figura u kojoj se. nesebičnost. procesu alfaraspada. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. svetlost (titula). tvrñi od cinka a mekši od bakra. onda dok se jednoj predaje. aluminium) min. a. pored vaspitavanja. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. aluvio (lat. mavarske kraljevska palata u Granadi. visost. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. aluminijum. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. alumin (lat. naročito kod Arabljana. alhidada (arap. altesse) visočanstvo. aludirati (lat. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. ići naviše. pansion. beta b) 1. Konta. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. altus. d . aluvijalan (nlat. sve i sva. naplavljeno) geol. alfabetar (grč. deo nonijusa. samoglasnički. altus visok. altiora. altimetrija (lat. dukat. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. za merenje uglova. alumen stipsa) hem. altist(a) (ital. čovekoljubac. altiora) pl.

npr. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. amalgamirati (arap. poboljšavati. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. ostaviti na čuvanje. . hamajlija. stanište ambasadora. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amartija (grč. ataha kola. Amadis de Gaule) lit. slitina. iz ljubavi. amballage) pakovanje. (ital. amorozo. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amarela (ital. amandin (fr. amarus gorak) bog. amalin (arap. budala je. amatija (grč. amabilmente. neobrazovanost. malassein) v. amazonsko odelo. Po priči. emmagasiner) smeštati u magazin. Amazon) mit. fig. „one koje nemaju dojki". nagrada za pakovanje. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. tj. legura žive sa drugim metalima. ljubitelj. slepilo.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. lat. amatrice. nakupiti. amasirati (fr. amazonsko odelo sp. ambasada (fr. slep. v. predmet koji se daje na čuvanje. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. hrabro su branile svoju državu. bez. lat.ne. ambažura (fr. hamal) nosač tereta. stapanje. kletvenik) poslanstvo. amalgamacija (nlat. amalgamirati. junakinja. crna mrena u očima. ambalaža (fr. junak žena. a. nečistota. hamam) tursko kupatilo s parenjem. upakivanje. taman) bolestan u očima. amarulentus) gorak. strah od vožnje. amatrix) ljubiteljka. amalgamisati (arap. amanšman (fr. amasser) gomilati. potraživanje. amartia) grepšost. prepredenjak. amandirati (fr. srebrom i dr. amabilmente) muz. phobos) med. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. prilagoñavanje delova celini. gubitak. ljupko. gorka materija. smela jahačica. v. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. a-mauros mračan. hammal. pribor za pakovanje. a manko (ital. amagazinirati (fr. amalgam (arap. embouchure) muz. svetinja.36 ambasad a alčak (tur. nagomi-lati. a ne profesionalno. ratobor-na žena. krasuljak. amarulentan (lat. bile su veoma ratoborne. poverenje. amandine) bademov sapun. tesno otopiti (u jedno). nagomilavati. zavet. sargija. amaurozis (grč. spojiti sa živom. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amender) poboljšati. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom.. zlatom. malassein smekšati) hem. amarin (nlat. bakrom. amam (arap. tur. malagma olakšavne sredstvo. fig. krivica tragičnih junaka. amaurotičan (grč. amari&a (etiop. hamartija. dug. bezbednost. amaurosis zamračenje) med. lat. amajlija (tur. amara (lat. manjak. gorki lekovi. prijateljica umetnosti. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amathia) neznanje. amara) pl. hamayli) amulet. amater (fr. Amazon) sp. grč. predujam. hamail. farž. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. popraviti. amazezis (grč. amans-amens (lat. tur. amazon (grč. veštinom itd. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amateur. amanet (tur. grč. slepoća. amans-amens) koji je zaljubl>en. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. Amharaca. naukom. talisman. diletant. čuvanje. natrijumom. amorevole. popravka. sa vladavi-nom majke i žene. nežno. spoj. amarella. amatrisa (fr. umilno. amarinum) hem. masaomai žvaćem) med. amabile) kuz. amaterka. gorka sredstva. amazonke (grč. a manco) trg. žensko odelo za jahanje. armagan. združiti. amalgam). taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. armagan grč. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. emmagasinage) smeštanje u magazin. zamračavanje vida. amabile (ital. muškobanja. pobolj-šanje. Amadis (fr. a-. sliti živu sa drugim metalima (v. lat. pakovarina. amandman (fr. junak iz romana. umetnošću. mazos dojka. ambactus sluga. amagazinaža (fr. amaksofobija (grč. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amazon. amalgamatio) hen. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amabilmente amabile. lopov. hammam. pun gorčine. sa kalijumom. emmanchement) slik. npr. fig. ambassade. amarant (grč. malassein smekšati) hem. fig. nemogućnost žvakanja hrane. okrilje. aldžamija (arap. emanet) preporuka. ostava. spajanje metala sa živom. varalica. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. traženje preduj-ma. amarantos neuvenljiv) bog.

. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambulancija (ital. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. amrel. na sve četiri strane. ambivalencija (lat. divan. na soleji. ambire) tražiti službu. amblys tup. ambo oboje. amburere ogoreti. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. voj. kuću namestiti potrebnim stvarima. znamenje. voj. ambonoklast (grč. obgr-liti. ambiciozan (lat. ambyssos) bezdan. oboje. jelo koje daje besmrtnost. potamniti. ambara mirisna smola. ambo oboje. naročito nedozvoljenim načinom. ambusta (lat. ambulanta pošta putujuća. molitve. amblijafija (grč. slavoljublje. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. molilac. nem. pokretni. čaršije. ambitiosus) častoljubiv. muz. ops. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. svirali itd. amblem (grč. ambulare hodati. ambijenat (lat. sskr. težnja za nečim. kružna putovanja. dvosmislica. amble) jax. izvrsno jelo. ambulantia) med. amb. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. grč. fr. embouchement) utok. ambulanca. amblosko pobaciti) pl. slabovidost. emblema. ambusta. slabost čula pipanja. licemer. ambigvitet (lat. ambo (lat. ambire obilaziti. ambon katedra. propovedi i pomeni. dovesti izmeñu dve vatre. ambrosis) bogovski. društvo u kome neko živi i radi. stremljenje čemu. ambidekster (nlat. okolina. ambulantni (lat. obadvo-jica. amber. grč. valere vredeti) pst. jelo koje okrepljuje. 6p6s vid. abortiva. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. fig. ambl (fr. fig. ambis (grč. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. provalija. simbol. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. 'anbar. ambloma. ambidexter) dešnjak u obe ruke. abortus. tur. neosetllvost. ambulans) trg. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. embuscade) zaseda. ambi. ambliopija (grč. ponor. ambirati (lat. ići za čim. ambrasirati (fr. otvor klanca ili tesnaca. celivati. ambrotipi pl. dvosmislica. železnička pošta. embrasser) zagrliti. oba. sskr. amblys. amblosis pobačaj) med. ambulanta (lat. ambulanta. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. opaliti) pl. embleme) znak. bolesnička stanica. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. slavoljubiv. ambulatoria) ned. nestalan. božanski. oko) med. amoibe promena) zool. amblotika (grč. licemerstvo. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambušman (fr. ambrozija (grč. propast. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. med. amblozis (grč. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambrosfa) kit. ambitio) častoljublje. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. amvon (grč. 'anbar. natprirodan. ambroid (arap. ambulanza. fig. embrunir) slik. Ambulanz) v. ambiologija (lat. ambloma (grč. hrana višnjih bogova. težiti za čim. sredstva za izazivanje pobačaja. traženje čega. arće pipanje) med. opticaj. ambulant (lat. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ravan hod konja. u istom redu jedne tombolske karte. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambijent (lat. putem podmićivanja i sl. fig. obeležje. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. dulac. nek-tar. poljubiti. predikaonica. pokriven hodnik oko crkve. amebv (grč. koji pripada bogovima. ambiskada (fr. ambrel(a) v. usta topovske ili puščane cevi. ambra (arap. ambicija (lat. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambulatorija (lat. dvostruka privlačnost. opekotine. up. eldos izgled) presovan ćilibar. ambulans. ambrozijski (grč. loqui govoriti) dvosmislen govor. med. emblem. ušće (reke). ambivalentan (lat. prevući tamnom bojom. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. pisak na rogu. busija. ambloma pobačaj) med. v. opkoljava-ti) sredina. ambiguitas) dvosmislenost. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambrinirati (fr. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambitus (lat. amblozis. ambulare hodati. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ameblirati (fr. logia) dvosmislen izraz. ambitus) obilaženje. ići) putujući. nego dolazi lekaru na lečenje. pokretna ili poljska bolnica.(lat. ambideksteritet (nlat. pobačaj. ambo oba. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambilokvija (lat. pobacivanje. slab. od pet..ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr.

prijatan. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. metabole ) biol. amin. zanimljiv. imanja. voj. ametodist (grč. zapaljenje krajnika. amid (nlat. vepggački napravljen 1946. vrsta vinove loze. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amida) hen. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amusant) zabavan. amiksija (grč. razonoda. ametričan (grč. ametabolija (grč. vrsta lakog poljskog topa. amylum. doterivanje. vrsta platna. a-. trešanja. a-. skrobno brašno. a-. a-. skrob. amerikanka agr. amen. oko) med. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. a-methystos) pl. razonodan. manfa) ned. glikozid u gorkom bedemu. a-mfmetos) nepodražljiv. ametista (grč. amelioracija (nlat.ne. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). v. amizirati (fr. koji je bez reda i načela. amigdalin (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amigdalitis (grč. nejednak. 1. planu. a-. a-metrfa) neravnomeran. amikabili mode (lat. redni broj 95. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. otuda: reći amin privesti kraju. ametaboličan (grč. bresaka. amencija simpleks (lat. a-. med. otrovan. amenomanija (grč. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amelioratio) pobolj-šanje. hemijski elemenat. amicus prijatelj. ameliorirati (lat. vrsta lubenice. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. amen (hebr. ametabolni insekti zool. amizeta (fr. fr. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amenorea (grč. ametabolan (grč. organsko jedinjenje SvN10O5. amidin (nlat. nejednakost. amencija okulta (nlat. amerikanizmi pl. amilacea (nlat. amiloza (grč. amusette) zabavica. popraviti (zemljište). ili mnogogubo toga. ludilo. americaine) otvorena kola na četiri točka. naročito slezine. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. god. koji nije podložan metamorfozi. poboljšavati. a-. amylon skrob) hen. men mesec) ned. rheo tečem. amizantan (fr. curim) med. amuser) zabavljati. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. farn. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amiloidva degeneracija med. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. tuha sluz) ned. metabole) biol. amenija. skriveno ludilo. amygdalon badem) bademova gorčina. opšta duševne slabost. prouzrokovan amebama. a. amiloidna degeneracija. naglo ludilo. metabole promena. ned. americaniser) poame-ričiti. jetre. delimično ludilo. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. ameliorer) poboljšati. a-. amentia activa) med. bubrega i creva. amentes cit. uveseljavati. poboljšavanje. amencija parcialis (nlat. amerikanizirati (fr. jezgru šljiva. amylon) hen. ametist (grč. zanimati. ošljar. poameričavati. drugarski. amin (hebr. amilum (lat. amicabili modo) na prijateljski način. amoibe promena) koji potiče od amebe. nenaučan. 2. nesrazmeran. pripada grupi trans-urana. nepravilnost. lekovi koji sadrže u sebi skrob. a-metrfa) neravnomernost. potajno. amentia senilis) med. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. preobražaj) koji se ne menja. amikalan (lat. amentia simplex) med. amikabilis kompozicio (lat. ametropija (grč. bez. razonoñavati. štirak.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. nesrazmernost. men. nepromenljiv. amen) v. grč. popravljanje. ametrija (grč. ops vid. a-metron. americij(um) hem. vrsta košnice američkog tipa. v. npr. amencija aktiva (nlat. amentia) med. staračka slaboumnost. amebni (grč. amencija (lat. nepromenljiv. amimija (grč. nepravilan. amenija (grč. 3. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amicalis) prijateljski. na lep način. amygdale badem) med. jednostavna. kajsija. zemljišta. ameboidno kretanje zool. amentia partialis) ned. završiti. prijateljski sporazum. amerikav (fr. atomska masa 243. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amenorea. amylacea) pl. . men. igračka. aminokiseline hen. amimetičan (grč. amentia occulta) med. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amencija senilis (nlat. znak At. prijateljska nagodba. melior bolji. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amicabilis compositio) prav. amivi hem. mfmesis podražavanje) med. mana oka u prelamanju svetlosti. amida) hen.

amabile. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. kristalan. amoriti (lat. razdirem) biol. amoreti (ital. amortisare) tehn. amoniti (hebr. ukras na vrhu grañevine. nastavak -ites. barut za poprašivanje. lat. otplaći-vati. predati zaboravu krivicu. slikanje debelim slojem boja. naročito državnih zajmo-va. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amortirati. vabiti. amonium) hem. amnestirati (grč. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. nlat. trovanje krvi amonijakom. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoretti) št. ljubav je jača od svega. amortisatio) l. amortizer. amidža (tur. amytto param. a-. ljubav. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. vraćati neki dug postepeno. zaljubljeni. amorfizam (grč. koje odbacuje dotadanji moral). fig. amortizirati (nlat. v. vrh. amor vincit omnia) posl. grč. 2. Amon. morphe) bezobličnost. fig. amnion (grč.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amnestia zaboravljanje) prav. amortizacija (nlat. 3. nekristalisan. kao sastavni deo nišadora i dr. 2. empatement) slik. ampatman (fr. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. Atog) mit. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amytto param. nakaznost. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amirante (tl. amniona. . bog ljubavi. amitotičan (grč. amnos jagnje) med. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amorce) mamac. a-. amortizovati (nlat. 4. kratkotrajan. mnesis sećanje) med. amortizator (lat. amica. bogu Amon-u). amortissement) l. amortisare) v. amynteria) pl. dugotrajan ili stalan. staviti kapelu. amortirati (fr. koju odvaja od začetka tzv. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amca) stric. amorevole (ital. amore (fr. a-. amabile. amnitis (grč. jedinjenje azota i vodonika. zapaljenje vodenja-če. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. haima krv) med. grañ. zupčasta ivica zida. potprašiti. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). mys mišić. deda. amortir) v. Amor (lat. supr. amorozo (ital. zaštitna sredstva. oprostiti kaznu. 3. oblast u Libiji. razdirem) biol. amortizacija. bezmora-lan. amor cer) metnuti mamac. amitoza (grč. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. muz. vodenjača. amorevole) muz. 2. amnezija (grč. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amoralan (lat. amorfan (grč. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. starac. min. trophe ishrana) med. bezbojan gas. amonij(um) (lat. amoniemija (grč.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. ammoniakon amonijak. koja je dobila ime po eg. glavno božanstvo starih Egipćana. amnikolist(a) (lat. simbol stvaralačke snage i rañanja. v. moriš običaj) koji je bez morala. potpraši-vati (pušku). amoreti. ljubavnik. morphe oblik) bezobličan. lekovi koji služe za predohranu. amortisare) 1. a-mos. amnestika (grč. amnionova voda. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. koji ne zna za moral. a-morphos) bezobličnost. mamiti. Amon. amorfija (grč. kap-sla za paljenje mina. grč. poprašljač. amoroso) l. amor ljubav) v. ljubav sve pobeñuje. vab (za divljač). med. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. amiotrofija (grč. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). gubljenje. nekristalnost. postepeno. amissio) gubitak. odbranjujem. ammoniakćn. mos. amortizman (fr. amoralizam (lat. kristalnost. Amon (hebr. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amok (mal. v. a-. nakaznost. kod koga postoji amitoza. Ammon) kit. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amonijak (grč. supr. Amon. amortizirati. moriš) fil. salammoniacus) hem. amnos) med. a-. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. 2. amor vincit omnija (lat. jedinjenje azota i vodonika. amnestija (grč. amortizirati. emisija (lat. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. up. nlat. nakazan. bezobličan. složenih jedinjenja. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amortizman. min. atupb branim. amorsirati (fr. bezobličnost. amoriti.

teh. bog je apsolutni duh. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. otcepiti. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ambrela. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. nazvana po slavnom franc. ljubav bez strasti. zauzimanje. razgranja-vanje. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. amphi) predl. up. pojačavanje. koji proširuje. amureta (fr. obuhvatan. amfibiologija (grč. amfibije (grč. na oba načina. grč. zool. amuletum) amajlija. fiz. ampliativus.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. ampliare proširiti) širenje. amplifikovati (lat. prav. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. način izražavanja nadugačko i naširoko. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amplificativus) proširivan. amusfa) nenaklonost muza. npr. amfibije. amplitude (lat. ampule (lat. amplificatio) proširi-vanje. razgranato. mundus svet) fil. razmetanje. nasilno odvojiti. amphiblestreides mre-žast) anat. unaokolo. amphibios. u složenicama: s obe strane. amplifikacija (lat. meteor. nameštenih. amphibios. obično na vratu. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. opširno izlagati. metron mera) fiz. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. nepesnički. amfi (grč. razmrskanih. jedinica za merenje jačine električne struje. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amputirati (lat. amputare odsedati) med. izložiti. amper fiz. bokasta bočica za mast. ampelurgija (grč.. šira obrada. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. oteti. amphibios) vodozemski. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. uveličavajući. uveličavanje. proširenje. inat. fig. amfibijski (grč. prostranost. zauzeti. fig. emporter) voj. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. razvijati. proširiva™. amputatio odsecanje) med. logfa) nauka o amfibijama. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. okolo. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. razviti. amplificirati (lat. logos) zool. amourette) mala. amusia) koji ne uživa ljubav muza. fig. amplijacija (lat. suncobran. shvatanje po kome samo bog postoji. ombrello) računi štit od kiše i sunca. ulje. avion snabdeven i točkovima i čamcima. ampli-ficirati. potpuno odvajanje. na jednoj skali. amploaje (fr. nadute. razvijanje. amfiblestroida (grč. amfibioliti (grč. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amundizam (grč. amportiranje (fr. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. ampermetar (fr. najvišeg stepena. amplectivus) koji obuhvata. staklo električne sijalice. amuzičan (grč. osvajanje. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. anportirati se. matematičaru i fizičaru A. lat. ri-srditi se. proširivano. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. carevina. ambrel. širina) geogr. razgranavati. amphiblestron mreža) ned. amplifikativan (nlat. dvojak. tj. osvojiti. uvećati. ampule (lat. amuzija (grč. amrela (ital. odseći. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amphibios. a svet je samo treperenje. odsecanje ranjenih. ampelos čokot. ampirans (fr. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. kalfa. amrel. neobrazovanost. empire) carstvo. za razliku od superlativa. žustriti se. belilo. pomoćnik. niži činovnik. empirance) trg. ampullae) pl. ampir (fr. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. koji uveličava. prolazna ljubav. amplificare) proširiti. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amputacija (lat. amfibiolog (grč. Hthos kamen) pl. zapaljenje mrežnjače oka. igra toga duha. iscrpio govorničko izlaganje. vinograd. a svet ne postoji. emporter) voj. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amportirati (fr. razrada. planuti. amulet (lat. amplektivan (vlat. Ampere. šteta na brodu. kišobran. bombaste reči. neobrazovan. amfibija (grč. employe) službenik. amplificare) v. sa svih strana. amphi. amplijativ (lat. ret. odvojiti. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. otimanje. ampulla bočica) ispupčena. vodozemci. ampelurnfa) vinogradar-stvo. bios život) aaij. prevrtljiv. amfiblestroditis (grč. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. mrežnjača oka. amplitudo obimna veličina. uveličati. ampliare povećati. oko. a-. .

procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. gledaoci. amphimakros) poet. teško disanje. zbrka reči i pojmova. uspon) biol. amfimakros. amphibolfa) dvosmislenost. amphi. ribolika morska životinja. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. stalna groznica. amphi. dvostruko gledanje na oba oka. oko. anaglifi. diploos dvostruk. sumnjiv. amphi. odgovara našem ne-. sumnjiv) min. nemačkom il. amphi. v. anagnosma) štivo. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amfiteatar (grč. ops oko) med. anabaptist(a) (grč. amfiguričan. apa. anabatičan (grč. bog. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfiteatralan (grč. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. ispred samoglasnika. deca dvaju očeva a jedne majke. amfimiksis (grč. amphfbolos dvosmislen. amfora (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . ops) med.. istovremeno i neptunskek pluton-ske. veoma važna za nauku. amfismila (grč. amfikarpičan (grč. amphi. amfipneuma (grč. amfimacer. amfidiplopija (grč. daje reči odrično značenje. amphoteros. uz. anaglypta) pl. amfigeneza (grč. protivrečnost. amphi-gignomai) zool. amfisciji (grč. um. slika i sl. razvoju i obnavljanju tkiva.) šesti mesec u turskom kalendaru. bog. anabafno uzlazim) koji se penje. groznica koja hvata svakog dana. amfigeneza. srca ni pravog mozga. amfigurija (grč. anabaptizam (grč. pater otac) pl. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amphi-theatron) polukružna pozornica. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). diploos. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphi. amphi. amfimakros (grč. amfibrah (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amfideum (nlat. v. amphitomos) dvorez. do. amfoterodiplopija (grč. amfigurist(a) (grč. prepirka. disanje) med. sa dva reza (nož). naročito za anatomsku upotrebu. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. meignymi mešam) biol. velika nekoliko santimetara. dakle. genesis rañanje) zool. anaglifi (grč. an. amphi. ana-basis penjanje. kroz. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. smetenjak.itd. amphideum) ned. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—).(grč. polureljef-ni umetnički radovi. baljezgalo. amfilogija (grč. amfilogičan (grč. po. latinskom in-. besmisleno brbljanje. amfimetori (grč. amfioks (grč. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. amphi. anaglipti. a U Drugo prema jugu. anagliptika (grč. koji napreduje. dvosmislica.) poet. anabaza (grč. sinovi dveju matera a jednog oca. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. anabolizam (grč. i lužni i kiseo. anabole uzlazak. pneuma dah. otvor (ili: usta) materine. najprostiji kičmenjak.. amphi. amfitomičan (grč. amšir (tur. amfo-terne tvorevina kol. anaglypha) v. geogr. oxys oštar) zool. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amfitropičan (grč. pr. astma. karpos plod) bog. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfimacer (grč. amphi. amphflogos) sporan. dvojak. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. ana baptistički. anaglipti (grč. skia senka) pl. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. penjanje. anaba-tična groznica med. meter mati) pl. trućalo. fig. ap) u grčkim složenicama. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. anabioza (grč. med. amfibol (grč. na. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. kretikus. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amphi. amphfbolos) dvosmislen. uzvišeno mesto prema pozornici. razvijanje i jačanje bolesti. ana (grč. amphilogia) spor. amfigonija. amphi. amfiboličan (grč. spajanje rasplodnih ćelija. anagnozma (grč. amfipatori (grč. amfibolija (grč. sipnja. amfigonija (grč. amphibrachys) poet. dvostruko gledanje. ali svakim okom drukčije. duž. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. apa) predl. amphoteros) hem. koje su. spolno množenje. amfoteran (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. koji raste.

mast za zarašćivanje rana. anakteza (grč. pri duvanju jakog vetra. ana-grapho napišem) sprava koja. anakreontičari pl. avaklaza (grč.) koji se odnosi na anu s. anakruza (grč. oduševljenje. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. zool. aeg. avagram (grč. naslanjanje leñima. analgetik (grč. v. propis leka. anaerobe. ana-grapho) med. bacanje krvi. alegorično značenje. obično pored crkava i manastira. . anakatarzis (grč. prethodna istraga. v. čišćenje grudi od sluzi. ned. alegorično tumačenje Biblije (up. kašljanje krvlju. v. dolazim) meteor. apa. a ne za prikazivanje. apa. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. analgija. ap-. anagnostici (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-gnostes) pl. ana-kollao nalepiti) med. anakuza (grč. ili usled izostavljanja reči. bai'no idem. varenje. med. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. bez veze. po ugledu na Anakreonta. kata odozgo dole. za vreme službe. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. anakolut (grč. anakolutija (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. analni otvor zadnji otvor creva. diopgrika. nauka o dobijanju svetlosti. anagrafa (grč. piše obratno. anakriza (grč. koje se onda moraju po smislu dopuniti. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. kratko ponavljanje nečega. probava. recept. naglašavanje. ap-. ana-klfno nasloniti se) med. anakatabat (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. skrećem) sklonište za sirotinju. apa. ana-gnostes) pl. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. rob je anagram od bor. koji odbija (svetlost. ana-kampto) o d bojni. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anakojnoza (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. udvostručiti) udvajanje. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anaktesis) med. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. ponavljanje reči. prelamanje svetlosnih zrakova. anakefaleoza (grč. anaerobionti (grč. anakoluthos) nepravilan. inat. ana-kampto savijam. udaranje glasom na slog. an-ago) uzdizanje. katkada i frivolne pesmice. rekapitulacija. avadoza (grč. anakamptičan (grč. anaklastika (grč. iskašljavanje. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anakolutičan (grč. anakoluthia nedostatak u vezi. udva-janje napada grozničnih bolesti. anaklastos prelomljen) ot. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anadema (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. algos bol) med. anakuphisma dizanje. katoptrika. anakatartika (grč. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakolema (grč. okrepljenje. pisma. mir od Rim. anakamptika (grč. anagvosti (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. zool. bfos život) pl. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. bfos život) pl. analgesia) med. nemanje veze) gram. ana-kampto) ont. ana-klasis prelamanje) ont. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakovda zool. poluležeći položaj bolesnika. anakrusis) četr. anakliza (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ahust. nauka o odbijanju zvuka. zvuk). aeg vazduh. pevali ljupke. najveća zmija tropske Amerike. ana-dipldo udvojiti. ana-kathafro) pl. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. anagoga (grč. anakoluthon) gram. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. anakolut. ozdravljenje. čmarni. anakrisis) ispitivanje. analgezija (grč. neosetljivo«1. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anakreontika (grč. anagogija (grč. anagraf (grč. ana-kathafro očistim) med. akuo čujem) med. anaka-tartična sredstva. anakufizma (grč. med. anakampterija (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. čitali pojedine glave iz Sv. an-ago uzvodim) tajni smisao. anadiploza (grč. ana-dosis) fiziol. anagogija). anaerobe (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anakalipterija (grč. analan (lat. radi ponovnog otiska i umnožavanja. sporazumevanje. npr. anakolutija. bezbolnost. ret. dijadema.

letopisac. analogos) sličan. sva su tela rasprostrta. koji odgovara nekom zakonu. kvalitativna analiza hek. odgovarajući. pisac godišnjaka. med. odgovara reči drugog jezika. koji se osniva na analizi. sa njime je identično vezan. analogisti (grč. analytike) teorija analize. alpha. analitičar (grč. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. analou rapgčlanjavam. ap-. koji se bavi razglabanjem. ra-zložiti. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. hranim. ana-logizomai) uporedi-ti. sravniti. analistika (fr. analeptičan (grč. pravilu. koji ne zna ni čitati ni pisati. etimološki. v. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analist(a) (lat. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. oporavljanje. avalist(a) (grč. analitičan (grč. analitički jezici IKKð. pl. avalhtika (grč. analogizirati (grč. nepismen. beta) onaj koji ne zna azbuku. v. mat. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). reč jednog jezika koja. avalekta (grč. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. okrepan. tipom. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. tela itd. suda u njegove delove. neznalica. analize (grč. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analogon (grč. ana-lambano) l. analdija (grč. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). ispitati. analist(a). moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. razlaganje celine na njene delove. analogia juriš) sličnost pravna. supr. tj. sličan. podoban. aldafno potpomažem. jačam) med. analogizam (grč. ocenjivanje. analfabet (grč.) ned.) nepismenost. analitičkim oblicima. saglasan. analisati (grč. razlagati. analepsis. supr. rapgčlaniti. analytikos) raščlanjavan. morfološki itd. uspostavljam) ned.). zakržljavanje. analysator) fiz. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. anamartetičan (grč. ap-. zaključak po analogiji log. polari-zator. analizirati. analysis) raščlanjavanje. analogon sličan. tj. podaci koje bole- analgija (grč. annales. prestanak rastenja i razvijanja. an-amartesfa) bezgrešnost. koji je postao putem analize. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. ocena. ap-. analeptika (grč. sudovima i zaključcima. ana-lyo) rastaviti. koji se odnosi na analitiku. ned. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analog (grč. ispitivati potanko. ozdravljenje. nepogrešnost. sravnjivati. odgovarajući. analogon racionis (nlat. koji razgla-ba. analfabetizam (grč. prikaz. analeptikos) osvežavan. letopisi. godišnjaci. avali (lat. analistique) rad na analima. osvežavajući. analogismos) fil. raščlanjavati. ana-lyo) v. letopisima. analogfa) sličnost. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analogija (grč. up. razglabanje. odgovarajući) lingv. istovrsan. nožem — sintetički oblik i nem. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analizator (lat. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. nauka o popravljanju zdravlja. annales) l. mit dem Messer — analitički oblik). apa-Gub) 2. slično (ili: odgovarajuće) stanje. uporeñivati. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analogija jurio (nlat. anamartezija (grč. oblicima sastavljenim od više reči (npr. okrepljujući. analgezija. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. analitički (grč. jačanje. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. Nikolova prizma). analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. nepogrešan. analekta) pl. sintetičan. razglaban. analitičar. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom.. odabrana štiva. istovr-snost. srodan. analambano podižem. sinteza. podoban. tipu ili obrascu. anamnesis sećanje) fil. kvanti-tativna analiza hek. npr. annus godina) pl. analogan (grč. ned. tj. koji raščlanjava. odreñivanje sastojaka nekog tela. srpskohrv. analepsija (grč. saglasnost sa pravnim načelima. rasta-vljati. sredstva za jačanje i okrepljenje. obrascem. an-amartetos) bezgrešan. hemi-čar i dr. anamneza (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analogičan (grč.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. analizirati (grč. algos bol. 2. što je u skladu sa razumom. analytikos) filozof. semantički. raš- .

anaplerotičan (grč. anaptoza (grč. po dijeti. nedisciplinovan. ostrag. bez ikakvih obzira. koji nema prašnič-kih niti. anarea (grč.). anapnoična sredstva. koji je ponovo zadobijen za nešto. ananeozija (grč. nameštanje slomljenih kostiju. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anantapodoton (grč. usana. anapetija (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. nepriznavanje autoriteta. ždrela. naopak. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. apa-rpeb) pl. discipline. aiantičan (grč. ananas (nlat. odmor. anarhički (grč. unazad. ana-ptyo ispljujem) med. marksizmu neprijateljska. med. anarchia) bezvlašće. anaprozelit (grč. anandrija (grč. an-andria) nemuškost. potpun nered. anapneusis) med. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anarhičan. uzimanje hrane po propisu. apa. anamorfičan. anankofagija (grč. npr. v. anapest (grč. progresivne i bulbarne paralize). anapnoika (grč. reda. anartrija (grč. anarmonija (grč. odušak. uobličim) med. anaplazis (grč. anarhističan. iskašljavanje. kukavičluk. anaptyksis razvitak. up. bezvlašće. bog. arthron) 2. anaplastična sredstva med. ana-plasso preobrazim) med. an arijer (fr. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. nemuževnost. disharmonija. ananassa sativa) vot. u odsustvu. anaplastika (grč. pogruženost. koji ne cveta. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anarhizam (grč. ap-. 1. en arriere) nazad. an-archos bez poglavara. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anamnestičan (grč. razvoj) lingv. sredstva koja pomažu disanje. naročito krvi. anandričan (grč. ap-. bog. arche vlast) bezvlaće. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. plašljiv. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. ana-plasso preobrazim. ap. koji dopunjuje. anamnestika (grč. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. fiz. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anamorfotičan. apa. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anamorfičan (grč. grla. med. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. otvoren) ned. plašljivost. an-anthes) bog. obrnut daktil. ana-neosis) podmlañivanje. anartrija (grč. osnivači su Prudon. anaptiksis (grč. izopačena oblika. Bakunjin i Stirner. proširenost krvnih sudova. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. nedostatak (ili: nemanje) udova. lica kao posledica moždane kaplje. arthron ud) med. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova.anamnestika 44 anarhičan. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. preinačenje) preobražaj. koji pripada sećanju. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). prećutkivanje završne rečenice. anaptiza (grč. neorganizovan. ana-morphosis preobražaj. povećane disartrija. ned. iza leña. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. — videćeš šta će ti biti. veština sećanja i pamćenja. nesre-ñen. jačanje pamćenja. bez cveta. rastenje mesa. plastična hirurgija. anamorfotičan v. . plastična hirurgija. anaplerosis) dopunjavanje. prema gornjim delovima tela. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anapleroza (grč. fig. anamorfoza (grč. anarhički anavlerotika (grč. pamćenju. anapneuzija (grč. preobražavanje. an-apto obesim) utučenost. izbacivanje sluzi. zbog čega se zove i anti-daktilos. penjanje sokova. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anapetes raširen. apa. anarhistički v. charmom'a) kuz. morphe oblik) izokrenut. apa. an-andros) koji je bez muškosti. anarhičan. duboko disanje. lekovi za jačanje pamćenja. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anarhista) (grč. anarroia) med. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. natrag. anamnesis sećanje) fil. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. ap-. anarhičan. ananke nužnost. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. anartros (grč. iske-žen. ana-pler66 ispunim) pl. phagein jesti) med. organizovane političke borbe. arthron) bezudnik.: Ako li ne učiniš. nakazan. ispljuvanje. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. haotičan. samovolja. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anamnestična sredstva med. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. anarhija (grč. zamenjuje.

apa. anastatičan (grč. tj. ana-spao) med. anarhosindikalizam (grč. stćma usta) sastaviti otvore. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatripsologija (grč. anatomizirati (grč. npr. ana-tribo) med. anaseizam (grč. češanje kože. osušen plod ana-sona. dimljenje. istočnjački. kletva. anasarka (grč. anastaltičan (grč. anatomirati (grč. anastrofa (grč. lat. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatolijski (grč. anatomirati. anaspazmija. anathema) prokletstvo. telegrafska. anatole istok) istočni. proučavati u tančine. „drugi neki čovek". rastavlja-ti na sastavne delove. neka je proklet! anatematizirati (grč. sarx meso) ned. menjanje mesta rečima. anasonlija (nlat. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anatripsis (grč. kožna vodena bolest. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anatriptika (grč. anaspazis. tip. anatropa (grč. koji daje punu oštrinu slike. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. a-. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anarhoindividualizam (grč. prenop!enje. baciti prokletstvo na koga ili što. anastrophe) ret. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. ned. tokizo dajem pod kamatu. 1. naročito rakiju (anasonlija). apa. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. ana-trope preokret. isključiti iz crkve. otvaranje bušenjem. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. ana-triptica pl. anatocistički. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anaspazis (grč. preklinjanje. koji zasušuje ranu. raščlanjavati. apa. anastaza (grč. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. fig. naplaćivanje interesa na interes. jako povraćanje. ana-tribo trljam. sredstva za trljanje. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. životinja i biljaka. anatomizirati. anisum) rakija u koju je pomešan. anason (nlat. med. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anatemisati v. anastigmatičan (grč. stigma tačka) ont. izvrtanje materice i mokraćne bešike. koji je bez poremećaja u oštrini vida. 2. npr. ušća. trljanjem. anatom (grč. anatomija (grč. izvrtanje reči. zelenašim) prav. med. uglavničenje interesa. podrigivanje. u Makedoniji. anatimijaza (grč. anarhoidan (grč. anatriptična sredstva. ana-trepho) med. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. prevrtanje želuca. koji podmlañuje. anastasis ustajanje) uskrsavanje. lečenje trljanjem. anisum) bog. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. archos. med. anatema (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. pr. koji obnavlja. radi mirisa. ozdravljenje. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. med. anastomoza (grč. anatrepsis (grč. stigma) opt. kao začin za hleb i opojna pića. uskrsnuće. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. ana-stello) koji zaustavlja krv. a-. ana-spao izvlačiti) med. umnožavanje. prevrtanje. . grč želuca. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anaspazmija (grč. anathematizo) prokleti. ana-temno rasecam) para-ti. anatresis) med. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. oštrovid. zemljotres) geol. trepanacija. med. ustajanje iz bolesničke postelje. anfstemi. anatematizirati. obrt) ret. prenosim. biljka iz porodice štitara. v. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. nlat.isključenje iz crkve. prenosan. stoma) pl. anatreza (grč. ana-stello suzbijam) pl. apa. razuñivati. bakroreza. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. stezanje želuca. ana-thymfasis) isparavanje. anastigmat (grč. apa. ujediniti. up. apa. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). oporavljenje (rekonvalescencija). seismos trus. trljanje udova. mesto „neki drugi čovek". anarchla bezvlašće. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. . arche. anastaltika (grč. fig. ana-tribo trljam) med. spojiti. anathema esto). apa. anatema esto (lat. anastomizirati (grč. med. do sitnica. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. sredstva za zaustavljanje krvi. stoma) med. okretanje." ana-temno rasecam) v. anatocizam (grč.

pektoralna angina. angažovati v. Kosu reže ostarela majka. onaj koji nije sposoban da oplodi. an blan (fr. sarx meso) med. skloniti koga našto. anafoneza (grč. kulučenje. anafrodit (grč. pustinjak. angeion. topovi u Kosovskoj bici. instrumeng sličan gitari. praćeni smrtnim strahom. anñeoski koren. neispunjene. zapaljenje krvnih sudova. jedno na drugo. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. npr. en bloc) naveliko. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. enveloppe) zavoj. odsekom. Cezar na automobilu itd. zalaganje.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angarijapija (nlat. koji se obećao. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. angeion. natraške. kuz. angina (lat. otvoreno. navesti. anahronističan. usamljenik. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. koji je uzet u službu. angarija (lat. pogoditi. omot. logia nauka) fiziol. angioteničan (grč. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. sperma seme) bot. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. brodova i dr. čarka. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. ćutu-re. zaštićavanje) ned. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. založiti se. zapaljenje vrata. antologija (grč. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. proširenje krvnih sudova. pustiti se. an blok (fr. anvoaje (fr. voj. anafora (grč. engleski muz. obavezati obećanjem. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. astr. pl. angiografija (grč. skrivenosemenjače. za ples. pogañati. redovna dužnost. elektroforeza. engagement) obvezivanje.angelos anñeo) bot. angeion. anafilaksija (grč. angejologija. — Kulu gradi od dvadest tavana. anachronismos) pogreška u računanju vremena. angiom (grč. uzan) med. brod i dr. npr. angeion) med. ucelo. grapho pišem) fiziol. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. voj. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. angiografija. opasan rak krvnih sudova. angiokarp (grč. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. davanje u zalog. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. sudar.) protiv volje sopstvenika u službu državi. ap-. med. inversus) naličje. engager) obavezan. upustiti se u nepggo. ap-. v. angažirati. angažovati. grub vuneni serž. po-buditi. stesniti) med. angiosarkom (grč. angiospasmus (grč. obaveznost. neuron živac) med. anvsr (fr. lat. . angeion. antiektazija (grč. jedan registar na orguljama. angina pektoris (lat. angeion. jaki bolovi u oblasti srca. angažman (fr.: Kulu gradi crni Arapine. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. envers. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angažirati se zauzeti se. poremećaj u čulu pipanja. a l'envers) naopako.. zalagati se (za kota ili što). vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. pr. apa. angitis. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. angarirati (lat. naročito krajnika. neko plaćanje itd. uzano spoljno utvrñenje. obaveza. najmiti. anvelopa (fr. boj. opis krvnih sudova. poslanik drugog reda. angiopatija (grč. ektasis pastezanje) med. angeion sud. stupanje u službu. anaphonesis) med. vrsta ženskog ogrtača. angažirati (fr. zauzimati se. nesavremenost. vremenska poremećenost. epifora). angioneuroza (grč. npr. anafrodizijaka (grč. oboljenje živaca krvnih sudova. uzeti u službu. anafrodizija (grč. angeion. angeion. an-aphroditos) med. dogañaja. za ratne svrhe. ap-. otpravnik poslova. karp6s plod) bot. anahoret(a) (grč. datuma. „iznošenje spreda". najmljivanje. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. en blanc) trg. . enversins) trg. phylaxis čuvanje. envoye) izaslanik. sukob. na naličje. obvezati na besplatan rad za državu. ono što je u protivnosti sa hronologijom. isposnik. za ples. pogodba. blanko žiro. pojavljivanje znakova na nebu. a l'anver (fr. angelika (grč. angaria) uzeti u kuluk. obećati. ned. stenos tesan. voj. angažovan (fr. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angeion. anahoretski. anaphora) poet. služba. zastarelost. arće pipanje) ned. zapleten u borbu. mag. uplesti se u borbu. angere suziti. angiospermije (grč. angeion. nisko utvrñeno. angiitis (grč.. grč krvnih sudova. anversen (fr. anaforeza v. akgiostenoza (grč. npr. spasmos grč) med. kola. zaostalost. engager) obavezati. nagovoriti. uzeti u kuluk. krvni sud) med. angaria) kuluk. pr. pathos bol) med. angeion sud. gušobolje. angina pectoris) med. — Kosu reže pa vinograd veže (up. stezanje grudi. angeion sud. anahronizam (grč. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu.

bolno. apeg. andros) pl. gamos brak) biol. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). hermafrodit. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. gde je pronañen). andosman (fr. pokretan čovečji lik. andarini) pl. oploñenje muškoga gameta ženskim. opširno. anglist (lat. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. ancrogenija (grč. andrologija (grč. angostura-kora. andramolje (grč. angustacija (lat. adrogenija. phćbos strah. anglaiser) potkusiti konju rep. andros čovek. podrobno. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. deo jedne fuge. tj. naročito prvog čoveka. angošjozo. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. Anglia. prenos menice. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. drangulije. androginija (grč. androgin (grč.angiotomija angiotomija (grč. grč. angošjozamente (ital. hermafroditizam. apeg. anglizirati (fr. androgamija (grč. čestitost. angularis) uglast. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. androidan (grč. eidos lik) veštački napravljen. android (grč. grč. angiitis. andro. episkopalna crkva. an gro (fr. andezit min. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. anglofobija (lat.(grč. nesreća. geol. andragathia) muževnost. anglikanac pripadnik anglikan-ske. v. fil. vrlina. endosser) trg. anglicizirati (fr. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . andragatija (grč. muž. trg. en ñetail) potanko. ženskonja. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. nazvane po gradu Angostura. angošjozo (ital. angitis (grč. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. dvospolac. pečalno. androliti (grč. andana (ital. operacija krvnih sudova. andosirati (fr. Anglia. temno režim) med. onaj koji mrzi Engleze. andana) niz brodova povezanih u luci. eidos) sličan čoveku. anglicizam (nlat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. an gro). angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. andantino) muz. androkefaloid (grč. apeg. okamenjene ljudske kosti. andante (ital. ćoškast. protestanske crkve. nevolja. umereno. angulus (lat. uglavnom (ispričati nešto). apeg. anglofob (lat. jad) ñavo. stanište) bog. kut. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. en groš) trg. do tančina. endossement) trg. andro-gynos) dvospolnik. engleza (fr. angosciosamente) muz. apeg. apeg. kao u hodu. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. angusta) muz. angster (ital. prnje. andarini (ital. kulture. na kvantum. apeg. potpis menice na poleñini. kao imenica: komad u laganom tempu. nlat. rogljast. angoscioso) ran. anguistara. apeg. grč. naviše. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. angularan (lat. skup svih prašnike u cvetu. grč. avgusta (lat. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. uškopljenik. do sitnica. gyne žena) dvospol-nost. angeion) med. malo laganije. muz. angulus. anglomavija (nlat. vrag. apeg. hrabrost. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. andaluzit min. andante) muz. androgonija. angloman (nlat. andantino (ital. andreceum (grč. andrak (pere. andamento) hod. grč. andros. napravljen u čovečjem obliku. šonja. sečenje. zlo. brižno. andrek tuga. angeion. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. an detaj (fr. androgonija (grč. v. osobenost engleskog jezika. dronjci. namalo (supr. poengležavati. slabić. kephale glava) min. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). nesreća. logi'a nauka) med. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. Anglia. anglofil (nlat. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. ugao. angliciser) poengleziti. angulus) ugao. apeg. andristi (grč. angustura-kora. genos roñenje) v. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. anglikan. oikion kuća. apeg. naveliko. andare ići. Anglia. Anglia. apeg. andamento (ital. jezika itd. jedan registar na orguljama. lagano. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. gone rañanje) stvaranje čoveka. rasploñavanje ljudskog roda. lithos kamen) pl. iscrpio. angostura-kora v.

ap. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. haima krv) med. apeg. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pripojiti. ili je namerno zadržan od štampanja. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anñeo (grč. tj. upaljenost »sene za muškarcima. anemos. anemos. anemos. prinadležnost. spis koji. phobos) strah od ljudi. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. annexus) zavisan. anemos. ma iz kog razloga. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. muškaraca. bolesti. jačinu vetra. aneksan (lat. bog. andro-phagos) ljudožder. anemometar (grč. androfag (grč. lenjost. od muškaraca. anemos. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. annexio) prisajedinjenje. malokrvnost. gamos) pl. anemičan (grč. pustinje. hydor voda) med. nimfomanija. 2. phobos strah. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. haima) med. a-. anelektričan (grč. nova i kratka priča. annexus) prilog. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. lečenje vazduhom. pridruženje. angelos vesnik) teol. uteloviti. malokrvan. anemogamne biljke. vidim) vetrokaz. oskudica u snazi. anemija (grč. anemos. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. haima. nastavak. a-. aneza (grč. metron) merenje. polubožansko biće. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemos. anektirati (lat. biljke kod kojih vetar. odnosno meri. npr. a-. haima) beskrvan. ap-. slab. močvari itd. olakšavanje. anemograf. annectere) prisajediniti. anemogame (grč. andramolje. gamos brak) bog. pridodan. metali). utelo-vljavati. skopeo gledam. prevrtač. pridružiti. proučavanje vetrova.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). apeg. anekumena (grč. elektron ćilibar) fiz. utelovljenje. an-energeia) neradnost. sporedan. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). a-. šaljiva ili duhovita pričice. . haima. aneks (lat.) mit. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemologija (grč. anegdota (grč. naljutivši bogove. aneklogist(a) (grč. anekdotos neizdan) 1. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. tj. pathos bol) med. beskrvnost.(grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemofilija (grč. sečenje čoveka. anegertika (grč. anemometrograf (grč. anemo. andromolje v. pripajanje. anemostat (grč. npr. up. androfob (grč. žrtvovana je morskom čudovištu. anemografija (grč. popuštanje. grapho) v. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. baino idem) igrač na konopcu. barys težak. vezan za. andromanija (grč. anemobat (grč. anemograf (grč. božji glasnik. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. androfonomanija (grč. a-. lit. ergon delo) med. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. anematurgija (grč. aneksionist(a) (lat. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anemos. slabljenje. metron mera) sprava koja pokazuje. koji se plaši ljudi. dodatak.) muški spolni hormon. phflos prijatelj) bog. anenergija (grč. anematoza (grč. phflos) biol. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. antropofag. anemobarometar (grč. a-. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. sve što je dodano ili vezano za nešto. fig. Andromaha (grč. anemos. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anemos. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. apeg. astr. logfa nauka) nauka o vetrovima. ukrasti. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. anemidrija (grč. veština merenja brzine i jačine vetra. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. androtomija (grč. anemogaman (grč. anemos. metron. anesis) med. npr. spasao je Persej. Andromeda (grč. Tragedije od Euripida i Rasina. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. pri-svojiti. anemometrija (grč. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. anemos. androfobija (grč. bled. anemoskop (grč. anemofilan (grč. tromost. nesposoban za život. apeg. androsteron (grč. anemos. temno sečem) znat. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. odnosno vetra. aneksije (lat. još nije objavljen. kod kolere. mama strast) med. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. oploñavanje). anemopatija (grč.ne. strujanja vazduha. anemos. nauka o beskrvnim operacijama.). šaljivo: krasti. phonos ubistvo. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). pripremni. vetromer. mati Astijanaksova. Andromache) mit.

animal) živo biće. a-. ops vid) med. i'sos jednak. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. erythros crven. an-aisthesfa) med. aneurija (grč. u materije živog tela.ne. zadušnice. neosetljiv. anizokorija (grč. a-. an-nil) med. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. ani-malna hrana meso. animalia) pl. animalije (lat. u gotovu. anima-rum dijes (lat. tzv. bezbolan. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anaistheteo ne osećam) med. ano kurente. med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anizotropan (grč. anervičan. ansrvija (nlat. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anisette) rakija začinjena ani-som. supr. rasejan. aneroid (grč. obično. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. anilitas) bapskost. anizometričan (grč. anidroza (grč. anestezirati (grč. anestetika (grč.TeKyhe. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anizohromija (grč. anenkefalos (grč. živi stvor. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. animalizam (lat. epithymia požuda) psih. životinjska tela. isos. erethfzo) 2. metron mera) neravnomeran. metron. tupoglav. dobiva se od indigo-biljke (anil). učiniti neosetljivim. en general) uopšte. ap-. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. kore zenica) med. aeg vazduh.aienkefalija avenkefalija (grč. ravnodušnost. kristalni. nejednaka veličina listova na istoj grani. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. opiti. jaja itd. chroma boja) med. animalizirati (nlat. ne jednakost zenica. kao islandski kristal). ap-. u zvečećem novcu. ap-. reč. aneretizija (grč. uzbuñenje. ap-. poži-votinjiti. anepigraf (grč. anaistheteo) pl. benzidam. slabost (ili: malaksalost) živaca. a-. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. ergon delo) med. poživotinjivati. nakaza roñena bez mozga. isos. supr. uzetost. anizofilija (grč. anestezacija (grč. jela od mesa. način ishranjivanja tela. anima (lat. anniversarium) godišnjica. anizurija (grč. animalizacija (nlat. idros znoj) med.ne. uzrujanost. najčešće. v. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). indigo biljka u Indiji. a-. anilitet (lat. anaisthesia. nemaran. koji »sivi u sredini bez kiseonika. duh. anervia) ned. duša sveta. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. koji je bez bola. enkephalos) med. uroñeni nedostatak mozga. med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. poživotinjenje. anima mundi (lat. phyllon list) bog. an-nil) hem. govor) med. apa na. bezbojno. anžambman (fr. isos. anilinske boje. a-. ap. ap-. općenito. ap-. bapska starost. liker od anisa (onajsaž). animalis) životinjska priroda. animalisare) zool. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. isos. anima mundi) fil. tupoglavost. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. aromatič-no ulje. isos. an-nil. od koga se spravljaju razne lepe boje. nepažljiv. aerobni. aneretizija (grč. jeu) ulog u igri. godišnja proslava. tromost žila. neuron živac) med. energija (grč. trovanje anili-nom. svisveti. an espes (fr. ani kurentis (lat. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. nejednako lučenje mokraće. . slabost. aneritropsija (grč. enjambement) poet. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. bapsko ponašanje. anima) duša. anestetičan (grč. nesposobnost govorenja. animal (lat. aiereza (grč. brz oko) med. anesteziolog (grč. uzbuñenost. šp. mleko. grapho pišem) spis koji nema naslova. a-. animalan (lat. anairesis) ret. fig. logos. anilan (lat. anspija (grč. anni currentis). anydria) v. anilizam (arap. epi na. anil) bog. a. a-. kijanol. prelaženje. ap-. uron mokraća) med. neosetljivost prema bolu. anže (fr. epos reč) med. a-. od koje se dobiva anilin.: vegetabilije. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. ove godine. an ženeral (fr. erethfzo dražim) 1. enjeu. animalis) životinjski. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. a-. anepitimija (grč. aneorobni (grč. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). životinja. ap-. aniverzarija (lat. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. med. anizometropija (grč. anizeta (fr. anaistheteo ne osećam) med. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. neros tečan) fiz. fig. anhidrija. enkephalos mozak) ned. pomen i dr. anestezije (grč. anil (arap. isos. u organima za varenje hrane. anilis) bapski. nemoća. blos život) bial. fig. grañu. anilin (arap. en espece) trg. anaerobni.

encrier) divit. oduševiti. rezervoar na mašini za štamparsku boju. ponovo. srdit. animalcula životinjice) pl. animalkulisti (nlat. nakana. u nameri. apsoga) muz. anima duh. anihilacija (nlat. anketa (lat. pobudi-ti. animalkula (nlat. animus ivjurandi (lat. animoso) muz. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. tražiti (ili: predlagati) kaznu. ogorčen.: katjon. živost. anklav(a) (fr. anker (lat. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. sanduče za boje. podbadati. anni praecedentis) prošle godine. anima to) muz. anni praesentis) ove godine. pimpinella anisum) bog. duša. uno animo (lat. osećanje. mišljenje. naredne godine. fiz. ipo animo) jednodušno. animozo (ital. žestina. razdražen. povesti sudsku istragu. animizam (lat. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. žestina. ankoneji (grč. ankilometar (grč. srdžba. oduševljeno. odvažnost. duša) fil. ankeser (fr. o živiti. opovrgavanje. ani preteriti (lat. znat. anni praeteriti) v. animozan (lat. animus) duh. ani futuri (lat. enqueter) vršiti. ljutina. davanje duše. animosite) v. lenger. metron mera) sprava za merenje krivine. odluka i sl. glossa jezik) med. animalculum životinjice) pl. animare) dati dušu ili duh. mržnja. animosus. namera pričinjavanja štete. annihilare) poništiti. s predumišljajem. supr. ljutnja. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. ankrije (fr. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). animozitet (lat. ankylos kriv) med. anlassen puštati u rad. 50 anlaser ani precedentis (lat. podstrekavati. opovrgavanje. istraživati. animus injurandi) prav. iris dužica) med. ankylos kriv. poruge. 2. enclave) prav. anienai peti se. neprijateljski. ankiloglosa (grč. avkora (ital. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. aniridija (grč. tip. animacija (lat. encaisseur) sp. fr. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. anihilirati (lat. animalculum) zool. srčano. kod crtanog filma oživljavanje slika. anima) fil. ogorčenost. namera nanošenja uvrede. apsoga. mikroskopske životinjice. ispitati. živahno. animus duh. nazor. animosus strastan) ozlojeñen. ap-. obodriti. ani prezentis (lat. Anlasser) teh. zagrejati. ankon lakat) pl. av>on (grč. ukočenost i sraslost zglobova. kotva. ani precedentis. duša) prav. animirati (lat. anquisitio) prav. animatio) oživljavanje. svest. ankvizicija (lat. animalitas) životinjstvo. izvršiti anketu. zool. anis (lat. namera. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. životna svežina. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. veoma čvrst i otporan bokser. pristalica ani-mizma. ankyra) brod. 3. vlada ili neka ustanova. ukidanje. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. još jednom. inquestia. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. životinjska priroda. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. da je živo (kod primitivnih naroda). animus nocendi) prav. annihilatio) poništa-vanje. raz-draženost. podstaknuti. onajs. animist(a) (lat. animus (lat. animalkulizam (lat. ispitivati činjenice o nečemu. nedostatak dužice u oku. animalitet (nlat.animalist(a) animalist(a) (lat. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. karakter. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). složno. anlaser (nem. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. anquirere) prav. srce. anni futuri) iduće. samopouzdan^. živahno. animosus) strastvenost. ankylos kriv. animo (lat. animatizam (lat. animus nocendi (lat. oživljeno. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. 1. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. pustiti u rad. mišići opružači ruke. oživljenje. ankvirirati (lat. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. hrabro. vatrenost. vera u duhove. animoznost. delimična ili potpuna sraslost jezika. anketirati (fr. tj. avimato (ital. ukinuti. grč. fr. predlaganje kazne. ankiloza (grč. opovrći. mastionica. animoznost (lat.

anotirati (lat. anorgavologija (grč. anodia) nevezan. u godini. logia) gram. oplemeniti. deoničarsko društvo. anonimitet (nlat. avofeles (grč. koji odstupa od pravila. oglašavati. radi prenošenja na novo platno. a-. an minijatir (fr. npr. up. anonymitas) v. annuntiare) oglasiti. koji je bez života. anomalos) neredovan. nepravilan. anomija (grč. nćmos zakon) v. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. oštar. hen. plemićku titulu. anonsirati (fr. anonimitet. u kapitalizmu bezimeno.: katgen. ariomos) nezakonit. zool. anomalos) nepravilan. annonce) oglas. a-. anorgavografija (grč. elektroda. tj. ap-. anlevaža (fr. nauka o nepravilnostima u jeziku. ap-. a. žudnja) nemanje apetita. nlat. anonimno društvo trg. avosmija (grč. slepilo. pre Hristova roñenja. neslikovan način govora. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. objašnjenje. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. žitni. npr. popis zaplenjenih stvari. nemanje očiju. paronoma-zija. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode.bez. ap-. anogev (grč. ovarium jajnik) med. anonimnost (grč. nlat. anomaloi (grč. opisivanje kamenja. naročito minerala. anomalos nepravilan. organon. anogena metamorfoza kol. anonaran (lat. neobičan. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. ap. ap. sisari koji nemaju zuba. anoblirati (fr. tj. adnotirati. škodljiv) med. nepravilni glagol. annotare) v. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. neredovnost. oreksis želja. en masse) u masi. koji odstupa od pravila. agšo) godine. ap-. uroñeni nedostatak jajnika. organon. lat. starter. ap-. anomalistički (grč. nedostatak volje za jelo. nepravilnost u kretanju planete. ano (lat. astr. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. izuzet-nost. anoniman (grč. anodinum (grč. odstupanje od pravila ili zakona. annotatio) napomena. ap-. anorganizam (grč. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). nepotpisati. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. anomalologija (grč. anomalia) (nepravilnost. annominatio) ret. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anoreksija (grč. anomalan (grč. zakona. istovr-san. a imaju različito značenje. nepoznat. zločinački. obznanjivati. anodija (grč. bez potpisa. genesis postanak) smanjenje. ap-. beleška. antinomizam. anonymos) bezimen. appopseg. odyne bol) ned. anomalon. primedba. organon. anomalija (grč. adnotacija. anonsa (fr. anomičan (grč. anno ante Christum) godine pre Hrista. nemanje poroñajnih bolova. koji ne ulazi u sastav organskih tela. objava. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. gignomai postati) ar. organon) neživ. anorganogenija (grč. apodinum) med. smanjen. anoblir. an mas (fr. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anoda (grč. lat. anodonti (grč. ophthalmos oko) med. ap-. neobičnost. ennoblir) dati plem-stvo. odyne bol. put naviše) fiz. . bezbol-nost. koji odstupa od pravila. nepoznatost. anonymus) nepoznati. anonimnost. anonymos) bezimenost. u gomili. anorganognozija (grč. mrtav. svi zajedno. ap bez oksys kiseo. ap-. grapho pišem) nauka o kamenju. anopheles beskoristan. up. eruptivne stene. omos sličan. protivan pravilu. nastao bez dejstva životnih sila. orchis mudo) bezmudost. anomizam (grč. namerno izjednačavanje reči. anonarni zakoni. ap-. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. nepotpisan. supr. norma pravilo) nepravilan. anomeomerija (grč. supr. objaviti. ano ante Hristum (lat. an-odos uzlaz. akcionarsko. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. anormalan (grč. neobuzdanost. anvarija (grč. odus) pl. obla-godariti.: katoda. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. avotacija (lat. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. skupa. mrtve prirode. tal. protivan pravilu. običaja. organon) neživa ili mrtva priroda. neuredan. anovimus (nlat. apo naviše. ćrganon. anomfa) bezakonje. anosmi'a) med. obznana. nezakonitost.: Tišina je postala još tiša. ñuture. naročito uživanje u jelu. anomalon) gran. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). objavljivati. ap-. po-zitivni pol. anoksija (grč. en miniature) u malom. anoftalmija (grč. u maloj srazmeri. anodinija (grč. anorhija (grč. anorganski (grč. obznaniti.

zajednica. pipak kod insekata. antenupciJalni (lat. antastmatičan (grč. radi čuvanja. antedatirati (lat. pre. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. boriti se protiv koga ili čega. en passant) u prolasku. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. obim. južni. suprotnost. up. sredstva za ublažavanje bola. antalgika (grč. antarktičan (grč. anti. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana.(grč. loquor govorim) predgovor. sredstva protiv srčane kapi. antenat (lat. taj čovek je nikakav čovek. arthron zglob) pl. an profil (fr. ispred. antf. antarktikos) geogr. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. antanaklaza (grč. plesso udaram) pl. opšivnica pod krovom. anti. naravoučenija. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. ranije.• govor. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. slaganje. pretporoñajni. sporazum. ponovan napad groznice. antediluvijumci (lat. koji leži nasuprot Severnom polu. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. enceindre. 2. anteludij(um) (lat. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. pred. ante. skup. antediluvijumski (lat. antenagium) prav. pravo nekoga da prvi govori. raditi u suprotnom pravcu. ante. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. pojas nekog utvrñenja. ansambl-partija kuz. suparništvo. borba. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. entendre. koji leči zglobobolju. opkoljavanje divljači. lat acidum kiselina) pl. anti. arktos sever. uzgred. antagonistes) protivnik. antanagota (grč. antenna motka za koju se vezuju jedra. ante diem) pre vremena. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. raniji čin. naročito protiv kiseline u želucu. antartritika (grč. en pate) u obliku testa ili kate. ante (lat. predbračni. sloga. antalgičan (grč. antatrofičan (grč. natus roñen) prvoroñeni. sredstva protiv kiseline. koji leži na Južnom polu. u profilu. anteactum) ranije delo. ked. napred. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. ant. ante dijem (lat. atrophos nehranjen) ked. uzgredno. lov. sredstva protiv zglobobolje. ensemble) celina. pre suñenog dana. apo-didomi predati. Velika antanta savez Rusije. anteniforman (nlat. kao pipci. ned. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. izložiti) poet. u silose. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antafroditičan (grč. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). anti. utrapljavanje voća i povrća. antelokvijum (lat. bedem. protivnost. antapodoza (grč. med. anteza (grč. npr. ansambl (fr. izneti. pervaz na vrhu stuba. antacida (grč. stubovi sa obe strane vrata) 1. antapoplektičan (grč. antagonizam). antena (lat. antagonismos opreka) oprečnost. apo. apo. anti. antennif ormis) u obliku pipaka. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. diluvium potop) pl. algos bol) pl. an pasan (fr. antartritičan (grč. ante. med. diluvium potop) pretpotopni. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. tj. dodavanje pouke. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antagonizam (grč. antablman (fr. asthma) med. ned. antagonizirati (grč. antarktikos južni) geogr. doba cvetanja. sklad. antenuptialis) predsvadbeni. antena™ ju m (lat. logos govor) pred. anti. nasip. mimogred. anti. antemeridijanski (lat. ansent (fr. predak. anti. entablement) apx. natalis koji se tiče roñenja) ked. arh. grč. ante. anthe cvet) bog. anaklasis uzvijanje) ret. . algos) koji ublažuje. antelogijum (lat. antemion (grč. oblast Zemlje oko Južnoga pola. an pat (fr. ante. anti. antagonist(a) (grč. ansilaža (fr. antl. entente) sloga.: postdiluvijumski. ant-angomzomai boriti se protiv. savez (izmeñu država). anthemion) cvet. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. an-ago uzvodim) ret.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. ante. ant-. anti. koji se nalazi u toku trudnoće. bojene materije. pretpotopni ljudi. anti. en profil) sa strane. enceinte) voj. antidatirati. pradeda. neprijateljstvo. spoljašnji delovi jedne tvrñave. umanjuje bol. antanta (fr. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. silo. supr. anteakt (lat. ante. antenatalni (lat. npr. priči. delanje u suprotnom smislu. antapoplektika (grč. takmac. trve-nje. suparnik. suprotna težnja. koji služi kao lek protiv sipnje. antl. cvetanje. Čehoslovačke i Rumunije. ante) predl. gledan sa strane. ante-ludium) predigra. antemeridlanus) prepodnevni.

spolna ljubav) pl. pored ostalih. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antias krajnik) med. anti. materice. preteći. raniji život. hloromicetin i dr. . anterotika (grč. koji ubija. raniji dogañaji ili odnosi. anti. protivnik upotrebe stranih reči. antivarvarus.anteokupacija anteokupacija (Lat. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara.: posteriores. prethodnici. prašnica. antivenerea (grč. ante-cessor) prethodnik. raniji život. prošlost. barbaros negrčki. koji služi protiv zapaljenja zglobova. nea. antibiotički (grč. antf. anterioritas) prethod-nost. antecedens) prethodnik. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antheros) bog. antepositio) stavljanje ispred. učitelj. aristokratos) protivnik plemstva. umesto. antialkoholičar (grč. anteponirati (lat. koji uništava život. branim) ned. asthma sipnja) med. itd. antiasteničan (grč. anteriora) št. antestari. anti i lat. antecedere) prethoditi. anteriora (lat. anteriores) pl. antianfilaksija (grč. antepenultima (lat. muški spolni delovi cveta. anteriores (lat. anti. antibiotik (grč. antf. up. prethodni slog. a-. antiabolicionist(a) (grč. npr. antibarbarus (grč. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). phylatto čuvam. antf. Bakchios) poet. antiborejski (grč. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. sredstva protiv spolnih. koji pomaže protiv padavice. antf. anti. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antianeksionist(a) (grč. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. pretpostav-ljanje. antiapeks (nlat. zapaljenje krajnika. nadmašivati. a-. antf. pretpostaviti. ante-ponere) staviti ispred.: apeks. prethodnost. arap. Venus boginja ljubavi. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona.(grč. raniji odnos u nekoj stvari. dopretposlednji slog neke reči. anterija (tur. trezvenjak. raniji dogañaji. antecedencije (lat. med. mesto. antheros) pl. lat. tzv. bfos život) koji je protiv života. ant-. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antf. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antestat (lat. areh) astr. naročito: aureomicin. koji služi protiv slabosti. annexio) protivnik aneksije. antivarvarus (grč. apa. antepozicija (nlat. med. fil. antiaristokrat (fč. antf. ići napred. antecedentia) ono što prethodi. prema. antera (grč. antf. antepileptičan (grč. geotr. iza. neosetljivost prema anafilaksiji. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. prethoñenje. v. antimaterija (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). preci. davanje prvenstva. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. anteci (grč. preticati. treći slog od kraja. v. barbaros) v. koji povećava životnu snagu. ante-testari) prav. čistunac u pogledu jezika. veneričnih bolesti. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antiastmatičan. antecedencija (nlat. antibahijus (grč. prvenstvo u vremenu. barba-rizme ili varvarizme. 53 antivenerea antecesor (lat. raniji dogañaj. anteoccupatio) rat. supr. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antiadijaforist(a) (grč. antecedentia) pl. anterotična sredstva ned. arthron zglob) med. muški spolni organ u bescvetnica. savijenost napred. anterotika. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. anteridija (grč. anti. antf. arap. antefleksija (lat. putovoña. naročito ropstva. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. boreios severni) okrenut prema severu. oikos kuća) pl. anterioritet (nlat. antestirati (lat. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. v. antiastmatičan (grč. ante Hristum natum (lat. antepenultima) gram. antecedirati (lat. antestatus) prav. pozivanje za svedoka. ant-erotikćs) pl. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. anti. anthera) bat. entari. antestacija (lat. antestatio) prav. antere (grč. lat. prašnici. antf. antibarbarus. prioritet. lat. antecedens (lat. neprijatelj aristokra-tije. bat. palimbahijus. streptomicin. sredstva protiv ljubavi. subjekt — predikat. pretpostavljati. anteflexio) med. antiartritičan (grč. epileptikos). preteča. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. penicilin. antf. supr. dati (ili: davati) prvenstvo. prostitucije itd. U antibioti-ke spadaju. ranije stvari. snaga) med. gram. antiaditis (grč. nadmašiti. adijaforist. antf. sthenos ]anina. anti.

angina (lat. antidiegeza (grč. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. kathodos put na niže) fiz. antikategorija (grč. antikatolički (grč. antiquus) ugledati se na stare. protivsred-stvo. med. v. antimentalizam (fr. npr. kulture. predmet stare umetnosti. sredstvo protiv povraćanja. truo) med. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antikankroza (grč. jezičko ostvarenje. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. lat. umetnička retkost. lat. protivotrov. ante-datirati. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. upotrebljavao antikvarijat (lat. polovan. antidoton) ned. katarroos stakanje) pl. stanje) med. antidotarij(um) (grč. epilepsija. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. antizimotikum (grč. fig. antidramatičan (grč. doron dar) uzdarje. eu. raditi prema antičkim uzorima. antiqua) staro pismo. anti. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antidinična sredstva. antički. antimentalisme) lingv. protiv demokra tije. proglasiti nešto zastarelim. lekovi koji služe protiv proliva. čime se dobivaju snažnija dejstva. Grka i Rimljana. emeo) med. starinski. up. anti. pelco-vanja. antidolorozum (grč. sredstva protiv bolesti raka. cariosus kvaran. med. antidijabetikum (grč. latini-ca. ne vodeći računa o mentalnim. Gallus) protivnik. anti. politike itd. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antikvaran (lat. anti. anti. stare. starovremenski. protivtužba. zakon. starodrevnost. up. antidizenterika (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antidinastičan (grč. kurziv). drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antidaktilos (grč. anti. anti. sredstva protiv kašlja. sredstvo protiv bola. anti. lat. uspravna latinska slova (supr. anti. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. epilepsfa) pl. diabetes šećerna bolest. izneti) ret. lat. antiquitas) starina. antiquarius) stari. lat. dolor bol) med. anti. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat.54 avtigal (grč. anti. antidoton (grč. kupac i prodavac starina. sredstvo koje sprečava vrenje. antikvirati (lat. tip. anti. med. antiepileptičan. pr. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. anti. antikvizirati (lat. stara ili zastarela ureñenja i sl. anti. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. antikva (lat. odbaciti. avtigen (grč. antiemetika (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. anti. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. up. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. farmakopeja. emeo povraćam) pl. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. daktylos prst) četr. vrtlog. anti-kategoreo) prav. antidatirati (grč. antiquare) zastareti. zyme kiselo testo. lek protiv čega. lat. lek protiv šećerne bolesti. antidinika (grč. med. sredstvo. antidemokratski (grč. diegeza. med. dine. anti. antikataralije (grč. anapest. anti. sredstva protiv nesvestice. proglasiti za zastarelo. diabaino prolazim) med. anti. starinski. anti. antiinkrustator (grč. .). starinar. podražavati ukus starih. med. pravac koji polazi od date reči. kakos rñav. sapseg rak) pl. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. lat. anti. dysenterikos srdoboljan) pl. kvasac) hem. stari svet. vrsta tamnozelenog serpentina. sredstva protiv povraćanja. antiemetici (grč. anti. okretanje) pl. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antiepileptika (grč. antiinokulist(a) (grč. antiemetičan (grč. anti. datum) v. diexeimi prikazivati. antiseptikum. fig. antikahektičan (grč. anti. antikvarnica (lat. nastaje metamorfozom ampfibola. anti dynastes vladar. stari vek. poznavalac starina i starih spomenika. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antikariozan (grč. antikvus (lat. anti. antikvus antieutanazist(a) (grč. sredstva protiv padavice. antikvar (lat. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. platinski lim kod Rendgenovog aparata. utuk. nagrada. eksis svojstvo. anti. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. neprijatelj Francuza (jezika. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. anteme-tika. antiquus) stari. antikvitet (lat. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antidoron (grč. antikatoda (grč.

anti. ned. dntinacionalan (grč. antikosmetičan (grč. nationalis). sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. atomska masa 121. lat. protivkužni. anti. anthćlops) 3007. kresis mešanje) prav. antimonarhičan (grč. u padati. koji služi protiv trzaja i grčeva. antimetabola. anti. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. antimetalepsija. anti.: „Jedi da živiš. antilisa (grč. melancholikćs) koji razbija tugu. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. originalnost osporava ili u koju se sumnja.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. antiletargičan (grč. antinarkotika (grč. razmena) ret. med. loimos kuga) med. spuštam se) kol. „Demosten" mesto „govornik". protiv obamrlosti. lyssa pseće besnilo) pl. lat. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. contagiosus prilepčiv. antilegomena (grč. na prestolu. žida u stadima po toplijim kopnima. koji sprečava nastup krize (uticaj). med.-. antimovid (lat. sredstva protiv psećeg besnila. metalepsis zamenjivanje. anti. delovi Sv. anti. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. odbrana. antikontagioza (grč.: „Otkrovenje Jovanovo". odgovor na napade. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. važna njegova ruda. a ne živi da jedeš. antikonstitucionalan (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. anti. militarisme) protivnost militarizmu. antimetalepsija (grč. antimoralan (grč." antiklinala (grč. ukočenje) pl. lat. lat. a ne živimo da jedemo". med. anti. redni broj 51. antimelanholičan (grč. antikonvulzivan (grč. antinomazija (grč. anti. anti. anti. lat. supr. upotreba osobnog imena mesto vrste. antikonvulzivan (grč. antimon (nlat. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. moralis) koji je u opreci sa moralom. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. a padaju u suprotnim pravcima. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. antimonium) hem. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. metal srebrnobele boje. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. ali drugim redom. antilogičan (grč. . anti. antilego protivim se. npr. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla".. znak Sb (stibium). anti. constitutio) protivnik ustava. protivan moralu. consti-tutio ustav) protivustavan. antilogia) protivrečnost. odbrana pred sudom. antimerija (grč." antimilitarizam (grč. narke ukočenost. zamenjivanje jednog dela govora drugim. npr. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). napad itd. zaravan) pl. koji služi protiv kuge. antikritičan (grč. anti. anti. pisac odbrane od napada. convulsivus grčevit) med. anti. anti. fr. anti. antimaterija (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. tj. meros deo) ret. pisma čija se. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antilemičan (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. pozitivizam u lingvistici. kolike trbobolja) pl med. anti. lat. anti. antimoralizam (grč. prigovor. anti. antimonium) mineral. ali u protivnom smislu. klimax stepenice. antimetabola (grč. nephrćs bubreg) pl. antikolika (grč. pobijanje. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. npr. med. lat. antimentalizam (grč. bolest spavanja) med. povijam) pl. umesto interesa na dug. npr. teol.: „Jedemo da živimo. veliki smo svuda. anti. antilopa (grč. nlat. klinč naginjem se. postupnost u izrazu) ret. antikonstitucionist(a) (grč. sinklinala. homolotumena. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anti. pokret protiv rata i pripremanje za rat. mentalizam) lingv. krino sudim) odgovor na kritiku. npr. koji razvedrava raspoloženje. anti. anti. anti. lekovi protiv trbobol>e. antiiefritika (grč. antikritičar (grč. elemenat. suar. krino) koji odgovara na kritiku. nenarodni. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. sul-fid antimona. onoma ime) zamenjivanje imena. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. sredstva. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. antilogikćs) nedosledan. anti. antologija (grč. antikritika (grč. moriš običaj) fil. mos. sa logikom. nlat. antimetateza (grč. v. protuslovan.75. protivnarodni.: „Ako smo veliki. krino) pisac odgovora na kritiku. anti. lethargfa dremež-nica. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). u kolibi. protivkritika. antikreza (grč.

plenus pun) fil. replika. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. anti. odnosno čovečje mišljenje. koje se obično izražava jednim pitanjem. anti. pr. anti. teal. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). lat. pneumon pluće) med. supr. antipatičan (grč. scabies šuga) pl. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. groznicu. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antiparalitika (grč. rug) med. ratio razum) fil. nlat. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. pus. antiplenisti (grč. neslaganje sa trezvenim. anti. protivnožnik. koji sprečava truljenje. anti. sredstva protiv šuge. pr. lat. fr. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. aatipneumoničan (grč. . sredstvo protiv groznice. antipapizam (grč. antiprotaza (grč. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. socialis društven) protivan društvenom poretku. lat. anti. antirojalizam (grč. antirevolucionar (grč. antirepublikanac (grč. aspirin. glavobolje. anti. antipodan (grč. sepsis) heš. nemio. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. antipiretike (grč. anti. teal.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. teal. protivnik revolucije. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. spolna ljubav. anti. lat. antipleuritičan. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. koji služi protiv zapaljenja pluća. npr. nemarenje. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. protivrečnost. antipleuritika (grč. antinomija (grč. lat. royalisme). antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. antiparagraf (grč. anti. dvoumica) fil. nije apsolutni izvor saznanja. oprečan. pl. antipatija (grč. antiperistaza (grč. groznice. antiskepticizam (grč. koji suzbija vatru. antiseptika. ravnokraki trapez. anti. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antiparalelan (grč. sepsis trulež) med. neslaganje sa trezvenim. lat. anti. anti. antireumatičan (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. 2. pyr) ned. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antirepublikanski. anti. shvatanje da razum. geogr. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. ratio razum) fil. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antipirin (grč. anti. septikos) med. fil.: „Svet ima svoj početak u vremenu. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. anti. antisepsa (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. parallelos. odnosno čovečje mišljenje. anti. reuma) med. antipiretičan (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. anti. suparnik. antiparazitika (grč. anti. vatre.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antisemit-ski. antipi-rink dr. utuk. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). med. antipatriot (grč. političkom i duhovnom životu. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antipus) sasvim suprotan.: simpatija. antiparalelogram (grč. anomizam. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. nerodoljub. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. psyche duša) fil. protivnik. antiseptičan (grč. anpšlatonska ljubav čulna. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. antiracionalizam (grč. pleuron bok. skepsis nedoumica. anti. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). anti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. koji služi protiv reumatizma. nomos zakon) 1. Semiti. protivjevrejski pokret. lat. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. antiprotasis protivpred-log) ret. para-lyo) pl. anti. med. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. antiskabioza (grč. antiseptikum (grč. npr. pyr vatra) pl. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. nije apsolutni izvor saznanja. gramma) geom. antipsihologizam (grč. patriotes) neprijatelj domovine. med lekovi protiv vatre. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antiracionalizam (grč. sredstva protiv uzetosti (paralize). načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. shvatanje da razum. antisocijalan (grč. anti. rebro) pl. parasitos gotovan) pl. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. nesimpatičan. med. anti.

anteci. antiftizičan. u smislu „vrlo ludo". anti. antispastos vući na drugu stranu) metr. eidos izgled) farm. up. protivrečne. anti. lat. anti. phlogos plamen) 1. antithesis suprotnost. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. antithetikos) protivan. lat. med. loet. antitipija (grč. anthelmintika. 2. antiftizika (grč. antifrizi (grč. antitip (grč. antihelmintika (grč. pr. antitypia protivudar. sredstva protiv sušice. up. antispast (grč. prototip. v. protivotrov. anti. sredstva protiv sušice. antitoksin (grč. lekovi protiv zapaljenja. v. up. anti. anti.: „To bi bilo vrlo pametno". 5. phlox) pl. anti. freeze zamrzavati. anti. tome sečem) med. besmislica. febris) farm. anti. antiflogističari (grč.. antispazmodika. med. lat. a drugi i treći dug: U ------. otpev. v. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. pristalice antiflogistike. febris groznica) med. antistrateg (grč. antifebrilan (grč. skia senka) pl. spastikos koji vuče. npr. komandant neprijateljske vojske. oprečna). služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. thyreos štit. anti. zajednice. ili kontrarna. nauka lat. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. anti. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. antitermika (grč. antiflogističan hem. toxikon. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. phone glas) otpev.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. odboj) fil.: „Ide ludo. phlox. haima krv. anti. typos) otisak. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antispastika (grč. anti. hek. logia. med. antitetičan (grč. koji je u suprotnostima. anti. antihektika (grč. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. anti. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antistrofa (grč. antihemoragičan (grč. antifon(a) (grč. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antifermenti (grč. anti. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. med. phthisis sušica) pl. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. spectrum avet. prepis. anti. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. suprotan. antispazmodika (grč. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. npr. phleps žila. thermos topao) pl. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. med. npr. antifebrin (grč. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antifraza (grč. anti. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. hem. geogr. 57 antihemoragičan. antihektičan. (Hasanaginica). / Nit' je snijeg nit' su labudovi. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. antitireoidin (grč. teorija franc. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. progovara mudro". flogiston. antifonnja (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. lekovi protiv groznice. protivgroznični. . ned. / nego šator age Hasan-age. lat. 4. antifebrilije (grč. med. anti. ektikos jektičav) pl. lat. antiflogistika 1. antispektrologija (grč. antifonarij(um) grč. spiritus duh) fil. anti. antiunionist(a) (grč. ret. anti. antiscii (grč. elmis elmintos glista) pl. phone glas) logička protivrečnost. anti. / labudovi već bi poletjeli. ljudi sa suprotnim senkama. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. odabrao papa Grgur Veliki. antiflogistika (grč. protivnik ujedinjenja. eng. oprečnost dvaju karaktera. sredstvo protiv groznice. trzav) pl. stanovnici na istom podnevku. al' su labudovi? / Da je snijeg. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. pl. anti. takoñe: otpe-vanje. fermentum) med. tj. spasmos) pl. anti. lat. regnymi probijam) med. teza. ned. suprotno) 1. febris) med. tuberkuloze. anti. antispiritualizam (grč. sinteza. pr. sredstva koja ublažuju grčeve. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antiflebotomist (grč. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. 3. antiflogistika. toksine. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. antipirin. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. dveju težnji i sl.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. jektike. otrov) med. med. već bi okopnio. 2. antiteza (grč.U. antispastika.

zlič. oputa) lkngv. samo na suprotnim stranama polutara. entre. antr-akt (fr. antoftalmika (grč. paronimi. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. geol. antodoitalgika (grč. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. antonimija (grč. anthrax ugalj. entr'acte) poz. korali. v. sredstva protiv očnih bolesti. antihronizam (grč. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antozoe (grč. antonimi. u. kol. antonimi (grč. sredstva protiv zubobolje. kyanos zatvorenoplav) hem. anti. antologija (grč. ned. antihipnotičan. koji služi kao lek protiv šuljeva. anthos. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. anticivičan (grč. živo biće) pl. nepomenik. plodovima. anti. fig. prostrel. čekati prijem. antihreza (grč. avtihipnotika (grč. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. levkasta rupa od eksplodirane mine. lažistina. ksanthos žut) hem. geogr. lit-hos kamen) pl. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. sprava za odreñivanje količine ugljenika. antikrist (grč. upotreba jednog vremena umesto drugog. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. anti. počinka. anticus. entre nous) meñu nama. orgazam. antr (fr. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). lat. antonomazija (grč. unapred primiti (ili: primati). anti. anti. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. med. odmor. be-drenica. listovima. anticnklon (grč. lithos kamen) min. starinski. . fig. up. antr lu (fr. sredstva protiv kolere. med. v. reči suprotne po značenju. zoon životinja. preduj-miti. antos (grč. antonoar (fr. protivgrañanski. kružno kretanje) meteor. predujam na robu. npr. inter) meñu. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anthos cvet. anthrax ugalj) med. lat. anthos. antrakonit (grč. anticipirati (lat. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. antrakolit. naročito na licu. liig. osip. anti. antrakolit (grč. tvrd-mek i dr. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. govorni ukras. stablu itd. entonnoir) levak. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. avtiholerika (grč. cvetno žutilo. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antoliti (grč. anthos cvet. krečnjak obojen ugljenom. crni prišt. anticipando) unapred. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. rheo curim) lged. starodrevni. toile. anthrax. po starinskom ukusu. kyklos krug. anti.. vrtača. koji potiče iz starog veka. naročito lirskih pesama. antrakometar (grč. antišambr (fr. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. cvat. anthos cvet. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. hresis upotreba) prav. anticipaido (lat. zool. ophthalmćs oko) pl. antoftalmika (grč. Ifthos kamen) pl. anti. antrakoza (grč. predujmljivati. entonner. hafma. besnilo itd. typos otisak. redak. leto-zima. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. travnjak. preduzimati. ned. zbirka odabranih. up. ñavo. privremen prekid u nekom poslu. stanka. kotlina. dobar-rñav. anticipacija (lat. anthologia) branje cveća. antotipoliti. krasta. npr. zbirka na j lepšega. fil. metron mera) hem. pr. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. kol. antišambrirati (fr. u poverenju. up. algos bol) pl. antografija (grč. antorgastična sredstva med. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. s tim da će se kasnije dokazati. starovremenski. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). antički (lat. homonimi. anti. izmeñu. antiquus) stari. tle) pl. antraks (grč. sinotši. hemoroida. u obliku predujma. ned. ophthalmos oko) pl. sredstva protiv očnih bolesti. lithos kamen) min. med. preduzeti. sredstva protiv navale krvi. anti. civis grañanin) negrañanski. npr. antonomasia drugi naziv) reg. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anthrax. anthos) cvet. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. oputa ime) pl. sotona. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antoliti. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. antotipoliti (grč. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". starog kova. 58 antr-akt antoksantin (grč. odmor izmeñu činova. odus zub. antoalaža (fr. antocijanini (grč. fig. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. cvetnjak. bezbožan čovek. pre vremena. anti. antihtoni (grč. med. hypnos san) pl. anti. ret. u četiri oka. usred. cholas utroba) pl. anti. anthos. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. chthon zemlja. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine.

entre nous) v. anthropos. antracen (grč. anthropinos) čovečji. antropozoik (grč. anthropos. anthrax ugalj) hen. antropozofija (grč. nastavak ites) min. predjele. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. arheologije i nauke o jeziku. duša sudbini koju sama stvara. komad kojim počinje opera ili koncert. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. tj. sličan čoveku (o majmunima). upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. odstojanje izmeñu stubova. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. entrecolonne) apx. antricid (grč. lat. antracit (grč. anthropos. uvozna carina. meso izmeñu dva rebra (kod stoke).) vot. antropoidan (grč. antropozojski period. S14N10. antropogeneza (grč. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. anthrax ugalj. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. muz. anthropos) fil. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. istorije. anthropos. anthropos. antrkolon (fr. ulazna cena. anthropos. pri-vredna. anthropos. antropometar (grč. opadanja itd. ulaženje. antrkot (entrecote) kup. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropogenija (grč. anthrax. antropolog (grč. antropognost (grč. kao podvrste su: istorijska. entree) ulazak. nauka o merenju čoveka. antropografija (grč. antropogonija (grč. najstariji fosilni ugalj. najbolja vrsta uglja. socio-logije. ulaz. ulazni-ca. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. „prosvetljenje" i „posvećenje". otprilike jedan milion godina. 2. pristup. metron) merenje čovečjeg tela. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antropizam (grč. anthropos. anthropos. predsoblje. očoveča-vanje. anthropos. psihološkog i filozofskog. uvod. antropareskija (grč. muški gamet kod biljaka. ulazna soba. antropinski (grč. anthropos. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. nauka o čovečjem telu. po traje još i sad. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. anthropos. ukrpgganja. anthropos. 1. istorijskog i sociološkog. krmenadla. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropologizam (grč. supr. psihologije. antropognozija (grč. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". anthropos. npr. složen ugljenički vodonik.: teosebija. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. trgovačke i politička geografije. plo-ñenja. antropogsografija (grč. antre (fr. zoon životinja) geol. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antropijatrika (grč. antropomorf (grč. fiziologije. anthropos. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. latreia služba) obožavanje čoveka. uticaja okoline. antropo. anthropos. anthropos. antropometrija (grč. . a duh zakonu reinkarnacije.(grč. majmun sličan čoveku. saobraćajne. razmak. pojava glumca na pozornici. telo je podložno zakonu nasleña. pod antr. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. poznavanje čoveka. antropobiologija (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. zemaljski. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. predvorje. oblik) čovekolik. anthropos. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. prostor izmeñu dva stuba. avtreozoid (grč. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropozojski period geol. avtr nu (fr. shvatanje da je čovek biće slično bogu. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". logismos) fil. antropogenija. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. o odnosima izmeñu čovečjih udova. ulaznina. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropolatrija (grč. filozofije. arheološkog i dr. antrpilastr. počinje sa diluvijalnim periodom. antropomantija (grč. kulturne. težnji i ideala. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropogenetika v. anthropos. anthropos. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. upadanje jednog glasa. antropologija (grč. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. koji se tiče ljudi. bios život. želja. papagaj. množenja. prvo jelo pri obedima. eidos vid. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. naročito svečanim. sophla mudrost) fil.

antropomorfoza (grč. antroponomija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. sa ljudskim osobinama. hod konja. anthropo-morphos) sličan čoveku. entrefins) pl. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. i odatle uvoziti. entrepilastre) apx. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antroposfera (grč. anthropos. anthropos. popravljati. anthropos. antropomorfoza. anthropos. antroponimija (grč. koja se može razvrstavati. izvoziti ili upućivati. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. en entrepot) necarinjen. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antropofonika (grč. kanibal. anthropophagia) ljudožderstvo. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropopatija (grč. antrpa (fr. antropoteizam (grč. razmak izmeñu stubova. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropopatizam (grč. anthropos. anthropos. anthropos. soma telo. tkanine osrednje finoće i kakvoće. a ova se pruži napred. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. anthropos. rañanje) biol. odstojanje izmeñu dva stuba . razuñivanje. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. deliti. počovečavati. theke pričuvi-šte. anthropos. ne plaća carinu). — an antrpo (fr. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. anthropos. počovečenje boga. ljudožder. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. lat. antropofobija (grč. antroposkopija (grč. antropofag (grč. anthropo-poia) stvaranje čoveka. antropohemija (grč. dok leži u njemu. morphe uobličavam) počovečiti. istorija čovečanstva. antroposomatologija (grč. obično zvanično. antropofiteja (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. anthropos. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. nauka o spolnom životu čoveka. neocarinjen. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. tj. antrpilastr (fr. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. entrepas) poluravan. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. antrša (fr. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. oseća i radi kao čovek. antropomorfozirati (grč. antrpo (fr. . logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. morphe. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. saopštenje vlade. morphe) fil. antropohistorija (grč. anthropos. anthropopatheia) fil. tome sečenje) med. theos bog) obogočovečenje. obožavanje čoveka. vrlinama. anthropos. antropomorfizam. anthropos. anthropopathefa) fil. koji ima čovečji oblik. anthropos. antrkolon. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropofagija (grč. v. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropos. ital. smatranje onoga što je čovečje božanskim. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. onoma ime) lingv. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. spe-laion pećina. dvornica slave. antropoterapija (grč. antropotomija (grč. slabostima i dr.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. polukas. u bačen u redakcijski deo lista. antropoplastika (grč. entrepot. da misli. fiziognomika. u užem smislu. tj. fizičke pojave. anthropos. anthropos. kratak članak. entrechat. anthropos. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. v. anthropos. antropomorfologija (grč. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. phytefa sañenje. antropoteka (grč. bog. antropocentrizam (grč. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. anthropos. antropomorfizam (grč. antropopatija. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. umetanje) trg. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropopeja (grč. talile. choreo pasprostirem se) zool. up. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. morphe oblik) fil. antrfen (fr. tj. antropohorija (grč. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. nomos zakon) fil. anthropos. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. stovarište. antropopa tizam.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropos. antrtaj (fr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. rañanje čoveka. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. koje oseća i »seli isto kao čovek. ponašanje životinja itd. kanibalizam. interpositus metanje izmeñu. lat. anthropos. skladište. sphaira kugla. biološki život. antropospeleologija (grč. an-tu-ka (fr.

apagogičan dokaz indirektan. anfan teribl(fr. anhidrija (grč. v. annunciatio) nagovešta-vanje. preñašnje svršeno vreme. tući topovima po dužini. annus) godina. enfant) dete. podizati cenu. annus civilis) grañanska godina. upija. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . anus (lat. hydor voda) hem. godi- šobran i kao suncobran. aorist (grč. posredan dokaz. nanizati. anthelmintika (grč. enfiler) udenuta. helmintos glista) pl. annulus magicus) čarobni prsten. anfilirati (lat. uništavati. suša. obična julijanska godina. glavna srčana žila. anumeracija (lat. anus civilne (lat. nuditi više. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anceps) dvostruk. poskupljenje. žila srčanica. anhelacija (lat. dati više pri nadmetanju. anti. dvostran. zadiviti. ap. ushititi. annuitas. u opasnost. izvoñenje i nabrajanje prigovora. džombast. zadivljavati. npr. Blagovesti. god. anulus palacii (lat. dobrojavati. ukidati. ap. poskupl>ivati. poskuplji-vanje. po dužini. pr. potpun prestanak lučenja mokraće. anhelatio) kratko. annullatio) poništenje. dobrajanje. pravo u oči. anulacija (nlat. zaobilazan. enfants perdus) na. anumerirati (lat. spa-janje. teško udisanje vazduha. dobrojiti. anuarij(um) (lat. opovrgavanje. apage! (grč. ap-ago odvesti. anšantirati (fr. nizati. uračunavati. završetak zadnjeg creva. godišnji dohodak. godišnjak. enfilade) dug red. hydor voda) hem. anhidričan (grč. aiulus magikus (lat. decembra. antihipnotika. annus ecclestiasticus) crkvena godina. filum konac. en face) spreda. aorte med. enchere) trg. osme miris) bezmirisan. oča-ravati. tučenje topovima uzduž. prisajedinjenje. fig. anus kurens (lat. posredan dokaz. s boka. idi. anti. naročito Devi Mariji da će roditi sina. anuitet (nlat. godišnja renta. anšlus (nem. anhidrit (grč. anus eklezijastikus (lat. oči u oči. anidrija. ukinuće. vragolan. preko. sredstva za isterivanje glista. nestašica vode. annulus) prsten. slobodan od vode. ukinuti. annullare) poništiti. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. anuncijacija (lat. napraviti ćupriju (u trik-traku). godišnji prihod. ñavolan. opčiniti. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. ap. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anti. neodreñen) gram. apanage. poništavanje. udevati. Anschluss) priključenje. čmar. annualis) godišnji. zadihanost. pridruženje. annuus godišnji) godišnja otplata duga. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anti. tj. kolebljiv. kome je oduzeta voda.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. opovrgavati. anfraktuozan (nlat. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. dvosmislen. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. apanaža (fr. yper nad. uništiti. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. koji traje godinu dana. hypo-phero snositi) ret. uračunavanje. npr. apagoge) log. lat. enchanter) očarati. ap. vijugast. anulus (lat. anus) anat. bolja ponuda na javnoj prodaji. po-ništavati. anceps (lat. podizanje cene. hydor voda) hem. annuarium) letopis. hypnos san) pl. anulirati (nlat. anthiperidrotikon (grč. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. čisti se! apagoga (grč. anfan (fr. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. objavljivanje. iznad. pripajanje. dahtanje. pr. ubrajati. vodonik i postaje kiselinom. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anthipofora (grč. opovrći. annus currens) tekuća godina. zaplesti nekoga u neko preduzeće. appšpegage) pribrojiti. koji se dogaña svake godine. an-šantiran. ap. anfractuosus) krivudav. aorta (grč. voj. od 1. a-oristos neograničen. per anum (lat. Š. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. anus (lat. anus komunis (lat. opčišavati. anfilada (fr. annus intercalaris) prestupna godina. kalendar. anhidrid (grč. mrtva straža. fr. annumeratio) pribrajanje. anulus pi-skatorijus (lat. ribarski prsten. kroz čmar. prošlo trenutno vreme. iskrivudan. pol. anšer (fr. nlat. a. npr. annus communis) prosta. s lica. pribrojavati. amrel za svako vreme. hydor) bezvodnost. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. idros znoj) med. med. anfan perdi (fr. anthelmintičan. anurija (grč. an fas (fr. s boka. anus interkalaris (lat. anualni (lat. voj. neprestupna godina. nesiguran. encherir) trg. metr. oglašavanje nevažećim. aortitis (grč. aorte) znat. per anum) med. uron mokraća) med. aosmičan (grč. januara do 31. soli i oksidi. anthipnotika (grč. anšerirati (fr. apage) odlazi. zapaljenje aorte. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. neravan. nesta-ško. helmins. otići. red soba u jednom pravcu. anus solaris (lat. med. biser. annus solaris) sunčana. ushićivati. ogla-siti nevažećim. zapodenuti razgovor. opovrgnuće. Petar u ribarskom čamcu.

: drvo. odvratnost meñu ljudima. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apeks (lat. appellativus) gram. zaziranje (ili: strah) od ljudi. zamršen. sa puno osećanja. pozivanje. prividan (npr. apanažirati (fr. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apelant (lat. up. aparatura (lat. npr. nesvakidašnji. paideyo vaspitavam.: antiapeks. privid-nost. izgled. apeiron (grč. apaideysia) nevaspitanost. lažan. poslušnost kod pasa. sprava i sl. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. odeljenje. zaključak. pozivanje na viši sud. strasno. vrh kupe. ljubičaste ili zelenkaste. apatao. aparentan (lat. apeiros neograničen. životinja. dražestan. soba. apedeuzija. a-. apatije (grč. antropofobija. nomen appellativum) gran. appelare) viši. npr. kazivanje. znak. apelatorija (lat. neupućenost u ono što je lepo. nemarnost. apart odvojeno. appellatio inadmissibilis) prav. neobičan. posle nižih. neznanje usled slabog školovanja. appellatio temera-ria) prav. veoma rasprostrt.). apelacio inadmisibilis (lat. apelativ (lat. apartan (fr. a-. očigledan. apelacio admisibilis (lat. godišnji prihod. pun draži. apparatus sprema. za-pleten. priziv višem sudu. ceo pribor. geom. očevidan. apatetičan (grč. bioskopa.). odvraćanje. astr. odgojim) v. rod. stan sa više odeljenja. apelat (lat. beskrajan) fol. čovek. zločinac. apart naročit. odrediti stalan godišnji prihod. koji označava zajedničko ime. jedinstven) naročit. appellatio deserta) prav. višim sudovima i traži njihovu pomoć. . apatetikos prevaran. utrnu-lost osećanja. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. mač. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apparentia) privid. naprava. taj pas nema apela. appellatio admissibilis) prav. imenovanje. apantropija (grč. appellatus) prav. beznačajan i ništavan priziv. lopov. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apantesis) odgovor. ne odaziva se na poziv gospodara. kalcijev fosfat s fluorom. sva oruña. sva mehanička postrojenja (npr. supr. appassionato) kuz. gran. prepušten. doziv. vrstu. pobijanje. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. verovatnoće. spoljašnjost. npr. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. obezbeñen prihod. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. apathes) neosetljiv. žalba višoj vlasti. apeirokalija (grč. nedostatak ukusa. braće). appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). spoljašnji izgled neke robe. nepromišljen priziv. apeiros neiskusan. ravnodupšost. apanteza (grč. voj. apatheia) neosetljivost. apel (fr. vidan. apparens) vidljiv. appel) poziv. apedeugizam. utrnulih osećanja. aparencija (lat. apelacio temerarija (lat. arasće) velegradski razbojnik. reč koja označava rod ili vrstu. apelacija (lat. apatit (grč. svirepost. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. appellare. nemaran. apelacio dezerta (lat. apartheid (eng. areh vrh. odstojanje. odgojni) neobrazovan. zbor. apelacio frivola (lat. appartement) stan. pomoćna sredstva i dr. lažljiv) lažljiv. paideytikos vaspitni. appellans) prav. pri Zemljinom obrtanju. lat. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. prevaran. aparatorij(um) (nlat. appellatio frivola) prav. apatičan (grč. nedopustljiv priziv. neke radionice. jasan. otimač. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. prav. zajedničko ime. apasionato (ital. boje sive. neprihvatljiv priziv. a-. početak. ret. apartman (fr. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. dopustljiv i prihvatljiv priziv. neobrazovanost. apatao zavodim) št. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. apedeutizam (grč. poznavanje. izdvojeno. neosnovan priziv. prizivni sud za crkvene sporove. pozorišta i dr. ravnodušan. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). tj. veličina i sl. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apatrid (grč. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. apedeutičan (grč. trg. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. stroj. neškolovan. apelativan (lat. patria domovina) lice koje nema državljanstva. oruñe) sprava. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. nevaspitan. zadocneo priziv. npr. apaš (fr. aparat (lat.

žudnja za nečim. apices juriš) pl. aperijencije. žudnja. slobodan od njihanja. aperkat (ept. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. apurement) trg. bez lišća. apis pčela. sažetak. a ne one koje počivaju na asocijacijama. apikultura (lat. alelovati (lat. apercipirati (lat. da ga (ili: je) pojedeš.. med. odnosno mišljenja. pravničke dosetljivosti. koji nema koštice (o plodu). apijarij(um) (lat. aperire otvoriti. appendix) ned. apetit (lat. otvor (izdubenog ogledala. kratko i pregledno izlaganje. apirman (fr. tečan. apetalan (grč. apetitlih (lat. nezapaljiv. apendicit (lat. dopuna. a-. aperitiv (nlat. peira iskustvo) 2. apiričan (grč. apeticija (lat. planao lutam) fotografski objektiv. uvideti. a-. loša probava. osećanje gladi. rug) med. aplanirati (fr. zaklona na optičkim aparati-ma). ad-perceptio) fil. apistija (grč.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. pčela. bez (sferne) aberacije. konstruisan 1866. pčelinjak. pljeskati u znak odobravanja. apis) zool. ap-echema) odjek. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. aperitivus) v. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. appendicula mali pri-vezak) pl. aperfu kratak pregled. volja za jelom. aplanat (grč. aperijens. bujica praznih reči. applaudere) tapšati. beskrunični. appetitlich) ukusan. aperiodičan (grč. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apeiria) neiskusnost. želja. aplanatičan (grč. areh. nevičan. koji nema iskustva. plašiš obrazovanje. težnja. koji su bez latica. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). apehema (grč. na prečaga. appellare) v. tj. appetitus) prohtev za jelom. aplaudira™ (lat. apetitivan (nlat. apertura (lat. koji izaziva želju za jelom. linkejoskop. zagladiti. apetencija (lat. uložiti (ili: ulagati) protest. pozivati se na nešto. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. požuda. za-pažanje. siguran od vatre. drugo. appellare) moliti koga za pomoć. appendix) dodatak. overavanje. ad-percipere) zapaziti. apireničan (grč. koji nema sferne aberacije. zool. proveravanje računa. neiskusan. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. slabo varenje u organizam unete hrane. shvatanje. sumnja. bez. apersi (fr. rugep kopggica) bog. apercepcija (lat. zapažati. sladak. apireksija (grč. appetitio) težnja za čim. prohtev. jasno shvatiti. aperitivan. izdužen produžetak sa površine nekog organa. simbol zemljoradnje. alat. planao) opt. aplanir) poravnati. otkloniti smetnje. aperire otvoriti) med. tvorenje) anat. apiarium) pčelanik. koji pati od slabog varenja želuca. težnja za čim. aperijentan. nem. apeiros. rug vatra) 1. apendiks (lat. bez groznice. više veze duševnog života. aperantologija (grč.ne. apelirati. apiretičan (grč. aperiens) koji otvara volju za jelom. Alis mit. a-. pohotan. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). stanje bez groznice. odnosno mi-šljenja. appetitivus) željan. apendikularije (lat. cultura gajenje) pčelarstvo. aplazija (grč. apeptičan (grč. appetere. a-. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. rug vatra) med. appetentia) čežnja. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. v. aperijentan (lat. aperijens (lat. pl. prilog knjizi ili delu. . aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. oni akti parenje. suprotno dejstvo pada. nlat. da se jede. med. aperijencije (lat. sveti bik. pepsis probava. apistia) neverovanje. neprobavljiv. načelo na kojem počivaju druge. a-. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. a-. nagon. sredstvo za čišćenje. živo odobravati. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. uložiti (ili: ulagati) priziv. zaključak. a-. apiričan (grč. požu-dan. otvor npr. saznaje i tumači. naklonost. opt. a-. suština. sklonost. podozrevanje. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. čut udarac) sp. aperantologia) preterana brbljivost. a-pyros. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. irreg gornji. apices juris (lat. pomoću kojih se jedan predmet shvata. dovesti u red. a-. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apis (lat. apirija (grč. kao složene sočivo. perfodos) fiz. a-petalos) bog. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apepsija (grč. primamljiv. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. a. aperitivan (lat. letimičan pregled. aperientia) pl. uobličenje. apertura) anat. ješnost. varenje) med. crvuljak. bez visoke temperature.

tvoj mlañi brat. apoñatura (ital. kada se još smatralo da je Zemlja središte. applausus) tapšanje. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. rañanje bez nogu. glad i smrt. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. apodejktičan (grč. upotrebiti. 2. pus. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. poslednja knjiga Novog zaveta. prilepiti. apokaliptičan (grč. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. nemanje nogu od samog roñenja. npr. aplauz (nlat. neoboriv. npr. apozicija (lat. appoggiatura) muz. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. aplikatura (nlat. ukras na haljinu. bezuslovan. beznožnost. u nekim kavkaskim. prio-nuti za neki posao. zagonetan. prileplji-vanje. prilježnost. kao apozicija. neopovrgljiv dokaz. nameštanje.: Dete bolesno mora da leži. gameo ženim se) zool. ogledni govor. ordinata (kod kupinih preseka). modalitet. naročito inostrana. arropege priložiti. apoda (grč. utiskivanje. arb. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. grč. dodati. metanje. Otkrovenje Jovana Bogoslova. pljeskanje u znak odobravanja. ukrašavanje melodije sitnim notama. pravilan položaj prstiju pri sviranju. grapho pišem) prepis. aplikata (lat. tajanstven. afričkim i dr. drugi. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). neopovrgljiv. apozitiv (lat. Jupitera. plaćati. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. raz-. applicata) geoi. čita knjigu). treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. kandidat. applicare približiti. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. završnica. apunto. proble-matičan. apokaliptika (grč. aplikativan. applicatio) način izvoñenje. asertoran. a-. neminovan. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. appoint) fin. apograf (grč. združiti) liši. Jovis) astr. ucrtati. aplikabilan (nlat. poravnati se u nečemu. primenjivanje. apodosis) ret. aplicirati (lat. dokazivanje. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. arb od. lek. applicabilis) primenljiv. tačka na putanji Meseca. apodoza (grč. 18). apojovium. noga) zool. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. dokazan. arb. izlaganje. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. applicare) namestiti. odrediti ročište. Apokalypsis) 1. mračan. marljivost. applicatura) kuz. opet. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. primena. za razliku od prvog dela (protaze). arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. mat. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. a ne Sunce (up. apogamija (grč. pus noga) med. apodeiktikos) v. rat. appositi-vum) gran. podćs. apojovijum (nlat. obraća-ti jaku pažnju na nešto. primeniti. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. apodikti-čan. aplikativ (lat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. brižljivo izučavati. L0g. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. pus) koji nema nogu.-. apnea (grč. . uneti. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. a-. apo. Jov-od Jupiter gei. dodavanje. aplikant (lat. koji stoji kao dodatak. predudar. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. dati npr. up. pohvala. perigej. appositio) gram. applicans) v. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. oblog. beznožan. staviti. gran. sitan novac za potkusurivanje. natrag. naročito u vojnim naukama. prišiti. menica. apoentirati (fr. poslednji deo složene rečenice. 1—8): kuga. rpeo dahćem) ned. apodeiktikos) koji dokazuje. aplikatorika (lat. pljesak. vrednoća. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. ned.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. apodiktičan (grč.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". appositivus) gran.. sud koji izražava logičku nužnost. stavljanje. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. apodan (grč. applicativus) v. zavoj. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. nedisanje. beznož-ni vodozemci. glasno odobravanje. Dušan. apo-gaion) acrp. starati se. apogej (grč. apoen (fr. aplikacija (lat. npr. priljubljiv. npr. metnuti. apodeixis) prikazivanje. supr. kopija izvornog dokumenta. tj. a-. upotreba spoljnih sredstava. apodiksis (grč. apodija (grč. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. afelijum). apodemia boravak u tuñini. apodiktičan sud log. aplikativan (nlat. aplikabilan. apozitivan (nlat. a-. koji se može lako namestiti na. svaka. itd. podesan.(grč.: . Apokalipsa (grč. može da ga zameni (npr. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. appointer) odrediti platu.

arolambano zadržavam. branilac. kod ljutića). rečitosti itd. apo-krypto skrivam) pl. kanoi-ske. sličan kaplji. ozdravljenje. postepeno. stojici. obaveštenje. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apokarpija (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. apologija (grč. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apolepsis zadržavanje. nauka o tome kako treba braniti veru. apćlogos priča) poet. koji ima karakter odbrane. apolonion (grč. apoplektičan (grč. mixis mešanje. istraživači Otkrovenja. govora. rešenje. Apollon) nuz. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. apo-krypto skrivam) nesiguran. apologist(a) (grč. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. grupe mišića i cele udove. aro-Mab slomim. apologetika (grč. apopleksija (grč. vrsta fortepi-jana. odgovor. aponeuroza (grč. koje nisu prave. apokriza (grč. skratiti. apokopirati (grč. nepravi. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. a poko a poko (ital. držati odbrambeni govor. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. Aiolon (grč. poezije. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). pronañena u Darmštatu. apologizirati (grč. u Engleskoj. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. zdravlje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. izostanak) neke organske funkcije. postupno.. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. apokatastaza (grč. ned. živac) znat. odrezivanje) gram. apokrizijar (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). npr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. Apollon) muzički instrumenat. prestanak. od IV veka titula biskupskog. odgovorim) 2. otkrivene. pronañen 1828. sličan orguljama. pretvaranje u kamen. apolithyo skameniti) kol. astr. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. u isto vreme. med. apokriza (grč. lažan. arb. sufumigacija. muzike. apokrino izlučujem. lekarstva. apo-kopte odsecanje. naročito hrišćanske učenje. poučna pričina. poremećaj. . pitagorejci). srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. kapnos dim) ned. podmetnut. bila. prelom kosti. svojevoljna smrt od gladi. apologeomai branim) teol. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. babušina. apokrifan (grč. apolid (grč. apokspa (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. neuron žila. sumnjiv. bog sunca. sin Zevsa i Lato-ne. apoklazma (grč. naročito rimskog. sprečavam) med. snošljivo stanje. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. Apollon) nit. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. potpun prestanak neke bolesti. apolitoza (grč. spokojstvo. arb. mišiće. spis. karpćs plod) bog. sklon kaplji. odbrambena tačka. npr.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. povratak u isti prividni položaj. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apolis. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologfa) odbrana. sparivanje) zool. 5 Leksikon apolepsa (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apolćgema) odbrana. apokrifi (grč. disanja. fil. apolonikon (grč.sid (ili: smetnja. apologeomai) braniti. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. kaplja. krvokapni. malo po palo. religiozni zanesenjaci. apo-krinomai obavestim. zauzimati se za. skrham) med. skamenjavanje. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. apologeomai branim) v. apologema (grč. a roso a roso) nuz. vraćanje zdravlja. apokapnizam (grč. arb. odluka. aponia) bezbolnost. koji luči. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apologet. apo-krmo izlučujem) med. skraći-vati. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. poput navlake. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apolog (grč. med. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. izdvajam) 1. odvajanje. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apologet (grč. poreñenje u priči. aiokritičan (grč. apoliza (grč. apologeomai) odbramben govor i dr. apokartereza (grč. pret . arb. apomiksija (grč. apologetičan (grč. aponija (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. apoplexia) ned.

ali ne u gotovom novcu. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aporematičan (grč. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. grditi. apostat (grč. oštrijim tonom. arogeb biti u nedoumici. apostasia) odvajanje. otpadništvo. pisma koje su napisali apostoli. apostolicitet (nlat. Julija Apostata. odvojiti se od pravog učenja ili vere. ukor. aporija (grč. osloniti nekog življim. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. aporos neprohodan) fil. apostemacija (nlat. papski. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. fig. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. ideje i sl. logična teškoća. a posteriori. naročito hrišćanske. a-poreutos neprohodan. imanje doneto u brak. bilo prisutno j ili odsutno]. zavisan od iskustva. roba zabranjena za izvoženje. preveriti.: a priori. Bogom sestro. papinska vlast. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. . apostolos) koji potiče od apostola. . apostolska stolica (lat. koji se gnoji. skeptičar. lat. odmetnuti se. apostrophos) gram. 1. apostrofa (grč. apportare. pribegavanje) ret. donesi! (kod obučenih pasa). sedas apostolica) papska stolica u Rimu. prav. tj. fig. da se nepojamno od pojamnog odvoji. stvari zabranjene za izvoz. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. aposiopeza (grč. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. bespomoćnost. apostematozan (grč. a posteriori) fil. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostil (nlat. npr. arogeb) zagonetan. naročito od hrišćanske vere ili crkve. na osnovu iskustva. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. aporeta (grč. prinositi. Hristov učenik. apporter) doneti. 3. apostata) otpadnik. a posteriori (lat. 4. prevrnuti verom. apostolat (nlat. ua. 2. apostrophe odvraćanje. dodatak nekom pismu ili povel>i. med. aposfragizma (grč. aporem (grč. aporem. logička teškoća. onaj koji širi neko učenje. koji odgovara učenju apostola. apćrema. apostematio) med. aport! (fr. aro. apostilirati (nlat. onaj koji je sklon kaplji. aposterioran (lat. nejasnoća. apo-strepho odvratiti. propovednik hrišćanstva. kao pečat. Dela apostola. čistim učenjem apostola. okrenuti) gram. aporizma (grč. aporetika (grč. apostrof (grč. „Ja ću tebi" . ili nekoj stvari. arogeb) v. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. apo-stema čir. ulog) trg. arogsb u zabuni sam) sumnja. apostates. aportirati (lat. kolebati se. Dela apostola. ispuštanje duše. apostolos odaslan) poslanik. fig. apostateo otpadam) otpa-sti. apostolski (grč. apostolsko dostojanstvo. apo-siopesis zanemljenje) ret. apport prinos. preporuka priložena uz pismo ili molbu. a posteriori) fil. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. učenja. načela. apporte) daj ovamo. apopsihija (grč. duboka nesvestica. aporetikos) onaj koji sumnja. obamrlost. bog. odreći se vere. goro i planino. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. a-poreutos) zabranjen. neprolazan) pl. aporetičar (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostolicitas) teol. apostazirati (grč. težak zadatak.! apostazija (grč. gnojav. ukoriti. naročito kod obučenih pasa. apostol (grč. grdnja. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. aporetičan (grč. gnojenje. nedopušten. stvoren na osnovu iskustva. aporizma. apoetolikum (nlat. odmetanje. sphragis pečat) lik urezan u prsten. zagnojavanje. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. nejasan. apostrofirati (grč. otklanjanje. apostilator (nlat. sporno pitanje. apostematosus) koji ima oblik čira. zvanje propovednika vere. . aporia) zbunjenost. nlat. apostolicizam (grč. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. koju je osnovao apostol Petar. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. npr. fr. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. teškoća. nepokretnostima ili pokretno-stima.: Jao. težak za razumevanje. supr. donositi. apor (fr. tj. prećutkivanje. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti.

apotemno odsecam) mat. apoterapija (grč.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. apothesis odvajanje. podignutih na kvadrat itd. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. procene. predstava. up. apohromat (grč. razumevanje. vina. stanicama. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. apoteka (grč. koji izražava odobravanje. apoteoza (grč. bilo u etici. approbatio) odobravanje. apoche odstojanje. kratak a misaon. gubljenje glasa. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. apotithemi ostaviti na stranu. putnička apoteka. tj. da se knjiga štampa. phone glas. slivanje tonova. hapšenje. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apotoma (grč. apprecatio) preklinjanje. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. fr. theos) uzdizati do božanstva. izdanak) med. nezavisan od iskustva. obožavanje. aprobatoran (nlat. skidanje. muz. appoggiatura) kuz. apofize pl. apriorizam (lat. apraksija (grč. npr. aro. sjajnost). kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apophonie) lingv. epi-fiza). apofiza (grč. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. up. alodžato (ital. im. a priori (lat. apprehensio) fil. razdaljine. min. pori-canje. prevoj. označava lo-gičku prethodnost značenja. duhovit. razlika izmeñu celog i narednog polutona. approbativus) odobravan. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. prima nista. popis imetka. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. pohvala. nezavisno od iskustva (supr. npr. aprobatoran. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apoteozirati (grč.: a posteriori) te. apoftegmatičan (grč. kuz. ukidanje. strahovanje. aproba-g tivan. npr. apre (fr. ar . brašna. apophysis izraštaj. aro. povoljan sud o nečemu. poslovica. pojam. kutija u kojoj se drže lekovi. a prima vista) trg. skloniti. aprecijacija (nlat. appretiatio) odreñivanje cene. apohometrija (grč. vezano. zatim. bilo u teoriji saznanja. aro. metria) merenje odstojanja. sentencija. sa košću spojen koštanom masom (up. ocena. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. (»sita. obožavati. aprobacija (lat. apretirati (fr. produženje lečenja i posle bolesti. u običnom životu: unapred. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. apotekar (grč. sliveno. veličanje. u državinu. approbatorius) v. kao izmeñu ~U~2p 1. ukinem) lipti. prav. uroka i sl. potom. v. apophasis) davanje saveta. dopuštenje. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apofaza (grč. veličati. potpuno izlečenje. apretura (fr. therapefa) ned. aprobator (lat. ali tako da ne izgleda da se to hoće. skinem. nesumnjiva smrt. apoteza (grč. a ne vremensku prethodnost (psihološku). pristanak. sjajnost itd. usrdna molba. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. appoggiato) nuz. sredstvo za zaštitu od nesreće. inventar. aprobativan (nlat. pro-cenjivanje. aprehenzija (lat. a priori) fil. zatvor. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. trgovac lekovima. vrednosti nečemu. odobrenje. fabrikama itd. uzimanje u posed. strah. dati mu glatkoću. a priori) fil. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. misao. thanatos smrt) potpun prestanak života.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. koštani izraštaj. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. kol. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. prema tome. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. aro. hartija. kućna. a priori. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. apprecari. apraxia besposlenost) pskh. apotropejon (grč. nlat. aprioran (lat. vezivanje. koja je razli: . v. apo-tithemi) geom. apotropaion) amajlija. apres) posle. mladi-ca. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. apotheke. aro. moj apre. mlečnih prerañevi-na i dr. a prima nista (ital. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. aprekacija (lat. ocenjivanje. ablaut. apoftegma (grč. apophthegma) kratka i duhovita izreka. chroma) opt. .). apofonija (grč. koža. poljo-privrednim dobrima. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. hen. apotema (grč. apotithemi odvojim. predudar. chroroa boja) opt. aro. apopatura (ital. zabrinutost.

povoljno oceniti. shvatati. bezodnosno. v. dakle. relativ. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. prisvajati. appropriare) prisvojiti. mat. approximitas) približ-nost. približno iznalansenje korena. apsolutni alkohol hen.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. pelenjača. vrednost bez obzira na znak + ili —. aproksimirati (lat. absens) odsutan. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. apsolutivirati (lat. voj. aprofiter (fr. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. rasejanost. za vreme: sekunda. neku . apsolut (lat. absens. prosto. naprosto. absolvere razrešiti) gram. absens) odsutan. prilagoditi. približna ocena. absolutum) l. razumeva™. alkohol čist od vode. indikativ. udešavanje. neograničeno. bez obzira na njegovu zapreminu. absolvere završiti. apsihija (grč. apropinkvirati (lat. ograničenja) nezavisan. udesiti. 2. savršen. apsolutna vrednost mat. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. aproširati (fr. aprobirati (lat. agr. aprovizacija (lat. approximatio) pri-bližnost. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. aproksimitet (nlat. abest. fiz. aproš (fr. up. naročito u crkvama romanskog stila. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. fkl. astr. gram i sekundu. imati pristup. u zgodan čas. velika oca eliptične putanje. apsens (lat. apsida (grč. udaljen. pril. apsintizam (grč. ili predstavljati nešto kao apsolutno. v. materijali-stički: materija). tim povodom. rov. osloboditi od (greha ili krivice). bezuslovan. približno izračunavanje. appropriatio) prisva-janje. aprovizionirati (fr. npr. ocenjivanje otprilike. approche) voj. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. prisvojenje. pohvaliti. aproprirati (lat. absolvere) neograniče-nost. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. up. samovlašće. profitant. primicati se. prokop. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsmthion) bog. approximativa) tačka zbliženja. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. apsidos okruglina. neuslovl>en. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. relativno. apropinkvacija (lat. baš kad treba. prosto-naprosto. duž koja spaja obe apside. aproksimacija (nlat. uslova. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. absolutum) činiti. dopustiti. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. absenterS) pl. prvi osnovni uzrok svim pojavama. svršiti. apsolvent (lat. no samo za jednu. apsis) vrh. u filozofiji religije: apsolutno biće. školu. neprisustvo duha. 2. apopsihija. apsolutan (lat. apsentan (lat. svod) 1. apsenteri (eng. pod apsenti-zam. rovove. duh. eng. neprisebnost. strašljivost. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. iako se u njemu podrazumeva. a prope (fr. apsidiola. appropinquare) približiti. a propos) zgodno. rakija sa pelenom. gorka rakija. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. apsis. grč. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. naročito nekog trenutka ili dogañaja. priznati nekome sposobnost za nešto.. učiniti nešto apso-lutnim. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. povodom toga. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. broj. za vinograd i sl. aproprijacija (lat. stvar po sebi. apsint (grč. fiz. bog. približavati. apsolvirati (lat. mala horska kapela. bezuslovno. kao poručeno. aproksimativan (lat. afelijum i perihelijum za planetu. praviti prokope. samodržavlje. supr. apsidna linija astr. apsentizam (lat. nešto. neograničen. fkl. približavati. apsolutizam (lat. npr. savršeno. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. prilagoñavanje. neuslovljeno. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. ab-solvere odrešiti) razrešiti. za masu: gram. supr. aproksimativa (lat. aproseksija (lat. apsmthion) ned. dodirna tačka. završiti. approximativus) približan. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. samovolja. saobra-ziti. appropinquatio) približavanje. approximare približava™ se) približiti. apsolutni broj. kao poručen. apsychfa) nesvestica. apsidiola (nlat. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. approfiter koristiti se) v. potpun. apsolutan (lat. approcher) približiti se. podesiti prema čemu. pelen. u ap-solutnom smislu. tj. čist. polukružni delovi crkava.

odvajati u . obuzeti. duvana. progutati. apstergencije (lat. apsurdi-te t. apstrakcija (lat. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). upijanje. trezven. abstergere otrti) prati. apsolutorij(um) (lat. abstentio uzdržavanje) prav. apsolutnost (lat. abscissa tj. savršenost.. npr. rasejan. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. opšte. ab-sorbere) usisati. apsolutist(a) (lat. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. okaniti se toga. nerazložan. med. besmislen. in apstrak-to (lat. čistiti (ranu). mislen. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. obuzimati. razreš-nica. misaonih predstava. abs-trahere) v. besmislica. abstractio) log. apsorpcija (lat. abstractus) log. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apsorbirati. taman. specijalno. koji razrešava. absolvere. zagnoj. teško razumljiv. misao- . apsurdan (lat. težak za razumevanje. ubrizgavanjem mleka i dr. grč. dubokomi-slen. mesu. potrošiti. otići ad apsurdum(lal. apstinent (lat. apscisa (lat.mislima. absumptio) trošenje. apsolutivira ti. absolutorium) razre-šenje. abstergens) med. uzdržavanje od alkoholnih pića. abscessus) odlazak.). pojmovno odvojeno. apstraktum pro konkreto (lat. gonoreje. med. apsorbencija (lat. apstrahirati (lat. uzdržljivost. dubok. osloboñenje. usisan. ekstrakt nekog soka ili alkohola. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. zamršen. apstergirati (lat. apsurdnost (lat. abstersivus) med.: emisija). besmislenost. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. neime-novani broj. otpusni. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. abs-cedere) odlaziti. abs-trahere) odvojiti. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. odvojiti. sasvim zauzeti poslom nekoga. gnojno zapaljenje tkiva. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. apsurd (lat. abscindere otrgnuti. glupost. progresivne parali-ze itd. apstruzan (lat. upijati. čista misao. hen. apsorpciometar (lat. apsorbovati (lat. in abstracto) u opštem. potpuno zaposliti. linea. koji čisti (ranu). spolnog opštenja itd. ovladati. mis leno (supr. zatvoren. udubenost u misli. abstrusus) skriven. apsolutoran (lat. negledanje. istrošenost. odvajanje. apsces (lat. osloboñenje. raseja-nost. potpuna zauzetost (poslom. apsorptivan (nlat. prelaziti u gnoj. abstinere) uzdržavati se od alkohola. gnojnica. absorbentia) pl. spolne ljubavi. udaljiti se. odseći) geom. ispiranje. fiziol. usisiavanje. bezuslovnost. smešan. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. abstersio) med. spolnom opštenju. abstractivum) xex. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. apstinirati (lat. sredstva za čišćenje spolja. supr. trezvenjak. apstencija (nlat.apsolutizirati 69 apscisa ni. usisa-vati. absurdus) logički nemoguć. uvlačiti u se. odvajanje. mesa. gram. fig. neuslovljenost. ad absurdum) otići u besmislenost tj. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. absurdum nemoguće) v. viši. absurdum nemoguće) v. radi lečenja sepse. absorptio) fiz. čista misao. duvana. nerazložnost. živeti trezveno. absurditas) logička nemogućnost. zamišljenost. apscedirati (lat. otići. apstraktan (lat. koji služi za ispiranje. apsumpcija (lat. mesa. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apsurditet. abstinens) pristalica apsti-nencije. v. pranje. med. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. absolutorius) koji osloboñava. pomilovanje. absorptio. apstrahirati. abstergentia) pl. primanje u sebe (supr. apsterzivan (nlat. čist pojam.: konkretan). trošiti. ne obazirati se na to.: relativnost. odustajanje od nasledstva. doći u sukob sa zdravim razumom. neograniče-nost. apsorbirati (lat. grañenje pojmova. gnojnik. upiti. čist. fiksacioni apsces. apstraktum (lat. apstinentan (lat. apstraktne (nlat. metastatič-ni apsces. apsolucija (lat. absolutus) bezodnosnost. samo u mislima. metron mera) fiz. rela-tivitet. apeterzija (nlat. apstergevtan (lat. udaljavati se. izmučenost. zagnojavati se. koji postoji samo kao pojam (supr. što biva usled piemije. apsurditet (lat. čišćenje (rana). nejasan. apstraktan broj mat. apstrahovati (lat. napon. zamišljen. razrešni. graditi misaone predstave. nepriličan. čist akt mišljenja. ono pggo je u mislima. mudrovanje. nepodoban. absolutum) v.: in konkreto). apsterzivan. diplom-skog ispita. ab-sorbere) v. mislima i sl. usov. misaona imenica. upojan. duvanu. apstinencija (lat. teorijski. neosvrtanje na. ispirati. sredstva za ispiranje rana. razrešio pismo. abstractum) log. ispolj.

arak (arap. arachne. arahnologija (grč. od plate na ime otplate duga). arahnoditis. logfa) zool. 3. araneologija. paučinaste moždana opna. arachne) med. eidos vid. apscisija (lat. izmirenje. arahnolog (grč. osobenost. v. arbitrari) fin. žrtvenik. 2. kamenje sa otiscima morskih zvezda. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. prireñivati. arachne. araneologija (lat. aranžman (fr. grapho pišem. 4. arabeska (ital. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. arapske književnosti i dr. pauci. prirediti. ureñi-vač. opisujem) opisivanje pauka. arabotedesko (ital. sporazum. reč uzeta iz arapskog jezika. grč. udešavanje. a-pteros beskrilan. v. aram v. povraćati. aragonit poš. odbijati (npr. zraka vrsta jake rakije od pirinča. arahnide. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. srediti. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. ar (lat. složiti. arahnitis (grč. arabicitet (nlat. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. haram. arak (lat. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. ten. arachne. udesiti. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. vrhom gudala. eldos vid. v. abscissio) odsecanje. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. arachne) med. buvama i dr. ara (lat. najuticajnija. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. arahnoide. oduzimati. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. arahnide (grč. appunto) trg. kol. fig. zapaljenje paučinaste moždane opne. verovnike zadovoljiti. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. gen. arachne. prireñivač. ukusa. a punta d'arco) kuz. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. araba) orijentalska kola na dva točka. despot. eidos) pl.) 2. 2. arachne. arachne. arahnoliti. logfa) zool. zool. logfa) zool. araba (tur. a punta darko (ital. poravnanje. harač. blju-vati. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). poravnati. ugledati se na Arabljane. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. aga) oltar. araneolog. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. otakati. presuda izbornog suda. neograničeni gospodar. arbitrage. spremiti. lat. arbija (tur. ret. tip. agapea pauk. araneografija (lat. npr. arahnoide (grč. suñenje izbornim sudom. arahnitis. agapea. obrada. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). pol. upotrebljavati u govoru arapske reči. lat. prisutni svedok. lithos kamen) geol. arahnoliti (grč. šećera ili od soka kokosovog oraha. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. arbiter (lat. arapske književnosti i umetnosti. arbiter) izborni sudija. arbitražni posao (lat. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arabizirati udesiti po arapski. arahnologija. arahniti. naročito za »sene. abziehen) l. osušene i pošećerene naranče. oblik) pl. red. menica za izmi-renje nekog duga. posmatrač. arachne pauk) pl. pokrajini u Španiji). oblik) zool. nauka o paucima. arancini) pl. zapravo slike iz biljnog sveta. glavna. ureñiva-ti. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. mode i dr. arcus luk) 1. odvajanje. kuz. udešavač. pretakati (vino). . arabist(a) znalac arapskog jezika. arranger) urediti. ukras u arapskom stilu. arachne. zool. arrangeur) upravljač. napraviti sporazum. izabrani sudija. agapea pauk. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. arahnoida (grč. arka tabak (hartije). raspored. arabesco) l. arahniti (grč. karbonat kreča. arahnodaktilija (grč. grč.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. apterologija (grč. v. govoriti arapski. trg. arba. aratura (lat. rasporediti. aptijalizam (grč. rum (od ove je postala reč rakija). rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arač v. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arancivi (ital. fantastične linije u slikarstvu. grč. i poznavanje arapskog jezika. arahnoditis (grč. udešavati. a.). bezbojan ili žućkast mineral. arbitraža (fr. ureñenje. arabizam osobenost arapskog jezika. apcigovati (nem. paucima slične životinje. male. arrangement) ureñivanje. otki-danje. arabicitas) suština. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. sreñivati. sudija u nekom sporu. aranžirati (fr.). prekidanje. ptyalon pljuvačka) ned. u umetnosti. izravnati. slik. apunto (ital. daktylos prst) ned.

arvikultura (lat. izbornosudski. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argos nedelatan. argumentum) dokazno sredstvo. arbitrirati (lat. cultura gajenje) poljoprivrede. ñuture procena. znak Ag. Argo. argirijaza. dokazni. argirijaza (grč. izbornog sudije. arbitrijum liberum (lat. argentan (lat. razlog. samovoljan. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. atomska masa 39. argentan. arborikultura (lat. up. argotirati (fr. argumentativan (lat. pakfong. pakvon. arborescirati (lat. arbitrator (lat. Argo. cinka i nikla. mirisa i ukusa. arbitrij(um) (lat. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). arborizacija (nlat. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. grč. arbitrari) ceniti. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. zbirke drveća. neon. samovolja. argumentator (lat. argentometar (lat. arbitralan (lat. argentum. otkriven 1894. suditi. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. odrvenjavati. pro-cenjivati. bogatstvom. v. rodoslov. tj. pakvon. mišljenje. vrsta glavonožaca. oblik) veštačko srebro. „životno drvo". nazvani po svojoj lañi Argo. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argyrion srebro) ned. argirijaza. odrvenjavanje. stari grčki junaci. god. arborin (lat. . koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. nautes brodar) zool. arboriforman (nlat. redni broj 18. argyrion. lenj) hen. zaključivanja. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argyrion. arbitracija (lat. arbor genealogika (nlat. način dokazivan>a. argumentator) onaj koji navodi dokaze. trg. arbor vitae) aiat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. koji zaključuje. argental (lat. izborni sudija. argonautika (grč. obrazlaganje. svojevoljan. zemljodelstvo. sloboda opredeljivanja. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. obrazloženje). približan. sud. argentum) v. argonaut (grč. odrvenjenje. argentum srebro) legura bakra. argentum folijatum (lat. šatrovački govor. krip-ton. argentum) srebro. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. metalna smesa slična srebru. porodično stablo. mangupski. argentum vivum) živo srebro. arbitrium) presuda. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. dokaz. efdos vid. neradan. ocena. Argo. slobodan izbor. proizvoljna procena. argirizam (grč. vladavina novca. argiromanija (grč. vrt (rasadnik) sa drvećem. veština dokazivanje. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. argyrion srebro) ned. argyrion) med. v. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. obrazloženje. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). arvus njiva. presuñivati kao izabrani sudija. zaključivanje.948. arborescencija (nlat. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. biljni otisak. volja. argiroida (grč. novac. arborist(a) (lat. sadržaj ili izvod iz nekog dela. koji obrazlaže. argonauti (grč. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argumentatio) dokazivanje. živa. argumen(a)t (lat. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. lopovski. raspravljen. arbitraran (lat. proizvoljan. strast) za novcem. arboriformis) koji je u obliku drveta. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argyrion) dged. plemeniti (inertni) gas bez boje. ksenon. shvatanje. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. kao drvo. arbor vite (lat. argumentacija (lat. argentum foliatum) lisnate srebro. argental. slobodno opredeljivala. izabrani sudija. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. argo (fr. argyrion. argiroza (grč. arbitrimn liberum) slobodna volja.. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. ludilo) želja (ili: žeñ. arbor genealogica) rodoslovno stablo. elemenat. arboretum (lat. argirija (grč. argat (tur. nautes) kit. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argotizam (fr. mam'a pomama. arborescere) pretvarati se u drvo. argentum (lat. argon (grč. arbitrarius) izbornosudski. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. zaključivanja. govoriti jezikom koji svako ne razume. argirokratija (grč. arbor drvo. bubrega i jetre. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. pretvaranje u drvo. argit) puškarnica. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća.

plah. Arej (grč. ardasse) trg. zatvaranje. areola (lat. fig. zaustavljati. strastan. arrivage) pristajanje. arresto. uhoda. arrerages) pl. ardassine) trg. ardito) voj. dokazuje nešto batinom. poprište. tj. arestant (nlat. argumentisati v. Areopag (grč. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem.. Ares (grč. metron mera) fiz. ubio Hermej. arza (grč. krug oko Meseca. areometrija (grč. zakupiti. jer je predlagač rñav čovek". arenacija (nlat. dokazima. arestatorij(um) (nlat. ne biti isplaćen. arete vrlina. boga rata Aresa. arenatio) med. tektoniki) voj. arsa (lat. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. areola) malo. Argus (grč. ardens) gorući. fig. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. ardito) muz. areal (nlat. uzapti-ti. polje borbe. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). veština. arrestare) v. haps. arsis) metr. gumno. arestirati (nlat. rvač. Ares. popularan dokaz. kupanje u pesku. vreo. arrestans) uhapšenik. argumentum e consensu gentium) log. argumentum ad hominem) 1. lat. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. Argus) mit. supr. araios. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. dokazivati. zatvor. silan. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. naoružan ruč-nom bombom i kamom. dugovi. arduitet (lat. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). arena (lat. slobodno mesto. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. . staviti zabranu na. dolazak. argumentum e konsenzu gencijum (lat. gradilište. Argos. areometar (grč. zapadno od Akropolisa. fig. haps. sin Zevsa i Here. peščano kupatilo. pažljive. argumentari) navoditi kao dokaz. arest (ital. bogat razlozima. nepla-ćena kamata.teza. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. muz. aretirati. vrsta grube svile iz Smirne. obustavljati. arrendator) zakupac zemljišta. argumentum ad hominem (lat. araios redak. smelo. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. med. rešt. Ares) mit. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. znat.: „Taj predlog nije dobar. areražirati (fr. 72 arivaža arenda (nlat. arrestatorivun se. arrestatus) prav. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. areraže (fr. dovoz robe. zatočenik. argumentozan (lat. sin Zevsov i Niobin. Areios Aresov. uhapsiti. zadrhtati. neplaćene zakupnina. u Ateni. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. lako razumljiv. 2. prav. žustar. Ares) mit. revnostan. arendirati (nlat. obra-zlagati. arz-mahzar) pismeno. logia) fil. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. naredba o hapšenju. mandatum) prav. arendator (nlat. agea) površina. ardentan (lat.argumentirati argumentirati (lat. npr. deo etike. zažaren. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko.. arrestatio) hapšenje. v. aretologija (grč. arestacija (nlat. velika teškoća. hidrome-tar. arivaža (fr. plaho. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. ardito (ital. usijan. ardus strm) strmost. crven krug oko zapaljenog mesta. arena) borilište posuto peskom. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. argumentum bakulinum (lat. kolektivno javljanje. arrenda) zakup zemljišta. arestat (nlat. žarki. argumentum ad veritatem (lat. tegoba. kažnjenik. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. prsten oko bradavice na sisi. Arej. ardit (ital. aretirati (fr. ardasina (fr. arreter) zaustaviti. dolazak laña u pristanište. argumentosus) bogat grañom. Argusove oči vrlo budne. agea. zaostala plaćanja. silom. vatren. gravimetar. sr-čano. obustaviti. fig. argumentirati. arendar (nlat. nemajući drugih dokaza. nauka (ili učenje) o vrlini. tr-kalište u cirkusu. po Zevsovoj zapovesti.) rasprostranjena na Zemlji. nlat. ardasa (fr. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. bog rata. rata i ratnih užasa. dizanje glasa. zadržavati. špijun. vrsta fine per-sijske svile. dovezena roba. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arrestum) zatvor. Areios pagos) 1. up. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. astr. metria) fiz. areotektonika (grč. 3. optuživanje. simbol surove hrabrosti. arzi-mahzar (tur. zaključivati. ugovor o davanju zemljišta u zakup. veoma oprezan i revnosan čuvar. molba. najstariji i najugledniji sud u Ateni. rada i sl. arenant (lat. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. muka. 2. arena) borac na areni. čije je sedište bilo na tome brežuljku. zatvoriti.

koji je tvrdio da Hristos nije bog. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. laktaštvo. večni protivnik Ormuzda. jalov. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. arithmos. fig. arithmos broj. e arithmetike tj. aritmije (grč. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. fr. arriver postići. plemstvo. aristotelizam (grč. a rijega (ital. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. Aristarh (grč. gurgurstvo. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. Irana sami sebe nazivali. fig. ariozo (ital. učenika Platonova. arithmos. naročito kucanja bila. sredstva koja pomažu porañanje. nepravilno kretanje. suvoparan. u vidu arije. sušenje. arithmos broj. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. pošto je ubio Minotaura. arivizam (fr. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. slabost. Ariadne) mit. otuda: Arijadnin konac. plemićki stalež. agua) pretvaranje u Arijce. pristalice i pobornici arija-nizma. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. sanduk) 1. med. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. locheia porañanje) pl. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. agua) pl. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. iz IV veka. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. sušan. pesmica. suvoparnost. aristolohika (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. arijer-ban (fr. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. vladavine plemića. prijatelj i član aristokratije. u novije doba. anat. v. pr. arietta) muz. aritmetičar (grč. aritmomantija (grč. Ariman (pere. Arijevci (sskr.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. arijevci. aria. nepravilnost. pere. mania ludilo) med. ih. ariditas) suvoća. karijerist. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. nesklad-nost. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aridus) suv. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. aristos najbolji. aristarhski. aritmetički (grč. računaljka. pulsa. agua. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. neplodan. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. aristokratia) vladavina plemstva. arriver postići) osobina onih koji. arithmos. arythmia) nedostatak ravnomernosti. geometrijska sredina. niz lukova na stubovima. arijanci. jalovost. naročito čišćenje porodilje. poslednja odbrana. gurgur. Persije i ist. Ahriman) ion-. aridura (nlat. aridan (lat. arithmetikćc) koji spada u računanje. aristos najbolji. Arijci (sskr. pre naše ere). up. arhit. melodija. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. spržen. mršavljenje. dragocenosti. aristokratija (grč. aristokratizam (grč. aritmomanija (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. mala arija. arija (ital. deo čeone kosti (očna). lutrije i dr. Arijci. način pevanja. techne) mat. zaštitnica. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. zaštitno odeljenje. mršavost. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. v. 2. bez ikakvih obzira. arijevci pl. nego običan čovek. neplodnost. agsa kovčeg. aridura) med. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. aritmogrif (grč. Arijadna (grč. Arijevci. arriere-ban) voj. 2. veština računanja. arriere-garde) voj. a-. . kratos moć. arijski jezici svi indoevropski jezici. relikvije i dr. bog i praizvor svega zla. love zvanja i položaje. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. ariditet (lat. logla) nauka o brojevima. pevajući. arizacija (sskr. Aristoteles) fil. arioso) muz. nauka o brojevima. mršav. v. laktaš. arijanci pl. aritmus (grč. aritmetike (grč. arivist(a) (fr. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. računski. i njegovih pristalica. odstupnica. aritmometar (grč. arkada (fr. arija) pl. ned. na-pev. sušnost. veštak u računanju. suša. de-mos narod. arijergarda (fr. fig. arcade) l. pomogla Tezeju. rythmos takt) med. arka (lat.). progresija. vlast) vladavina plemstva i naroda. osiguranje života. arithmos. aristodemokratija (grč. poglavica zlih duhova. mit. mršavost. aritmologija (grč.

kako se prave sredstva za ulepšavanje. armada) oprema. aromatizacija (grč. naduven. prevlačeći guda-lom. seoski. muz. fiz. navodnjavanje njiva. „armija beskućnika" itd. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arcuatio) med. naročito carinski. granatama. oholost. mala ratna flota. arktacija (nlat. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). polivanje. naknadno plaćanje. šaljivčina. arcus luk. sever. armalis. uobražen. obasipanje vatrom. nadmen. prav. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. agta oružje. fig. e arktos Veliki Medved. arko (ital. doplatiti. trg. aroma) miris. arkato (ital. drzak. naivan. grañ. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arkcijus jus (lat. arrogans) nadut. oružje. Velika Kola) astr. arkeo izdržavaš) geol. arrosage) zalivanje. metodič-no bombardovanje. podlivanje ulica. nadutost. tj. armorial. arkuacija (lat. arktikos severni) Severno Ledeno More. trg. vrdalama. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arcato) muz. armorijal (fr. pravo prvenstva. idiličai. vazduhoplovstvo. arkadikćs) koji je iz Arkadije. armatura) voj. arroser) zalivati. nagrizanje kostiju. tenkove. oru-žana sila. artiljeriju i dr. agtee) 1. gord. armada (šp. uzeti pod svoje. arozaža (fr. vinski cvet. mor. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. Arktik (grč. obasuti (ili: obasipati) vatrom. naoružanje. fiz.. arcanus) tajni lek. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. fig. veliko mnoštvo. arktos (grč. arctius mandatum) prav. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. fig. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. ovlažavanje. armadilja (šp. arogirati (lat. gusarska laña. 3. vrdanje. Arkañani (grč. fig. armateur) mor. bezobzirnost. metodski bombardovati. ohol. doplaćivanje. fr. oružati. vojska. morski razbojnik. agta) pl. arlekin (ital. nego iz avlije. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arctatio) ned. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. arozman (fr. Arkadoi) pl. arrosement) zalivanje. jela i dr. od srednjeg veka: porodični grb. sužavanje. arlecchino) lakrdijaš. arozirati (fr. gudalo. osvežavanje. arogantan (lat. god. čovek koji često menja mišljenje. armorale) knjiga sa grbovima. bombama. opre-miti. pozadi kuće. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. razmetljiv. kol' arko (ital. snažiti. arkcijus mandatum (lat. prisvajati. »sena sposobna da zavede. Armida lit. arktički (grč. voj. drskost. tajno sredstvo. arrosio) med. arkbutan (fr. snabdeti ratnom spremom. arctior citatio) prav. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arrodere. navodnjavati. grañ. pooštrena zapovest (ili naredba). lat. arkoza (grč.arkadski arkadski (grč. povećanje nosivosti zida gvožñem. so!G agso) gudalom. uraslost nokata u meso. arktura (lat. gusar. armija (lat. armorist(a) (nlat. arogancija (lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. arkanist(a) (lat. naknadno platiti. armadilla) kor. nlat. arlekinada (fr. muz. sočna materija kod biljaka. usiniti. ratna sprema. npr. u Španiji: oružana sila. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. nlat. lat. arcanus tajanstven. armatura (lat. nepropisan put. arkcior citacio (lat. bezobrazan. prisvojiti. arkanum (lat. poslao protiv Engleske). agta oružje) pl. prevrtljivost. nego su »siveli samo od službe u vojsci. arc-boutant) arh. arma (lat. prevrtljivac. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. najedanje. zaobilazan. voj. arcus luk) nuz. potez gudalom. stezanje nekog dela tela zavojem. nepravilan. stub podupirač. krivl>enje kostiju u obliku luka. arlequinade) šala. nao-ružati. polivati. arkapija (tur. arkosolij(um) (lat. arozija (lat. naoružan trgovački brod. lučni stub. . arrogare) usuditi se. stanovnici Arkadije. 2. onaj koji se razume u grbove. arctius jus) prav. drznuti se. „armija nezaposle-nih". tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. podmlañivanje itd. armirati (lat. agso. jačati. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. armorale) poznavalac grbova. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. potporni poluluk. arctura) med. armare) voj. mali naoružan brod. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. tj. pesnici pastirske poezije. bliže (ili: preče) pravo. fig. npr. lakrdi-ja. aroma (grč. sopstvenik gusarske lañe. pastirski. armater (fr. Arkadla. Pola. poza. arrogantia) nadmenost.

izražavanja . arondismav (fr. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arsen (grč. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. tj. vita brevis) umetnost je duga. arteriotomija (grč. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arterfa. arterfa. are longa. arsena. arostema (grč. arterfa žila. ars nova) nova umetnost. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. operativne otvaranje arterija. spinet. uvećanje. v. artis umetnost) način umetničkog. are mnemonika (nlat. metnuti mirisa u nešto. arteria. arterijalitet (nlat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arpeggiato) muz. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. vita brevis (lat. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. slobodne umetnosti. arsenik (grč. tome sečenje) med. arsenal (fr. v. arpadžik (tur. arterijska krv otvoreno crve na. arrostema slabost) med. aromatičan (grč. arsentrioksid (As2O3). kvart. elemenat atomske mase 74. arsevofagizam (grč. soli arse-nikove kiseline. arterijski (grč. arterioekleroza (grč. lepe veštine. artelj (rus.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. v. arteriostenoza (grč. zanatlij-ska radna zajednica. arterieurizma (grč. prskanje arterije. niz razlomljenih akorada. arostema. kao na harfi. aromatica) al. arteriole (nlat. najsitnije arterije. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. graphia) anat. arsonvalisatio) v. artes liberales) pl. chorde žica prevara. stenćs tesan) med. zaokruženje. slabost uma. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. artizam (lat. arsenikćn. arrondissement) zaokrugljivanje. tvrd) med. arterialitas) fiziol. mirisan. arpeggio) muz. phagein jesti) med. artefactum) veštački proiz-vod. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arpikord. a život kratak. darsonvalizacija. naročito u morskim pristaništima. koji prijatno miriše. are vova (lat. prskanje) med. začiniti. fiziol. deo grada. bilo iz srca u ostale delove tela). are angina (lat. damar. jak otrov. premeravanje (ili: merenje) zemlje. artes liberales (lat. magacin za smeštaj ratne spreme. naročito knlževnog. arteriozitet. aroma) namirisati. arpeñatura (ital. zanat. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. bogatstvo u arterijama. arpanetta) muz. arsenogonija (grč. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arpaneta (itzl. arsenikćn) pl. znak As. arpikord (ital. arostija (grč. nauka o arterijama. krvna žila. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. zapaljenje arterija. arsenal. bilo. arpeñirati (ital. arsenikćn) pl. aromatika (grč. arpeño (ital. arseniti (grč. arpantaža (fr. ono što je veštački napravljeno. muški porod. artefakt (lat. ital. arsenikćn) hem. zaokruživanje. arteriositas) fiziol. mala harfa. arterialisatio) fiziol. arterfa. arteriografija (grč. svirati na harfu. arterijalizacija (nlat. jak) hen. muzički stil u XIV i XV v. arterfa. arpeggiatura) muz. rexis kidanje. arsenik. ars. sa začinom. arrostia) med. arpeggiare) muz. struka) muz. aroma) mirišljav. arterfa. zaokrugljenje. artelB) radna zadruge. trovanja akutna i hronična. hem. sužavanje (ili: suženost) arterija. v. nlat. arteriolae) pl. srez. u razlomljenim akordima.9216. jedinjenja su mu jako otrovna. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arsenale) oružnika. ars) umetnost. logfa) anat. arterija (grč. arteria) med. arteriektazis (grč. arterfa žila) koji se tiče arterije. grč. are (lat. arterfa žila) anat. veština. arostija. ars longa. arteriozitet (nlat. muz. nlat. ars mnemonica) veština pamćenja. mirišljave materije. arsen muški. gde je veoma rano bilo takvih bunara). žeš. eurys širok) med. arsen muški. arsenijati (grč. zaokrugljenost. arteriologija (grč. začini. arpihord. podrugljivo: tandrkati. arterijalitet. ludilo. ars antiqua) stara umetnost. arterioreksis (grč. ektasis pomeranje) med. arpihord (ital. are silogistika (lat. aroma. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arteriektazis. oksidisana krv. proširenje arterija. opis (ili: opisivanje) arterija. gone rañanje) rañanje muške dece. posle kojih dolaze kapi-lari. posao. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. harfica. sičan. za-činjavati. lomljenje tona kao na harfi. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpentage) zemljomerstvo. arterfa. fig. proširenje. arteritis (grč. up. agra. arpeñato (ital. sklerćs krt. redni broj 33. arsonvalizacija (nlat.

arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. zastarela reč. artikularni (lat. fosilni kič- . artilleur) vojnik koji rukuje topom. bogat trskom. zastareo. arhaičan. artrofioza (grč. artichaut) vot. veštački. otok) med. veštački. artificiosus) umetnički. archakos) starinski. artistički (fr. trg. arheget (grč. bol (ili: trganje) u zglobu. artistique) umetnički. artikulisati. fr. bol zgloba. arheopteriks. archaios star. neuralgiji. artiljerac. pro-či (drugi). archaios star. artisan) zanatlija. jestastvo (priroda). koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. pregib. arhaizirati (grč. mekani otok zgloba. veštak. phyo stvaram) med. zool. artritizam (grč. oblik ili izraz. artizan (fr. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. prastari) star. izneti. archaios star. odyne bol) med. artrofima (grč. zglobobolja. sastav tela koji je sklon gojaznosti. nlat. poznavalac umetnosti. articulare) uzglobiti. artremboleza (grč. podćs noga) pl. archaios star. stilom. artropioza (grč. poglavlje. sastavni deo jednog spisa. igrač na konopcu (u cirkusu). arthron. artralgija (grč. članak) članak. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. arheologija (grč. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. hlebno drveće i hlebne bil. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arthron zglob) med. arundinozan (lat.). kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. nameštanje iščašenih zglobova. drevan. član. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artik(a)l (lat. lek). uzglobljavati. naročito antičku umetnost i nauku. artista. up. arthros. prastari) gram. pterix pero. opšte ime za kukce (insekte). kompozicijom i dr. vinovnik. veštak u jahanju. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. tačka ugovora. gran. anat. fig. poglavar. arheografija (grč. articularis) zglobni. artropoda (grč. archaios stari. logos reč. karpos plod) pl. logia) početna nauka. osnivač. šećernoj bolesti. arheornis v. krilo) zool. fr. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. ruop gnoj) med. arthron) med. arthron. umetnuti) kec. arhegonije (grč. izveštačen. artropatija (grč. trganje u zglobovima. iznositi nešto član po član. operativno otvaranje zgloba. zglobobolja. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. kolence. vot. rod vojske naoružan topovima. polza (korist). arthron. bol zgloba. artro. roba u trgovini. životinje sa zglobovima. bol u zglobu. artrodinija (grč. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. articiocco. topništvo. neprirodan. zagnojavanje zglobova. artificiozan (lat. bog. arhajski period v. LIŠð. pathos bol) med. arthron. paragraf.ke. arheopteriks (grč. starinski. tome sečenje) med. odsek. artillerie. trganje u zglobovima. artikulisati v. glumac. rak u zglobu. artist(a) (ital. artolatrija (grč. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). napis. priključenije (doživljaj) itd. arthron zglob. artrotomija (grč. archaios star. stvar. astmi i dr. zoon životinja) zool. koji odista potiče iz starog vremena. artikulirati (lat. arthron) med. jedan po jedan. kostobolji. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. artiste) umetnik. reči i slogove jasno. arhaističan v. artofag (grč. arthron. osnovi nauke o čoveku. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. predmet. artificijelan (lat.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. pokretač. npr. articulatio) anat. giht. azojski period. articulus zglob. docnije: topovi. lukav. arhejski (grč. arche početak. artikulirati. arhaičan (grč. algos bol) med. phagos) hlebojed. izgovarati. grapho pišem) opisivanje starina. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. arthron. artritis (grč. artrozoa (grč. liigv. logos reč. emballo ubaciti. artos. pauke rakove i crve. zglob. arch-egetes) voña. zglavkari. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artokarpi (grč. phima izraštaj. tobdžija. arthon zglob. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. tj. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arthron zglob. prastari. arthron. zglavak. arche početak. artišoka (ital. artikulacija (lat. arhaičan. zglavak. glumac. artos hleb. da(va)ti arhaičan oblik. arheolog (grč. archaios star. drevni. artiljerija (fr. prevremenoj arterio-sklerozi. zapal>enje zglobova. slik. gonos) pl. obrastao trskom. arhaizam (grč.(grč. harun. arundinosus) trskovit. arun v. up. artos. latreia poštovanje) služba za hleb. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. arhelogija (grč. drevan. karkfnos rak) med. artilerac (fr. prepreden. čvor. artroze (grč. artificialis) veštački. umetnički. bog. zglobni. glavočika sa cevastim cvetovima. artrokarcinom (grč. pus. gnojenje zglobnih kostiju. „igra reči".

archivum) koji se tiče arhiva. arhiñakon (grč. archivista) v. službenik arhiva ili arhive. archivum. arhont (grč. episkopos) prvi vladika. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. izmeñu Grčke i Male Azije. arhivist. arhijerej (grč. podrugl>iv u govoru ili pisanju. rif. dvorski lekar. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. 3. arhivolt (ital. as (lat. arche početak. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. neimar. lat. archivolto glavni luk) vrh. vrlo. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. nauka o sistemu. arhitrab. lični lekar. original. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. spontano postanje života. archos. arhilohijski (grč. a po drugim opet ptici. fig. dobro očuvano. v. potiče iz preistorijskog doba. 4. archo početak. povel>e. dokumenti. abiogeneza. iatros lekar) prvi lekar. počinjem. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. vrhovni sveštenik kod Jevreja. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. episkop. arhiepiskop (grč. neimarstvo.arhesporIJum 77 menjak. arhihijerarh (grč. prvi služitelj jedne crkve. up. architektonikos) grañevinski. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. prodor zadnjeg creva. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. prazametak. as. kod starih Rimljana: novac. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. grañevinarski. arhijater (grč. a salve (ital. veoma. arhitip (grč. archos. fr. prvosveštenik. archo prednjačim. arhiblast (grč. a salvo) trg. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhitrab (grč. raspored i grañenje jedne grañevine. architec-tura) grañevinarska umetnost. najmanja jedinica za merenje zlata. arhigonija (grč. arhesporijum (grč. grañevinar-stvo. nauka o grañevinarstvu. način zidanja. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. alhimija. kele prosutost) med. 5. visoko sveštenstvo. žučan. pre n. arhitekt (grč. arhivar (lat. . archos čmar. spadnutost zadnjeg creva. arhivalije (nlat. arhihijerarhija (grč. assai. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. archimandrites) starešina manastira. dioikesis gazdin-stvo. prosutost. archos voña. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima.) arh. arhoptoza (grč. arhipelag (grč. trešnja (plod i stablo). archetypon) v. rimskoj. tj. gfgnomai stvaram) biol. prvi nad. architekton) grañevin-ska umetnost. anorgakske materije. arhetip (grč. zajedl>iv.). počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. najbolji u nekoj struci. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhetip. arhivski (lat. archos. arhitip. prapismo. naročito: prvi otisak. arhitekture (grč. prapočetak. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. aršin (tur. archo. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. pra-. trabs greda) ar*. prvak. ptosis pad) med. archos čmar. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. viši lekar. assis) 1. grč. i 640. arhimagija (grč. arhitektonski (grč. archeion vladino nadleštvo. assez) kuz. mitropolit. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. koji pripada arhivu. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. arhitektonika (grč. prastvaranje. zametak) zool. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. setva) bog. arhitrav. architekton. neimarstvo. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. poglavar. arhitrav (grč. vrsta crnog luka. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. najjača karta. arhivist(a) (nlat. naročito u avijatici i raznim granama sporta. archon) vladalac. archos. blastos klica. arhiv(a) (lat. arhi. koji radi u arhivu. sada potisnuta tzv. spora sejanje. u početku od pola kg bakra. „kec" na francuskim kartama. up. prauzor. školovan grañevinar. lat. e. arhivar. po izvesnim delovima sličan reptilijama. grañevinski stil. archi-pelagos more) ostrvlje. neoštećeno (na tovarnim listovima). Archilochos) poet. prvosveštenik. metričkim me-renjem. arhocela (grč. archo. aršlama (tur. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. archo prednjačim. spisi ili akta. arhoragija (grč. veličine goluba. arhidijeceza (grč. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti.(grč. asai (ital. nadbiskupa. arhiepiskopija (grč. arhimandrit (grč. koji se nalazi u arhivu. 2. koji se tiče jednog naučnog sistema. lat. archetypon prauzorak) prasli-ka. nadbiskup. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. arslama) bog. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. koji su često ukrašeni kipovima. arch-iereus) vladika.

pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. bezverstvo. zeta znak) ned. asesorat (nlat. ulagivačko odobravanje. a-. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asservare) čuvanje. sexus spol) bespolan. u nekom gradu. aseptičan (grč. assassinator) prav. sepsis trulež:. asepsija (grč. doznaka. koji je bez oznake. asercija (lat. npr. asibilirati (lat. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. asekurancija. sanus. pohotljivost. a-selenos) bez Meseca. isušenje moč-varnih mesta itd. assecurare) osigurati. zvanje pomoćnog sudije. aselgija (grč. asekurancija (nlat. koji nema zaraznih klica. a. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku.bez. one koja se polaže pre davanja iskaza). postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). pomoćnik starešine nadleštva. a. fr. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). antiseptičan. assertivus) v. sepsis trulež. asemos) koji nema znaka. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. assecuratus) osiguranik. protiv požara. potvrdan. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. npr. sanus zdrav. isušivanja podvodnih mesta itd. npr. dakle. asanzer (fr. assertio) tvrñenje. assibilare) gram. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. nepriznavanje bogova. kraju. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). primalac novca po uputnici ili nalogu. asignat (lat. asseverare dokazivati) potvrdan. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. ascenzor. kora od hleba. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. aselgeia) razvratnost. asentacija (lat. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. fr. razvrat. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. assessoratum) prisuditelj-stvo. assignans) onaj koji šalje novac. sepsis) hem. asesura. dokazni. a-. asebeia) bezbožnost. lat. dokazivanje. pohraniti. asertoran (lat. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. bez trabanta. ascenseur) dizalica. a se esse biti tj. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. nlat. assassinatum) prav. bolesnikove kože i dr. pri vršenju operacije. nlat. aseitet (nlat. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. asekuracija (nlat.) ned. fil. up. securus bezbedan. lift. površina pečenja i dr..asamar 78 asignatar asamar (lat. lat. asanacija (lat. a-. u pohranu. asertoran. aservat (lat. bez obeležja. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. sačuvati. koji nema spola. ostavljanje u pohranu. tvrdnja. nesposobnost razumevanja znakova. aservacija (lat.ne. asekurat (nlat. npr. prav. bez pratioca. sexualisa-tio) uništenje. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. assecuratio) v. asignant (lat. aseveracija (lat. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. pohrana. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. sudsko pomoćništvo. pristajanje uz koga. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus.bez. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. aseksualan (grč. . asasinator (nlat. asekurant (nlat. assecurantia) osiguranje. assentatio) laskanje. asemičan (grč. assertorius) kojim se tvrdi. aseksualizacija (grč. nalog. asanirati (lat. pomoćnik sudijin. udva-ranje. ad-. bez ikakvog podsticaja spolja. asenzija (lat. kastracija. doznačilac. postojati sam sobom) samostalnost. aservirati (lat. assensio) odobravanje. aseleničan (grč. up. fil. asertorna zakletva prav. assignatus) lice na koje glasi uputnica. obezbediti. apodiktičan).). smrti i sl. problematičan. asertivan (nlat. uspinjača. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. pozdravl>avanje naselja. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asesor (lat. amarus gorak) hen. assus pečen. nasilje. asemija (grč. asibilacija (nlat. assibilatio) gram. umorstvo. aseitas. asignatar (nlat. asacija (nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. primanje nečega kao istinitog. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. up. za-klinjanje u nešto. aseptol (grč. asebija (grč. unutarnjem nagonu. kraju (ili državi). asasinat (nlat. čišćenje od zaraze. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. asservare) čuvati. a. mučko ubistvo. asekurirati (lat. a-septikos) koji nije sklon truljenju. oleum ulje) hen. aseverativan (lat. assecurans) osiguravač. tj. aseptin (grč.

assalto) napad. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. ital. fiziol. nestezanje srca. asiduitet (lat. izjednačavanje. nedostatak volje za jelom. ili izmeñu članova jedne rečenice. iz koga se ne može izvesti zaključak. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. detinje gliste. nejednak. vrsta vežbe u mačevanju. jednačiti. assimilare) izjednačiti. bogougodnih spisa. nedovoljno saosećanje. udarac u dvoboju. (da) niko je ne čuje. npr. asimulacija (lat. a-. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. psih. prisustvo. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. nespojenost) ret. assimulatio) pretvaranje. npr. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asistencija (nlat. prisustvo glista u stolici. upravo. uputni-ca. potpora. asistent (lat. ali se nikad ne dodiruju. gladovanje) post. asimetričan koji nema simetrije. jezik. nemanje saučešća prema kome ili čemu. asindet(on) (grč. asjeracija (fr.ne. syn sa. a-. asitija (grč. asignacija. tur. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. asketos) isposnički. vaspitni. asketski (grč. a-. pomoćnik. sympatheia) nenaklonjenost. asimilacija (lat. postojanost. asketes) isposnik. asistolija (grč. asimetrija (grč. a-. nedostatak veze u rečenicama. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asindezija (grč. pritvorstvo. askaris) med. assiduitas) tačnost. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). preobratiti hranu u organ-sku materiju. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. mestu ili načinu tvorbe). istrajnost. izjednačavati. askaris) pl. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. asignatura (nlat. asketizam (grč. a-. assistere) pomagati nekome u poslu. moguće. nevezanost. asistirati (lat. prilagoditi. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. a. asklepijadska strofe četr. asli (arap. neravnomernost. assignatio) d oznaka. primati u se. symphonia) nesklad. vojnik.asignatura 79 asinhroaičan (grč. chronos vreme) neistovremen. i sa jambom na završetku. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. nedostatak hrane. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. — (ali) Slušale je momče čobanine. dela. pr. bogougodan. pratiti nekoga. syllogismos posredni zaključak) log. pomoć. acieration) pretvaranje u čelik. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. nejednovremen. zaista. asilogističan (grč. a-. asker) vojska. ash) pravi. a-syndeton) pong. revnost. systole skupljanje. supši. askeo) učenje o askezi. bez svezica. asindet(on). onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. askeo) pisac pobožnih. asklepijadski stih četr. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. isposništvo. juriš. jednačenje glasova (po zvučnosti. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. assignatura) v. neskladnost. doista. assistentia) pomaganje. nejedna-kost. asignirati (lat. assimilatio) izjednačenje. . asimpatija (grč. asketičar (grč. asignacija (lat. gram. asitia nejedenje. askeza (grč. neskladnost. symptotos koji se ne poklapa) mat.: „Misli mlada. asket(a) (grč. vrednoća. asimfoničan. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). a-. neskladan. nesrazme-ran. čeličenje. nalog za isplatu. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. primiti u se. assaut. asimilirati (lat. asimilovati v. askaride (grč. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. prilagoñava-ti. zood. asli. fiziol. a-. trudoljubivost. asimfonija (grč. isti. aso (fr. bubine. nepoklopljiv. asketika (grč. pomagač uopšte. askesis) isposništvo. stezanje) ned. asindetičan (grč. ua. verovatno. asker (tur. u početku sa trohejom ili spondejom. marljivost. neistodo-ban. prisustvovati čemu. gran. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asimptota (grč. askariodoza (grč. pokajnik. asjeraža (fr. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). pokajniš-tvo. vrsta klasičnog stiha. asimilirati. licemerstvo. asilabija (grč. neješnost. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. pokajnički. napad. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asyndesia) nevezanost. bez sveza. asimptotičan (grč.

asperifolmja (nlat. kada se pojavi. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. associe) drug (ili: ortak) u poslu. asosje (fr. krutost. ase prezasićenost) med. muz. muz. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). samoglasničko podudaranje. primiti za ortaka. reumatizma. koji nema semena. žel>a za nečim. biljka sa hrapavim lišćem.) med. asosje an komandit (fr. udruženje. knjiga). lat. astasia) nemir. tajni ortak. asocijacija (nlat. aspermatizam (grč. usisavati. aspermičan (grč.) ned. aspirator (lat. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. fil. nedruštven. egipatska naočarka. težnja. asotija (grč. gasa ili tečnosti. astr. aspectus) izgled. assortissage) trg. asonavca (nlat. guja otrovni-ca. usisaljka. asocijalnost (grč. aspik (fr. lat. uortačiti se. dobro znamenje. as-6des koji oseća gañenje. uvlačiti u sebe. udi-sanje. a-. aspermija (grč. asoti'a) razvratnost. aspermičan. zla i opaka žena. aspergiloza med. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. s hakom. aspic) kup. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. asocijativan (nlat.) v. aspi's. neravnina. usisavanje. zadrugara. asortiman (fr. koji nadovezuje na nešto. onaj koji teži za nečim (položajem. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. asparagus) bog. vid. člana. suglasnici s dahom. asolirati (fr. a-somatos) bestelesan. associatio) udruživanje. sisanje. astazija (grč. špargla. tvrdoća. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. asortisaža (fr. associare združiti. gram. ima ih više vrsta. para. nesanica. Convallariaceae. aspirant (lat. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. ventilator. oporost. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. assonantia) post. pihtije. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. rod biljaka iz fam. izazove u svesti i neku drugu. gram. pust život. v. nepostojanost. somnus san) med. asomatičan (grč. asodična groznica groznica sa povraćanjem. aspermatizam. čežnja. opre-miti. aspra (grč. spojiti. gledište. aspirata se. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. asperifolia) pl. asortirati (fr. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. astatičan (grč. odabrati stvari jedne prema drugima. zbirka razne robe iste vrste (npr. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. aspirata (lat. hladetina. bacakanje teškog bolesnika. nepotpun slik. s dahom. aspirin farm. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspirirati (lat. spajanje. associare) pridružiti. v. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. astakolit (grč. bez odreñene orijentacije. biranje. aspidos) zool. izgovaranje s hukom. up. aspermizam (grč. grubost. usisač. asocijalan (grč. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. izgovarati iz grla. asperitas) hrapavost. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. a-. rospija. zvanjem). odabiranje. lat. aspermos) med. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. aspiratio) gram. fig. sperma seme) med. bog. asonirati (lat. aspirare) tražiti nešto. a-.ne. oštrokonña. težiti za nečim. raskalašnost. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. aspergillus) med. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. razvrat. up. uvlačenje u sebe. bunilo. astakos rak. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspida (grč. nazeba i sl. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asonanca. društvo. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. fig. associe en commandite) trg. asperitet (lat. astateo. asocirati se združiti se. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. koji ne može da izlučuje seme. aspermizam. aspiracija (lat. sa dahom. aspermizam. asparagus (lat. koji izaziva gañenje. u organizmu ljudi i životinja. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. \ asonancija (nlat. vezati. med. aspergioloza (lat. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. socialis) nedruževan. assonantia) v. surovost. asomnija (grč. udisati. astatične igle fiz. astatos nestalan. aspirans) kandidat. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. udružiti. aspek(a)t (lat. pojava. a. aspermatičan (grč. vezivanje. strana nečega.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. neotesa-nost. činovnički pripravnik. littera) pl. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. nepostojan) koji nema pravca. slično zvučati. asocirati (lat.

grupa zvezda. ipak kaže. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astralni duhovi. teško i kratko disanje u nastupima. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. astragalos) kocka. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. Palas. zvezda. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. oronu-lost. astma (grč. grañevina bez stubova. v. astenomakrobiotika (grč. zvezdan. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. gležnjača. stigma bocka. asty grad. koji potiče od zvezda. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. uticaji. zadirki-vanje. slab. supr. astragalos kocka. astr. up. sipnja. astralni (lat. astmatičar (grč. astilon (grč. posle svakog bacanja kocaka. sjajan. ned. zadevanje. eidos oblik. želudačnog). asterizma (grč. tuga. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. asteroeides) zvezdolik. skočna kost. gledam) med. asteroidan (grč. astro. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. asthma) med. pun zvezda. dosetljiv govor. astragal (grč. stigma. zaptivanje. nomos zakon) upravljanje gradom. phobos strah) med. grč. orao vidim. grč. slab vid. astralis) koji se tiče zvezda. asterismus. izbegavanje vojne obaveze. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asty grad. astrobolizam (grč. astigmatizam (grč. astheneia nemoć. zvezdana svetlost. osobina nekih vrsta liskuna koje. npr. asteroeis) zvezdast.ne. kockanje. astratija (grč. nadzor nad kućama.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. zvezdani. asteroidi (grč. u srednjem veku: pali anñeli. uprava grada. služi za pravljenje raznih ukrasa. npr. astralno telo. piljak. plane-toidi. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. med. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. zvezdani. astigrafija (grč. astheneia slabost) med. male. Vesta i dr. Juno. asteničan (grč. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva.) geol. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. aster. zvezdano nebo. astralit (lat. aster) sazvežñe. npr. telesnih osobina. uglañene radnja. usled interferencija svetlosti. slabost.). nemoć. alat. grapho pišem) opisivanje gradova. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). asthenes) nemoćan. u obliku zvezde. drugo. oronuo. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. vrh. smrt ili obamrlost od udara munje. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). Astrea. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. ret. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje.(grč. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. astragal omanti ja (grč.ne. astmatičan. vid) pl. udar sunčanice. asthenes. asty grad) velikovaroško ponašanje. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. eterično telo čoveka. stylos stub) vrh. lako zama-ranje očiju. koji potiče od zvezda. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. astrafobija (grč. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astenopija (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. sunčanica. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. telo bez zemaljskih. astrum zvezda. nauka o asteničnim bolestima. slabost vida. asthenes. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. logia nauka) ned. geodezija. asteriskus (grč. aetigmatičai (grč.. koji potiče od slabosti. a. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. a. zemlje i pakla. duše umrlih. aster zvezda) fiz. astenična groznica živčane groznica. makros dug. astragalizam (grč. psih. asteričan (grč. 6 Leksikon . astralna svetlost. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asterizam (lat. a-. astron sazvežñe. svet zvezda. steničan afekt. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. aster zvezda. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. astron. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. asteismos utančan. astinomi)a (grč. a. up. astenologija (grč. srčanog. duhovit govor. oblika zvezde. fini ton u ophoñenju. astenija (grč. astrogeodezija (grč. zvezdast. obruč. preterano velik strah od groma ili grmljavine. tačka) fiz. astrobolismćs. tj. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji.ne. asteizam (grč. asthma) sipljivac. npr. Ceres. po učenju okultizma. slabija no na ostalom nebu. astralni svet.) igra kockom.

asurdirati (fr. astrofičan (grč. aetronomija (grč. astron. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. Ifthos kamen) zvezdast kamen. dati blaži karakter. asfalt (grč. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. fil. astronom (grč. astrolabijum (grč. aetronomija. photćs svetlost. rasrditi se. astron. do časti. asura (tur. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. ret.) veština posmatranja zvezda. ogroman. assumtio) primanje. grč. astron. astron. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. astro. astrologija (grč. kometa. okretnim.500. assumpsit) primio je na sebe. astrometrija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astrometeorologija (grč. morska zvezda slična biljni. služba zvezdama. phos. astrofizika. astron. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. phos. asumirati (lat. astron. astronautika (grč. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. druga (minor) premisa u silogizmu. načiniti popustljivim. grapho) opisivanje zvezda. astrograf (grč. asuplirati (fr. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . a-. astron. podneblje. astroskop (grč. shvatiti. astrofotometrija (grč. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. labi's držak. astron. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astrolatrija (grč. lat. ublažiti (svetlost. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. asumpsit (lat. photćs. uzeti k sebi. upotrebljava se za astrognozija (grč. vrlo velik. astrofit (grč. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astrum (lat. assourdir. asumcija (lat. astron. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. metron mera) zvezdomer. zvezdozna-nac. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. primanje duše na nebo.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. slave (Vergil). v. npr. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astrosofija (grč. srditi se.) v kosmonautika. razumeti. astron. assumptio. obaviti kakav posao i sl. astrolog (grč. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astrometar (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astrum. Sunčanih pega itd. slomiti (volju. astroteologija (grč. up. astrofizika (grč. astro. položaja planeta. itd. astron. zvezdočatac. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astron) zvezda. hasir) prostirač od rogoza. astrofotografija (grč. uzimanje. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. okamenotina u obliku zvezde. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. zeml>ina smola. assumere) preuzeti. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. paklina. uzeti na sebe. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. assouplir) učiniti gipkim. tj. astro. thećs bog. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astrolit (grč.000 km. glas). astro. astrognost (grč. nemein upravljati. astron. phytcn) zool. nćmos. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. pomešan sa krečnjakom. prav. dan smrti nekog svetitelja. astrografija (grč. neku misao. gnosis spoznaja. astromavtija (grč. umeriti. karakter) ukrotiti. poznavanje) poznavanje zvezda. meteorolo-gia. up. astronomia. primiti odgovornost. asumiti (tur. veličini nebeskih tela. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. astron. fig. sik itur ad astra (lat. surdus gluv) zaglušiti. azota i sumpora. tj. zakon) nauka o kretanjima. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. fil. astrodiktikum (grč. astron. asphaltos) hem. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. podelu na sazvežñe i nazive. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. naročito astrofotografijom. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. slik. astroskopija (grč. astron. 149. hasimak) žestiti se. tj. astron. astronomski (grč. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja.

trbušna vodena bolest. osloboñenje od poreza i državnih nameta. a tempore) upravljati se prema vremenu. ascites (grč. privrženik. a tempera (ital. Athena) mit. attaque) voj. atanatologija (grč. naviknuti se na nešto. obamro. napad neke bolesti. attacca) kuz. tj. ataumazija (grč. athanasfa) besmrtnost. pretežnost. up. stanje bez strasti. nepravilan. neustrašivost. pokušati) protivpravan napad na život. attelage) zaprega. uzlazak. hetman. najviši stepen nesvestice. nadmoćnost. brak bez poroda. attaquer) napasti. uzlazak. Vaznesenje Hristovo. ascensio) penjanje. ataksija (grč. zavoleti nešto. najedati. attacher) pridati. drhtanje. fig. neurednost u toku bolesti. udariti na nekoga. astr. prav. a tempo (ital. ra-stenje. spopasti. atelje (fr. a-thanatos besmrtan. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. obično u činu pukovnika. askites tj. udar. koji je u dubokoj nesvestici. atheos bezbožan) bezbožnost. penjanje. napasti. atavus napredak) sličnost sa precima. tačno po taktu. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. ublažavati. nagrizati. (fr. ataraxia) fil. atelija (grč. umeravati. suprotno: des-cendenti. geogr. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. ublažiti. athambfa) neplašljivost. ataše (fr. a-. neizmerno bogatstvo koje je. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. (kod Rimljana: Minerva). atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). athanasfa besmrtnost) v. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. ataka (ital. po staroitalijanskom načinu. asanzer. sphyxis bilo) med. up. amovi. utišati. imanje ili čast nekoga. topovski pribor. attache) na rad dodeljeni službe-nik. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. Ateneum (lat. atelier) umetnikova soba za rad. atavistika (lat. zaštitnica umetnosti i veština. po legendi nikla iz njegove glave. muz. at) konj. uzdizanje. prema prilikama. atentat (lat. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. atak. nekog poslanstva. naročito konjice. navala. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. asfaltirati (grč. ateizam (grč. ravnodušnost. atavizam (lat. attentatum od attentare. dedovi. thaumazo čudim se. ataširati (fr. nasleñe. uzlazna linija srodstva. napad. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. npr. atanizam. ascensor) v. a-. atelaža (fr. ascendentia) prava. napadati. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). radionica slikara. asciji (grč.sphyktos) ned. zaprežni pribor. a tempera) slikati vodenom bojom. boginja. kći Zevsova. ascenzija (lat. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. neiznenañenje. med. nem. neuredan. fig. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. vajara. mat. penjanje. naročito grada Atene (Atine). askos koža) ned. zločinački napadaj. voj. atambija (grč. polet. ataktičan (grč. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). a. navaliti. otuda: učeno društvo. a-taktos) neureñen. primamiti. osobina predaka. ateleia) besvrhnost. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. 133. vreñati. atanatizam (grč. besciljnost. atemporirati se (lat. ataxia) med. zločin. penjanje igrača na konopac. kozački harambaša. atalsko blago ogromno. a tempo). atheos bezbožan) bezbožnik. skia senka) št. ascenzor (lat. spopadati. pre naše ere. utišavati. ascendenti (lat. polumrtav. dodeliti na rad. fiz. attaccare. prilagoñavati se duhu vremena. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ascendentes) pl. preci kao rodi-tell.asfaltirati 83 ataman (rus. med. duševno spokojstvo. bezbožništvo. kod vojske. attemptare napasti. asfiktičan (grč. ustati otvoreno protiv koga. onaj koji ne veruje u postojanje boga. u pravi čas. atanazija (grč. napredovanje. ascendencija (nlat. nepravilnost. atanizam (grč. odan čovek. atavistički (lat. juriš. uzilaže-nje. atakirati (fr. ataraksija (grč. astr. ataktična groznica. nemanje dece. „besenča-ni". duševni mir. divim se) nečuñenje ničemu. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a-. zaštitnica junaka i gradova. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. at (tur. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. boginja rata. atanatizam. npr. attemperare) umeriti. uzlaženje nebeskog tela. asfiksija (grč. srodnici po uzlaznoj liniji. atemperirati (lat. viša škola. Atena (grč. obamrlost. neposredno veži. nosos. lekara i dr. napadati. ateist(a) (grč. ateknija (grč. pradedovi. naročito ženskih. ataman-v. napadanje. necelishodnost. . Spasovdan. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. neumrlost.

dizanje tereta i natezanje konopca. držanje tela. atlanticus) gorostasan. attestari) potvrditi. mor. posvedočiti. naročito na olimpijskim i drugim igrama. adijater-man. v. athetesis) odbacivanje. atestat (nlat. ponašanje. Atlant (grč. koji ima osobine jednog atlete. svedodžba. pa potonulo u more. attique) ark. zapadnoafrički. plivanje. spuštanje avionom. uglañen. atehnikos) neiskusan. pristajanje.: duša. atehnfa) neumešnost. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. geogr. izvršiti zločinački pokušaj. atletika (grč. atletski (grč. a-. fig. priterati zemlji. Atlas. velik i snažan. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. a-theoretes) koji ne zna. čast ili imovinu nekoga. Africi. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. ne popggovati. poništaj. atentator (nlat. atička duhovitost i dosetljivost. atehnija (grč. životni dah. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. pršljen-nosač. atmis. a-. Atlas) mit. spustiti se avionom. atipija (grč. čovek koji se bavi atle-tikom. uverenje. koji pripada planini Atlasu. atlanti (grč.) med. divov-ski. potvrñivanje. Atlas) mit. aterman (grč. prav. teramnos tvrd) med. Atlas) ark. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. sjajna svilena tkanina. lišiti koga grañanskih prava. overi-ti. attica. .) neuredan. skakanje i dr. pesničenje. attestari posvedočiti) pismena potvrda. prezirati. atmidijatrika (grč. sime. u indijskoj fil. nasrnuti na tuñe pravo. duhovit. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. Atlantida (grč. izdati svedodžbu. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. nazvan po džinu Atlasu koji. atimirati (grč. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. planina u severozapadnoj Africi. uzor) med. mesto pristajanja. borac. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. aterisaža (fr. veoma snažan. attitudine). napasti. thermaino) fiz. oko 9000 godina pre njega. napadati. atmidometar (grč. uverenje. atterage) mor. ateteza (grč. atman) dah. lepo i pravilno razvijen. neumešan. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. atmidijatrija (grč. sletanje. priploviti obali. v. trg. atterrissage) avij. pokušani ali neizvršeni zločini. neve-štost. atmijatrija. duša. ateramnija (grč. atestirati (lat. Atlas) geogr. atest. nepravilan. attitude. nevičan čemu. atterir) avij. v. atlete (grč. atestacija (lat. ital. attikismos) atički način govora. ateoretičan (grč. ukidanje. pravo ja. aeroplanom ili balonom na zemlju. atletske igreboračke igre. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. Atlantic) Atlantski okean. attestatio) overavanje. jednog lekara). atlas (grč. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. po verovanju starih Grka. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atmidos para. Atlas (grč. pristati.atentator 84 atmidometar atitida (fr. attentata crimina) pl. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. svedočanstvo. teška atletika rvanje. pismena potvrda. poništavanje. po Platonu. teško varenje hrane. dosetljiv. položaj. atički (lat. proglašenje nevažećim. atman (ind. po grčkoj mitologiji. fr. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). otuda koji pripada Zap. a gesta t. atest (lat. neupućen. nespretan. atmijatrija. priteri-vanje obali. atticus) svojstven atičkom duhu. princip sveta. mor. ia-treia lečenje) med. u baletu: stav na jednoj nozi. svedodžba. atehničan (grč. pristan. atlantski (lat. titan koji. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. Atlantik ' (eng. »tipičan (grč. typos oblik. aeroplanom ili balonom na zemlju. rñava probava. tanan. aterirati (fr. nepravilnost u razvoju neke bolesti. stav. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". duša sveta. koji odstupa od utvrñenog obrasca. attestatum) v. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). a-. atentata krimina (lat. ležalo u Atlantskom okeanu. bacanje. rvač. nespretnost (npr. aticizam (grč. znat. atmis. veoma jak i lepo razvijen čovek. prvi vrat-ni pršljen. koje su mnogo negovali još i stari Grci. pristanište. tj. atimija (grč. obali. ateraža (fr. nevešt. stva. atika (nlat. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. uverenje. potvrdu. atlotet (grč. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. laka atletika trčanje. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. athletike) skup viteških narodnih igara. v. atička so duhovit i fini način izražavanja. atentirati (lat. hodanje.

atomizacija (grč. attractivus) privlačan. rasparčava™. reumatizma i dr. privlačnost. nenaglašenost. lat. iatreia lečenje) ned. atomos nedeljiv) 1. volumen zapremine) fiz. lat. ono se sastoji iz progona i neutrona. jalov) med. sneg. atomizirati (grč. at-mijatrika. atolmia) strašljivost. sphaira. atonon (grč. atonia) bezglasnost. klonulost. niska ostrvca. fig. gram. kadencom. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . o pretvaranju vode u paru. up. a strane im padaju strmo ka morskom dnu.) fiz. neplodan. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. gram. a-tokos koji ne raña. atomologija (grč. nedeljiv. tj. atonon) gram. atom. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. fig. žućkasti kristali gorka ukusa. atraktibilitet (nlat. prstenastog oblika. atopičan (grč. atomos. lečenje inhalacijom. protivrečnost. primamljivost. atto di cadenza) muz. slab. atmidometar.) fig.) koji se tiče atoma. žutica. neplodnost. što iznosi oko 1. atraktivan (nlat. atomologija. stratosfera. logia) fiz. fiz.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atomizam (grč.) fil. v. atomska masa fiz. atmosferski elektricitet v. razdvajati u sitne delove. alfa-čestica. slabost tela. atmijatrija (grč. atoli (mal. bojažljivost. atonija (grč. sphaira. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. ato (ital. attractibilis) privlačljiv. primamljiv. atmos. sve do početka XX veka. pojava. atmosphaerilia) pl. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. razdvajanje u sitne delove. atraktibilan (nlat. atmosferografija (grč. elementa za koji se. atoničan (grč. bilis žuč.) kol. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atom.) filozof. mlitavost. malaksalost. atmos. atmos. naročito komada za pevanje. hevisajd. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. klonuo. atomističar (grč. atmis. nepriličnost. uspavlji-vanje. atmosfera (grč. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. sphaira lopta) vazdušni omotač. neobičan. atmos. attractibilitas) privlačljivost. fiz. supr. atolmija (grč. up. agonija (grč.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . pristalica atomizma. atonos olabavljen. atrabilitet (lat. atra tamna. atto) poz. atrabilitas) med. neotrovan. atmidijatrija. up. atonifikacija (grč. atomistika. umoran. metron mera) v. atocia) pl.000 km debljine. troposfera. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). elektricitet. atofai hedg. nlat. atmos. najsitniji delić nečega. atmosferologija (grč. kukavičluk. atopos) koji nije na pravom mestu. čep. logia) nauka o isparavanju. atmidometar. atomistika (grč.: repulzivan. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . nauka o atomima. skopeo gledam) v. veoma sitan. neutrona i dr. najmanji delić hem. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atocije (nlat. rasparčavanje. atomski (grč. atoksičan (grč. facere činiti) med. završetak muzičkog komada. v. atraktoran (nlat. atomvolum (grč. odnos atomske težine prema gustoći. a u praksi te dve atmosfera znače isto. fenilhinolin-karbonska kiselina. deutrona. čin. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. mlitav. atmometar (grč. atopia) nepristojnost. attractorius) privlačan. atmosferski (grč. nepriličan.033 kg na 1 st . nenaglašena reč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atokija. grad itd. koja su postala usled naslojavanja korala. atom (grč. atmis. atmidoskop (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. a-. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. up. atmos. atokos) ned. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. lečenje pomoću pare. jezgro ima isto tako složen sistem. atocija (grč. nenaglašen. fig. agonija (grč. primamljiv.) bezglasan. crna. malaksao. ato di kaden-ca (ital. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. med. parnih kupatila. up. mislilo da je nedeljiv. 2. atmosferilije (nlat. atmologija (grč. nesposobnost rañanja. atocija.) fig. padavine: kiša. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. logia) nauka o atmosferskim pojavama. veoma sićušna stvar. omlitavljenje. atomos.

bezdlačan. povećanje. attribuere pridava-ti. atremograf (grč.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina.v. 31. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. arthron zglob. naslućivati. operativne otvaranje zgloba. pre n. atremes koji ne dršće. privlačna sila. pojačanje. konjić). znamenje. kolovoz. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. e. koja izvlače gnoj). prividno kajanje. augur (lat. trophe hrana) zakržljao. fil. atrihija (grč. nadležnost. kosa) med. 2. gram.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. koji se ne koleba. trajna osobina nečega. znamenitost. mir. cacynieH. kopnjenje. up. predskazivati. augnt (grč. atrium mortis) predsoblje smrti. atremija (grč. sasušivanje. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. ne uzrujavam se. sušenje. kurjača. ojedenost kože. atremičan (grč. med. volina itd. auguriozan (nlat. auge sjaj. . umnožavanje. kralj u Elidi. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. med. e. strahota. atrocitas) grozota. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. uvećavanje. trenje. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. augurirati (lat. strogost. paskvica. augustus uzvišen) 1. augirati. augural) proročki. beladona. augur. atronin (grč.: kontricija). suv. kućetina. a-. zrak) min. nepokretan. auguralis. piroksen. mir. attrahere) privlačiti. auguralan (lat. phyma izraštaj. atropos) hem. dlaka. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. vinika (veoma otrovna biljka). supr. predsrñe. prednji deo hrama. sredstva za izvlačenje. pojačati.) koji nema kose. srčano pret-komorje. slutiti. užas. augmentare) umnožiti. gatar. atrotomija (grč. attrahentia) med. sastoji se iz silicija. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. astmatič-nih. bledozelen dragi kamen. atricija (lat. augmentirati. npr. augmentativ (nlat. u kojoj je bilo 3. tresis bušenje) med. npr. up. otok) med. čiju je štalu. auguriosus) v. med. attritio) med. broju i graji ptica. thrix dlaka. nedostatak kose. povišavati. august (lat. oznaka. predskazi-vanje. atrahirati (lat. neustrašivost) mirnoća. primamljivati. atro-fija kod odojčadi. obeležje. stvar koja privlači. predmetak pomoću koga se. atrezija (grč. kakvo ća. nedostatak prirodnog otvora.). neumitan) vot. melemi (npr. — 14. velebilje. ath. odlučnost. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. uvećanje. kod grčkih i staroindijskih glagola. auguriozan. atrahencije (lat. augment (lat. atributivan (nlat. pojačavati. ojedanje. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. pojačavanje. gvožña i kreča. atremeo ne dršćem. augmentatio) umnoženje. umnožavati. dodatak. loviti ca. atrij(-um) (nlat. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. nemilost. attractio privlačenje) privlačnost. predznak. a. mršav. pripisivati) svojstvo. zabava. obrazuju prošla vremena. pogañač. atrepsija (grč. slab. počasno ime rimskih careva. mesec žetve. svire-post. augmentativum) gram. augmentirati (lat. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. surovost. gram. augirati (lat. po Spinozi). atribucija (lat. mekani otok zgloba.ne. augmentacija (lat. atrocitet (lat. attributum. atribut (lat. attributivus) koji se odnosi na atribut.: repulzija. koji vrši službu atributa. dlaka. zove se i tirkiz. arthron zglob. pod adh-. atrofija (grč. pravo. dodatak. atropa (grč. bezdlačnost. dodavanje. mršavost) usled slabe ishrane. Augeias) mit. augmentum) povećanje. nepomičan. kataralnih. up. miran) miran. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. trepho hranim) med. fig. prirapggaj. očnih i spazmodičnih oboljenja). a-. Augije (grč. cenu. dodavati. a-. povećava™. atrihičan (grč. prorok. predskazivački. tome sečenje) med. avgust. n. privlačan predmet. predskazivač. osmi mesec u godini. znak. fr. npr. umnožavanje. magne-zija. augurij(-um) (lat. atropos neotklonjiv. zanimljivost. atrofičav (grč. atrijum mortis (lat. bitna. Her-kulo očistio za jedan dan. augere) v. atremia nepokretnost. atrofima (grč. up. tih. čvrstina. uzajamno privlačenje. atrofija. pogoršanje bolesti. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. povećati. dodati. auguralan. tumač znamenja. pouzdanost. dvorana za primanje posetilaca. (za razliku od deminutiva. predznaci (ili: vesnici) smrti.

množenje) biol. audiometrija (lat. sudnica. auratura (lat. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auctor delicti) prav. aura (grč. govorničko preuveličavanje i preterivanje. auditio) čuvenje. pepevanje) čuz. aurarius) koji se tiče zlata. aura vitalis (lat. autoritativan. osvećen. baldahin. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auktor delikti (lat. hrabrost. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. plaćanje menice o normalnom. audacem forturia juvat) poet. auctio) trg. javno nadmetanje. auksin (grč. augustus (lat. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. auraran (lat. slušaoci. auditus (lat. redovnom roku. audacitet (nlat. velika slušaonica. auditorij(-um) (lat. aulizam (lat. tj. nauka o pevanju uz pratnju frule. audientia) zvaničan prijem. životni dah. dvorski život i običaji. auditor (lat. auctoritate curatoris) prav. nebo. mirisan. zlatni. probio sviranje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. audijencija (lat. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). javna prodaja. auditivni tip psih. slušati. aura popularne (lat. naročito pozorišta. mutus nem) ned. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. aihapb uvećavam. auktoritativan (nlat. pozlaći-vanje.) kec. zavesa. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. de auditu (lat. saslušanje. hrabro.) muz. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje.. pregalaštvo. aukcionis lege (lat. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. auksanomstar (grč. audire čuti. aura) prijatan vazduh. auletes) svirač u frulu. aula (grč. aura vitalis) životna snaga. auns (eng. auktoritate kuratoris (lat. ročište. auleum) prostirka. auxano umnožavam. ounce) v. slušalica za gluve. aukseza (grč. aukcionator (nlat. naročito biljaka. auksilijaran (lat. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). saslušavanje. auditus sluh) slušno čulo. čulo sluha. auktor (lat. a uso) trg. carski. nuz. držati licitaciju. sudija koji saslušava) vojni islednik. audijatur et altera pare (lat. aula dvor. med. frulaš. auctor) v. grč. čuvenje. aula) dvorište. srčane. opernog pevača. audacitas) srčanost. auctionari) trg. smelo. audicija (lat. prav. auleo sviram u frulu. audire čuti. auditor slušalac. pomažući. auditivan (lat. ode pesma. nlat. čujni. predvorje. a ne može da govori. auxiliaris) pomoćni. porast (ili: napredovanje) bolesti. protivna strana. slušalac. audacem fortuna juvat (lat. javnim nadmetanjem. audace) «uz. auxsesis) ret. aulos frula. zborio mesto. unca. probio pevanje. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). aura popularis) naklonost svetine (nestalna). phone glas) med. grč. prestupa. up. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. audače (ital. auditorium) slušaonica. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. . augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). slušni. prodavati nad-metanjem. dvornice) dvorjan-stvo. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. hrabrome pomaže sreća. Augustina. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. aule lat. ćilim. svečana dvorana univerziteta. auratura) pozlata. sonometar. auletika (grč. prostrana dvorana. proba glumca. audire čuti. auctionis lege) putem javne prodaje. vrsta nemosti. up. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. augustus) svet. grč. svirača i dr. smelost. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. laskanje. aukcionirati (lat. aulodija (grč. vojni sudija. auksometar (grč. metron mera) med. audimutizam (lat. javno prodavati. učionice. audifon (lat. auleum (lat. po običaju. sudska sednica. audiometar (lat. audire čuti. tj. učenje o milosti sledbenika sv. audion (lat. prijatan povetarac. zasedanje. kad čovek normalno čuje. pregaocu bog daje mahove. pevanje uz pratnju frule. metron mera) opt. slušanje. ko sme taj i uspeva. autor. vinovnik krivičnog dela. aukcija (lat. auletike) veština sviranja u frulu. auxesis rast. aulodika (grč. uzvišen. augustinijanizam teol. aurum zlato. ulagivanje. auctoritativus) v. licitacija. aulet (grč. veličanstven (pridev rimskih cezara).

pod pokroviteljstvom. aut — aut) ili — ili. sub austt-cčjus (lat. up. auris) lekar za uši. srećan početak. auriskalpijum (1. authenticum) izvorno delo. auscultare) slušati. udesiti. auspeks (lat. original. odličan. samodrštvo. Auslaut) lingv. bez uvoza sa strane. minñuša. pomoćni sudija bez prava glasa. autos sam. namestiti (stan). osluškivanje. ausštafirati (nem. uživanje u samom sebi. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. stoffa materija) opremiti. ušna školjka. auscultatio) ned. Aurora) mit. autarhija (grč. auriformis) uvast. velik ugled. zaštita. zaštitnik. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". moć. grč. vrhovna uprava i zapovedništvo. aurora) zora. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. žut ili crven mineral arsenov sulfid. aureola (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. auskultant. austromantija (lat. sub auspiciis) pod okriljem. auspicirati (lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. Aurora (lat. samostalnost. auripigment (lat. auricula) uvence. aureatus) zlatan. australis južni. up. up. grč. lat. istok. Austria. proricati. authentica) pl. god. aurora (lat. ubod u bubnu. auripunktura (nlat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. australopitek (lat. med. koji prolazi još istog dana. aurora. autentificirati (grč. aigšp zlato) hen. augur. aurora muzis amika (lat. deo uva za vešanje obodaca. zlatan.) ned. astr. autevtike (nlat. kao uvo. okrilje. sjaj. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. „ko rano rani dve sreće grabi". iskititi. aurist(a) (lat. aureola tj. o. aut (eng. fig. out) sp. znamenje. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. overiti.) samovlada. veka do 1938. sreća. authentikos pouzdan. pigmentum) mm. auscultator) v. pomoću stetoskopa. auris uho. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. odvratna žudnja za zlatom. jutarnje rumenilo. auskultator (lat. fig. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. spoljašnje uvo. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. auster južni vetar. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). emera dan) med. auskultirati (lat. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. uvce. auriga (lat. aurum (lat. autemeron (grč. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. australopitek (lat. autarkija (grč. ital. musis amica) zora je prijateljica muza. grč. samodržac. aurin (lat. pod zaštitom. autemeran (grč. kašiči-ca za uvo. auspicium. australis južni. tj. ušni. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. fil. auriforman (nlat. auslaut (nem. authadeia. prav. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. originalni spis ili dokumenat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. autevtikum (nlat. archo vladam) samovladar. bubanjsku opnu. zadovoljstvo samim sobom. kraj reči. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. znat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. zadovoljstvo samim sobom. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika.. koji sadrži u sebi zlata. aurum. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. phobos) mržnja na Austriju. sudski pripravnik. slava. steto-skopa. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. prisluškivati. u obliku uva. prav. aurozan (lat. auspicij(um) (lat. aurikula (lat. . apsolutist. austrijacizam (nlat. auriscalpium) med. up. auscultans) slušalac. austrofobija (nlat. znak. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. početnik. živeo u pliocenu. auriskop (lat. auripunctura) ned. vlast. autarh (grč. aut — aut (lat. „Vozar" (sazvežñe). apsolutizam. autadija (grč. aurum) zlato. despot. sogopa) svetli venac. pokrovitelj. auskultant (lat. istodnevni. ispitivati šum pluća slušanjem. aurum) zlatovit. aurikularan (nlat. auri sakra fames (lat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auskultacija (lat. skopeo) med. nezavisnost od spoljašnjih stvari. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). prvobitni. Australazija Indijski Arhipelag. krug oko glave svetaca. aus iz. authadia) samodopadanje. trg. auriga) kočijaš. auskultator. autos sam. facere) potvrditi.aureatan aureatav (lat. autentikum. autarkeia) dovoljnost samom sebi. završni glas.

auto. autos. autos. autos. autokar (grč. putem razumne volje. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. svojeručno napisan. autos. naročito u crkvenom pogledu.) samoživotopis. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autos. autogamija (grč. lat. samovarenje. autos-didaktos) samouk. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. auto-de-fe) v. autos. in) med. samooprašivanje. eng. autentičnost (grč. odrediti) fil. stena). gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje.: alogen. autos. basis) prostor za smeštaj automobila. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autos. verodostojnost. autoinfekcija (grč. pravovažan. lat. izvršenje inkvizicijske presude. graphikos) svojeručan. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autogonija (grč. autćs. kata-luo drešim. autožir (grč. izvornost. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. grapho. autodigestija (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autobus (grč. autizam (grč. autos. autokataliza (grč. autos. nepatvoren. svečano spaljivanje jereti-ka. dromos put) automobilske trkalište. gamia) bog. autodafe. nepatvorenost. autodidaksija (grč. razmekšavanje organskog tkiva.) samostalnost. infectio zaraženje) med. up. autograf (grč. autografija (grč autos. autos. autos. autobiografija (grč. digestio va-renje) fkziol. istinit. toxikon. autos. autos sam. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autodikija (grč. autogol (grč. ili da. izvorni. gignomai rañam) biol. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. ital. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autografirati (grč. autos. autos. auto-da-fe. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). nezavisan. supr. bilo da priča samo svoje doživljaje. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. sam sobom. nlat. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). gnosis) samoispitivanje. autodidakt (grč. autogen. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. din. autogram (grč. autografomanija (grč. autos. umnožiti. autodeterminizam (grč. authentikćs) zakonit. autodefe (šp. poznavanje samog sebe. učenje o samodeterminaciji. samo-. eng. graphia) veština umnožavanja rukopisa. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. samooploñivanje kod biljaka. autografskog mastila. omnibus svima) automobil-omnibus. autos.(grč. determi-nare opredeliti. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autoerotizam (grč. lat. pravi. autos. actus fidei) jeretički sud.) uobičajena skraćenica za automobil. sag. autointoksikacija (grč. svojeručan potpis. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. omnibus. učim. grapho pišem) samoživotopisac. didakso. pravovažnost. računa se u korist protivnika. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autentičan (grč. dress) odelo za automobiliste. ličnosti i ideje. autos. fr. lat. v. autokefalan (grč. autodinamičan (grč. lat. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autografski (grč. autogramma) v. autograf. autodefe. dynamikos moćan. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. pisac autobio-grafije. vežbalište (ili: put) za automobile. autogram. sam svoj. verodostojan. posle smrti. autos. umnožavati. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autovakcina (grč. lat. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. kephale glava) samostalan. izrañen putem autodafe (port. izvestan. autobaza (grč. autodrom (grč. auto-garaža (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autoklav (grč. autos sam) psih. autokefalnost (grč. gyros krug. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. auto-dres (grč. eros ljubav) psih.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autos. proučavam) samouštvo. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. nezavisnost od drugih. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. (grč. fr. bios život. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autos. autognozija (grč. autos. autobiograf (grč. lat. tj. pod uticajem želudačnog soka. autos. autćs. autentikos) istinitost. auto (grč. eng. bezbožnika.

kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin.). politička nezavisnost. autopsija). samostalnost. fil. vaga. auctor. autorizacija (lat. lat. autos. odnos prema samom sebi. zvekan. autopt (grč. kritike) samokritika. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. auto-riser) v. automatija. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. med.) neograničena vladavina. autonomist(a) (grč. tvorevina. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. biće koje nema duše.) onaj koji tera automobil. automatos) samokretan. za razliku od slikovitog. morfogeneza. samodrštvo. fr. baino idem) med. autopatija (grč. vegetativni živčani sistem. fr. slobodan. životinja (kod Dekarta). mobilis pokretan. autorizovati. up. auctor tvorac. automobilist(a) (grč. tj.. 90 autorizirati automacija (grč. automat (grč.. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. autonomos) samoupravni. neograničeni vladalac ili gospodar. autologaja (grč. automobilski sport. morphe oblik) biol. koji radi automobile. autopsija (grč. autor (lat. samouprava. sopstvenim očima. ovlašćivanje. up.) pristalica samouprave. automatizam. putovanje automobilom. putem otvaranja i pregleda leša (ua. automobilizam (grč. autos. autolitotom (grč. lišiti samoradnje. autos. pregled. automatizam (grč. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. up. med. autos. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. auto-put v. autonoman (grč. autos. autokrat(a) (grč.. autos. pronalazač. fil. samovladar. autoptes) očevidac. nož. samostalnost. temno sečem) med. fr. besvesnik. stvarni govor. autos sam. v. autoliza (grč. automatija v. naučnog ili umetničkog dela. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. odobravanje. sistem apsolutističke vladavine. automatograf (grč. autorizirati (lat. mahinalan. autos. autokritika (grč. kratos vlast. ocenjivanje samoga sebe. nyktos noć. začetnik. maomai tražiti žudeti) fiz. samo gledanje. fig. logia) ret. nafta ili elektricitet. sprava koja. nomos zakon) samozakonodavstvo. . autoptički (grč. samodržački. tvorac nekog književ-nog. naučenjaka. npr. pri čemu ne dolazi do truljenja. automatski (grč. automacija. viñenje) 1. mehanički. autopadeia) sopstveno osećanje.) v. odobrenje. 2. go-spodarenje razuma nad čulima. 1ub rastvaram) samorastvaranje. autokratija (grč. postupaka. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. Rembrant. autos sam. tako reći. koji sam od sebe radi. koji se bavi automobilom kao sportom. lično posmatranje. lat. autorisation) ovlašćenje. motorni čamac. pristalica samozakonodavstva. lat. auctor tvorac. teranje automobila. vladanje sobom. kišobran. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autos. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). Tici-jan. auto-strada. Papinov lonac. moć) samodržac. autos. autos. auteur) pisac. grapho) pskh.) u gospodarstvu neograni-čen. samokretanje. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. Tintoreto i dr. autosomnambulizam. automobil (grč. automatika (grč. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. autonomni nervni sistem v. već čisto fiziološkim uzrocima. fr. automatiser) pretvoriti u mašinu. autos. auktor. automatizacija v. (Najpoznatiji: Rafael. hem. autoportret (grč. autokratski (grč. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. autonomfa. mišljenju i pisanju). puška. samokretljivost. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. autoniktobatija (grč. augere. tj. up. maomai. autokratizam (grč. h'thos kamen.) pril. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. autos sam. vladanje samim sobom. lično iskustvo. glu-pak. automatos) nauka o samokretanju. autonomija (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. slika. za čoveka: onaj koji liči na stvar. samostalan. automahija (grč. autokratizam. učiniti da neko radi kao automat. med. pascho iskusim. autos sam. opsis gledanje. puh. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. samokret. na osnovu ličnog posmatranja. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. aparat za sterilizaciju lekova. vutomorfoza (grč. bezvoljnik. portrait slika ličnosti) um. hirurških instrumenata i dr. umetnika. auto. autos. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). fr. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. automatizirati (grč.

sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. obrtanje krila oko vertikalne ose. autos. therapeia lečenje) med. sticanje pogrešnog. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. nadležan. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. ugledan. autos. haima krv. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. čak kad su i pogrešna. neograničenost. autos. samolečenje. takve su. merodavan. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. auctor. uticaj. autćs. improvizirano. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autćs sam. kad gušter žrtvuje svoj rep. smatranje sebe samoga bogom. skopeo gledam) v. autotrofne biljke bog. suggerere uli-ti kome što u glavu. pozivajući se na autoritet učitelja. autoritativan (lat. phonos ubistvo) 1. autoniktobatija. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. phagefn jesti) ned. hipnoza.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autohton (grč. autos. autos. autotipija (grč. od vrha prstiju. auto-strada (grč. autosomnambulizam (grč. therapeia lečenje) ned. ambulare hodam) med. autotrofan (grč. therapeia) med. prvi otisak. phone glas) 2. samoubećivanje. autoritš) 1. autos. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje.. autos. . priznata veličina (u nekoj struci). serum) ned. lat. fr. tj. zaljubljenost u samog sebe. starosedelac uroćenik. kod akrobatskog leta „kovit". autohirija. ugled. autohorija (grč. autćs. up. neuslovljenost. autos efa (grč. lat. autć-chthon) prastanovnik. he-mitipija. transfusio pretek) ned. autćs. alotro-fija. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. lat. novija fak-similna izdanja. pravna). lat. 2. i njihovo umnožavanje. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. npr. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autos sam. autopsija. priznat stručnjak. autćs. pod heterotrofai. autofonija (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. ljubav prema samom sebi. choreo idem. supr. autoteizam (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. v. pa se. autos.) ovlastiti. omotaju elastičnim vrpcama. tvorac. autohemoterapija (grč. somnus san. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. ned. lat. autoseroterapija (grč. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autotransfuzija (grč. autotelija (grč. jedenje samog sebe. moralna. autos. autćs. stabilis čvrst. autofonija (grč. trophe hrana) koji sam sebe hrani. npr. autohipnoza (grč. auctoritas ugled. autohirija (grč. odobri-ti. ljubav) samoljublje. autosugestija (grč. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autotip (grč. autofagija (grč. automatsko održavanje stabilnosti. nadmoćnost (duhovna. autoskopija (grč. tome seći. autoterapija (grč. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. opunomoćiti. ital. autćs. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. physis priroda. autotomija (grč. tj. npr. autorizovan prevod. v. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. epha) „on. autoritet (lat. autostabilnost (grč. autorotacija krila aaij. autotrofija (grč.. up.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autos. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. lat. pozvan. rotatio okretanje) samookretanje. heterotrofija. autofizioterapija (grč. up. samoubistvo. autofnlija (grč. zakon koji je na snazi. philia naklonost. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. autćs sam. autoshedijastički (grč. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. zakonita vlast. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autćs sam. samoobrtanje. autorotacija (grč. na brzu ruku. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. hemigrafija. rasprostirem se) bog. fr. Pitagora. npr. kod zapaljenja plućne maramice itd. thećs bog) obožavanje samoga sebe. je to rekao". nepomičan) fiz. autos sam. autćs. therapefa. auto-teles nezavisan) samostalnost. uticanje na samoga sebe.) biol. psih. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. mršavljenje usled šećerne bolesti.

vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. afera (fr. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afetuozisamente (ital. vrlo osećajno. aferaš (fr. odanost. ili ne biti ništa. afek(a)t (lat. afine (lat. afazičar (grč. ljubazan. afektivan (nlat.) onaj koji ima ili pravi afe-re. ačenje. nego i ce svojim putem. afeleja (grč. aphe dodirivanje) lingv. fr. affanato) muz. affixum) gram.. uzbuñenje. primanje u neki red . koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. tj. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. affiliatio) usvojenje. nemogućnost gutanja hrane. stanje raspoloženja. affidatus) klevetnik. lingv. affec-tueux) usrdan. up. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. mržnja na ljude. affectare) biti izveštačen. aut Cezar. auto-chthon) prastanovništvo. osećaj. afel(ijum) grč. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. uroñenički. npr. osećajan. afefobija (grč. skidanje) gram. prvo slovo.). prenemagati se. vazal. auf) predl. težak položaj. arap. afetuozisimo.) čovek koji boluje od afazi-je. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. čuvstven. afektirati (lat. srdačnost. afeza (eng. osetljiv. ačiti se. apheleia) ret. koji se bavi prljavim poslovima. aut nihil (lat. afagija (grč. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. affettuosissimo) muz. ganutljivo. autohtonija (grč. affidavit) mor. tužno. veoma strasno. up. toplo. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. afilantropija (grč. a-. phakos sočivo) med. usiljenost. samobitan. mlaćenje. a-. helios sunce) astr. aut Caesar. razjarenost. mlatiti se. oset. afion. nemoć (ili: nemogućnost) govora. samobitnost. affabile) muz. afamiran. iznenadno. affettuosissamente) muz. tur. duševni pokret. nedostatak očnog sočiva: up. prirodnost (u govoru). spor. neupućen čovek. affectuosus. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. bolno. phagem jesti) med. sukob. afamirati (fr. bolest. med. posao. stanje razjare-nosti. a-. phobos strah) med. afakija (grč. zamršena stvar. pretvaranje. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. praviti se. usinovljenje. afetuozo (ital. med. na. konj trkač nepoznatog porekla. svaki utisak na telo. uroñenipggvo. afetuozisimo (ital. prenemaganje. kon afeto. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. outsider) onaj koji je izvan čega. dodatak korenu. naročito na račun države. kla-dilac koji se kladi nasumce. afemija (grč. samoniklost. nešto veliko. jednostavnost. dirljivo. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). strasno. prostota. v. ljubav.. arb od. prvi slog. starosedelački. onaj koji je daleko od čega. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. affectus. phasko govorim) med. afidat (lat. koještarije. pretvarati se. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. velika naklonjenost. afektivnost (lat. na koga zbog toga niko ne računa. a-. auf (nem. afanija (grč. afekcija (lat. prijatno. afazija (grč.) v. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. nežnost. afidavit (lat. uzbudljivo. affigere pričvrstiti. bolestan strah od dodira. parnica. aphe dodirivanje. starosedelaštvo. affaire d'honneur) stvar časti. afanato (ital. i afilijacija (nlat. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. afektacija (lat. zanemelost od užasa. afijun (stgrč. usiJ njenje. affaire) stvar. afereza (grč. affectio delovanje) izveštačenost. affectio delovanje) osećaj-nost. affectivus) uzbudljiv. strasnost. phflos prijateljski. afektuozitet (nlat. fig. autsajder (eng. sporna stvar. poklon i sl. affectio uticanje) naklonost. umiljato. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. aphesis) lii™. osnovi ili reči. auto-chthonos) uroñen. prikovati. afer d-oner (fr. obolelost. psih. aut nihil) ili biti Cezar. ljubazno. neprirodnost. samonikao. afektuozan (nlat.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. aphairesis oduzimanje. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. koji je po strani. plašljivo. skraćivanje početka. up. dvoboj. affectuositas) usrdnost. aficiranje. supr perihel(ijum). veoma naklonjen. aphaneia) glupost. oboljenje. afiksacija (lat. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. affettuoso) muz. afakičan.

afirmativav (nlat. potvrdan sud (S je R). zbratimiti. doj-miti se. sve brže. afluks. rastrubiti. oroñavanje. stanjivanje. u obliku izreke. tužno. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. tvrñenja. tajno udruženje. opijum. afretiranje (fr.) med. spolna ljubav. oglas. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). prilepljena (ili: prikovana) cedulja. pokazni. parenje. prečišćavati. afretando (ital. ad forma-ge obrazovati. neplodnost. afflictio) utučenost. lat. phone glas) ned. log. fig. bratstvo ili društvo. npr. affuter) voj. radionica gde se prave žice. top ili pušku pripremiti za paljbu. bol. afinitet (lat. affirmativa) potvrdno mišljenje. afluks (lat. aforija (grč. pre^ čišćavanje. oštrenje alata. affiliare) usiniti. aficirati (lat. affinis) roñak po ženi. afluksija (lat. profi-niti. sveza. affirmativus) potvrdan.. pripremanje topova za pucanje. c. ljubavno uživanje. aphyllos. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. biti afitiran biti u pripravno-sti. a-. afresko v. potvrda. afiniranje (fr. afformatio. afirmati-van sud. zakupnina. afrodizijaka (grč. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. prikovati. rodan) ned. poučna izreka. fig srodnost. affinage) profinjavaže. rastužiti. afirmirati (lat. a-. a-. afficere) v. v. žalost. aflikcija (lat. aformacija (nlat. affretando) muz. nujno. napraviti utisak. bezglasnost. afiličan (grč. odlučan. Aphrodite. affiner) prefiniti. ucveljenost. afinerija (fr. obljuba. društvo. draž. afficher. afyon) mak. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. morska gusenica. npr. prijatelj. afonija (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. doterivanje. nešto putem oglasa objaviti. affretement) kor. afrodizijazam (grč. afroditografski (grč. primiti nekoga u neki red. zlato je skupoceno. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. obilje. a-. kon aflicione. phlogizo zapalim. preterano razvijen spolni nagon. č. obilnost. afluencija (lat. aforistički (grč. nameštanje topa na lafet. neplašljivost. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. zakuplji-vanje lañe. zet. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. afretando. ljupkost. afinaža (fr. afekcija. glačanje. aflogističan (grč. uzbuditi. afitirati (fr. bratstvo. združiti. affluentia) priticanje. sličnost. aforizam (grč. puške na kundak. afitaža (fr. afiš (fr. bez listova. . koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). affinitas) srodstvo. affluxus) priticanje. nagomilavanje. hol. arap. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afirmacija (lat. nesreća. up. mudra. Afrodita (grč. affigere priku-cati. stanji-ti. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. tuga. up. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. javna objava. afluksija. afoničan. afrodizija. npr. bez čašičnog listića. navala čega. affirmare) tvrditi. afirmirati se uspeti održati se kao takav. ljubavno ludilo. afilirati (lat. afion (stgrč. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. up. bolno. umnožavanje. aphorismos) kratko i jezgrovito. afretozo (ital. afyun. družba. potvrñivanje. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afflitto) nuz. napraviti lepšim. afretozo. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. Aphrodite) mit. afitirati (fr. aficiranje (lat. tast. affluxio) v. složeni suglasnici. nebojažljivost. potvrñivati. plemenitih ruda. šurak. ubrzavajući. ljubavni bes. muka. odsečan. fig. afinirati (fr. aphobia) neosećanje straha.) ljubavni. udariti na sva zvona. dremak. ta rafinerija. affricare natrl>ati) pl. affretoso) nuz. v.afilirati 93 afroditski ili društvo. afroditski (grč. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. lat. afrodizija (grč. pre-čistiti. potvrditi. uobličiti. aflito (ital. up afrodizijazam. obilje.) uticati. affirmatio) potvrñivanje. izo-bilje. affinerie) prečišćavaonica. doterati. hen. nedaća. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. phyllon list) bog. jad. potvrda. sagorim) koji gori bez plamena. alfresko. imati pri ruci. očistiti. afirmativa (nlat. oplon. pridružiti. priliv. afobija (grč. npr. affutage) voj. aflogistična lampa. iskaz dat pod zakletvom. astr koji opisuje planetu Veneru.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. jalovost. tur. afinis (lat. afrikata (lat. ožalošćenost. gram. phoros plodan. uveriti. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. affiche) oglas. pri-livanje. srodnost. ganuti. dirnuti.

farm. gomilanje. Ahitofel (hebr. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. up. ahromatizam. cheo sipam. Ahilova žila inat. a-. ahmadiyya. up. sramota. afront (fr. tur. bezvodnost. a-. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. turban. acera historika (nlat. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. zatupelost. a-.) opt. ravnodušnost prema nekom dobru. v. otuda: slabost.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. a-. up. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. dobar i mudar saveto-davac. akromatin. acholos) med. opt. aceridi (grč. achronie) liti. večernji. acerbatio) zagorčanje. chemeia) fiz. grubost. aphthosus) mehurast. surovost.). ned. kadionica. fig. donji svet. nesavremen. akenonoet. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. bezvučni suglasnik. med. besmislenost. akesis) lečenje. affundere doliti. služi za nakit. izraditi da izgleda kao ahat. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. fiz. boja kože) med. ogorčenje. bezbojnost. chemeia) pr. up. oboljenje na sluzokoži usne duplje. ahrea (grč. up. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahemav (grč. akeridi. prema životu. up. ahlis (grč.) biol. Aherov (grč. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. afronterija (fr. nlat. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. up. ahromatopsija (grč. podzemnom svetu. achlys) tama. acedija (grč. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. chros koža. ahromatin (grč. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. acerbus) gorak. hydor voda) nedostatak vode. glas. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. bezobrazna i drska prevara. Ahasfer (hebr. tj. chypnos san) med. melemi u masti u kojima nema voska. koji nije u svoje vreme. nego mora večito lutati. acera turarija (lat. bledilo. afrosinija (grč. aserra) kutija s tamjanom. besanica. acezija (grč. chroma boja) opt. slaba strana. ahat (grč. med. aphtha. chylcs sok) ned. achromatos) bezbojan. afunde (lat. phthongos zvuk. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. sprava za merenje vrenja. tako da mogu upijati boje. nesposobnost razlikovanja boja. ahromazija (grč. nemanje sna. Achilleus) mit. pogoršanje. oskudica u žuči. aholija (grč. ahroničan (grč. akedija. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. lat. ogorčen. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. otklanjanje boja. akedeia) duhovna tromost. afte (grč. aphros pena. ahmedija (arap. chroma boja. podzemni. potpuno slepilo za boje. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. a-. ahromatizam (grč. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. mesnatog dela gnjata (lista). acervatio) nagomilavanje. reka žalosti u donjem. karneola i dr. i to na peti. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. ahronija (fr. ahemanzija (grč. grub. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. affundere. a-. acenonoet (grč. acera (lat. mana jednog čoveka. aphthai. aftezan (grč. afuzija (lat. do pete. opor. Aheron) kit. Keros vosak) pl. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahidrija (grč. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. a-. sin Peleja i božice Tetide. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. strog. aphrosyne) bezumlje. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. akezija. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. surov. ntis. a-. a-. acervacija (lat. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). ahromazija. ahromatičan (grč. orao vidim) med. aharistia) nezahvalnost. . acerbitas) oporost. affronterie) javna pogrda. dolivanje. acerbitet (lat. malokrvnost. noos razum. affront) otvoren napad. a-. ahipnija (grč. a-.) ime mudrog savetnika kralja Davida. oskudica u vodi.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. bežučnost. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. dosuti) dosi-panje. aftong (grč. after-diner (eng. acerban (lat. pomračenje vida. aphtae) pl. strogost. buncanje u groznici. Ahil (grč. magličaste mrlja na rožnjači oka. čalma. ahilija (grč. vrsta dragog kamena. med. ahipničan. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. achates) št. a-. affunde) fari. uvreda. ahatizirati (grč. acera filologkka (nlat. bledilo. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. acerbacija (nlat. gorčina. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). ton) gram. koinos zajednički.

acid (lat. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. sirćetno kiseo. jela i lekovi koji lako prokisnu. aggiustamente) muz. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acidirati (nlat. acetil (lat. acetum) hen. acsscencija (nlat. anat. npr. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. grč. npr. upotrebljava se za osvetljenje. acetum) hem. asik) voditi ljubav. acidimetar (lat. aciniformav (nlat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. agi ta to) muz. acetum. metron) sprava za merenje jačine kiseline. uskišnjavanje. acidofilan (lat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acetilen (lat.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acescentia) hen. Uron mokraća) med. prisustvo acetona u krvi. acetum. hen. acetoiurija (lat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. očeličiti. acephalus. soli sirćetne. žlezde. acetaldehid hen. grč. acidificatio) hem. acetum (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acefalan (lat. prisustvo acetona u mokraći.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. lek protiv žuljeva i bradavica. acetate-star celuloze. kyanos plav. ocatne kiseline. aciniformis) v. sprava za merenje kiseline sirćeta. acetum sirće. aciditet (nlat. acetilceluloza (lat. aciditas) hen. acidere) hem. acetičan (lat. aseg. kiseljak.ne. naročito kod šećerne bolesti. acetum) hem. grč. proki-šljivost. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acidifikacija (nlat. acinosus) pupast. grč. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. okaliti. ocat. pretvaranje u kiselinu. tačno. kisela voda. acinozan (lat. bog. sklonost prokišnjavanju. metrfa) hem. koji ima oblik zrna grožña. acidimetrijv (lat. sredstvo. ačakatura (ital. acidum. acescere. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. naročito kod šećerne bolesti. acetum) hem. stvaranje kiseline. acidacija (nlat. tronuto. acijanoblepsija (grč. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acinozan. acetabulum (nlat. acidoza (nlat. acetum) sirće. acidosis) med. acetometar (lat. acstometrija (lat. koji sadrži sirće. acetati (lat. sasvim tačno. acetum. kon adžitacione. acidatio) hem.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. mineralna. zglobna čaša. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acidum. asegeg) čeličiti. merenje jačine sirćeta.) sirćetovit. haima krv) med.) 1. acescentia) pl. stapanje. adžitato (ital. ocat) pl. acciaccatura) nuz. a. hrane u želucu. ašikovati (tur. acetoza (lat. acescencije (lat. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acetonemija (lat. metron mera) hem. ukiseliti. 2. aceton (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. metrfa) merenje jačine kiselina. acetum) farm. acetum. bezbojan i otrovan. acefalija (lat. grč. acidum) hem. aceterin (lat. kiselina. kiselost. blepein gledati) slepoća za plavu boju. grč. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). pretvoriti u kiselinu. . adžustamente (ital. ljutina. dirll-vo. uzburkano. grč. fr. potpuno.

bagaža (fr. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bagerovati (hol. češka brza mazurka. Bavijus (lat. geom. baget (fr. baždar) naplaćivač carine trošarinac.) jaružariti. nečisto izrañen bakrorez. Bk= berklčjum.) indijska titula: gospodar. baguette štap. tričarija. bagata) u taroku: prvi od 22. pagat (ital. ćopav. bavela (ital. jevtina cena: mali i lak muzički komad. Ve= beril. ba-breton (fr. Bavijus. bangav. babo (tur. babiole) dečja igračka. bager (hol. nipodaštavati. V=predikat (dok A označava subjekat).B B. malenkost. badavadisati (tur. igračka. V=sniženi ton N.= vaso kontinuo. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. b). bab (pere. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. merač. baza (grč. Vavilon. badem (tur. bezbožnost. baborok) omiljena češka narodna igra. huz. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. bagdar. mulja. baždar (tur. Babilon. meraču. beatus. basis) osnova. ne radeći ništa. potencije ili loga-ritma. bagatelisati (fr. badava (tur. bavoš (fr. lenstvo-vati.) besposlkčiti. slične bagdadskim šalovima. log. knez. grad. bagatelle. kipa ili svoda. po čemu je i na zvana. v. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. prava linija duga više kilometara koja se. baba otac. koještarija. sitnica. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . babel) nered. Vso= banko. bhagavata) v. razvrat. otpaci od svile. Bav (lat. podloga jedne stvari. ba so. baždar) l. nečista izrada. S. bacdar od pere. bavoche) nečist štamparski otisak. ða=barijum. osnova stepena. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. . deda) otac. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. carina. traćiti vreme uludo. pančaratra. zbrka. fiz. V. hen. bedava) besplatno. taksa baždaru. bava) trg. bavella. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. moreuz. vrlo jevtino. babiola (fr. babel (hebr. pomoću motaka za merenje. manguparija. kapija. bavocher) praviti nečiste otiske. bacdar od pere. šljiva. vajna spisateljka. ital. bagav (tur. nevaljalstvo. kanala i sl. Btto= bruto. fig. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. badem) bog. bagatela (fr. nlat. carinik. stvari. geod. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bagmak) hrom. uče-na gospa. uzimati koga ili što suviše olako. Bi= bizmut. bagasa (fr. pere. kantardžija. ba-ble (fr. bas-bleu) plava čarapa. mat. nečisto štampati. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. fig. arh.) kraljev otac. bagasse) isceñena šećerna trska. baba-kan (pere. . kom od grožña. radi isušivanja zemljišta. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. bagatella) sitnica. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bagage. izopačenost. baba otac. vaditi pesak iz reke. ološ. bagat. temelj.) ne mariti za nekoga ili nešto. taroka ili aduta. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. baždarina (tur. bavoširati (fr. bedminton. potcenjiva-ti. uzaman. baggagium) prtljag. ð=bor. . maslin-ki i dr. zabuna. kontrolor mera. Vg=bor. bagavata (ind. ne obzirati se na . uzalud. detinjarija. babu (ind. kao skraćenica: b= bene. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. Bavius) v. čistiti rečno korito od peska. baborak (češ. bagger) jaružar.) vrata. badminton v. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. 2. bonus. sit-narija. podnožje stuba. fig.

brzine automobila ili drugog motornog vozila. basin. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. hen. baitilije (grč. sem. basis. vašarište. v. bazno kamenje. basis) hen. bazeitet (grč. betilije. predstavnik trgovaca. potom. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. bazergan) starešina trgovaca. kol. Moje. igračice na službi u ind. tripsis trljanje) ned. baziotriptor. tribo trljam) med. pokrivena čaršija na Istoku. bazilisk (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. jedne za publiku. modni list sa mustrama za haljine.. pouzda-vati se u. Basileus) pl. kefalo-trib. zasnovati. ubrzan rad srca. tobože. kupa itd. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. bazilika (grč. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. krupne buljave oči. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. baza. vrsta malih marama. utemeljiti. glavna vena na pakoru-čici. basiliskos) zool. ručni reaktivni bacač. bazarn (fr. bazni (grč. bazalni. bazeitet. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bayat) koji više nije svež. javlja se u obliku slivova. kraljevski zmaj.-tur. legendarni kraljevski zmaj koji je. bazirgan od pere. saborna. odreñen put na zemlji (npr. baziotriptor (grč. kefalotripzor. augita. (nazvana po nem. aiat. god. prisustvo jedne hemijske baze. v. koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazen (fr. javne igračice i pevačice u Indiji. realnu bazu. počivati. bazuka voj. 28. sličan bazilici. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. tvar (materija. bazanirati (fr. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. baze (grč. fil. hen. konta na konjičkim čakširama. 1799—1854. bethel) pl. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. basen. objavljen 887. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. bazrñan-baša (pere. nebesno kamenje. baziti (grč. bailadeira) pl. bazeologija (grč. svojim pogledom zadavao smrt. znojenje. bazar (pere. v. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12.. pouzdati se. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. basis. I. bazicitet (grč. stari. koje su. ovčija. četr. i magnetita. u isto vreme. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazen (fr. ustajao. va triangulacije. basis) pr. dolerita itd. pojačana probava materija. bazilikalan (grč. basis) pl. bazrñan (tur. Bazilike (grč. v. koji „čine privrednu strukturu društva. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. odličan materijal za grañevine bazana (fr. oslanja-ti se na koga ili što. vrsta finog i jakog porheta. lekaru K. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). baze. proliv. Bazedovljeva bolest ned. voj. baymak) vračati. dućan sa svakovrsnom robom. mršavljenje i dr. i javne ženske. obojiti crno. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. koji se upotrebljava naročito na Istoku. glavna crkva (takoñe: vasilika). bassin) v. 19). po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bajadere (port. osnivati. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bombasin) trg. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". basis) ži. baziotripsija (grč. osloniti se. baziotrib (grč. uvodna stihovna stopa. bazanit (grč. Bazedovu. tip prvih hrišćanskih crkava. mit. bayagl) tobože. kod Grka i 7 Leksikon . up. teleću) za kori-čenje knjiga. basis) pl. basis. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. basis) hen. ovčiju. basilike) u obliku bazili-ke. tribe trljanje) med.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. logia) nauka o osnovi-ma tela. supstanca. baja™ (tur. osnovno učenje. basis. varati. hramovima (ind. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. baitylia. basis) osnovati. bazirati (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bajagi (tur. bajat (tur. bazar) pijaca. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. opsenariti (u svrhu lečenja). basaltes. bazitst (grč. up. bazeitet. baziotrib. a druge za sudije (tribunal). bazalt (lat. drhtanje prstiju.

up. bakvuds (engl. phagos) pl. prisustvo bakterija u mokraći. kažnjavanje batinom. baccalaureus. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bakulacija (nlat. poklon. bakteria) biol. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bakreni kotao (i uopšte kotao). god. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. . bajdaki (rus.) pl. bakšiš (tur. bakterfa. veoma sitna. bakrač (tur. hol. bacleur) zatvarač luke. bakana (ital. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bakfiš (nem. baklava. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baculum štap. bakteriocidi (grč. v. baculatio) batinanje. luženje. bobičast. dem. bakteriemija (grč. štapom. pristaništa. boja. mlevenih oraha. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. koji rodi bobicama. backwoodsmen) pl. bejram) v. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. hem. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. fig. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baksuzluk. bakteriolog (grč. bobica. baclage) mor. prut. bakalaureus (nlat. biol. bakulus (lat. arap. bakara (fr. baklave (tur. bacca) bog. Bakchos) kit.) bajrak (tur. zabava sa igrankom. Bahus. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. nlat. uzengija. fero donosim) bog. močilo. caedere ubiti) biol. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. mokrenje zaraznim klicama. napojnica. bayrak) v. od bakterfa batina) pl. mlada devojka. lešnika i dr. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bakteriolizini (grč. nesreća. bakteria. bajonet (fr. baidaki) pl. bakterfa.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakterfa. lat. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. lat. palica. bakterioliza (grč. barjak. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. ispit zrelosti. bacca bobica. bakterion štapić. pajac. močenje. bakteriocidi. bakalin (tur.. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bakterfa. baionnette) voj. bakulometrija (lat. bakterfa. Bakhus (grč. bal (fr. bal. prašume. bajaccio) lakrdijaš. Vasso Bahus. jednoćelična živa bića. Dnjestru i Bugu. nevolja. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa.. šiparica. baka (nem. up. bakvudsmeni (engl. fr. osobina nekih živih bića. bakterioze (grč. jagoda. arlekin. baccarat) francuska hazardna igra karata. šaljivčina. bakciferan (lat. uron mokraća) med. prevučen kožama. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakraclz) stremen. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakteriocidnost (grč. bakterfa. bah$i§) dar. bakterije (grč. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). rakidžinica. bajlbrif (hol. bajc (nem. bakteriologija (grč. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakalaureirati (nlat. bakbord (engl.-med. baklaža (fr. batina. ital. bahtsiz) nesrećan. nagrada za učinjenu uslugu. bacciformis) u obliku bobice. klicomori. jagodičast. bakalaureat (nlat. bacca laureus lovorova bobica) na nem. čovek koji drugome donosi nesreću. bakteria palica. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). klicožderi. Bajram (pere. Beize) hem. bakteriocidnost. zlosrećan čovek. Backfisch pržena riba). up. Barjam. i eng. balio. bakračlije (tur. baccana) obična vinarnica. lysis rastvaranje) hem. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. caedere) biol. dug nož sa dva reza ili više rezova. haima krv) med. baculus) štap. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. najmanja. bakvuds. pripadaju biljnom carstvu. 2. grč. uništači zaraz-nih klica. backboard) mor. 1. bakciforman (nlat. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. backwoods) pl. krčma. bal en masque) igranka pod maskama. motke. bakteriofagi (grč. bakkai) trgovac namirnicama. ballare igrati) igranka. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bal an mask (fr. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. baka (lat. baksuz (tur. bakteria. gorštaci. bajdara (rus. ma-gistriranju i doktoratu. bakteriurija (grč. ispit koji prethodi licencijatu. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. bakterioterapija (grč. Bake) znak (obično komad drveta. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. metra) merenje pomoću štapa. bakler (fr. up.

žirolik. ravnoteža. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. geb curim) zagnojavanje glavića. sličan gitari. ballerina) umetnica u igra-nju. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. lat. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. biti neodlučan. preplitanje jezikom. u kojoj je naročito poznat tzv. balzamski lekovi. balzamika (nlat. balancement) kolebanje. balsamon) xex. baletska igračica. baleteza (fr. proučavanje kita i njegovih osobina. kantara. balena (fr. otmena igranka. njihanje. bilo kao umetak u operi. trg. balsamica) pl. bajadere. umetnik u igranju. balleteuse) pozorišna. balet-tencer (fr. ballerino) učitelj igranja. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). bal pesak. bilj-na vrsta. balbutire) med. služeći se i dijaloškom formom. muz. kole-bati se. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. tepati. balletto) umetnički ples. balšažgetr(fr. bal-boj (eng. ljuljanje. jaka i većinom prijatna mirisa. sa trou-glastom kutijom. up. lakrdijaš. baleioptera (lat. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. bala (fr. balata) l. zool.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balanoblenorea (grč. balbucijes (nlat. balanos žir) med. kupi lopte i donosi igračima. upotrebljava se za električne izolatore. kor. balbutirati (lat. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balzam (grč. slik. držati u ravnoteži. nejasno izgovarati. figura u plesu (u lansu i kadrilu). baletski igrač. stvar za odbacivanje. uravnotežiti. balansiranje (fr. igra na pozornici. nlat. balansje (fr. kolebanje. šatra. baladen (fr. ballade. balance. lat. ballet. balenologija (lat. ball-boy) ot. phagos) zool. balaena. balast (kelt. koja. kit. bal u svečanom ruhu. naročito cirkuska. balaena) zool. bog. služavke u azijskim hramovima. koje se posetiocima hramova nude za novac. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balazor trg. balanofag (grč. balanos. ballata) 2. balagan (rus. svežanj. balada (fr. balet (fr. up. logfa) zool. balerine (ital. a delom i aromatičnim kiselinama. podaci mornara o robi koju su natovari li. balerina (ital. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). prvi igrač u baletu. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . Tanzer igrač) igrač u baletu. astr. mašinske kaiše. ballare) pl. treperenje. balet-majster (fr. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. kod tenisa. vrsta hljerodula. balle) denjak. ballet. baladin) šaljivčina. balata (nlat. balancer) uravnotežavati. grč. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). nauka o kitovima. zamuckivati. balagan. balzaminke (nlat. balanos. ballet. pesma uz igranje. ballata pesma uz igru) džoet. baldahin (ital. baladine (grč. glumac. balzamirati (grč. balsaminaceae) pl. ejdos) koji ima oblik žira. balanoidan (grč. balalajka (rus. Terazija u Zodijaku. baletski igrač. baraka. baleine. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. ustezati se. balanos. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. pesnička pripovetke. mucanje. onaj koji se hrani žirom. baletska igračica. bilans. balaena. nedoumica. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. fig. balanse (fr. Baldacco. balancier) šetalica. balabane) daščara. balansirate (fr. balzam-ska sredstva. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. posthion kapi-ca) med. balio. bal rage). Meister majstor) voña balega. balerina. grč. nem. nem. bilans. blenna sluz. far«. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. balanos. izrañivač terazija. preplitati jezikom. balave (fr. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. bal champetre) igranka u polju. klatno. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balata (ital. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). konačni račun. bilanx) ravnoteža. bal pare (fr. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. zamuckivanje. ali elastičnija od ovih. drhtanje. muz. vaga. ital. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). zapaljenje glavića i kapice. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. dečko koji. pterćn) pl. balanopostitis (grč. ital. mucati. balsamon. igranka pod obrazinama. svaki nepotreban i suvišan teret. baletski igrač. balander (hol. neodlučnost. balbuties) ned. opis. pere. žirožder. balanitis (grč. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). up. ruski narodni instrumenat. balalaika) muz. ili u vezi sa pantomimom. trg.

god. balkanologija nauka o Balkanu. Balila (ital. balio (fr. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balistike (grč. balo (ital. kupanje znojenjem. ples. zadnji deo velikog parobroda. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). grč. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balzam za jačanje srca. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. hitam) bacačica. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. lged. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balon d'ese (fr. balneum. doksat. grč. balneum arene (lat. balcone) apx. balotada (fr. balzamovati v. balzamum kordijale (nlat. balistoskop (grč. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. med. balneum cineris (lat. . balkon (ital. kupanje u toplom pepelu. bokasta boca za tečnosti. kupališta. grč. balio bacam. produženje prve i druge galerije do pozornice. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balio bacam) voj. balneum arenae) peščano kupatilo. baliotade) skok konja ispruženim nogama. kupanje u pari. mor.). naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). okrugla. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima).balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. trzanje. balneoterapija (lat. balsamum ophtalmicum) fark. grč. ital. koji je 1746. bal. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balzam za oči. nazvana po dečaku Ba l ili. naročito. kupatilo. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balistički (grč. balotirati (fr. balneum (lat. balle. drhtanje. godine u ðenovi. ćuvik. balzamum oftalmikum (nlat. balsamum anodynum) far«. književnosti. balneotehnika (lat. Grčke. balneum) banja. poz. balkanologija. balizam (grč. fig. utroba se ispere karbolnom kiselinom. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. revolvera) i ispaljenog zrna. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balneum. ista-knut deo na spratu neke grañevine. denjak. balneum laconicum) znojno kupatilo. usled dejstva vazdušnog otpora. muzički komad za ples. balon kaptif (fr. glasačka kuglica. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balneum lakonikum (lat. nepokriven. gañenja. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balistkčka kriva (linija) fiz. baluster (fr. balota (fr. baline) vunena materija za pakovanje. lepo izrañen stubić. ballot) 2. balo (fr. ballismos „igranje") bolesna. bala trgovačke robe. balista (lat. balon (fr. ballon captif) vezani balon. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balio) koji se tiče balistike. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. fol-kloru. balzam za uminjavanje. balio bacam. balnot) vrsta burgundskog vina. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balneum kupatilo. balkanijada sp. balle. koji spada u balistiku. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. ballista. balkanistika v. geogr. balustra. balneologija (lat. održavaju se od 1929. kosije pada nego što se penje. ballon) šuplje. ballotte) kuglica za glasanje. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu.. balneum vaporis (lat. sojica. glasati kugli-cama. igranka. balaustion cvet divljeg nara) vrh. sargija od vune. balio bacam. po običaju starih Egi-pćana. Bugarske. balneum. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). grč. Rumunije i Turske). banjsko grañevinarstvo. balneografija (lat. grč. balzamum anodinum (nlat. belina (fr. okruglo telo. balsamum cordi-ale) far«. banjsko lečenje. zbog čega se mora ponovo glasati. balotaža (fr. grapho) opisivanje banja. grčenje. svežanj. balustre. teorija bacanja. balistogram (grč. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balio) l. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. glavica. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. bacakanje. logfa) proučavanje banja. Jugoslavije. ballizo. balzamirati. pod pritiskom barutnih gasova. utišavanje bolova. za olakšanje poroñaja. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. kupanjem i dr.

utega (kod mačevalaca i boksera). bank. štedionica. nem. ograda na altanima. rñave. sp. banda. banditizam (fr. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. pljosnata mala šipka. bandolin mast za kosu. daje zajmove uz kamatu. banalan (fr. previ j anje. gozba. bandola (ital. banderole) kita ili gajtan na trubi. bambino (ital. Hajnrihu Bandu). banalizirati (fr. vetrokaz. igrač koji drži bank. banco. balustrer) ograditi stu-bićima. glumaca. bandaža (fr. previjati. trg. bandagiste) proizvoñač. banalnost (fr. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. fr. bankijeri (ital. banalite) otrcanost. spojnica. ustanova koja radi s novcem. bandažirati (fr. banalitet. čovek koji se upravlja prema vetru. eng. bavana (šp. balkonima. banco. banalna fraza otrcana. bandoneon muz. pruga u boji. banchieri) pl. balhornizirati (nem. raste u Indiji. utega i sl. balustrirati (fr. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. mandora. bannarium) pravo prisiljavanja. bandoneon. balustrade) arh. banquier. posreduje u kreditnim poslovima. banque. bandito) razbojnik. banquier) lice koje se bavi novčanim. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banarij (nlat. skitnica. hajdučija. remnik na pušci. sopstvenik banke. strani novac itd. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. ital. pustahij-stvo. drumski razbojnik. okov na točak. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. zastava na ka- tarci. malo dete. balčak (tur. bamboo) vrsta trske. upotrebljava se naročito u Sev. gitari sličan muz. veza. bandager) ned. banderola (fr. banale) običan. bankar. banda (ital. putujuće društvo svirača. oproštajna gozba. obično. odred. bambu. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bandit (ital. mala traka. bambino) detence. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. naslon. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banderilja (iš. redenik. banana) bog. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. da bi bila glatka i sjajna. prinudno pravo (različito od jus kogens). bandeletette) uzan zavoj. banderilla) koplje sa zastavicom. gomila. nevaljalac. reklamna traka na omotu knjige. banquette) voj. zaviti. banaliser) načiniti otrcanim. štampa-ru. banka (ital. svakidašnjim. vojna muzika. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. obruč na naplatku. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. nevaljalstvo. banka. bandonion muz. Bankier) v. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. opšti. tračica. prima novac na štednju. pre-viti. svakidašnjost. propalica. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. el bandola) muz. zavoj. konjička zastavica. banknota (ital. prosto. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. bandleta (fr. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . tablica sa cenom neke robe. up. staviti utege (u mačevanju i boksu). stepenicama. bandage) med. vašare. Bank) novčani zavod. grañ. balčak) drška od sablje ili mača. 1531— 1599). postaviti balustradu. pustahija. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bavalitet (fr. banditisme) razbojniko-vanje. balaustion. saraf. opasač na kome stoji fišeklija. fr. priručje. bandola. šp. banalnost. prodavac hirurških aparata. bankar (fr. kreditnim i efektnim poslovima. filistarski. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. seljačke igranke i sl. zavijanje. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bankvaluta (ital. metnuti obruč na naplatak. mambu. samo sa više žica (8^24). sličan gitari i balalajci. banketa (fr. okov na točku. družina (lopovske). zavojić. naročito zavoja. up. svakodnevni. a po ukusu dinji. bambočade (ital. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. filistarstvo. otr-can. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. bandu ra (rus. banauzijski (grč. izveštao. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banderiljero (šp. banco. mandola. banket (fr. banquet. bandist(a) (ital. v. banda) četa. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. up.. bambus (malaj. bambocciade) pl. hajdukovanje. kod nas i novčanica od 10 dinara. banco. plaćeni ubica. bank (ital. banauzija (grč. banalite) v. bandonion. Americi i Meksiku. up. menjač. nem. lutka. v. unutrašnji naslon na prozoru. lazaroni.. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. suviše ponavljana rečenica. fr. baikir (fr. banausos) zanatski. bandažist (fr.

bantam petlić) sp. bantam (eng. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. dućan od dasaka. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barre) poluga. propust za vodu. baptisterij(um) (grč. baražna vatra zaprečna vatra. baratto. fr. barakirati (fr. pritisak. baraterija (ital. papirni novac. kaldrmarina. bankokratija (ital. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki.. barato-trgovina (ital. baranda (tl. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. bantam kategorija bokser. barba brada) čika. trampa. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. baraque) daščara. veoma gusta i teška. straćara. baražist(a) (fr. pobarbariti. surov. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. barba. varvarin. barragiste) čuvar brane. trampa. visoko do 20 m i debelo do 9 t. tj. teret) 1. pregrada izmeñu konja u konjušnici. divljak. voj. možda poreklom sa Jave). grč. trgovati razmenom. čiča (u Dalmaciji). mašinska testera tračara. barakan. Band-sage) zan. keltski i .) bog. varvarin. baptiser) krstiti. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bendžo. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. šuster. pola tri. baptisterion) krstioni-ca.75 i 53. banco-conto) trg. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. bankokrat (ital. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. in barbam) u bradu. banco. baratteria) kor. bar (grč. surov čovek. barbarizam (grč. trampiti. barba (lat. slična platnu. nlat. divlji. raste u žarkim krajevima Afrike. trošna kućica. baptfzo.. barrage) brana. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. stanovati u logorskim kolibama. grč. krštavanje. bankokrat (ital. nečovečan. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. taksa za prelazak preko mosta. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baptizirati (grč. kovanica. potpuna propast. up. var. v. barbacane. bancus klupa. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. ital. za svetlost.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. pregrada. razmena. bonsek. trgovina kod koje se daje roba za robu. bara (fr.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. baratirati (ital. u brk. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. barbar. ital. bandžo (eng..' varizirati. nazvati telefonom itd. barracano. krštenje. rampe. grč. potkradanje. široka arabljanska haljina od te tkanine. džinovsko hlebno drvo. pogrešno upotrebljene reč. barbarski ornament gotski. prevara. npr. baptisma) crkvena tajna krštenja. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. rampa. rumpere slomiti) slom banke. tuñinski. barbarin (grč. banco. brana u sudnici. nepravilno. bankrot (ital. barbar (grč. barbarikos) prvobitno: strani. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. grub. bar (eng. fr. banjo) kuz. barakan (arap. baptizma (grč. krštava ti. in barbam (lat. stradanje. protivan duhu i pravilima jezika.. gruba jezička greška. barat) trgovanje.: šnajder. krateo vladam. na štetu jasnosti i čistote jezika. novčanica. grub. berkan. fr. barbaros) v. obustava plaćanja. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. iskvareno. barbakana (fr. baptisti (grč. livnica. barbarski (grč. barbarizirati (grč. šipka. podvala. barbarismos) gran. barat (ital. preprečna vatra. motka. baptizo) pl. barbacana) voj. traže da se krštavaju samo odrasli. bancarotta. baraquer) smestiti u barake. baobab (amh. fig. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. krčma. baraka (fr. pregrada. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. postradalost. nm. dakle tuñinac. bar) 2. tj. ustava. stranac. bez da sam znao. nlat. stražarske kula. Adansonia digitata). barattare) trgovati davanjem robe za robu. sa osvežavajućim plodovima. bansek (nem. plod. grešiti se o previla i čistotu jezika. govoriti u kovanicama. nadenuta ime. baratto) razmena. u lice. naročito protiv groznice (nlat. lišće i kora služe i kao lek. bankrotstvo. u kojoj se pije i jede stojeći. varvarizam. mostarina.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baros težina. ital. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. banko-konto (ital. imate li što za jesti. daščarama. baraž (fr. danas: neobrazovan. naročito uobičajena u knjižarstvu. greda kojom se zaprečava put. sprud naslaga. kri-jumčarenje.

ugojenost. barometrija. muzički instrument sa žicama. fig. Barjam (pere. neraspoloženje. barrel bure. barys. 158. barditus) ubojna pesma barda. baryum. pevati bariton. barel (eng. naročito poslednji slog reči. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. brana. neukusno. ua. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. četa vojnika. barioler) šarati. nikla. arap. bas-relief) plići. barys jak. grañanski rat. u slavu junaka i bogova. bardot. barjak (tur. Americi. kurban bar jam. baritimija (grč. seta. gvožña i dr. up. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". protkati šarenilom. med. teško. muški glas izmeñu basa i tenora. varoška kapija. laleo govorim) med. barys težak) hem. smetnja. barifonija (grč. reljef. crnih medveda u Sev. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. redni broj 56. barytonon) gram. barilla) hen. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. albarda) tovarna životinja. drveni.. mali čamac. neuljuñenost. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barioni fiz. bardiljo (ital. koji je pevao. sastoji se. dubok glas. barilja (um. prošarati. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. pepeljuga. baritonist(a) (grč. barbiton (grč. baribal zool. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka.(grč. barys težak. barbirati (fr. barys. bardo (fr. meña. barricade) brana. barys težak. bardak) zemljani sud za vodu. eufonijum (u vojnoj muzici). burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. prepreka. našara-ti. barkarola (ital. sveštenici itd. šp. ši-šati. barretum) kapa uopšte. bariolirati (fr. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. verovatno. barikada (fr.barbarstvo 103 barkarola (ulice. dubok. jedan slog. v. barbe. od teških elemenata. mostove) u cilju odbrane. bayrak) zastava.) muz. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. naša-ranost. branik.34. barikadirati se ograditi se. basist. težište. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barij(um) (nlat. pevač koji peva dubok glas. kelt. duboki tenor ili visoki bas. pregrada uzanih mesta (ulica. tj. ñeram. metria) v. divljaš-tvo. pevač koji peva bariton. polihord. bariolaža (fr. vrsta malih. pregrada od rešetaka. i to za: nukleone i hiperone. muz. izdvojiti se. barys težak. baricentrum (grč. barricader) pregraditi. bardak (tur. varvarska. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. nlat. praznik žrtve. barilalija. smetnja. bari. soma telo) med. glossa jezik) med. barys težak. gojaznost. barriere) pregrada. zatvoriti uzane prolaze . bas. barda. tćnos) muz. barister (eng. zaklon. prepreka. barrette. barbarstvo (grč. prepona. element. mlada mazga. bariolage) šarenilo. fr. suviše šareno slikarstvo. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. fig. ital. barijera (fr. tuga. baritonon (grč. baritonirati (grč. teškoća govorenja kao bolesno stanje. mostova) u cilju odbrane. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. barque) čun. bariglosija (grč. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. barimetrija (grč. sličan liri. guslarska pesma. barbifier) brijati. barikadirati (fr.98 1 u SAD) bareljef (fr. otežano govorenje. kakvu nose na službi sudije. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. pesnik. kuv. barisomatija (grč. usamiti se. varvarstva. teško izgo-varanje reči. bard (eng. surovost. ulaz gde se plaća troša-rina. barisfera (grč. fig. dizati (ili: praviti) barikade.55 1 u Engleskoj. sphaira lopta) geol. barys. steg. barifon (grč. preprečiti. barež (fr. barilalija (grč. svile i pamuka. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. skidati krljušt sa ribe. bariton (grč. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. uz pratnju harfe. barythymfa) zlovolja. bajra«. Zemljine jezgro. barytoneo naglasim gravisom) gram. barys. barca. pogranične utvrñenje. drugi. tonos ton) muz. phone glas) muz. znak Va. velika trgovačka laña sa tri katarke. sada: sve slično tkane materije od vune. granica. Bajram. bereta (fr. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. ital. bardit (nlat. grubost. barka (ital. barñelo (ital. bas. fig. Japanu i dr. ostaviti nenaglašen. lañica. ulična borba. tromost. kćntron) fiz. bard. atomska masa 137. grč. odbrana. zatvoriti se dobro. berretta. barbaros) neobrazovanost.

junak. baronat. batino) rečno korito. bas-lis (fr. materije i forme. trćpos obrt. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. barcaza) hor. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. basamak (tur. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. bason (fr. barograf. barcherolla) šetni čamac bez katarke. fr. basson) muz. duboki tenor. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. barotermometar (grč. štampana knjiga. barometarski (grč. basen (fr. barometar (grč. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. up. baset (ital. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baso obligato (ital. pravac) bog. čudan. skopeo) stariji naziv barometra. baro. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. jak. član nižeg plemstva. baros. up. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. grč. bassetto) kuz. basso obbligato) mu?. bassin. pritisak. baros. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. najniže stanje barome-tra. smešan.). barone) plemićka titula. stepenica na stepeništu. barman) vlasnik ili poslovoña bara. barokni stil (port. basma (tur. najveći čamac na ratnim brodovima. basileus (grč. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barokna poezija učena. gimnastičke sprava: dve okrugle. baros. barotropizam (grč. up. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom.) nepravilan. 2. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barokan (port.). barok (port. ital. košarka. vazdušnog pritiska. makros visok. Bartolomeja. Vaggep. v. barogram. mali čamac. barkerola (ital. basileus) kralj. baromakrometar (grč. metron. usminskih žlezda. barogram (grč. baros. grapho) četeor. mesto u pristaništu gde stoje lañe. glas basa koji vodi melodiju. barut (tur. veština rukovanja barometrima. takoñe: barkerola. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. . tanka šarena pamučna tkanina. barometrija (grč. barofon (grč.(grč. titula drugog arhonta u staroj Ateni. baros. dazimetar. v. barograf (grč. gondola. barketa (ital. baseto (ital. paralelne (i vodoravne) motke. barchetta) čun. barkarola. bassa ottava) pl. baros. geotropizam. basma) l. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baros. baronet (eng. fagot. lañica. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. baronese (ital. v. baronat (nlat. barimetrija. baronija (fr. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. basket-ball) sp. kotlina. barok. gramma slovo. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. thermos topao. barokni stil. mali kontrabas sa tri žice. bastaj. štampa. bariton. baroskop (grč. jedrima i malim topovima. baron. bazen. sa katarkama. vitez. barne (nem. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). avgusta 1572. grč. metron) fiz. bšros. barmen (eng. pismo). noć od 24. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. instrument koji proizvodi bastonove. bassetto) kuz. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. hrabar čovek. up. basson. čuz. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. barometrograf (grč. svaka učvršćena na dva stuba. barrocco) apx. baronija. najdublji muški glas. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. barografsku krivulju. sprava za merenje vazdušne težine. ital. mandole i dr. basso.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. nastran. basamak) prečaga na lestvama. zapaljenje bartolinijskih. dvorske. barkica. baro. bartolinitis med. barrocco. up. najviše stanje barome-tra. osnova harmonije. razboj. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. basist(a) (fr. fig. fr. hipsotermo-metar. metron) vaga za decu. kelner u baru.) koji se tiče barometri-je. cic. baronessa) baronova kći. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. barres) al. up. baros težina. basa otava (ital. bassiste) pevač koji peva bas. barkasa (tl. izmeñu barona i viteza. na dan sv. svirač koji svira bas. baronnie) v. baskitbol (eng. barut) prah za vatreno oružje. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. bas (ital. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. baros.

naročito po tabanima. obično sa 800—1000 vojnika. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. batirati (fr. bastardirati (ital. lithos kamen) pl. dubok bariton. batomstar (grč. vrsta starih topova. bastonare) batinati. morska dubina. morski omotač Zemlje. basto) štap. ognjilo na starim puškama. battarizo mucam) med. trg. električna baterija više lajdenskih boca koje se. naklapanje. lupetanje. grudo-bran. bastardo) vanbračno dete. sphalra lopta. baton (fr. sa potpisom lica koje ne postoji. battoir) mlat. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. brodski saobraćaj. baso ripijeno (ital. battologia) nepotreban govor. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. nasip od kamena. dvostruki udar. u Berlinu). jula 1789. bathys. . izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. baso profondo (ital. koji donosi sreću. prevoznina. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. bastion (fr. bastardna menice lažna menica. lat. batarizam (grč. metron) sprava za merenje morske dubine. laña) „dubinski brod". trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. batologija (grč. bas koji prati. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. vot. bastard (ital. glas izmeñu bari-tona i basa. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. udar po protivnikovom maču. bathys dubok. hor. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista.). bastonnade) batinanje. sa potpunom opremom i priborom. basta! (ital. metrfa) v. ime dobila po gradu Bata-viji. zamisao i sl. bastionirati (fr. za vreme Luja XVI. ital. nuz. mač. kugla) 1. bataliti (tur. tući. odred vojske koji predstavlja. bastardo) bog. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bahth) srećan. bataljon (lat. prema formaciji. basso ripieno) kuz. kopile. battuere biti se. bastardna vuna. tip. palica. izbiti protivniku mač iz ruke. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. batard (fr. batoliti (grč. bathys. batardo (fr. nm. 2. zamuckivanje. mañioničarstvo. bastonada (fr. basso profondo) «ta dubok glas. bathos dubina. bathys dubok. batiskaf (grč. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. batoar (fr. 3. batibij(us) (grč. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. prut. tučak za loptu. naročito maršalska palica. poremetiti. voj. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. batinanje po tabanima u Turskoj. bathos. batelage) opsenarstvo. battalmak) pokvariti nešto. phone) muz. batli (pere. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. metron) merenje dubine. batimetrija. battere. onaj koji živi u dubini. prevara. skaphos brod. batisfera (grč. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. kremen. podeljenih u 4 čete. bastovirati (ital. konja i magarca. brzoplet govor. pljosnata maška. battuere udariti. zamajni udar klatna na časovniku. utvrñenje. bastion) fort. bastion) voj. batterie) voj.. utvrditi. najslabija vuna na ovčijem krznu. baton. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. napustiti (neku nameru. bios život) biol. basso ostinato) muz. batist (fr. batifon (grč. zool. okaniti se čega. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. muz. stalno ponavljanje jedne teme u basu. kula. bastilja (fr. batometrija. privremen zaklon. federima. radi većeg električnog punjenja. vrsta fine i guste pamučne tkanine. bassetaille) muz. batimetrija (grč. nlat. lupanje srca. bastille) tvrñava. mucanje. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. ponajvip!e grani-toidnih. fig. batelaža (fr. batardeau) voj. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga).-tur. vuka i psa). više topova (4—8) iste vrste. bathos dubina. takoñe: ba-reljef. trućanje. podignuti utvrñenje (ili grudobran). prakljača. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. fr. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. batman (fr. bathys dubok. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. battre. brodarina. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batometrija (grč.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. lupiti) mač. bataillon) voj. geol. baterija (fr.

basa) starešina. vino. batofobija (grč. bacillum prutić. bahijus (grč. u polu slože nicama: glavni. vrtar. beate memorije (lat. bogorodice. Bakchos) kit. bathron) med. batos (grč. srdobolje. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). baška (tus. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. saltomortale napravljen preko konja. fr. iza-zivači tifusa. bacilarije (nlat. bašlik (tur. štapić) med. povrtar. baštovav (tur. baft) trg. beata) blažena. baš-čauš (tur. Bacchanalia) pl. bacillaria) pl. beatizam (lat. bog vina. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. baft (pere. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. Bauer seljak) u šahu: pešak. grč. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bahio) zaliv. v. nedisciplinova-na vojska.) narednik u turskoj vojsci. pion. beanus. bahce) vrt. prednji kraj lañe. puškarnica. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. fig.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. mač. burno veselje. v. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. pričest samrtnika kod katolika. poznavalac hebrejskih zakona. beanizam (nlat. Bacchus. sin Zevsa i Semele. a naročito arhitekture. bašča. beatae memoriae) blažene. beanus (nlat. baca. batovda (ital. Bakchos. batrahus (grč. bathron postolje. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). baš-čaršija i dr. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bakchos. batrachos žaba) med. baca (tur. baša (tur. student prve godine. baš (tur. strah od dubine ili visine. bas) l. pijanke. bacili. 2. bdelotomija (grč. majka božja. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. batuta (ital. god. v. bdella pijavica. bacilarije. bogomoljka. bahant (grč. bahija (šp. bašča (tur. vrat i ramena. bacillum štapić. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bašiboz(l)uk (tur. poglavar. beata virgo (lat. . prostota u govoru i pisanju. phćbos strah) med. pere. bacili (lat. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bathos dubina) niskost. bauer (nem. ba§car§z) glavni trg. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). brucoš. Po dolasku na-cista na vlast 1933. početnik. bašmalik (tur. bec-jaune. batrum (grč. phćbos strah) med. najstariji: baš-knez. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. bdelometar (grč. bejaune) novajlija. bdella. v. Bahus (lat. posebno. bašta. čuveni grčki komični junački ep. battuta) muz. beatikum (lat. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. svete uspomene (pokojnik). im. tobožnje svetost. Bauhaus (nem. pijanica. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". klupa. fig. batuta. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. prišt ispod jezika. u Vajmaru osnovao arhitekta V.). skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. obično pokriven. bahaizam napredni pravac u babizmu. nastavila rad u Čikagu. tj. basibozuk) ist. ba§hk) marama koja pokriva glavu. parodija Ilijade. Bakchos)' mit. žutokljunac. glup i neotesan čovek. beatus blažen) pravljenje svecem. metron) med. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. licemerstvo. škola je raspupggena i 1937. dobar vinopije. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). obično praćen vrtoglavicom. bathos. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). lat. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bahanalije (lat. bahce) v. Batrahomiomahija (grč. sedište) med. terevenke. grč. tetanusa. bašta (tur. sprava za nameštanje iščašenih udova. znak za mirovanje. bahur (hebr. beata virgo) blažena devi-ca. bage) dimnjak.. bacilofobija (lat. up. bacchans) pl. beata (lat. hirurška postel>a. bahanti (grč. batrachos žaba) med. baska) napose. vojnici neredovne turske vojske. beaticum) poslednja pomast. batrijum. batrij(um) (grč. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. basmaklik) „novac za papuče". Bah (grč. klupa. batrahij(um) (grč. staklena sprava za isisavanje krvi. Bahus. bakterije koje imaju oblik štapića. zasebno. gradina. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. baš-čaršija (tur. srećna. vrsta istočnoindijskih. udarac za takt. obično belih katunskih tkanina. batrahijum. vrenja buterne kiseline i dr. odvojeno. batrahus. dodiru nekog predmeta.

) udova-carica. beba. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. proglasiti svecem. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. naročito kod neprerañenog šećera. beatificirati. predstavlja jedan . bisogno) potreba. ako bi trasat odbio primanje. starešina neke oblasti. badminton) sp. bez) 2. neobojen. 3. fig. v. begevisati (tur. begine. luda. vazalsko. begluk (tur. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. beduivi (arap. pr. Bedlam. au besoin) u slučaju potrebe. titula. naročito crno. obično arapske. beze (fr. begute. gospodar. far«. bedinerka (nem. bekerel (skr. bezistan. najstariji red posvećen bogougodnom radu. beglerbet (tur. kad bude nužno. naravno. bedminton (eng. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. beduina (arap. barska šljuka. veliki posednik i vlastelin. bedevija (arap. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bedak tur. beggar) pl. tržište. begov posed (dobiven od sultana). potrebnost. beging (eng. odobriti. izabrati. becassine) zool. rica. svideti se. upućivanje menice na treće lice. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). preko mreže razapete 155 st od zemlje. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. pere. bezemšon (hol. 2. beatificatio) posveći-vanje. bedine-. badawiyy. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. trg. begine. jevrejska sudnica. negovanju bolesnih itd. baga. beatifikacija (lat. četvoroutlasto „V". back) sp. upravnik jedne oblasti. bezoardika (nlat. zapovednik. bevanda (ital. 4. besplatan rad raje na begovom imanju. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. uvršćenje u red blaženih od strane pape. koja su živela od stočarstva i pljačke. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka.. bekasina (fr. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. dopadati se. stočni trg. badawiyyun) kod. udovica velikog gospodina. bedak (pere. uvrstiti u red svetitelja. bezistan) v. besbelli) dabome. beige) koji je bledosmeñe boje. fil. adres o bezoan (fr. oskudica. Bq) fiz. eng. baiser) poljubac. one koje se prave sveticama. bezmen (fr. beatificare) posvetiti. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. beatitudo vestra (lat. bedinerka. badawiyyun) pl. pokrivena čaršija. bezette) crvena šminka. suprotno: Be-mol. levog i desnog). v. begoglija (tur. ritska šljuka. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. tj. bedlamite) ludak. bebi (eng. bedeker putni vodič. bezbeli (tur. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. budala. tursko državno imanje. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bež (fr. begenmek) l. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. beylik) 1. posle čega dolazi akt kanalizacije. bezisten. kuv. beatifikovati v. beguine (eng. begine (nlat. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. blago onima koji imaju. bezoardica) pl. knjiga.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. begging) platno za pakovanje. zaista. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. adres-se au besoin). detence. odobrava™. fino tanko platno. protivotrovi. sirijskim i severoafričkim pustinjama. tur. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. bezemschoon) trg. bezistan) trg. bek (eng. bedast. beggar) hi. bogomoljke. nužda. plemić u staroj Turskoj. bedlemit (eng. beggar) pl. gospodin. bezoar (fr. begute (eng. o bezoan (fr. prirodne boje. skitalačka arapska plemena u arabijskim. platno. biti saglasan s nečim. igra slična tenisu. begum (tur. lopta za tu igru. betuine. baby) malo dete. bevanda) vino. dopasti se. rukoljub. deo trga pod krovom. bez (tur. beg (tur. Be-dur (ital. bedaf) glupak. 2. Baedecker-a). beth-din) l. bezeta (fr. pokrajine u staroj Turskoj. bediverica v. titula jedne indijske kneginje. 2. bejzbol (eng. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. besoin. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bezistan (pere.) begov sin. knez. bez (hebr. bey) 1. Be-kvadrat muz. ital. stanovnici pustinje. na menicama: adresa po potrebi. 3. bezisten (pere. koja se stavlja obično iza imena. bezoard. Bć-dur) kuz. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. beatificirati (lat. naročito u Carigradu. siromaštvo. oda-brati nešto po svom ukusu. proglašenje za sveca. padzehr) fark. baisemain) celivanje ruke. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. 3. bezoan (fr.

narukvica. bengali (eng. feljton. izumitel>u telefona). bema (grč. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. bellum internecinum) rat do istrage. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belos strela. belegija (tur. Baal-Sebub) mit. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. ñavolski poglavica. kičme. up. zabavna književnost svake vrste. decibel. na Dalekom istoku. . bilezik) 1. valjda. verovatno. ratnički. al. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. boginja rata kod Rimljana. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). brokat. ludača. Davidov sin. pavta. lisice. belvi (fr. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bungalow) jednospratna kuća. Belzebub (hebr. belćim (tur. fig. tj. bez sumnje. tur. ni praktičnim ciljevima. naziv po francuskom naučniku A. bangla. lovce itd. ben (hebr. izvesno. bella donna „lepa žena") bog. Bengal) pl. s krovom od slame ili crepa. beletrist(a) (fr. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. 3. bel kanto (ital. 2. okovi na nogama. belvedere lep izgled) kula. bel-espri (fr. fig. moreuz. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). nazvala po gradu Benaresu. za vreme grañanskog rata u Rusiji. (Atropa Belladonna) velebilje. bekrija (arap. božanstvo starih Filistinaca. glupan. patnja. belchite) vrsta španske vune. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). muka. Bellona) mit. tur. 2. grivna. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. bengalo (beng. Solomon ben David=Solomon. Belona (lat. belelaks trg. belandre) mor. beluga) zool. bala tur. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. belaj (arap. belčite (šp. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. nesreća. vojske koja se. bel-esprit) lep duh. bellevue) v. služi za turiste. oznaka b. »sena Marsova. mus-lin sa prugama u više boja. osušena polovina (strana) svinje. bekri) pijanica. belki) možda. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. čist parafin koji se dobija od petroleuma.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belvedere (ital. fil. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. beledin trg. belanda. bengal) polusvilena tkanina. belomantija (grč. bun. glavni sastojak atropina. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. upotrebljava se. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). beladonin (ital. belikozan (lat. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belmontin hen. lola. slične taftu. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. backwardation) trg. jasno. belt (skand. zlo. bala. Bembaša (tur. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. ni naučnim. beli (arap. jad. estetska i književna kritika. ranija jedinica kiri. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. bekon (eng.—A. luda. nazvane po gradu Belčite. vrag. bel canto) kuz. radi povećanje zenica. bematin-sveće pl. npr. ñavo. bez glave. belemniti (grč. belemnon oružje za hitanje. lepo pevanje. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. pametan i duhovit čovek. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. balan. kurjača. bella donna) hen. vinika. belles lettres. belanda (ital. belum internecinum (lat. up. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. Bengalija (eng. zabavni pisac. riba jesetra-mo-runa. belogvardeec) „beli gar-dist". karika. borila protiv boljševike. bekuordejšn (eng. belvedere. bon) budala. bukraiyy. benares (ind. suprotno: Be-dur. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. beletristika (fr. beluga (rus. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. belegi) brus za oštrenje kose. Bekerelu (1852—1908). čardak na kući. bena (tur. Vrangelove i dr. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. zvučanje sa osnovnim tonom b. belum omnijum kontra omnes (lat. nevolja. paskviza. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. Belt) tesnac. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. butne kosti i lopatice. belenzuka (tur. bela) l. strela) geol. deport. eng. naročito vladičin sto. bellicosus) ratoboran. belli) poznato. opšti rat. bengal (eng. Be-moll) «uz. fr. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. Be-mol (ital. kao sredstvo za ulepšavanje. bacon) kora slanine. beladona (ital. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. belogardejac (rus.

praveći znak krsta. bentlos dubina) biol. benzol hem. benefactio) dobročinstvo. S6N6. zelenim ili belim plamenom. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. naklonjen. bergami (ital. a pozadi široke. berberiva (nlat. igra se u Skandinaviji i SSSR. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bergonizacija med. SAD) vrsta gline. . benedicite (lat. berberis vulgaris) bog. primalac prihoda crkve. lože u parteru grañene u obliku kade. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. upotrebljava se pri vañenju nafte. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. bendi (eng. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. benedictin. bentonit (po Fort Benton-. priganica. lepo. glupaci. bencilik) 1. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. beneficijar (nlat. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. povlastica. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). belje (fr. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. beneficijat (nlet. benedikpija apostolika (lat. Boiotćs) pril. benefic (lat. beneficijat. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. benemerit (lat. prolaznost bolesti. odan. nespretno. val>ano. od neke predstave korisnice. bezoe) hen. benevolens) blagonaklon. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benevolentia) blagonaklonost. bengal stripe) trg. bene) dobro. benignitet (lat. žutika. 2. dobrodušnost. beneficium) v. takoñe: ñak koji prima stipendiju. berat (arap. bene va lete! (lat. bezopasnost. prihod. bergamotto) carska kruška. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. benediktinci al. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. berberis (nlat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benevreke (alb. kupalište. tj. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. tečan. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. bergamota (ital. dobrotvorstvo. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. mañije. beneficijalni (nlat. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. dobrotvor. bergamo) pl. uštipak. blagoslov. blagosiljati. iz Beotije. korist. benefaktor (vlat. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benjovr (fr. aromatičan ugljovodonik. 2. benñeluk (pers. benevrek) uske suknene čakšire. a onda i po celoj južnoj Italiji. benefice) predstava u korist nekog glumca. benedikpija (lat. dobija se iz nafte. kupatilo. benevole lektor (lat. bentos (grč. benedicirati (lat. elektrogimnastika. gori lagano crvenim. benediktiner (fr. naklonjenost. beignet) kuv. beneficians) dobročini-lac. blagosiljanje. zarada. bene (lat. beraha (hebr. benevolencija (lat. spreda uzane. krofna. med. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. čini. ben-mari (fr. dobročinilac. lako isparljiv i za-paljiv. kada za kupanje. darežljivost.) dobit. sadrži više od 50% montmorilonita. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. otuda: ne-spretšakovići. benevreci.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. dobija se iz katrana kamenog uglja. čeličane i dr. blagodejanje. blagodejanac. prvenstvo. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. napr. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. bezbojan. korisnica. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benefis (fr. žutim. bandy) sp. opojna trava (napitak). up. milostivost. bengilik. muslin sa prugama u više boja. izradi kalupa za livnice. nem. baignoire) l. beneficijant (nlat. instrument sa 5—7 crevnih žica. benzin (nlat. . povlastica. bendžo (eng. v. benefactor) dobrotvor. bensficija (lat. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. tromo. benefakcija (lat. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. beneficij(um) (lat. blagosiljanje. beneficium) dobit. glupo.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. beneficancija.-tur. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. rastvara se u alkoholu. tj. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. kaluñerski red sv. benignitas) dobrota. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. Bene-dikta (480—543). industriji. Beoćani (grč. zagrevalo vodom. benefic. beotski (grč. bain-marie) kuv. beneficijar. bengal strajp (eng. banja. poz. preteča hokeja. beneficiatus) v. benedicere) blagosloviti. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju.

zatim sa robom: žitom. bursa koža. novčanik. plahovita ljudi i ratnici. proizve-denih ukrštanjem sijamske. berretta) v. bergerie) tor za ovce. bez prednjeg sedišta.02. ukras za glavu. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. beržerak (fr. berna (fr. i odlikova-li se u borbi divljim besom. Indiji. kada pobesne. beriberi (ind. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. element. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. koji trguju na ber-zi. osnovana 1836. letina. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). nem. berekin (ital. znak Ve. zavet. lake karuce sa dva sedišta. beryllos. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. kitajske i napolitanske rase. beri) med.veoma raširena krvna bolest u Sev. berkšir (eng. berzijanci (fr. beurt) pl. ljudi koji. berlingoca (ital. bela braća. firmare) krizma. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). fig. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. beretka. baraka. Australiji i ist. berlina (fr. berzanski uzvisi trg. up.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. berzerkeri (nord. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. god. brelengo. beržerija (fr. zavet obre-zanja. bersaglieri) pl. berseza (fr. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. besni. bernesco) v. ital. osnovanog 1098. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. otuda i naziv. duge dlake. berlingot) polu-berlina. Berni. deran. berkan (ital. bernijeskan. (produktna berza). berit savez. berićet (arap. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). tur. pelinkovac. pastirska pesma i igra. berkovec) mor. bourse. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. vojsci. up. vermut. ber-serkr) tig. bernardinac (nem. 97. Berdan) puška ostraguša. up. ugljem i sl. berklijum. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). beo metal koji ulazi u sastav berila. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. mangup. beril (grč. bermet (nem. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. bernijeskan (ital. berylliumj hem. obrezanje. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. rod. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. crvene i bele. beržera (fr. bernardinci pl. transuranski element.805 kg. na taj način. berklijum hen. plod. v. ovčar-stvo. beret) plitka i okrugla francuska kapa. bernesco) ćudljiv. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. berilistika (grč. bertijonaža (fr. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). berit-mila (hebr. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. ili zelenkastoplave (akva-marii). uspavanka. strelci (vrsta pešadije u ital. redni broj 4. bereket) l. beavitamknoza. = beli skorbut. borsa. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). berlingare. redni br. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. berlingozza) italijanski narodni ples. berma (lat. nlat. heksagonalni mine-ral. samo u medveñoj koži. pod berza. bert-brodovi (hol. koji nema u sebi vitamina „be". „oni koji se pojavljuju u koži medveda". široka. bourse. fig. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. berkovec (rus. u Francuskoj. bergere) pastir ka. Africi. dragana. hem. burza. nlat. bersaljeri (ital. 2. up. berilij(um) (grč. birma. berza (fr. bereta (ital. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). berceuse) kuz. sreća. napredak. berne) kor. berkshire) po eng. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. utiče na suzbijanje besposlice. berlinska kola. Bersianer) pl. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. bere. bere (fr. pesnika Bernija. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. berkelijum v. ljubavnica. beryllos) gatanje. birichino) raspušten dečak. berneskan (ital. nastran (po načinu pisanja ital. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. postavljena naslonjača. beryllos) min. mutnozelene boje. berlengo (fr. atomska masa 9. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. neprovidan. krzno. znak Bk.). novčana pijaca.

nečovek. kao i robe koja se kotara na berzi. neženja. med. baisse) l. nepomirljiv. muški šešir sa uzanim obodom. besli) l. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. tur. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bibere greko stope (lat. bega (grč. bekar) l. fr. biandrija. dehaizam napredni pravac u babizmu. bitumen. bilupa itd. articulus zglob) koji ima dva zgloba. sredstva.od grč. biartikularan (lat. bestijarijus (lat. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. grč. bestseler (eng. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. annus godina. bekrija. tvrda reč. skrać. skotstvo. arhe vlada) dvovla-šće. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. besa) mana. beseže (po fr. behar proleće. biberon) pijanac. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. up. biblion. pripadnik plaćene konjice. biangularan (lat. compromissum) koji ne pravi kompromise. bibliognozija (grč. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. angularis uglovni. to biblion u značenju knjižica. divlje. divlji. v. aner. beskompromisan (lat. nedostatak. trg. kvart. bibacitet (nlat.(lat. alfa-zraci. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. behika (grč. baissier) trg. 4. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. seli prodavati. akcija i drugih hartija od vrednosti. bi-. gama-zraci. životinj-ski. bestia) zver. onih naroda koji se u Bibliji pominju. stražar. mangup. bešika (tur. bianuelan (lat. lekovi protiv kašlja.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). skotološtvo. nadničar. biblia knjižice. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. nepopustllv. beta-zraci fiz. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. grubo. skotsko ponašanje. tanjiri i ubrus. Bezirk) srez. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. npr. boca sa cuclom. bibHon knjižica. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. kašika. ist. razboj (naziv po pronalazaču). mehur. npr. naročito cvet ia voćkama. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. lola. i sa dva tima sa po devet igrača. bibi (fr. 2. bi. besar. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. besje. bis. bibere ad numerum(lat. dvozgloban. bešlija (tur. grč. padanje cena i kurseva državnih papira. list i cvet voćke) cvet. životinja. bestialis) zverski. nečovečnost. becirk (lat. kutni) dvougli. beštek (nem. bis. besa (alb. razumevanje u knjige. zverska priroda. knjiga.) 2. bibere (lat. 2. bi-kar bez posla. bestijalan (lat. bkblio. 1813—1898). severnoamerička narodna igra loptom. biarda mašina za tkanje. bi-. biarhija (lat. surov. besje (fr. besar (fr. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. diarhija. bex. sklonost piću.najamni vojnik. knjiga. bibere) piti. fr. besik) detinja kolevka. vrsta radioaktivnih zraka. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. biberon (fr. 3. cirkus. najamni radnik. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bi-. običaje. vindžija. Biblija (grč. bestijalnost (lat.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. Besteck) pribor za jelo: nož. zver-stvo. besa (fr. behar (tur. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). nem. knjige) Sveto pismo. grub. beša (tur. zver-čovek. bestijarij(um) (nlat. radi pojačanja. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). beton (lat. up. greška. base-ball) sp. procesu beta-raspada. biandrija (lat. pošto se ovlaži. neoženjen čovek. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. Besemerov čelik. v. a sastavlje-ni su od beta-čestica. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). prednapregiuti beton ar- . bestia) životinjstvo. bexos kašalj) pl. sisaljka. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. odeljak. viljuška. baisser) trg. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. 1853—1914). kod Albanaca: tvrda vera. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. časopis. bestija (lat. best najbolji. momak. bećar (pere. nečovečan. bes-bol (eng. umetnost i sl.

bivouac) voj. bigeneričan (lat. bigot) praviti se svecem.) žena koja ima dva muža. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. železo i dr. valens koji vredi. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. biblfon. biva Jiuz. biblion. nauka o Svetom pismu. pravljenje (ili: izrada) knjiga. naročito slavuji). bibliografija (grč. biblista) poznavalac Biblije. biblion.. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. genus rod. bibliotheke. dvoženac. bivariare) šarati. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. biblfon. bibliotekonomija (grč. bibliotekografija (grč. grub vuneni porhet. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bigoterija (fr.) knjižničar. bogomoljac. olovo. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biberon) v. bivertin (eng. od dve vrednosti. bibliopoles) knjižar. bis. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. licemerstvo. raskrsnice. biglisati (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. upravnik. beaver) trg. bibliofilija (grč. bibliolater (grč. verski zatucan. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. japanski narodni instrumenat. tj. licemeran. njihove sudbine itd. po kojima se udara drvenim maljićem. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bibron (fr. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. logorovati u polju. biblfon.) poznavanje knjiga. išarati. bigot) onaj koji slepo veruje. licemer. cink. biblioman (grč. biglao. bibliotekar (grč. dvomužištvo. taphos grob) . biblist(a) (nlat. bibliotheke. objašnjavač Biblije. koji ima dva spola. onaj koji se razume u knjige. retkosti. ili celokupne književnosti jednog naroda. bibliolatrija (grč. stanovanje vojske pod malim šatorima. biblion. ukrasiti šarama. engleska pamučna materija. biblion. npr.) čovek koji ima dve žene. bi-. kiseonik. gamos brak) dvobračnost. geol. preterana pobožnost. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bibliomantija (grč. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. naročito Sveto pismo. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bivakirati (fr. raskršća. pretvarati se.sahranjivač knjiga". radi origi-nalnosti štampe. bibliopeja (grč. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira.) koji preteruje u pobožnosti. prodavac knjiga. biblioliti (grč. biblion. Ifthos kamen) pl. .) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). biglizo) pevati. nasumce otvori. starosti. bez obzira na predanje. bogomoljstvo. bigarrer. dvospolan. dvomužica. tehničke opreme. sumpor. zbirka knjiga. poljski logor. bibliotaf (grč. hronološka ili sistemat-ska. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. grč. rasprava o raznim izdanjima Biblije. hermafroditski. nlat. sa 4 žice. a reñe donosi i kritičke napomene. dvoženstvo. biblicizam (grč. biblion. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bivouaquer) okolovati. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bigotirati (fr. biti u okolu. bigamist(a) (lat. okamenotine lišća. bigamija (lat. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. sro-dan lauti. otisci lišća na kamenu. nauka o ureñenju biblioteka. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. biblioteka (grč. bis. bogomoljstvo. bibliograf (grč. grč. biblioteka (grč. biver (eng. rukovalac bibliotekom. valere vredeti) he*. biblfon. pa su dobili mineralan izgled. bivak (fr. grapho pišem) poznavalac knjiga. koji ima dve vrednosti. up. bigotan (fr. bibliomanija (grč. kao npr. bigamistki&a (lat. bibliofil (grč. bakar. bivalentan (nlat. bigoterie) verska zatucanost. biberon. spisateljstvo. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. izvi-jati melodiju (ptice. nauka o Svetom pismu. bigot (fr. bibliopol (grč. bibliologija (grč. grč. ona može biti azbučna. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bigarirati (fr. bigener).) poznavalac knjiga. biblicitet (grč. bivijum (lat. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. onaj koji se drži samo Biblije. bigotisme) tobožnja svetost. dvovredan. licemeriti. licemerstvo. knjigoljublje. beaverteen) trg. bigotizam (fr.

ali sa znatno više bakra. up. bi-. bfson) zool. bikarbonat (nlat. neobičnost. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu.) v. bizantolog (grč. grč. besoin) nužda. biznis (eng. analistici. bizar (fr. atomska masa 208. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bizam (nlat. nastran. osobenost. filozofiji. bi-dens) dvozubac. intra biduum (lat. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. dvogodišnje biljke. bijonaža (fr. bijoner (fr. dvobojan. billet) trg. bikvadrat (lat. bog. bizarnost (fr. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bicefalan. up. dvogubo spregnut. bizantijska umetnost. bijenij(um) (lat. bigotizam. dvozube vile. bikarbonat sode. bije d' bank (billet de banque) banknota. osobenjak. vizantijske bizantinizam (grč. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. oblast) koji je podeljen na dve zone. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. fig. bizon (grč. koji se ulaguje starijima od sebe. npr. bi-.) ćudljiv. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. osoben.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. zlatarske radnja. bidet. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. od koje je ranije pravljen sitan novac. trgovački posao. novčanica. business) posao. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. čudnovat. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. zone pojas. dragulj. bi-conjugatus) dvostruko sparen. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bismutum) hen. ispupčen s obe strane. bižugje (fr. npr. mošus. pri lečenju od sifilisa i dr. bižuterija (fr. retori-ci i poeziji. bizmut (lat. potreba. bisogno. 2. biduum (lat. divlji bivo. ital. bijenalav (lat. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bizonjo (ital. bi-convexus) om. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bizarnost. juvelir. na kome su 1946. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris.980. juvelirska roba. nakit. element. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. al bisogno) trg. dragocenost. bis. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. biduum) vreme od dva dana. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bilet. srebrni novac bez propisne količine srebra. juvelirska radnja. teologiji. 2. dvozube rogulje. zlatnici grčkih careva. kada u kojoj se kupa sedeći. grč. bi-quadratus) kat. bikoloran (lat. koji se sastoji od dve zone. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. I bizaran (fr. biennis) dvogodišnji. bijouterie) trgovina dragocenostima. bikonjugiran (lat. bizantijski (grč. dragocenost. bizarerija. v. Byzantion) 1. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. čudesan. bidens (lat. bikonkavan (nlat. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. Byzantion. bizantologija (grč. bijonirati (fr. dvogubo izdubljen. bije (fr. vizantologija. npr. bijenale (lat. Bizantinizam. ulagivački.) v. neobičan. bijou) nakit. vi-zantolog. vizantinci. bikonveksno sočivo.) 1. Byzantion. puzavački. bicarbonas) hen. up. fig. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. kephale glava) dvoglav.) pl. al bizonjo (ital. zlatar. konjče. bikefalan (lat. bikamerizam (lat. bizoialan (lat. ar-heologiji. bikonkavno sočivo. intra biduum) u roku od dva dana. krivotvo-renje novca. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bizarre) čudak. fr. geografiji. bijenalije (lat. ukras. billon) legura od srebra i bakra. naročito u moškavca. rok od dva dana. bicolor) bog. s obe strane izdubljen. vizmut. bizantinci (grč. bizarerija (fr. hebr. udvorički. dvogubo ispupčen. bikonveksan (nlat. . proturanje lažnog novca. i kao lek za jačanje živaca). sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. zuber (u Evropi).). 3. bizarrerie) čudnost. koji kadi. bufalo. do propasti Bizantijskog Carstva. redni broj 83. mali konj. američki divlji bivo. u slučaju potrebe (na menicama). u dve boje. dragi kamen. biennium) vreme od dve godine. bi-concavus) om. nastran čovek. bide (fr.dine. bižu (fr. dragulji. bisamum. pl. i radili na istoriji. bakarni novac sa nešto srebra. bijon (fr. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. tj.

izdavalac karata (želez-ničkih itd. bilabijalan (lat. prodavac ulaznica za predstave. saldo. biletar (fr. bilis) hen. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. mrzovoljan. bilanca (nem. pritvoran. žučni. kratak. dvaput.koji se izgovara uz učešće obeju usana. fig. bilokacija (lat. orlean. dvomesečje. glavni sastojak žuči. izvesti zaključak o svršenom poslu. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu.) v. bilingvitet (lat. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. dvoličnost. up. zakonski predlog (u Engleskoj). tip. biletar. bi-. ulaznica. o konju: izbacivati prednje noge napolje. biliverdin (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. se. p. saldiranje. bilabialis) gram. billet) pisamce. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. podnosi kralju. etiketa. ital. loupe) opt. i oboje . latus strana. bilge) mor. pun žuči. bimenzis (lat. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. v. bilateralis) dvostran. biletirati (fr. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bi-lanx sa dva tasa) trg. grč. bis. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bilaroc) trg. posetnice i sl. bimembričan (lat. ulvus. jed. billetier) v. mesto gde se izdaju karte. kristalno staklo. bilansirati (lat. dvorog. biliaire) koji se tiče žuči. vert zelen) hen. železničkih karata. fr. bileta (fr. bileter (fr. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. koji se.). bilinguis) dvojezičan. bimanus) dvobimbaša (tur.). obostran. žučno žutilo. priznanice. bilingvitet. prepreden. bil (eng. prek. up.). bimestre. crvenožuta bojena materija žuči. bilis) žučan. žuč. bilingvičan (lat.) vreme od dva meseca. železnička (ili: tramvajske) karta. nlat.000. priznanica. četvrtasta i zarubljena. takoñe: pisamce. ravno dno u sredini lañe. bis. obično krajem svakog meseca i svake godine. nlat. dvousneni suglasnik (b. o stanju na frontu. bilis žuč. billion) milion miliona j (1. bilan. ballur kristal. dvoličan. pritvornost. fr. bilijariti (fr. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bilis (lat.000). nlat. dvočlan. biliozan (lat. bilans. ital. izdavati ulaznice. donji deo lañe. o stanju zdravlja. železničke karte i dr. up. billard) igrati na bilijaru. cedulja. bilboke (fr. bili. prepredenost. upravljen na suprotne strane. bilupa (lat. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. bimemsis) dvomesečni. zelena bojena materija žuči. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. železničkih karata itd. fr. biljur (ar. bis.000. bi-cornis) zool. priznanice. bimestris) dvomesečni. bullettino) dnevno saopštenje. cedulja. bilten (fr. knjigama. m). trg. dvousneni (suglasnik). sitni štamparski poslovi (karte. bis. menica. crvena bojena materija žuči. billet) izdavanje ulaznica. fig. bimenzan (lat. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. lupa sa dva sočiva. jednim udarcem udariti dve lopte. bildž (eng. bimester. fig. sa dva člana.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bimestran (lat. zaključiti neki posao. izvesti završni račun. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bilis. bilijar (fr. bilis) med. služe kao podloga papirnom novcu. bilans (fr. ulaznice. bilet (fr. bilis. bilieran (lat. bis. mrkožut) hen. lingua jezik) dvojezičnost. bulla) predlog. upotreba dvaju jezika u govoru. ljutina. bilet. bimester (lat. bilirubin (lat. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilin (lat. bimenzis. bilifulvin (lat. bi-.000. billetier) poz. beryllus. žučno crvenilo. sa dva roga. o sednici ministarskog saveta. igra na bilijaru. billiarde) hiljadu biliona. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. žutozelen. potvrda. bille. bixa) ham. bilingvizam (lat. bilancio. biletarnica (fr. beryllos beril) gorski kristal. bilis. krajnji ishod nečega. bilardirati (fr. žučno zelenilo. prodavnica ulaznica. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. fig. major. listak. bimetalizam (lat. prevučena zelenom čojom. lat. billa. bilijarda (fr. rubinus) he«. bulletin. billet) blagajna. lat. biksin (nlat. tempus) v. labium usna) gran. manus. biman (lat. bilateralan (lat. koji govori dva jezika. lat. bimembris) koji ima dva uda. bilinguis dvojezičan) v. bileter. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. I bilion (fr. fig. žustar. nlat. biletura (fr. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). izborni listić. na-| prasit. fr. biliosus. tako da uvek stoji uspravno. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. Bilanjz) v. razdražljiv. bilabijal (lat. cedulja. gnev.

bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. pisac biografije. biologija (grč. bfos. binda (nem. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). grč). životopisac. koji je udešen za oba oka u isto vreme. bfos. Biinne. logos) fil. med. padinom od dva člana. kolo-nija bioblasta). biogenetičan (grč. bfos. binokl (fr. grč. nlat. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). binokularan (lat. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. genetički inžinjering. bineran. zavoj. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). rañanje) razvitak života. biosofija. biografika (grč. vrpca. biol. bios. eng. kao sredstvo u borbi za opstanak. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja).). nomos zakon) mat. ge zemlja. dogled za oba oka. (grč. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bivomizam (lat. binarius koji sadrži dva. bi-. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. genesis postanak. ibn. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. biodinamički. fr. bina (nem. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biobibliografija (grč. binen-regulator (nem. biokibernetika (grč. okovratnik. up. grapho pišem) onaj koji opisuje život. na kojima se osnivaju prirodne pojave. npr. biologizam (grč. zbivanja. biogeografija (grč. vladaoca i dr. sophfa) v. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. binaire) v. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. bioinžinjering (grč. Ifthos kamen) kol. biologist(a) (grč. opt. biogen (grč. a+ br. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. dvočlani izraz. binerav (lat. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. bfos. bini. bfos život. veličina koja se sastoji iz dva dela. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. posebno biocenoza i vegetacije. biblion knjiga. binomski (lat. biolog (grč. povoj. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. bfos. logos) fil. a i Srbi'. biodinamika (grč. Bijhne) pozornica. Binde) veza. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno.) fil. pristalica biologizma. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bfos. bini po dva. to klima nagib. naočari. bioblasti (grč. bfos. binaran (lat. pozorište.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. kibernao upra-vljam. oculus oko) sa oba oka. bfos. biozofija (grč. bfos. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. biografija (grč. na klimu. veština pisanja biografija. binaran. binub (lat. mat. koji se tiče binoma. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. grč. binjektaš (tur. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života.(grč. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). engineering) v. graphfa). životne jedinice manje od ćelija živih bića. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. biologfa) nauka o životu. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. up. genos) koji se tiče razvitka života. bfos. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bfos. energetika svega živoga. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. koji se sastoji od dve jedinice. dvočlani. bioenergetika (grč. binom (lat. bfos. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bioklimatika (grč. nosila ga je poglavito turska konjica. bioaritmetika (grč. biogeneza. binjiš (tur. bio. bios.. energefa) fil. kao i uticaj živih bića. bfos. bioliti (grč. genos poreklo) biol. od dva dela. svih životnih procesa. od dva) dvojki. blaste klica) pl.) istorija razvitka života. životni. regulator) poz. binocle) cviker. po učenju Altmana. klfma. . biofori. pr. sa dva člana. poreklo. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. petlja. biogenija (grč. dvojedinični. biograf (grč. pojas. bfos. grapho) veština opisivanja života. bini. bin v.. bioklimatologija (grč. zavoj za oba oka. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. životopis. suprotno: monometalizam. filozofa.

od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. države itd. bios. biorizacija. psyche duša) fil. naročito pojave nasleña. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. bioontologija (grč. operativnim putem. biol. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. biotehnologija (grč. . heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). 2. biometrija (grč. kao animalno biće. a čoveka. organizama koji izazivaju vre-nje itd. crta na dlanu i drugih nekih simptome. bioskopija (grč. člana društvene zajednice. typos) čist tip. biopsija (grč. biotika (grč. bios.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. orao vidim) med. bios. biosociologija (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biomagnetizam (grč. lat. tj. prilagoñavanja. bios. pribora. biorizator (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. prema izvesnim znacima na telu. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. osnovni oblik je fotosinteza. npr. bios. bios. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. jer živih bića ima i u vazduhu. bios) praktično učenje o životu. biostatika (grč. bios) 1912. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. i u vodi). delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. v. sudskolekarsko utvrñivanje. up. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. socius drug. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. poremećaji u razvitku. bioluminescencija (grč. bios.. biotit min. tu ontos postojeće biće) pl. techne. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. nlat. bfos. biotehnika (grč. aparata. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. panpsihizam. životni prostor (obuhvata: atmosferu. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. biosofija (grč. lumines-centia hladno svetljenje) biol. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. bios. on. sophfa) životna mudrost. logia) fil. sarkom). bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bios. bios. i u zemlji. god. biomehavika (grč. bios. stanovnika nekog grada. grč. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bios. bioskop (grč. to on. ovako je nazvao 1866. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. npr. biosfera (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. bios. litosferu i hi-drosferu. biomantija (grč. biopsihologija (grč. bionti (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze.) v. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. čista rasa. bionika (skrać. pr. bios. biomagnetski. nastala u XX veku. biorizatora. bios. svitci) sveta. psyche. biosinteza (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. biomatematika (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. manteia proricanje) 1. ontos.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. biozofija. praktične eugenike i medicine. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. tj. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). neke oblasti. nem. bionomija (grč. lat. razmnožavanja itd. up. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. bionegativan (grč. mehanike razvitka. logia) nauka o živim bićima. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. biorizacija (grč. bios. bios. npr. biotip (grč. bios. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. psihobiologija. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata.

bioblasti. dvostruka torba (u Lici). biocevotika (grč. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. burat) trg. odeljenje. segmentum odsečak) mat. biren (fr. phoros koji nosi) pl. birato voj. deo ekologije. birotehnika (fr. tj. bipedalan (lat. bis. nazvala po pronalazaču. veština) skup metoda. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. grč. bircaus (nem. spol) v. biratina (fr. austrijskom inžinjerijskom oficiru. bipsdan (lat. biro (fr. koji se može podeliti na dvoje. dleto. bis) dvaput. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. dvonog. purger. bissac) pl. birenirati (fr. bipedis) koji ima dve noge. pisarnica. biped (lat. bireta (fr. planum ravan. burin. bakrorezac. predsednik mesnog odbora. birokratski koji se tiče birokratije.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. biremis) čamac sa dva vesla. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. Burger-Meister) gradonačelnik. bis pes noga. Wirtshaus) v. biofizika (grč. birokratija. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biseksan (lat. birokrat(a) (fr. biofon (grč. polovljiv. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. biocentrično posmatranje (grč. biocenologija (grč. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). muz. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu.biotičan 117 biseksan biotičan (grč.) mat. buratine) trg. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bios. bipartitio) deljenje na pola. . vrsta polusvilene. bis. predsednik opštine. bir-zeman) staro vreme. vunom ili kostreti. kancelarijski pribor. polovljenje. bios. biroutenzilije (fr. bios) koji se tiče života. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). biplan (lat. razdvojenje. dvonožac. sexus. bfos. polovljenje. koinos zajednički. biocenotika. bios. biromanija (fr. logia nauka) v. bios. od kojih je jedna iznad druge. bisegmentacija (lat. bipedalis) dug ili širok dve stope. ponovo. bisage (fr. kancelarija. nadlepggvo. centrum središte) fil. bios. Wirtshaus) krčma. vajalica. grč. birtija. bis. bis. vrsta lakih poljskih mostova. utensilia) pl. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bircaus. biparticija (nlat. kancelarijske osoblje. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. životni. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. krateo jak sam) v. birtija (nem. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. biocenoza (grč. sa dva suprotna pola. još jedanput. slikovito pričati. po drugi put. bi-pes. bipolarav (lat. dvostopni. polu-vunene tkanine. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. birzeman (tur. torba na sedlu. bigeneri-čan. biofori (grč. vajati. polovina. staklena cev sa lestvicom. birgermajster (nem. bios.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. bios. bureau. fig. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. birokratizam (fr. birger v. grč. biohemija (grč. chemeia) deo fiziologije. mania) želja (ili: težnja. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. bureau. bi-pes) dvonožna životinja. bakrorez. vrsta puplina od fine svile i vune. biofenomenologija (grč. birema (lat. ital. naročito u analitičkoj hemiji). lat. grč. ukočenost. razuñivanju živih tela. biraj (fr. birokratija (fr. Karlu Birago (1792—1845). biotop (grč. kao odsečak jedne linije ili površine. bios. koinos zajednički) životna zajednica. burino) bakrorezačka rezaljka. bureau. nosioci života. logia) nauka o životnim pojavama. lat. ravna površina) avij. burette) hem. biol. polus stožer) dvopolan. bureau. biotomija (grč. bisegment (lat. pravila. segmentum) mat. krut i nadmen. ital. kancelarijske potrebe. burato) pisaći sto. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bios. bira (fr.. praviti grbove. techne umetnost. bisegmentabilan (lat. ta phainomena pojave. bureau. gostionica. buriner) rezati rezaljkom. pretežno formalističkom duhu. davnina. birokratizam. burail) trg. bis. bis (lat.

Bitlsi (eng. filum nit. šećerni dvopek. folium list) bog. dvaput pečen porculan bez glazure. biscotin. bistoke (fr. naf-ta. biskoten (fr. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. Ifthos kamen) min. bifti (eng. dvorodan. bisolit (grč. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. bis. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. sexus spol) koji ima oba spola. biskup (grč. bitnih (eng. grč. dvoobličan. bifurkacija (nlat. dvolist. biscuit. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. februara. orman za stono posuće. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. biformitas) dvoobličnost. bisextilis) prestupni. domeće. episkopfa) v. bisturi (fr. konac) dvoni-tan. grananje ili cepanje na dvoje. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. prženo upola na jakoj vatri.) pretvaranje u zemljanu smolu. bit-muzika (eng. dvoredan. bit (eng. onaj dan koji se svake četvrte godine. bituminizacija (lat. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. obično dug 7—8 st. floris cvet) bog. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). u asfalt. biformai (lat. buste. nem. polovljenje. bituminirati (lat. biformitet (nlat. dvoboštvo. ponašanje) psih. okrugao kolačić. series red. bista (fr. bisekstus. byssos pamuk. ital. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . ital. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). dvoni-zan. biflorav (lat. bisilabičav (lat. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bis. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. bitva (ital. biskvit (fr. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bisekstus (lat. bistouri. sa jednim prestupnim danom. Bit je uvek pa-ran. u debljini od 4 st. beat udarac) 2. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. biserijalan (lat. posle 28. Brust) poprsje. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. bitumivozav (lat. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. beefsteak) kuv. premazati) zemljanom smolom. bitta) brod. bisekcija (lat. pravac u psihologiji. epfskopos nadzornik. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bit) l. bifoličan (lat. (bitlsi) čupavci. biskupije (grč. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. Keruak). od dva sloga. biheviorizam (eng. bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bis. peksimit. lat. bifurcatio) račvanje. koji ima dva cveta. fig. asfalti-rati. behaviour vladanje. ital. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). koji sadrži u sebi zemljanu smolu. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. trideset drugi deo jedne note. dvaput kuvan) dvopek. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. orman sa srebrninom. okrugao dvopek. The Beatles) nuz. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bitumen (lat. npr. busto. bisus (grč. bifluere) račvanje reke. biscottino) mali. biscroma) kuz. bistoquet) bilijarski štap. buffetto) tezga u krčmi. flos. bistori) hir. ital. niz) koji ima dva reda. npr. mladići s dugom i neurednom kosom. bitometrija (grč.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta.) prevući (ili: pokriti. biferan (lat. biteizam (lat. bifepija (fr. Ginzberg. hermafroditski. bisextus) prestupni dan tj. u džez muzici bit označava stalno. bythcs dubina. grč. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. buffet) sopstvenik bifea. biftek (eng. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bis coctus dvaput pečen. sto po železničkim stanicama. biseksualav (lat. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bis. 2. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. deljenje na dva kraka. dvoličnost. thećs bog) verovanje u dva boga. bis. dvosložan. u dva niza. syllabe slog) gram. u teoriji informacija. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bifluevcija (lat. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. a izvode ga udaraljke. biscotto. krčmica. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. reke. biskroma (ital. bit (eng. beatnik) l. up.) 3. biformis) sa dva oblika. petrolej. bit (eng. naročito Egipćana. pod biskup. bis. ital. sa dva cveta. bi-. asfalt i sl. bifilaran (lat. buffet. bife (fr. bis. bifer) vot. dvospolan. metrička jedinica takta. Dž.

blanco) v. bis. čist. bis. neosetljivost. blenotorea (grč. mladica. bogohuljenje. karta bjanka. biciklist(a) (eng. izneti na rñav glas. kompozicija za dva glasa. blastos. blanche) pr. izdanak. sulfid cinka. kapavica. grditi. psovka. huljenje. zapaljenje veznice očnih kapaka. kephale glava) v. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. kuñenje. zametni mehur. blanko-trgovanje prividno. blaziran (fr. blastule. im. preživelost. biceps (lat. blenna. us.). blamaža (fr. beo. blastos. točkaš. Bischof biskup) piće od crnog vina. bela boja. carte blanche) čista bela neispisana karta. i blastocistis (grč. velosiped. obesvetilac. od dve boje. potpuna sloboda rada. blason) grb. prekor. oblik) biol. ñerma koža) fiziol. pupl>enjem). bicikl (eng. bicarija (ital. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. belina. bišof (nem. aden žlezda) med. blenometritis (grč. udubljenje u zidu sa svodom. zametni mehurić. blaziranost (fr. očiju. blastos klica. eteb povraćam) med. alat. blenna. chroma boja) dvobojan. bi-. klica. kožica zametao g mehura. bis. lučenje sluzave tečnosti. blenengerija (grč. blasphemos) bogohulan. kredit bez pokrića. biher-šrank (nem. blenna. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. canere pevati) huz. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. regnymi izbijam. blenoftalmija (grč. španski zid. blastos. bianco belo. belilo. blejzer (eng. neispisan. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blasfemija (grč. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. obesvetilački. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). blamage) sramota. sukno za filtriranje. rheo curim) med. blastomikoza (grč. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blenorea (grč. blaser. bruka. blastos. blase) otupelih osećanja. enteron utroba) med. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. obesvećivanje. blastem (grč. dvoglavi ručni mišić. blastozoid (grč. povraćanje sluzi. Blende) apx. preživeo. cimeta. čist. blanš (fr. zasićen i presićen. meros deo) biol. blanket (fr. kart blanš (fr. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). blastema (grč. nlat. sluzna srdobolja. bizzarria) muz. belina) trg. cyclus krug) točak. . velosipedist. prema potrebi. blenna. prazno. blašpe (fr. potpuno odrešene ruke. blenna) kec. min. hartija. rñav glas. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. black (fr. blastula (grč. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). tobožnje trgovanje. fiziol. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. procurim) med. blastema) biol. blanko-kre-dit otvoren kredit. pogrdan. blastoderm (grč. svetlosti sa strane. kapavac. obrukati. beloća. karanfilića i šećera. blasfeman (grč. spolnih organa i dr. blastemia) vot. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. bikefalan. opt. blanko (ital. vrsta šampanjca. blazon (fr. grdnja. zapaljenje sluzokožnih žlezda. bjanko menica čista. blasphemfa) pogrda. neispisan. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. biceps) koji ima dve glave. bihromatičav (lat. korita. mykes gljiva) ned. lat. blastomere (grč. kystis mehur) fiziol. bicefalan (lat. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blamer) osramotiti. bicycle. blenadenitis (grč. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blasphemćs) bogohulnik.) otupelost. tj. eidos vid. bjanko. slepa vrata. neosetljiv. sluzni proliv. bjanko (ital. blenda (nem.-fr. bicyclist) onaj koji tera točak. blenna. blastula) fiziol. bicintum. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blanche) beo. neograničeno punomoćstvo. blenna sluz. curenje iz ušiju. tj. radi špekulacije razlikom u cenama. blekvud (eng. radi odstranjenja. blenemeza (grč. blenoragija (grč. blenna. punomoć samo sa potpisom. gei. grč. 6t6s uho. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blenna. blamirati (fr. grč. metra materica) med. ukor. belo. sluz. blasfemist(a) (grč. čist formular. huljenje na boga. kuditi. heraldika. v. rheo tečem) med. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blastos. nauka o grbovima. zasićenost. slepi prozor. pomorandžine kore i soka. bicinij(um) (lat. Bucherschrank) orman za knjige. pokuditi. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. blanc. blena (grč. ophthalmos oko) ked.

Blitz munja) v. up. blista (fr. zastrašivanje. oklop (na ratnoj lañi. dosetčica. pivo. blondine) devojka ili žena plave kose. bleh (nem. plomb) pogrešno. blooming condition) sp. opsada. blumirati (nem. avionu). osobito u sportu. zbunjivati razmetljivom reklamom.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. tome sečenje. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga.) med. opsada. žućkast. panj. kol. treptanje. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. zajednica. šanca gredama. hrpimice. en bloc) naveliko. mali pozorišni komad pun desetaka. . blef (eng. velika količina (robe). povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). Blue Book) „Plava knjiga1'. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. blondina (fr. mnoštvo. blefaroftalmija (grč. avion). slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blepharon očni kapak. blepharon. blondine) v. plomber) pogrešno. obmanjivati. blessure) ozleda. zatvor. blokaža (fr. šanac gredama. blefarizam (grč. blefarospazmus (grč. prevrtanje. npr. rezanje) med. fig. Blume cvet. ital. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. aden žlezda) ked. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blomba (fr. čamcu. blepharon očni kapak) med. spasmos grč) med. sličan svirali. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. blombirati (fr. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blestrizo bacakam. blepharon. bluff) plašiti. phimosis suženje) med. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blondina. municije i sl. bacanje prašine u oči. poza. bluza (fr. blefarotomija (grč. bluette) varnica. osigurati od zrna. klada. ophtalmos oko) med. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blestrizam (grč. up. hvatati na zbunjivanje. vojnički koporan. Blockflote) nuz.) voj. varati. sluzave mokrenje. fig. iskra. podizanje cveća. iskrica duha. tvrñave. gomila (knjiga). blickrig (nem. ojačati rov. zapaljenje žlezda očnih kapaka. ptosis pad) med. zapaljenje očnih kapaka. grañ. veliki odlomak stene. blondin (fr. duhovita sitnica. uron mokraća) med. trupac. blok (fr. blokiranje (fr. grč očnih kapaka. blenna. hvalisati se. sveska za pisanje ili crtanje. zatvoriti skretnicu. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blinji (rus. dobro. mladić plave kose. obmana. bloccata) voj. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. praviti se. blokhauz (nem. zatvaranje železničke skretnice. kulica. vojske. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. povreda. ojačavanje rova. blokflauta (nem. čamac. hapsana. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blond (fr. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. nemir kod teških bolesnika. blepharon. zavara. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blumistika (nem. bloki-ranje. tip. nazvala zbog žućkastog sjaja. ñuture. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. zatvaranje sa svih strana grada. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. munjeviti rat tj. blefaritis (grč. blefaroptoza (grč. oblaganje čeličnim pločama. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. mustrama od cveća. blindirati (fr. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. tip. celina. an blok (fr. od finog pšeničnog brašna. bacakanje. Blitzkrieg) voj. biondo) plav. cvećarstvo. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. okloplji-vanje.) pl. spadnutost očnih kapaka. svetao. blesura (fr. zaplašiti. udvarač ženama. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem.). Blockhaus) voj. kicoš. bloc) veliki komad (npr. blondinka (fr. slični palačinkama. plavojka. obmane. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). automobilu. blokirati (fr. blinder) fort. ital. žmirkanje. Blume) poznavanje cveća. blindaža (fr. blefarofimoza (grč. otvorene boje. pretvarati se. blocus. obmanjivanje. prevari. karaula. fleš. gomila. ruski kolači. blonde) čipka od sirove svile. blokada. farsa. bacam tamo-amo) med. Blu buk (eng. zaštićivanje od zrna (projektila). treba: plombirate. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. blokada (fr. zavaravati. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. automobil. bluming kondišn (eng. blefirati (eng. blindage) fort. blepharon. suženost očnih otvora. blondin) plavušan. blepharon. bloquer) v. blefaradenitis (grč. blouse) laka gornja haljina kod žena. ucelo. blond. mermera). blonda (fr. plavuša. treba: plomba.

bobine) kalem (za konac). Bugarskoj. književnici. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). studenti i dr. bonrin) plemić koji je i ratnik. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. koji »sive svojim naročitim. boit-tout) čaša bez postolja. u Rumuniji: plemić. bogumili. kor. lažno optuži-vanje (po šp. umetnici. crven kao krv. v. fiz. krčma. bojer (hol. nadimak londonskih policajaca. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. šećera i drugih dodataka. fig. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. Makedoniji. raste na Kosovu. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bojkot (eng. kalem od namotaja bakarne žice. fig. momče. rakije. dečak. naročito plemić veleposednik. induk-cioni kalem. baka. engleski til. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. boiler v.) bog. bottomry) trg. to bob) v. bahader) pl. boa constrictor) zool. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. zajedno sa dalaj-lamom. bobi (eng. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. bobadiljizam nepravedno. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. v. Dalmaciji. Hrvatskoj. bodolo) ostrvljanin. boi-najf (eng. boetetika (grč. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). kod anglosaksonskih naroda. bodega (šp. klanac. neuredan život. boei) v. fr. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). kod bojkota strane robe u nekoj državi). bojar (rus. bogatiri (tur. bobslej (eng. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bodega) podrum. Indiji). dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. Bodriti pl. boemerija (fr. boabab (amh. boemi (fr. Bosni. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bova (ital. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boja (hol. bobinet (eng. drevna pijanica.. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bobina (fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. kablova. v. čergari. sluga. guša. kosovski božur divlji božur. tur. Obotriti. po pravilu neuredno. magazin s robom u luci. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom.Bob je. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bogaz grlo) grlo. bogaz (tur. prirodnim životom. zmijski car. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boatu (fr. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. god. boduo (ital. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. baobab. od danas do sutra. boiler kazan) kazan. boheme) način življenja boe-ma. moreuz. fig. božole (fr. boa. bojler (eng. prekid svakog op-štenja s nekim. buza. bogus) irsko narodno piće od vode. skraćeno: bob. ili na oboje ujedno. iznos berbe grožña. Bodmerei. bogomili pl. up. pere. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. deminutiv imena Robert). + 1502. busur) bog. bobbinet. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. fr. npr. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. ispičutura. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. život od danas do sutra. blue-stocking) „plava čarapa". duhovni poglavar u Tibetu koji. kajmaka i šećera. planinski tesnac. bobby) pl. bohemes) pl.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. boza (pere. bogdo-lama (mont. bojkotovati (eng. božur (arap. bobslej. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. boj (eng. pamučni til. bogumili pl. bu za. ždrelo. Džemsa Bojkota. patareni. boy) dečko. udav (najveća zmija u Africi i ist. vinara. . bogus (ir. bodmeraj (nem. kotao. bojler. boa (nlat. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. bob (eng. upravlja zemljom. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. beaujolais) vrsta francuskog vina. eng. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. po nače-lu: dok traje nek laje. bodul. proizvodi se u predelima severno od Liona.

boljševizam (rus. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. pristalice boljševizma. bok-sovanje. bolus. tzv. kineska tajna organizacije. koja je 1900. bolero (šp. priznanice. grč. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". nlat. bol. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bolonjska škola slikarska škola koju je. živa i okretna. box) sp.. bosco. glavom i leñima. ručna granata. boletus pečurka. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. boksit min. bolonjske bočice fiz. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. bokser (nem. sp. okamenjena gljiva. boksovanje (eng. balon. boks (eng. boks (eng. box) 3. lemnoska zemlja. kutija. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). strela) pl. hidrat čiste gline. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. boling-grin (eng. grč.. bolos) hem. šp. bolstit (lat. šećera. boxer) 1. box) 1. bokskaf. pesničanje u rukavicama razne težine. oružje za bacanje. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. praćen pesmom. razreñene od strane Lenjina. ulaz. boks. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bolis. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. lug. bolus (lat. boks (eng. bolldos hitnuto. up. grč. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. kastanjetima. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. ušće. bucca) usta. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. zbog čega se mogu i danju videti. ital. sp. ital. buldogu slična rasa nemačkih pasa. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. svaka runda 2—3 minute. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bole zrak. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. potkraj XVI veka. boxcalf) 2. boks-meč (eng. dubok ton) voj. astr. boksati(se) v. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bokser (eng. bokaža (fr. otvor. veća čaša s poklopcem.800 kg). prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bombe.378 kg). Voheg) 2. rudnjača. zatvor za potkivanje nemirnih konja. „plemenitoj veštini". boksovati se (eng. bomba (fr. zračni termometar. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. bulletta) cedulja. up. bascagium) šumarak. metron) fiz. fr. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. srednje veličine. bolus. bocal. loža u pozorištu. bol (lat. bola (eng. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. boks. bombos potmuo. bolletta. moreuz. naziv po mestu Bo (Les Baux. bolas (šp. bolidi (grč. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. jedan od glavnih izvora aluminijuma. v. boleta (ital. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. boljševici (rus. gitarom ili tamburinom. bocassino. bouche. box) pesničati se. ngrč. bolites pečurka za jelo) kol. bokal (fr. 1555—1619). gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. bocca. železna ili čelična lopta. v. fr. vrč. atomska bomba. osnovana oko 1890. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. boksovati se. grč. boccale. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). Martovljevu koncepciju partije (menjševici). pod. bokseri se dele s obzirom na težinu. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. Francuska). šumica. bokasin (ital. tući se pesnicama u rukavicama. bolos) v. ma-njina. velika bokasta boca. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bulengren. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bolivijano (šp. kratak. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. pesničar. staklene bočice kru-škasta oblika. up. guranje i udaranje nogama. bolometar (grč. Bokseri (kin. . bolvševiki „članovi većine". naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bollo. do tetke kategorije (preko 79. bolus. većina. bomba. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. zaliv. ital.boka 122 bomba boka (ital.000001 * °S). a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. do struka. bocage. lat. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi.

lat.. . bombardier) voj. bombast (eng. ljubavnim izjavama. bo-nifier) naknaditi. bonhomme) dobričina. vojnik bombaškog odeljenja. popust u ceni. sigurnost nekog potraživanja (supr. bonbon. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). podskakivati (na konju). bond) pismeno jemstvo. nalog za plaćanje. brašna. bombe (eng. vrsta pamučne tkanine za podstavu. nadmen. bon) trg. izvrsnost (u smislu izrade). bon sens) zdrav (čovečji) razum. sviloprelja. platna sposobnost. grč. poboljšavanje. naivnost. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. menica. bombaš (fr. svilena buba. bombyx pamuk) zool. slada (malcbombona) ili voća.). muskata i šećera u Sev. bonum. bona fide) dobronamernost. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bono modo (lat. bona minorum (lat. bondir) skakati. ukusno namešten stan i sl. bon pour) dobar za . obaveza. zatucane popeskare. bon ton) dobar ton. u dobroj nameri (učiniti. pl. bombycinus. bona (lat. otmeno držanje. bonette) voj. bonz a vi (fr. prav. trg. preterano kitnjast. bondruk (nem. valjanost. bombardovati. bonbona v. bon-sans (fr. bombast.. ukusno nameštena soba. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bacač bombi. bons a vue) pl. bonom (fr. bombona. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. poboljšati. bansek. popraviti. prirodna obdarenost. bombona (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica. veritet). bondirati (fr. preterana prostota. grč. fr. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bona hereditaria (lat. bonomija (fr. tobdžija. Americi. bonifikacija (nlat. bonitas) dobrota. vrsta ženske kape. bombardje. imetak. bona fide (lat. istoč-noindijski kaluñeri. bombaš. unutarnja vrednost. bombazen (fr. up. bombasin. prostosrdačan čovek. bombast) lit. nlat. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. vrsta keplovane svilene tkanine. po viñenju. bona mente (lat. naivčina. . priznanice. bonsek. bombardovati v. nalog za izdavanje neke robe. bonitet (lat. bombardje (fr. delovi imanja koji nisu ostali od oca. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bombyx. poverljivost. bombastičan (eng. boneta (fr. bacati avionske bombe. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombarder. bono modo) dobrim načinom. 2. sujeverni popovi. dobra (ili: imanje) maloletnika. bcmbyx) 1. devojka za decu. važi za . metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca.. bombiks (grč. . bonbon) šećerlema. naknadno pridošle dobra.) pl. svi-lasta materija. bombardare) voj. dobra. preteran. veseljak. bombardirati (fr. odšteta. svila. v. bonum dobro. Wandriegel. bombardeur) voj. onaj koji vrši bombardovanje. bonne) 2. dit. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. na lep način. bonhommie) prostosrdačnost. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. poboljšanje. sveštenici Budini u Japanu. bonvivan (fr. kazati). nego potiču od neke druge strane. bonton (fr. naduven (način pisanja. bonaparte™ pl. facere. bombardirati. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). popravka. fig. bonze (jap. bombikometar (grč. bonvivant) veseli brat. često sa dodatkom želatina. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bona dobra) 1. izražavanja). služavka. propinjati se. bujica reči.bombaža 123 bonton bombaža (fr. proneti se. fig. bon pur (fr. bonaca (ital. bombarder (fr. ostavština. čičica. bona adventitia) pl. visoko-paran. bonificatio) naknada. bon (fr. popravljati. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. mirnim putem. priznanice. obično ukusno i luksuzno izrañena. krupnorečiv. odštetiti. nalozi koji se isplaćuju odmah.. bombyx svilena buba. bombonjera (fr. dosañivati kome (molbama. fig. nasleñena dobra. bona adventicia (lat. imanje. lat. bombyx pamuk. konfetama). bona mente) u dobroj nameri. u kojoj se drže bombone. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombo) vrsta rakije od ruma. nasledna dobra. osoliti koga. pamuk. dobronamerno. svila) pamučna svila. prav. potvrda prijema. dobrodušnost. bond (eng. bona minorum) pl. dadilja. bombe) v. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bona hereditaria) pl. imanja. bonificirati (lat. aromatiziranog i oboje-nog šećera. svojim pesmama i sl. poslastica od istopljenog. bona (fr. prav. vata za ispunjavanje haljina i sl.

bora (ital. opšivati. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. borax) hen. širit. board) l. igra karata slična vistu. bosokteriti (od nem. nadleštvo. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. botane trava) skupljati biljke. materijal za oblaganje lañe. bossage) arh. igre (američka. lat. botano. bord (eng. umeriti želje. boreiaios. pl. arap. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. boselirati (fr. borda 2. bašta. botanikos travni. ograničiti se. tj. nešto uprošćenija vrsta valcera). spisak računa. okvir. bordaža (fr. buraq) hen. porub. borusofobija (nlat. sto za kojim se drže sednice. bordel.811. ograni-čavati. bor (nlat. bonum publicum) dobro države. bore] v. tamnocrvene. Borussia Prusija. botaničar (grč. bosa (fr. neiskusne. fr. sred. moru. boršč (rus. opus rusticum). Aziji i Kaliforniji. sreća. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. borer (nem. phobos strah) strah od Prusa. knjiga u kojoj su računi. postaviti granične belege. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. bordeaux) boja crnog vina. znak V. rub. umeravati. bona. bordro (fr. gipsa. sto. mali. Bohrmaschine) naprava za bušenje. boreas) severac. omeñiti. talasaste figure. ital. mahune. me- nica.) v. šarama. biljni) poznavalac bilja i rastinja. sa četiri igrača. up. sprovodio pismo. fig. nemetalno čvrsto telo. o biljkama i rastinju. borani. nešto sitno. ivica. borusomanija (nlat. border) ogoliti. hen. bostan (tur. izvod. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. opšte dobro.(grč. bordo-vino (fr. bosko napasam. boreas (grč. bordižati (ital. bostan) lubenice i dinje. bu ši lica. borda (fr. kamene meña-še. porubljivati. boraks (nlat. buraniyya. boreas. vrt. borde) l. oblo-žiti lañu daskama. soli borne kiseline. board of trade) trgovačke komora. nazvan po gradu Bostonu u Sev. venac. važan za industriju. laña. borniran (fr. bonum publikum (lat. 2. nevažno. novčanik vrednosti. trava. gostionica. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. . borax. pervaženje. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. Bohrer) burgija. borgis (nem. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). borner) ograničiti. nerazumljivo. bording-haus (eng. botanizirati (grč. bortna (nem. bord ov tred (eng. novac za hranu. jedna vrsta plesa. hrana. brežuljkastim. bording) kor. a manja od garmonda. borda 1. kor. tačka topljenja 2030°. burdelj. sud. bonum) dobro. kvrga. kost. bording (dan. botanika (grč. u grupi). fig. redni broj 5. odbor. zeleno. način otesavanja kamena. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. savetovanja. boston (eng. Muhamedov ogrtač. baviti se biljkama. porubiti. daska. bosse. bosselage) rad na ispupčenim. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bordat (arap. veća od pešta. Americi. državna korist. borealis) severni. mrke boje. bordura (fr. Bord. borealan (grč. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. bosirati (lat. ograničen.) pl. bordel (fr. boranija (arap. grč. javna radnja. korist. boston) l. mržnja na Pruse i sve što je prusko. burani) zelen mlad pasulj. čvrga. voska. okrajak. pervaz. fig. kozmetiku i medicinu. bordo-boja (fr. bordage) oblaganje lañe daskama. tur. talasastim figurama. grundirati. Borgis) vrsta štamparskih slova. gajtan za opšivanje. oivičiti. bordure) ivica. manja laña u Ist. severni vetar. boselaža (fr. botanike) nauka o biljnom svetu. up. bord) 2. bordirati (fr. šare. ulublji-vati. tj.) 2. bosaža (fr. sever. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. borati (nlat. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). preimućstvo. bordat. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. up. bornirati (fr. bordello) javna kuća. jedinjenje bora. opšivanje. Borussia. borda (arap. dar. skučen. porubljivanje. sudnica. bordereau) trg. javna kuhinja. element atomske mase 10. lista. borne) ograničen. Borte) v. bord (nem. ital. krstariti. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. pervaz. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bor-mašina (nem. ivica lañe. bosseler) ulubiti. bozza) grba. fig. grč. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. vrlina. glup. raditi ispupčene. bortna. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu.bonum 124 botano- bonum (lat.

sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). brabancons) pl. bragoc (ital. odlično! bravo (ital. živi u tankom crevu čoveka. botarga. pregača. bravura) valjanost. teško. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. u južnoj Evropi i na Levantu. psa i dr. mykes gljiva) med. bocherie) Nemci. od usoljene ikre morskog lipena. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bradilogija med. u obliku grozda.). četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. fr.) 2. hrabrost. marama. botane. apotheca) dućančić. botriiti (grč. roba za odbaci-vanje. pepsis kuvanje. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bravo) l. kamen grozdasta oblika. varenje) med. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. junaštvo. vrsta duvana. botriotičan v. bottarga) jelo slično kavijaru. crven izraštaj na ruci ili nozi. botriokefalus (grč. Brabansona (fr. botanografija (grč. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. hvalisavost. botriotičan. masaomai žvakati) med. bradilalija (grč. bothrion jamica. vrsta holandskog platna. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. bošča (pere. bradys. junačko delo. philos) ljubitelj bilja. težak. biljojeda životinja. botrys grozd. stranturija. geol. otpaci. teško žvakanje. aria) »uz. bavella. geol. bravoure. bradys. mala trgovina. bravour. botrys) grozdast. pri mucanju). bradys spor. botulus kobasica) ned. bragura (stnord. hvastanje. botega (ital. okamenotine grozdasta oblika. 2. -ites) pl. biljožder. govorim) med. bošonerija (fr. ital. čuvar životnih namirnice na brodovima. bravisimo (ital.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. teško. ital. v. šamija. bili u engleskoj ili francuskoj službi. krčma.-tur. botane. širokočlana trakulja. v. 5. 3. botane. boča (ital. neustrašivost. boutique. teško slušanje. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. kardfa srce) med. botane. bradilalija. najmljeni ubica. uron mokraća) med. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. lak ribarski brod sa dva jarbola. brabanta (fr. bottega. bogće. bradipepsija (grč. pesništvo. pokvarena roba. platno kojim muslimanke skrivaju lice. bravura (fr. botelar (nlat. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). bradiekoja (grč. bradilogija. Mthos kamen) min. sluga. botarga (nm. tur. botane. botanološki. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. sperma seme) med. bradimaseza (grč. boš (fr. tro-vanje pokvarenom hranom. bofl (ital. botane. botanofil (grč. lalia govor) med. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. botella. valjano. bradys. boščaluk (pere. botanomantija (grč. botroilit (grč. botane. botanolog (grč. phagos) zool. bradys. vinara. botriitičan (grč. čarape) uvijen u bošču. brabansoni (fr. braggard) razmetljivost. pr. bragozzo) pop. sjajno. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. valjan i vredan čovek. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. odlično. botriitičan. kepha-1e glava) zool. bradisurija (grč. junak. čamaca i dr. bradispermatizam (grč. povezača. up. up. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. naročito u HP veku. sporo prokuvavanje hrane. bota larga. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. bragerdizam (eng. delija. furda. „Marseljeza" belgijske revolucije. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. botanoliti (grč. rñava probava. tunjevine i dr. bradys. botriomikoza (grč. bradys. boche) v. ital. gaće. nauka o biljkama. 4. up. brabante) trg. Bafel) trg. brabantski vojnici koji su.. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. botel (od nem. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. usklik u znak odobravanja. onaj koji voli da se bavi botanikom. bradifazija (grč. bošerija. bolesna usporena delatnost srca. botrys grozd. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botrys grozd. bradys spor. rñava. botellarius) šef kuhinje. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. kelner. vrlo lepo. botulizam (lat. balota. gluvoća. bohca) l. lithos kamen) pl. botanofag (grč. okamenjene biljke. akuein slušati) med. botane. botanika. lat. phemi kažem. tako je! bravo (ital. bošerija (fr. bravur-arija (fr. bragr) pesnička umetnost. nem. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bradikardija (grč. . grapho) opisivač bilja i rastinja. botanologija (grč.

brazilejin. šalitra i sl. koji živi malo vremena. struka. promuklost. brachfon) mišica. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. Brahma) v. sitan. brahmanizam. Bramarbas (šp. tj. tj. Brand) med. bramar) hvalisavac. brahijum (lat. braunijanizam. brankar-kola teretna kola bez lotri. me tron. brachys. koji ju je prvi objavio. odus. daktylos prst) ampon. koji je kratke staze. brahidromičan (grč. 1749—1814). branža (fr. Brauningu). brahmana) pl. branche) v. bracelet. brahmanac. nizak. brachys. moć. ogranak (jedne nauke. npr. nejednake veličine. brahibiotičan (grč. mali. brazilin. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brahigraf (grč. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brachys.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. branca) grana. broad-side) kor. M. brahidaktilija (grč. brahilog (grč. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. Brahma) v. engleskom mehaničaru Bramah-y. brahma) v. branhije (grč. nasilan. gangrena. v. naročito donji deo ruke. v. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. up. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. orao vidim) med. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. rukunice (na kolima). braunijanizam med. bramani (sskr. abrakadabra. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. uža oblast zanimanja. ručni) mišićni. brachium. brand (nem. nepotpun. braun. brachlon mišica. brankar (fr. naročita. branche) nosila. brazilejin v. strana broda. poreklo bolesti je. brandi (eng. up. bradys. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brachys. brahiodonti (grč. branhus (grč. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. lat. stenograf. braon v. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). obično 6 do 7. junak na jeziku. odćntos zub) zool. morbus Brightii) med. bradifrazija (grč. med. 1789—1858). barut. Brand požar) brod na jedra. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. od prstiju do lakta. priperak. branchos) med. smeñ. Brama (sskr. brachiale) narukvica. ital. grivna. Brahma. brachy-katalekti-kćs) četr. brazletna (fr. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. odsek. u sisara. brahikefal (grč. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brahikatalektičan (grč. Amerikancu Dž. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brachys. grč.) hvalisati se. fig. čovek koji ima kratku lubanju. bramaizam (sskr. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. suprotno: makrobiotika. ruka. škrge. nekog posla). ret. brauning (eng. brachys. lat. bramanizam (sskr. deo. brašna (fr. Brajtova bolest (nlat. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brakadabra fbracadabra) v. biti junak na jeziku. branche.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. uroñena kratkoća prstiju. brahmanizam. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. brancard. brašna. lokalne izumiranje jednog dela tela. ručni.(grč. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). koji je smešten u kundaku. brachys. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. branchion) pl. kratkovidnost. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). nekroza. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. bramarbasirati (šp. brachys. paljba iz topova sa jedne strane broda. kestenjast. brahigrafija (grč. brachys. branža. prema tome. 1735—1788). brahilogija (grč. nasilnički. bractea list) bog. brander (nem. brandy) v. sila. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. poziv. brahi. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. ali se krije u samom smislu rečenice. kephale glava) ampon.) kratkovek. braunijanci pl. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. phrasis govorenje) med. braun) otvoreno mrk. ruka. v. Bramahova brava. brahimetropija (grč. brad-sajd (eng. brahijalan (grč. brahibiotika (grč. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. zapaljenje krajnika. pristalice učenja Džona Brauna. brachialis mišični. brendi. brakteja (lat. zool. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. . svi topovi na jednoj strani ratnog broda.

naročito papino pismo državama. insekti koji imaju kratka krila. odsecanje ruke. brevet) diploma. brahiotomija (grč. Brahma (sskr. brahipodav (grč. brekfest (eng. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brahipteran (grč. kratak spisak. pismo. štampanje nota. bredizam med. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brevis (lat. povelju. . breda vrsta mašinske puške. brachys. dajući oduvek sveštenike. cikloida. brahihroničan (grč. chronikos vremenski) kratkotrajan. breveter) dati. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. brevis kratak) muz. životinje kratkih krila. breviarium) v. ukočiti. brendi (eng. kratak izveštaj. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. breviatio) skraćivanje. bremzati. bremzovati (nem. podos noga) zool. breve d'envansjon (fr. tj. brahicefal antrop. viola di braccio) muz. brevilokvij(um) (lat. brachys. na razdaljini. brevijacija (nlat. Brahma) starije učenje o Brahmi. nauč-nike i političare. brachfon ruka. povlastica. brachfon. koji ima kratke cvetne listiće. kratak dah. breviarium) kratak pregled. četr. = hipnotizam. kočnica. typos otisak) ouz. skraćen naziv za brahiteleskop. brevet d'invention) pronalazačka povelja. uspravno). bez uvijanja. brachfon. patent. loqui govoriti) kratak. viola. linija pada za najkraće vreme. brevijarij. brahipetalan (grč. Brahman (sskr. vrsta tambure za pratnju. zool. brevijar (lat. pesnike. brevijacija. kratkih krila. brevis kratak. veoma rasprostranjene morske životinje. patentiran. podos noga) kratkonog. lovačka kola sa 3-6 sedišta. Brahman) ind. sipnja. nota koja vredi za dva cela takta. osnovana. imaju dva kapka. brahit opt. sa patentom. brachys. skraćenje. brevijarij(um) (lat. brandi. štimuju u s. brahisilabus (grč. up. bremza (nem. brahikefal. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). kratkih latica. brahiopode (grč. kočiti. d'. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brachys. brevijatura (nlat. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). dekret. sprava za merenje mišice. sa diplomom. brev(e)tirati (fr. brevis. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). kratke latice. kratkih nogu. brahiptera (grč.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brevijar. skopeo gledam) opt. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. koji ima kratke metričke stope. brachistos najkraći. brač (ital. brahistohrona (grč. kratkih nogu. a'. kratkovremen. bremsen) v. muz. metron) med. brevipedan (lat. kratkim putem. pes noga) kratkonog. breve) svaki zvanični pismeni akt. fil. diplomu. skia senka) geogr. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. brevete) pr. brachys. temno sečem) hir. povelja. bregma (grč. tele daleko. brevi manu) otvoreno. neku vrstu komentara Vedama. up. breviotipija (lat. brahmaizam (sskr. a izvode je obično trubači i saksofonisti. ruke. i po tome liče na školske. brahiscijan (grč. patent. kratak izvod. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. zakočiti. up. teme. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. brahmani (sskr. sa poveljom. petalon list) bog. brek (eng. kraća improvizirana fraza u džezu. chronos vreme) kat. točkanica. bremza™ (nem. odmah. brevijatura. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. rpeb dišem) med. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. vladaocima i dr. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brsvi manu (lat. Bremse) teh. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brahmanizam (sskr. break) otvorena kola na 4 točka. breviatura) v. brahma) indijska religija. pods. brandy) rakija prepečenica. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brachys. patent. komanda za prekid borbe u boksu. brachys. brahiteleskop (grč. brahipneja (grč. brachys. bremsen) teh. brev(e)te (fr. 1795—1860). brachy-pneuma) med. (fr. g. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. breakfast) doručak. brevis. otprilike osam vekova pre naše ere. breve (ital. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. sažet i jezgrovit govor. pus. brahipneuma (grč. koji su. bregma) anat. Brahmana (sskr. izdati dekret. kratkokrilan. molitvenik. astma. pteron krilo) pl. grč. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brachys. sp. uzetost grudi. v. srednji deo lubanje.

ital. tropheus) zavod za nahočad. šteta. brigantina (eng. ital. bretagne) stari francuski ples udvoje. svetleti se. up. vo. plahovito. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. razbijač. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. briljantin (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. briller. brig. odboj lopte od ograde. učiniti da se nešto odbije. razara. rasprskava. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. razne umetničke stvarčice. divan. brefotrofij(um) (grč. brigadier) l. breccia) kol. pokrajini u severnoj Francuskoj). briser) rasprsnost. prolom. brillante) iuz. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. sabijen u obliku opeke. briljirati (fr. briketirati (fr. velelepnost. brygmos) med. brigg. brillant. brigade. brefotrof (grč. brikolirati (fr. brenovati (nem. u prah pretvoren materijal. brephos. brigade) član radne brigade. 2. fr. brilaite (ital. svetao. 2. lopte ili jajeta. presovati u obliku opeke. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. starež. breskva (pere. brisant) koji lomi. bretele naramnice. vidno se isticati. hajduk. prednji valjak na spravi za predanje. . vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. zavod za ishranu i podizanje dece. bradu i brkove.. brigadist (fr. brigg) mor. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. remen. obzirati se na nekoga. raditi zaobilazno. odskočiti. briljantnost (fr. zarezivati nekoga. briquette) nešto u obliku cigle. brizomantija (grč. jajeta i sl. brizo spavam. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. bricola. konjički podoficir u francuskoj vojsci. utvrñenju). veoma vatreno. ne raditi časno. bretelle) uprta. briljant v. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. sposobnost rasprskavanja. 2. par bricole) posredno.) bog. voditi računa o nekome. briljantina (fr. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. upravnik bre-fotrofeuma. blistati. odskoči. sijati. fig. zaobilazno. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brigmos. bedemu. blistav. brezza) blag morski vetar. briket (fr. brigma. brizomant (grč. naročito starinske. bric-a-brac) starudija. brigmos (grč. divota. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. briser. kod bilijara: odskok. brigata) l. cigle sitan. brimada (fr. buntovnik.brener 128 brimada brener (nem. brefotrofeum. fig. živahno. kaiš za nošenje tereta. ital. par brikol (fr. brefotrofeum (grč. brizer (fr. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brephos. brig) mor. za sto naoružanih ljudi. briše. brillant) sjaj. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. breša (fr. bretanja (fr. brigada (fr. breche. rasprska-van. brephos novoroñenče. hozntregeri. brigant (ital. sa strane. briza (fr. pljačkaš. prodor (u zidu. bricoler) odbiti. fig. otuda fig. 3. briqueter) popločati ciglama. — št. v. briketaža (fr. brilijant (fr. brilijant. mala jedrilica sa dve katarke. vrdati. brizantan (fr. brizo. Brigantine) tor. razornost. raskoš. brik (eng. up. fr. uštrb. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brizantnost (fr. prelivati se u svetlosti. odličan. cigle. brigantine. brycho škrgućem. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. brillare) sjati. brigante) drumski razbojnik. lopte. brikola (nlat. fugovanje. briljantirati (fr. telalnica. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. briseur) lomilac. vrsta mirišljave masti za kosu. odska-kati od ostalih. brigadist. odličnost. voj komandant brigade. brigadir (fr. vetrić. nem. fig. briljantan (fr. koji razmrskana. brennen) l. up. brigma (grč. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). veličanstven. briller sjati. bretona (fr. brikabrak (fr. rukovodilac radne brigade. rasprsan. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. blistavost. brig (eng. prekoramnik. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. oramenice za držanje čakšira. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. voj. krasan. brillantine) kozi. veličan-stvenost. tropheus) v. v. starinarnica. tropheus hranilac) nastojnik. lukavo. blistati) sjajan. breccia) voj. povetarac. bretela (fr. breča (ital. razorna snaga. naročito brilij aktima. brig. ital. fig. brefotrofij.

poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. broccato) zlatotkanica. novembra. brumaire. kićenje. e. trljanje boja. bromos) fark. upotrebl>ava se. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. bromos smrad) hem. cinka i gvožña. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. svilom. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. eidos oblik) bog.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. pre n. od 23. bronze. nlat. brodirati (fr. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. tela-liti. legura (slitina) bakra. tečnost veoma slična hloroformu. morske. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. brnistra (ital. up. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. bronzo. brodsrija (fr. fig. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. garavko. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. šumno. broder) vesti. ital. bromos smrad. slična vistu. nazvan po izdavaču. srebrotkanica. vezenje. makler. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. Brokhaus (nem. obično industrijske proizvodnje. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. crvenkastomrka teška tečnost. crnka. brojler (eng. srebrnaste boje. bromizam (grč. up. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. brinirati (fr. broker) trg. bryon. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. Brodway) „široka ulica". bromatologija (grč. bridge) igra karata. bromatografija (grč. utisnutim u zlatu i srebru.909 redni broj 35. figurama i sl. reñe slatkovodne.. broajon (fr. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. up. brom (grč. poznati lek za živce. bele. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. hteti nešto brzo sprovesti. bromoform (nlat. bronzana bolest med. sličan mahovini. god. oktobra do 24. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. mesto srebra. trovanje bromom. broma jelo. bučno. jako nadražajnog mirisa. bojiti (ili obojiti) mrko. god. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. zoon životinja) zool. bronza (fr. brion (fr. broiler) vrsta pileta za pečenje. trgovina vezivom. brokantirati (fr. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brokatel (ital. lat. brinet (fr. vladu u svoje ruke). sa utkanim krupnim cvetovima. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. starinar. brokat (ital. bryon mahovina. bromural (grč. bronzium) tuč.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. bromatika (grč. brinete (fr. vrsta žutog. bridž (eng. kulturno središte. srebrom. za izradu stonog pribora. broyon) tučak za mrvljenje. osnovanom 1805. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. — 9. broma jelo. bromos) ned. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. briozoe (grč. brunet) crncurast. naročito slikama. bryon. brokule (ital. nlat. ginestra) bog. logia) nauka o jelima. so bromovodonične kiseline. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. brioso) muz. seizal. naročito slikama. obrec-nuti se. briozo (ital. makleraža. ulepšavanje. broker (eng. bromatometar (grč. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. broderie) vez. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . teška. bromium) xex. brokeraža (eng. brodet (ital. bromoformium) farm. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. vezivo. broker) trgovački posrednik. brunette) garavuša. od svile i pamuka. kon brio. prebiti preko kolena. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. oseći se na nekoga. brion) vrsta dobrog francuskog vina. velikom nem. životinje iz porodice „pamekušaca". prenagliti čime. fig. element. logia nauka) bog. crnomanjast muškarac. živahno. nemetal atomske mase 79. pocrniti. senzarija. izvesti zlatom. broma jelo. mahovinast. Britiš mjuzeum (eng. znak Vg. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. ulep-šavati izmišljenim dodacima. telalin. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. brusquer) brecati se. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). Brodvej (eng. ili samo od pamuka. briologija (grč. briskirati (fr. krasiti. magleni mesec (18. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. osnovan 1753. nauka o sredstvima za ishranu. bromov preparat. bromid (grč. brimera UŠ god. plameno. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. brokanter (fr. brioidan (grč. nauka o mahovina ma.

brochure) v. bronhije (grč. zapaljenje bronhija. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bakarnom bojom (drvo. leva i desna. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brunirati (nem. iz perioda krede. bronchos dušnik. povezati knjigu u mek povez. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. protkati. tuberkuloze pluća. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem.). bronhofonija (grč. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. učiniti da podivlja. brćnchos. bronhospazmus (grč. brćnchos. bruderšaft (nem. životinjsko ponašanje prema kome. blenna. brochure) sveska. brćnchos dušnik) dušnički. zverski. temno sečem) med. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brošura. bronhoplegija (grč. brutoprihod celokupan prihod. bronholitija (grč. brujon (fr. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. . srebrom. obojiti modrikastim prelivima na vatri. bront (nem. prošiva-ti (knjigu). brćnchos. up. grkljan. bronchos. brontotherium) kol. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). mrkom. gnojavo zapaljenje dušnica. bronhije. spasmćs grč) med. brošurist(a) (fr. brutalizirati (fr. brum (eng. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). rheo tečem) med. bronhijalni (grč. kele posutost) med. bronhocela (grč. dug preko 18 t. bronhostenoza (grč.(grč. na brzu ruku i privremeno. polomim) med. bista. lithos kamen) med. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. svilom). brutalitas) surovost. bronc. drvetu. poživotinjiti. cedefastog sjaja. bronte grmljavina. v. brumalan (lat. bronchos. skopeo gledam) med. bronhoragija (grč. brćnchia) pl. up. knjiga dnevnog troška. meko povezana knjižica. štraca u koju se unose. trgovačke beleške. prvi sastav. npr. bruto (ital. brćnchos. klinasto pismo i dr. rheo tečem) med. uraditi nešto na brzu ruku. bronhoblenorea (grč. plesso udarim) med. mine-ral. bronhijalni katar. brutificere) napraviti nekoga stokom. bez odbitka troškova. brutalitet. bronhus (grč. brćnchos) alat. brutaliser) zlostavljati. brošira (fr. grubijanski. stvaranje kamena u dušnicama. ogromni kičmenjak. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). Bruderschaft) bratstvo. brcnchia) med. dnevnik pazara. brust-halter (nem. protkivati tkaninu (zlatom. surov. briinieren) davati nečemu (metalu. nacrt. operativne otvaranje dušnica. divljački. brujon. regnymi skrham. brontofobija (grč. bronzer) obojiti bronzanom. koji se tiče dušnika ili dušnica. broširati (fr. bronteum (grč. mykes gljiva) med. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brćnchos. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. broš (fr. o nepogodama uopšte. gips. brumalis) zimski. dve cevi. suprotno: nego. bratimstvo. guša. bronho. grubost. bronchos. bruh (nem. Bruch lomljenje) med. fr. bronte. brontologija (grč. dušnice. brošura (fr. brutalitet (nlat. brutalis. brontosaurus) kol. bronhomikoza (grč. phone glas) med. anat. brujar (fr.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. skopeo gledam) med. brutalnost v. bronhijalni katar = bronhitis. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. Brand) med. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. neotesan. brovtosaurus (nlat. sluz. aparat za pregled sluznice bronhija. uzetost (ili: paraliza) dušnica. kožu i dr. piskutavost glasa (kod promuklosti). fig. hernija. dušnik. tako da tkivo truli i raspada se. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhotomija (grč. brocher) prošiti. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. potpuno zanemari™. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. pneuma dah) med. brutalan (nlat. brouillard) v. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. broche) zapinjača. bronhoskop (grč. osuroviti. brćnchos. grč u dušnicama. brouillon) koncept. brontoterij(um) (nlat. tj. brutificirati (nlat. grub. brćnchos. bronchos. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. skotski. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brujar. bronhorea (grč. brutto) trg. bronzo) v. bronce (ital. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. logi'a) nauka o grmljavini. brustbild (nem. posutost dušnika. bronhoskopija (grč. bronchos. nameštaju) mrku boju. bronchos. bronhopneumovija (grč. Brust-bild) poprsje. brutal) živo-tinjski. krvarenje dušnica. bronze. bronzirati (fr.). bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. bronhitis (grč. crnom. životinjska požuda. divljaštvo. brochurier) pisac brošura.

stanju blaženog mira. pisac pa-stirskih pesama. buboni (grč. bukoliazmos (grč. u Indiji poštovan kao bog. gume. buzdovan (tur. aden žlezda) med. bubonadenitis (grč. kardia srce) med. bubalis (grč. ital. bukagi) pl. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. bouillon) kup. Buda (sskr. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. zapaljenje žlezda u preponama. Bukefal (grč. bouquineur. bogurek) bubreg. tj. buyurmak zapovedati. bujirati (fr. cvet. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. buket (fr. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bukanir POJI. bujrum (tur. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bukagije (tur. električna svećica. Buddha). bouille. bubon. biibalos) zool. pamučna tkanina za postavu. boucanier) lovac na bivole. Budha. buñ (tur. buljon. fig. tj. pristalice religije i filozofije budhizma. Buddha) v. budhisti. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bukolska cezura četr. bubonalgija (grč. bukasen (fr. melitensis. bujon (fr. zverokradica u Sev. antilopa. suis i Vg. Buddha) „probuñeni.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. uzroci patnje su strasti (tj. pastirske pevanje. Budha (sskr. budizam (sskr. afrički jelen. budala (tur. antikvar. religija koju je osnovao Budha. bugzirati (hol. lista. bez strasti i patnje. up. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. volja za život). bubon) pl. Buddha) pl. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. up. prosveće-ni". jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukoliasmos) pastirska pesma. bubon. book) knjiga. žeñ za životom. bubonocela (grč. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. zapovedajte! buk (eng. figura u vatrometu. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). bukolski (grč. valjkasta šipka od voska. buj (fr. micine. vući lañu pomoću parnog broda. kaučuka i sl. posrednik pri klañenju. bolest prepona. . Americi. bukolikos) poet. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. budhizam. prosutost prepona. pastirski. fiz. Budhizam (sskr. ned. topuz. profesio-nalni kladilac. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. običan način klañenja na konjskim trkama. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bugia sveća) med.bubonulus (grč. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. književno delo. nicine. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bujatrika (grč. bukanirati (ind. bukanje (fr. Buddha) pl. . spisak. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. pena na pivu. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bus govedo. budoar (fr. bukinist(a) (fr. nm. buña. kao posledica jačanja srčane muskulature. narediti) izvolite. v. bubreg (tur. budala) ludak. budhisti (sskr. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. Br. bukinerija (fr. „sveti mudrac". ind. bubon preponske žlez-de. govedo. gusar. lečenje goveda. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). seoski. v. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bouquiniste) prodavac starih knjiga. um. bukiner (fr. miris od vina. Buddha) v. neprerañeno zlato. vrsta tkanine. Budhizam. glupak. budizam. hipertrofija srca. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. uvećanje. bub-njice. kephale glava. algos bol) med. bukolikos) poet. buksiren) mor. book-making) sastavljanje knjiga. bukolika (grč. bus. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bujom. bukmeker (eng. nlat. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. morski razbojnik. bukmeking (eng.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. bougie. kele) med. pastirska pesma. bukolike) post. bus. bužija (fr. za razliku od totalizatora. limfatični triper (kapavac). zatim zadnjeg creva i jednjaka. antikvarnica. bubikopf (nem. bubonulus) med. okovi na nogama zatvorenika. Bruchgold) izlomljeno. biige) plesan.. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). Život je patnja. kila. glupak. buvoličar (grč. bubon. bukardija (grč. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). budisti (sskr. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara.

zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. velika gomila. uzana. gomila ljudi. glupost. liga. fig. vreva. sabornica. bulbiforman (lat. bujon. luk. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. rad od drveta sa metalnim umecima. sitan papirni novac u Rusiji. kapetan. kratke i duboko usečene njuške. buckskin) „jelenska. krvava ili gnojna tečnost. bulbus) lukovica. buleuterion) većnica. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. onaj koji nije u opticaju. tvrñava. bungalov (eng. kranion lubanja) arh. glavna ulica. nlat. glavičast. bulbiferan (lat. bukcinator (lat. buccinator) trubač. bulterijer (eng. bula (tur. plik. bum (eng. bul (eng. bulbul (arap. čvornovat. hartijice. glavica. Džon Bul. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. obrazni mišić. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. Bundesver (nem. bulimfa) med. 2. bulla) l. stran novac. bul (fr. bulla. god. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. muslimanska žena. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. vraća onome koji ju je bacio. 2. kugla. ned. npr. izbacivanje mehu-rova. očna jabučica. bullire. bulimija (grč. forma) koji ima oblik lukovice. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. skupštinska zgrada. bouliner) mor. gusta trnovita živica kroz koju konj. hladnokrvnosti i dr. bulist(a) (lat. bulinirati (fr. bul dog) 1. bouillon) kup.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. boliik) l. Ch. boling-grin. daš Bund) svežanj. povelja sa takvim pečatom. zimski kaput postavljen krznom. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. izdao nemački car Karlo IV. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. tuñi. naročito na dorskom frizu. books) pl. metež. veliki engleski pas širokih grudi. bullitio) klju-čanje. bulbozan (lat. tetka) 3. bull-finch) sp. bola strina. verski obrazovana muslimanka. bulevar (fr. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. oličenje engleskog naroda kao celine. bunda kaput) krzneni kaput. buliran (lat. buljubaša. lopta. bedem. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). anat. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). krompirast. buljen (eng. buke (eng. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. nazvan po francuskom rezbaru A. velika količina (nečega). bumaški (rus. Boule (1642—1732). 2. buleuterion (grč. bik. tj. bukskin (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa. bulla) 2. boulingrin) v. mera za konac. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. glavičast. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. pločama ili grudvama. up. bula (lat. bularij(um) (nlat. bulla aurea) zakon koji je 1356. društvo. fig. mišić duvač. bus. bungur (tur. čorba. voj. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. na povelji. velika. talasanje. bumerang (austral. der Bund) savez. 2. pečat od voska ili metala na povelji. napomena ili kratka priča. boule. rulja. jagnjeća koža". životinjska glad. bulbus (lat. buljuk-baša (tur. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. papirići. buljuk (tur. bunda (mañ. (nem. bund 1. zbijeno) 1. snabdeven bulom. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. mnoštvo (obično stoke).) pl. neotesanost. bulengrev (fr. buljon (fr. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). na trkama s preponama. bulla) 2. bullatus) zapečaćen. bulbus. foltamente gusto. bulbus lukovica. bul-finč (eng. bula. zapovednik jednog buljuka. pljačkaš. bulbosus) lukovičast. . bulbus oculi) anat. boulevard) šetalište. nepošteno trgovati. bulom zove šegrt majstorovu ženu. mutna. četrdesete deo rijala. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulumenta (ital. gomila. lat. (nem. bulbul) slavuj. zlatna bula (lat. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bulla) pisac papskih bula. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. potvrñen pečatom. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. f ero donosim) bog. buli) l. odličan lovac na miševe i pacove. ako ne pogodi u cilj. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. mera za staklo. vrenje. Služi kao oružje. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. zavežljaj. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. mora da projuri. a odlikuje se naročito time što se. bula (lat. urnebes. tako da mu se vide prednji zubi. ukrasi. boltikbasi) četovoña. bulicija (lat. neodoll-va. bulbus okuli (nlat. udata žena. krasti. buldog (eng. jelo od nje. smotak. BulbulderSlavujev do.

buržoazija (fr. 2. burleskni (fr. burka. stanovnici Juhe. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burlesco. Burg) zamak. jabukama. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. buržujka grañanka. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. burleta (ital. mala tvrñava. izostavljanje reči pri sla-ganju. Buri (hol. prostor. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. gajtan na šeširu sa kopnom. birader) brat. buržoa (fr. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. 3. bursae muscosae) pl. ital. burma (tur. sluzne kesice. bourgeoisie. iznenadna nepogoda. nlat. burg) 1. burlesque) smešan. podvala. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. pripadnik buržoaske klase (v. bourg. kapitalističku. 4. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). bura 1. nagao vihor. birader. buntdruk (nem. ćiftinica. burgus. Buridanov magarac fil. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). burag (rum. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. šala. s jedne strane kapitalista. bunker (nem. burdelj (fr. burka (rus. buranj (rus. mesom. nakaradan. Bunker) l. bordel. izliv zlovolje. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. Afrike holandskog porekla. prema tome. Bunt savez) buna. Buntdruck) štampanje u više boja. seljaka i plemića. buržoa) 1. fr. betonsko sklonište (kućno. usukati) 1. fig. predstavnički dom parlamenta. boer) „seljaci". burek (tur. veseo i nestašan muzički komad za ples. naročito kao lañarski radnik na Volgi. dvorac. bourdalou) traka. bordel) v. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. lakrdijaški. burgija (tur. ital. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). burdižati v. izmišljotina. šaljiv. 3. pesak i dr. buraska (ital. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu.. buržoa- . burma od burmak zavrteti. v. muzički komad humorističkog karaktera. burra. 2. a tek posle stihovi." buržuj v. besmislica. fig. buricu pupak) želudac životinje. bourdon) ouz. ljutine. grč. nezadovoljstvo. burda (arap. bourgeois. burlesque) poet. bourrette) tkanina od otpadaka svile. Bundesrat. burlak (rus. burrasca. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. imućna žena. bourre. up. buraš. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. burazer (pere. med. i s druge strane proletera.) savezna skupština SR Nemačke. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. burletta) mala vesela igra. bura 2. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. nemački Burg. mala burleska. burleska (nlat. tvrñave. borra) otpaci od dlake. zamka. bu-rime (fr. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. duboki bas na orgulji.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. bunting (eng. pere. dlaka za punjenje stvari. buržoa. vrsta šarenog francuskog platna. bunt (nem. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem.) savezno veće. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). up. Bundestag. varošanka. byrsa) v. (ital. up. tip. burg (nem. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. lakr-dija. gazdaška žena. vune. burdon (fr. ulično) od napada iz vazduha. bourse. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burza (fr. burze muskoze (nlat. (fr. cement. voj. pečalbar. Bundestag (nem. malograñanin. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. berza. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. pošto se. kor. tur. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. buret (fr. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. 2. bordižati. burda) Muhamedov ogrtač. bouts-rimes) pl. burla. burdalu (fr. borek) vrsta pite sa sirom. bourrasque) bura. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola.Bundesrat 133 burma zija 2). fr.

239 1). bufa (ital. buxula. buczo) zool. bušerizirati (fr. budžak (tur. lakrdije. vrsta gasa. . bustrofedon (grč. bucov (mañ. bufoverija (fr. muz. zavrtanj. momak. bouchon) zapušač. upotreblja-va se za obloge kod rana. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. butum. strophe okret. sa volovskim očima. kao što idu volovi pri oranju. bushel) engleska mera za žito. bottega) prodavnica. mappš. lat. flaša. zasićeni ugljovodonik (S4N10). komičar. pusu) zaseda. brzi soloples bez pripreme. buftalmičan (grč. but (eng. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buffer) odbojnik (na vagonu). butada (fr. bottiglia) boca. vrsta rečne košljoribe. nazvana po nem. butun (tur. borsa) kesa. burnetizirati.. neravnina (na svili). bezbojna tečnost. trgovina na malo. butirometar (grč. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. burunotu) sitan duvan i dr. otoka i dr. Aspina gaga i Alburnus mento. butonjera (fr. staklo. butikaža (fr. volook.. opera bufa komična opera. rastvor baznog aluminijevog silikata. bourse) med. lakrdijanje. sa kapom. stvarčica slična dugmetu. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). 134 buš-tru burnetirati v. dvorska budala. nem. u Indiji). čireva. budžet (eng. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. lat. šraf. burnus (arap. maslac. sirćetna mirisa. lakrdi-ja. butonomantija (fr. butiin) sav. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. burš (nlat. obično od bele vunene tkanine. par boutades) prema ćefu.burmut snog kamenja. najmiliji konj Aleksandra Velikog. butan (grč. up. dućan. biis vo. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bufalo (eng. butiga (ital. grč. buton (fr. buter (grč. ceo. računska godina. detić. butyron maslo. bradavica. venčani prsten. merov. butyron. boutade) duhovita šala. . operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. budget. pun života student ili mladić uopšte. ophthalmos oko) ned. finansirati po budžetu. bušel (eng. butsel (fr. (krupan) brilijant u obocu. bouteselle) voj. bufer (eng. butirin (lat. up. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bufo (ital. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. potpun. ital. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bursa. butrola (fr. biityron. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. bouffette) kićanka. komične opere. bournous) ogrtač bez rukava. burova voda farm. bus (eng. omnibus svima) v. bufov (ital. laka komedija. buljook. bik. mornarski kompas. posilni. trgovanje na malo. doset-ka. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). nlat. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. butyrum) hai. čep. 36. pupoljak. lat. zatvarač. puxis kutija. omnibus. kurir. bussola kutijica. buter) hen. bivol. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. puter. 2. bucak) ugao. grč. neke ustanove i dr. bufeta (fr. buda (ital. futrola za karabin. puce. hirurgu Burovu (1809— 1874). buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. nem. 2. buffalo) zool. neobuzdan. fr. buton (fr. za ušmrkivanje. bursa (ital. kojem je. par butad (fr. ital. bursitis (fr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bulga kožna kesa. radi uspomene. Bu-kephalas) „volovska glava". Bukefalos. kut. bufon. na mahove. buš-tru (fr. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. ćošak. veseo. Butter) maslo. puxis kutija od šimširovine) fiz. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). Bucefalus (grč. bubuljica. busija (tur. minñuši. budžetirati (eng. ital. sluga. merica. bus. vitica. kiselina putera. bolgia. busola (ital. boutiquage) torbarenje. temnjak. sastaviti. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butyrum. buffone) šaljivčina. burnus. burmut (tur. bouton. a drugi — obrnuto. butik (fr. dućan. boutonniere) rupica za dugme. bufo karikato (ital. med. buffa) šala. lat.349 1 (u SAD 35. boutique) prodavnica. biis govedo. fr. sastavljati budžet. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. = kapričo. bouton. sladunjava i opora ukusa. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. maslena kiselina. bouteille. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. lakrdijaš. burnetizirati (eng. up. bouffonnerie) šala. butelja (fr. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. budget) l. predračun prihoda i rashoda uopšte. bottone) dugme.

vagon-salon (fr. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. skitnice. jaža. wagon-salon) salonski vagon. vas. prestonica Vavilonije. zbirka priča (ili: anegdota). haos. meriti na kantar. va) vredi. igrati va bank staviti sve na kocku. vavilonsko ropstvo 1. vol. trgovačkih i političkih centara. skopeo gledam) med. fr. va banque) „važi za ceo bank". podanik. klevetnička zakletva. protuva. probisvet. sveti sudovi. waggon. vaza sakra (lat. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. fr. eng. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama..A E I L O RU 147/ V V. vagabundus) skitnica. tj. v. vagaš (mañ. tumači. pometnja. vagari skitati se. fig. čisto živčana pojava koja dolazi. za ukras. kolovoz.= volumen. nered. e. god. leventa. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. rok dolaska na sud. vagon restoran (fr. verne prevr-ni. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. ro-dulja. terazije. vadimonij(um) (lat. novac koji se polaže na ime jemstva. 2. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vagina) med. 2. stidnični. e. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vazna. vaga (nem. vade mecum) „hajde sa mnom". lutalice. jedan od najstarijih kulturnih. jemčevina. uputstva. vaza (lat. bitanga. vadla (nem. može. lutalica. va! (fr. fr. vaginizam (lat. vas sud. zbrka. stidnica. mali vagon. vagati (nem. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. Mojsije kn>. podsetnik. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. v treće slovo naše ćirilice. \. = vi-ce versa. salonska železnička kola. za odreñivanje težine tela.— valuta. vadij(um) (nlat. zigurat. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vagon-li (fr. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. pre n. vaša sacra) pl.. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vazal (nlat. sveto sasuñe. vadimonium) prav. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". lat. zapaljenje vagine. vasallus. po Bibliji. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vadium. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. tumarale. kantar. ili ostati ili propasti. UP> = veber. kao skraćenica: V= votum. Babel. važi. . god. rodnica. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. vagina) ned. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. v. jemčenje. \=volt. fig. val. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vagon (eng. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). I. vaginitis (lat. vaše) uzan sud za cveće. va bank (fr. v). dolazak na sud. metež. \Č=vat. vadiš jemac) prav. vagabund(a) (lat. tj. fiz. vassal) klevetnik. pre ne. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). grč. rov. vadimonii desercio (lat. posuda. vaginalni (nlat. dvadeset osmo naše latinice (V. vaganti (lat. \9=volfram. vademekum (lat. zidana s namerom da dopre do neba. naročito kod mladih žena. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vaginoskopija (lat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. hem. vagiva (lat. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. tzv. Wade) list noge. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. vagina) alat.. Vavilon (hebr. vazalagijum (nlat.= vide vidi. vagonet (eng. jarak. vagas) l. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. \=aanadijum. beskućnik. vagina.

vazokonstrikcija (nlat. imanje bez zakonitog gospodara. vajat (arap. nedostaje. vaše) v. ništavost. up. vazodilatacija (nlat. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vazelin (fr. upražnjenje. nema. hayat. npr. vakatura (nlat. taština. vajandotka (eng. hayat) 1. vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. fr. vakantno imanje prav. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. tur. vaiz (arap. vakat (lat vacat. znat. vacatura) upražnjavanje. neštampana strana (iza naslovne). zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. Vajl-Feliksova reakcija . Vajthol (eng. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. srednje veličine. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. pojačanim krvotokom. u koju spadaju trgovci. zool. vajtbojs (eng. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. nekog mesta). vakit) 2. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vazoneuroza (lat.) pl. opadanjem temperature). sudski odmor. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vacare) 1. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. ektome isecanje) kec. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vajda (arap. i kao takvi prezreni. vazodilatatori (nlat. vaišja (ind. Wyandotte) vrsta kokoši. vakuitet (lat. nepopunjenost. nosi 140—160 jaja godišnje. vacuitas) praznoća. teška do 3 kg. potomci rimskih robova. vaza. prazno mesto (naročito parohijsko). neuron živac) med. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. sama molitva. White Star Line) „Linija bela zvezda". odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). vas posuda. osloboñe-nost od neke obaveze. vacantia) upražnjenost. upražnjen. vasodilatatio) med. nameta i dr. whiteboys) pl. noge žute. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). voća i sl. vreme. raspust. grč. poreklom iz Amerike. grč. vakuirati (lat. vas sud. Vaisya) treća indijska kasta. vacuare) isprazniti. vajtbet (eng. vakacija (lat.. vaiz) propovednik. ispražnjavati. nezauzet. sada: široka ulica u zal. vas. vasodilatatores) pl. vaišnave (ind. vasoconstrictores) pl. po nekima Mavara. iz kojih se stvaraju nove ćelije. slobodno je. Vajtčepel (eng. prazno je. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme.vazektomija 136 vakuole smann. fa'ida. kresta ružičasta. poreza. vaqueros) pl. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. oboljenje živaca krvnih sudova. tur. poznavalac verske literature (kod muslimana). vazna (lat. interes. od 1760. vaktile (arap. tur. vaccus nezauzet. vakuole (nlat. činovnike i dr. nezapremljen.-tur. tur. čas. bog. teoriji kli-cine plazme. upotrebljava se mnogo u farmaciji. nekada. kao ii. beli momci. slobodan) imanje bez vlasnika. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. <•«. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vasoconstrictio) med. vakant (lat. up. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vazomotorna neuroza ned. sujeta. 2. fa j da. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vaktiyle) u staro vreme. trem. waqt. evakuirati. dobit. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vajsmanizam biol. pastiri. vacatio) osloboñenje. Bazedova bolest i dr. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. vajkaunt (eng. naslednika. vaseline) he«. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vazektomija (lat. Vajnbergova reakcija med. vazomotori (nlat. vacans) prazan. znat. viscount) v. fayda) korist.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. doksat (u seoskoj kući). upražnjenost (npr. omanja. upražnjenost. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . Vajt star lajn (eng. praznina. vakancija (nlat. mineralna mast bez mirisa i boje. tehni-ci itd. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vikont. vakantan (lat. kod knjiga: čista. vreme muslimanske molitve — namaza. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. usporenjem krvotoka. višnujit. školski odmor. vakat (arap.. nezauzeto je. povišenom temperaturom). vacuolae) pl. zemljoradnici i zanatlije. nepopunjen. vacare biti prazan. vasomotores) pl. znat. vazokonstriktori (nlat. vakuist(a) (lat. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). živci što sužavaju krvne sudove. vakeri (šp.

u Lionu Petru s Valdus. praznina. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valvule intestinales (lat. košuljice. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valvacija (nlat. valiza (fr. vaccina) med. validirati (nlat. koji važi. en recouvrement) trg. valanske čipke različite vrste. do sedam atoma jednovalentnog elementa. vaccina. stavljaju ispod svojih bula). valva (lat. valor. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. sabatati. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. thera-peie lečenje) med. važnost. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. biti punovažan. valentia) vrednost. vallatio) voj. prevna vrednost. vala) l. prav. vaccina. ital. nlat. vakuf (arap. valvula) znat. valvere) ocepiti. nlat. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. eventualne buduća vrednost. škole. valere biti zdrav. mati. priznanje pravne važnosti nekog akta. pelcovati. vala (stnord. zaklopac. valansjen (fr. validatio) potvrda. valore) vrednost. utvrditi cenu nečemu. valetudinarium) bolnica. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. ljuštura (u školjke). cepivo. vallahi) bogme. gradu Valensiji. punovažan. hartija od vrednosti. sirotišta. eidos vid. 2. validare) overiti. cepiti. bezvazdušni prostor. valeriane officinalis) bog. vacuum) prazan prostor. odrediti vrednost. vakuum-metar (lat. vakcinirati (nlat. zalistak (na srcu. vaccinatio) med. venama. providan pokrivač za lice. živeo! valedikcija (nlat. vala (ital. va lete! (lat. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. tur. npr. reformatorska sekta. prevna važnost. valensija (šp. vidovita žena. valvatio) fin. u obliku monograma. čarobnica. grč. biti jak) zdrav bio. vakcina (lat.. overa. crevni zalisci. e baš. valerijana (nlat. valeur. valvulae intesti-nales) pl. mati bivšeg turskog sultana. krepak. valencije. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valacija (nlat. lat. oproštajni govor. vodene boginje. crevima). up. mahuna. v. valenciennes) pl. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . utvrñivanje u polju. valah (arap. leonisti. biti previo voljen. valetudinarij(um) (lat. ljuska.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valvula (lat. lažne. valete) budite zdravo. javne biblioteke. hrabrost. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). uvala. ostajte zdravo! bene valete! (lat. wa-llah. vaccina sc. velidus. valeur en attente. junaštvo. zaista. validitet (nlat. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. u propisnom obliku. valle) 2. tur. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. lečenje vakcinama. valenca hen. v. pravio važan. odeljen. odista. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. hen. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. waqf. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valui-rati. prav. validacija (nlat. val (fr. vredan. baš. vakcinoida (nlat. valabilan (fr. potvrditi. valable. neprave kravlje boginje. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. v. sa dva atoma. vrednost koja se očekuje. važeći. valise) putnička ručne kožna torba. valere) jak. cena. vakuum. vakcinoterapija (nlat. dugačka uska dolina. podizanje nasipa. pelcovanje. kravlja maja protiv velikih boginja. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vodovode i dr. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valencije (nlat. bolesnička sobe. validan (lat. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valere vredeti) valjan. valvaciona tabele fin. koju je osnovao 1176. voile) l. tatara. valiža v. snažan. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. overevenje. muz. nazvanih po šp. vakcinacija (nlat. grč. bog. ošančavanje. valdenzeri pl. zaliv. vale! (lat. oblik) med. kalemljenje boginja.mleka u prahu". potvrñivanje. zatva-rač. vakuum (lat. vacuum prazan prostor. zdrav. valer (fr. vacca krava. izvršiti pravnu formu overevenje. bolnice. vale. valva) krilo vrata. trajanje note. pravio valjan. cepljenje. variola kravlja boginja) ned. valvirati (nlat. podizanje bedema. valutirati. kalemiti. vakcinisati= vakcinirati. punovažan. grč. validet) roditeljka. valida (arap. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. jedna lekovita biljka. valiza. validitas) prav.

pesma vandrovaca. carev namesnik. nem. ptice. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. u svom sastavu i obliku. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. vandla (nem. Vandali. maja. valuirati (fr. up. valvirati. up. gde je kao opatkinja jednog manastira. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. zavodnica. Gete. vampirizam med. vanadium) hen. ital. probisvet. ratovalo s Rimljanima na Rajni. Walhalla) u nord. vapdalizam (lat. vampiro. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. otuda fig. tur. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. ad valorem) prema vrednosti. dovode mu one koji hrabro poginu i.valija 138 valcer (nem. germanskogotsko pleme koje je. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. tj. donose pobedu. (nlat. od Š veka n. proceniti. walorisieren) izvršiti. vale (fr. ital. i sisa im krv. valjenke (rus. pronañen 1830. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. u V veku pusto-šilo Galiju. muzički komad za ovu igru. usled toga što je protivnik postao nesposoban. zbog čega im je kurs nestalan. skitnica. šp. zanata i sl. valvirati. odreñivanje vrednosti. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). valorizacija (lat. redni broj 23. grčeva. valuta) „vrednost". valenki) čizme od sukna. vanadin (lat. ad valorem (nlat. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. boginje bitaka i suña je boraca. trovanje vani-lom. vandemijer (fr. vami (eng. vrsta novca. metal. naročito u jelu. vali) guverner. po tome zool. pri dnu uži. e. valorizirati (nem. dumping) devalvacija novca. otisnuti se na vandrovku. valkover (eng. zaštitnica od vradžbina i veštica. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. aromatična materija vanilinog ploda. vainilla) bog. povraćanja i sl. divljaštvo. vanilija (fr. Wanne kada. novac koji je. vavdrokaš v. vanadij(um) (nlat.. vindemia) „mesec berbe". dobiva se i veštačkim putem.. Valhala (stnord. umrla oko 780. kao vesnice. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. v. up. wandern putovati) lutati. Vandali (lat. H. vandrovati (nem. a 455. valutni papiri fin.. vanadin. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vanille) med. u službi boga Odana i. valcer. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valor intrinsekus (nlat. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. za pranje posuña. hartija od vrednosti. valovvica (mañ. Valholl. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. vale.. novac. vanille. izvršavati valorizaciju. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). pa i čoveka pri spavanju. skitati. Vandali. one su. „Faust"). vanadijum. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. napada sisare.. po njegovoj zapovesti. . s druge strane. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. sedište bogova i junaka. Grka i Rumuna. sa pojavom proliva. element. u rudama gvožña i olova. vandalismo) vandalska ćud. vampir (slov.942. prekomerno puštanje krvi. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. valutni damping (eng. valutirati (ital. u Valhali. valor ekstrinsekus (nlat. atomska masa 50. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. vanilin (fr. u nedostatku hrane. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. valor vrednost) trg. valutare) v. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji.žena-demon". vrednost od danas. IX do 21. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valor (nlat. valkire (stnord. up. valkire. Valpurga (nem. vandrovkaš. vampir. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. nem. vanilizam (fr. vandrovka (nem. od 22. Vandali) pl. valor) vrednost. fin. vandrovkaš (nem. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. zanata i sl. wandern) čovek koji putuje. vallomas iskaz) poreska prijava. valija (arap. kao zamena prirodne vanile. procenjivati veću vrednost. Vanadis) hen. vile. . kaca) širok kuhinjski limeni sud. valuta per dato) trg. skitnja. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). Španiju i Italiju. čovek sklon divljačkom uništavanju. Walkuren) pl. tj.. wali. valse) v. fr. lat. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vanille) hen. znak V. luta po svetu radi trgovine. vandal(in) fig. Valhala. valkyrja. pesma o vandrovanju. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. divlji i surovi varvari. procena. vendemiaire. vapila. valuta per dato (ital. cena. valuta (ital. valuer) v. up.

kvrgav. vanilokvencija v. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. pretvarati u paru. Bandsage) l. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. vanjkušnica (mañ. listić. tupa sekira. varikozitet (nlat. uan-step. nejasan. zarijetet (lat. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). pisamce. varijabilitet. slavoljubivost. raznovrsnost. vancaga (nem. ispa-ravati. vaporozan (nlat. koja se razlikuju jedna od drugih. probisvet. v. propalica. vaporizacija (nlat. lit. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. uobraženost. up. fiz. vardati (ital. hvalisavost. npr. vaporizater (fr. prazan govor. vanilokventnost. up. vapor. varijanta (lat. pesmu. menjanje. varvarin. varikomfalus (lat. grč. nevaljalac. ital. nalog za hapšenje. pretvarati se u paru. različitosti. . raznolikosti. Š. svaštine. one jedan.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. kolebanje. preinačeno. verijeteti (lat. paziti. brbljanje. vaporatio) isparavanje. proširenost vena. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. vaporosus) parovit. sujeta. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. vapore para) parobrod. varia. ventose) „mesec vetra". raznovrsnosti. vanitas) taština. ništavnost. maglovit. grč. variable) promenljive vrednost. ili britva. varius) l. poprskati prskalicom. proppfenje pup-čanih vena. vanitet (lat. 1. varak) list. prskalica. mutan. step korak) v. svaštarije. variatio delectat) posl. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. nejednakost. pismo. varikocela (lat. podvrsta. razbiti u kapljice. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. različit tekst (v. vanstep (eng. razne stvari. raspršivačem. varicosus) med. varix. vantuza (fr. vapor. varijacioni kompas fiz. varijato (ital. varix proširenje vena. variae lectiones.84 t. Španiji i Južnoj Americi). muz. 2. vari jete (fr. vaporirati (lat. naredba. prividnost. barbaros) v. varijabilnost. kupica. grč. pome-šane stvari. barbarizam. promenljive. varijabilnost (nlat. štrcaljka. vrebati. varix) med. variabilis) promenljiv. varia (lat. promena je prijatna. varant (eng. guardare) pokr. 2. žonglerske veštine i sl. bog. svakovrsno-sti. kele) med. vanilokvencija. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. vaporizirati (fr. raspr-šivač. napor (lat. varaq. praznina. prazno. punomoć. ventouse) ned. oticanje vena. varietas) različnost. u stanju barometra. varijabilan (nlat. variantes) pl. jedna vara iznosi 0. vaporacija (lat. čuvati se. ništavno. od 19. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varikozan (lat. tur. barbaros) v. vantoz (fr. raznolikost. vankos) jastučnica. tj. proširenih vena. oduška. varijacija (lat. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. 2. varietates) pl. gimnastičke produkcije. isparavati. svaštice. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. otečenih vena. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. nož. bolesno oticanje vena. vaporiser) ispariti. vaporisatio) isparavanje. varijabl (fr. varicositas) med.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. nestalan. hulja. vanjkuš (mañ. varvarin (grč. varius različit) pl. vaporimetar (lat. stara. naduve-nost. nepoetojan. razreñivanjem vazduha u njoj. prividno. varijante (lat. zool. ples. vaporare) pušiti se. varijante). varzilo (prema zemlji Brazilu. vetrenje. lit. pretvoriti u paru. sve je tašto. vara (port. promena veseli. omphalgos pupak) med. P do 20. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. biol. variks (lat. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. razmetljivost. astr. v. evaporacija. deklinatorijum. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varak (arap. prolaznost. vaniloquentia) hvalisanje. sklon menjanju. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. proširenje vena. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varvarizam (grč. delimično odstupanje od jedne teme. parni. vanitas vanitatum (lat. odlika. pretvaranje u paru.. variabilitas) promenlji-vost. promenljive količina. arh. warrant) trg. parna laña. vankos) jastuk. espapna založnica. variatio) promena. varanted (eng. variato) muz. pun pare.

vasculum mali sud. ne slagati se. variolosus) ned. vata (nem Watte) higijenski pamuk. vaskulum (lat. varmeñe. v.varivas 140 vatirati varinas (tl. vat (skr. vasculosus) zool. sastavljen od sudova ili kanala. vatelin (nem. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vater-tvist (engl. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. velike boginje. biti raznog ili drugog mišljenja. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). up. grč. vaterpruf (eng. vaskuloza (nlat. vaskulitis (lat. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. variolizacija. pun krvnih sudova.000 soba. imati promenljiv uspeh. kravlje boginje. naročito podmornice. v. proširenje vena. variometar (lat. UP 1870). flebektazija. varius različit. variolacija. najduža skijaška trka na svetu (86 km). Waterman) prekomorski trgovac devojkama. nuz. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. vasculum) alat-. vasculosa) bog. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. glavni sasto-jak biljnih sudova. varices (lat varix. zapaljenje krvnih sudova. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. ned. menjati se. vater-mašina (eng. water polo) igrač vater-pola. neizmernost. bogat sudovima. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. Vasilike (grč. W) fiz. variole (nlat. žilica. med. variolozav (lat. Vatikan (ital. prot-kanost krvnim sudovima. sudovit. Vasermanova reakcija ned. . glupak. variole vakcive (nlat. varmeñija (mañ. čovek s takvom glavom. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). bazilika. mćtron) fiz. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. up. tako da sada ima 11. vatirati (nem. grč. vastitas) praznina. prostranost. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). zgrada u kojoj se on nalazio. prave boginje. varices) pl. water-polo) sp. vas. HP 1869 — 18. waterproof) materija koja ne propušta vodu. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. ned. donnijeg švedskog kralja. kišni ogrtač od takve materije. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. variolizacija (nlat. proširene vene. vaserdruk (nem. vaskulozan (nlat. vaterpolo (eng. razlikovati se. engleski nužnik. ned. županijski ured. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. vaskularan (lat. wattieren) podmetnuti vatu. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vascularis) alat. fatelin. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. viruela) pl. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). postaviti vatom. water-closet) moderni higijenski nužnik. libela (ravnjača). avij. vater-linija (eng. varinas) najfiniji američki duvan. vater-klozet (eng. varirati (lat. vasculari-satio) biol. razilaziti se u mišljenju. variare) biti različit. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. belim robl>em. vaskularizacija (lat. sudov-ni. vaservaga (nem. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. variolis) ned. Wasserwage) zan. stvaranje krvnih sudova. unositi izmene u što. vodotisak. varicele (nlat. sudić. variolae vaccinae) pl ned. blaži oblik velikih boginja. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). velike boginje. vaterman (eng. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. varioloide (nlat. promeniti se. vaserkopf (nem. boginjav. variolis (nlat. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. oblik) pl. održan u Vatikanu. variolisatio) med. papska politika. water. bog. bog. oboljenje od velikih boginja. vasilika v. variolacija (nlat. fig. varicellae) pl.. vasa sp. pustogl. grč. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. nlat. bolestan od boginja. vodene boginje. delimično odstupati od čega. rošav. varmegye) župani-ja. papska vlada. mali sud. * vater-balast (eng. 1000 W čini 1 kilovat (kW). fig. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vas sud. sudić) ned. koji se tiče krvnih sudova. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. water-ballast) odeljenje lañe. vastitet (lat. variola. eidos vid. variolatio) med. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. vaterpolist(a) (eng. variolae. šp. male boginje. početa u VI veku i stalno proširivana.

wey. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. zovi. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. Veda. 3. watt. naročito je sposoban da raste. zemlja vrtova i njiva. ital. filozofije. biljaka. jedan od šest kolebljive. jastučići. organa. za popunjavanje oblika tela. vegetus) l. svete veber (skr. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. umereni vegetarijanac jede i mleko. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. jednostavnosti. mirisa i crnkast. ned. konjička izvidnica. . sekunda. vedetta. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. fig. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. up. Wb) fiz. poz. bešika. vegetalan (lat.554 kg. najstariji vunu. koji čini te bilje raste. vegetus živahan. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. životariti. vegetabilki život život biljaka. videre) voj. život i rastenje rizikujem. bez duha. reproduktivnom sistemu). jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. spomenici sanskrtske književnosti. stavljam sve na kocku. jedan od vaška (tur. va tu (fr. vaccetto) muz. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vrsta melema u obliku šipke. vegetativni živčani sistem znat. vesicantia) pl. watt) el. čio) tela. vedanta (sskr. vacillante) muz. fig. fig. vegetabilia) pl. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. nespolno rasznak Ws. vehabiti. tj. vegetalis) biljni. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. bešič-nik. vegetarijanac (nlat. ostati ne radeći ništa. Yajur. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. povrće. mokraćni mehur. živeti koliko da se živi. vegetabilitet • (nlat. izazivanje plikova na koži radi odjaja. watt. bujanje. vegetabilije (lat. ljuljajući se. prospekt. stroge verske dužnosti Indiji. vegetare oživeti) živeti. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. u Arabiji koji su. pristaništa. a obično i ne pije i ne mehura. merenje rada i energije. 2. rastinje. u sav novac lozice i sednice). vegetatio) bog. vesica urinaria). straže. vae victis) jao si ga pobeñenima. sve vegetacija (nlat. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. vedette. simpatikusnogcela. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. umerenom biljke. tj. predstavi. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vačilante (ital. vid) „znanje". pseto. grč. konjanik stražar. slačica i sl. u zičaru V. biljni svet.) pl. slavan glumac ili čuvena glumica. koji pripada vedeta (fr. užem smislu. vezikator (nlat.i Atharva-veda. vegetabilitas) biljna priroda. biljke. sposoban (ratna lañica). izviñač biljnom carstvu. rastinje. vegetativno rasploñavanje bog. puter i sir. koji vezika (lat.) pl. mali torpiljer za stražu oko da raste. puši. vahabiti (arap. koji unamerenje efekta električne struje. vegetarijanizam. Veberu (1804—1891). vegetirati (lat. sistema ind. va tout) igram u sve. biljke. slika grada ili osobenost biljaka. živeti o biljnoj hrani. ali manje obavezne nego farbića. Sama-.veduta (ital. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. (nlat. tj. veduta) izgled. životna snaga biljaka. E. npr. rasti kao vahtmajstor (nem.141 vezikator vatmen (eng. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. trepereći. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. koji se tiče vatmetar (eng. narednik. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. 4.) „kraj Beda". sredstva za biljem. va§ak ris) pas. ve (eng. koji raste. koji životari. hrana biljna hrana. starešina biljka. mehur. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. pristalice religioznog pokreta bilje. Wachtmeister) voj. vesicatorium) farm. živeti životom načeto (ital. (pri kartanju). vegetabilna pozorišta „zvezda". vedantizam učenje Vedante (Bede). sposobnost ra-stenja. U upotrebi i danas = 82. stražar na bedemu tvrñave. vesica) aiat. lat. deo nerv-nog vatsat (eng. v. sprava za rastenja. vedska religija najstarija faza indijski* religija. mlečnim prerañevina-ma i jajima. autonomni nervni sistem. vegetabilis) biljni. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. mćtron) fiz. velikih filozofskih sistema Indije. istucanih zelenih bubaka (špan- . umereno. znak 1 Wh. Watte) pl.) jedinica za suprotno. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. fig. neprijatna mlekom. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. najpopularniji u vadžibi (arap. med. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. osobito električne. na Rig-vedu. naziv po nemačkom fiRig-. pelce-ra. u vezi sa rastenjem. napravljen od bilja. ibn Abd el-Vahaba. umeci od vate tla). bujnost. pergament-papir.

naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). zadnjonepčani glas (g. vendeta (ital. fr. velutoar (fr. vendetta. meko nepce. u obliku mehurića. šuplja vena. grč. velum (lat. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velocissimo) kuz. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velosport (lat. vector) kat. velarizacija (fr. pesnički dar. veloče (ital. velaran (fr. velarij(um) (lat. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru.. sport) v. zadirkivanje. tkati. mučitelj. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. veloutine) kozi. mešavina od crnog ili crvenog vina. velament (lat. hitro. venatorius) lovni. metron) sprava za merenje brzine aviona. žutog voska. dosañivanje. veksir (lat. venatoran (lat. Wechsel) menica. vektor (lat. velutirati (fr. brzina. koji se tiče lova.) zvanje i vlast vezira. wazer. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vexatio) zlostavljanje. prodajnost. uzne-miravati. želja na čijem se ostvarenju ne radi. dati tkanini izgled somota. ubrzanje. velodrom (lat. pes. skalar. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velox brz. plućna vena. velaire) gram. hitrina. rudi-mentarno htenje. velar. nad kojom se zapali kašika ruma. velosimetar (fr. vena) anat. sila. . veksir--kocka. ili lovca. izmišljen razlog. brzino-metar. velleitas. ven brile (fr. velur (fr. veleitet (nlat. lat. lat. Wecker) budilnik (časovnik). kupllvost. izgovor. welter velika težina) sp. veksacija (lat. velouter) raditi (ili: izraditi. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. venalitas) potkupljenost. fina alansonska čipka. biciklizam. velutina (fr. mučenje.) gram. veksir-pehar i DRveksirati (lat. dovodnica. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). h). vecchio conto) trg. velocitas) brzina.. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velosiped (fr. velleite) tih. velluetum) trg. fina i glatka.) anat. honorar koji prima umetnik za svoje delo. všloce brz. npr. velours satine) atlasni somot. velociped. velur de koton (fr. veloce) nuz. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. vena poetica) pesnička žica. smole. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. stari račun. vena cava) anat. somot. podmitljivost. kadifa. velosipedist(a) (fr. eng. somota-sta pamučna tkanina. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). up. velours de coton) pamučni somot. slaba i nejasna težnja. nlat. vezirat (arap. vekio koito (ital. zlostavljati. vena porta (lat. velox brz. kore muškatnjaka.) fon. vena poetika (lat. veločisimo (ital. velin. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vrsta štofa sa dugom dlakom. velveret (eng. k. supr. veksla (nem. grč. velvetin. otkati) u vidu somota. prohtev. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. arterija. velvet. vekna (nem. velociped (lat. pesnička snaga. vena porta) anat. velen (fr. razastrto radi zaštite od sunca. venalitet (nlat. staza za velosipedske trke. volja koja još nije prešla u akciju. lovački. točkaš. velar (fr. vrsta nekeplovanog mančestra. velter (eng. štruca. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velveteen) trg. pedis noga) v. Wecke) hleb duguljastog oblika. supr. cimeta i paprice (korijandra). peckanje. tur. vena arteriosa) anat. vesicularis) mehurast. brzo. kadifa. šećera. zadnjonepčani. dosañivati. mastiksa. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velter kategorija boksera tetkina 63. velocitet (lat. električna struja itd. velours) somot. vena arterioza (lat. uznemiravanje. vin brule) kuvano vino. vena (lat. velementum) pokrivalo. opnasta cev kojom se vraća u srce krv.5 do 67 kg. velo (fr. vena kava (lat. velarije pl. veo. pergamentu slična hartija.vezikularan 142 vendeta skih buba). velur satane (fr. reumatizma i DRvezikularan (lat. upravljena veličina. velveret) trg. velosiped. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. bicikl. velveret. vrlo brzo. up. vitulus) pergament od teleće kože. zadnje. velvetin (eng. veksirogledalo. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje.) kinjiti. veker (nem. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velocipede) točak. tako postoji i veksir-doza. velox brz. kinje-nje. vezir (arap. teška. terpentina. veloutoire) slik. velvet (eng. v.

Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). videh. venerija (lat. načiniti odušku na čemu. Venus. vena) znat. ventralan (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. veni. venerabilis) veoma pošto-van. triper i meki šankr. lat. veneracija (lat. ventositas) med. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. dostojan poštovanja. mehanička naprava. venter trbuh. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventriculi cordis) pl. želudac. alta vendita) visoka loža karbonara. dozvola. objašnjavati u tančine. v. trg. logos govor. venerolog (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). pun vetra: med. one koje se najčešće prenose snošajem. ventil (lat. ventilirati (lat. thrombos grumen. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venija docendi. tj. koji pripada trbuhu. Venedik (tur. strahopoštovanje. ventarola. vetrenje. nadimanje. veneričan (lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. snabdeti ventilom. venditio) prodaja. koji se tiče trbuha. ajni. grč. Venedi v. ventosus) vetrovit. alta vendita (ital. vetropirstvo. naročito sifilis. ventrikulus (lat. lekar za venerične bolesti. grudva) med. ventozan (lat. uopšte svaka šupljina na telu. sprava za obnavljanje. venta (šp. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venesekcija (lat. nlat. fig. bogat venama. nlat. venenum) otrov. venerologija (lat. fina vrsta tkanine grodetur. zadak. nem. boginja lju-bavi. venerabilan (lat. ventriculus) anat. venski. obično od metala. venenum otrov. venter) znat. vetrovi-tost. vendicija (lat. venevozan (lat. venosus) alat. venedienne) trg. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. Venus Venera. venenum (lat. vendita (ital. naziv za polne bolesti. v. gasove. polio bolestan. venenum facere otrov spravljati. pobedih!". boginja l>ubavi) 1.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venijat (lat. ventus vetar. vena. časni. venedički mletački. precenjivanje imanja koje treba deliti. hajka. vena. prethodno pretresanje. veneratio) duboko poštovanje. venari loviti) 2. v. obožavanje. provetravati. fig. puštanje krvi iz vene. grč ep. častan. otuñenje putem prodaje. venetromboza (lat. sit venia). loža. grč. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. Venus) mit. rpaij. bona venia. ventiliranje. Venedik. mehana. ventrilokvija. venereus) med. venerija (fr. tj. venenosus) otrovan. venija legendi (lat. zborio mesto. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. lovl>enje. svestrano razma-trati. polio zaražen. sectio sečenje. venia) odobrenje. veledostojni. Vendi. Venus Venera. ventrkku-li kordis (lat. fig.u. ventilacija. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. koji truje. neko pitanje pretresati. prečasni. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. vent-en (fr. Venera (lat. vetrokaz. predavanje. ventus vetar. lat. vidi. odobrenjem. lovačka kuća. tj. lat. vingt-et-un) „dvadeset jedan". Venus. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venija (lat. koji se tiče vena. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venia aetatis) prav. venija docendi (lat. vidi. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. tečnosti. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. ventarola (ital. ventilacija (lat. pare i dr. vendita prodaja) mesto gde se trguje. ventilator (lat. Vindi). venefik (lat. grč. venski (lat. venia legendi) v. ventiliranje v. vetrokaz. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). dopuštanje. reč) med. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. zgrušavanje krvi u venama. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. bona venija ili kum bona venija (lat. koji nadima. kum venija (lat. ventilogij(um) (lat. komore srca (desna i leva). ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. ventile) oduška. venerie. provetravanje. sit venija verbo (lat. veni. poziv pred sud. med. nagomilanost vetrova u želucu. venski. trbušni. Venedik. vendere prodavati. venedjena (fr.. venija legendi. ventilare) obnavljati vazduh. lov. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venija etatis (lat. venozan (lat. vici (lgt. venerabile (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. naredba. . ledenica. ventrilokvenciJa (lat. sa dopuštenjem. veniat neka doñe) prav. trbuh. rezanje) med. zalistak. spravljač otrova. koji pripada venama. venozan. venter (lat. vetriti. pijaca. vici) „Doñoh. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. ventilator) vetrilo. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). ventralis) aiat. ventozitet (lat. neka je dopušteno reći. venire doći. venta. fig.

v. sastavljati protokol. verbosus) rečit. kao plašt. verbigeracija (nlat. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verberirati (lat. uzvišena Venera. nlat. ljubav prema istini. iš. fig. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. veratrum) hem. Venus. verbalnost v. Venus vulgivaga (lat. opširan (u pričanju ili izlaganju). mala vena. Venus vulgivaga. verbum auxiliare) gram. glagolski. polna ljubav. verbum reč. verbi gratia) v. zastor (od magle. Venus. verbum anomalum) gram. verbum (lat. . nlat. ventrilokvist(a) (lat. ver blan (fr. ventuza (fr. doslovan bukvalan. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). verbositas) prekomerna rečitost. kao znak žalosti. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. glagol. verberatio) batinanje. Venus. razvratnica. mati Kupidonova. 2. razvučenost (stila). usmeno raspravljati. verbum activum) gram. blagoglagoljivost. ljubav koja se svuda skita. verbi causa) na primer. uranios nebeski) visoka. venica. nečed-nost. fig. verbali-sare) prav. venusto (ital. Venus (lat. ulična ljubav. verbalis) koji se sastoji od reči. lepotica. veracitas) istinitost. fenyii) bog. pričati utaman. verbalan (lat. radni glagol. pohotljivost. veranda (eng. verbaliter (lat. služi. umilno. trošenje reči uludo. poet. kazati i sl. otvoren trem na kući. pismeno saslušanje. verbalitas) doslovnost. parenje. verbum. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. verbalna injurija prav. verbalna nota pol. verbaliter) pril. ljubavnica. verbalna egzegeza objašnjenje reči. uzvišena. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. v. veracitet (lat. verbi kauza (lat. verbum. verodostojnost. verberare) šibati. mlaćenje gloginja. vers blancs) pl. mali krvni sud. poduži komad bele tkanine koji. nešto što prikriva stvarnost. uvreda nanesena rečima. šamaranje.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. verbalizacija (lat. verbatim (lat.). velo) l. nepravilan glagol. gei. v. verbalizirati (lat. rañen u P veku pre naše ere. pričanje utaman. veratrin (lat.. verba (lat. što ometa da se nešto sazna. Večernjače (Hespe-rus). tući. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. venula (lat. venusto) muz. kleka. verbalizam (lat. koja se vidi i po danu. naklapanje. bukvalnost. 3. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. tanji sloj nečega. govoriti. Venus pandemos. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. opširnost u izlaganju. klekinja (drvo i plod). Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. tumačenje reči. nlat. veo (ital. verbozan (lat. od reči do reči. astr. verbalisatio) prav. fig. Venus pandemos (lat. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. ventouse) ned. pan-demos) v. prebačen preko glave i niz pleća. sskr. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. oblju-ba. supr. bukvalno. od reči do reči. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. Venus vulgivaga) obična pohota. grč. veras (lat. nota jedne vlade drugoj. verbi gracija. Zornjača (Fosforus). veka (mañ. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. od reči do reči. Zornica. realna injurija. vantuza. verbalitet (nlat. verbum auksilijare (lat. u obliku masti. verbum deponens (lat. veran liberi. sastavljanje protokola. verbum) gram. govoriti u vetar. trućalo. doslovno. koji se tiče reči. ventrilokvencija. čista. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. šibanje. verbum aktivum (lat. glagolska reč. versus) poet. doslovno.1820. vere. stihovi bez slika. bujica reči. veranda. verbi gracija (lat. verbalizam. Venus uranija (lat. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. neveste nose na venčanju. mraka i sl. radi primera. ispravnost. svačija »sena. odložim glagol. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. Veneris) mit. zvezda Danica. ljupko. pronañen . varanda) doksat. pomoćni glagol. nepohotna ljubav. požuda. verba) pl. verbozitet (nlat. venula) znat. istinoljubi-vost. Venera. besmisleno ponavljanje reči. verbalist(a) (lat. verax koji istinu govori. omotač oko nečega. odredba reči. baranda. gram. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. nakla-pati. fenyo. pun reči. usmeno. batina-ti. venter. verbalna definicija objašnjenje reči. oblaka. grč. verbum anomalum (lat. trućanje. fiz. verbum) pričalo. verbatim) pril. gram. verbi kau za. verbigeratio) med. potresati. prijatno. up. usmeni. »sena Vulkanova. tj. pismeno saslušavati. fig. verberacija (nlat. prekla-palo. na ostrvu Milosu. sada u pariskom Luvru.

verzo šolto (ital. versatio) okretanje. veritet nekog potraživanja. okrenuti) inačica jedne pripovetke. ver-librist(a) (fr. verso folio) na drugoj strani. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. hipoteze. versio uteri) obrt deteta u materici. plaćanje duga zajmom. fil. . zool. verzikolorav (lat. grč. verv (fr. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. eng. primitivum. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. tuberkuloza. versali. vericle. verso sciolto) v. obraze). versio in utilitatem) prav. harač. sušica. fermati. verbum impersonale (lat. slikarstvu. trpni glagol. verificatio) proverava-nje. zanos. versura) vršiti promet robe. ital. vermeil. verziran (lat. vermes (lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. utvrñivanje pravog stanja. verifikator (nlat. lat.) poštovati. versio. družiti se. Vermaht (nem. verenda (lat. ver-librizam (fr. verzacija (lat. vešt. versi liberi. overiti. verzifikacija v. versicolor) raznobojan. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. ital. verikl (fr. verkštat (nem. versifikacija. up. vergi) porez. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. promet. verzo folio (lat. veritas) istina. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. v. verbum imperso-nale) gram. veritas. overilac. bezličan glagol. presuda. baviti se. verziran» (lat. pa onda potvrditi ispravnost. obrt. koji boluje od glista. vermijon (fr. porotska odluka. verenda) pl. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. verve) polet. v. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. vergija (tur.). zamah. književnosti i muzici moderne Italije. verbum inchoativum) gran. vertere obrnuti. verite) istina. onaj koji nema svih oblika. fr. žar. versus) pl. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. u vatri pozlaćeno srebro. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. tip. ili. zazirati. veritas (lat. veriste) umetnik pristalica verizma. izvež-ban. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. verbum tranzitivum (lat. Werkstatt) radionica. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. sprava za ispitivanje jačine metala. verz (lat. verbum inhoativum (lat. veritet. verificare) proveriti. pregledati (račune. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verzija (nlat. obrtanje. stvarnost. na obratno j strani (lista). tuga. verzali (lat. verzurirati (lat. prelazni glagol. (nlat. verminozan (lat. proveravati. obrnutost materice. crvolik. vermej (fr. proña robe. bojati se. vergula) kuz. waram. rumenilo (za usne. lat. vermicularis) crvast. veritet (lat. dokumente. V. istinitost. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. punomoći i dr. da zahteva naknadu vrednosti). vergl (ital. vitriculum. bolest od glista. vatrenocrven dragi kamen. verbum primitivum (lat. vere. verizam (lat. glisna bolest. npr. verbum defectivum) gram. zool. danak. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. waram. vermikularan (nlat. verminatio) med. med. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum intransitivum) gram. verminosus) med. vero. tur. verist(a) (fr. pravna istina. versus istinit. obrtati robom. tj. verificirati (nlat. verbum primitivum) gram. promena. odluka. veredictum. jad. verbum transiti-vum) gram. vermes) pl. veresi) kupovina ili prodaja na veru. rumenica). prevod na maternji jezik. v. verdikt (lat. pun glista. versatus) upućen u nešto. glistav. veritas juridika (lat. vitrum staklo) lažan dragi kamen. verzio in utilitatem (nlat. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. vermis. versari) dolaziti u dodir. vičan čemu. istine. verificator) utvrñivač istine. verzio in rem. overavanje. pozlaćen bakar. nepotpun glagol. polni organi. verifikacija (nlat. veritas juridica) prav. verbum passivum) gram. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. versura) trg. neprelazni glagol. verminacija (lat. verzio in rem (nlat. putem iskustva. verem (arap. verdict) prav. veresija (tur. menjanje. versus) poet. iskusan. verem) l. veretizav (arap. 2. verbum pasivum (lat. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. verbum intranzitivum (lat. gliste. prevod. zanimati se čim. vermati (tur. mešanje poverioca. versio in rem) prav. 10 Leksikon verzura (lat. raditi na čemu. obavešten. šaren. pesnik koji piše slobodnim stihovima. prodaja na kredit.

skidanje svlaka. ned. verseto (ital. zool. vertiko (nem. vrsta finih talijanskih rezanaca. sedište republikan-ske vlade. vermiforman (nlat. verre staklo. praviti (ili: pisati) stihove. veruka (lat. versatilitas) prevrtll-vost. grč. vernilitas) ropsko ponašanje. nem. vsrnilitet (lat. neka se obrne (list). prava linija. vernisaž (fr. asonancije ili aliteraiije. verticalis) kat. versare okretati. promenljivost. tip. šuga. nauka o stihovima. verukozan (lat. versatilis. uspravna. verofon (fr. npr. fr. vsrnacija (lat. variola) tec. izbijanje mladica u proleće. vermug (fr. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vertikale (nlat. 2. vertebrata) pl. vernatio) podmlañivanje. Versaj (fr. versificirati (lat. verteks (lat. versifikator (lat. predstavljaju celinu. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir). vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. glava. vrtoglavica. versta (rus. lekovi za isterivanje glista. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. up. prestonice francuskih kraljeva. vernalan (lat. . verotipija (fr. versificare) staviti u stihove. vertere. velika početna slova. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versi liberi (lat. remedia) pl. verzija. vemalis. kičme-ni. stih. versus cancrinus) post. račji stih = palindromos. 1672—1789. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. fig. verruca) med. vermoute. versus) poeg. koga je uhvatila vrtoglavica. rtenjačni. bradavičav. verthajmovača. upravljanja (npr. pravljenje stihova. prolećni. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). stihovi bez slika. pravl>enje glupih šala. dovitljivost. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. verte) okreni. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vernir) lakovati. brava. verole. 1871—79. koji izaziva vrtoglavicu. dati (ili: davati) sjajan izgled. versifeks (nlat. magnetne igle). verset) kitica. vertex) vrtlog. vertiginozan (lat. versi liberi) pl.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. obrtati) prevrtljiv. vir. vrsta nonijusa. obnavl>anje. crvolik. versetto. odvesan. versificatio) stihotvor-stvo. lik) prenošenje fotografija na staklo. verte (lat. vermiformis) u obliku crva. 2. vrtoglav. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. fr. kolebljivost. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. neotesanost. versija v. naročito na oku. vernier) geom. koji pati od vrtoglavice. vertikalan (nlat. perpendikularan. vis. moć opredeljivala. verre staklo. svrab. versus memorijales (lat. tj. vertikalan položaj. versus kankrinus (lat. veras. grč. berlinskom stolaru Vertikou. pršljenski. promenljiv. pun bradavica. vertigo (lat. vertiginosus) l. vesper (lat. prostota. verrucositas) med. premazati firnajzom. teme. bradavica. kovitlav. vesnjanka (rus. okretan. vertebrata (nlat. u pravcu dejstva Zemljine teže. versificator) stihotvorac. vertebralan (nlat. verticitas. versus memoriales) pl. pomoću rimovanja. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. presvlačenje nekih životinja. vertigo) ned. niz metrički sreñenih ritmova koji. breg. zvezda Večernjača. užina. verrucosus) med. vermicelli) pl. verthajmica. okomit. tj. versifikacija (lat. verticite) fiz. verukozitet (nlat. versiculus) mali stih. vermifuga (nlat. nazvan po pronalazaču. vermifuga. versus) št. vrh. stožer na nebu. stihoklepac. vrsta. verol (fr. verticalis) uspravan. glazirati. ulagivanje. nazvana po svom pronalazaču. nesvestica. stavljanje u stihove. bradavičavost. početak geološkog perioda tri-jasa. versatilan (lat. vertatur (lat. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. vernirati (fr. strofa. veronal fark.) v. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vešt. typos oblik. vernije (fr. obrni (list). nlat. versifex) nadripesnik. crvići. izreka iz Biblije. vertatur) neka se okrene. sifilis. se. vertebralis) zool. okret-ljivost. zmija. astr. pisac stihova. pretposlednji kanonski . pesnik. vsrsali (lat. verz.čas. slobodni stihovi. kičmenjaci. versatilitet (nlat. . verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. ver) pr. vere (lat. verfen geol. versikul (lat. crvast. verticitet (nlat.

šerifi. vehemencija (lat. silovi-tost. planetoid otkriven 1807. vatrenost. žustrine. vestijar (lat. isluženi vojnik.. vestibule) trem. vibrant (lat. nlat. fig. vatren. mrtvilo. takav je. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. vehiculum) kola. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . vehemens) žestok. astr. ako se koja ogrešila o nevinost. prevozio ili prenosio sredstvo. vetus star) stari vojnik. vestibil (fr. vehter (nem. veteran (lat. fiziol. Vahabi) up. vehementnost v. letargija. vibrato) muz. neobuzdan. veterinar (lat. rimska boginja ognjišta. vestigium. vestalinks (lat. vezzoso) muz. iznositi prljav veš. fig. marveno lekarstvo. sprovodnik. vecozo. fajansa. vetativ (lat. Vetus testamentum (lat. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. glas r. njihati. vedžvud (eng. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. stanje jednog veterane. čovek ostareo u službi. med. vestigije (lat. vestibule) v. vestern (eng. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. plah. škola za marvene lekare. veteranstvo. vestibul. veterina) nauka o marvenim bolestima. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). ili odbijanje. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. veteranstvo v. vehementia) žestina. nekad turski ministar. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. Waschblau) plavilo za rublje.divlji zapad". vestijarij(um) (lat. oblik i dr. žustar. revolveraši. vibratoran (lat. ode-vanje. vibrantan (fr. čednosti. zabran-ski način. veto zabranjujem) lipti. vecozamente. vibrare) l. Wachter) čuvar. vestibul (lat. veš (nem. prenosilac.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. Wasche) rublje. dršćući. Juno 1804. vezzosamente) muz. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vehementnost. wakil tur. vestibil. vibrater (lat. veto (lat. vešplav (nem. vestalinke. vehemencija. većil (arap. . način zabrane. treperavost. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. obično destilovana voda. njihanju. vestitura (nlat. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vestiarium) soba gde stoje haljine. vibrafon (lat. vestis odelo. stražar. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. u ustavnim državama vladaoci imaju. srpskohrv. fiz. preobuka. vibralitas) fiz. koji se sastoji u trepe-renju. predvorje. Indijanci. haljinar. garderoba. trepereći. vestiarius. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. Vesta). vibrator (lat. stope. bila je živa zakopana. vestales) pl. liberum veto (lat. Palas 1802. vibratorius) treperav. zastupnik. bolesna želja za spavanjem.. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. Vesta) mit. vestibulum. vestalke. zakalućerivanje. vibrare vitlati. vestitura) oblačenje. nazvana po pronalazaču Dž. farm. haljinarnica. veterinarski fakultet. Vetus Testamentum) Stari zavet. vestalke (lat. (Ceres 1801. veternus dremljivost) med. kauboji. fig. veterinarius) marveni lekar. vecozamente (ital. fr. da se njihaju. spisi St. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vestales) pl. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. bušenje betona i dr. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. vibralitet (nlat. plahovitost. blago. 2. njihati se) 1. veternus (lat. via) v. vahabiti. via (lat. odbacujem. stari ratnik. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. nežno. veto) zabranjujem. vestigia) pl. zaveta. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vecozo (ital. ne primam. Vedžvudu (1730—1795). npr. teh. sredstvo za prenošenje. predsoblje. vibrare tresti. vija. vehikl (lat. njihav. oblačionica i svlačionice. drhtav. provodnik. veteranus. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. meko. vehementan (lat. g. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. veterancija. treptaj™. vibrare. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. mlitavost. dremljivost. vehabiti (arap. njihavost. vibrant) ustreptao. veterancija (nlat. pustolovi. domaće sloge. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vibrato (ital. grč. živinar. strastan. v. vibrare trepereti. odeća) trgovac haljinama. veterina (lat. vekil) punomoćnik. tragovi nogu. treptav. neobuzdanost. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vod. phone glas) muz. tragovi. tre-pereti. 2. ulaz u kuću.

krepkost. vigorosus) snažan. vi vat) živeo! vivat. fina. kon viveca. up. grč. v. čuvar. jačina. pažlji-vost. vivisektor (lat. prijatelji slobode. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. pogledaj. viviparizam. vivo. vigoroso) muz. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). njihati se. vivipar (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. up. vivus živ. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivipar) hol. sector koji seče) naučnik koji para. živahno. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. npr. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vigorozo (ital. vibrogram (lat. žestina. vibrare) drhtati. viva voks docet (lat. vivačisimo (ital. up. vigogne) peruanska ovca. sprava za posmatranje treperenja. vide. vigilantibus leges sunt skripte (lat. izazivači kolere. sa žarom. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. živost. živahno. krepko. vigonja (fr. zverinjak. vivus živ. članovi engleske liberalne stranke. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vibrare. rastao. up. vivifikacija (nlat. fonautograf. silina. ragege rañati) zool. snažno.) budan. fonautogram. floreat) živeo. podrhtavanje. lama. vigorosamente) kuz. vibrare. viviparija (lat. viva čitaš) životna snaga. vigizam (eng. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. viva (ital. srdobolje. živa reč ima poučnu snagu. žar. vivandiere) vojnička. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). up. klatiti se. grapho) fiz. treba da ga budno čuva. tj. vigor) »sivotna snaga. viva voce (lat. silan. oviparan. vivacissimo) kuz. kreskat. živom rečju. vivus živ. sve»s. mahati. veoma brzo. u opasnim vremenima. vivat. silno. vivant! (lat. vivat (lat. vigilija (lat. vigor (lat. usmeno. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. grč. vibroskop (lat. obazriv. svilaste vuna ove ovce. vivus »siv. oscilacija. obično od bivolskih koža. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vibrirati (lat. floreat (lat. munje lomim". trepereti. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. bdenije. vigorozamente. vatreno. vivacitet (lat. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. viva) živeo! viva voks (lat. vibrare. živa reč. mortuos plango. grč. vrlo živo. nlat. vigere. vigorozan (nlat. pun »sivotne snage. protivnici torijevaca. viviparan (lat. viva voće) živim glasom. drhtanje. bri»sljivost. vibrioni (lat. mrtve oplakujem. zavojite bakterije. marketenderka. vibrograf (lat. vivače (ital. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće.vibracija 148 videant konzules. vivace) ouz. vibracija (nlat. kratke. kolere. vive r (fr. nastojnik. živahnost. vibratio) fiz. vibrare. v. whigs) pl. grč. navečerje. viva vox docet) živi glas poučava. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). whiggism) načela i program vigovaca. (lat. tj. njihanje (šetalice). vivos voco mortuos plango. vigilantia) budnost. jak. vigilant (lat. vitlati. vivo) kuz. da cveta. fig. da raste. marketender.. v. fulgura frango (lat. viva vox) živi glas.. krepak. Vidalova reakcija med. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. dan uoči praznika. tj. živahnost. naročito medicinskog ispitivanja. da- . eupr. nauka o treperenju zvučnih tela. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). zoološka bašta. sravni. oživljenje. viviparija. vivandje (fr. noćno straža-renje. vivače. vigorozamente (ital. vide (lat. paratifusa. vivo (ital. brižljiv. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigilancija (lat. videant konzules . klaćenje. up. usmeno poučavanje. vigilantan (lat. pukovska krčmarica. vivandjerka (fr. ovipar. vigovci (eng. vibrare trepereti. vibriones) pl. smotren. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. nadzornik. opreznost. vigilans) stra»sar. vigorozo. up. treperenje. pažljiv. gramma crta) fiz. vivos voko. uporedi. slobodnjaci. pukovski krčmar. treptaj. bonvivan. sakagije i dr. vigilia) bdenje.). skopeo gledam) fiz. vivificatio) oživlja-vanje. viviparizam zool. vibrografija (lat. da živi. graphia) fiz. vivisekcija (lat. što življe. kon vi-gore. vivus živ. fulgura frango) „Žive dozivam. oprezan. vivisecirati (lat. videre) vidi. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo.

visio gledanje. kao što se lako može videti. vidimacija (lat. pregledanje. prezimenom. kratak ženski ogrtač za posete. visite) poseta. obudovelost. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. visibilitas) vidljivost. viser) l. malo kanabe za dve osobe tako da su. pregledanje (lekarske. visitare. mišljenje. pregledač. vidi niže. 2. vide infra) vidi dole. slika uobrazilje. videatur (lat. shvatanje. videlicet =videre licet) pril. overiti putne isprave. prijavnica. prizor. vidit) video je. pro vidimacione (lat. Visit-karte) posetnica. visum) ono što je viñeno. putem milosti. očiglednost. poho-diti. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. pregledane. uobraženja. vidni. sanjarija. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. halucinacija čula vida. vizitator (nlat. udovički deo. fig. očevidan. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. dići i spustiti. poha-ñanje. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vizis aktis (lat. lekarska poseta. nišan. slika. naročito potvrda da je prepis veran originalu. 2. pri-državač listova. naspram. čini se. vizionoskop (lat. vizantinizam (grč. fr. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vidimirati (lat. visualis) ont. zagledati. vizuelan. sravnili smo. viduitet (lat. vizorij(um) (nlat. kad sede. pesnik. overa jednog akta. in via juriš) putem prava. vidovit čovek. naravno. via gratiae) prav. zanesenjak. izvršiti pretres. nlat. fr. prema čemu. vidimus. udovičko stanje. vizita (fr. nalaženje. video. npr. visuel) v. vidimiran. vide infra (lat. posećivati. grč. vizir (ital. za overu. videre videti. onaj koji može duhom da vidi. treba videti. kopija vidimata (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. overavanje. pretresa™. in vija jurio (lat. videatur) neka se vidi. videre videti) vidljiv. pasoše). opsena. vidimer) staviti na nepggo vidi. pohoda. pregled. utvara. prekoputa. vidit (lat. copia vidimata) overen prepis. smerati nešto. pričina. praznim. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). zakonskim sredstvima. voj. vizualan (lat. bizantini-zam. videtur (lat. Byzantion) v. vidi) video sam. nišaniti. uzana kočija sa dva sedišta. vizualan. vija gracije (lat. takoñe: viza. visiera) l. vidualicij(um) (lat. 3. vizibilitet (nlat. gledanje. vizavi (fr. vidi (lat. vidi ranije (u knjigama). fr. vidi napred. 5. vis-a-vis) lice u lice. visiter) pregledati. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). osamljenost. način.. priviñenja. vizitacija (lat. pohañati. staviti vizu na pasoš i dr. visitatio) posećivaše. zvanjem i mestom stanovanja. fr. pr. odrediti zapreminu posude. videre) viñenje. vidua udova. očevidnost. izvršiti pregled. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. viduitas) udovanje. carinsko). vija (lat. visionarius. predstava. vizibilan (lat. imati u vidu što. sravnio. vidi docnije (u knjigama). kao kh. sproću čega. vizija (lat. 4. visum) opt. preko puta od druge osobe. udovištvo. videtur) izgleda. vide supra) vidi gore. polaznik. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vide supra (lat. gañati. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. vizirati (lat. predstava koju smatramo. vizura (lat. visorium) tip. vizitkarta (nem. poho-dilac. . vidimus) videli smo. 3. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. kao im. vizuelan (fr. smotra. za stvaran opaža]. okrenute jedna drugoj. vizitira™ (lat. sanjalica. fig. očevidno. vija Beograd preko Beograda. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. psih. visere gledati. npr. poseta. visio. jasno. overen prepis. uzeti na nišan. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. via. pregled. visum viñeno. težiti za nečim. vidualitium) prav. tenakl. prema potrebi. visionaire) vidovnjak. visis actis) prav. primetnost. primetan. spram čega. razumljivo. koji se tiče vida. moralne beda. očigledan. videlicet (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. nišanska gajka. rgo vidimatione) taksa za pregled. vizum (lat. visitator) posetilac. zvanična overa. pošto su viñena. putem pomilovanje. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. viza (lat. vizionar (nlat. posetiti. vidimus (lat. preko puta jedno od drugog. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. karta sa imenom. prikaza. up. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. nadzornik imanja. tj. fr. via put) sredstvo. visibilis. na adre-sama: preko. pregledava akta. pojava.

kazneni. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vikler (nem. vikontesa (fr. victus et amietus) hrana i odelo. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vilis jevtin) prost. bez vrednosti. vinalije (lat. pokrajina. biljna) vina. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. nasilno. kapelanstvo. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. villeggiatura) letnje vreme koje se. viktus (lat. vivere živeti) način života. viking (stnord. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. asteroid otkriven 1850. a obično se provodi van mesta stanovanja. na osnovu naredbe. biskupiji. vilajetlija (arap. vikend. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vilio-ris kondicionis (lat. pobednički. vilifikacija (nlat. u Engleskoj: niži sveštenik. up. Wichse) mast za obuću. vikend (eng. vitalijanci. vicuna) v. papijota. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". kapelan. tur. vilayet) mesto roñenja. vivere živeti) pl. zaštićivanje. vreñanje. eng. naročito junak na moru. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vicarus) zastupnik. villanelle. po naredbi svog vojvode (hercoga). villa. hrana. unižavanje. vinalia) pl. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. farm. viklifiti pl. ratnik. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vike (nem. victoriosus. patrijarha) u jednoj oblasti. vicomte. poslednja pomast. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vila (lat. victualia. zastupajući.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. medicinska (ili: lekovita. hodometar. životne namirnice. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vijatorij(um) (lat. život na selu radi razonode. sličan mandolini. slon. prav. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. up. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. neznatnije vrednosti. vikont (nlat. viktualijanci (nlat. god. victus. vikunja (šp. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). silom. smanjivanje vrednosti. vilj (tur. puta. prethodnika reformacije u XIV veku. viae-ductus) most iznad doline. vilstek (eng. vina medicata) pl. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. ville) letnjikovac. neznatan.. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. namesnički. barovitog mesta i sl. provincija. osetljiv. od-mazdni. week-end) nedeljni odmor. Vendi. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. zavičaj. izdržavanje. vi mandati) prav. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vikarna krvarenja med. rñav. vikingr) borac. IX u čast Venere i 22. samovoljno. vigonja. vikendica kuća za odmor. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. zamenik. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. astr. fr. vijatikum (lat. bili na zlu glasu kao gusari. Viktorije (lat. viktorije (lat. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. željan osvete. za bojenje vune i svile. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. . vikarija.) muz. seoska igra. vindicativus) osvetolju-biv. vina medikata (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vilis (lat. engleska teleća imi-cla. vi mandati (lat. viatorium) putomer. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vikarni (lat. vija fakti (lat.) zool. Vindi v. wilaya. korpus vile (lat. vikarijat (nlat. vikarijat. vileñatura (ital. namesnik (pape. vindikacija (lat. podgrof. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vicarius) namesni. radi razonode i odmora. sredstvo za život. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vindikativan (nlat. vicecomes. imalin. viktus et amiktus (lat. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. letnja svežina. od UŠ—XI veka. gusar.-tur. fr. namesništvo. viksati (nem. wickeln omotavati. vilavela (fr. viaticum) putni trošak. vicariatus) v. pesma uz koju se igra. viktorijaorandž hen. viktualije (nlat. viktoriozan (lat. ital. IV u čast Jupitera. vikarijus apostolikus (nlat. male vrednosti. provodi na selu. vikar (lat. via facti) prav. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vilayetli) zemljak. vilajet (arap. Victoria) nit. poputnina. vina (ind. dijecezi itd. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. junak. victualia) pl. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. fr. delokrug namesni-kov. po zapovesti. kuća izrañena u obliku letnjikovca. samovlasno. savijati) svitak za kovrčanje kose. odmenjujući. vikarija (nlat. victorieux) pobedonosan.

vinculum conjugale) bračna veza. ital. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. violacija (lat. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. papiru. u početku ili na kraju knjige. izmešan s vinom. vrpca. vinolencija (lat. oskrvnjenje. doznačiti sudski. fr. ital. viola (ital. violatio) prav. maramica-ma). viola alta. ranije sa 12—14 žica. grč. violinum) hem. obavezati se. plahovit. petlja. postao insolventan. na pismima. letnjikovac. viola di vindikaciona tužba prav. neobuzdanost. v. vinifikator (nlat. žigicama). pre no što je isplatio. dosuditi. viiolentan (lat. viola di gamba (ital. spa janje. naročito zanatlijskih. vino tinto) v. vinkulacija (lat. phobeo bojim se) strah od vina. ljubičica. violin (nlat. vinolentus) pijan od vina. preteran. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. viola d'amore) muz. violentia) silina. prisiljavanje. nlat. vinkulum matrimonii (lat. alt-violina. vinolentia) pijanstvo. tinto. prouzrokovač. gañenje od vina. goropadan. violetta) nuz. Winzer) stručan vinogradar. vindicirati (lat. viola alta (ital. povreda prava. violencija. združiti. vinculare) spojiti. združivanje. violata (lat. nasilje. silovana devojka. violette) koji je boje ljubičice. Vindobone (lat. viole. viola (lat. ljubičast. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). svezati. vitula) 2. docnije samo sa sedam drevnih žica. brak.. viola d'amore (ital. vindikaciono pravo prav. naprasitost. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. Winkelhaken) tip. violončelo. vindicare) osvetiti. bog. vinktura (lat. višega (fr. up. vinkulum (lat.. vindikta (lat. naprasit. pu-dar. prav. poljska kuća. vinum. brač-violina. preteranost. prestup zakona. štititi. žustrina. nasilan. plahovitost. vincula okovi) vezivanje. violeta (tal.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. ljubavna violina. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. kažnjavanje. sekt. obesvećenje. viola di braccio) muz. takoñe: vindikta. ljubičica. vincire) vrpca. prav. vino seko (ital. gšja-nost. vinkl (nem. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. viola di gamba) muz. vinum misale (lat. koji se opija. od kojih su neke bile metalne. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. violetto. braniti. vinovnik (rus. vinja (fr. osramoćenje. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. prinudan. veza. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. fr. šp. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. vinificator) proizvoñač vina. vinczeller od nem. vinklag (nem. viola alta) muz. gvint. vrstač. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. fin. vino tinte (šp. veština spravljanje vina. vinovnik) krivac. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. muz. vincire. bog. violetan (fr. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vinifikacija (nlat. violentus) silan. violentia) v. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. vinum vino. čuvar vinograda. vigne. spona. mešavina plave ili crvene boje. tužba zbog nanesene štete. brano. metron) sprava za merenje jačine vina. violet (ital. vinctura. viola. vinculum) konopac. violata) obeščašćena. violare jus teritorijale (lat. primiti obaveze. kažnjavati. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. vincilir (mañ. izazivač. viola di bračo (ital. žestina. violare jus territoriale) prav. vindicta) osveta. slaže slova). monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinkulum konjugale (lat. violencija (lat. violentan (lat. u širini štampanog retka. mala violina. vinometar (lat. vindjak(n)a (nem. violet) ljubičast. vinomer. uže. slagačica. žestok. violica. grč. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. nlat. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. sila. vigna) vinova loza. sudskim putem tražiti svoje natrag. sla-galjka (mala metalna pregrada. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. opijanje. etiketa. vinograd. . up. sklon piću. prekomeran. veza. violentnost (lat. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. tužba za zaštitu svojine. sklonost piću. vinkulirati (lat. mržnja na vino. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vint (nem. Vindobona) starorimsko ime za Beč. desnom rukom. viola) l. up.

virginalan (lat. realan. mor. čist. obavezu. vii (eng. druga violina. sa prikrivenom snagom. celokupnom snagom. čednost. violare) povrediti. viridin (lat. viridis zelen) bog. četvrtina violine. viola di gamba. odvažan. violino primo) muz. mogućan. up. violine primo (ital. bitna ili pojamna važnost. jaja. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. viraginitet (nlat. današnji kontrabas. noć delovanja. naročito kod ptica. whip) toplo piće od belog vina. govor) nauka o virusima. virement) fin. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. violoncello) muz. devojačka bolest. violon (fr. virtuelan lik virgo (lat. okretati lañu. virtuel. prividan. devojapggvo. virage) ani j. svirač u violon. fig. virus otrov. prebacivati (ili: prebaciti. virilis) v. narušiti. virola (fr. virilist(a) (lat. virman (fr. violino piccolo) muz. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. kružno spuštanje aviona. mor. oskrna-viti. malokrvnost. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. obepgčastiti. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. po ital. viri potentia) muška snaga. virginal (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. bradatost. najmanja violina. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). virga grančica) muz. violone) muz. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. koji je sposoban za rad. violinista) muz. virilis. lat. violirati (lat. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. viribus unitis) sjedinje-nim silama.152 violina (ital. fiz. preneti. odvažnost. spinet. limunova soka. virus otrov) med. virtuelan. virilizam (lat. virement) fin. nagao zaokret. gradila. instrument sličan klaviru. violon) muz. virilitas) muškost. bledilo. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. supr. violina. vir muze) muški. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. zarazne bolesti izazvane virusima. prostim knjiženjem. virgineus morbus) med. Č>JGvršiti obračun. viraginitet. valjanost. virgineus morbus (lat. ćemane. viribus unitis (lat. virgimtas) med. bašta. zelena bojena materija u biljaka. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virtualan (nlat. virmanisati (fr. mužev-nost. virilizam. uobražen. fig. virpinija vrsta duvana i cigara. prestu-piti zakon. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. sposobnost. virilni glas v. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. čedan. zrelo doba. virilan (lat. vir muž. virologija (lat. svirač u violončelo. silovati. trg. obrtanje (ili: okretanje) lañe. . muškarača. spolna nevinost. violino) muz. violiiist(a) (ital. ali se tom sposobnošću ne koristi. virtualis) v. virgo) med. up. virtuelan lik ont. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. virtus sposobnost. vi rescripti) prav. nastrojen za delovanje. violine pikolo (ital. vi reskript (lat. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. virago) muškobanja. v. virilitet (lat. muškost. virgo intakta nevina devojka. čelični kalup za kovanje novca. muže-van. virtualitet (nlat. virginalis) devojački. virilis portio) prav. virago (lat. virole) spiralni svitak u satu. pol. obesvetiti. virtualis) sposobnost za rad. violonist(a) (ital. logos reč. uzajamno obračunavanje. votum virile. ginandrija. a. vi presidii (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. violine sekondo (ital. sposoban za dejstvo. pogaziti ugovor. virilescentia) zool. čistota. devojka. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. d. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. na osnovu naredbe. viroze (lat. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. mirujuća ili drema-juća snaga. devičanstvo. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. deo nasledstva koji pripada pojedincu. po zapovesti. viper-in (eng. viripotencija (lat. dubok glas. poremećaj u polnom razvitku kod žena. viraginitas) fiziol. devica. snaga) snažan. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. isplata koja se vrši bez gotovine. zrelost. violoncello) muz. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). violončelo (ital. čelo. virilis) pol. violino secondo) muz. virilna porcija (lat. svirač u violinu. e). promene u karakteru. hlorofilin. virtuelan (fr. viridarij(um) (lat. violončelist(a) (ital. šećera i začina. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virilescencija (nlat. virginitet (lat. prva violina. fig. devičanski. viraž (fr.

tok života. ital. životnost. uvid. viñenje. tj. vitalijanci (lat. vis probandi) dokazna snaga. valjanost. pristalica vitalizma. vlast. vita) v. naročito u muzici. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. vitalitas) životna snaga. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. virulentan (lat. drob. vis absoluta) prav. jetkost. privlačna sila. moć. viski (eng. izazivač bolesti. vista) trg. koji se tiče života. snalažljiv. lepljivost. viršafterica (nem. viršla (nem. viscositas) fiz. šećera. limuna i crnog vina. unutrašnji or-gani životinjskog tela. sa životnom snagom. otrovnost. tj. menice. vist (eng. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. zagrižljiv. piće od čaja. lepljiv. virtuosis) valjak. otrov. sposoban za život. viscera) pl. zakonska sila. pluća. naročito lakova. virulentia) med. vitalitet (lat. vita brevis. koji pomaže život. snaga koja dejstvuje. pome-ranja napadnih tačaka. jetra itd. virtuoznost (nlat. fore mažer. snaga dokaza. virtus) muška snaga. onda je zbir virtuelnih. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). grč. vis apsoluta (lat. viskozitet. vis maior) viša sila. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. duhovit. savršen. vitalitet. up. fig. viscosus. kod jednog naroda). prosečne trajanje života (npr. živ organizam. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. ars longa) život je kratak. vešt. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. sposobnost za život. sila lenivosti. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. vitalnost (lat. vista (ital. vis atraktiva (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. oživljavajući. virulentus otrovan) med. Wurstel) vrsta male kobasice. viskozitst (nlat. veoma važan. vis viva) fiz živa sila. virtuosis. snaga. velika umetnica. viskozimetar (lat. . pun ljutih i opakih sokova. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. vis armata (lat. viscidan (nlat. vis armata) oružana sila. vis) sila. virtus (lat. tj. artikl. živahan. bitan. vis vitalis) životna snaga. vis major (lat. vis viva (lat. odličan. vispren (rus. plemenit. uzvišen. vis attractiva) fiz. vis vitalis (lat. mogućnih. kinetička energija. viskozan (lat. otporan. vita (lat. u našoj svesti. virtuoskinja (ital. viskača (šp. vis inercije (lat. da luče otrovne produkte i da. izazivaju oboljenja. vitalis) životni. utroba. koje predstavlja važan trg. creva. viscum. na taj način. vir. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. vis inertiae) fiz. gnojenje rane. vita život) životopis. zecu slična južnoamerička životinja. a vista) odmah po viñenju. fig. oštrouman. viscum lepak) te-gljiv. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). virtuositas) savršena veština. dostigao savršenstvo. jedak. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. lenivosna sila. viscidus) židak. krepost. pun žestine. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). sila zakona. virulencija (nlat. naročito srce. tegljivost. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vitalizam (lat. vrlina. otrovan. vis probandi (lat. zagrižljivost. vis legis) prav. poglavito u tehničkom pogledu. vitalan (lat. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. onaj u kome se ogleda. viktualijanci. svojstvo viskoznog tela. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. fig. virus (lat. v. viskoznost fiz. viskoza (lat viscum lepak) hem. gnojav. a vista (ital. ulja i dr. celokupne zdravstveno stanje. hrabrost. opšte stanje našeg organizma.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. visceralis) utrobni.) 1. nutrica. zarazna klica. opšti osećaj života. vis (lat. gust. virus otrov. muškost. med. neophodan. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). fig. kurikulum vite. vitalni osećaj psih. virtuelna žiža ot. vi-skoznost. vojska. virtuoz (nlat. tvrdoglav. naročito u muzici. tj. visceralan (nlat. viscacha) zool. vita brevis. are longa (lat. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). verovatnoće življenja. virus otrov) med. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. mogućna. dro-ban. vis legne (lat. virtuozan (nlat. 2. viscera (lat. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. pokazi-vanje menice. vitalist(a) fil. vitalitas) v. whisky) engleska rakija od žita.

kristalast. zamenik vladara. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. vitriolo) hen. vicenij(um) (lat. vitrometar (lat. vitium cordis) med. plava galica). sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vicesimare) dvadesetko-vati. viče versa) obratno. prvobitno bog Sunca. vitium) mana. rahitis. vitrificirati (nlat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vicesimatio) dvadesetkovanje. vicemaher (nem. i radnici u srazmernom delu dobiti. kazniti smrću (u pobunama i sl. H. pogreška. sporedna železnica. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. osuditi. vi cesionis (lat. izdvojiti. providan. dosetljivost. zabluda. obično uzanog koloseka. silom oporuke. vitrescibilitet (nlat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. vitraž(a) (fr. Witz) desetka. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. zamenjivanje. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. naročito u zelenim delovima biljaka.). nestajanje pigmenata u koži. vitrum (lat. vitreolus dei. Witz. viciozitet (lat.). vitraj (fr. vitreus staklen. prozor. vitrum staklo. gvožña (zvani zeleni vitriol. viciozitet. vitriolizacija (nlat. od vitreus staklen. staklena pregrada. vitriol. greh. na osnovu poslednje volje. vitrifikacija (nlat. krivica. razne hranljive materije. vitium naturae) med. vicies dvadeset puta. putem prenošenja ili ustupanja. viciozan (lat. seoski put. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. . vicinalan (lat. vitriolescirati (nlat. med. fil. vitrum) staklo. vitriol (lat. svežim plodovima i semenju. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vi testamenti (lat. vitriolisatio) hem. biol. pored poslodavaca.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitiosus) pogrešan. Vitleju. vitriolescere) hen. žumancetu. Višnu (ind. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. sulfat (tj. nevaljao. nedostatak. testamenta. nalaze se u većini namirnice. vitrum staklo. upravnik crkvenih dobara. najpopularniji bog u brahmanizmu. promašaj. vicia etatis (lat. vicenalan (lat. gresi mladosti. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. duhovita šala.) „Tvorac vasione". pretvaranje u vitriol. vitellus. vitrine (fr. zastupanje nekoga. vitrezan (lat. vitreux) staklast. pokvaren. machen činiti) šaljivdžija. vicinalis susedski) opštinski. još neispitane dovoljno. pl. vice verza (lat. vice-kon-zul. vicedominus) namesnik. analis godišnji) dvadesetogodišnji. pretvorljiv u staklo. eiter (nem. vic (nem. duhovit čovek. vicijum (lat. vitrificatio) postakla-vanje. želez-nica. zelena galica). vicijum nature (lat. vitrage) staklena vrata. vitiligo lišaj) med. grč. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). kristal. obrnuto. tj. vicioznost. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. viciozan posed prav. vice-direktor. šp. mleku i dr. bez mane. vi cessionis) prav. oštroumnost. pela-gru itd. mana srca. oti-rač. posed koji nije bez zamerke. npr. grč. postakljenje. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. prozorske zavese. oličenje stvaralačke sile u prirodi. u protivnom slučaju. Višva-karman (ind. wischen brisati) brisač. vitrescibilan (lat. vicedom (lat. vicioznost (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. viče) u složenim rečima znači: pod-. rñavost. seoski. pretvaranje u staklo. pretvarati se u vitriol. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vi testamenti) prav. vice (lat. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitrificare) postakli-ti. vitelus (lat. porok. koji ima manu. vitrotipija (lat. vitiositas) pokvarenost. silom. poročan. omaška. vitia aetatis) pl. beriberi. vicia. poročnost. prozori. fr. bakra (zvani plavi vitriol.) v. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vicinalne železnica. vicezimirati (nlat. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. u svežem mesu. fr. vicijum kanonikum (nlat. vicinalni put opštinski. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vicijum kordis (lat. metron) ont. sjajan. vicezimacija (nlat. vita život) pl. dućanski izlog. cinka itd. koji je sa ned ostatkom. mane. vitiligo (lat. gresi (mladićkog) doba. koja vezuje samo obližnja mesta. vitulus) žumance.

Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. voks klamantis in dezerto (lat. Vuogan. 1831— 1912).obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. naziv. nestalnost. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. isparljiv. izraz. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vokalizam (fr. konstruisan 1933. volvulus) med. karner na ženskoj haljini. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vodvilj (fr. vocabulum reč) pisac rečnika. Vodai (nem. samoglasnički. tj. i. vokalan (lat. fig. volvulus (lat. Vokalize. volatilisatio) hem. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). glas istine koji nema dejstva. zastor. vokalski (lat. letenje (ptica). volans. assa voće) samim glasom. dozivni padež. vokalize (ital. spadalo. vokabula (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. udariti loptu u letu. vocabulum) lingv. vole (fr. o. pronalazak nemačkog sveštenika J. fiz. vokal (lat. volatilizacija (nlat. voki-toki (eng. voks dei (lat. lepršav. isparavanje. vox Dei) posl. pucati iz voleja u fudbalu. ot vole (fr. glas narodni je glas božji. vox glas) gram. pevajući. koji je u letu. voks hibrida (lat. vocalizze) muz. konsonant. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. volatilizirati (nlat. voks (lat. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). vocale) muz. koji se tiče glasa. danas: veseo. vocalis) gram. rang. Jovana Krstitelja. mali poz. fa itd. glasni. vokalizacija (nlat. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. struci). izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. svetski jezik. e. leteći. vocativus) gram. ge. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. reč. vocalizzo) muz. uzaludno opominjanje. vokativ (lat. volant) pernata lopta. ital. muz. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. volatilitas) isparljivost. voks akuta (lat. volva (lat. mrtvih. fig. to je svetinja. fig. nestalnost. promenljivost. vocabularium) rečnik. vokabulist(a) (lat. položaj. točak zamajac. čovečji glas (na orgulji). devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). vox populi. zasvoñena prostorija. zavezanost (ili: zapletenost) creva. pobede. pretvaranje u paru. prethodnik esperanta. za-interesovati. naročito za veo. speak govoriti) meñunarodni. teorija samoglasnika. vokale (ital. pozivanje na neki položaj. volatilis) hem. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. stariji naziv za Rumuniju. koji može da se pretvori u gas ili u paru. sub hak voce (lat. vox humana) muz. volantai (lat. vocalis. vokacija (lat. koprena. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. npr.) pl. samogla-snik (kod nas glasovi: a. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vokalna harmonija (lat. zanatu. voks virginea (lat. vox) glas. voks populi. vocatio) poziv. mi. vox virginea) muz. ton. volatilisare) hem. što narod hoće. world svet. vokalna muzika pevanje. fr. krilo vetrenjače. . dar. sklonost (nekom zanimanju. višnuizam (ind. dobre žetve i lekarstva.višnuizam 155 nestašno. volatilitet (nlat. (solmiza-cija). vox hybrida) melez-reč. volee) let. voal (fr. peti padež. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. grč. pri toj reči (pade mi na pamet). vocalisme) gram. ad voćem) uz reč. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). samoglasnički. zvuk. vox acuta) muz. veo. volabilitas) povrpšost. bez pratnje nekog instrumenta. M Šlajera (Schleyer. komad sa kupleti-ma. vrsta tanke materije za ženske haljine. tj. Wodan) mit. vocalis) gram. tj.) vera u učenje višnujita. obešenjak. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). u SAD. supr. volatilan (lat. vokaliza (nem. vokabular (nlat. opna na mladim pečurkama. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. volant) koji leti. visok (ili: oštar) glas. vocalisatio) gram. ad vocem (lat. isparava™. vocalis. vodviljist(a) (fr. walkie talkie) prenosni radiotelefon. god. ispa-riti. bog vetra. tj. reč. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. volat (ital. točak za upravljanje automobilom. izgovaran. u smeni (dokaz). voks humana (lat. volapik (volapuk = eng. višnujiti (ind. u). vežbe u pevanju sa slogovima ut. volan (fr. volabilitet (nlat. u ovom pogledu. asa vode (lat. volva) bog. s obzirom na boju zvuka. vokali-ziranje. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). ime. voile) prevez. volta) zidni svod.

frivolan. udarac lopte (u tenisu reketom. volej (eng. volterijanizam. napon struje merene u vo l tima. najugledniji ljudi nekog mesta. vrlo vešt konjanik. volo (lat. volti subito (ital. kao kod Voltera. dobrovoljac (vojnik). voltmetar (A. lisnate testo punjeno ribom. ital. voltametar (A. punoća (glasa. voltera (fr. dopusni. Volta. Ampere) fiz. fr. pojedinačni akt volje. epikurejski način mišljenja. dakle. slatkorečiv. brzo prelaziti s predmeta na predmet. v. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. volterizam. tečan. volta-elektrometar (A. instrumenat za merenje potencijalne razlike. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. volvere) rukopis. volo hoću) sik volo. električni napon. A. tome je pravo. tečnost u govoru. volte. nestalnost. fig. lat. voltiger. poluobrt. volte-face. ital. nepostojan. volitio) l. Volta. metron) fiz.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. jačina. svitak. nestalan. knjiga. sic jubeo) tako hoću. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. Volta. Voltin stub fiz. promenljivost. okretnost. bakra i sumporne kiseline. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. volitio) psih. tako zapove-dam. up. lat. metron) fiz. naponske razlike. volta. volja. savitljivost. spis ovijen oko štapića. volontaire. sikjubeo(. volvere okretati. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. zapremine. Volta. voltmetar. facies lice) voj. volubilan (lat. voltfas (fr. jahač vešt u skakanju na konja. volumetar (lat. volonter (fr. galvanizam. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. voltamper (A. volta (fr. pre nego što dodirne tle. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. vol-au-vent) kup. . up. volubilis. praviti veštačke skokove. v. koji potiče od (ili iz) volje. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. željni. Voltin elemenat fiz. volumenometar (lat. 2. naglo promeniti mišljenje. brzo okreni (na notama). promenljiv. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. tj. zvuka). volicija (lat. grč. volubilitas) gipkost. voltižirati (fr. sic volo. sveska. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). okretan. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volumen. volumen. voltage) napetost. grč. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. volt (skr. konj obučen jahačkom vežbanju. voltairianisme) fil. pokretljivost. voljni. izraz volje. obim. nagla promena mišljenja. laki pešak. fiz. galvanski elemenat sastavljen od cinka. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. prostor što ga zauzima jedno telo. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. muz. poluokret. volubilitet (lat. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). lisnata pasteta.: at. voltaža (fr. savitljiv. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. teranje konja u krug. Volta. tj. voltaisme) fiz. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. voltametar.. volutus valjan. voltametar. volens-nolens) „hteo-ne hteo". u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. obrtati) gibak. volley) sp. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. strelac (u francuskoj vojsci). galvanski elektricitet. slatkorečivost. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). volenti non fit injurija (lat. grč. volumen. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. lat. vol-o-van (fr. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. voltaizam (A. grč. volens-nolens (lat. igrač na konopcu. voltigeur) veštak u skakanju. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. Volta. fig. voltižer (fr. volumen (lat. volvere okretati. ko hoće da mu tako bude. volta-indukcija (A. gljivama i dr. htenje. mesom. volterijanizam (fr. volti subito) muz. govorljiv. metron) fiz. M. volitivan (lat. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. inductio) fiz. V) fiz. elektron. lat. bez obzira na lično raspoloženje. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. tj. gran. vitak. igrati na konopcu.

volo hoću) volja. Wochein) min. mañijski. votiranje. fr. votant (lat. povraćanje. plemenski mirovni sud (tzv. volšebnik (rus. votum. vomitus (lat.. votare. nestalnost. voluta) apx. uvojnica. voluminoznost v. čir. neprijateljstvo. voluptuozan (lat. votka (rus. kurijski glas. intelektualistička psihologija. sit voto) s pravom glasa. sredstvo koje izaziva povraćanje. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vohajnit (nem. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. volutatio) valjanje. vorax proždrljiv) proždrljivost. sinonim za mineral boksit. strasan. kabast. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. votacija (lat. 3. vostro conto) trg. voluntarizam (lat. metria) veština merenja zapremine. odlučujući glas. gramžljivost. voče (ital. glomazan. vomitivurn) med. obi-man. debeo. voluntas (lat. v. veoma tvrd i otporan metal. votum. znak W. po mom nahoñenju. vražda) 1. Bunt). voluminosus) koji se sastoji iz više delova. čudotvoran. votans. wolframium) hem. volutacija (lat. dakle. glomaznost. glas iz grudi. bljuvati. voter) dati svoj glas za nešto. voluminozan (nlat. glasanjem odobriti. nazvan po mestu Bohinja (nem. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. votum decizivum (lat. vomitirati. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. theoria) hek. vomirati (lat. volum-teorija (lat. pun čireva. sve-cima. savetodavni glas. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). votirati (lat. votum konzultativum (lat. voluntas ultima) prav. pristalice voluntarizma. voluminozitet. pevački glas. votum virile (lat. volumen zapremina. skupljanje glasova. votum consultativum) prav. izglasavanje. volfram (nlat. votatio) v.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. . voluntas volja) fčl. fig. naročito: čir u plućima. voluntas. obećanje. voluntativ (lat. votiv (lat. redni broj 74. zool. svaña. a voće sola) samo za jedan glas. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. nego prema zapremini. a voče sola (ital. za razliku od kurijalnog glasa. volšeban (rus. voluntas volja) liigv. votum kurijatum (lat. velik. votum curiatum) ukupan. votacija. prišt. povraćati. crkvama i dr. krvno kolo). votivan (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. votum decisivum) prav. mañioničar. voluta (lat. Wochein) u Sloveniji. opsežnost. voće) kuz. izglasavanje. voracitet (lat. vražda (rus. fig. voče di peto (ital. up. zabavan. voluptas pohota) sladostrasan. pohotljiv. voluminozitet (nlat. voracitas. opsežan. gde ima ležišta boksita. vovere) glasač. meo voto (lat. vomitare) med. kum vogo ilimitato (lat. votum (lat. votivum) etn. u mnogo knjiga. srebra ili voska. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. poslednja volja. vomikozan (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. vomika (lat. spirale. tungstem. grč. a ne intelekat. zlata. gnojav. votatio) glasanje. vomitus) ned. prijatan.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. voće di petto) muz. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. glasati za. nepostojanost. voluminositas) obi-mnost. v. vomera) med. kum vot (lat. voluntas ultima (lat. uvijeni puž. voće di testa) muz. ital. šara u obliku puža. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. vovere zavetovati. voluntas volja) fil. vostro konto (ital. vomitirati (lat. sulr. koji. krvnika. vomicosus) ned. zajednički glas. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. testamenat. topi se na 3400°. Votergejt afera (eng. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. pl. glas koji se daje za nešto. zavada. vomitiv (nlat. voče di testa (ital. vomirati. bljuvanje.85. što se mene tiče. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. teo voto) po mojoj želji. na vaš račun. stat pro racione voluntas (lat. votiranje (lat. voluntaristi (lat. nezajažljivost. predata. zavetna žrtva ili dar božanstvima.) čarobnjak. volumen. vota. atomska masa 183.) natprirodan. protiv nečega. sub voto remisionis (lat. fizkol. koji je sastavljen iz više svezaka. voluptuosus. vo-litiv. vomica) kec. vovere) zavet. izgla-sati. votivus) zavetovan. pun veselja. odreñivanje količine rastvorene materije. 2. zavetni. vodka) popularne ruska rakija. glasanje. pun glas. hem. glas iz grla.

koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. ruševina. prostakluk. vulvus. vulcanus) pl. neotporan. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulcanus) kol. usijano kamenje i rastopljene stene. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulgo (lat. vulkan (lat. vulneraria) pl. vulgaris opšti. kao obično. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulnerabilai (nlat. v. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. niskost. jezikom prostog sveta. vulgarisare) uprostiti nešto. vulgarizam (lat. Vodai. vulkanizirati (lat. povredljivost. ozle-dljivost. vulvo-uterinski (lat. pulkanizam (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. med. vulgarisatio) uprošća-vanje. ozledllv. Na taj način ove materije. vultus izraz lica. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. neptunizam). prostački način izražavanja. vulvula) zool. uopšte. u narodu. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. materica kod životinja. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vruć pepeo. u običnom životu. vulgarizacija (nlat. koji se može raniti. svakidašnji) nizak. fizio-gnom. vulnus (lat. up. uprošćenje. sklonost bolestima. nlat. vulgarnost. sredstva za lečenje rana. Vuotan (stnem. postaju. vulcanus. vulvula (nlat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vultispeks (nlat. sin Jupitera i Junone. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. olupina. vulvitis (lat. usled visoke temperature. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora.78 km). vulcanus) kol. god. povre-dljiv. fig. vulgaritas) običnost. terpentinu i dr. vulgus) narod. vulgaritet. nlat. vulkanitet (nlat. puk. vulkanizer. vulnus letale(lat. vulkanistički. vulkord (eng. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulkanisti (lat. logia) kol. prostački. vulgaris opšti svakidašnji) prost.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. elastične i ne rastvaraju se. dete bludnice. ieptu-nisti). kol. grč. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. sa radionicom u vulkanu Etni. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkanolog (lat. sra-mnica. činjenje opštim. zajedničkim. Vulgata (nlat. Wuotan) mit. obično. neotpornost. . gomila. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgaris običan. vulkanizacija (lat. logos reč. slab. Vulkan (lat. vulgus (lat.066. vulnus letale) smrtonosna rana. učiniti nešto opštim. vrsta (rus. uterus) ašt. vulnerabilitet (nlat. benzolu. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulkanizator v. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vultispex. vulva) inat. Wunder čudo. vulkanologija (lat. vulkani-™ (lat. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulgarizirati (lat. vulgo) pril. prosto rečeno. vulgaritet (nlat. Vulcanus) kit. stidnično-materični. vulnerabilis) ranljiv. činjenje da bude svima razumljivo. preterano uprošćava naučne pojmove. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. čudo od deteta. vulneraria (lat. objaviti. lice. shvatanje da . vulgarizator (lat. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). u etru. pomešanih sa sumporom. na temperaturi od 130—140°S. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. kod naroda. vulcanus. nepristoj-nost. vulcanus. stidvdšd. koji potiče od vulkana. zajedničkim. vulva) med. obranljiv. obnarodovati. obranljivost. nepristojan izraz. koji bljuje vatru. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulkanizer onaj koji vulkanizira. fig. neupotrebl>iva stvar. lat. versta. kaučuka i gutaperke. svetina. vulgare učiniti opštim. vulkanski (lat. grč. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. opšte poznatim. vulcanus. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulcanus) kol. vulnus) rana. vulva (lat. vulgarnost v. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. pr. vulgirati. nlat. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vunderkind (nem. versta) ruska mera za dužinu (1. prostaštvo. vulcanitas) kol. naročito za čakšire. prostakluk. narodski. vulgaran (lat. postanak (ili: poreklo) vulkana. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine.

gabion (fr. stanovnik pustinje. gavaz v. plata. najamnik. gazal. krupnozrna erup-tivna stena. gažiranje (fr. vrsta crnog ćilibara. gabro (ital. duhovna stvar. up. drveta) u gas za gorivo. čilo. gayra. gabion) voj. gadolinij(um) hem. gazi (arap. gaeta (ital. gaietanćn tur. živahno. gajde (arap. grudobran od koševa punjenih zemljom. hem. Ge= germanijum. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gazolin hen. primalac zaloge. afrička antilopa. gazzella) 1. onaj koji drži zalogu. tajo (ital. krt. muz. g četvrto slovo naše ćirilice. vrsta lirske ljubavne pesme. skriveno. vojnik musliman. tečni deo sirovog petroleuma. gazette) dnevni list. pripada grupi retkih zemalja. odela i ženske tkanine. metal. narodni muzički duvački instrument. narnik. tamnozelene boje. 2. gazela (arap. gaytan. gavone) zool. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gaža (fr. gayb. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. ključa izmeñu 70—80°S. prav. up. gazal) 2. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. jemstvo. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. prema kome se nešto oblikuje. dged. zool. gazirati (fr. poglavi-to ljubavne. vrsta morske ribe. gazela (arap. tajno. G—peti ton u dijatonskoj skali. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. fr. borac za veru. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. za kišne ogrtače. znak Gd. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. Ga = galijum. gazela. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. kao skraćenica: g=ipaia. gage. lan-tanida. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. 2. staklenih boca i druge robe. gagiste) plaćenik. novine. natopljena gumom. gavun (ital. gaio) muz. atomska masa 157. gaza (fr. gayret) revnost. gavialis) zool. plemenitost. hen. stvarajući zvuk. ital. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. slična srni. gabionnade) voj. ga'ib. fiz. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gabarden (fr. naročito se odlikuje velikom brzinom. model u prirodnoj veličini ili umanjen. mrki ugalj. kao smola crn i voštanog sjaja. krletka. gajtan (grč. uviti (ili: uvijate) gazom. dve ili više izolovanih žica za . živi. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. redni broj 64. jedanaesto naše latinice (G. ital. tur. gabarit) kalup. osobito česta u književnosti istočnih naroda. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gabarit (fr. gagat (grč. gavijal (nlat. gajret (arap. tur. sastavljena iz strofa od po dva stiha. sastoji se iz kožnog meha. kavaz.25. torokuša. alapača. gayda) nuz. služi za grejanje i osvetljenje. hemijski element.. kavez. stalna nagrada. fig. lignita. gadlje. gazi) ratnik. tur. gaibba) l. gabionada (fr. veselo. šp. službenik. geman. gažist(a) (fr. kaytan) 1. Gd=gadolinijum. veo. junak. gayp) ono što je nevidljivo. gazal. gabbro) mm. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). pobednik. gagathos) min. tur. qai'da. Atherina hepsetus. gazel (arap. g= skraćenica za gravitaciju. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. tvrdica).A V E ILN D 166/ G G. gajba (ital. stalna zarada. g). gazzetta. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gaip (arap. gavota (fr. gajb. gazeta (ital. srčanost. gazal. gaggio) zaloga. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. a pamučne za lake haljine i.

mlečni. galaktagoga (grč. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. klavirskih dirki itd. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galvanizam fiz. naročito prema ženskom polu. uglañen. uslužnost. galaktografija (grč.. Galaktika (grč. mlečni kamen. svečan obed itd. gala. gala. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). može se bojadisati. izdašan. učtivost. ljubaznost. prijatna ukusa. skopem gledati) 1. akratia neumerenost) med. lithos kamen) mlečni kamen.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska.pocinkovati gvožñe"). učtiv. galaktometrija (grč. gala. gala. šp. Arapa i dr. la-skanje.. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galvanisati v. radnja sa tzv. otmenost.. fin. gala mleko. an gala (fr. galantirati se (fr. galaktorea (grč. izdašan. častan. fino ponašanje. sistema zvezda. rug vatra) med. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . gala-predstava. galaktostaza (grč. galakturija (grč. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. galant. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. koji je lake ruke. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. phoreo nosim) pl. med. galante) uslužan. v. lithos kamen) hem. šp. trg. galantna bolest venerična bolest.160 sprovoñenje električne struje. ago proizvedem) med. fig. gala. galanterie) trgovac galanterijskom robom. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktologija (grč. tanak mlaz. galaktoza (grč. prekomerno gubl>enje mleka. galaktofora (grč. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galaktički (grč. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galante) nadriobrazovanje. tvrda. galaktopira (grč. galanterist(a) (fr. fr. galaKtos mleko. svečana nošnja. 3. ljubazan. kao sredstvo za nagrizanje. galaktopiometar (grč. veštački oživeti. ukusan. galaktofag (grč. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaxias) astr. ital. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom.) beli ogrtač kod Egipćana. elastična i sjajna. gala. gala. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). gala mleko. . gala. gala. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galaktoskop (grč. veštačko oživljavanje. galanterija.(grč.. svečanost. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. gala. Mlečni Put. galvanizirati. fig. mlečni jaspis. sredstva za izazivanje mleka. mlečna groznica (kod porodilja). galaktometar (grč. gala. npr. utvrñivanje valjanosti mleka. galanterije (fr. zastoj mleka kod dojilja. doteran. kosmičke prašine i dr. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galante) izdašnost. pristojan. uron mokraća) med. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. v. galaktogen (grč. glikozidi. udvaranje ženama. dopadljiv. galvanisati 2. gala. prividna učenost. galantan (fr. gala. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. trošiti ne štedeći. galante) pokazivati se darežljiv. gala. em gala) ili in gala (ital. rukavice. gala. lepo odeven. „kratkom robom" (bižuterija. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. stasis zastoj) med. galanterie) predusretlji-vost. gala) svečani ukras. metria) merenje mleka. češljeva. dvorska. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom".) pr. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. galakto. rheo curim) med. maramice itd. ašikovanje. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. bakra i cinka sa kiselinom). (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. pomoću usijane žice. u paradnom odelu. kele) med. galabija (arap. gala.) astr. in gala) u svečanom odelu. svidljiv. tj. gala. Kumova Slama. logia) nauka o mlečnim sokovima. pion mastan. gala (ital. maglina. fig.). galaktocela (grč. galantnost (fr. Galaksije (grč. lepeze. galaktakratija (grč. gala. od galaksije ili talak-tike.). uglañenost. galantizam (fr. spletenih slično vrpci. galantan stil muz. galaktozidi v. galaktit (grč. jata. čovek koji se hrani poglavito mlekom. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. phagem jesti) mleko-jed. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). prijatan. gala-večera i sl. tapše. galalit (grč. upotreba galvanske struje. Galaksije.

predmeta (od drveta. parlamentu i dr. da bi na taj način postali bolji i trajniji. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galere. pokriven balkon (u pozorištu. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galvanskim putem. Galvaniju. galvanoskop (Galvani. grč. up. grč. koji su bili keltskog porekla. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. zatim se pospe grafitom i onda. galvano-faradizacija (Galvani. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galenica) pl. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. ital. galvanostegija (Galvani. e. galvanopunktura (Galvani. galera (fr. galvanski elektricitet fiz. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galeonist(a) (ital. fig. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. grč. grč. glyphis zarez. galvanoplastika (Galvani. galgnhumor (nem. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. punctura bodenje. skopeo posmatram) fiz. bod) med. da bi se dobila jača struja ili viši napon. posrebravanje bakra. kausis gorenje. sagorevanje) hir. zbirka umetničkih dela. galvanotipija (Galvani. Faraday) med. galijaš. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. therapeia lečenje) med. galvanografizirati (Galvani. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). pobakri galvanokaustika (Galvani. galvanoglifija (Galvani. usiljena šala. grč. galvanski elemenat fiz. up. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galvanoplastičkim putem. grč. slušaoci. galera. metron) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galenski lekovi. grč. galvanografija (Galvani. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galvanoskop. grč. čahura svilene bube. med. šp. grč. galvanotehnika (Galvani.). galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. u rudnicima: prokop. ital. tropos obrt) bog. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galenisti pl. galvaiska baterija fiz. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala.).161 galvano (ital. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. up. galvanotropizam (Galvani. grč. galeota (ital.). galeria.). Galvaniju) istosmer-na električna struja. galerija (nlat. ital. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). tj. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. gipsa. galeotta. grč. gledaoci. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. publika (u pozorištu. zbog svojih dugih zidova. galvanometalurgija (Galvani. naročito takav kliše. farm. mornarski dvopek. grč. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. magnetes)B. galeta (ital. koji ga je otkrio). Galli) pl. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. indukcionom strujom. plaketa i dr. naročito slika. dug hodnik. lat. galenika (nlat. galvanometar (Galvani. veoma brza ratna laña srednje veličine. galiota. plassein obrazovati.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. u utvrñenjima: pokriven hodnik. Voltin stub. struje. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galvanoterapija (Galvani. galeote. medalja. robijaška laña. up. galeot (šp. električne. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanoplastika. grč. galizirati galvanohromija (Galvani. pozlaćivanje srebra. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. nlat. spoj više galvan-skih elemenata. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galenizam med. galvanometar. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanska struja (po L. typos lik. voska i dr. galvanomagnetizam (Galvani. poniklavanje gvožña itd. slika) v. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. Gali (lat. kori-dor. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galenski lekovi farm. v. up. šp. 2. galletta) l. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galenit (grč. elektromagnetizam. grč. fig. parlamentu). grč.

galomanija (lat. grč.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. nauka o ljuskarima (rakovima). dijal. nlat. nejasan i nerazuml>iv govor. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. u odnosu prema papi. ital. kammaros rakušac obični. širiti. halijak) v. gamarologija (grč. spoljni konj u „trojci".. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). gallina) kokoš. galikomanija (lat. gamar (arap. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. Galija (lat. Gallus. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. galofobija (lat. galons. jezika itd. 1791—1863). muz. up. arap. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza.785 1. v. grč. mania) v. galop. galochia) kaljače. ital. galina (lat. gallicistes) pl. galea) veslač na galiji.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galopin) slušče za trčkaranje. galoman (lat. grč. galopen (fr. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galoppo) l. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galionizam. galicisti (fr. Imaju ogromnu prodirnost. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galeot. tama (grč. fr. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galimatias) zbrka od reči. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. tj. galeone) lom. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. vrenga. u SAD=3. galošne (fr. kammaros. Gallia) Francuska. gallicus. po eksploziji dveju atom-skih bombi. robi-jaš. fig. galia. igrati polku. gamarografija (grč. l gal=l cm/s2. lat. galop (fr. galija (ital. galikanizam (fr. reči bez smisla. gamma) fiz. s funkcijom antitela. galopira™ (fr. galski petao petao kao simbol Francuske. fiz. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galicizam (lat. golijat (ital. Gallus. galea. nlat. galop. gallon. gajtani. galion (ital. galikus morbus (lat.). Gallus. galijaš. galopada (fr. ital. Gallus. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. francuska reč u nekom tuñem jeziku. ital. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. grč. razvijati se vrlo brzo. galoni (fr. galo-romansko (l&~. 2. francuski. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. gama-zraci (grč. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galoche. lestvica. grč. trčati u skokovima. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galera. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. sifilis. U Engleskoj = 4. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galion. voj. šp. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galomanija. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galli. grč. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. jahanje u trku. ordonansoficir. Gallia. niz od osam tonova. galiot. up. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galon (eng. galijun v. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galeotta) v. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galera. mržnja na Francuze i sve što je francusko. mania pomama. Gallus.. onaj koji objavljuje kurs na berzi. med. logia) zool. galilej (po G. grč. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galski. Galileju. galofil (lat. galski (lat. galikomanija. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galoscia. fr. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galoni) pl. galijambus (lat. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). skala. phobos) preteran strah od Francuske. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. katalektični anaklastični tetrametar. graphia.546 1. galiota (ital. Gallus. ali mnogo kraće talasne dužine.) v. Gallus Mathiae. vrlo su prodorni. igranje polke. galimatijas (lat. raditi nešto vrlo brzo. fr. galiot (ital. Gallia. galofob (lat. rojte. iambos) megr. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. vrsta starinske morske lañe. galeot. nlat. galeota. galikanski (lat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). gallicus morbus) galska (francuska) bolest. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. gammarus) zool. Gallio. .

ganglitis (grč. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. naročito odabrana. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. gangrenira ti. up. garantno pismo bank. gamos brak. gargalizam (grč. logia nauka) nauka o braku. grgljanje. ganilik) bogatstvo. gargarizirati (grč. agamogonija. gamelan (mal. gnjilež. gamologija (grč. mor. ital. bespri-zorni. nadraženost kože. garantir) jamčiti za koga ili što. garantol (fr. grgotati. primati odgovornost za nekoga ili nešto. supr. ital. garguran (fr. jamac. gard (eng. skitnica. jer. garde) sp. u Meksiku. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. čapkun. zaraziti. gargouillade) cifrast. vrsta izumiranja tkiva ili organa. štitonoša. garantirati. rasprava o braku. grgotanje. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. ganglitis. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. kon garbo (ital. garant (fr. razvijanje vučca. banda. šp. garbo) pristojnost. fig. gargalismos) med. izuvi-jan korak u plesu. gangrenescirati. ganglionitis med. gangraenosus) med. gnjiležan. kargi) koplje. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. con garbo) muz. izazivati vučac na nekom delu tela. golicavost.. gargarizo) med. gang) razbojnička družina. gamin) slušče u kuhinji. a time i prenošenje malarije. gambusija (nlat. gamos brak. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. koji trune. zapaljenje živ-čanih čvorova. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gangraenescere) med. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gargarizacija. živa rana. gargarismos) med. koji sadrži čistu bojenu materiju. fr. guarento jemstvo) jemac. gant (nem. gargouran) trg. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gamonomija (grč. lat.. gavgrevizovanje v. voñe i sl. Gant. garbin (ital. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. guard. guardia) straža. prema trećem licu. . gangrenizovati se v. gamen (fr. odane i pouzdane pristalice. obilje. štitonoše (vrsta riba). učtivost. encant. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. kamašne. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. garancija (fr. telesna straža jednog vladaoca. gangrenescirati. gangrene. čamci. deran. gangster (eng. gangrenescencija (nlat. viola da gamba. nekog političkog prvaka. gargija (tur. garantija v. gametes) biol. gangster. gamet (grč. prelaziti u truljenje. garaža (fr. ganoin (grč. za izvršenje izvesnog posla.. gametogeneza (grč. zigot. garantovati v.). gambit (ital. garant. fr. sprečavaju razvitak komaraca. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gargarismos) med. gang (eng. gavgreiirati v. gamba) v. koji je u truljenju. spolna ćelica. ganglija (grč. garbo (ital. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gangrenozan (nlat. garant. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. nomos) em. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. bambusovih svirala i dr. uvi-jači. gangraenescentia) med. gangrena (grč. gone rañanje) biol. gambusia) zool. pokvariti. licitacija. obešenjak. rañanje putem spolnog oploñavanja. garde.-tur.) javanski narodni orkestar. koji boluje od vučca. gurguran.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. sigurnost. ganiluk (arap. truljenje mekanih delova tela. prelaženje u trulež. ispirati usta i gušu grgljanjem. gargarizam med. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. garancija. grgljati. mačevanju i sl. gamba (ital. gamogonija (grč. gargarizacija (grč. zool. med. garance) broćni ugalj. oleum ulje) hek. gagglion) med. up. gamache) pl. fig. gargarizam. šegrt. jedem) med. ganoidi (nlat. gambusino (šp. garantirati (fr. genesis) biol. biljaka. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. bronzanih ploča. v. svrab. da bi se propustio drugi brod. ganglijski sistem zool. rskavičav izraštaj. gargujada (fr. v. ganglion mrtva kost) zool. gamos brak. ispiranje guše i usta grgljanjem. gargarizma (grč. garansin (fr. ganoidei) pl. vučac. ital. ulični mangup. sudska prodaja zbog prezaduženosti. garantie) jemstvo. preparat izvañen iz korena broća.gamašne 163 garda gamašne (fr. ganglionitis. gažgrenescirati (nlat. vagoni. imaju srebr-nast sjaj. npr. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. mrtva kost. stečaj. osiguranje. incanto) trg. gangrenescencija. uništavajući larve. graino gloñem. pristojno. odbrambeni stav u boksu. garda (fr. gangraina. dokolenice.

gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. neženja. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garderobiere) čuvarica garderobe. garnir (fr. čuvar obale. salata. sprema. gas-automat (grč. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. guarnire) snab-deti. ital. prema grčkoj reči chaos nered). naročito gasa za osvetljenje. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garočon (iš. v. ruda nikla. Americi). gasifikacija (nlat. garde la ren (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garmond til. muškobanja. nem. garsonjera (fr. garderoba. svi kostimi pozorišta. garder čuvati. chaos. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. B. fr. garrotters) pl. varoš u kojoj boravi vojska. . telesni stražar. garofan (ital. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). naročito mesa. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garsonirati (fr. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. lat. garnizonirati (fr.). upotrebljava se za gorivo. biti muškobanja. gas-koks (grč. cortina. fr. metron) fiz. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garniture) oprema. dodatak. biti u gar-nizonu. gardist(a) (fr. i hem. gasohemija (grč. gard-kot (fr. chemeia) hemija o gasovima. garrotter) udaviti pomoću garote. garoteri (fr. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. gasmotor (grč. garcio) mladić. opljačkati žrtvu koja se. vrsta opasnih uličnih razbojnika. eng. uplinjavanje. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. garter) čuveni engleski orden „podvezice". pomoćnik. ital. garconner) ponašati se kao muško. biti odan pederastiji. plin. vojska koja boravi u jednoj varoši. garnison) voj. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. naročito u Londonu. svečanost koja se proslavlja u bašti. gas-dinamo (grč. garderoba (fr. garden-party) sastanak društva u bašti. garnir. garnitura (fr. pomoću zamke bačene na vrat. chaos. gasificatio) fiz. koncertnoj dvorani itd. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. chaos. konobar. chaos. Rubiaceae. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. ho-landski hemičar i fizičar J. + 1644. gas fiz. momački stan. courtine. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. garnijerit min. sprava za primanje. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. gardn-parti (eng. koja se gaji zbog mirisnog cveta. Garnierung) ukrašavanje jela. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. čuvanje i ispuštanje gasova. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garofano) bog. dečak. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. gasara. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. zahod. karanfil. garofan. garderobar v. garson (fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. pratilac. nameštaj. chaos. garretto) zavrtanj za davljenje. garnet) mor. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gas-generator (grč. garrotte. posada. nužnik. obično bez kuhinje. ukrasiti. razmetanje. garnet (eng. razmetljivost. teh. upli-njenje.. gardina (nlat. gaskonada (fr. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. raznim povrćem i sl. nakit. gornje kapute i dr. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garota (šp. (u pozorištu. chaos. kalfa. garnizon (fr. eng. garnirung (nem. nlat. nlat. momačka soba. ital. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. motor) teh. Helmont. garnirati (fr.). nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. razvijanje vazduha. smrtna kazna davljenjem. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garofal v. vazduša-sto telo. gasometar (grč. garmond) tip. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). pribor. garter-orden (eng. dame) pra-tilja. dynamis sila) fiz. gasconnade) hvalisavost. sprava za merenje količine gasa koji struji. garotirati (fr. garcx>n. garrotteurs. ukras. garmon (fr. garderobarka (fr. 1499— 1561). bećar. up. garmon. zbog stanja svojih molekula. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. kelner. telo koje. krompir. garrocha. garnison) voj.. dugmeta i dr. garnirati. pirinač i dr.). garde-cote) obalski brod. gradini. chaos. garrotte. začiniti. momak. dečko.

gastralan (grč. gastronomija v. gastrologija. želudačni. gastroenteritis med. gaster. krisis) med. gaster. gaster) med. zapaljenje želuca i jetre. brosis razjedanje) med. gastrepatitis (grč. gastrorea (grč. gaster. v. nervozno oboljenje želuca. zapaljenje želuca i creva. gaster. gastrosofija v. algos bol) med. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. latreia) služenje želucu. epar jetra) med. gasteralgija. gastropoda. gaster. naročito želuca. gaster. v. prekomerna ješnost. enteron crevo. probava hrane u želucu. . gaster. gastralgiJa. gasteropoda. rñava probava. gastroman v. gaster.) med. gaster. gastromantija (grč. gastromanija (grč. varanje. trbušni. pathos bolest) med. diaphaneia providnost) med. prekomerno lučenje želudačnih sokova. sladokustvo. gastroskopija med. gastrorafija (grč. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. stomačni. gastričan (grč.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster) med. gastrobrozis (grč. krvarenje iz želuca. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastrimargia) proždrlji-vost. puknem) med. gastranaks (grč. spad želuca. gastromalacija (grč. apah gospodar) med. gastropoda (grč. gaster. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. zapaljenje želuca. želudačni. gastrenteričan (grč. gaster. rñavo varenje. odyne bol) bol u želucu. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastrenteritis (grč. gastrilog (grč. gastrodijafanija (grč. gastrozofija (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrolatrija (grč. gaster. gastroza (grč. gaster. gastrikos) stomačni. gastrorafija. gaster. životinje koje se kreću na trbuhu. gaster. nomos zakon) sladokusac. pretrpavanje želuca hranom. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. tj. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. gastrolater. spasmos grč) med. gaster) med. gaster. suženost želuca. grč u želucu. gastroplikacija (grč. gaster. gastricizam (grč. gaster. gaster. utroba. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. zapaljenje želudačnih žlezda. gastrologija (grč. gaster. logi'a) veština govorenja iz želuca. nlat. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. piis noga) pl. gaster. gaster. gaster. lat. gastroadenitis (grč. gurman. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. napad bolova u želucu. gastrolit (grč. gaster trbuh. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. razmekšavanje želudačnog zida. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. lithos. grč u želucu.(grč. koji pripada trbušnoj duplji. koji može. gastromanija. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastro. gastrozofija. takoñe: gurmanluk. v. koji se tiče varenja. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. koji se zove „stopalo". opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. bol u želucu. puževi. up. gaster. gastrokriza (grč. gastrostomija (grč. gaster. ptosis pad) med. malakia mekoća) med. plicatio) med. logos) onaj koji može da govori iz želuca. mania) preterano uživanje u jelu i piću. razjedenost (ili: probušenost. raphe šav) med. gastrepatičan (grč. aden žlezda) med. curim) med. gastroptoza (grč. gastroenterolog (grč. gaster. takoñe: gurman-luk. gastrilogija (grč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. regnymi prsnem. gastrostenoza (grč. onaj koji voli dobra jela. gastrektazija (grč. gastroragija (grč. zool. gastroman. gastroplikacija. tj. bolesno stanje želuca. gaster želudac. gastralis) anat.) koji se tiče želuca i jetre. pokvarenost želuca. opšti naziv za sve bolesti želuca. veštak u spremanju finih jela. skopeo gledam) med. koji živi da jede i pije. v. gastrizam (grč. progrizenost) želuca. gaster. gaster. gastronom (grč. gaster. rheo tečem. gaster. želudac. gastroskop (grč. gasteranaks med. stenos uzan) med. gastropatija (grč. gastranaks. gastrospazmus (grč. gastrodinija (grč. probavna delatnost želuca. gastrimargija (grč. stoma usta) med. ne pokrećući usta. logos reč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. zool. grč želuca. gastrolater (grč. gaster. gastrenteritis. gasteropoda pl. enteron crevo) med. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. otvaranje rupice na želucu. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. proširenje želuca. želudačna groznica. sladokustvo. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. v. gastralgija (grč. ektasis proširenje) med. gastritis (grč.

gatten. gvano (šp. kosmološko božanstvo starih Grka. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . Gibelini. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. Leiter voña. prodor (ili: prosutost. dati u bescenje. . Gau župa. lat. gatofobija (lat.) rat protiv nevernika. tuzno. gag) l."). fr. gebri (pere. magi. upravnik) pokrajinski voña. krivoverci. najvažniji sastojak kreozota. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gastrocela (grč. giter. laž. gatmetje (fr. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gaf (fr. fig. gaširati (fr. gvardinfante (ital. greška. drljati. gvint (nem. pivo Južnoamerikanaca. fig. oleum ulje) farm. ptičje ñubrivo. gater (nem. smola toga drveta. gvaš (ital. . gaster. gvardijan (ital. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. poz. rñav zanatlija. zbog čega se. gaster. guayaco. Gvelfi (ital. sman-drljati. stražar. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). larslukod muhamedanaca: nevernici. gastrula (lat. 2. gastrula) visa. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. raka i dr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. guazzo. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja.) gastrofil (grč. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. gedal (tur. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gein (grč. Gatter) teh. kafeni. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. slično kafi i čaju. gattieren) razne vrste ruda. gvako (šp. sveštenici obožavao-ci vatre. goauche) slik. loza (na zavrtnju. guaco) bot. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gvineja (eng. smicalica. gacher) praviti malter. nlat. gavarapo (šp. gvanako (šp. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. temno sečem) med. gaster. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). philos prijatelj. po matematičaru i astronomu K. geg (eng. rñav radnik. guardianus) čuvar. guarana) h«i. gate-metier) trg. gaucho) pl. prevara.) lju-bitelj želuca = gastrolater. guayaco. podvala. biljka u Novoj Granadi.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. gvajakol (šp. uvojak. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). nlat. gaffe) l. guardiano. gvaraia (šp. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. rñavo slikati. gatre (nem. gaudeamus) budimo veseli. lek protiv tuberkuloze pluća. šala u slici. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. upropastiti nešto rñavim radom. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. ge) mit. seljaci jahači u lampama. catus mačka. guano) izmet od morskih ptica. gatirati (nem. gaudium) radost. gasiti kreč. Guaiacum officina-le. huano. kao trgovački artikl. glupost. gaus fiz. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. visoko do 15 t. guardinfante) „čuvar deteta". gvaranin (šp. oblast. nesmotrenost. „Zemlja". koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. kila) želuca. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). . gabr) pl. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. materija koja se dobiva od smole gvajaka. drugi stepen u razvitku blastoderma. vrsta pamučne indijske tkanine. Gueffi) v. paradrksalnim. gaudeamus (lat. neobičnim. žutoj groznici. med. u navrtnju). naročito su poznati kao odlični jahači. uživanje. guarapo) prevreo sok šećerne trske. žutosmeña i zemljasta masa. gvajak (šp. alkaloid koji se nalazi u gvarani. 2. obožavaoci vatre uopšte. guanaco) zool. gaulajter (nem. Gea (grč. gaudijum (lat. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. Fr. „sveti rat" muhamedanaca. ge zemlja) agr. pre topljenja. živi još i sad u divljem stanju. grč. gaučo (iš. kele) med. gauči. phobos strah) bolestan strah od mačaka. veselje. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. sanctum) bot. od 1840. s neočekivanim. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). guarana) farm. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. Gewinde) meh. vozi u Evropu i Sev. ošljar. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. majstor-kva-riš. up.

po dva. rodo-slovni. gelatio) mržnjenje. gemma. udvojeni suglasnik. genea. genealogist(a) v. up. gelacija (lat. gekoni zool. promatranje (ili: proučavanje) smeha. guinguet) trg.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. generalizirati (nlat. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. gemišt (nem.. generalis. rodoslovlje.šat. geminatio) udvajanje. geloskopija (grč. tema (lat. gtypho režem. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gelender (nem. . gem (mañ. doba pupljenja. generalizirati. dem. divokoza. pupljenje. generalni (lat. prav. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. poreklu i razvitku porodica. rodni. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. geier. gemmula pupoljčić. generaliser) uopštavati. general koji za vreme rata. probare) poz. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. genealog (grč. dvojnost. po Darvinu. generalis. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. ñeneralat. smržnja-vanje. geminirati (lat. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gemelli) pl. više zapovedništvo. gsnealoški (grč. generalat (nlat. generali ja (lat. smesa. gušteri koji proizvode zvuk (. genera) pl. generalizacija (nlat. isterivanje pupoljke. ñeneral. logos) rodoslovac. postanak. genea pokolenje. geminata (lat. skopeo gledam) psih. geminacija (lat. generalis) pl. nem. udvostručavanje. vrhovni. v. fr. velika kao koza. Gelander) ograda na stepenicama. postojanje udvoje. u nemačkom: kommen. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. gelao smejem se) smeh. gelsonimo) kicoš. dobiva nasleñem. opšti podaci. gšhtijanje. generalitet (lat. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. u svim vojskama ima više stepena i rodova. generalni vikar (lat. praistorija. gemma. generalisati v. pelikan. vrsta antilope. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. geng (eng. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima.. gemischt) ono pggo je pomešano. blizanci. naročito grčevit smeh. geysir) geol. voj. generalissimus) voj. general . generalis) opštost. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. gemula (lat. klica koja pomaže razmnožavanje. gangster. mischen. generalisti (lat. živi u Alpima. nesit. nauka o postanku. Knjiga postanja. generalisati. gem) zool. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. javnost. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gemeli (lat. gelazmus (grč. gevezimantija (grč. postanak. generalis) opšti. pl. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. udvaja-ti. genge (fr. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. generalne proba (lat. gejša (jap. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gang) razbojničke družina. rod. udvostručavati. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. vrsta tkanine od kamilje dlake. gemza (nem. genus.. stvaranje. generalisare. smejanje. poreklo. poreklo. ledi. uopštiti. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. gek"). teška 40-45 kg. fig. gelao smejem se. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). stezanje. gem (eng. glavni. generalni guverner (lat. game) sp. fr. geneelogie) rodoslov. voj. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. grč. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. generalatus) generalski čin. gejzir (isl. gemmatio) bog. generalne punomoć prav. uopštenost. udvostručiti. od gemma pupoljak) zool. geneza (grč.gek. prime-niti (ili: primenjivati). generalis. Gemse) zool. glavna proba. udvojenost. svi generali jedne vojske. uopštenje. francuskom: immence. zbliženost. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. u Sev. geminare) udvojiti. gevealogija (grč. generalia) pl. naročito omiljen ukras u staro vreme. npr. vrhovni zapovednik. generalisim (nlat. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. mostu i sl.at. genealog. gen (gr. generalisatio) uopšta-vanje. deo odigrane igre u tenisu. gemogliptika (lat. zbir poena u igri tenisa. na Islandu. genesis roñenje. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). zbližavanje. Americi i Novom Zelandu. genesis) roñenje. glavnokomandujući vojske. gemacija (nlat. nasledne supsten-ce. fićfi-rić. geminare udvostručiti) lingv. gelsonimo (ital.

jak. obeležje. genius) genije. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). roñenja. otadžbine. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. mesta. tj. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. rezultate molekularne ge-netike. generalis. generozan (lat. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. sprava za biofizike i citologi-je. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat.genetičan (grč. generalni sekretar (lat. generatio) rañanje. genethlios dan roñenja. duhovna osobenost. naraštaj. genius saeculi) duh vremena dušan. višim kakva je sad). moelektrični generator mašina za bioinžinjering. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. čvornovat. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države.genijus seku li (lat. generique) v. engineering) rodilački. stvaralac. fr. genetički inžinjering (grč. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. genetičar (grč. proizvoñenje. generator) rañan. genetikos od genesis postanak. izdašnost. genikulacija (lat. genus. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. ñanjem. sa (za razliku od deskriptivne metode. uspavanka. genitiv. genijalnost. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. višeg suda. su godina. stvoriteljka. u grčkoj i generacio spontanea (lat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. genije. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. generacio ekvivoka. generalis. podatljivost. genijus patrije (lat. postajanje. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. genius patriae) dobri duh generičan. (anorganskih) tvari. komandantima. Štab) voj. darežljivost. velik duhom. onakvu dodeljeni. tačka. koleno. stvaralica. karakter. generositas) plemenitost. dečju i rañanju. doba. fr. pesma za uspavljivanje dece. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. koji se Francuskoj. stvaranju. izvanredna darovitost. oznaka. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. veliko. kretanjem proizvodi liniju. genius. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. rodilac. površinu ili telo. kao pomoćnici i savetnici. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. fr. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. rodim se) kolena. proizvodan. generatrix) roditel>ica. eng. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. prastvaranje. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. generativan (nlat. generique) koji njegov duh zaštitnik. genijus (lat. genijalan (lat. koji se odnosi na postanak (genezu). genetikos) fil. genetlijakon (grč. generosus) plemenit. logia) proricanje dana i časa roñenja. božanstva (anñeli). glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. stvaranjem. procu. v. kolenast. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. tvorački. genialitas) v. generički. velikodušnost. rañanje bez semena. pramajka. proizvoñač. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genetiv (lat. genetivus) gram. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. genijalitet. up. gsneracionizam (lat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. darežljiv. bios. koja potpunom stručnom spremom. mat. nem. genus rod. zajedničko ime za životinjsku. genethlios dan roñenja. genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. geniculatio) klečanje. rodni. rañanje) stručnjak za genetiku. ili veka. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. generalis. generificatio) log. oblast primenjene biologije koja. stvaralački izvanredno samozačeće. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). koristeći generator (lat. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generatriks (lat. biohemije. . v. genijus loci (lat. generički (lat. nauka o nasleñu. gignomai rañam se. postanak živih bića iz mrtvih darovit. fkz. pokolenje. genetička metoda fil. gsnerifikacija (nlat. izražavanje poštovanja klečanjem. blagorodnost. izdčšan.

genotip (grč. genualis) koji se tiče kolena. stvaranje. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. ge. genos) biol. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. geogenija. ge. poklon pred kim. daiein deliti. oblik) istinski oblik Zemlje. geodet (grč. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). tačnost. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. gignomai) v. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geographikos) zemljopisni. oplodio seme. organi koji služe rasploñavanju. tj. zemljomer. gena obraz. rod. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. blassios klica. geognozija. zemljomerstvo. geobotanika (grč. lat. genitalan (lat. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. stvarnost. geniologija (lat. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. jednak. thermos topao) linije ili površine koje . sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. proizvoñenje. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. dinamička geologija.(grč. genos. geogonist(a) (grč. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. ge. uobličujem) med. same po sebi i s obzirom na čoveka. ge. koleno. typos) biol. gentilizam (lat. geodinamika (grč. lincura. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. klanjanje. izdanak) pl. geognost (grč. narod. ge. nauka o položaju. geognostika. koji spada u geografiju. gens (lat. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. caedere ubijati. gignomai postajem) postanak Zemlje. genualni (lat. spolni organi. porodica. pr. ge. geodezija (grč. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). graphia) opisivanje duhova.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. geoid (grč. geogenija (grč. vernost. genius. genuflexio) klečanje. genocid (grč. genu koleno. genufleksija (nlat. graphia) zemljopis. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. obrazovanju i razvitku zemlje. vrsta. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. deo nečega ili poticanje od nečega. kolenski. genitalia. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. gentiana) hem. genitura (lat. geo. ili u pravcu juga (južna širina). ge. nlat. nativitet. rod. genuinitas) istinitost. genitivus) gram. stvaranja i menjanja Zemljine kore. logia) nauka o životu Zemlje. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. i'sos isti. geografski (grč. ge. zemaljski. genos pleme. gencijanin (lat. geogonija (grč. dynamis sila) geol. geognozija (grč. geneion brada. ge. ponizno odavanje poštovanja. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. bot. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. gentis) neznaboštvo. geograf (grč. biol. gens. gens) rod. poniznost. geoizoterme (grč. geognostički. genioplastija (grč. narod. operacija koja se sastoji u krpljenju. ge zemlja. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genuinitet (lat. uobličujem) med. kretanju. mnogoboštvo. genius. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. genom (grč. eidos vid. up. gram. geogonija. geobiologija (grč. geografija (grč. geoblasti (grč. genoplastika (lat. neponovljivi i specifični genotip. obliku i životu Zemlje i njene površine. grč. učenje o duhovima božan-stvima. ge. genos vrsta) lingv. plasso obrazujem. genitet (grč. geognostika v. genitura) roñenje. gignere rañati) pl. Svaka individua ima jedan jedini. spolni. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genus) rod. pleme. genitiv (lat. ge. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. ge. bi'os život. botanike) biljna geografija. logi'a) nauka o velikim. veličini. nepatvorenost. genitalije (lat. rañanje. genus (lat.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. plasso obrazujem. genuinus. grč. nauka o postanku.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

proždiranje. degommer) osloboditi od lepljive materije. devonski period. devitrifikacija (lat. preneti nešto na koga drugog. licemerstvo. izopačenost. potpuna odanost. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. devocija (lat. degagement) sloboda. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. devovere) v. izopačenje. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. mač. degeneratio) izroñavanje. sporedan tajni izlaz. deflorisanje. pobožan. deflorisa ti. pogoršavati se. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. danas: pobožnost. devirginare) razdeviči-ti. skinuti gumu sa nečega. pun poštovanja. u igru (obično o golmanu). degluticija (nlat. porculanu slično telo (Reomirov porculan). puza-vost. osloboñenje mača od protivnikovog mača. izroñenje. devolucija (lat. degorger) očistiti od mulja. degoržirati (fr. ako umre jedan supružnik. železne dizalice za izvlačenje kotve. razrešiti. degažman (fr. svoñenje na niže stanje razvoja. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. degrasirati v. mač. karbonske. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. žderanje. degenek (tur. lišen čina i zvanja. izroñavati se. potceniti. propadanje. pogoršan. podzemnim bogovima. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. opadati. devotan (lat. degarnirati tvrñavu voj. izbaci(vati) loptu u polje. izopačiti se. ponizan. privrženost de Golu. de. pokoran. devotus) bogu posvećen ili odan. vitrum. degumirati. v. koji se nalazi u stanju opadanja. licemeran. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. žrtvovanje života. smiren. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devits (eng. vitrum staklo. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. spretnost. osloboditi mač od protivniko-vog mača. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). god. devoluciono pravo (lat. devonski period geol. degnek) batina. izbaciti. udarac batinom po tabanima. izmeta™ se. degradare) zapostavljen. izopačen. propadati. fr. izvući iz neprilike. povratiti. devirginirati (lat. naročito: ostaviti u nasledstvo. degradatio) poniženje. neusiljenost. devoracija (lat. degomirati (fr. davits) mor. kvarenje. prezrivo: pritvorio pobožan. opadanje. otpustiti iz vojske. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. izopačavati se. degenerare) izroditi se. degažirati (fr. pritvorna pobožnost. devolvirati (lat. devocija. ponizan. 1900. devitrificirati (lat. veliko poštovanje. degager) osloboditi. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). okretan. skinuti ukras s nečega. skruše-nost. neusiljen. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. uniziti. dabl). degradacija (nlat. devomere) med. lakoća. devirginacija (lat. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). degenerisati (lat. degarnir) ogoliti. vita život) lišavanje života. de. celokupne imanje pripada deci. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. degeneracija (nlat. degoržiran (fr. lišavanje čina i zvanja. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. pročisti™. devitalizacija (lat. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). rešiti. degenerare) izroñen. degredior) v. izmet-nut. digresija. degažiran (fr. degresija (lat. osloboñenje od neke obaveze. žderanje. izbljuvati. deglutitio) gutanje. devoratio) gutanje. fiz. izopačavanje. puzavičav. devomirati (lat. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. otvoren. degage) slobodan. skrušen. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degresirati. degenerisan (lat. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). u stanu napraviti tajni izlaz. potcenjen. degradirati (nlat. degradare. degrader) zapostaviti. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). . lišiti nekog čina i zvanja. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. izmetanje. de. devotizam (lat. umrtvljivanje. bljuvati. devovere. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. odvojiti. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devolutio svaljivanje) prav. sp. degarnirati (fr. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. smirenost. u znak pokajanja. izroñenost. devitalizacija zuba med. vulkanski rad bio veoma snažan. degradiran (nlat. izmetnu™ se.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. poniznost (devotizam).

samo površno dodirnuti. deducirati. okušati. dedit (lat. dezapoantirati (fr. otac Ikarov. uneti razdor. deducere) izvesti. nipodaštavanje. zootrop. Dedal (grč. pravni dokaz izvesti iz drugih. dedommager) obešteti-ti. dedecoratio) sramoćenje. dead heat) sl. dokazati. vešt vajar i neimar. degutirati (fr. poricanje. dedikacija (lat. brisati neki dug. lat. okrnjiti. gañenje. čelik). „živi točak". degumirati v. dedignatio) preziranje. već dokazanih činjenica. desavantager) oštetiti. degomirati. jelo. vršiti službu (naročito za oficire. dati otštetu. deetatizacija (fr. deductivus) log. an dezabije (fr. dezavuirati. dedukcija (lat. izvoditi. robu).). ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dedi) trg. dedicija (lat. dedukcija.(fr.) lice koje proba pića. nekome neku knjigu) zaveštati.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. degraisser) očistiti od masti. ne priznavati. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedikator (lat. lepo izrañen. zaveštavanje. iskorenji-vanje. dezaneksija (fr. dezanbalaža (fr. masnih mrlja (vunu). degustatio) kušanje. dedicatio) posveta. dao je. trg. pokloniti (npr. obeštećivati. mirisa i vida. nerešene trka. naknaditi štetu. lekare itd. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. posvetilac. raspakivanje. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. oprobati. ogaditi (nekome nešto). ispaki-vanje. odreći se aneksije. dare dati) trg. kad oba konja stignu na metu istovremeno. beščašćenje. dedekoracija (nlat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dare) trg. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. deditirati (lat. deduktivna metoda v. dežurati (fr. dezavantažirati (fr. deductis impensis) po odbitku troškova.. degrosirati (fr. dedicator) zaveštač. mirisa. tj. dezabije (fr. nezadovoljstvo. kakvoća postojanja kao deduktivan.mrtva trka". dedirati (lat. utanjiti (srebro. zakinuti. kuv. platu. udvostručavanje svoga bića. deducirati (lat. de jour) koji je na službi. degustirati (lat. dare dati. de jour) biti na službi. otklanjanje. poremetiti zglašenost. v. desavouer) odricanje. (fr. odbijanje od neke sume. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. odreći. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dedoublement) psih. objasniti. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. des-. dedirati. deduktis impenzis (lat. dežurati. degrossir) doterati. ded hit (eng. daidaleos) umetnički. nameniti. kapitulacija. dezanektirati (fr. uneti nešto u knjige kao plaćeno. poklanjanje. desaccorder) izazvati neslogu. izvoñenje. brisati . deditio) predaja. opozivanje. dedignacija (lat. domaća haljina. nemanje volje za jelo. lat. posvećivanje. degustator (lat. jedan odred vojske smanjiti na pola. kućnoj haljini. nlat. naročito »seneka. dedublirati (fr. dedukovati (lat. deduplovanje (fr. šaren. graditelj lavirinta na Kritu. zakidati. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. desemballer) ispakovati. dedit. dedalski (grč. dedicare posvetiti. dezavuisanje (fr. kaljanje. izmirio je. . 2. zavaditi. izložiti. degouter) l. dežurni (fr. Daidalos) fil. dedomažirati (fr. nepriznavanje. dez. osporavati nešto. detrasirati. muz. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. udvajanje. po-svećivati. deshabille) noćna haljina. potcenjivanje. dezavuirati (fr. dezakordirati (fr. deducere) v. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. kitnjast. deductio) log. degout) odvratnost. degustacija (nlat. dezanbalirati (fr. pokvariti skladnost. deditirati. odricati. pokvariti nekome volju za nešto. deduktis deducendis (lat. openiti. ugladi-ti. poreći. dedoubler) voj. dedicare) posvetiti. desavouer) poricati. dezodoracija). dezavuisati v. platio je. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. sprečavanje (npr. probanje. zaključivanje iz opštega o posebnom. koji vrši službu. degustacija vina odreñivanje ukusa. odvratiti nekoga od nečega. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. deduktivnost (lat. pa da ih posmatra i analizira. neraspoloženje.) slabljenje uloge države. desemballage) trg. supr. v. pokazati. skinuti penu. gnušanje. dezin-sekcija. npr. des-. en deshabille) u -domaćoj. degustare) okusiti. dedaleum (grč. nevoljenje izvesnih jela. 1919). degu (fr. dedicirati (lat. etati-zacija. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. raspakovati (npr.

informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. nesebičan. rastroj-stvo. dezercija (lat. otkuži-vanje. nauka o bolestima žila i spletena. dezerter (fr. integrare uspostaviti. odela. algos bol) med. integratio uspostava. prav. rastrojavati. desarmer) razoružavanje. utamanjivanje zaraznih klica. dezinflacija (fr. dezmografija (grč. logia) med. des-. obstructum) pl. prostodušan. desaffection) nenaklonost. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. dezolatan (fr. dezodorizirati (fr. dozmalgija (grč. dosadan. hig. dezorganizovati v. odeur miris. dezmopatologija (grč. dezmotomija (grč. odricanje (ili: napuštanje) svojine. des-. opisivanje žila i spletove. smanjiti stalni kadar. des-. dezertor maliciozus (lat. organske veze meñu sastavili delovima.. dezertan (lat. pust. deflacija. lat. raspariti. dezoksidirati (fr. naročito ženu. nered. osloboćavanje od kiseonika. ispod zastave. desmos) med. pathos patnja. smanjivanje stalnog kadra. lat. žila. des-. narušavanje neke celine. deserteur) begunac iz vojske. nepristrastan. reducirati. napuštanje vojske. opusteo. ruke itd. bol. dezmologija (grč. des-. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. bol žila i spletove. a ne roba novac). smesti. desmos. u rastrojstvu. dezaproprijacija (fr. lat. nenaseljen. vrlo bedan. vojni begunac. dezorganizirati (fr. kad novac traži robu. desmos žila. magnetiziranja. nesnosan. rasulo. dezinsekcija (fr. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija.. npr. vrlo žalostan. pomesti. bol u žilama zglobova. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. vazduh. desmos veza. lat. desertio) voj. lat. desoler) opustošen. reflacija. npr. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. odelo. raskinuti. položiti oružje. dezodorizirati. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. dezinfekcija (fr. desinteresse) nekoristoljubiv. sredstva protiv zatvora. desmos. deserter) napustiti vojsku. žilama. obnova) uništavanje veze. zapaljenje zglob-nih »sila. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezasortirati (fr. pathem patiti. dezopstruktiva (fr. desolant) vrlo tužan. des-. grapho) zool. razočarati. 13 Leksikon . grč. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. up. razdvajanje. dezintegracija (fr. nemilost. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. svojine. sečenje žila i spletove. lat. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. lice koje taj posao vrši. dezinficirati (fr. lat. uneti rasulo. med. dezarmirati (fr. desorganiser) rastroji-ti. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. osloboditi od kiseonika. up. dezekipirati (fr. odeur. otkuživati. des-. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. designolles) voj.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. tome sečenje) med. otkužiti. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. lat. inflatio nadimanje) fin. u čovečjem telu. dezinjolni barut (fr. lat. bekstvo ispod zastave. jadan. iskren. dezolantan (fr. dezintegracija a toma fkz. dezorganiza-cija. vezama itd. dovesti u nered. des-. desmos. rñave stolice. pretrpeti) ned. desassortir) razdvojiti. razdružiti. stan. lat. dezorganizacija (fr. tj. dezodoransi (fr. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). dezoksidacija (fr. dezarmiranje (fr. desequiper) raspremiti brod. zbrku. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. grč. dezorganizirati. des-. napraviti nered. ljut) hen. dezen v. des-. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. stana i dr. desertus) nenastanjen. dezertirati (fr. des-. gubl>enje ljubavi. oxys oštar. dezintegrator (fr. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezinfektor (fr. prebeglica. inflaci-ja. raspustiti vojsku. rastrojavanje. raspuštanje vojske. des-. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. oxys) hem. desmos. desen. zbuniti. hig. pobeći iz vojske. dezodorizacija (fr. des-. lat. dezinformacija (fr. razbijanje atoma. sindezmologija. desertor malitio-sus) prav. dezmopatija (grč. des. obstruere zapušiti. dezmitis (grč. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. npr. insectum buba. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. rasturiti. dezafekdija (fr. v.) od zaraznih isparavanja i materija. dezinteresiran (fr. desarmer) razoružati. logfa) nauka o spletovima. neutešan.

propast. facere učiniti) obožavati. desetni sistem. gonia ugao) geom. deitas) božanstvo. deus) fil. deus) fil. deinoterij(um) (grč. Mendelson i dr. deset. titulama itd. deka. zabuniti. deset komada. bez orijentacije. de-cadere opadati. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. oterivanje. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. v.. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dejizam. deiktikos) koji se osniva na primerima. decalvatio) oćelavljava-nje.. u izvesnim prilikama. deus bog) fil. orijaška pretpotop-na životinja. grč.. hemera dan) deset dana. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. izdvajanje. dekaginičan (grč. therion divlja životinja. up. zbunjen.) pristalica dekadencije. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. pod decimalan. decembra 1825. pristalica deizma. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deintegrare) oduzeti od celine. dekalkirati (fr. dekalitar (grč. dekadent (nem. mat lecimalni sistem. metahroma-tipija. deka. udaljivanje s položaja ili poseda. deiectio) prav. up. telo od deset uglova. dekalvacija (nlat. nañena u okamenotin-skim ostacima. deifikacija (nlat. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. Dekameron (ital. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. ukazivati čast kao bogu. deinos. deificatio) obožavanje. suziti. decalo) trg. lučenje. dekaed. deinoza (grč. dekalkomanija (lat. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. fr. v. u upotrebi od Karla Velikog). up. da. strana. dezorijentisati v. dekametar (grč. dekabristi (rus. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. poliedar sa deset površina. guber. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. decimalni sistem. preuveličavanje. curenja itd. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. broj deset. Lesing. odavanje božanske počasti. teizam. deka (grč. zaveden s pravoga puta. deka (nem. dejekpija (lat. deificirati (lat. v. dezorijentiran (fr. u nekom mestu. zver) zool. pesnika Bokača). ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. dezorijentisan v. deist(a) (lat. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dezorijentiran. Decamerone. med. tekst. dekada (grč. dekadika (grč. dekalogos) deset božjih zapovesti. zbirka ili delo od deset knjiga. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. dekalo (ital. metron) mera za dužinu od 10 metara. v. . u nekoj prilici. dekadencije (lat. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija.-.. du odi itd. deintegrirati (lat. npr. period od deset godina. navesti na pogrešan put. s pravnog gledišta. Ruso. na dokazima. smeten. ispražnjavanje stolice. dejektorij(um) (nlat. decadenza) opadanje. deka. de-calare) trg. dezorijentirati (fr. deizam. propadanje. dezorijentirati. ćebe. desetougaonik. deus. deka. metal. smanjiti. porculan. zavoñenje sa pravog puta. pokrivač. mera od deset grama. Livijeva „Rimska istorija". deka. de jure) po pravu. dekametar — 10 m i dr. dekas. bog. raspad. kožu. dejizam (lat. dekas. gyne žena) sa deset žena. dekalog (grč. pometen. de jure (lat. sa bakra ili kamena na drvo itd. dekagram (grč. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dekadni sistem mat. deka. sisar. strast) veština da se slike u bojama. de fakto. glavni predstavnici: Volter. dekados desetina) desetorica. staklo. pokrov. osnova) geom. izveden na pogrešan put. tucati. deka deset) 2. deinos strašan) ret. pometnja. u nekom mestu. gubitak u težini neke robe usled sušenja.. Dečke) l. preteri-vanje. pomesti. skr. deiectorium) med. do dekadi). ceniti više svega. dekados desetina) mat. sedalo. lim i dr. oćelavljenje. pomesti u nekoj prilici. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. 26. npr.). de-calcare ugaziti. izmet. 'grč. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. zbunjivanje. izgubiti u težini usled sušenja.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. pogoršavanje. deka. pod decimalan. preneti crtež na providnu hartiju. ital. hedra. litra) mera od 10 litara. deizam (lat. dei gracija (lat. dekagon (grč. mania pomama. deiktičan (grč. curenja itd. dekalirati (ital. deitet (nlat.. grč. decalquer) prenositi otiske.

piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. dravidski jezici. deklaracija (lat. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deka. umetničko govorenje neke pesme. deklamira™ (lat. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). decaper) površinu metala — zagrevanjem. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekastih (grč. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. mesto službovanja dekana. dekarbirirati (fr. deklamatorski (lat. odstraniti. dekar (grč. trg. 2. otočiti. što odgovara deklamatorskoj veštini. odmah posle biskupa. rečito. ocediti. predsednik fa-kultetskog saveta. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. declinabilitas) gran. klase. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. declamare) besednički. izjava. o osnovnim načelima engleskog ustava. dekandrija (grč. 3. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. visokoparno. dekatirati (fr. veoma izrazito. više svešteno lice. deklamacija (lat. dekatirati. deset etera. objavljivati. udaljiti. deklina torijum. deklamovati v. strofa od deset stihova. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. dekarbonizirati. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. sposoban za skretanje. decapitation) odsecanje glave. dekapitirati (lat.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. izjavni. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. dekapirati (fr. decanter) hem. dekaster (fr. declaratio) objava. poniziti. kardinala itd. de-. u Parizu. declamando) muz. čitanju. caput glava. vežbanje u govoru u školi. deka. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. odstupanja. deka. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. veridbe. stylos) apx. decarburer) v. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. razbi-striti. decastere) deset kubnih metara. zvanje i položaj dekana. izjavljivati. muž) bat. carte) pošt. objavni. obezglaviti. de-classis. capsula) med. . dekartirati (lat. declarare) objaviti. decanus) l. npr. aner čovek. deklamatorij(um) (nlat. deka. dekantacija (fr. up. deklasirati (lat. koji osporava. izraziti se. isključite) iz jednog društvenog staleža. govorenje sa puno izrazitosti. dekapitacija (fr. dekarbirirati. obezglavljenje. grañevina na deset stubova ili svodova. iskazni. dekatisaža (fr. declasser) brisati (ili: izbrisati. deklinabilitet (lat. de-charta. skreće. stichos) lit. dekapod (grč. declamatio) veština usme-nog izlaganja. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. dekantirati (lat. obznaniti svoju odluku. objavljivane. dekarbonizirati (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. sa puno izražaja. fr. lat. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. trg. deka. fr. deca-piter) odseći glavu. decanatus) dekanstvo. izjašnjenje. objava engleskog parlamenta 1689. odbija. odstupanje. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. deklamator (lat. razreda. declamator) umetnik u govorenju (stihova). dekanat (nlat. agea površina) mera za zemljište od deset ara. izlaganje. u Lineovom sistemu deseta klasa. deklamatorika (lat.: Mislim da ćeš poslati. ili o veštini lepog beseñenja. pronañen 1822. npr. reda. deklinabilan (nlat. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. dekapsulacija (lat. decantation) hem. dekastilon (grč. declinare) koji odstupa. declinare okretati) fiz. fr. deklarativan (nlat. Dekham) v. 4. izjaviti. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. dekanski jezici (ind. deklarirati (lat. deklamando (ital. deklinatoran (lat.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. prome-nljiv (po padežima). declinabilis) gram. v. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklamirati. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). skretljivost. kuvanjem u sodi. sposobnost skretanja. deklinator (lat. promenljivost. skretl>iv. fr. npr. deklarešn ov rajts (eng. declaration of rights) izlaganje prava. decantare.

ramena. ukuvak. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. koji služi za ukrašavanje. takoñe: opadanje. dekomponirati. decompter) trg. uzajamni. deklinometar (lat. dekokt-infuzum fark. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekoktor dolozus (lat. up. prokuvavanje. obezbojenje. dekorater (fr. sve dekoracije jedne pozornice. decoloratus) obezbojen. oduzeti boju. naročito u keramici. astr. decor.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. declinare okretati) gram. naročito koji ukrašava draperijama. slik. delovati (nem. bez udubljivanja u formu i značaj. pozadine i dr. bleñenje.) rastaviti. astr. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. med. decollage odlepljivanje) avkj. dekolorimetar (lat.). umetnički izrañenim nameštajem itd. obezbojiti. popuštanje neke bolesti. bezbojnost.>ačuna. dekokt (lat. dekoktor bonorum (lat. nameštanje pozornice pomoću kulisa. odvojiti. odstupati. dekoracije (nlat. decoctio) iskuvavanje. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. reč sastavljena od više reči. vrat. ukras u boji. obezbojenja izvesnih tvari. prekriti. išča-šenje. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. dekolte. fig. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). grapho pišem) astr. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). decoctor) onaj koji prekuvava. decoctor dolosus) prav. dekoracija. truljenje. dekolonizacija (lat. dekolte (fr. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. decoloratio) obezbojenje. ark. prav. fig. savijati. grč. dekoltovati (fr. kome je oduzeta boja. kusur. koji je izgubio boju. ukrašavati. decolleter) obnažiti vrat. dekokcija (lat. biti de-korisan dobiti orden. zastrti. kićenje. izgubiti boju. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. dekoktor (lat. koji resi. prideve. decken) pokriti. deklinirati (lat. odvarak. otpis. decorare) ukrasiti. postaviti sto. v. ures. nakititi. izbledeti. dekoltiran (fr. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. raščlanjavanje. dekolorirati (lat. lepota. ostatak. grč. završavanje uzletanja aviona. raspadanje. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. decoquere) fark. orden. imenska (lli: padežna) promena. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). prav. sprava za merenje magnetne deklinacije. ulepšati. fr. dekoloriran (lat. nag. odbitak od duga ili računa. metron mera) fiz. pokriti. koji je izgubio draž. uresiti. de. obnaženost. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. naročito ženskim. grč. odličje. sastavne delove. dekont (fr. sastavne delove. decolorare) obezbojiti se. kontrolni račun. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. tako da se vide grudi. uzletanje.. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. poz. ukras. dekompozitum (lat. poletanje. fig. trg. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. obnažen. ures. polet. izmiriti dugove. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. de-combinare) rastaviti. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. odbiti od duga ili . gran. radnje i dr. izbledeo. odvajanje aviona od zemlje. poz. razgolititi vrat i grudi. dekorisati (lat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekomponirati (lat. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. ukrašavati. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decolleter) izrez na haljinama. dekolaža (fr. ukuvava. dekontirati (fr. dekompozicija (lat. dekor (lat. ure-san. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. raščiniti. počasni znak. skretati. dekorieren) 1. kombinirati. oslabeti u boji. declinare. decolorare obezbojiti. dekolacija (lat. med. dekorisanje v. ekvatora. . declinatio) gram. deklinacija (lat. odlikovati ordenom. dekoltirati (nem. decorativus) ukrasan. menjati po padežima (imenice. gubljenje boje. urešavati. fiz. ne priznavati.. pozorišni slikar. ukrasni. declinare. ukrasi™. ukuvavanje. odlikovati ordenom. declinare) fiz. koji krasi. dekoltieren) obnažiti. dekoloracija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. dekorirati (nem. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. deklinograf (lat. dekombinirati (nlat. poklopiti. dekolirati (lat. odbijati. imati na sebi orden. popuštanje u boji. zamenice i brojeve). rasipnik. izgubiti draž. decor) ukras. otpisati. 2. decompte) trg. decollete) sa izrezom na haljini. dekorativni (lat. polazak aviona. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. uresni. hem. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. oduzimanje boje.. dekomponovati v.

koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. de-court) trg. deficit. de-corto) trg. pr-skanje kristala.dekort 197 delegant dekort (lat. prodavati robu koje nema. v. deksios. način (ili: položaj) ležanja. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. svaka viša naredba uopšte. učitelja i pisaca rimskog prava. dekurion (lat. suženje. delature) potkazivanje. dekrepitacija (ital. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. dekurtirati (fr. dekstrin (lat. glikoza. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. delacio hereditatis (lat. decussorium) med. stoji na desnoj strani. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. mesto koje se tako svira. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. deletus) prav. lacrima suza) med. inkrement. decouvert) otkriven. obeshrabljiveti. a dekuver (fr. decrepitatio) hen. deletio hereditetis) prav. berz. naredba vlasti. projed od ležanje. ležanje. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. decrescere) pl. decretorius) odlučujući. decretare) odlučiti. dekretirati (lat. decernere. up. odrediti. decrementum) smanjitak. de-. delatio) dostavljanje. delatoran (lat. opadanje bolesti. za sekularizacije. opadanjem. deksiografski (grč. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. sve slabije. izdati naredbu. supr. decurio) starešina nad deset ljudi. dekurija (lat. dekurzus (lat. dekrešendo (ital. hem. dekubitus (nlat. praskanje. koji je s desne strane. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. labium usna) lingv. čast. suze u očima. ocrnjivanje. odeljak. dekret (lat. bez pokrića. dela gor (let. smanjiti. decretum) odluka. delatio iuramenti) prav. klevetanje. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. mala veličina za koju se promenljive smanji. decursus) tok. decourager) obeshrabriti. grapho) pisano sleva nadesno. ugled. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. mesto na levoj. decurrere. deksios. potkazivanje. im. delatura (klet. da se izbaci (slovo ili reči. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. desetar. koje su toga dana već stupile na snagu. dekurt (fr. dekstroza (lat. delacio juramenti (let. dekuražirati (fr. kao panonski zakonik. manjek. prav. potajni tužilac. dekusorij(um) (lat.v. uplešiti. ital. potkazivač. desetina (u vojsci starih Rimljana). delacija (lat. . decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. neza-štićen. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. kuhinjske so. delabijalizacija (lat. nemvnje. dekrement (ital. dekujus (lat. klevet-nički. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). u Vestfalskom miru. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. delator) dostavljač. dostavlječki. npr. dexter desni) hem. deferre. dele (lat. e decouvert) berz. odbitak od računa za neku robu. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. dekuver (fr. delere uništiti. taloženje sokova na nekom mestu. izdejnički. decrescendo) muz. 1. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. prštanje. npr. poverenje. delaktacija (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. kardia srce) med. rešiti. grapho) pisanje s leve strane na desnu. dele) briši. dekreditirati (fr. za razliku od legista. vodnik (u vojsci starih Rimljana). deksiografija (grč. odbiti. naročito u korekturi). nlat. izbacuj! deleatur (lat. decourter) trg. de cujus od koga) prav. mat. dostavljanje. dekre goran (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. de. skratiti. rešenje. delegant (lat. nametanje zakletve. neke bolesti. de. januar 1624. dekstralan (lat. decubitus) med. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). usled zagrevanje. delat (let. narediti. postepeno tiše. decutere. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. opadak. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. de-curtus. puckaranje. dekretisti (lat. delatum) potkazivač-ki. decuria) klese. odeljenje od deset članova. delakrimacija (lat. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. dekstrin. dekstroza. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. deksios desni. dextralis) desni. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. dekretali (lat. zaključiti. optuženik. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). grožñani šećer. deleatur) neke se briše. popleši-ti. decrediter) lišiti poverenja. deksiokardija (grč. dekort. rešavajući.

delinquere. bunilo. delicatus) nežan. po Ustavu SFRJ od 1974. delija. delivrance) osloboñenje. gubiti se. umirivanje). tugaljiv. da se na vazduhu rastvori. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). škakljiv. izdati robu. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. preneti na koga (pravo. per deliquium) ili skraćeno: r. delectum) biranje. delikvescirati (lat. deli. deli (tur. previjanje rane. delibasi) starešina delija. opunomoćiti. turski konjanik. mio. razmišljanje. limitis) grani-čiti. sa nežnošću. delirans) onaj koji bunca. delinquens) optuženi. delenire ublažiti) pl. isporuči-vanje. delenimenti (lat. 2. delibacija (lat. delinkvent (lat. junak) 1. delegare) odrediti. delirium tremens) med. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. zlikovac. dogovaranje. delivrirati (fr. delinkventkinja prestupnica. delivrer) osloboditi. delineirati (lat. ograničiti. zločin. pojavljuje se sa delegat (lat. prav. rastopljiv. nežno. deliquescens) topljiv. fin. delikatamente. ukusan. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delineare) crtati. srčan. maženja. ljubak. ludilo. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. kitnjastost. delineacija (lat. delegatus) izaslanik. hrabar. izdavanje robe. v. delegatio) poslanstvo. pažljiv. predaja. izabrati. zavijanje. deliquescentia) topljenje. deliberativus) koji savetuje. deliracija (lat. izaslati. delirijum. otrovna materija. delikvescencija (nlat. delegatar (nlat. omeñavanje. u umetnosti: prefinjen ukus. limes. per delik-vijum(lat. god. deliquium animi) nesvestica. delibatio) smanjivanje. trabunja. deliracija. deligatio) med. ograničavanje. previjanje. delikvijum animi (lat. deliberato) muz. većajući. deliberatio) savetovanje. omeñiti. odlučno. delictum) prav. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delirij(um) (lat. delimitirati (lat. obeležavati ili postavljati granicu. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. predstavnik. delikatamente (ital. delekcija (lat. utečnjavanje. limitis) granigraničenje. predaja. delivraison) trg. delicato) muz. . nacrt. delikatese (fr. član delegacije. poslati. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. delegirati (lat. zavijanje rane. predstavlja ukupnost odnosa. de.). izaslanstvo. materija koja truje i uništava život. ludak. onaj koji boluje od delirijuma. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delirijum tremens (lat. delinkvent. delicatamente) «uz. skici-rati. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delikato. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. deliberato (ital. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. omeñavati. mladić plahe krvi. im. delikvent (lat.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delikato (ital. prestupnik. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delinquere. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. dug itd. deligatura) med. deleomai uništavam. delegatarius) trg. deliberativan (lat. pažljivost. isporučiti. deliratio) med. delineatio) crtanje. deliberacija (lat. rastvaranjem na vazduhu. delibaša (tur. deligatura (lat. veoma obazriv. delivrans (fr. predati. osetljiv. rešavajući. lep. delikanh) mlad momak. utečniti se. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. Ae. stvar). delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. trg. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. v. trg. deli) lud. delegacija (lat. položaj. smeo. delirant (lat. delikvij(um) (lat. delimitirati (lat. poslati. koji treba pažljivo raditi. deleterij(um) (grč. junak. osetljivost. delikanlija (tur. delinquere) v. pijaničko ludilo. deleterion otrov) med. samoupravne i politički organizovanim. težak. istup protiv zakona. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. med. poslanik. skica. delibal (tur. neprijatan (npr. obazrivost. kao predmet za uživanje: poslastica. limes. zavoj. delibacio hereditatis (lat. delikvescentan (lat. delikatan (lat. prav. deligere odabrati. prikraćivanje. delenimentum. laskave reči. delineavit (lat. smisao za lepo. delivrezon (fr. delirium) med. premišljanje. izbaviti. prestup. delikt (lat. ovlastiti. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. izbor. mahnit. isporuka. deligacija (lat. topiti se.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. med. d. prislačak. obeležavanje ili postavljanje granice. izdavanje.

tembel) lenština. delfin (lat. demarkacione trupe pogranične trupe. demaskirati (fr. delfis (grč. odricanje. obeležavanje granične linije. otkriti. demens) ludak. demarkirati (nem. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. demen-cija paralitika (nlat. delitescere) med. preduzeti korake. demos. deltoeiaes) u obliku delte. deložman. kao zavodnik naroda. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. demembrirati (lat. delfijsko proročište v. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. pliskavica. završava se obično smrću. demantovati (fr. uti-canje na narod govorom. pokret. demarquer) ograničavanje. tur. delitescencija (lat. delcredere) trg. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. 41% cink. odricati. lenstvovati. demati. vršili velik uticaj na narodne skušptine. delphys) med. onako kako jest. deltoidan (grč. delta. demek (tur. demarkacioni kordon granični lanac. 3. demagog. dernek) dakle. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. prikazati u pravoj boji. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. buškara. delta (grč. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demagogizam (grč.. agein) koji rovari. delta. demarkacija (fr. mio. umilan. demos. tembelhane) zemlja dembela. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. deltoid (grč. demarquer) ograničiti. dementi) opovrgavanje. ludilo.) provoditi vreme u neradu. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. dome (grč. govor pred narodom. deloger) izbaciti. voj. isterati iz stana. izuditi. d. 5= D. četvrto slovo grčke azbuke D . demos. biti lud. što bi se reklo . mor. u narodnoj skupštini. delkredere.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. fig. materica. voj. demagoški (grč. delta-zraci fiz. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. poricanje. rastrgati. rasparčati. ušće reke oblika delte). radioaktivni zraci. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. bajan. dementia paralyti- . deliciosus) divan. dembelija (pere. eidos oblik) kom. delta) l. sa položaja. agoreyo govorim) javni govor. dementir) opovrgnuti. delkredere (ital. ukusan. obeležiti granicu. potiskivanje neprijatelja. zanositi se. razgoliti™. besneti. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. danas se upotre- dembelisati (pere. . ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. postupak. poreći. recimo. demarš (fr. luere prati) geol. demens (lat. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demy) vrsta hartije maloga formata. morska svinja. trougaon. deliciozan (nlat. zapravo: zavoñenje naroda. graničari. mašinske delove i oruña. demos narod. brodske zavrtnje. neradnik. Delfi. demencija (lat. demanti (fr. tur. na primer. agein voditi. eidos oblik) med. demagogos) voña naroda. iznositi. rečitošću itd. deložirati (fr. bljava u prekornom smislu. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. maloumnik. demet) naramak. tur. 1% olovo. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. Delfi (grč. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. tj. agein) voñenje naroda. povući graničnu liniju. ra-skrinkati. . odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. de-. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. med. demaj (eng. demegorija (grč. odlazak. izići. delirare) buncati. odseliti se. v. na podnožju Par-nasa. delkredere-provizion trg. izneti) namešta]. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. podbada. trabunja-ti. raskriti. dembel (pere. up. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. deluvij(um) (lat. npr. postupati po nekoj stvari. odreći. tj. demagog (grč. demegoria. demagogija (grč. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. poricati. delirirati (lat. vlasti. demos narod. omeñavanje. 1% gvožñe. razgolićavati. i sa dijagonalama koje se upravio seku. logora ili trupa. Marke. ispraviti neistinu ili netačnost. dementia) med. fr. 2. delogement) izlazak. demembrare) raskomadati. delphinus) morska životinja. deltoideus (grč. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. sladak. snop. slična kitu. rastaviti na delove. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. tenbel. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). demeblirati (fr. deložiranje (fr. demarkaciona linija granična linija. demarche) korak.

polurov. Dime-Sina). grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demokratizirati. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. razoružanje. tj. razoružavanje. demen-cija prekoks (lat. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. službenik u ostavci. de. demissi-onner) dati ostavku. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demersio) potapanje. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. imanja. demiurg (grč. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demephitiser) provetriti. demibastion (fr. demimond (fr. čovek slobodoljubivih. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demobilisati. demilitarizovati v. vlast. diminutiv. poreklo itd. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. mephitos. demimonde) polusvet. npr. demobilisan« v. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. nekoj oblasti ili državi. demiskija v. demokratizirati (grč. militaris) voj. logos reč. demisija (lat. čistiti. fr. domilitarizirati (lat. dementia praecox) mladalačko ludilo. kao tvorca sveta.(grč. demir (tur. koja je u nekim zemljama utvrñena. ogrešiti se o nešto. demir-kapija gvozdena kapija. demografija (grč. utuče-nost. demerzija (lat. demos narod. grapho . demisionar (fr. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demefitizacija (lat. demikoton (fr. demokratija. demir)) gvožñe. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demergere. mephitis kužio isparenje) med. demilitarizacija (lat. dimije v. up. militarizirati. razoružavati. demograf (grč. demimondaine) dama iz polusveta. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . detektor. demimontkinja (fr. fr. raspuštanje. demobiliser) voj. fr. razoružati. razne veličine (do 60 1). demirelief) poluispupčen rad. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demokratizovati v. demissio) skrušenost. demograf (grč. ja-hanje u polukrugu. supr. dimije. demos. otpustiti. zahvaliti se na službu ili zvanje. demireljef (fr. kratos vladavina. demodulator v. sirće itd. od zagušljivog vazduha. klonulost. demidžon (eng. deminucija (lat. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. zgrešiti. demokratizam (grč. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demos. položaj. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demilitarizirati. demodoksologija (grč. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. senatori u današnjoj Grčkoj. demos.pišem) onaj koji se bavi demografijom. diminucija. malo utvrñenje. v. demobilisation) voj. državnim poslovima. demiparalela (fr. kao posledica starosti. demi-bastillon) voj. demobilizirati (fr. demivolt (fr. demokratija (grč. u običnom govoru slobodoljubivost. demobilizirati. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. narodni. demos. demeriter) skriviti. demi-john. demisionirati (lat. nauku. demoiselle) gospoñica. demos. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. očistiti od škodljivih isparavanja. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demivolte) jax. doksa mišljenje. demitur (fr. de-. deminuere umanjivati) gram. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. deminutio) v. militariza-cija. ostavka. zagnjurivanje. za razliku od najvišeg boga. devojka. demo. demokrat(a) (grč. poluutvrñenja. dimiskija. demobilizacija (fr. de-. demos narod. krateo) v. de. polušanac. širokih pogleda. demiurgos) fil. demoazel (fr. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. tvorac (ili: neimar) sveta.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. dimittere. javna žena. poluoptok. militaris) voj. demos. krateo vladam.. demi-parallele) voj. demencija senilis (lat. razoružavanje vojske. demefitizirati (lat. Ovako naziva Platon boga. demeškinja v. željezo. dimisija. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. bez obzira na imovno stanje. krateo moćan sam. demitour) polukrug. deminutiv (lat. demeritirati (fr. nekoj oblasti ili državi. polureljefni rad. dimiskija. supr. čišćenje od škodljivih isparavanja. poluobrt (nalevo ili nadesno). razo-ružati. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A.

svog raspoloženja. pojedinaca ili gomile. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). lišiti MOJ. demonetiser) fin. pokvariti. malodušnost. slobodno. demos (grč. demonstrator) dokazivač. daimon) natprirodno biće. demoliran. uništiti. porušiti. gram. duh. onaj koji tumači. daimon. živo. demoliranje. odsek jedne file. demos. očigledno prikazivanje. demolir) rušenje. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. onaj. narodoljubac. izlagač. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. izla-gač. demonstracije. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. sotona. demonski (grč. demonizam (grč. mogu odmah razoriti minama. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demon (grč. demonolatrija (grč. dokazivati. pokvarenost morala (ili: naravi). fr. očigledno. demonstrativan (lat. u demokratskoj Atini: opština. kad ih neprijatelj zauzme. demonima. Demosten (grč. prodavati po niskoj ceni. demoralizacija (fr. voj. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demotikos) koji pripada narodu. demonstrant (lat. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. daimon. v. demonstracije (lat. demofil (grč. demontaža (fr. logia) učenje o duhovima. demonomanija (grč. demos narod. daimon. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. preturiti. i dr. demoliran.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. naročito zao duh. demontirati (fr. pokvariti neku spravu. pokazna zamenica. onaj. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demonomagaja (grč. demonstrativum (lat. demolitio) v. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demolicioni sistem fort. demonstrans) tumač. verovanje u aveti. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demonetizacija (fr. zla kob. narodni. pr. demoliranje (fr. akcija. most itd. gubljenje hrabrosti. daimon. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demolirati (lat. demoraliser) napraviti razvratnim. demonomelanholija (grč. moneta. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. uterati joj strah. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. ovaj. npr. naklonjen narodu. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. povlačenje novca iz opticaja. objašnjivač. izrazito. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. izlagati. demontirna baterija voj. demoralizirati. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. up. npr. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi.i moneta novac) fin. mania pomama. demoralizirati. ućutkati top. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. upropastiti. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. upropastiti nekoga. javno ispoljavanje. dokazivanje. demonologija (grč. demonstrator (lat. taj i dr. taj. demping (eng. demoralisati v.mologija (grč. demoralizirati (fr. de. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. demos) narod. demonstrare) javno. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. up. daimon. . demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demontage) rastavljanje na sastavne delove. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonstratio) dokaz. obaranje. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). ala. demolicija (lat. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. soton-ski. demoralisation) kvarenje. demoralizirati. predavanje robe. naročito fabričkih proizvoda. demoliri. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demonomantija (grč. fr. razvaljivan>e. to dump frljiti. prikazivač. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. oboriti s konja. demontirati. otvoreno. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. tumačiti. demolir) rušiti. voj. daimon. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. de. upropašćavanje. pored razliko-vanja formalnih oblika. demonetiser. lat. natprirodan. ovaj. ubedljiva i silna rečitost. vidno ispoljavati raspoloženje. pokazivač. uništavanje. koji nešto pokazuje. narediti da se sjaše. razvratnost. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. daimonios) ñavolski. demonetizirati (lat. latreia obožavanje) poštovanje duhova. razvaliti. voj. otuda: demostenska rečitost izvanredna. dumping) trg. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. philos prijatelj) onaj koji voli narod. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonstrare) pokazivati. demotičan (grč. demonstrira™ (lat. demonstrativum) gram. demoralizovati v.

dens zub. de-. uskraćivanje. odnaroditi. prirodu neke stvari promeniti. min.) i. tj. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). dendrometar. denominirati (lat. de non prejudikando (lat. eko nihilo nihil. denatalitet (lat. nlat. damping. pomo-dar. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. dentales) gram.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. denegacio audijencije (nlat. d. dendron. naimenovati. dati podatke.) dodavanjem drugih materija (gasa. fr. z. natio narod. imenitelj. dendron. uskraćivanje saslušanja. dendron. de-. obe-ležiti. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dendrologija (grč. dandy) kicoštvo. dendron. bez štete po prava nekog drugog. med. denegacija (lat. učiniti neupotrebljivom za ljude. up. denegirati (lat. dempfer (nem. lišavanje podanstva. de nihilo nihil (lat. vrsta areo-metra. denacionalizirati (lat. dendron. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. nasalisatio) lingv. vrlo zarazna bolest. denationalisation) odroñavanje. imenilac (u razlomku). natura. gpaphia) opisivanje drveta. kaćiper-stvo. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. demulentia) pl. koji je najpre sadržavao 10. fićfirić. denaturalizirati (lat. logi'a) poznavanje drveća. denacifikacija (fr. arpazo zgrabim. instrumenat za vañenje zuba. denegatio debiti coniugalis) prav. natio narod. objavljivanje. denotatio) označavanje. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. denominare) nazvati. cenominator (lat. dendrografija (grč. metron) fiz. lat. po svršetku drugog svetskog rata. denominatio) imenovanje. denaturer) svoju prirodu izmeniti. zubni glasovi. odbijanje. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. izopačiti. dendroidan (grč. „ribati" od „riba". denar. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. imenovati. dendron. odbijati. pri izgovaranju. c). obeležavanje. grč. denominacija (lat. denacionaliziranje (fr. u vezi s tim. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. fr. eidos oblik. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. dendrolog (grč. denga (arap. denegare) odlučno poricati. uskraćivati. denegatio audientiae) prav. denotacija (lat. zbijen. njihovo podizanje i praktičnu primenu. grč. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. špiritus i dr. odnaroñavanje. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. dendi (eng. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. gubljenje nosne artikulacije. dendron. denominativ(um) (nlat. denarijus (lat. denikotinizirati (lat. de nihilo nihil) v. dentalis) zubni.) med. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. trg. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. demulencija (lat. dendrometrija (grč. denzimetar (lat. dentarpag (lat. ne nanoseći štetu. denaturalizacija (fr. de pop praejudicando) prav. dentali (lat. sličan drvetu. kvocijent. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denaro (ital. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. Dampfer) prigušivač. lik) v. dendroliti (grč. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. neizvršavanje bračne dužnosti. denominativum) gram. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denegacio debiti konjugalis (nlat. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. fr. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. zejtina). denationaliser) oduzeti narodni karakter. kao i za odreñivanje njegove zapremine. dentalni (lat. . denazalizacija (lat. pr. dentritičan. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. državi itd. s. denpi-valjak (eng. dendrografički. zavičajnosti. de. mera za svilu i zlato. denaturisati (fr. metron) veština merenja drveća. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. muzički češalj. količnik. javlja se povremeno u toplim krajevima. densus gust. lithos kamen) pl. oni kod kojih vrh jezika. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. davanje podataka. npr. kao nagao nastup groznice. prijava. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. pomodarstvo. ščepam) med. odroditi. dendron drvo) u obliku drveta. so. samo leti. denominator ra-cionis (nlat. denominare) kat. de-. dendizam (eng. denarius) stari rimski srebrn novac. onaj koji proučava drveta. kao drvo. denotirati (lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. naimenovanje. denotare) naznačiti. dendrometar (grč. smanjivanje broja stanovništva. dandy) kicoš. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. logos) poznavalac drveća.

zub. osirotiti. depalatalizacija (lat. prokazati. denuntiare) dostaviti sudu. vojska koja služi za . depo (fr. planta bil>ka. zapremina istisnuća. rasaditi. odvajanje kostiju od mesa. deontološki (grč. skidanje dlaka. depandans (fr. mor. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. sažaljevati. denuncijant (alt. ukratko. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. okrug. deplorare) oplakivati. depilacija (nlat. de plano) prav. denuncirati (lat. deployer) razvijati. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. farm. soba. razvijati se. »saliti. depeširati (fr. prokazivanje. koje se obično šalje najhitnijim putem. potkazivač. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. deontologija (gr. kol. bez okolišenja. voj. ukloniti. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. potkazanik. (etra). denuncijant. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. deplorirati (lat. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. smenjivanje. deplere isprazniti. zubna kost. pediculus) hig. depauperacija (lat. deploajirati (fr. depecher. dentura) zubi. razvašljivati. deon dužnost. dependere) pl. depilatorium) med. deplanta-ge) presaditi. učenje o lekarskoj etici. deparalizirati (lat. departitio) podela. potkazivanje. de. fig. promeniti mesto. dis. prinadležnosti. denudacija (lat. potkazati. deontološki doka z za postojanje boga. prav. pediculus vaš) hig.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. lišiti kose. brzojav. pri čemu neza-sićeni ili manje . glavna masa iz koje se sastoji zub. brzo dostaviti. dens) zubni tehničar. denudatio) otkrivanje. deontos dužnost. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). palatum) lingv. de plavo (lat. razvašljivanje. depilatio) opadanje kose. ogolićenje. zubalo. zapremina dela broda pod vodom. departicija (nlat. deploracija (lat. zubar. rñav položaj. pauper) osiromaši-ti. koji nije na svom mestu. ital. denticija (lat. denuncijant (lat. optužba. usled odnošenja zemlje. zbog koje. dipennare) trg. dsntiekaliij(um) (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). prokazivač. osiromašenje. nazvan još i moralnim dokazom. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. otkloniti uzetost. depilirati (lat. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. tužitelj. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. rasprostirati. sažaljevanje. odelenje (stana). deploratio) oplakivanje. paralyein klonuti) med. deplasman (fr. depenirati (lat. fil. brzojavi™. smeniti nekoga sa njegovog položaja. de. prav. potiskivanje. departman (fr. dentitio) med. tužitelj. depilatorij(um) (nlat. sklonište. denuntians) dostavljač. v. deploajiranje (fr. razvijanje. arh. deplantirati (lat. pertinecije. depletio) pražnjenje. denuntiator) v. tj. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. ispražnjavanje. denunpijator (lat. v. grč. izlečiti od paralize. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. npr. telegra-fisati. pogrešno ili rñavo postavljen. dentis zub) zool. denunpijacija (lat. voj. dentin (lat. raz-dela. depauperirati (lat. deplace) neumestan. pauper siromah) osiromašavanje. dentura (nlat. deplacement) premecJtanje. magacin za robu. dentist(a) (lat. pertinencije. denuvcijat (lat. deploiement) voj. depeša (fr. zajednička delatnost erozije i raspadanja. sredstvo za skidanje kose i dlaka. prinadležnosti. logia) teol. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. dependencije (lat. optužiti. depedikulirati (lat. odeljenje. jednostavno. reppa pero. rasañivanje (bilja drveća). depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. denticuli zubići) pl. deplacer) premestiti. srez. 2. postrojavanje za borbu. denuntians) dostavljač. dens. dolazi do snižavanja tla. lišiti nekoga imanja. potkazivač. denuntiatus) dostavljenik. gubljenje palatalne artikulacije. sa svog mesta. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. dens. povući nalog. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. optuženi. po naročitim kuririma. depedikulacija (lat. deplecija (lat. npr. deon. deplantacija (nlat. deplantatio) presañi-vanje. denlasirati (fr. de-. dependances) pl. de. de. zvanično pismo. bežični brzo-jav. postrojavati se za borbu. raširiti. lat. prokazivač. deplasiran (fr. žaljenje. de. depot) stovarište. dentifricij(um) (lat. delokrug. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. prosto. zubni lekar. iogia nauka) 1.dentikuli 203 depo dentikuli (lat.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti.

depolitizirati (lat. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depostirati (fr. dati na čuvanje. talog. depolirati (fr. či-novništvu. izgnati. depozitar (lat. deprefiksacija. hartije od vrednosti i dr. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. de. vojsku itd. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. fr. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. astr. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. de-posedirani npr. deprekacija (lat. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depositeur) čuvar. u pohrani. depo-posao bank. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. depresirati (lat. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. de-possidere. in depozito (lat. posredovanje. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. en depot) na čuvanje. depolarizirati (lat.). depozicija. preklinjanje. iskaz pred sudom. ono što je dato na čuvanje. primiti ad cepozitum (lat. oblast koja leži niže od morske površine. oterati sa mesta. deponere) odložiti. položiti. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. vojni materijal koji služi za dopunu. deportatus) prognan. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depozitum v. knjigu. de polus. raseliti (stanovništvo). depresivna oblast meteor.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. deportare) prognati. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. de. grč. zalog. lišiti nekoga narodne naklonosti. depopulacija (lat. iskvarenost. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. depoviranje (lat. deponens) gram. depono-vati. deponere) v. utučenost. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. izvaditi iz prese. prav. kol. opljačkati) raseljavati. klonulost psihičke energije. deposse-der) prav. dspolitizapija (nlat. u ostavu. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. polos stožer) fiz. deprecatio) molba za koga ili za što. meteor. prognati. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. de. in deposito) na čuvanju. npr. depreverbacija (fr. depoiularizirati (lat. u sefovima. depopulari opustošiti. arhiv. npr. pogoršanje. depositum) povereno dobro. deponirati. deponens (lat. deport (ital. deponent. deportiran (lat. depolir) oduzeti sjajnost. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depositor) v. proterati. polus. ulaganje. . naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. potisnuti sa položaja. vojsci itd. izgnanje. upućivanje po kazni u neku koloniju. pro-teran. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. deponent (lat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. da bi ga davao drugima uz veći. poslati u zatočen>e. deportatio) progonstvo. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. nešto. dati. Engleza u Tasmaniju. de poius. topovsku cev upraviti niže. depolarizacija (lat. padanje cena. deposter) voj. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. med. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. Francuza u Novu Kaledoniju itd. depravacija (lat. polos) fiz. npr. depressio) voj. nanos. depozit (lat. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. ulog. depravatio) moralno kvarenje. ulagač. depozitorij(um) (nlat. činovništvo. razvrat-nost. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. pred sudom iskazati. potištenost. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). depolarizator (lat.) i melanholijom. nlat. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. ulegnuće. depressio) psih. pokvarenost. svedok pred sudom. deponirati (lat. bank. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. deprimere. polos stožer) fiz. glatkoću. spuštanje. nizak pritisak vazduha. npr. fiz. depozicija (lat. depresija (lat. dakle. deposedirati (lat. depositarius. fr. deponens) polagač. službe-nike. poslati po kazni u koloniju. deponentni glagol. depopulatio) raseljavanje. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. opadanje cena. v. izopačenost. vladalac koji je zbačen s prestola. poglavito osetljivosti. an depo (fr. grč. prisilno upući-van>e u logore. grč. proterivanje. deponere) v. depozit. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. depozitor (lat. depreverbation) lingv. kad vanka prima na čuvanje. deportacija (lat. baciti u bedu. zauzimanje za nekoga. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. fr. opadanje stanovništva. deponovati (lat. depopulirati (lat. trg. uložiti. oterati. izgnan. deportirati (lat. službenicima.

derivatum) gram. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. derviš (pere. stvari bez gospodara. drva. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. mat. poremetiti. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derivatum) gram. iznuravati. tj. derivometar (lat. prav. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. depurer) čistiti. derwis. izabrati. vrednost) koji izaziva prezir. derivacija (lat.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. voditi poreklo od. derivirajuća sredstva. depurgirati (lat. kao jedan deo svojih prinadležnosti. derivatio) gram. derivatum (lat. napuštene stvari. de profundis) „iz dubina" (početak 130. tj. Npr. derivancija (lat. slab puls. derivare. deputatio) izaslanstvo. v. depurgatoran (nlat. deputatist (lat. de-primiran puls pritisnut. med. depurirati (fr. oduzimati snagu. deranžman (fr. derivare izvoditi. med. koji znači oslabelost. ona koja odvode sokove. prima godišnje u stvarima. pobrkati. proizlaziti. izvesti. derelictio) prav. pročisti-ti. koji ju je osnovao 1779). grč. očistiti. po značenju i obliku. depuratoran (nlat. psalma. depurancija (lat. derivan-tia) pl. . depurgativan (lat. tlačiti. ostavljanje. deputat (lat. pored plate. poslanstvo. derivativan (lat. diferenci-jacija. miševa. derivare odvoditi. smetati kome. zadržavati (koga). stan i dr. depuracija (nlat. voj. derivat (lat. de. derivometar predstavništvo. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. vrši popravku kursa. ugnjetavati. oneraspoložiti. avij. depuratorius) v. deputatus) zastupnik. depuratif) koji čisti. iz nečega. derbi (eng. nerv povući naniže. depresorii nervi biol. izvedena reč. de profundis (lat. depurativan (fr. remetiti. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. deputare) odrediti. deprimere) pritiskivati. deranžirati (fr. potiskivani moždane opne. prema tome. izvoñenje. v. deputirac (lat. uputiti. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). npr. oduzimanjem predmetka za-. pretium. lor-du Derbiju. derelikcija (lat. dereglija (mañ. koji je postao izvoñenjem. depresorij(um) (nlat. pročišćavanje. deputacija (lat. deputirati (lat. deranger) uznemiravati. pogružiti. rivus potok. u naturi. naročito lekovi koji čiste krv. nov prost glagol. poremećaj. koji odvodi na drugu stranu. depuratio) čišćenje krvi. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. stanovati — stanovnik. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. utući. poremetiti svoje imovno stanje. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. zapaljenje vratnih žlezda. pokvariti. koja se održava. derivati (lat. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. med. poremećenost. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. klasična trka u Engleskoj. izvoditi. derbi-krek (eng. pasti u dug. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivativum gram. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. sekte (tarika). derelicta) pl. npr. npr. u sredu posle Trojice. izazvane njihovim obrtanjem. jedne reči iz druge. nlat. instrumenat za svlačenje. depurativan. depressorium) med. sla-biti. poslanici. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. prefixe predmetak) lingv. izvod. nazna-čiti. derivatum. uznemiravanje u poslu. očistiti krv. žito. kod katarakta. pomeriti. reč koja je postala od neke druge reči.. depurgare) čistiti. deputatum) onaj koji prima deputat. zadužiti se. jugozapadno od Londona. depurgatio) čišćenje. derivare izvoditi) dolaziti. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. de-. postati od. derivare. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). aden žlezda) med. dere vrat. metron mera) avij. napuštanje. depurgatorius) v. omalovažavadeprimirati (lat. ko- dsradenitis (grč. depurantia) pl. u ime neke veće organizacije. derivare. deprimirana kapi-larnost fiz. trebljenje. deprecijativan (lat. derivatus) izveden. izvoñenje. derivatum. deprefiksacija (fr. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derivata) pl. izvedenica. nov glagol patiti. trebiti. derelikta (lat. odstupanje od pravog puta. deratizacija (fr. otrebiti. predstavnik. nered. de. derangement) smetanje. derivirati (lat. derviš) pripad-nik derviškog reda. cena. derby) sl. oslabiti. hem. lica koja. depurgacija (lat. pritisnuti. uznemiriti. tur. depurgativan. derivare. sredstva za čišćenje.

v. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dermijatrija med. bol kože. bežanje u neredu razbijene vojske. zoon životinja) pl. koji je u vezi s kožom. ñerma. logia) nauka o koži. ñerma. zahidanje. kožni žulj. derogacija (lat. lečenje kožnih bolesti. dsrmologija v. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. nćsos bolest) med. dermatom (grč. ñerma. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). descente) silaženje. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. oduzimati. nauka o kožnim bolestima. ñerma. tur.derma 206 desenater derma (grč. derogatio) krnjenje. ñerma koža. stavljanje van snage. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. dermotomija (grč. osujetiti. dermatijatrija (grč. koji pripada koži. razbiti. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dernier eri) poslednji krik. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. staviti van snage. dert (pere. bol. dermatologija (grč. (fr. dermo. derma. tome sečenje) med. od ugovora). patheln patiti) med. desantni brod (fr. zakinuti. u vezi sa kožom. osoba (nastaju trljanjem. plastike veština uobličavanja) med. dermatodinija (grč. uzorak. derma. dermatomikoza (grč. dere vrat. osnova jedne kompozicije. padina. neki zakon. ukidan. veselje. nagib. dermaskop (grč. deses muz. . derma. dermografizam (grč. nacrt. udarom. koji ukida. •zapaljenje kože. dermatoplastika (grč. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). ñerma. logia) nauka o kožnim bolestima. odstupanje (npr. dirnek) sabor. desen (fr. ñerma. šara. derogare) krnjiti. derogativus) koji krnji. grapho pišem) opisivanje kože. ñerma. smesti. dermatopatija. iatrela lečenje) med. odyne bol) med. ukinuti. zavesti. neprijateljski upad u neku zemlju. smanjenje. zbuniti. veština ggunjenja životinja. desig-nare obeležiti) namera. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. koji se tiče kože. gljive gotovanke. ñerma. ñerma. v. dermatonoza. pobrkati nečije namere. dessein. derd. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. plastike veština uobličavanja) 1. dermotilus med. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. ukidanje neke naredbe. pa i najmanja promena na koži. naročito nervoznih. smanjiti. opozvati. ñerma. ñerma. površine ili dubljih slojeva kože. dermatoliza (grč. voj. žalost. derma talšja. dermatotilus (grč. lat. rasulo. dermatolog (grč. dermatodčlija. dermalni (grč. algos bol) ned. muz. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. opozivanje. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. povrediti. ñerma) kožni. derma. 2. eldos vid. ñerma. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. rasecanje kože.(grč. pathos bol. kožni. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ñerma) ned. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. dermatičan (grč. grapho pišem) med. jad. spasmos grč) med. svadba. derut (fr. desenater (fr. vrsta. dermoskopija (grč. oleum ulje) farm. ñerma) med. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. dermoplastika (grč. šteti. cilj. des. ñerma. dermatopatija (grč. okrnjivanje. gotovani koji žive na koži. dernek. grč u vratu. zakona. dermatol (grč. ñerma) kožni. disegno. svaka pora. ñerma. stavlja van snage. derogirati (lat. voj. raditi na uštrb. vašar. fort. dlačica i dr. briga. uzoraka. derma. skopeo gledam) aparat. dert) tuga. v. ñerma. dermatotilus. zakidati. žućkast. poslednja novost.pojave na koži kod nekih. opozivan. silazak. otok kože. koji opoziva. dermatologija. pomoću koga se može videti svaka. lat. tovar jednog broda. okrnjiva-ti. za pola stepena sniženi ton de. u obliku naročitog ogledala. v. dermatopatologija (grč. rasturi!??. derospazmus (grč. spuštanje. plan. zakinuće. ñerma. činiti krivo. vojska dovedena vodenim. naročito u modi. med opšti naziv za bolesti kože. dermatijatrija. ital. tj. propast. derogativan (nlat. dermatozoe (grč. deroute) nered. radi na uštrb. npr. tylos žulj) med. mykes gljiva) med. dermatografija (grč. dermatalgija (grč. dermatoze (grč. skopeo gledam) med. ono što je najnovije u modi. oduzimanje. lekar za kožne bolesti. dermatonoza (grč. ñerma. dessinateur) crtač mustara. dernek (tur. dermatitms (grč. ñerma) v. dessin) trg. dermatoid (grč. bolest kože. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ograničavanje. kožni para-ziti. derutirati (fr. bora. ñerma. dernije kri ((fr.

gubljenje ljuske. očajanje. isušivanje. nai-menovati (nekoga za nešto). neograničeni vladalac. nedostatak. desiderata) pl. desperare) očajavati. despectare) potcenjivati. pasti u očajanje. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. honorar. očajan. ocrtavanje. designatio) označavanje. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. samovolja. pod desenzi-bilizacija. despekt (lat. skicirati. desperatist(a) (lat. označenje. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. odreñuje. desertni tanjir. designator (nlat. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. nešto što nedostaje. verba desiderativa) gram. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. stvari kojih nema. ostrugati l>uske. desert (fr. deser. desiderija pija (lat. desiderij(um) (lat. tiranstvo despotizam. desiderativus) koji izražava želju. nedostajanje. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. descriptio) opisivanje. praznina koju bi trebalo popuniti. rastvorenih u vodi. obeležava. potreba. deskvamacija (lat. gubiti svaku nadu. poslednji deo obeda (sir. razo-renje. disegnare) crtati. teško ožalostiti. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. rušenje. kraj. desperado očajnik) razbojnik. desine (fr. imenovanje. desideratum) nešto što je poželjno. desperado (šp. npr. desiderativan (nlat. desquamare) oljuštiti. despectus) preziranje. desnog (grč. desolare) opustophen. deskriptiva (lat. desperacije (lat. za popunja-van>e zbirki. desigvirati (lat. suv. grdnja. desperirati (lat. ital. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). despekt. desiccatio) sušenje. krajnje ogorčenje. decimetre) v. describere. prikazivanje. koji označava. desinence) gran. deskvamirati (lat. desquamatio) ljušćenje. ocrtava. poslastice). designatus (lat. ime. neograničeni gospodar. desimetar (fr. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. stvari koje su potrebne. prestati s čime. desperare) čovek bez nade. uništiti. desiderat (lat. bezglavost. duboka tuga. žude-ti.). designativan (nlat. neograničena vladavina. desigram v. razoren. potreba. ocrtavan. deskripcija (lat. slatka i jaka vina). presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. čega nema. puste želje. desolacija (lat. titula grčkopravoslavnih vladika. prezirati. nlat. prezir. koje su poželjne. naz-načiti. decimetar. krajnje ogorčen. re-dar. odrediti (nekoga). desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. samovoljan gospodar. desperatus) očajan. tiranin. naznačenje. molba. desinere završiti se. med. završetak reči. fr. desolatio) pustošenje. samodržac. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. čeznuti (za čim). omalovažavati. i koja mustru. dessert) prislačni. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. žudnja. dessine) crtano. desenzibilizacija (nlat. desinencija (lat. despektirati (lat. tanjir za voće i poslastice. opu-stošiti. decigram. deskriptivan (lat. baciti u očajanje. odredan. designaciona presuda prav. očajnik. opis. čežnja. nacrtna geometrija. bezutešan. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. designativus) označavan.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. desperatan člat. despotizam (grč. dessert) v. koji opisuje. Podanici . crtao. desikacija (lat. voće. neu-tešnost. bez nade. poruga. desiderata (lat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desolirati (lat. siccus. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. a koji još nije uveden u dužnost. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. koji prikazuje. imenovati. descriptif) opisan. desolare) pustošiti. despekcija (lat. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). deservit (lat. desideratio) nemanje. verba desiderati-va (nlat. okaniti se nečega. krajnje ogorčen čovek. želja. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. dakle. naimenovanje. despicere prezirati. despotes) neograničeno gospodarstvo. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). designare) označiti. uništen. razoriti. odreñivanje. nacrtao. fr. potrebu. desinirati (fr. desiderirati (lat. fot. ucveliti. nacrtano. zahtev.). nestale stvari. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. desistirati (lat. desperatio) očajanje. klonuti duhom. klonuo duhom. prikazan. desoliran (lat. describere opisivati) mat. osećanje bezizlaznosti. desiderium) želja. dssignacija (lat. designator) razvodnik. gubiti ljusku. despectio) v. skromne. desideracija (lat. obeležavan. dessiner. desideria pia) pl. deser (fr. desiderare) želeti.

neograničeno. destinare) odrediti. skidati se. destructio) rušenje. de-. sitnica. prečišćen. izdanak (dete. detaksacija (nlat. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. colla destra) kuz. opisivati). odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . destinater (nlat. a. voditi poreklo. poboljšava. detaše (fr. pečenje rakije. destructivus) razoran. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. rasparčan. komada ti. destilirati (lat. detaljisati v. Darvin (v. dodeljen. dette) podužica. bez veze sa ostalim delovima. unuk. posvete. destructibilis) razor-ljiv. proces prikazan pod destilirati. destructor) rušilac. descendentna teorija bkol. raza-ranje. namena. pretvoriti u paru. desugestija (lat. destinare odrediti) lingv. sići. destructibilitas) razorljivost. primalac. descendens) potomak.). vršiti nasilje. razrušljivost. pridodato. ako se ohlade do odreñene temperature. do deliti.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. de-. opisivanju). otcepljen. kazan za pečenje rakije.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. desudacija (lat. descendencija (nlat. uništljivost. despotski (grč. opuštenost. učenje o postanku. i o uzrocima toga i takvog razvitka. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. detacher) odvojen od celine. spuštati se. izlapiti. detailler) opširan. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. destillare) destilacijom do-bijen. potanko. prevratnik. preznojavanje. usitnjavati. dette flottante) leteći dug. javni dug. dug. detaširati (fr. uništljiv. detaljiran (fr. det (fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. naročito državni dug. konsig-nator. desudatio) znojenje. poticati. neku tečnost. fr. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. destina-taire) trg. unipggavanje. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. dosti dovati v. naročito Lamark (v. otkomandovati. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destillateur) onaj koji preči-šćava. detaljirati. prečistiti. padež cilja u najopštijem značenju. destillatus) hen. dette publique) državni. descendent (lat. na komad. nasitno. destruktor (nlat. despotija (grč. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destinirati (lat. do sitnica pričati (ili: izlagati. razrušljiv. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. izlaganje) nabrajanje do sitnica. detailler) rasparčavati. izdvaja. destra (ital. opredeljenje. an detaj (fr. sudor znoj. poreklo. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. na parče. de-struere) razornost. scendere) silaziti. destruktivnost (lat. destrukcija (lat. despotes) samovoljno. prekapnica. detaxatio) v. razo-rilac. adresat. nasilnički. ponovo napraviti tečnom. osamljen. tečni proizvod destilacije. dsstruktivan (lat. voj. opisivanju). pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. name-niti. det publik(fr. destilacija (lat. rušilački. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. hem. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje.i stilla kap) ispariti. u novije vreme. opredeliti. pridodat. en detail) trg. detaljirati (fr. postupati nasil-nički. destinativ (lat. krčmiti. krajnji cilj. destillare kapati. destinatarius. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država.). destilat (lat. prodavati namalo (ili: nasitno. prekapavati. destruktibilitet (lat. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. descendentia) potomstvo. prodaja namalo. onaj koji peče rakiju. lamarkizam). sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. fabrikant likera. popravljen. praunuk itd. detašman (fr. isparavanjem prekapa-ti. dsstiliran (lat. nasitno. detaljiranje (fr. rashlañivanjem. destillatio) hen. detalj (fr. darvi-nizam) i Hekl. detaširan (fr. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. sitničar. a potom ovu. prevrat. detant (fr. destinacija (lat. opširno pričanje (ili: opisivanje. destilirati. taksacija. detailleur) trgovac namalo. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destinatio) odreñenje. detache) muz. koleno. detail) pojedinost. desnom rukom. despotizirati (grč. podrobnost. destra desnica) kola destra (ital. tiranski. descendirati (lat. det flotant (fr. kostiju i dr. trg. desublimacija (lat. unipggilac. posvetiti. neograničena i samovoljna vladavina. detachement) voj. detaljist(a) (fr. otcepljen od celine. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. otcepiti. opširno. destruktibilan (lat. isparavanje. de. destilater (fr. na parče).

deterzorij(um) (lat. detonator) upaljač. determinativan (nlat. determinabilis) odre-dljiv. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. 2. odlučno. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. detergere čistiti) med. detrakcija (lat. stvarno raspolaganje nekom stvari. panjkenje. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. gram. otirati. deterritio) zastrašivanje. opredeljivati. odredbeni. odreñenost. determinare) fil. eng. prasnuti. obustava. detonacije (lat. deterziv (lat. detentor) prav. pulsa. a detto) istoga dana. sinteza opštih pojmova u posebne. odlučljiv. deteriorativan (lat.grč. determinativ. oštro naglašeno. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. trg. jus detrakcio-nis (let. očistiti. ograničljiv. dictum) rečeno. detersorium) med. odlučiti. potajno motri rad pojedinih ličnosti. detersio) čišćenje. to isto. prav.). supr. sredstvo za čišćenje. toga istog. grmljavina. pogrešno pevati. detegere otkriti. detergere) obrisati. odvraćanje od zla pretnjom kazne. opredeljen. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). determinanta (lat. determinatio) odreñivanje. detergere. deto (ital. ispadanje iz tona. za-plašiti. eks-plodirati. pejora-tivan. iznošenje na videlo. utvrditi. napred imenovano. detoner) puknuti. presudan faktor. tajni policajac. determinativus) gram. zakup-ca. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. obelodanjivanje. determiniran (lat. deterziv. otrti. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine.detektiv 209 detranp determinativ (lat. npr. detractio) odbijanje. materije. determinare odrediti) fkl. detranp (fr. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. eng. ldg. de. detegere otkriti. rešljiv. detentio) zadržavanje. krvi otvaranjem vene. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. deterzija (nlat. opredeliti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. nezakonito zadržavanje. smenjivanje. odluka. deteriinirati v. detoksinizacija (lat. inde-terminist. detective) potajnik. detericija (nlat. detonirati 1.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. rešljivost. organizma i dr. odrediti. panjkalo. npr. pristalica determinizma. determinist(a) (lat. klevetnik. znojenja itd. detektor (lat. detevtor (lat. . opredeljenje. opredeljenost. odrednica. sasvim neprimetno. 6 kg brašna 9 kg deto. posuña i dr. determinare odrediti) mat. pomenuto. determinare odrediti) fkl. praviti snimci. odlučljivost. disanja. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. indetermini-zam. deterrere) zastrašiti. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. determinativus) odre-dan. determinabilan (nlat. tresak. čistiti. detraktor (lat. detonator (lat. a deto (ital. tečnost i dr. detonatio) pucanj. privatan detektiv lice koje. determinizam (lat. rešenost. muz. up. determinisati (lat. odredba. detergirati (lat. detektiv (lat. oduzimanje. opredelji-vanje. činilac koji odreñuje pravac i cilj. deterirati (lat. determinisati. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. determinatus) odreñen. determinacija (lat. detractor) opadač. determinabilitet (nlat. fr. detectio) otkrivanje. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. ograničl>ivost. lat. supr. detencija (lat. npr. odlučnost. pogrešno pevanje. detekcija (nlat. v. prasak. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. detto. detonare. eng. pritežalac. determinato (ital. ograničen. koji odreñuje. po porudžbini i za nagradu. odreñivati. odreñenje. deterior gori) v. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. klevetanje. distonirati. (lat. za razliku od sopstvenosti. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. determinato) muz. determinare) ograniči-ti. pobudama. detoner) muz. eksplozija. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. onaj koji raspolaže nekom stvari. determinante (lat. deterdžent (lat. tj. tobožnje sopstvenik. (fr. tresnuti. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinabilitas) odredljivost.

defectivus) nepotpun. detur (lat.(grč. oni koji nemaju svih oblika.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). fr. potonji. deuteronomija (grč. tj. prestati da otiče. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. detransportirati (lat. daire. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. rat koji se vodi samo radi odbrane. dewas) bog. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. detumescere) med. deuterijuma. deuteroni (grč. grč. vatri. sskr. rana napravljena trljanjem. u antičkoj tragediji. deuteros. thronos) lišiti prestola. tef) v. defectivum) gram. praznina. npr. jezgra teškog vodonika. glagol jesam itd. deuteros) ponavljanje. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. bogovi. detronizacija (lat. detranspozicija. med. splašnjavati. deus (lat. spoljašnje zaštitno sredstvo. oštećen. dii) pl. pathein patiti. greška. detranspozicija (nlat. detricija (lat. koje su tek docnije primljene u kanon. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. tur. sa prazninama. skopeo) drugi vid. odbrambeni položaj. defalcirati (lat. ozloglasiti. def. defectus) krnj. odbrambeni rat. nepotpunost. defanziva (fr. deuteroskop. pod fakat. drugi brak. pisma. deuteros. detrahere) odbiti. deuteros. onaj na kojem se očekuje napad. de-transponere) tip. detumescencija (lat. slika raće-na vodenim bojama. npr. detur) neka se da. npr. defectus) nedostatak. oksid drugog stepena. nepotpunost. prav. detritio) trljanje. da se da. deuteros. rušenja. defanzivno oružje voj. kvar. v. deuteropatija (grč. dni (lat. imenica doba. nepotpuni glagoli. up. prečišćavanje. koji je. na motoru. ukloniti. proizvodi raspadanja. detur kopija (lat. podnositi) med. nepotpun. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detur copia se. deus. daff. detroner) v. u kasi. de. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. koji nema svih delova i oblika. iznenadna pomoć. vidovnjak. detransponirati (lat. grč. tj. deuteros. defaecatio) čišćenje od šljama. deuteronomijum. defektivni glagoli (lat. jedan deo nasledstva. detrusorium) med. deuteroskopija (grč. splašnjavanje. uskratiti. uzeti napred. izmešane strane ponovo dovesti u red. detransportacija (lat. de-transportatio) tip. deuterogonist(a) (grč. manjkav. oduzimati. mesto izloženo unakr-snoj. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. de-transpositio) til. biol. protocolli) prav. mana. prilaže se prepis rasprave. dewa. detritus (lat. mešanjem. defanzivan (lat. deuteroskop (grč. manjkavost. supr. de facto) v. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. thronos. koji je za odbranu. grč. skopeo gledam) vidovit čovek. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). odbiti. defanzivni položaj voj. deuteros drugi po redu) hem. detronizirati. detumescere) med. drugog ranga. svrgnuti s prestola. deuteroksid (grč. verba defectiva) gram. defektiv (lat. manjak. defensiva) odbrana. oklevetati. difamirati. radi zaštite od škodljivih uticaja. šljunak. deuteroza (grč. de. oduzeti. de. def (arap. v. defekacija (lat. znak D. fiz. „bog iz mašine". thronos presto) lišavanje prestola. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. faix srp) požnjeti srpom. . opanjkati. deutero. reč koja nema svih oblika svoje promene. hem. defektivan (lat. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. defamirati (lat. taloga. theos. pathos bol) med. de-transportare) tip. teški vodonik. npr. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. defensus. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuterogamija (grč. defanzivno sredstvo (lat. detrahirati (lat. fig. izbacivanje izmeta. deuteros. defensivum) med.. defanzivni rat voj. defektan (lat. odbijati. zaštitni. deuteropatičan (grč. deugeronomion (grč. detruzorij(um) (nlat. istrošen kamen. ponovo rasporediti. defektivitet (nlat. defekt (lat. detransponirati. detumescirati (lat. ispravljanje izmešanih strana. defanzivni ugao voj. detritus) oblutak. ukloniti. de. deus eh machina) lit. deus eks mahina (lat. fr. oxys) hem. naročito šećernog soka pomoću kreča. detronizirati (lat. deuteros) hem. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). defectivitas) krnjost. detronirati (lat. deuteros. grč. deuteros. topovskoj ili puščanoj. tj. popustiti (otok). defensif) odbrambeni. obediti. defakto (lat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. fiz. diffamare) izneti na rñav glas. ofanziva. deuterij(um) (grč.

nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. odrediti) log. efeminacija. defectura) fark. defanziva. generička. nedostaje. defectus.). klanac. defemivacija (nlat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. definitiva (lat. definisati (lat. defile) tesnac. defetist(a) (fr. dril. defetistički. definicija. nagrditi. grč. definitor) odredilac. dsfenzija (lat. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. štićenik. provizorijum). supr. defectivum) gram. manjkav u nečemu. klijent. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. onaj koji ima manjak u računu. definitiva) završni ispit. nepotpun. defendendus) optuženi koga treba braniti. defek-tivitet. defaitiste) pristalica defe-tizma. naružiti. npr. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. viši član jednog kaluñer-skog reda. odreñen pojam. kapija itd. mentalno (duševno) slab. defilman (fr. deficere nedostajati. definicija (lat. zaštitnik. defektologija (lat. onaj koji odreñuje. nejak. definitivum) konačno objašnjenje. definitum) nešto odreñeno. deficit nema. iznurenost. svečano prolaziti. defektirati (lat. definitivus) odlučan. popuštanje u snazi. odreñenje (ili: odredba) pojma. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. defaire) praviti maloduš-nim. ponovo naručivati. definitivan (lat. defaite poraz. 2. defiguracija (lat. skopeo gledam) tehn. dopunjavali. ureñivanje. pr. v. deficijentan (lat. kec. slabouman. defetirati (fr. zameravati. bez vere u uspeh ili pobedu. defendens) v. definitfo) log. klanac. pre-sudan.. defectus. praktični učiteljski ispit. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. deferent (lat. prolaziti paradnim maršem. slabljenje. To je rodna. voj. ispitivanje. pravobranilac. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. dužnik. defici-taran. svečan prolazak. čovek malodušan. up. proneveriti. deficitaire) koji ima deficit. odreñen. ćuprija. manjkav. kasi itd. klonulost. defectus. manjak u kasi. definitivum (lat. manji iznos u jednom računu. deferens) onaj koji traži zakletvu. unakaziti.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). konačna presuda. defenziva v. defeminatio) pete. iznu-renje. definitiva sen-tentia) konačni sud. zastupnik. odme-tanje. starešina manastira. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defiguratio) kvarenje. izričan. defile (fr. defigurirati (lat. fig. ispunjavanje laboratoriju ma. genetička definicija. nagrñivanje. popunjavati. defektuozitet (nlat. završne redakcija ugovora. ma-nisati nečemu. deficiens) otpadnik. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defetizam (fr. slab. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. dopunjavanje. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). grč. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. nije tu) manjak. klonulim. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. unakaživanje. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. zaključenja mira pre pobede. definire ograničiti. tj. neverovanje u uspeh ili pobedu. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. u pošti: javiti da je nešto nestalo. tj. deficiens) l. defektura (nlat. definitiva seitencija (lat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. definitum (lat. odmetnik. defekcija (lat. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. pojam odrediti. defectio) otpadanje. malaksalost.. de-figurare) pokvariti. grč. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. nedovoljan. defendent (lat. defendend (lat. dostavljač. tačno. definitor (nlat. defilirati (fr. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. fig. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defektoskopija (lat. defenzor (lat. defectuositas) v. paradni marš. pojam objasniti drugim pojmovima. defensor) branilac.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. defenzor. . zaklju-čen. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). defilement) voj. malodušnost. defensio) odbrana. koji nekome drugom nudi zakletvu. deficijent (lat. definicija. deficit (lat. deficitan (fr. konačno ureñenje (supr. definitivno. snabdevanje. konačan.

dehidrogenacija (lat. grč. neopravdan izostanak. dehortacija (lat. defo (fr. defluksija (lat. deflorare) oduzeti devojci nevinost. brojeći od marta. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. nakaznost. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. obgoreti. deformisan. tefterdar. deflorisati (lat. dehidracija. pošten. „Zakon na deset tablica". utajiti. decem. carinu itd. utajivač. deflagrirati (lat. opadanje. skretati. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. pokvarenost. deformacija (lat. deflektor (lat. dehiscirati (lat. prikladnost. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. nedolazak na suñenje. listopad. decentia) pristojnost. defraudacija (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). odstupanje. savi-janje. ned. decempeda (lat. čestit. tj. deflegmacija (lat. phlegma) han. de-. otvoriti se. de. gubljenje. decem) deset. defraudant (lat. obeščašćena. naročito u državnoj upravi. izostanak sa ročišta. kidanje lišća sa drveća i dr. prav. katar. decentan (lat. saviti. dehiscentan (lat. prevara. defter v. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. deforman. deflatio) fin. nedostatak. defoliatio) opadanje lišća. naročito u državnoj upravi. deformitas) unakaženost. deflegmirati (lat. tekućina. prosinac.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. utaja. nešto više od 3 t. supr. dehiscentia) bog. grč. mana. defraudirati (lat. genesis postanak) han. decemviralan (lat. defolijacija (nlat. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. de centra lizirati (fr. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. defloracija (lat. phlegma sluz) hem. defleksija (lat. grč. deflacionisti (lat. najpoznatiji su. defterdar v. varalica. decembar (nlat. od vode. podigne kupovnu moć novca. up. dehidratacija. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. decsntralizacija (lat. iz stare rimske istorije. inflacija. deflorator (lat. hydor voda. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. prikladan. unaka-ženost. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. narušen. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. decemvirat (lat. obmanljiv. nagrñiva-nje. decem (lat. koji podvaljuje. defunkcija (lat. defraudans) proneverilac. uzdržljiv (u umetničkom smislu). unakaziti. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. pogreška. med. deflektirati (lat. deformatio) kvarenje oblika. centrum središte. deceptivan (lat. nagrñenost. decencija (lat. naružiti. dehortatio) odvraćanje. proneveravati. deflegmirati. oduzimanje nevinosti devojačke. de. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. defraudant. nagrditi. deforman (lat. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. unakaženje. decentralizirati. de. pristojan. lažljiv. fr. zjapiti. dimovuk. unakažena oblika. nagrñenje. dehidratacija (lat. decemvirata. iskvariti oblik. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. defungere) prestanak života. grč. decenij(um) (lat. zjap-ljenje. decere. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. defraudator) v. pokvarenost oblika. inflacionisti. dehidracija v. defraudatio) pronevera. deflacija (lat. defloratio) obeščašćenje. defraudare) proneveriti. decentralisati v.) dvanaesti mesec u godini. defluxio) oticanje. decemvir) član kolegija od 10 članova. de-. smrt. pes stopa) motka za merenje. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. vatrom očistiti. god. dehiscencija (nlat. deflagratio) hen. prista-lost. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. državnog štrajka 2. deflectere) savijati. deflorata (lat. prevariti. def aut) oskudica. deflatio) fin. osloboditi od vode. skrenuti. deformis) pokvarena oblika. veća samostalnost pojedinih delova. oblika. deformisan (lat. tefter. deformisati (lat. deformis) v. defraudator (nlat. izgoreti.. obeščastiti. dehiscere) raspući se. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. decipere varati) varljiv. unakaživanje. naročito: prikriti porez. deformitet (lat. od 10 stopa. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. decembra 1851. krijumčar. krijumčarenje. skladnost. deflagrare) sagoreti. kao posledica i cilj toga. savetovanje da se nešto ne učini. decemvir (lat. decemviratus) vladavina desetorice. decens) pristao. deflexio) skretanje. .

dekagram. decizivan (nlat. načelnik jednog nadleštva ili upravnog odeljenja. decilitar (lat. di-agein provoditi. deder! ani ja (lat. nazadak u pogledu imovnog stanja. npr. struci ili vrsti poslova. decimer) svakog desetog izazvati. decizivan glas (lat. decertatio) završna (ili: presudna. arh. biva veoma osetno smanjene. naročito u sumnjivim slučajevima. npr. decimalni ra čun račun sa decimal-nim razlomcima. decidere svršiti. v. presuda. v. što se u toj robi nalazi.(grč. decep goran (nlat. dekalirati. dechiffrement) odgone-tanje. presudan glas. notna figura koja naznačuje da jednu grupu od deset tonova treba odsvirati u vremenu za koje bi se inače odsviralo osam normalnih tonova. iskrcavanje. decharge) mor. dvo-. običan razlomak čiji je imenitelj dekadna jedinica. desetni razlomak. cadere. nadleštvo i nadležnost jednog decernenta. decharmer) lišiti