Milan Vujaklija - Recnik stranih reci

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

lat. Ićgos reč. tćnos napon. lithos kamen) meteor. aerolit (grč. aeroplan. v. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. aeg. aeg. aeg vazduh. aeropauza (grč. avion. naročito vazduha. aerotermodinamika (grč. metrfa) merenje vazduha. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. aeg. aeg. pneumatika. lat. eng. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. . plasso obrazujem. aeg. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aerolog (grč. naus. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. aerostacija (nlat. zoon životinja) zool. aerootitis (grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. bakterija u vodi. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. koji stoji. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg.). aeroskopija (grč. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. uvo) ned. aerozoli v. aeg. klinein naginjati. aeg. aerotonometar (grč. maglovit. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. v. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. izgaranje. aerokonvoj (grč. aerotaksi (grč. helikopterom i dr. razvijanje vazduha u telu. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. geokarpija. stručnjak u aerolo-giji.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeroplan (grč. aerologija (grč. u vidu magle ili dima. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. skok padobranom itd. aerozoe (grč. aeromagnetometrija (grč. aeg. aeg. meteorski kamen. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. aeroidan (grč. terme toplota. aeg. aerobije. od istemi postavim. aeg. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeroza (grč. aerokarpija (grč. aeg. aerometrija (grč. aerostatika (grč. us. aeroeides) koji ima vid vazduha. lat. aeg. aeg) ned. aerokartograf (grč. naus brod. meeting. aeroskop (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. asroklub (grč. nautikos brodski. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeromantija (grč.). club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. navigatio) plovidba po vazduhu. aerostat (grč. aeg. aeg. zagrejavanje letilica itd. taxis ureñenje) zool. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. taxis ureñenje) vazdušni taksi. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. čvorište vazdušnih linija. aerosoli (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. vazduholik. aeronaut (grč. aeromedicina (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeroterapija (grč. aerokar (od grč. aeg. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. zbor. aerosoli. aeg. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. kamen koji pada iz vazduha. planos koji luta. lat. vazduhoplovstvo. Magnes. kretanje organizama koji se slobodno kreću. asronavigacija (grč. asroklinoskop (grč. terror strah. aeg. fr. karpos plod) v. aeg. aeroterorizam (grč. eng. lat. aeg. aeroplast (grč. aeromshanika (grč. vazduhoplovstvo. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aerotaksija (grč. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aerometar (grč. pomorski) vazduhoplovac. portus luka) vazduš-na luka. aeg. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. statćs stajaći. aeg. aeromiting (grč. therapefa lečenje) med. veliki aerodrom. aeroport (grč. koja se drži potiskom. aerotehnika (grč. mechanike) fiz. istemi) nauka o ravnoteži gasova.). kartograf. eng. aeg. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. 2 Leksikon aeronautika (grč. eksploatacijom i istraživanjima). aeg. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. npr.

visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. Asianus) stanovnik Azije. v. metafizičke. višak. pribežište. aerofagija (grč. aerotropizam (grč. aerofoni instrumenti (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. od nominalne vrednosti. pravac) bog. za izolaciju. aerotunel (grč. životna sila. stvoren u maloazijskoj Joniji. aeg. pr. aždaja (tur. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. aerofobija (grč. aerofor (grč.: bog. aeg. praviti šupljike. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. koji je pronašao Edison. aeroturbina (grč. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. phoneo zvučim) instru-ment. azgin (tur. azgm besan) 1. kao i pod vodom. naročito zemljišta (terena). metrfa merenje) 1. aeg. izbegavanje vazduha.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. 2. zygon jaram) neženjenost. aeg. nem. aerofotogrametrija (grč. aeg. entelehija i mnogi drugi. utočište. neudatost. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. tzv. sloboda. asbestos neugasan) mm. azelia) neljubomornost. tćpos mesto. ažurirati (fr. aeg. ital. akcije. azil (grč. antički besednički stil. aeg. ažuran (fr. phobeo bojim se. aeg. a-sylos neopljačkan. geofite). ažur (fr. doplata. ret. aerofilatelija (grč. takoñe: epifite. ažiotirati (fr. neprikosno-ven. phone glas) kuz. agio) trg. phos svetlost. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. končastog sastava. ajour) šupljikati. i 2. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli.. lat. asbestos neugasan) med. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). profesionalni igrač na berzi. doterivanje. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. 2. ažiotaža (fr. preterano kitnjast govornik. igranje na berzi. azelija (grč. azijanizam ret. obaviti posao na vreme. aeg. zavese u pozorištima i dr. besan (obično o konju). ažistaža (fr. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. magneziju-mov silikat. ala. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. čudovište. azeličai. . aerofite (grč. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. služi kao rñav toplonoša. phoros koji nosi) donosač vazduha. phagem jesti) med. nameštanje. hartije od vrednosti i sl. gramma slovo. azigija (grč.. Azijat (lat. trgovanje novcem. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. nezauzetost. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. pa i kod tuberkuloznih. berzanske zelenap!enje. aerofotografija (grč. . azbest (grč. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. duvački instrumenti. silovit. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. Aeroflot (grč. nezavidljivost. Takvi su pojmovi npr. agiotage) špekulacija. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. na utočište u nekoj stranoj državi. ažioter (fr. veća vrednost jedne vrste novca. aeg. jedna vrsta nesagorljivog minerala. baviti se ažiotažom. gutanje vazduha.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. aerofilter (grč. udešavanje mere. ažija (fr. odnosno kiseonika. aeg. hartijama od vrednosti. azbestoza (grč. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. osion. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. trćpos obrt. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. pomeranje. a-. phos svetlost. aeg. inače. plahovit čovek. aeg. filatelija. igrati na berzi. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. ejderha) zmaj. hartija od vrednosti i sl. flotta) „vazdušna flota". neman. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. lat. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. bujan. a jour) tačan i brz u poslu. bombastičan. phytcn biljka) bog. plašim se) strah od vazduha. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. jedne deonice. agio-conto) trg. Asia. npr. vojnih begunaca i sl. aerofon (grč. deo-nicama i sl. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. a-. azilum ignorancije (lat. ažio-kovto (fr. aeg. pun života. aeg.

ropsko podražavanje antičkih uzora.067. tur. ajmana (tur. akademik (grč. zoon život) kol. azoturija (grč. koji se tiče ove. na noge! azurii (arap. grč. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). korist. as-samt strana) astr. zb<zg toga. gfgnomai nestajem. einlegen staviti) štamp. uložak) muz. hajvan. visoka škola za nauku ili umetnost. zoon živo biće. dobrotvorne ustanova. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. akademik. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1.. plavetnilo. azur. stoka. ajnc (nem. usiljen. nebesko plavetnilo. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. domaća životinja. hayir) sreća. periodos) geol. 4. Otkriven 1954. nedostatak snage za život. ogrlina. Lavoazijeov naziv za nitrogen. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). skitnica. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. logia nauka) v. azimut (arap. plata. akademija. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. ajam (tur. zadužbina. ili organskoga iz anorganskog. akademska rasprava strogo naučna raspra- . obrazovan na visokoj školi. neradnik. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. aylik) dohodak. akademski (grč. gde su akademski držali kongres 1869. aKademikćs) v. naima krv) med. 3. velikoj školi (univerzitetu). praznik beskvasnog hleba. egiologija. zyme kvasac.) draga. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). nastavak ites) tin. ajvar (tur. azoik (grč. redni broj 99. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. Ajas (grč. azurit (fr.zoon.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. Eisberg) ledeni breg. a-zoon. koji pripada akademiji.bez. aitfa uzrok. azurala (arap. ein jedan. hazir ola) spremajte se. pripravan. Eis led. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. azojski period (grč. aygir) pastuv. sperma seme) med. ajvan (tur. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). slabljenje. urem mokriti) med. azotometar (grč. 5. azzurro) l. najstariji period Zemljine kore. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ljubavnica. hazir) 2. ital. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. azoospermija (grč. haymana) 1. aKademia od osobnog imena AKademos. karbonat bakra. 1. element atom-ske mase 14. gotovan. marva. ždrebac. azur (fr.) v. bitanga. a-. ua. a. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. 2. poludeo i ubio se od žalosti. slojevi bez organskih ostataka. air (tur.) v. kralja salaminskog. malaksavanje. znak N. trovalentan. uplitanje. hajvar.-tur. »sena ljubimica Muhamedova. 2. fig. azotos. azoodinamija (grč. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ajgir (tur. vent-en. azotos. više-manje.bez. 3. aKademikos) koji pripada visokoj. spreman. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. motka. hayirli) srećan. azo-bojs (grč. pl. ajdamak (tur. ajnleger (nem. a ostali je deo pod vodom). Einsatz umetak. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. hemijski element. a-zoon. aitiologija (grč. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. akademičar. akademizam (grč. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. airli (tur. Ajša (tur.) vrsta plave boje. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila.19 azima (grč. zoo živim. školski. GGlato-nova filozofija. azuran. plav mineral. dobar. Ayse živa) muslimansko žensko ime. znak Es. radioaktivan. dobro. a. azur. 2. budite pripravni. koji nije u stanju da održava život) hem. radnik koji stavlja drvo pod testeru. koji se tiče akademije. gotov. a. ajsberg (nem. eins jedan) v. krut. aKademia. plava boja neba. azot (grč. lat. a-. azotemija (grč. ajnštajnij(um). čestit. pilu. v. ajluk (tur. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. sila) med. ajnakter (nem. atomska masa 254. arhaik. akademičar (grč. azur (tur. rednog broja 7. azotos. te je. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. azotos. sin Telamona. dynamis snaga. haydamak) batina. dakle. azoogenija (grč. Platonova škola. Aias) kit. dušik. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. ajskastn (nem. ajkuva (tur. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. akademija (grč. ajman. ajnzac (nem. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja.

nezapaljiv. axantha bodlja. koji se ne peva sedeći. akva (lat. aqua destillata) hen. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. neprikladan govor. aKairos nezgodan. aqua) voda. četvoroglasno. po svom ćefu. podrugljivih pesama. a-Kaustos) nesagorljiv. akvanautika (lat. akaparisati (fr. destilacijom prečišćena voda.akairologija 20 akvarelist(a) va. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. ned. akacija (grč. logia govor) lit. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. nemogućnost pijenja ili gutanja. neuredan. akantopelvis (grč. u nezgodan čas. malodušnost. akvamarin (lat. med. mekuštvo. fig. akatalepsija (grč. akvalung (lat. Kathfzo) ne sedeći. akva Bineli (nlat. aqua. akatolik (grč. logia govor) nezgodan. akarecevole. v. a-. akak!a) bog. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akatagrafija (grč. akvarel (ital. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. . akatapozis (grč. naročito protestant. tj. graphfa pisanje) med. aqua voda. student univerziteta. Kardfa srce) fiziol. nautika. bodljikava karlica. akantoza (grč.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akvadukt v. akardija (grč. pravo isuši-vanja zemljišta. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. nepoi-manje. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). reč akakJa znači nevinost). planus ravan) sp. akvabatik (lat. acqerellare) slikati vodenim bojama. vrsta berila. axantha bodlja) ned. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). nego stojeći ili u hodu. od koga se dobija gumarabika. akvaplaning (eng. akatističan (grč. aqua Binelli) farm. kamerama i dr. akatalektičan stih (grč. nepravilan (za groznicu).) fil. neshvatljiv. aquaplaning) sp. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akvarelirati (ital. akvaplan (lat. akvatikum. akarpija (grč. grč. aqua. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. Kata. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. stojeći. akvedukt. akatastatičan (grč. aKataleptos) nedokučljiv. akvaped (lat. koja se peva. accarezzevolmente) tuz. a-. zakupac robe radi cphekulacije.ne. samovoljno. kao „prostorna supstancija". providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. bez. a kapele (ital. aqua. po učenju Upanišada: etar. Kataposis pijenje) med. akapLja bodlja. aqua. aKathars(a) nečistoća. axampsfa) negipkost. potres mozga. marinus morski) min. akatist (grč. zbirka satiričnih. nestalan. nemanje srca. ukrućenost udova. akaustičan (grč. fr. zgrčenost. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. pes. akatarzija (grč. nepriličan. snabdeveno reflektorima. assarageg) zakupljivati radi dobiti. a capella) kuz. akaša (ind. aqua. v. akarecevolmente (ital. Hristu i svetiteljima. nedostatak razumevanja. akaša je starija od svih njih. a quadro) muz. Africi. akantologija (grč. a-. akvarelist(a) (fr. a-Katalektikos) poet. accarezzevole) muz. pedis noga) podvodni bicikl. a-.. akarecevole (ital. a. aqua. nečistoća krvi. umiljato. akvagij(um) (lat. med. papilomi i dr.ne. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). akataleptičan (grč. akaparer (fr. a kvadro (ital. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. a-Katastatos) nepostojan. naročito na Veliku subotu. a. med. a capriccio) nuz. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. u četiri glasa. akademski grañanin slušalac. a kapričo (ital. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. prekapnica. kao što su bradavice. pravo odvoñenja vode. akva destilata (lat. ljupko. tj. calcul račun). stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akairologija (grč. akalkulija (grč. akagrJa) neplodnost. akampsija (grč. pelvis karlica) med. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. nena-klonost prema čistoći. Etiopiji. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). nepojmljiv. neshvatanje. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. agere voditi) prav. lat. accapareur) nakupovalac. eng.

aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). pokraj vode. akvatikum (lat. priznanica.. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". akvizitum (lat. vodovodna cev. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. a medved za žute kruške. fig. acquestus conjuga-lis) prav. aklimatizacija. fr. kišovitost. snažna voda. fortis jak) hen. npr. akirija (grč. aklimatizacija. uzvikivanje. prilagoñava™ podneblju. nabavlja ili zadobiva. stečeno dobro. bez pojedinačnog glasanja. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aklimatiziranje. ukras u obliku orla na zabatu kuće. akmak (tur. skupljač oglasa (za novine). prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akio čujem. nabavljanje. kuapbv zagasito-plav. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. gnojnica. sticanje. ret. akvatičan (lat.. vlažan. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). odomaćiti. ducere voditi) 1. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. koji ne prelama. zarañuje. aquarius) astr. aquaticus) podvodan. akvedukt (lat. akolada (lat. aklimatacija. aquiescentia) umirenje. ne lomi zrake. uz platu ili proce-nat. prelomio stanje u razvoju bolesti. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. aKesis) v. aklimatacija (nlat. farm. tj. ukočenost jednog uda ili više udova. nauka o lečenju sečenjem. bez pojedinačnog glasanja. akvizicija (lat. akvijescsncija (lat. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. čovek koji ne trpi ničiju vlast. kri-tično. orao. navikavanje na tuñu klimu. akvatinta (lat. arh. aKephalos bezglav) sanjalica. akte vrhunac. akizam (grč. gnosis poznavanje) med. aquosus) pun vode. atiline (lat. aklimatizacija (nlat. akvijescirati (lat. fig. zool. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). . akoemetar (grč. par acclamation) izvršiti izbor. v. kanal. uzetost živaca. vodeni. nabavljene. aqua. akvizitor (lat. koji živi u vodi. akinezija (grč. akognozija (grč. stari rimski vodovod. slepilo za plavu boju. bubuljica. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. acquisitor sticalac) trg. budala. akme (grč. aceridi. aqua. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. močvaran. acenonoet. zarada. akvadukt. ili usvojiti kakav predlog. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. a-. aklamacija (lat. 1. akvafortis (lat. šiljak) med. accollata. med. nesposobnost »sene da bude oploñena. a-. acclimatatio) v. upotreba reči u prenesenom smislu. akpe) med. pristankom svih. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. acquisitor) čovek koji nešto stiče. ergon delo) ned. akezija (grč. ital. akenonoet v. 2. Kyesis trudnoća) ned. akefalos (grč. akviziter (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. aki (fr. aKinesfa) nepokretljivost. izmirenje nekog dugovanja. orlovi (orao suri i orao krstaš). aquatilia) zool.akvarij(um) akvarij(um) (lat. kad se neko pravi da nešto ne mari. stečeno. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. acquit) plaćanje. collum vrat. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aqua. akvatilije (lat. astr. akik (tur. akiurgija (grč. barovit. naviknuti na neku tuñu klimu. aquiscere) umiriti. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. z. umirivanje. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. oblik ruskog larpurlartizma. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. v. akov lek. akvozitet (lat. zadovoljiti. aklastičan (grč. jednoglasno. acezija. god. akvaterarij(um) (lat. aćtak) glupan. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. aquositas) bogatstvo vodom. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. metron mera) med. ake lečenje.adobivanje. aqua. vodene biljke. mesto u apoteci gde se drži voda. akumetar. bogat vodom. 3. akedija (grč. akijezis (grč. aquila) pl. 21 akolada akianoblepsija (grč. vodovod. acclimatisare) prila-goditi. aklimacija. aklamirati (lat. acquisitio) tekovina. akvila (lat. akvestus konjugalis (nlat. poznavanje sredstava za lečenje rana. aKedeia) v. slatkovodne životinje. akvagijum. kišovit. zajednička tekovina muža i žene. odomaćivanje. aquila) zool. klicanje. anne (grč. nauka o hirurškim operacijama. acedija. blepo vidim) ned. acclimatio) v. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aidestos nezatvoren) Opt. ime jednog sazvežña. par aklamasjon (fr. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). ovlašćeno lice koje. akvozan (lat. 3. aklimatizirati (nlat. pozdravljati klicanjem. aquaticum) prav. Akvarij(us) (lat. 2. aklimacija (nlat.

akratija (grč. zagraditi. pripojiti. akrescenzija (lat. zglašavajući. poverenje. accreditivum) punomoćstvo. pronañena 1829. uzimanje unapred. accommodare. izgladiti. trg. akolirati (fr. slaganje. sporazumeti se. uzimanje predujma. 'aqrab. urediti. akr (eng. spojiti. Aconitum napellus) hem. akologija (grč. sprovodnik. poravnanje. aceordium) kuz. dati kredit. otuda: dati neki posao u akord. fait accompli) svršen čin. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. bolestan izgled lica. namiriti se. glas. žderonja. akomodacija (lat. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. nečistoća. na račun. terme. zglašavanje. a ne nadnicama. punomoćje. kranfon lubanja) fiziol. akomodirati (lat. porav-nati. staviti u za-grade. a kong» (ital. vezati za ggritke. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. samo bog. asge) engleska mera za površinu. tip. accordando) kuz. accrementum) poraštaj. sprovoditi. jakrep. akoz lek. tj. akolast (grč. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akorporirati (nlat. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi.. kao jedino što doista živi. voj. akrep) škorpija. accompli) završen. akratoterme (grč. udesiti. accorder) zglasiti. priseo jiti. akompli (fr. accorporatio) sjedinjenje. voj. ugovor. zglasilac. zglasilo. aKĆluthos) pomoćnik. a-. na ime. dopustiti. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. na ime zarade ili primanja. odobriti. akordando (ital. akompanjirati (fr. god.22 ramenu novoproizvedenog viteza. uroñena nakaznost glave. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. pogodba. unapred. ad. a ne nadnicom. uopšte svaka otrovna životinja. žice). akomija (grč. a-. a conto) uzimanje na račun. udešavajući. akdniton jedić.8 t2). bledilo. logia nauka) nauka o lekovima. overenje. svršen. a conto) trg. accommodatio) udešavanje. plaćati taj posao po parčetu. a-. accoler) obgrliti. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. nl. akratos jak. akotiledone (grč. accordamento) muz. bezdlačnost. med. o sredstvima za lečenje rana. = 4840 kvadratnih jardi (4046. zagrada. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. pridružiti. združenje. sobe i dr. povećanje. tur. kuz. opunomoćiti. a-. poverenje. po svršenom parčetu. akreditiv (nlat. na ime zarade ili primanja. unapred. akomodirati se. po dešavanje. akorporacija (nlat. u ime predujma. slagati. akreditirati (nlat. poravna™ se. . akreditiranom. priznati. predujmiti. bog. akrescenziJa akorder (fr. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. ćelavost. udešavanje instrumenata i glasova. akontacija (ital. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). akreditirati se steći ime. akonitin (grč. ne nadnicom. ove-riti. akranija (grč. accordoir) muz. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. akolit (grč. priraštaj. o plaćanju nekog duga. kotyledon udubljenje) il. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. a-. saglasnost. fr. akordion (ital. akordirati (fr. udešavanje muzičkih instrumenata. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. tačkati. okončan. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada.crescere rasti) prira-štaj. pa i sam svet. aKolastos) neumeren čovek. accreditare) ovlastiti. accord. udešavanje. v. accommodement) udobno ureñivanje kuće. accordeur. pripadanje. poravnati se. akomodman (fr. utvrñenja i sl. dok su sve ostale stvari. akordoar (fr. npr. akonto.. akontirati (ital. suma koja se uzima na račun. namestiti se udobno. izravnati. proždrljiva!]. naročiti način plaćanja radnika. akompanjist(a) (fr. akosmizam (grč. nlat. kuz.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. assoglmoder) podesiti. uvaženje. krateia nemoć. akrement (lat. zglaša-vati. akrep (arap. bez istinske stvarnosti. akordamento (ital. a-. udesiti se. dovršen. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. accompagner) pratilac. accordatore) kuz. kote kosa) ned. koji je u punoj snazi. akord (ital. udesiti (glasove. zagrliti. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. vansudsko poravnanje. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. predujam. fet akompli (fr. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. ital. samo modifikacije božanstva. kćsmos uredan) neurednost. „štimer". ckrku-larni akreditiv akreditivno. suprotno: ateizam. viljuška za zglašavanje. accompagner) pratiti. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. složiti. akosmija (grč. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. accordo. sporazum. assogrogage) prisajedi-niti. fr. sloga.

akroterion vrh. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. čitanje. graphfa. akrokarpičan (grč. akroama (grč. teško razumljiv. akros. pisanje) tip. kephale glava) znat. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akromonosilabike (grč. gorčina. akros. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akriminacija (nlat. poslednjeg uzroka stvari. ruke i noge) od kamena. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. akridofag (grč. akros. akros. akribometrija (grč. akromazija v. kratkoća jednoga ili više udova. . akromion. akribometar (grč. krajnji udovi tela. ahromatin. akritičan (grč. akro. akrimonija (lat. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrfs skakavac. akros. karpos plod) bog. akromegalija (grč. kolon ud) št. accriminatio) optužba. akropetalan (grč. neodreñenost stanja bolesti. akros. odseca. akribeia) tačnost. nekritičan. temeljitost. metron) tačno merenje. akromatin v. donje vilice. pelivan. akribija (grč. gornji deo. akropostija (grč. istraživanju i. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. predavanje. akrizija (grč. akrotizam (grč. znat. akroazis (grč. akropatija (grč. akribologija (grč. ahromazija. akros. aseg ljut) farm. akromikrija (grč. akribes. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. otpornost. <upr. postupak pri radu kiselinama. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. sophia mudrost) najviša mudrost. onaj koji se hrani skakavcima. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. optuživanje. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akros. jezika. akroamatičan (grč. megas velik) med. ahromatopsija. šiljat. neodlučnost. akrokefalija (grč. gornji. akrobystfa) v. redak) pesma kod koje početna. akros. kome je potrebno usmeno objašnjenje. aseg oštar. pri obre-zanju. vrh zgrade. kao i ostalih perifer-nih delova tela. mikrćs mali) med. med. ruku i nogu. npr.(grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akrokolije (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akrogrami (grč. akros. akros. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. predavanje. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). tj. petalon list) bog. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akrobistija (grč. akrobatika (grč. usnica. akrolein (lat. stfchos niz. naročito krajnjih. akronim (grč. akros. akrćasis) slušanje. akros. nosa. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. tačnost u govoru. prevrtač. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. lopatica. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. usmen. pisanju. krajnji. acrimonia) oštrina. u životu. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. u obliku predavanja. pathos bolest) med. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akrilna kiselina hen. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. okrivljavanje. Akropolis (grč. akribes. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akropostija. glavica) ark. koji nosi plod na vrhu. oporost. akros. akrisfa) nerasudnost. akrobacija (grč. gipko-sti i okretnosti. polis grad) gornji grad. akroterija (grč. šiljatost glave. pleće. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. plećka. savesnost. akrosofija (grč. akroliti (grč. slemenu grañevina. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrobistija. monos jedini. avij. brižlji-vost. akromion (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. akromfa) znat. opori lekovi. phagos žderač) skakavcojed. akrografija (grč. kiselina. akrobata) (grč. odyne bol) ked. akro. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima).akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. ljuti. rasuñivanja. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. bazipetalan. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrije (lat. oleum ulje) hen. ljutina. akromatopsija v. akrostih (grč. uopšte. koji se. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha.

aksonometrija (grč. acta publica) pl. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. aktivitet (nlat. imanje (novac. za razliku od pasiva. activa) trg. naročito sudska radnja. Aktentasche) torba za spise. up. akros. axioma ugled. aksiom (grč. okretan. acte) delo. učenje o vrednostima. acteur. activus) v. v. timologija. activus delatan) radan. radnje. radinost. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. tj. izvršilac) glumac. aksilarni (lat. okretnost. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. koji vredi. „osovine Berlin—Rim—Tokio". objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. ustalački. akseničan. farm. koji dejstvuje. vredan. delovanje. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. aksungija (lat. aktinos sunčani zrak. pospešavati. v. radni. pretres. istina koja se ne može dokazati (npr. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. fr. njegovim stalnim nastojanjem. aktentašna (nem. radan) 1. istinit.. ili su mu čak od štete. aheša) negostoljubivost. actum. axine sekira. 1. akros. axilla pazuho) pazušni. akt (lat. imovina. morske životinje iz porodice anto-zoa. uvesti u aktivnu službu. aktivacija (lat. aksenija (grč. activus delatan. aktivist(a) (lat. koji radi. aktivi (nlat. activa) trg. negostoprimstvo. actinaria) 3001. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. delatnost. ahbp oca. akrćcholos jarostan. activi) pl. radan. aktive (lat. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aktiv 2. acta apostolorum) pl. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktis. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktivan (lat. fil. javni spis. aktivnost (lat. os) osni. pojačavanje delatnosti. osovina. activare) staviti u dejstvo. onda su i meñu sobom jednake). aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. radnja. državnim nad-leštvima itd. akta publika (lat.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. cijanoza. pogurnuti. axis osovina. activitas) živost. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. očevidan. aksiomatičan (grč. gram. manteia proricanje) proricanje po sekirama. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. actus. actor vršilac. radi u nekoj oblasti (npr. stavljanje u delovanje. razjaren) jarost. radni. aktiv-nost. tj. ubrza-vati. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. trg. aksiomatika nauka o aksiomima. aksist (nem. osovinski. aksiom. akter (fr. aktivator (lat. od kojih sopstvenik ima koristi. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. rasprava. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. axis oca. raditi) pl. eng. svojstvo sunčanih. ubrzati. activus. politički aktivist). razjarenost. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. bez kostura. salo. očevidna istina. čin. zrak) fiz. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. koji se ne dokazuje. koji označava delatnost) 1. šake. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. aktivirati (nlat. aktiva (lat. zrakova da izazovu hemijske promene. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. živ. . logia nauka) fil. moruzge. akta apostolorum (lat. akrofobija (grč. aktivisati (nlat. u dejstvu. activus delatan. revnost. odstraniti je. naročito u sudu. bradva. act. activare) v. teorija vrednosti. spisi koji se tiču nečega. akta (lat. ne raditi po njoj ništa. mast. mekanog tela. akroholija (grč. uši. radno stanje (suprotno: pasiv). pristalica aktivizma. aktinidi (grč. aktivirati. dela apostola. raditi) fil. aksinomantija (grč. aksijalni (lat. delanje. agere delati. pospešiti. dejstvo. aktinos) hek. praktično. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. potraživanje (suprotno: pasiva). nlat. aktfs. usta). hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. aktinizam (grč. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. aktivizam (lat. svaka svečana javna radnja. one koje se tiču države. aktfs. activus delatan) onaj koji je delatan. suprotno: inaktivi. pl. hem. dela. nadljubiča-stih. akrocijanoza (grč. poz. stopala. još u službi. nekretnine). gram. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. lat. acta od agere delati. axios vredan. osovina. nedokažljiva istina.) med. v. 2. hartije od vrednosti. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. 2. Kad su dve količine jednake trećoj. 2. pregalački. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. marljivost. aksiologija (grč. Achse osovina) „osovinaš".akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. aktinije (grč. javne radnje. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aktivitet.

naročito: oštrina tona. rad. izdavalac punomoćja. redni broj 86. tuži-lački. aktinogram (grč. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. actualisatio) privoñenje u delo. ispitivanje. sparivanje. akuzator (lat. spol-no sjedinjavanje. gramma slovo) rendgenska slika. advokat. actuatio) med. actualis) fil. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. tužitelj. atomska masa 219. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. akuzatus (lat. metron mera) 1. prouzrokovači aktino-mikoze (v. teorija aktualiteta psi*. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. actualis) v. bodljikast. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. današnja zanimljivost. aktuacija (nlat. goveda i svinja. tužilac. zrakast. atomska masa 227. kažnjiv. akuzativ (lat. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. actuel) v. aktuar (lat. mykes gljiva) ned. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinoterapija (grč. privesti ili privoditi u delo. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. stvarno. accusare optužiti. aktinograf (grč. aktinoskopija (grč. nevidljivi. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. koji hemijski dejstvuje. 2. aktualizirati (fr. grapho pišem) fiz.. accusator) tužilac. aktualan (lat. energeia delo. aktualizovati (fr. accusatio) tuženje. kinetička energija. aktinomorfan (grč. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. odista. aktovka (lat. . takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aktfs. aktus (lat. koji je na dnevnom redu. aktualitet. aktis) hen. savremen. svečan čin. aktis gen. aktinometrija (grč. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. optuživanje. lečenje zracima. aktis. aktinometar (grč. optuže-nik. aktu (lat. acuitas) šiljatost. a ne nešto supstancijalno. accusativus) gram. aktinomicete (lat. zrači H-zrake. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. istinit. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. zarazna bolest najpre opažena kod konja. koji se odnosi neposredno na današnjicu. oštrina. aktis. agere raditi. nlat. aktinografija (grč. akuitet (nlat. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. savremenost. aktinos zrak) fiz. aktinoidi v. prozračavanje rendgenom. accusatorius) prav. akuzabilan (lat. skopeo gledam) med. dan. aktualizam (lat. therapeia lečenje) med. aktis. optužljiv. akuzatorski (lat. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). današnjica. koji hemijski razlaže. akuzator. prenošljiva i na ljude. što). aktinon (grč. aktinoelektricitet (grč. stvaran. stvarnost. actrice) glumica. actualis) sadašnjost. aktis. oni koji stanuju na obali. dat. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. morphe oblik) bog. aktualizacija (lat. aktinomikoza (grč. actualiser) v. aktinij(um) (grč. jesu aktinski. činjenički. aktis. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinidi. rentgenogram. aktis. supr. metron mera) fiz. akte strma obala) pl. sadašnja važnost. optužilac. aktualitet (lat. ascusa-bilis) tužljiv. graphia opis) nauka o zracima. zastupnik. optuženje. aktuelan. actu) u istini.92 sek.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. akuzacija (lat. med. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. školska svečanost. ostvariva-ti. aktuelaost. aktis. actus) radnja. ostvariti. svečanost. Actinomyces) biol. akuleiforman (lat. suprotno: akuzatus. accusatus) tuženik. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktrisa (fr. ostvarenje. aktor (lat. aktis. aktuelna energija živa sila. aktis. hem. aktis. znak Ap. aktinična energija (grč.). delo. aktinski (grč. princip prirodne istorije. danost. primorci. aktuelan (nlat. fr. naročito geologije i bio-logije. znak As. čin. ostvarivanje. actuarius) sudski pisar. aculeiformis) žaokast. actor) prav. actuel) sadašnji. poluvreme raspada 3. današnji. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. radioaktivan element. optužni. aktis. aktinimetar (grč. metron metar) fiz. aktualizo-vati. aktis. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. redni broj 89. dejstvo nekog leka na organizam. aktuelnost (fr. actualis. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. ispoljava se na organima za va-renje.

poroñaju i babinjama. tačan. skupljač. prihvatiti. koji ubrzava. od dveju ugovoračkih strana. paciscenata. accumulator gomilač. akcent. akušersko odeljenje med. nagomilavač) fiz. primalac jedne na sebe vučene menice. akceptilacija (lat. accumulare) nagomil(av)-ati. akustikos. akuratan (lat. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. acutus accentus) gram. način lečenja nekih bolesti. znak za obeležavanje naglaska. akcentuacija (fr. ret. acceleratio) fiz. usvojljiv. porañati se. acceptatio cambii) primanje menice. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akuo čujem. accentus naglasak. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. prihvatljiv. oštri naglasak. a druga akceptant— primalac). nauka o akcentima. aparat za skupljanje električne energije. primaljstvo. acceptus primljen. koji prisiljava na brzo rešenje. akcept. ubrzavajući. accuratus) brižljiv. akcept (lat. primljena menica. acutus oštar. poroditi. akcen(a)t (lat. gramatici. akušeza (fr. acceptare) primiti. ubrzanje. prihvaćen) primanje menice. „prihvaćena". accoucher) babištvo. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. staviti. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). acupictura) vezenje. punctura bod) med. accentus naglasak) gram. accepta) pl. akustika (grč. odobra-. accentus) gram. acupressura pritisak iglom) med. akušerstvo (fr. akutan (lat. akcepta (lat. akceptirati. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. gravis. akuplirati (fr. akulturacija (eng. accentuation) gram. ubrzavanje. oštrougli. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. odobriti. accentus acutus) gram. reč kojom se izražava primanje menice. acceptare) primalac. jednog glasa. accelerare) ubrzati. akcentus akutus (lat. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. dvornice. accelerare ubrzavati. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akumulator (lat. uredan.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. 2. akceptor (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. nlat. akušer (fr. i fr. priznati. naglasak (sloga ili reči). primljen od Kineza i Japanaca. akceptacija (nlat. teški naglasak (u grč. modernizacija (primitivne) kulture. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. accepti latio) trg. savestan. angularis ugaoni) kom. akcentovati (lat. accoucher) pomoći ženi da rodi. akumulirati (lat. akceptant (lat. akoemetar. acceptibilitas) pri-mljivost. metron mera) v. gram. a obično traje do 40 dana. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. crkva). novac. accumulatio nagomilava-nje) 1. v. akceleracija (lat. accelerativus) ubrzavan. akupiktura (nlat. akceptabilan (nlat. gramatici). akcentovanje (lat. up. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. ubr-zavati. accentus gravis) gram. valac. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. akumulacija (lat. acus igla. grč. slog ili neku reč. akut. akceptovati (lat. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. vezivati dva po dva. nauka o trudnoći. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. . koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". accoupler) sparivati. acceptare) v. dohoci. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. ispravan. akceptirati (lat. jedna je promitent — ponu-ñač. pri izgovoru. nauka o zvuku. akcentus gravis (lat. akuo čujem. acculturation) l. akutangularan (lat. akcentus cirkumfleksus (lat. acutus) oštar. akustičan (grč. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. sticati. akut (lat. akceptibilitet (nlat. isticanje. vez. accentus circumflexus). akcelerometar (lat. primalja. sloga ili neke reči putem naglašavanja. akuširati (fr. accoucheuse) babica. slušam) fiz. nagomilavanje (reči i izraza). nagomilavač. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akumetar (grč. akcentuacija. prihvatljivost. izvijeni naglasak (u grč. acceptabilis) primljiv. pozori1pte. akupresura (lat. „sprejeta". grč. akupunktura (lat. spajati. akcentologija (lat. naglašavanje. akcelerirati (lat. cirkumfleks. spojiti. trasat. babičiti. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. steći. prek. poroditi se. logia nauka) gram. oštri akcent. kao u molra. 2. stavljati ak-cente na reči. spa-riti. prihodi.

posrednik. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. a la bon-er (fr. pripravnik u službi ili zvanju. alaj-beg (tur. pri-laz. npr. ala breve takt (ital. odeljenje konjanika. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accise. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). pokvarena. a la carte) prema jelovniku. med. zalazak sunca. a la (fr. jezičara. al. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. koji se tiče dejstva. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. hartija od vrednosti i sl. alajbegova slama ono što nema vlasnika. a la kart (fr. tur. acctionnaire) trg. accise) odrediti prirez. vreme četvrte molitve muhamedanaca. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. po ugledu na nešto. druga nagrada. akcizirati (fr. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. akcidentalije (lat. raspusna. deonica. slučaj. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. al) otvoreno crven. senzal. član nekog akcionarskog društva. accessorius) sporedan. uzgredan. osetiti. trg. usvajanje. prihvatanje. usvojene značenje neke reči. akcesit (lat. izbor jela po jelovniku. al-) arapski član. alabaster (grč. dejstvo. sluškinja. svetina. akciza (fr. slučajne osobine neke stvari. akcionator (nlat. alal. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. preduzimlji-vost. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. accidentalis) v. action) radnja. akcidens (lat. Al-kuran itd. akcesoran (nlat. slučajna zarada. na probu. ono o čemu niko ne vodi računa. accisia. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. accidere) pl. po. sporedan. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. tužilac.akcepcija 27 privreñivanje. ak§am) l. Aladnnova lampa. 3. a la bonne heure) u dobri čas. obrazaca. akcionar (fr. veoma tvrda vrsta gipsa. actio tužba) tužiti. prvi mrak. accise) trošarinac. akšam (tur.(ar. alaj (tur. accedere) pristup. eng. parada. akcioni (lat. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. pomoćni. akcizant (fr. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. alabastros. akcidence (lat. alaj-barjak (tur. actio. ružičast. shvatiti. delanje. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. halal. gde je vladao rñav umetnički ukus). accidens. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . svečana povorka. poreznik. sporedan posao. alkohol. akcidencija (lat. akcipirati (lat. što je promenljive ili slučajno u njoj. accessio) pristupanje. opaziti. prila-zak. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. Aladinova lampa v. akcioiiradi-jus avij. »sena opaka jezika. osećati. po zalasku sunca. lat. alabastar. al-kali. accidentalia) slučajnosti. akcesist(a) (lat. trošarinu. opažati. desiti se) nebitna. a 1a) kao. accidere dogañati se) prirez. fr. slučajan. čuti. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). naročita. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). odn. actionator) tužitelj. gomila. akcizor (fr. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). sreća. izrada tablica. acceptio) primanje. alay bayragi) glavna vojnička zastava. razumeti. nlat. lat. 2. nemoralna žena. alabandizam umetničko ošljarenje. accidere. 2. sporedna nagrada. udeo. mnoštvo. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. accedere pristupiti. trošarinu. accipere) primiti. napad groznice. akcionirati (lat. (arap. op-tužiti. oporezovati. de-latni. u vodi teško rastvorljiv. pristup) početnik. alajka (tur. koji nema veze sa suštinom stvari.. poput (čega). alabastersko staklo mutno. sporedna. delanje) radni. al (tur. akcidencijalan. akcesija (lat. koje nisu bitne. ono što još pripada glavnoj stvari. actio rad. sporednosti. alabastrum) št. accise) onaj koji plaća prirez. halayik) 1. stupanje na vlast. alev. alay) vojska. optuživati. robinja. delatnost. accessus. trošarina. accidentialis) nebitan. rumen. akcidentalan (nlat. naučiti. accessus pristupanje. accidere dogoditi se. tip. priraštaj. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. često se upotrebljava i el i ul. Aladin. akces (lat. poluprovidno staklo. deoničar. akcidencijalan (nlat. fini. akcija (lat. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda.

uznemirujući. albumen (lat. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). albumen. belančevinasta materija. alata (lat. alumen) stipsa. pozdraviti se. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje.. posrebravanje metala. miraz. albino. albatio) beljenje. napad na nekog grdnjama. alafranka (ital. „brdska zemlja") staro. metron mera) hem. albus beo. grč. albolit (lat. albatross) zool. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. albanolog stručnjak za albanologiju. alah (arap. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. alantotoksikon (grč. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. oboljenje usled trovanja kobasicom. oblik) zool. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. albacija. al crven. miraz. albumen) hem. alamanka (tur. knjiga za skupljanje fotografija. albatros (eng. alaturka (ital. alat (tur. alaun (nem. odmah. strah. albinizam (lat. zabrinutost. Alba Greka (lat. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. a oči crvenkaste. neobuzdan čovek. alativ (fr. toksikon otrov) hem. Alemanne) gladnica. afferre donositi) prav. albus beo) med. poštanskih karata sa slikama. albus beo) min. začednica. belančevina. književnosti i kulture. orijentalskog. at konj) alatast konj. 2. albugo) med. allas. nespokojstvo. ital. a-ilah) bbg. obespokojiti. allas. alba (lat. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. potpuno belo telo imalo bi albedo =1.: alafrZnka. ala marna (ital. pustahija. album (lat. alat. allatratio) lajanje na. beli feldspat. islamskog). albedo (lat. lat. grč. u zbunjivati. alarmer) uzbuniti. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. albumen belance) hem. supr. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. a-. sve što je potrebno za rad. materija koja u sebi sadrži belančevine. ubrzanje. alla marcia) iuz. alarmirati (fr. najednom slikati. koračnice. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. alla turca) na turski način. onaj koji boluje od albinizma. prćija. zastrašiti. pokloniti. na kome će se ostvariti neka radnja. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. do zemlje duga. od helal) l. oprostiti se na rastanku. uzbuna.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alarmist (fr. nazvane po pronalazaču. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. alantoida (grč. albino (um. alatus krilat) davanje krila. alarmantan (fr. albifikacija (nlat. alatracija (nlat. ala prima (ital. spomenar. alacija (nlat.000 listova). koji uznemiruje. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. po turski (za razliku od evropskog. bez prethodnog gruntiranja. maraka itd. po zapadnjački (za razliku od turskog. allas. danas samo pesničko ime Velike Britanije. poziv ili znak ka oružju. alatio. alantijazis (grč. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. . alat) pribor. Alaun. albifikacija. spomen-knjiga. halaliti (tur. allatura. alarm (fr. fig. ribar. albuminimetar (lat. gramežljivac. bela mrlja na rožnjači oka. jer bi odbilo svu svetlost. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). halas. albus beo. oprostiti se. pravi bog. albumin (lat. Albion (kelt. album belo) belina. albugo (lat. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. albit (lat. allatus donesen) pl. crtežima i sl. obespokojavajući. lalein brbljati) med. svetao.: alaturka. alantoidna tečnost zool. supr. albus beo) med. albumen) hem. nasledio odsustvo bojene materije. začedna bešika. lat. allantos kobasica. alaliti. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. sjajanje metala. albertotipija tip. belančevina. albacija (nlat. alarme. alat (arap. alarmant) uznemiravan. donositi. po evropski. albification) v. lat. usled čega koža i kosa izgledaju bele. eidos izgled. riba i gmizavaca). košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. alaman (nem. pozvati ka oružju. uznemiriti. zapadnjačkog). naročito bakra. allantos kobasica) med. oruñe. alla franca) na evropski način. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. bela. alla prima) slik. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. alatura (nlat. praviti uzbunu. požurivanje. vid. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. nemir. koju treba ispuniti slikama u boji. naročito ručni. tj. knjiga sa belim listovima. all'arme) voj. riñan. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. tur. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. afferre doneti. botulizam. alas (mañ. albuminat (lat.

albus beo) fiziol. kockarnica. helva) v. lagneia obljuba) med. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. voštane ćelije u pčelinjem saću. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. algos bol. alge (lat. alegata (lat. aleatiko (ital. algolagnija (grč. alea kocka. bescvetnice. algija (grč. alvearij(um) (lat. albumen. grč mišića praćen bolom. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. uživanje u bolu. slastičar. jasno crvene svetlosti. allegatum) navedeno mesto. albumoze (lat. alvaluk (tur. alva (tur. okreni. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. dakle. izmet. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. bol živaca. bolešljiv. male duplje. konačno sam se odlučio na neko delo.. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike.'. alea kocka) slučajan. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. 2. logia) bog. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. nagrada. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. igrač na sreću. alkohol lišen jednog dela vodonika. aleator (lat. algos bol. alev (pere. u sazvežñu „Bika". Aldebaran (arap. algetičan (grč. nastao usled bola. phonos ubistvo) med. aleatorij(um) (lat. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algama (grč. izvoñenje. plamene boje. najčešće algi. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. (boza). algologija (lat. bolesti bubrega i dr. algeo osećam bol) bolan. tj. aldumaš (tur. ureo mokrim) med. alvus (lat.. alcohol. algospazmus (grč. god. kukuruznog brašna i dr. aleatorni (lat. al-gebr) kat. alea kocka) muz. grč. ćelijast. algema) med. aleatorika (lat. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. napred! alea jakta est (lat. mesta navedena iz drugih dela. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. na-vod. alvearium) košnica. zvezda prve veličine. algoritam (arap. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. alveoli) l. albuminozan (nlat. algoritam. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. alea jacta est) posl.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. koji odgovara litogra-fiji. aldehid (nlat. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. trbuh. med. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. halva. algae) bot. znalac algebre. alegat (lat. grč. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algaritam (arap. aldum (tur. izlučivanje belančevine mokraćom. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. graphfa) tip. algrafija (grč. udžbenik algebre. mat.) astr. 2. grč. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina.. kao znak šećerne bolesti. ležišta za zube u vilicama. algorizam (arap. al-veolarni živci vilični živci. algeo osećam bol) med. „sastavljanje razdvojenih delova". rythmcs) v..) crven. okrecima. algofon (grč. albuminurija (lat. aldim) zlato. račun simbolima po odreñenim zakonima. rythmos odnos) 1. ale! (fr. kockar. kocka je bačena. trnka. grč. ćelijski. stolica. algos bol. alea kocka. „volovsko oko". nauka o algama. idi. otuda i naziv. npr. algebra (arap. allez) hajdete. alvadžija (tur. algoritam. veština računanja. spasmos grč) med. algaritam. aleatorium) igračnica. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. kriptogamne vodene biljke. alveolaran (nlat. helvahk) napojnica. bol. grč. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. požuda za bolom. albuminosus) koji sadrži belančevinu. allegata) pl. rythmos) v. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). pče-lanik. napojnica. alvus) anat. alveole (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. albuminoidi (lat. neuralgija. anat. belančevit. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. pozivanje na neki zakon. albus beo) ned. aleator) igrač kockom. alga. uputstva.

sredstvo za spasavanje i pomoć. lek protiv trovanja. klasičan stih Francuza. umereno veselo. protivotrov. alegorisati. aleksandrijski gramati-čari. alegramente (ital. alam znak. alegorist(a) (grč. allegatio) navoñenje. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alektryon petao. aleksin (grč. aleja (fr. slikovito objašnjenje pojma ili misli.alegacija ZO alegacija (lat. alegro non tango (ital. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. brzo. a-. alegro di molto (ital. sa žarom. umereno brzo. rug vatra) med. allegorikos) iskazan slikom. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. slikovit. alegoričan (grč. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. Septua-ginta. vrlo »sivo. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegorija (grč. allelon naizmeničan. allegro ma pop troppo) muz. alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. aleksandrit (grč. tvrñenje. u prirodi i životinjskom svetu. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alegrisimo. iz HP veka. alegretino (ital. strasno i brzo. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. alegorisati (grč. u slikama. po-morskog grada u Donjem Egiptu. i dr. pozivanje na spis. alegro asai. allegramente) v. alegro kon spirito. alegro kon brio.) nauka o protivotro-vima. naročito protivotrov. allegro maestoso) muz. v. manje veselo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. phtefro unittavam. alegrisimo. pat-hos doživljaj. čist rad (u bakrorezu). alegorizirati (grč. alektacija (lat. alelopatija (grč. veselo. alegro. allegoreo drukčije izražavam. sa dostojanstvom. u HUP veku. v. alegro kon fuoko. u arapskom. alegro kon brio. slikovito. alem (arap. koji je osnovao 331. aleksiteričan (grč. allegro di molto) muz. aliluja. pre n. živo i brzo. aleksija (grč. allegro assai) muz. vrlo veselo. v. allegro con fuoco) muz. vrlo veselo.e. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. alektryon petao. aleksandrinac poet. aleksipiretikon (grč. ne mnogo brzo. allelophthorfa) fil. zavijen. alegro di molto. drukčije prikazujem) v. hallal. aleksifarmacija (grč. allegro pop tanto) muz. izražavati misli zavijeno. alegro kon spirito (ital. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. sredstvo protiv groznice. manje brzo nego u alegro.) min. alexo pomažem. allegro con moto) muz. brzo. suva učenost radi učenosti. aleloftorija (grč. allegretto) muz. protivotrovni. pored ostalih mnogih značenja. slikovit govor. u ponoći kao u po dana" (nar. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allelon meñusobni. kao npr. dvanaesterac. uzan prolaz. alegro asai (ital. alegro furiozo (ital. uzaja-mni. pharmakon lek) med. alektriomahija (grč. šetalište izmeñu dva reda drveća. navoñenje činjenica. odmereno hitro. alegro vivace) muz. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. pesma). up. alegro maestozo (ital. alexo branim) med. što življe. primamljivanje. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegrisimo (ital. alegro ma non tropo (ital. alegro kon mogo (ital. alegro moderato (ital. allegrissimo) muz. . štitim) hem. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alegramente. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. koji potiče iz Aleksandrije. ne odviše brzo. alegro kon fuoko (ital. izazivanje draži. vatreno. alegreto (ital. allectatio) mamljenje. aleluja (hebr. aleksiterijum. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro (ital. allegro con spirito) muz. delovanje. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegoria) poet. v. alejkum selam (tur. delo ili pisca. vrsta dragog kamena. alegro vivače (ital. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). živahno. uzburkano. umereno alegreto. allegro) muz. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. lexis govor) psih. aleksifarmakon (grč. allee) drvored. alexo branim. alektriomantija (grč. allegro moderato) muz. aleksit (grč. pesma u slavu boga. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. a ne direktno. manje živo. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. allegrettino) muz. alexo branim. »sivo. allegro furioso) muz. hitro.

odstupanje od prirodnog stanja. alen-tato. smesta. ergon delo) ned. . slitina. alimentar (lat. odbiti neki predlog. otu-ñivati. npr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. aligacija (lat. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. a limine. lyrnpha voda) med. alienatio) otuñivanje. alizarin (šp. alikvaitan (lat. med. oroñavanje. američki krokodil. alienare) prav. alija (arap. aleiteza (grč. pathos) ned. bračna veza. Sveta alijansa (fr. alet (arap. popuštajući. opri-jateljiti. koren broća. fig. alergija (grč. ponudu. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. allemande) muz. ua. alikante (šp. alizari. u biljnim ćelijama. koji pati od alergije. belle alliance). lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alligare) sliti. alimenta) pl. gde je ta ista osoba. okruglasta i kristalizovana organska tvar. drukčije. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alijevacija (lat. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. v. odlučno (npr. u odreñeno vreme tobože bila. trovanje hranom. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alethes istinit. aleuron brašno. onaj koji voli istinu. aliquoties) mat. alimentare) ishranjiva-ti. usporavajući. aleuromantija (grč. metanje) med. alimentatio hranjenje) ishrana. alimentacija (lat. drugim putem. pathos bolest) lged. prodaja. alijenist(a) (fr. alliage) v. alopatija. aleuron pšenično brašno) bog. alias) inače. savet i sl. alloios. levantinske broć. alibi (lat. ergon) med. alieniste) lekar za duševne bolesti. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". aleuronat (grč. slivati.alemanda 31 alimfija smesa. alijansa (fr. v. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. tj. zalog. legirati. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. dok je ranije dobivana iz korena broća. udruživanje. v. aleopatija (grč. s praga) odmah. alliance) spajanje. god. slična zrncu. alienisme) med. prijateljstvo. kajman. nedostatak limfnih žlezda. alkkvotan. aleuron pšenično brašno) bog. a limine (lat. šp. allos. npr. drugde. obično: aliirati se. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). aliluja. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. logia) nauka (ili: učenje) o istini. filalet. sme-šati. sem toga. aligator (ital. el lagarto) zool. allos drugi. alizari) hen. otu-ñenje. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alibi) prav. primesa. legura. savez. otuñiti. snabdeva™ hranom. koji se sadrži u većem broju. aleopat (grč. alijenirati (lat. izdržavanje. philos prijatelj) prijatelj istine. odvratiti. prema tvrñenju neke druge osobe. aligirati (lat. alijaža (fr. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke.). alienatio mentis). aleuron (grč. svezati brakom. na drugom mestu. zadržavajući. aliirati (fr. ergon) med. dodatak. umerenog tempa (nemačkog porekla). zemlja u kojoj žive Alemani). alijenizam (lat.ne. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. Pruske i Austrije 1815. aleuron pšenično brašno. aletheia istina. aleurometar (grč. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. alizari) bog. alimentarius) prav. allier) vezati savezom. alligatore. alemanda (fr. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. svečana. poludeti. v. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. up. allos. alikvotan (lat. ludilo. izdržavati. allos drugi. 2. 6 su alikvote broja 12. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. a. Alemani (nem. alentando. sklopiti savez. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alimfija (grč. aleluja. alijaža. primesak. udružiti. alentando (ital. razmena. supr. alikvota (lat. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. hhilat) odelo. bez. aletiologija (grč. alergeni (grč. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aliquantum) mat. lat. vanbračne dece. aliment(a) (1. belančevina koja se nalazi u pšenici. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. thesis položaj. premamiti (mušterije). alizari (šp. fr. alienus tuñ. alentato (ital. alef (hebr. alijas (lat. alergičan (grč. alloios drukčiji. aletofil (grč. alimentirati (nlat. duševno rastrojstvo. npr. allentando) muz. 4. alopat. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aligacija. allentato) muz. alfa. Z. alimentarna intoksikacija med. iste vrednosti kao i indigova modra boja. duhovno ra-strojstvo (lat.

ala krilo. alkoholičar (arap. al-qubeh. alkalizirati (lat. od kojih dva jedanaester-ca.. alkejski stih (grč. palata. način hoda i držanja nekog čoveka. po sadašnjoj vrednosti novca. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. alkalni metali hem. alka (tur. pš. Korav. svrstati. halkah) hen. alifatična jedinjenja hem. halkah) hem. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli.drveta. halka. alir(a) (fr. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). hidrokrilac. prečista™ do stepena najveće finoće.. nešto uvučenim redom. an gro. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alitura (lat. ložnica. al ingroso (ital. metron mera) he». vladanje. alkovn (arap. aliptika (grč.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. amoni-jaka. up. 2. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alinjirati (fr. aliskaf (lat. stih od pet stopa.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alineja (lat. organska hemijska jedinjena ugljenika. dvor. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. rubidijum. sa osnovom od vune i svile. Alkuran (arap. alcalisatio) hem. . alkalizacija (nlat. po kursu. alkoholometrija (arap. alkaloidi (arap. aliteratio) poet. od kore kina-. udubljenje u sobi sa posteljom. alkoholizirati (arap. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. od kojih su neki veoma lekoviti. neki prah. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. najbolji. fig. Koran.) hem. halkali. cezijum i francijum. ka-lijum. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. prečišćavanje alkohola. alkalije (arap.) pl. grč.) pl. iz Mitilene na Lezbosu. hem. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. savršeno prečišćen prah. nauka o ispitivanju sode ili potaše. lat. a od. alitura) hranje-nje. postrojiti. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. ishrana. alkoholat (arap. trag divljači. halka) v. efdos) hem. železa i dr. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. otrovni i gorka ukusa. alcalescere) hen. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin.) hem. alkejska strofa strofa od četiri stiha. jedan deveterac i jedan deseterac. alkazar (arap. grč. iste slogove. novi paragraf. al corso) trg. naročito rakije. aliterirati (lat. morfin. način kretanja. pomešati sa alkoholom. urediti. alere hraniti. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. rakije i dr. alkoholi (arap. al korzo (ital. alkoholizacija (arap. alkatifa (arap. Al-qur' ap) v. hemijski najreak-tivniji.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. halkalf. pre naše ere. alkohol (arap. alcalisare) hen.. al-qohhlu) l. npr. grč. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. npr. halkah. kroz staklena vrata i prozore. alkalescirati (nlat. vodonika i kiseonika.) dvorac. pijanica. ali ingrosso) trg. potaša. poravnati po koncu.: „Ona poji po putu putnike". aliteracija (nlat. grč. ad littera slovo) praviti aliteraciju. Al-qur' ap) v. Alkoran (arap. osloboditi od vode. alkalij (arap. alkalescencija (nlat. alefpho mažem. alkoholizam (arap. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. alkoholometar (arap. allure) hod. novi pasus. god. nikotin. opojno piće. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. doterati pod konac. aligner. Alkalos) poet. ko-kain. alkoholatura (arap. alcalescentia) hem. nauka o lečenju trljanjem. odeljak koji počinje novim. skaphos laña) vozilo s krilima. hem. od kojih su prve tri i poslednja jambi. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. razlažu vodu. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. hidroksidi alkalnih metala..) hem. nego tek iz drugih odeljenja.). grč. strihnin. potaša. atropin. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. koji je živeo 600. npr. metron mera) hem. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. kofein. vodokri-lac. alkali (arap. linea red) nov red. alkalimetrija (arap. piva. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli.. šp. osloboñenje špirituse od vode. na veliko. grč. trljam) veština masiranje. natrijum. alkalimetar (arap. ponašanje.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. teobromin i dr.

drukčiji. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alogfa) nerazumnost. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alogija (grč. alogen (grč. allodialis) slobodan od plaćanja danka. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. različit. alotriodontija (grč. megale syntaxis. aloe) hen. ono koje nije dobiveno u leno. nerazuman. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. alomorfija (grč. al-6t) slobodno dobro. alodij(um) (stnem. alogandromelin (grč. bolest opadanja kose. alokvijum. alloquium) v. thesis postavljanje) lšlv. sporedne (ili: tuñe) stvari. laleo brbljam. allos. alotrije (grč. tur. allons) hajdmo!. up. allothi na drugom mestu. ćelavost. alon (fr. npr. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. verovatno. vepggačkih zuba. almoraham (arap. allocutio) oslovljavanje.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. allos drugi. alogen. phagein jesti) ned. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. nered. alokucija. istočnjačke. alogičan (grč. aloplastika (grč. allos drugi. alopateki metod lečenja. alodoksija (grč. tuñinac. alotriologija (grč. ili stavke docnije unesene u račun. almanah (arap. pogrešan govor. aleopat. allos drugi. ap-dros čovek. al marco) trg. alotigen. alopecija ned. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. al marko (ital. godišnjak. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. pravljenje omašaka u govoru. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". nasleñeno dobro. aleopatija. naziv za univerzitet i veliku školu. . odtis zub) nameštanje tuñih. plassein uobli-čiti. alopecija. produžetak. od koga se spravljaju lekovi. almadet (arap. naročito afrička. melos ud) zool. almas) dijamant. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. napred!. pathos) ned. almukantarat (arap. allos drugi. heterodoksija. alogotrofija (grč. pristalica alopatije. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. odobravanje nekog računa. allos. kratak govor. govorim) ned. nego koje je potpuna sopstvenost. alodijalna dobra (stnem. aloin (grč. allos. genos rod) stranac.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. almada. allos. oslovlja-vati. alloqui) osloniti. ćelavljenje. alma mater (lat. alokvij(um) (lat. alo. allocatio) dodavanje. a-. alomorfizam (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. tj. prelaženje jednog glasa u drugi. al-manakh) kalendar. zbornik koji izlazi godišnje. nelogičan. prijatelj. elmas. prema čistoj težini zlata i srebra. lat. v. alolalija (grč. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. arap. allonge) trg. zadužiti ih. Almagest (arap. gen-pab rañam) koji je postao drugde. nepri-stojnost. krug na nebu para-lelan sa vidikom. alotriofagija (grč. alokucija (lat. uobličavati) med. up. grč. morphe oblik) hen. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. asamas. horizontom. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. kratka beseda. a na koji se stavljaju indosa-menti. al. produžak. allotrios. alogos protivan svrsi. alokvirati (lat. na nekom stolu). lekar koji leči pomoću alopatije. grapho pišem) tuñ rukopis. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. pathos bolest) med. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. allos. almarada) bodež sa tri reza. allotrios. alograf (grč. alopekija. logos um. nesmišlje-nost. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. trg. list koji se prila-že uz menicu. alopekia opadanje dlaka. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. alodijalan (nlat. alokacija (nlat. nastavak (npr. alopekija (grč. al-.: homeopatija).) astr. po grofu Almavivi. allotrios tuñ) pl. transplantacija. magna constructio veliki sklop. allćtrios. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allos drugi. alopatija (grč. apeg. aloniman (grč. up. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. tuñ potpis. allos drugi. grč. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. almarada (tl. v. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. besmislica. alotropija. glupost. ura! alonž (fr. allos drugi. tuña zanimanja. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. aloe) vot. alopat (grč.(grč. aloteza (grč. kose) ned. alotigen (grč. dodatak. megfste. nazvanog. almaz (grč.

prema dopadanju. alternativan (nlat. alpijska rasa. al pjačere (ital. preina-čenje. alto) muz. promeniti. alrauna (stnem. viši srednji glas. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. naročito: penjanje na Alpe. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. alternator) fiz. 3. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". al. vrsta peruanske late. opredeljivanje za jednu od dve odluke. al piacere) muz. alpinizam (lat. čarobnica. altercatio) prepirka. uzbuñenje. alterativa) pl. al seko (ital. galvanski posrebrena elitna. oltar. zool.pari (ital. italijanske i francuske trupe. allos drugi. al piacimento) muz. supr. alterkacija (lat. log. alohroizam (grč. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. alt (lat altus visok. osobina ljudi. alterantia) pl. lekovi koji izazivaju promenu. po tome nazvan koren mandragore. promena. koji postepeno poboljšavaju sokove. planinarstvo. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. zbuniti. raspro-stirem se) bkol. alpijski lovci. iste vrednosti ili sadržine. mali. altera pars drugi deo) druga strana. savršeno tačno. alpinum (lat. alter ego (lat. alohroičav (grč. alternativa) izbor izmeñu dvoga. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. odmenjivanje. Alpes. zamenik. Alpes) v. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. koji ima jednaku vrednost. oštećenje. zastupnik. planinar. altus. alteratio) menjanje na gore. svojstvo tvari. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. al rigore di tempo) muz. iz koga su. jednak. koji je sličan čovečjem liku. alterare) menjati. nego im je potrebna organ-ska hrana. tropos) he*. od 1872. npr. apunto. preobraćanje. izmeniti na gore. pokvariti. životinjama. alteracija (nlat. allaka (per. Alpes. 2. npr. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. alternatio) smenjivanje. al segno) nuz. izomerija. v. lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. al punto (ital. kordiljerska tkanina od alpakine vune. orao gledam. altar (lat.: „Galilej je otkrio zakone padanja". doksat na gornjim spratovima neke grañevine. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. strogo u taktu. uzbuditi. altana) apx. od- .: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alternativni sudovi su 1. ital. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. diskusija. pogled na glečere. alta aga visok žrtvenik) v. muz. ned. alpini (ital. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. pogoršati. al pjačimento (ital. isggust. alterancije (nlat. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. beli slez. protivnička strana. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. allos drugi. nem. alpinizam. drugi glas. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. pevač koji peva alt. altan(a) (lat. tropos način) heh. med. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alterativa (nlat. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. postali ti patuljci--proroci.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. ulster. allos. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. smenjenost. koji se preliva. alta ottava) muz. allohroos) koji menja boje. užasavanje. al pjačere. naročito kod novca. novo srebro. npr. odmena. choreo idem. rasrditi. alter ego drugi ja) 1. ital. mezosopran. altera pare (lat. althaea) vot. uplašiti. po volji. alster v. alternativa (lat. po starom verovanju. al pari) trg. lednja-ke. planinski sport. alpini) voj. al rigore di tempo (ital. kvariti. alternator (nlat. izmena. uzbuñivanje. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. smena. alporama (lat. alpacca) l. penjač na Alpe. alohton (grč. alte-rativa. althaia. allos. al punto) u tačku. trophe hrana) bkol. alruna. alta otava (lat. up. istomišljenik. koji ima oblik Alpa. autotrofija. alpijski (lat. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alterirati (nlat. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alteja (grč. pogorp!anje. raspravljanje. gatalica. v. u istočnoj i južnoj Evropi. gnev. alpinist(a) proučavalac Alpa. hen. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. balkon. grč. protivna. alpinistika (lat. alternativus) naizmeni-čan. supstancije. alternacija (lat. alomorfija. kako se hoće. potpuno saglasno. svaña. allos. alohorija (grč. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. vodom. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. 2. alotropija (grč. ra-spra. alpinus) koji pripada Alpima. 2. alotrofija (grč. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant.

i hrane. alfa i omega (a. altimetrija (lat. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alfabetar (grč. alluvialis) nanosni. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. al fresco po svežem) slik. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. početak i kraj nečega.) islandski parlamenat. metrfa) veština ili nauka merenja visina. allusio. 2. Al-hamrah) „crvena kuća". grč. kvantitativni. alumneum) v. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alhimija. alhidada (arap. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. sleteti na Mesec. aluvionog prava. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. ljubav prema bližnjima. altus. alteri huic ovom drugom) fil. alfa (grč. visost. fig. ići naviše. pod alfa. sve i sva. v. b. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. npr. alfitomantija (grč. alumin. ako u jednom razredu ima više grupa. deo nonijusa. kamate koje su se popele do visine glavnice. termin potiče od O. fr. altist(a) (ital. beta b) 1. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. alterum tantum) još jednom toliko. docnije. nišaniti. pa i celoga čovečanstva. altiora (lat. samoglasnički. ječmeno brašno. altesse) visočanstvo. alumin (lat.. alting (dan. alumneum. fig. dvostruko.). up. aluvijalan (nlat. altrui drugi. alluvium naplava. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. ciljati na koga ili što. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. alto) «uz. tj. altum silencijum (lat. alluvio naplavljenje) prav. sprava za merenje visina. aluminozan (lat. znak A1. tobožnja veština pravljenje zlata. druge imaju tzv. gram. ZO delova cinka i 10 delova nikla. c. altus. stratus. aluzija (lat. dukat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. al-qimia) v. način osećanja. altin) l. alumneum (nlat. naziv po pronalazaču. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. tiho zanimanje. lat. alhimija (arap. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. pansion. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. alternare) smenjivati se. alpha a.98. više nauke. ići od altiora (alciora) ići napred. pevač koji peva alt. osim ćirilskih i glagoljskih. aluminat. altokumulusi (lat. altus visok. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. početak. altimetar (lat. aluzivan. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. metron me-rilo. alfa-zraci v. element atomske mase 26. altiora) v. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. Alhambra (arap. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. aluminium) min. za merenje uglova. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. alciora (lat. alhemija (arap. alhimist(a) (arap. . kumulus. 2. alterum tantum (lat. altin (tur. onda dok se jednoj predaje. tj. 1. altum silentium) duboka tišina. Konta. duboko ćutanje. ruski bakreni novac. . latinska ili koja druga slova. zlato. čovekoljubac. hemičaru Al-fenu. aluminijum. alludere smerati) nišanjenje. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. naplavljeno) geol. najgornji. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona.v. više stvari. u odreñenom redu. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. mesto prave stvari. . viša znanja. pored vaspitavanja. up. redni broj 13. aluminijum) (lat. ciljanje na koga ili što. težiti za višim stvarima. odmenjivati se. crtaju i sl. ped. alludere) smerati. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. aluvio (lat. spisak izrañen alfabetskim redom. alciora. nesebičnost. tegljiv i kovan. aluminari vaspitavati. početnik u čemu (u nekoj nauci. pokretni lenjir. alternirati (lat. med. zanatu i dr. suglasnički). alfabet (prva dva grčka slova alpha. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. prevoj (kvali-tativni. tvrñi od cinka a mekši od bakra. altruizam (od ital. beta) gram. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. grč. naročito kod Arabljana. altes (fr. trg. svetlost (titula). tj. aludirati (lat. stip-sat. 3. da nešto prepisuju. mera) visinomer. aluminosus) stipsast. aluvij(um) (lat. al fresko (ital. altus visok. pr. mavarske kraljevska palata u Granadi. veštini. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. al-hadat) re. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. tuizam. stipsa. početnik u čitanju i pisanju. altiora. menjenost. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. 2. altostratusi (lat. kolebati se.alternirati 35 alciora alumen (lat. d . aluminat (lat. turski zlatni novac. alumen stipsa) hem. altiora) pl. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. alumen) min. alterni-rajuća groznica povratna groznica. alhemija. alphiton ječmena pre-krupa. a. bocka-ti. govorka figura u kojoj se. procesu alfaraspada. alunirati (lat.

amarin (nlat. amabilmente) muz. krasuljak. iz ljubavi. amazezis (grč. amabilmente amabile. predmet koji se daje na čuvanje. hamartija. amartija (grč. amalgam). predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. hamal) nosač tereta. pakovarina. amandirati (fr. amazon. Amharaca. slepoća. hamail. lopov. hammam. amajlija (tur. mazos dojka. Amazon) mit. grč. ljubitelj. amari&a (etiop. a ne profesionalno. amater (fr. gorki lekovi. nagrada za pakovanje. kletvenik) poslanstvo. malassein smekšati) hem. amaurosis zamračenje) med. spojiti sa živom. amaurotičan (grč. slepilo. smela jahačica. predujam. slep. budala je. junak iz romana. Po priči. pun gorčine. hrabro su branile svoju državu. veštinom itd. muškobanja. varalica. amara) pl. amarinum) hem. amagazinirati (fr. amatija (grč. natrijumom. malassein smekšati) hem. amaurozis (grč. neobrazovanost. npr. malagma olakšavne sredstvo. junakinja. amazonke (grč. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amarus gorak) bog. amorozo. fig. amalgamacija (nlat. sa kalijumom.ne. amatrice. lat. ambactus sluga. amandin (fr. amatrisa (fr. tj. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. sliti živu sa drugim metalima (v. ostava. poboljšavati. okrilje. legura žive sa drugim metalima. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amartia) grepšost. amalgamirati (arap. v. zavet. a. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. umetnošću. amender) poboljšati. armagan. amarella. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amazonsko odelo sp. gubitak. emmagasinage) smeštanje u magazin. popraviti.36 ambasad a alčak (tur. amalgamatio) hen. amandman (fr. žensko odelo za jahanje. stapanje. amarulentan (lat. amarantos neuvenljiv) bog. amans-amens (lat. bez. (ital. ambažura (fr. sa vladavi-nom majke i žene. zlatom. nečistota. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. tesno otopiti (u jedno). amalgamirati. „one koje nemaju dojki". amagazinaža (fr. amarant (grč. junak žena. tur. umilno. emmagasiner) smeštati u magazin. a-mauros mračan. amaterka. ambalaža (fr. a-. hamajlija. nagomi-lati. amorevole. čuvanje. amanet (tur. fig. srebrom i dr. amanšman (fr. manjak. amam (arap. spoj. naukom. nagomilavati. diletant. pribor za pakovanje. Amazon) sp. sargija. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amathia) neznanje. gorka materija. bakrom. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. spajanje metala sa živom. Amadis (fr. ljupko. taman) bolestan u očima. amasirati (fr. v. amazon (grč. združiti. bile su veoma ratoborne. nežno. potraživanje. a manco) trg. ratobor-na žena. amans-amens) koji je zaljubl>en. slitina. armagan grč. amasser) gomilati. phobos) med. hammal. gorka sredstva. tur. ambasada (fr. bezbednost. dug. amarela (ital. hamam) tursko kupatilo s parenjem. fig. alcak niskog rasta) nikakav čovek. svetinja. krivica tragičnih junaka. strah od vožnje. amalgam (arap. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. pobolj-šanje. amateur. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. emmanchement) slik. hamayli) amulet. lat. ataha kola. amatrix) ljubiteljka. emanet) preporuka. prilagoñavanje delova celini. nemogućnost žvakanja hrane. amabilmente. a manko (ital. Amadis de Gaule) lit. nakupiti. aldžamija (arap. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. talisman. popravka. ostaviti na čuvanje. grč. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amara (lat. amabile) kuz. masaomai žvaćem) med. lat. . stanište ambasadora. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. farž. embouchure) muz. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. fig. amarulentus) gorak. amaksofobija (grč. lat. prijateljica umetnosti. malassein) v. amandine) bademov sapun. amalgamisati (arap. amazonsko odelo. amabile (ital. zamračavanje vida. traženje preduj-ma. upakivanje.. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. npr. amballage) pakovanje. crna mrena u očima. ambassade. prepredenjak. amalin (arap. poverenje.

ambitio) častoljublje. ambicija (lat. čaršije. ambo oboje. amblys. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. oboje. jelo koje okrepljuje. ambitus) obilaženje. opkoljava-ti) sredina. simbol. opaliti) pl. slabost čula pipanja. amebv (grč. ambire) tražiti službu. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. bolesnička stanica. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambijenat (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. pokriven hodnik oko crkve. predikaonica. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambilokvija (lat. jelo koje daje besmrtnost. oba. dvostruka privlačnost. emblem. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. oko) med. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. na sve četiri strane. ambyssos) bezdan. dulac. embouchement) utok. ambroid (arap. amber. fig. ameblirati (fr. ambulatoria) ned. med. putem podmićivanja i sl. obgr-liti. naročito nedozvoljenim načinom. . slavoljublje. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. amvon (grč. sredstva za izazivanje pobačaja. ambonoklast (grč. ambrinirati (fr. pokretni. ambra (arap. embrunir) slik. amburere ogoreti. ambloma (grč. hrana višnjih bogova. ambijent (lat. embrasser) zagrliti. društvo u kome neko živi i radi. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. dvosmislica. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambušman (fr. kuću namestiti potrebnim stvarima. amblozis. ambulantni (lat. up. amoibe promena) zool.. ambulant (lat. ambulatorija (lat. ambis (grč. pobacivanje. ambo oboje. pisak na rogu. ambidexter) dešnjak u obe ruke. abortus. ambulancija (ital. ambiskada (fr.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. nem. ambrel(a) v. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambrasirati (fr. na soleji. ambulans) trg. grč. embuscade) zaseda. slab. amblosko pobaciti) pl. ambiciozan (lat. Ambulanz) v. ambulanta (lat. nestalan. ambusta. dvosmislica. ambulantia) med. tur. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. logia) dvosmislen izraz. izvrsno jelo. ambiologija (lat. ambirati (lat. amblozis (grč. busija. u istom redu jedne tombolske karte. molitve. arće pipanje) med. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. voj. ambusta (lat. amblotika (grč. ambulare hodati. ambrotipi pl. ambliopija (grč. ambrosfa) kit. ambire obilaziti. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. amblijafija (grč. ambloma. otvor klanca ili tesnaca. ambrozijski (grč. kružna putovanja. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. amb. slavoljubiv. ambrosis) bogovski. emblema. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. divan. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambivalentan (lat. ambl (fr. valere vredeti) pst. propovedi i pomeni. ambitiosus) častoljubiv. eldos izgled) presovan ćilibar. propast. prevući tamnom bojom. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. molilac. amrel. ambulare hodati. voj. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambo (lat. 'anbar. ambitus (lat. fig.(lat. 6p6s vid. ambulans. 'anbar. grč. ići za čim. loqui govoriti) dvosmislen govor. potamniti. traženje čega. božanski. nego dolazi lekaru na lečenje. licemerstvo. okolina. ambara mirisna smola. ambulanta. obadvo-jica. ops. ambulanca. sskr. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. ambulanta pošta putujuća. slabovidost. opekotine. embleme) znak. abortiva. ponor. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. železnička pošta. od pet. amble) jax. koji pripada bogovima. celivati. nek-tar. pobačaj. dovesti izmeñu dve vatre. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. amblosis pobačaj) med. opticaj. ambideksteritet (nlat. svirali itd. med. natprirodan. težiti za čim. stremljenje čemu. usta topovske ili puščane cevi. poljubiti. ambiguitas) dvosmislenost. fig. nego dolaze na lečenje po potrebi. v. amblys tup. fig. težnja za nečim. znamenje. ambidekster (nlat. obeležje. muz. sskr. ušće (reke). fr. ambulanza. amblem (grč. ambloma pobačaj) med. neosetllvost. provalija. ambi. ići) putujući. ambigvitet (lat. pokretna ili poljska bolnica. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambon katedra. ambo oba. ambivalencija (lat. licemer. ravan hod konja. ambrozija (grč.

amenija (grč. vrsta lubenice. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amencija senilis (nlat. a-. amivi hem. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. organsko jedinjenje SvN10O5. ili mnogogubo toga. glikozid u gorkom bedemu. doterivanje. skriveno ludilo. vrsta vinove loze. tuha sluz) ned. zemljišta. npr. potajno. amikalan (lat. amelioratio) pobolj-šanje. skrob. amerikanizmi pl. amiloza (grč. koji je bez reda i načela. amuser) zabavljati. ametista (grč. ametaboličan (grč. amen (hebr. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amiksija (grč. amylum. amerikanka agr. amentia partialis) ned. ameliorer) poboljšati. a-metrfa) neravnomernost. amylon) hen. a-metron. vrsta platna. amusette) zabavica. a-. na lep način. pripada grupi trans-urana. amylacea) pl. amerikanizirati (fr. amigdalitis (grč. amygdale badem) med. ned. delimično ludilo. ametričan (grč. amiloidva degeneracija med. 2. atomska masa 243. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amicabilis compositio) prav. nepromenljiv. fr. a-. metabole promena. ludilo. uveseljavati. amenorea (grč. a-. amida) hen. ametropija (grč. prijateljski sporazum. jetre. zapaljenje krajnika.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč.ne. amencija (lat. ops vid. amygdalon badem) bademova gorčina. bubrega i creva. hemijski elemenat. farn. amentia activa) med. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amikabilis kompozicio (lat. a-. 3. a-methystos) pl. amoibe promena) koji potiče od amebe. igračka. znak At. a-. grč. amylon skrob) hen. . amikabili mode (lat. prijatan. poboljšavanje. amin. preobražaj) koji se ne menja. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. ošljar. men. zanimljiv. bresaka. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. a-mfmetos) nepodražljiv. naročito slezine. 1. ametabolan (grč. ametrija (grč. otrovan. aminokiseline hen. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. amizeta (fr. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amenorea. amin (hebr. amida) hen. staračka slaboumnost. amimija (grč. bez. jednostavna. amicus prijatelj. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. voj. drugarski. rheo tečem. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. štirak. amelioracija (nlat. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amidin (nlat. amen. a. amentia) med. amilacea (nlat. amentes cit. ametist (grč. amiloidna degeneracija. razonoñavati. curim) med. metabole) biol. v. prouzrokovan amebama. amilum (lat. poameričavati. amencija simpleks (lat. oko) med. planu. men mesec) ned. jezgru šljiva. god. nesrazmeran. nesrazmernost. mana oka u prelamanju svetlosti. amigdalin (grč. vepggački napravljen 1946. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. americaniser) poame-ričiti. amenomanija (grč. nejednak. vrsta lakog poljskog topa. ametabolni insekti zool. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amizantan (fr. amencija parcialis (nlat. mfmesis podražavanje) med. amencija okulta (nlat. a-. amicalis) prijateljski. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. a-metrfa) neravnomeran. naglo ludilo. završiti. prijateljska nagodba. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amentia senilis) med. nepravilnost. amid (nlat. amebni (grč. ameboidno kretanje zool. skrobno brašno. imanja. razonodan. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. razonoda. americij(um) hem. ametodist (grč. nepravilan. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. melior bolji. manfa) ned. med. amizirati (fr. ametabolija (grč. americaine) otvorena kola na četiri točka. otuda: reći amin privesti kraju. kajsija. men. a-. amerikav (fr. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. lekovi koji sadrže u sebi skrob. nenaučan. vrsta košnice američkog tipa. amimetičan (grč. metabole ) biol. poboljšavati. zanimati. popravljanje. amencija aktiva (nlat. opšta duševne slabost. amusant) zabavan. amicabili modo) na prijateljski način. popraviti (zemljište). amentia simplex) med. nepromenljiv. koji nije podložan metamorfozi. izostajanje ženskog mesečnog pranja. v. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. redni broj 95. amen) v. trešanja. amentia occulta) med. ameliorirati (lat. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. nejednakost. amenija.

amor cer) metnuti mamac. oblast u Libiji. kao sastavni deo nišadora i dr. ammoniakon amonijak. ammoniakćn. koji ne zna za moral. koja je dobila ime po eg. grč. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amorfizam (grč. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu).aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amorozo (ital. a-. ljubav je jača od svega. supr. starac. nekristalisan. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amor ljubav) v. a-. oprostiti kaznu. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amoralan (lat. amabile. moriš običaj) koji je bez morala. a-. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. vraćati neki dug postepeno. nakazan. koje odbacuje dotadanji moral). up. bezobličnost. amca) stric. amnionova voda. amortizator (lat. amortizirati (nlat. Amon. amorsirati (fr. mys mišić. amore (fr. morphe oblik) bezobličan. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amortisare) tehn. vodenjača. amortizman. salammoniacus) hem. amortisare) 1. trophe ishrana) med. fig. bezbojan gas. amortirati (fr. amortissement) l. otplaći-vati. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. vab (za divljač). amoniti (hebr. a-. atupb branim. amitotičan (grč. mnesis sećanje) med. amortirati. amnikolist(a) (lat. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. bogu Amon-u). amoriti. vrh. amytto param. amor vincit omnija (lat. kap-sla za paljenje mina. bezobličan. amiotrofija (grč. amissio) gubitak. amoriti (lat. predati zaboravu krivicu. amytto param. v. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. Amon. amnestija (grč. amorfija (grč. zaljubljeni. jedinjenje azota i vodonika. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amnion (grč. kristalan. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. 2. amoniemija (grč. amoroso) l. mamiti. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. Amon (hebr. moriš) fil. Amor (lat. poprašljač. amortizirati. ljubavnik. lekovi koji služe za predohranu. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amortizovati (nlat. zaštitna sredstva. amoralizam (lat. 4. amortizman (fr. zapaljenje vodenja-če. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amoreti (ital. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. min. deda. amynteria) pl. amortizer. nakaznost. nlat. lat. a-. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. složenih jedinjenja. a-mos. razdirem) biol. nastavak -ites. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. min. amortir) v. trovanje krvi amonijakom. amnitis (grč. amabile. kod koga postoji amitoza. jedinjenje azota i vodonika. slikanje debelim slojem boja. . 3. amorce) mamac. amortizirati. v. amniona. amoretti) št. amok (mal. 2. razdirem) biol. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amonium) hem. postepeno. amoreti. nlat. simbol stvaralačke snage i rañanja. grč. Amon. staviti kapelu. amortizacija. amnestia zaboravljanje) prav. amorevole (ital. grañ. zupčasta ivica zida. fig.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. supr. amortizacija (nlat. a-morphos) bezobličnost. naročito državnih zajmo-va. amonijak (grč. amor vincit omnia) posl. amnos jagnje) med. emisija (lat. amnos) med. morphe) bezobličnost. amnezija (grč. 3. 2. Atog) mit. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. ukras na vrhu grañevine. haima krv) med. nakaznost. amidža (tur. bog ljubavi. amnicola) stanovnik pokraj reke. amitoza (grč. amorevole) muz. v. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. barut za poprašivanje. glavno božanstvo starih Egipćana. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amnestirati (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). odbranjujem. vabiti. mos. muz. amnestika (grč. potpraši-vati (pušku). ljubav sve pobeñuje. gubljenje. koju odvaja od začetka tzv. empatement) slik. nekristalnost. med. amorfan (grč. ljubav. kratkotrajan. bezmora-lan. amica. amonij(um) (lat. Ammon) kit. 2. amortisatio) l. kristalnost. amirante (tl. amortisare) v. ampatman (fr. dugotrajan ili stalan. potprašiti.

amfibijski (grč. odsecanje ranjenih. empire) carstvo. Hthos kamen) pl. ampelurnfa) vinogradar-stvo. odvojiti. razvijati. ampermetar (fr. razgranato. amfibija (grč. unaokolo. metron mera) fiz. amphi. amrel. amplificativus) proširivan. amplitudo obimna veličina. emporter) voj. nazvana po slavnom franc. mundus svet) fil. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. zauzimanje. neobrazovan. oko. u složenicama: s obe strane. proširiva™. razviti. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. ampelos čokot. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. širina) geogr. najvišeg stepena. . proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. kišobran. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. logfa) nauka o amfibijama. amplifikovati (lat. iscrpio govorničko izlaganje. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. grč. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. na oba načina. ampule (lat. ampelurgija (grč. zapaljenje mrežnjače oka. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. bog je apsolutni duh. mrežnjača oka. bokasta bočica za mast. amusia) koji ne uživa ljubav muza. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. matematičaru i fizičaru A. ulje. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. planuti. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. razmrskanih. amulet (lat. employe) službenik. dvojak. način izražavanja nadugačko i naširoko. amphiblestron mreža) ned. ljubav bez strasti. sa svih strana. prevrtljiv. otcepiti. amplijativ (lat. amfi (grč. fig. amportiranje (fr. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amourette) mala. teh. Ampere. zauzeti. amfiblestroida (grč. meteor. a svet je samo treperenje. razgranja-vanje. razgranavati. amfibije (grč. nameštenih. nadute. proširivano. logos) zool. amplificirati (lat. carevina. ampliativus. prostranost. uveličavanje. amphibios) vodozemski. uvećati. lat. osvajanje. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. razmetanje. amfibiolog (grč. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. izložiti. oteti. proširenje. amputacija (lat. vodozemci. amundizam (grč. amper fiz. neobrazovanost. amputare odsedati) med. pojačavanje. tj. amuzija (grč. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amplificatio) proširi-vanje. niži činovnik. razvijanje. belilo. ret. odseći. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. koji uveličava. amuzičan (grč. emporter) voj. amplitude (lat. amplificare) proširiti. a-. opširno izlagati. amphibios. otimanje.. amplifikacija (lat. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. ampulla bočica) ispupčena. amrela (ital. prav. vinograd. amplifikativan (nlat. suncobran. amplijacija (lat. amportirati (fr. shvatanje po kome samo bog postoji. koji proširuje. za razliku od superlativa. amphiblestreides mre-žast) anat. amfibioliti (grč. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. kalfa. bios život) aaij. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ampirans (fr. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amphibios. amfiblestroditis (grč. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. najveća razlika u vazdušnom pritisku. nepesnički. a svet ne postoji. ampli-ficirati.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. staklo električne sijalice. inat. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amuletum) amajlija. fig. ampule (lat. amfibije. ampir (fr. ampliare povećati. pomoćnik. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. uveličati. amphibios. amureta (fr. na jednoj skali. šteta na brodu. ambrel. avion snabdeven i točkovima i čamcima. fiz. amusfa) nenaklonost muza. osvojiti. fig. razrada. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. bombaste reči. šira obrada. obično na vratu. ambrela. amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata. amputirati (lat. ri-srditi se. obuhvatan. amphi) predl. potpuno odvajanje. zool. uveličavajući. jedinica za merenje jačine električne struje. up. ampullae) pl. empirance) trg. ampliare proširiti) širenje. amplificare) v. nasilno odvojiti. žustriti se. amploaje (fr. amputatio odsecanje) med. igra toga duha. anportirati se. amfibiologija (grč. okolo. npr. prolazna ljubav.

ali svakim okom drukčije.. geogr. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfigurija (grč. najprostiji kičmenjak. baljezgalo. dvostruko gledanje na oba oka. amfibolija (grč. amfigurist(a) (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. ispred samoglasnika. anabaptizam (grč. v. amphimakros) poet. oko. teško disanje. amfisciji (grč. ops oko) med. amfilogičan (grč. anabaza (grč. gledaoci. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. meignymi mešam) biol. kroz. do. pneuma dah. koji raste. dvojak. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. astma. amphi. amfoteran (grč. duž. disanje) med. amphoteros. anagliptika (grč. spolno množenje. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . anabatičan (grč. sa dva reza (nož). amfibol (grč. amphi-gignomai) zool. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. pr. amphfbolos) dvosmislen. odgovara našem ne-. smetenjak. besmisleno brbljanje. anabole uzlazak. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. bog. anaglifi (grč. amphi. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amphilogia) spor. amphi. velika nekoliko santimetara. amfitomičan (grč. amphoteros) hem. amfimacer (grč. dvosmislica. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud.itd. groznica koja hvata svakog dana. amfikarpičan (grč. nemačkom il. uspon) biol. ops) med. amfigeneza (grč. diploos. naročito za anatomsku upotrebu. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfo-terne tvorevina kol. amfigeneza. otvor (ili: usta) materine. amphi-theatron) polukružna pozornica. uzvišeno mesto prema pozornici. bog. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amfigonija (grč. amfimakros (grč. amphi. sinovi dveju matera a jednog oca. koje su. ana baptistički. protivrečnost. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. anaglifi. koji napreduje. uz. amfimacer. i lužni i kiseo. anagnosma) štivo. polureljef-ni umetnički radovi. anabolizam (grč.) šesti mesec u turskom kalendaru. amfipatori (grč. dvostruko gledanje. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amphi. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. sipnja. skia senka) pl. diploos dvostruk. amfimiksis (grč. amphi. anaglypta) pl. dakle. istovremeno i neptunskek pluton-ske. meter mati) pl. anabaptist(a) (grč. sumnjiv) min. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amphibolfa) dvosmislenost. anaglipti. daje reči odrično značenje. anabioza (grč. amfiteatar (grč. amphi. amfilogija (grč. amfiteatralan (grč. ap) u grčkim složenicama. amphibrachys) poet. amfoterodiplopija (grč. oxys oštar) zool. amfimetori (grč. zbrka reči i pojmova. amphi. amphitomos) dvorez. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. po. genesis rañanje) zool. veoma važna za nauku. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). razvijanje i jačanje bolesti. penjanje. anaglipti (grč. v. amphi. amfioks (grč. apa) predl. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. ana-basis penjanje. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. na. trućalo. srca ni pravog mozga. amphi. prepirka. amphi. pater otac) pl. amphflogos) sporan. anagnozma (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. deca dvaju očeva a jedne majke. ribolika morska životinja. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. stalna groznica. amphi. latinskom in-. apa.. anaglypha) v. anaba-tična groznica med. amphi. amfora (grč. an. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik.(grč. slika i sl. a U Drugo prema jugu. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amšir (tur. amfibrah (grč. kretikus. amphfbolos dvosmislen. amfideum (nlat. um. amfigonija. spajanje rasplodnih ćelija. razvoju i obnavljanju tkiva. fig. sumnjiv. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amphideum) ned. amfiboličan (grč. amfipneuma (grč. ana (grč. amfimakros. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija.) poet. amfitropičan (grč. amfismila (grč. med. amfiguričan. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amfidiplopija (grč. karpos plod) bog.

avadoza (grč. anakolut. apa. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. rekapitulacija. koji odbija (svetlost. neosetljivo«1. anakolema (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. bai'no idem. anakamptičan (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. mir od Rim. po ugledu na Anakreonta. bacanje krvi. anakrusis) četr. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. udva-janje napada grozničnih bolesti. anaktesis) med. diopgrika. ana-kathafro očistim) med. anakolutičan (grč. ana-grapho) med. pevali ljupke. radi ponovnog otiska i umnožavanja. v. anakuphisma dizanje. apa. ana-dipldo udvojiti. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. prethodna istraga. bfos život) pl.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anakolutija (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. v. anakrisis) ispitivanje. ahust. ana-kathafro) pl. anagogija (grč. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. varenje. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anakatabat (grč. ana-grapho napišem) sprava koja. anakatartika (grč. anakamptika (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. ap-. ozdravljenje. kašljanje krvlju. med. anadema (grč. anakoluthon) gram. udvostručiti) udvajanje. anakufizma (grč. anagnostici (grč. pisma. kratko ponavljanje nečega. anakojnoza (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. zool. udaranje glasom na slog. bezbolnost. dolazim) meteor. anakalipterija (grč. anakoluthos) nepravilan. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. an-ago uzvodim) tajni smisao. oduševljenje. ana-gnostes) pl. ili usled izostavljanja reči. ret. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. naslanjanje leñima. anakolut (grč. analgesia) med. naglašavanje. anagvosti (grč. katoptrika. koje se onda moraju po smislu dopuniti. prelamanje svetlosnih zrakova. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. rob je anagram od bor. zvuk). anakoluthia nedostatak u vezi. med. ana-gnostes) pl. anakruza (grč. čišćenje grudi od sluzi. algos bol) med. anagogija). ned. anakteza (grč. anagraf (grč. anaerobe (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. zool. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakefaleoza (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. kata odozgo dole. nauka o dobijanju svetlosti. anaklastika (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. ap-. iskašljavanje. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. a ne za prikazivanje. ana-kampto) ont. sporazumevanje. avagram (grč. anaklastos prelomljen) ot. anakreontičari pl. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. probava. okrepljenje. avaklaza (grč. propis leka. ana-kampto savijam. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje.) koji se odnosi na anu s. piše obratno. ana-klasis prelamanje) ont. najveća zmija tropske Amerike. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakatarzis (grč. ponavljanje reči. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anaerobionti (grč. za vreme službe. npr. recept. anagoga (grč. ana-kampto) o d bojni. analgezija (grč. nemanje veze) gram. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. apa. bez veze. an-ago) uzdizanje. pri duvanju jakog vetra. anakolutija. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. skrećem) sklonište za sirotinju. anakreontika (grč. anakovda zool. čmarni. inat. anakriza (grč. poluležeći položaj bolesnika. anaerobe. dijadema. analgija. obično pored crkava i manastira. bfos život) pl. alegorično značenje. anagrafa (grč. anaka-tartična sredstva. analni otvor zadnji otvor creva. analan (lat. v. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ana-dosis) fiziol. mast za zarašćivanje rana. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. analgetik (grč. aeg. . anakliza (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. akuo čujem) med. anakuza (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. katkada i frivolne pesmice. alegorično tumačenje Biblije (up. čitali pojedine glave iz Sv. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. aeg vazduh. nauka o odbijanju zvuka. ana-klfno nasloniti se) med. ana-kollao nalepiti) med. anakampterija (grč. anadiploza (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom.

slično (ili: odgovarajuće) stanje. analizirati.. analisati (grč. sravniti. analogan (grč. analogon racionis (nlat. koji odgovara nekom zakonu. analepsija (grč. hranim. sa njime je identično vezan. reč jednog jezika koja. podoban. ned. analou rapgčlanjavam. koji je postao putem analize. ana-lyo) rastaviti. analogisti (grč. razglabanje. uspostavljam) ned. pisac godišnjaka. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. nepogrešnost. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. kvanti-tativna analiza hek. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. analitičar (grč. pravilu. aldafno potpomažem. anamartezija (grč. sva su tela rasprostrta. oporavljanje. analogizam (grč. analogon (grč. analizator (lat. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. raš- . dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. v. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. okrepljujući. analekta) pl. up. ap-. analizirati (grč. odgovarajući. neznalica. nepismen. avalekta (grč. razlagati. an-amartetos) bezgrešan. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. prestanak rastenja i razvijanja. an-amartesfa) bezgrešnost. analogija (grč. nauka o popravljanju zdravlja. analistique) rad na analima. semantički. analist(a). analist(a) (lat. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). sravnjivati. podaci koje bole- analgija (grč. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. rapgčlaniti. avalist(a) (grč. odgovarajući. kvalitativna analiza hek. annales) l. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. koji se osniva na analizi. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. v. anamartetičan (grč. ana-logizomai) uporedi-ti. morfološki itd. analeptikos) osvežavan. koji se odnosi na analitiku. rasta-vljati. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. avalhtika (grč. saglasan. analitičkim oblicima. zakržljavanje. analitički (grč. letopisi. sudovima i zaključcima. mat. anamnesis sećanje) fil. analeptičan (grč. alpha. analog (grč. ispitivati potanko. analitičar. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. oblicima sastavljenim od više reči (npr. 2. analogismos) fil. okrepan. raščlanjavati. analogon sličan. tj. istovr-snost. Nikolova prizma). letopisac. sličan. istovrsan. analitičan (grč. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. ned. sintetičan. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. med.). odgovarajući) lingv. razglaban. analysis) raščlanjavanje. hemi-čar i dr. tela itd. odabrana štiva. prikaz. tj. podoban. ap-. analytikos) filozof. odreñivanje sastojaka nekog tela. analdija (grč. analysator) fiz. ap-. ra-zložiti. srodan. analytikos) raščlanjavan. koji ne zna ni čitati ni pisati. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. godišnjaci. npr. uporeñivati. sinteza. tipom. što je u skladu sa razumom. saglasnost sa pravnim načelima. supr. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analepsis. nepogrešan. jačanje.) nepismenost. annales. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analogija jurio (nlat. etimološki. analfabet (grč. apa-Gub) 2. koji razgla-ba. koji raščlanjava. ocena. avali (lat. beta) onaj koji ne zna azbuku. analfabetizam (grč. analogia juriš) sličnost pravna. ana-lambano) l. analambano podižem. jačam) med. analogos) sličan. suda u njegove delove. analize (grč. analgezija.) ned. sredstva za jačanje i okrepljenje. analitički jezici IKKð. analogizirati (grč. ocenjivanje. letopisima. nožem — sintetički oblik i nem. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). tipu ili obrascu. srpskohrv. anamneza (grč. analogičan (grč. analistika (fr. algos bol. odgovara reči drugog jezika. ispitati. analogfa) sličnost. obrascem. zaključak po analogiji log. tj. mit dem Messer — analitički oblik). ozdravljenje. analytike) teorija analize. razlaganje celine na njene delove. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. annus godina) pl. polari-zator. osvežavajući. pl. koji se bavi razglabanjem. ana-lyo) v. supr. analeptika (grč.

anaptiksis (grč.: Ako li ne učiniš. disharmonija. prema gornjim delovima tela. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). anapnoika (grč. odušak. razvoj) lingv. anarroia) med. obrnut daktil. anaplazis (grč. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. haotičan. anarhizam (grč. 1. anarhičan. odmor. phagein jesti) med. samovolja. apa-rpeb) pl. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. arthron ud) med. anapneusis) med. prećutkivanje završne rečenice. anartros (grč. anaplerotičan (grč. potpun nered. anamorfičan. anaptiza (grč. — videćeš šta će ti biti. arthron) bezudnik. ostrag. anarhista) (grč. ana-neosis) podmlañivanje. veština sećanja i pamćenja. preinačenje) preobražaj. ana-plasso preobrazim) med. anamnesis sećanje) fil. bog. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarhistički v. proširenost krvnih sudova. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. duboko disanje. iza leña. anarhija (grč. anapest (grč. nedostatak (ili: nemanje) udova. ananassa sativa) vot. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anapneuzija (grč. anaplastika (grč. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. fiz. ap-. plašljivost. ana-morphosis preobražaj. anaplerosis) dopunjavanje. anarhički (grč. anaplastična sredstva med. lica kao posledica moždane kaplje. anamorfotičan. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. apa. anarmonija (grč. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. naročito krvi. aiantičan (grč. bog. anandrija (grč. an-archos bez poglavara. iske-žen. anaprozelit (grč. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. ap. koji nema prašnič-kih niti. otvoren) ned. ned. iskašljavanje. jačanje pamćenja. ždrela. penjanje sokova. npr. plastična hirurgija. an arijer (fr. plastična hirurgija. anapleroza (grč. organizovane političke borbe. nedisciplinovan. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. uobličim) med. anarchia) bezvlašće. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. natrag. anapetija (grč. apa. koji je ponovo zadobijen za nešto. ananke nužnost. zbog čega se zove i anti-daktilos. morphe oblik) izokrenut. an-anthes) bog. reda. osnivači su Prudon. an-apto obesim) utučenost. preobražavanje. up. nakazan. anarhički anavlerotika (grč. discipline. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. ana-plasso preobrazim. neorganizovan. progresivne i bulbarne paralize). ananeozija (grč. ananas (nlat. Bakunjin i Stirner. ana-ptyo ispljujem) med. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. pogruženost. koji ne cveta. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. nepriznavanje autoriteta. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. arche) koji se odnosi na anarhiju. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. . povećane disartrija. anaptyksis razvitak. fig. lekovi za jačanje pamćenja. anarea (grč. anamnestika (grč. izbacivanje sluzi. anamnestična sredstva med. i rukovo-deće uloge proleterske partije. med. uzimanje hrane po propisu. bez cveta. anandričan (grč. med.). anamorfičan (grč. bez ikakvih obzira. koji pripada sećanju. charmom'a) kuz. naopak. anamnestičan (grč. ispljuvanje. nemuževnost. izopačena oblika. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. usana. anarhičan. rastenje mesa. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. anartrija (grč. anantapodoton (grč. anartrija (grč. ap-. pamćenju. anapetes raširen. po dijeti. anaptoza (grč. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anamorfoza (grč. apa. an-andros) koji je bez muškosti. arche vlast) bezvlaće. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. anankofagija (grč. en arriere) nazad. koji dopunjuje.anamnestika 44 anarhičan. apa. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anarhičan. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. an-andria) nemuškost. anapnoična sredstva. unazad. plašljiv. grla. marksizmu neprijateljska. v. anamorfotičan v. u odsustvu. zamenjuje. kukavičluk. anarhističan. nesre-ñen. arthron) 2. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. ap-. nameštanje slomljenih kostiju. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. bezvlašće. sredstva koja pomažu disanje. ana-pler66 ispunim) pl.

spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. ana-stello) koji zaustavlja krv. zemljotres) geol. anatole istok) istočni. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. npr. češanje kože. anatriptika (grč. anastaltika (grč. uskrsnuće. rastavlja-ti na sastavne delove. tokizo dajem pod kamatu. anfstemi. mesto „neki drugi čovek". stigma tačka) ont. ujediniti. stezanje želuca. med. trljanje udova. anastomoza (grč. koji daje punu oštrinu slike. naročito rakiju (anasonlija). anastaltičan (grč. pr. stoma) med. koji zasušuje ranu. anatreza (grč. prevrtanje želuca. prenop!enje. isključiti iz crkve. izvrtanje reči. ozdravljenje. nlat. ana-tribo trljam) med. anisum) rakija u koju je pomešan. v. med. kožna vodena bolest. fig. anastaza (grč. anaspazis. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. anisum) bog. ustajanje iz bolesničke postelje. anatemisati v. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ana-temno rasecam) para-ti. anatomija (grč. stćma usta) sastaviti otvore. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anatrepsis (grč. med. anatema (grč. oporavljenje (rekonvalescencija). lečenje trljanjem. seismos trus. ana-tribo) med. koji podmlañuje. archos. anastrophe) ret. anatom (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anarhosindikalizam (grč. anathema esto). med. otvaranje bušenjem. med. . ana-tribo trljam. sredstva za trljanje. anatropa (grč. bakroreza. radi mirisa. apa. npr. telegrafska. anatriptična sredstva. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. kletva. uglavničenje interesa. apa. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. a-. dimljenje. stoma) pl. prenosan. osušen plod ana-sona. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. apa. anatimijaza (grč. a-. prenosim. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. ana-stello suzbijam) pl. do sitnica. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. okretanje. biljka iz porodice štitara. anatomizirati (grč. anastatičan (grč. obrt) ret. anatema esto (lat. anatomirati. naplaćivanje interesa na interes. anatripsologija (grč. ana-trope preokret. menjanje mesta rečima. „drugi neki čovek". apa. raščlanjavati. anatomirati (grč. ušća. fig. anasonlija (nlat. kao začin za hleb i opojna pića. životinja i biljaka. preklinjanje. koji obnavlja. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. ana-spao) med. trepanacija. anastasis ustajanje) uskrsavanje. 1. spojiti. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. apa. ana-trepho) med. stigma) opt. anason (nlat. proučavati u tančine. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. baciti prokletstvo na koga ili što. anathematizo) prokleti. oštrovid. lat. ana-triptica pl. jako povraćanje. anastigmatičan (grč. umnožavanje. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). apa. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. anastigmat (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. apa. sarx meso) ned. koji je bez poremećaja u oštrini vida. anathema) prokletstvo. med. podrigivanje. anatocistički. prevrtanje. razuñivati. anastomizirati (grč. zelenašim) prav. anastrofa (grč. u Makedoniji. anasarka (grč. anaseizam (grč. ana-spao izvlačiti) med. neka je proklet! anatematizirati (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. grč želuca." ana-temno rasecam) v. ned. anatresis) med. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. tip. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. 2. anatocizam (grč. istočnjački. .anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatripsis (grč. anatomizirati. up. trljanjem. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anatolijski (grč. arche. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatematizirati. anarchla bezvlašće. anarhoidan (grč. anaspazis (grč. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anaspazmija. ana-thymfasis) isparavanje.isključenje iz crkve. anaspazmija (grč. tj. anarhoindividualizam (grč.

angarija (lat. angiografija (grč. zapleten u borbu. . — Kosu reže pa vinograd veže (up. envoye) izaslanik. anafrodizijaka (grč. isposnik.. ap-. koji se obećao. engleski muz. jaki bolovi u oblasti srca. angiosarkom (grč. angažman (fr. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angaria) uzeti u kuluk. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. ned. engagement) obvezivanje. sperma seme) bot. angiopatija (grč. onaj koji nije sposoban da oplodi.angelos anñeo) bot. envers. antiektazija (grč. grč krvnih sudova. gušobolje. sukob. čarka. npr. astr. angiitis (grč. obećati. anahoret(a) (grč. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. npr. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. voj. boj. angeion. angejologija. obaveznost. zaštićavanje) ned. npr.: Kulu gradi crni Arapine. en blanc) trg. kola. voj. angeion. pr. neko plaćanje itd. arće pipanje) ned. angiom (grč. za ples. praćeni smrtnim strahom. uzeti u službu. odsekom. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. po-buditi. skrivenosemenjače. koji je uzet u službu. brod i dr. stupanje u službu. kuz. vremenska poremećenost. anachronismos) pogreška u računanju vremena. zauzimati se. uzan) med. pustinjak. sudar. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. — Kulu gradi od dvadest tavana. topovi u Kosovskoj bici. angažirati. davanje u zalog. nagovoriti. ćutu-re. npr. anafrodit (grč. zalagati se (za kota ili što). Cezar na automobilu itd. angažovati. stezanje grudi. angeion. pogañati. angiografija. angeion. pogodba. zastarelost. zalaganje. opasan rak krvnih sudova. spasmos grč) med. angioteničan (grč. angarijapija (nlat. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angitis. omot. engager) obavezati. ap-. angelika (grč. apa. instrumeng sličan gitari. pojavljivanje znakova na nebu. dogañaja. lat. nesavremenost. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. epifora). ap-. stenos tesan. angeion sud. pathos bol) med. an blok (fr. angeion. angeion. en bloc) naveliko. mag. angeion) med. enveloppe) zavoj. najmiti. anafrodizija (grč. uplesti se u borbu. anversen (fr. ucelo. obaveza. logia nauka) fiziol. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. otvoreno. sarx meso) med. usamljenik. za ples. anaforeza v. anahoretski. a l'anver (fr. za ratne svrhe. naročito krajnika. uzano spoljno utvrñenje. phylaxis čuvanje. najmljivanje. enversins) trg. anafora (grč. anahronističan. zapaljenje vrata. angiokarp (grč. anafoneza (grč. angarirati (lat. stesniti) med. „iznošenje spreda". pogoditi. pustiti se. grub vuneni serž. kulučenje. založiti se. angaria) kuluk. vrsta ženskog ogrtača. v. angiospermije (grč. na naličje. . angažovati v. oboljenje živaca krvnih sudova. voj. redovna dužnost. Kosu reže ostarela majka. angina pectoris) med. angiospasmus (grč. anvsr (fr. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. brodova i dr. pl. upustiti se u nepggo. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. nisko utvrñeno. angeion sud. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. otpravnik poslova. an blan (fr. ono što je u protivnosti sa hronologijom. ektasis pastezanje) med. jedan registar na orguljama. opis krvnih sudova. anvoaje (fr. blanko žiro. angeion. akgiostenoza (grč. neuron živac) med. angažovan (fr. elektroforeza. krvni sud) med. inversus) naličje. anñeoski koren. an-aphroditos) med. uzeti u kuluk. neispunjene. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. med. engager) obavezan. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. poslanik drugog reda. angere suziti. grapho pišem) fiziol. jedno na drugo. anaphora) poet. angeion. antologija (grč. datuma. angina pektoris (lat. pektoralna angina. anahronizam (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. proširenje krvnih sudova. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. navesti. obvezati na besplatan rad za državu.. obavezati obećanjem. karp6s plod) bot. poremećaj u čulu pipanja. anaphonesis) med. angažirati (fr. angažirati se zauzeti se. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola.anafija 46 angioteničan anafija (grč. pr. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angina (lat. angeion. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. služba. zapaljenje krvnih sudova. anvelopa (fr. angioneuroza (grč. anafilaksija (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. a l'envers) naopako. skloniti koga našto. natraške. zaostalost. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. angeion sud.

gyne žena) dvospol-nost. grč. logi'a nauka) med. grč. an gro). angiitis. dronjci. endossement) trg. jezika itd. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. muž. apeg. sečenje. pokretan čovečji lik. fil. anglicizam (nlat. trg. angster (ital. androkefaloid (grč. androginija (grč. angostura-kora v. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela.angiotomija angiotomija (grč. ugao. malo laganije. Anglia. vrag. podrobno. anguistara. angulus) ugao. v. gone rañanje) stvaranje čoveka. Anglia. anglicizirati (fr. eidos) sličan čoveku. andros čovek. do tančina. uglavnom (ispričati nešto). lithos kamen) pl. hermafroditizam. angoscioso) ran. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andosirati (fr. anglofob (lat. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andare ići. kao u hodu. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. bolno. andros) pl. Anglia. eidos lik) veštački napravljen. oikion kuća. hermafrodit. skup svih prašnike u cvetu. geol. andrak (pere. anglikanac pripadnik anglikan-ske. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . namalo (supr. androliti (grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. apeg. androgin (grč. kulture. napravljen u čovečjem obliku. ženskonja. adrogenija. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andragathia) muževnost. angustura-kora. apeg. angošjozo. andamento) hod. apeg. šonja. andarini) pl. andana) niz brodova povezanih u luci. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. osobenost engleskog jezika. angeion) med. onaj koji mrzi Engleze. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. jad) ñavo. andrek tuga. nesreća. Anglia. apeg. angliciser) poengleziti. poengležavati. angeion. rogljast. angulus. naročito prvog čoveka. apeg. apeg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. kephale glava) min. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. apeg. grč. episkopalna crkva. nazvane po gradu Angostura. umereno. apeg. andezit min. an gro (fr. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. dvospolac. iscrpio. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. androgamija (grč. angitis (grč. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. anglikan. androgonija. oploñenje muškoga gameta ženskim. rasploñavanje ljudskog roda. andana (ital. phćbos strah. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. do sitnica. an detaj (fr. angusta) muz. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. prnje. angustacija (lat. avgusta (lat. endosser) trg. andreceum (grč. ancrogenija (grč. pečalno. andaluzit min. brižno. en ñetail) potanko. anglofobija (lat. nesreća. andros. angošjozamente (ital. anglofil (nlat. gde je pronañen). anglist (lat. grč. androgonija (grč. apeg. nlat. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. zlo. v. angularis) uglast. nevolja. andristi (grč. jedan registar na orguljama. uškopljenik. anglizirati (fr. tj. angulus (lat. genos roñenje) v. lagano. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. potpis menice na poleñini. grč. andrologija (grč. andarini (ital. angostura-kora. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. andramolje (grč. ćoškast. vrlina. apeg. android (grč. na kvantum. slabić. andante (ital. andante) muz. hrabrost. prenos menice. drangulije. androidan (grč. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. Anglia. deo jedne fuge. okamenjene ljudske kosti. andosman (fr. angularan (lat. en groš) trg. andro-gynos) dvospolnik. anglaiser) potkusiti konju rep. apeg. andro. angošjozo (ital. angloman (nlat. andantino (ital. stanište) bog. operacija krvnih sudova. muz. anglomavija (nlat. andragatija (grč. čestitost. protestanske crkve. naviše. gamos brak) biol. naveliko. engleza (fr. kut. opširno.(grč. kao imenica: komad u laganom tempu. andamento (ital. andantino) muz. angosciosamente) muz. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. temno režim) med.

pripajanje. anemometrograf (grč. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. sve što je dodano ili vezano za nešto. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. koji se plaši ljudi.) muški spolni hormon. androfob (grč. anemometrija (grč. anematoza (grč. metali). anemos. nova i kratka priča. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. temno sečem) znat. močvari itd. anemos. vezan za. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. anegertika (grč. haima. fig. anemologija (grč. proučavanje vetrova. anemopatija (grč. strujanja vazduha. slabljenje. vidim) vetrokaz. malokrvnost. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. aneks (lat. anemos.) mit. šaljiva ili duhovita pričice. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. anemos. naljutivši bogove. anemos. nesposoban za život. odnosno vetra. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anemidrija (grč. uteloviti. Andromaha (grč. pri-svojiti. aneksije (lat. barys težak. pridruženje. skopeo gledam. utelo-vljavati. apeg. androtomija (grč. a-. androfag (grč. anemos. baino idem) igrač na konopcu. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. ili je namerno zadržan od štampanja. a-. pustinje. anemos. polubožansko biće. anemos. anemobat (grč. . Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. phonos ubistvo. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. još nije objavljen. anegdota (grč. anematurgija (grč. lenjost. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. grapho) v. a-. haima) med. ap-. mama strast) med. božji glasnik. anemos. anesis) med. npr. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. kod kolere. a-. prevrtač. anekumena (grč. aneza (grč. ukrasti. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. anelektričan (grč. nastavak. anemograf. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. malokrvan. npr. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. žrtvovana je morskom čudovištu. androfonomanija (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. androfobija (grč. haima. lit. lečenje vazduhom. andramolje. aneksan (lat. anemogamne biljke. anemogame (grč. prinadležnost.ne. metron mera) sprava koja pokazuje. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anemoskop (grč. spasao je Persej. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pripremni.). apeg. anemija (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. npr. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. gamos) pl. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. slab. vetromer. pathos bol) med. beskrvnost. pripojiti. phobos) strah od ljudi. anemogaman (grč. sporedan. dodatak. phflos prijatelj) bog. an-energeia) neradnost. 2. metron. aneklogist(a) (grč. biljke kod kojih vetar. elektron ćilibar) fiz. utelovljenje. anekdotos neizdan) 1. anemos. ap. anemos. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. mati Astijanaksova.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). oskudica u snazi. anemičan (grč. Andromeda (grč. upaljenost »sene za muškarcima. muškaraca. nauka o beskrvnim operacijama. anemofilija (grč. odnosno meri. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. haima krv) med. jačinu vetra. androsteron (grč. bog. spis koji. aneksionist(a) (lat. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). bolesti. pridružiti. annexus) prilog. šaljivo: krasti. olakšavanje. anemobarometar (grč. annexus) zavisan. anñeo (grč. anemos. anenergija (grč. apeg. oploñavanje).(grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). andro-phagos) ljudožder. bled. anemo. metron) merenje. antropofag. ergon delo) med. nimfomanija. gamos brak) bog. anemometar (grč. tj. sečenje čoveka. annectere) prisajediniti. pridodan. anemos. a-. tromost. anemos. andromolje v. od muškaraca. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. astr. anektirati (lat. phflos) biol. anemostat (grč. hydor voda) med. haima) beskrvan. apeg. anemofilan (grč. angelos vesnik) teol. annexio) prisajedinjenje. Andromache) mit. anemograf (grč. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. Tragedije od Euripida i Rasina. anemografija (grč. up. phobos strah. a-. andromanija (grč. anemos. logfa nauka) nauka o vetrovima. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. popuštanje. ma iz kog razloga. tj. veština merenja brzine i jačine vetra.

općenito. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim.aienkefalija avenkefalija (grč. ove godine. neosetljivost prema bolu. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. bezbojno. ano kurente. a-. anaistheteo ne osećam) med. anaistheteo ne osećam) med. animalisare) zool. a-. en espece) trg. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. animalije (lat. anairesis) ret. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. učiniti neosetljivim. duša sveta. anhidrija. koji je bez bola. aerobni. indigo biljka u Indiji. ap-. anizometropija (grč. anilitas) bapskost. i'sos jednak. anestezirati (grč. nepažljiv. isos. an-nil) hem. godišnja proslava. uron mokraća) med. rasejan. en general) uopšte. u organima za varenje hrane. a-. isos. ani kurentis (lat. an ženeral (fr. anniversarium) godišnjica. metron mera) neravnomeran. kore zenica) med. ap-. anžambman (fr. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anizeta (fr. nakaza roñena bez mozga. animalizacija (nlat. od koga se spravljaju razne lepe boje. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. aneretizija (grč. ani-malna hrana meso. anilis) bapski. grañu. anilizam (arap. anestetika (grč. anilin (arap. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. a-. enkephalos) med. aneretizija (grč. anizofilija (grč. idros znoj) med. anydria) v. grapho pišem) spis koji nema naslova. animalan (lat.: vegetabilije. ap-. ops vid) med. a-. supr. anilitet (lat. animalis) životinjska priroda. neosetljiv. animal) živo biće. anil (arap. uzbuñenost. erethfzo) 2. trovanje anili-nom. bapsko ponašanje. metron. benzidam. erythros crven. isos. slabost. anima (lat. nejednaka veličina listova na istoj grani. phyllon list) bog. an espes (fr. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. ap-. ap-. anestezije (grč. isos. aneurija (grč. a-. animalizam (lat. an-nil) med. blos život) bial. anaisthesia. opiti. an-aisthesfa) med. brz oko) med. jeu) ulog u igri. enjambement) poet. chroma boja) med. živi stvor. v. ap. u zvečećem novcu. anže (fr. a-. fig. tzv. anni currentis). aneritropsija (grč. a. slabost (ili: malaksalost) živaca. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anima mundi (lat. aneroid (grč. isos. kristalni. uroñeni nedostatak mozga. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. životinjska tela. logos. aiereza (grč. poži-votinjiti. poživotinjivati. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. aeg vazduh. aromatič-no ulje. isos. anima-rum dijes (lat. anil) bog. bezbolan. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. aniverzarija (lat. nesposobnost govorenja. anesteziolog (grč. mleko. ap-. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. anestetičan (grč. med. dobiva se od indigo-biljke (anil). anizotropan (grč. fig. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog.ne. an-nil. ravnodušnost.TeKyhe. fig. anervia) ned. ansrvija (nlat. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. anisette) rakija začinjena ani-som. a-. od koje se dobiva anilin. anestezacija (grč. liker od anisa (onajsaž). govor) med. apa na. reč. anima mundi) fil. supr. način ishranjivanja tela. animalis) životinjski. poživotinjenje. animalizirati (nlat. uzbuñenje. u gotovu. animalia) pl. prelaženje. anilan (lat. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. najčešće. anizometričan (grč. epos reč) med. epi na. zadušnice. anaerobni. anenkefalos (grč. kijanol. nemoća. erethfzo dražim) 1. ap-. svisveti. med. uzetost. enkephalos mozak) ned. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). jela od mesa. jaja itd. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. tupoglavost. anizokorija (grč. u materije živog tela. ergon delo) med. životinja. anizohromija (grč. nejednako lučenje mokraće. anima) duša. epithymia požuda) psih. . ne jednakost zenica. med. bapska starost. anidroza (grč. duh. tupoglav. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. kao islandski kristal). anervičan. šp.ne. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anilinske boje. enjeu. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. anaistheteo) pl. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anizurija (grč. aneorobni (grč. obično. anepigraf (grč. anepitimija (grč. uzrujanost. tromost žila. neros tečan) fiz. anspija (grč. pomen i dr. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. animal (lat. energija (grč. neuron živac) med. ap-. nemaran. a-. koji »sivi u sredini bez kiseonika.

anklav(a) (fr. animacija (lat. anlassen puštati u rad. animalkula (nlat. ani precedentis. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. ponovo. duša) fil. srce. animatio) oživljavanje. animoso) muz. namera pričinjavanja štete. ankvizicija (lat. oduševljeno. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). anni praecedentis) prošle godine. veoma čvrst i otporan bokser. animosite) v. mastionica. animosus. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. enqueter) vršiti. nedostatak dužice u oku. animatizam (lat. av>on (grč. lenger. poruge. odluka i sl. ankylos kriv. fr. animalculum životinjice) pl. animus duh. uno animo (lat. pobudi-ti. zagrejati. anni praeteriti) v. ankyra) brod. animus nocendi) prav. animo (lat. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. iris dužica) med. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. animosus strastan) ozlojeñen. u nameri. ankon lakat) pl. animalculum) zool. ankylos kriv. animoznost (lat. mržnja. žestina. ankilometar (grč. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. 1. nakana. anlaser (nem. anni praesentis) ove godine. srčano. pustiti u rad. animalcula životinjice) pl. osećanje. ukinuti.: katjon. ispitivati činjenice o nečemu. predlaganje kazne. pimpinella anisum) bog. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. vera u duhove. anima) fil. duša) prav. encaisseur) sp. ankoneji (grč. oživljeno. supr. sanduče za boje. ukidanje. animozan (lat. anis (lat. anienai peti se. svest. apsoga) muz. povesti sudsku istragu. animozitet (lat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. 2. još jednom. podstaknuti. živahno. kod crtanog filma oživljavanje slika. opovrgavanje. animus) duh. ankvirirati (lat. ogorčenost. ankylos kriv) med. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . tražiti (ili: predlagati) kaznu. glossa jezik) med. vlada ili neka ustanova. avkora (ital. znat. naredne godine. podbadati. duša. mikroskopske životinjice.animalist(a) animalist(a) (lat. podstrekavati. Anlasser) teh. animare) dati dušu ili duh. animosus) strastvenost. žestina. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animus (lat. ani prezentis (lat. karakter. ljutnja. ap-. metron mera) sprava za merenje krivine. fr. davanje duše. animirati (lat. obodriti. animist(a) (lat. anima to) muz. opovrći. animizam (lat. ukočenost i sraslost zglobova. namera. oživljenje. onajs. odvažnost. ljutina. anquirere) prav. raz-draženost. avimato (ital. animalkulizam (lat. oduševiti. neprijateljski. ogorčen. srdit. 3. fiz. aniridija (grč. 50 anlaser ani precedentis (lat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. anketa (lat. da je živo (kod primitivnih naroda). o živiti. anihilacija (nlat. istraživati. anketirati (fr. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). s predumišljajem. ankeser (fr. animoznost. ipo animo) jednodušno. annihilatio) poništa-vanje. inquestia. složno. životinjska priroda. namera nanošenja uvrede. animus ivjurandi (lat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. animus nocendi (lat. kotva. pristalica ani-mizma. anni futuri) iduće. tip. animalkulisti (nlat. animalitas) životinjstvo. encrier) divit. razdražen. anima duh. anquisitio) prav. vatrenost. grč. animus injurandi) prav. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ankrije (fr. animozo (ital. nazor. ispitati. anker (lat. izvršiti anketu. annihilare) poništiti. živost. mišljenje. ani futuri (lat. animalitet (nlat. apsoga. anihilirati (lat. enclave) prav. hrabro. srdžba. životna svežina. opovrgavanje. samopouzdan^. tj. živahno. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. delimična ili potpuna sraslost jezika. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. ani preteriti (lat. zool. ankiloglosa (grč. ankiloza (grč. mišići opružači ruke. rezervoar na mašini za štamparsku boju.

tj. apo naviše. annominatio) ret. anomalos nepravilan. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. beleška. astr. organon) neživa ili mrtva priroda. anvarija (grč. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. koji je bez života. anoda (grč. tal. anonymos) bezimen. en masse) u masi. odyne bol) ned. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anomeomerija (grč. bez potpisa. u godini. annuntiare) oglasiti. zool. a-. anodinija (grč. neobičnost. anonimnost. logia) gram. koji odstupa od pravila. sisari koji nemaju zuba. ap-. agšo) godine. plemićku titulu. anorgavografija (grč. ano ante Hristum (lat. anomija (grč. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. svi zajedno. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anoftalmija (grč. skupa. nlat. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. adnotirati. organon. ano (lat. žudnja) nemanje apetita. organon) neživ. anorganogenija (grč. bezbol-nost. anomalos) nepravilan. anonaran (lat. nepotpisati. u kapitalizmu bezimeno. nemanje poroñajnih bolova. nepoznatost. pre Hristova roñenja. u gomili. anonimnost (grč. anlevaža (fr. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). avosmija (grč. ap-. npr. oplemeniti. grapho pišem) nauka o kamenju. anodonti (grč. akcionarsko. žitni. nastao bez dejstva životnih sila. anormalan (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. oreksis želja. avofeles (grč. anoblirati (fr. ap bez oksys kiseo. an mas (fr. namerno izjednačavanje reči. lat. ap-. primedba. . anomalon. anomalologija (grč. norma pravilo) nepravilan. koji odstupa od pravila. anonsa (fr. ap. ap-. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. oštar. obznana. ap-. anonymos) bezimenost. nemanje očiju. anodinum (grč. ap-. en miniature) u malom. anomalistički (grč. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. orchis mudo) bezmudost. anoksija (grč. up. an-odos uzlaz. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. mrtav. eruptivne stene. ap-. neredovnost. anodija (grč. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. supr. neuredan. istovr-san. ñuture. objaviti. anogev (grč. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. annotare) v. obznanjivati. nepravilni glagol. anonimitet (nlat. lat. anomaloi (grč. anonsirati (fr. nepotpisan. a. mrtve prirode. anorganski (grč. anomalia) (nepravilnost. ap-. nepravilan. neslikovan način govora. škodljiv) med. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. oglašavati. smanjen. gignomai postati) ar. anodia) nevezan. a-. radi prenošenja na novo platno. npr. organon. anomalija (grč. anorganognozija (grč. anomalon) gran. anoniman (grč. ophthalmos oko) med. nepoznat. nauka o nepravilnostima u jeziku. nćmos zakon) v. anopheles beskoristan. koji odstupa od pravila. ariomos) nezakonit. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. objava. ćrganon. ennoblir) dati plem-stvo. popis zaplenjenih stvari. nezakonitost.: katgen. adnotacija. naročito minerala. anomalos) neredovan. po-zitivni pol. ap-. antinomizam. anomizam (grč. protivan pravilu. obla-godariti. u maloj srazmeri. anonimno društvo trg. genesis postanak) smanjenje. anomalan (grč. anonymus) nepoznati. deoničarsko društvo. apodinum) med. anno ante Christum) godine pre Hrista. anomfa) bezakonje.bez. anorhija (grč. supr. ap-. slepilo. anovimus (nlat. organon. nedostatak volje za jelo. nepravilnost u kretanju planete. ap. anorganizam (grč. odyne bol. objavljivati. annotatio) napomena.: katoda. anoblir. obznaniti. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. omos sličan. appopseg. hen. anonarni zakoni. ap-. paronoma-zija. put naviše) fiz. anorgavologija (grč. običaja.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. neobičan. an minijatir (fr. ovarium jajnik) med. protivan pravilu. anonimitet. anoreksija (grč. elektroda. tj. izuzet-nost. naročito uživanje u jelu. neobuzdanost. anosmi'a) med. a imaju različito značenje.: Tišina je postala još tiša. anomičan (grč. zakona. zločinački. up. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. odus) pl. starter. anonymitas) v. anogena metamorfoza kol. avotacija (lat. annonce) oglas. opisivanje kamenja. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. odstupanje od pravila ili zakona. uroñeni nedostatak jajnika. objašnjenje. anotirati (lat. nlat.

diluvium potop) pretpotopni. antarktikos južni) geogr. antediluvijumci (lat. zajednica. raditi u suprotnom pravcu. antagonismos opreka) oprečnost. bedem. izložiti) poet. anthemion) cvet. antl. antenupciJalni (lat. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. pre. anaklasis uzvijanje) ret. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. entablement) apx. protivnost. opkoljavanje divljači. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. mimogred. utrapljavanje voća i povrća. borba. ansilaža (fr. anti. antalgika (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. radi čuvanja. antarktikos) geogr. izneti. pravo nekoga da prvi govori. pretpotopni ljudi. antemeridlanus) prepodnevni. Čehoslovačke i Rumunije. antapodoza (grč. an-ago uzvodim) ret. antacida (grč. diluvium potop) pl. koji služi kao lek protiv sipnje. antemeridijanski (lat. cvetanje. u profilu. uzgred. antennif ormis) u obliku pipaka. ponovan napad groznice. pred. anti. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. loquor govorim) predgovor. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. pužast zavijutak na jonskim stubovima. opšivnica pod krovom. pervaz na vrhu stuba. delanje u suprotnom smislu. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. naročito protiv kiseline u želucu. ned. ranije. entente) sloga. anteza (grč. suprotnost. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antagonizam). antena (lat. ked. ante. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. napred. enceindre. neprijateljstvo. antartritika (grč. ante.• govor. antenuptialis) predsvadbeni. entendre. en profil) sa strane. antagonist(a) (grč. sredstva protiv zglobobolje. anti. koji leči zglobobolju. antarktičan (grč. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. umanjuje bol. bojene materije. supr. ante. anti.(grč. slaganje. anti. anteakt (lat. boriti se protiv koga ili čega. grč. en pate) u obliku testa ili kate. oblast Zemlje oko Južnoga pola. anti. arh. ante. ansambl-partija kuz. antl. apo. antanta (fr. silo. ante dijem (lat. anti. sredstva protiv kiseline. antartritičan (grč. trve-nje. antedatirati (lat. ant-angomzomai boriti se protiv. antelogijum (lat. apo-didomi predati. lat acidum kiselina) pl. ansent (fr. doba cvetanja. sporazum. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. antagonistes) protivnik. natalis koji se tiče roñenja) ked. anteactum) ranije delo. suparništvo. antalgičan (grč. enceinte) voj. predbračni. antenna motka za koju se vezuju jedra. pojas nekog utvrñenja. koji leži nasuprot Severnom polu. antapoplektičan (grč. an pat (fr. en passant) u prolasku. an profil (fr. arthron zglob) pl. antagonizam (grč. raniji čin.: postdiluvijumski. obim. antanaklaza (grč. antf. an pasan (fr. ante. ned. 2. gledan sa strane. antablman (fr. ispred. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). Velika antanta savez Rusije. pipak kod insekata. sloga. logos govor) pred. suparnik. ante. antediluvijumski (lat. ensemble) celina. spoljašnji delovi jedne tvrñave. algos) koji ublažuje. suprotna težnja. antenagium) prav. antagonizirati (grč. ansambl (fr. antenatalni (lat. ante. npr. u silose. anti. anti. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. plesso udaram) pl. sklad. . nasip. stubovi sa obe strane vrata) 1. dodavanje pouke. naravoučenija. uzgredno. sredstva za ublažavanje bola. južni. antemion (grč. kao pipci. arktos sever. up. pretporoñajni. takmac. taj čovek je nikakav čovek. npr. atrophos nehranjen) ked. koji se nalazi u toku trudnoće. apo. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. ant. antanagota (grč. antafroditičan (grč. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ante) predl. ant-. skup. sredstva protiv srčane kapi. natus roñen) prvoroñeni. pradeda. asthma) med. ante (lat. savez (izmeñu država). pre suñenog dana. ante diem) pre vremena. algos bol) pl. antelokvijum (lat. anti. antena™ ju m (lat. anti. koji leži na Južnom polu. med. antatrofičan (grč. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. lov. ante-ludium) predigra. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. tj. antidatirati. predak. med. anthe cvet) bog. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antastmatičan (grč. anteniforman (nlat. anteludij(um) (lat. priči. antapoplektika (grč. antenat (lat.

epileptikos). materice. antestatio) prav. barba-rizme ili varvarizme. anteriora (lat. protivnik upotrebe stranih reči. dati (ili: davati) prvenstvo. anterija (tur. davanje prvenstva. pretpostav-ljanje. antiastmatičan (grč. fil. supr. anteflexio) med. antestari. pretpostavljati. antestat (lat.: apeks. ante-testari) prav. med. arap. antepileptičan (grč. antivenerea (grč. sredstva protiv ljubavi. antialkoholičar (grč. antivarvarus (grč. nadmašiti. antepenultima) gram. umesto. anti. supr. čistunac u pogledu jezika. med. antf. antecedens) prethodnik. koji pomaže protiv padavice. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antf. areh) astr. koji služi protiv slabosti. treći slog od kraja. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. anthera) bat. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). barbaros negrčki. dopretposlednji slog neke reči. preci. preticati. prioritet. antianeksionist(a) (grč. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. adijaforist. mesto. antf. prethodnost. raniji život. antheros) bog. antecedencije (lat. raniji dogañaj. anti. branim) ned. v. subjekt — predikat. anterotika (grč. npr. antecedirati (lat. bfos život) koji je protiv života. antiborejski (grč. savijenost napred. antibahijus (grč. antf. anti. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antestatus) prav.(grč. U antibioti-ke spadaju. antecedentia) pl. antecedentia) ono što prethodi. v. antf. antf. prema. antecedencija (nlat. 53 antivenerea antecesor (lat. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. phylatto čuvam. antecedere) prethoditi. penicilin. ante Hristum natum (lat. antheros) pl. anti. raniji dogañaji. antiadijaforist(a) (grč. naročito ropstva. antiabolicionist(a) (grč. anterotična sredstva ned. anteoccupatio) rat. sredstva protiv spolnih. prethoñenje. palimbahijus. muški spolni delovi cveta. spolna ljubav) pl. anterotika. antianfilaksija (grč. antiastmatičan. pored ostalih. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. anterioritet (nlat. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. ranije stvari. antera (grč. učitelj. up. pretpostaviti. Venus boginja ljubavi. antf. annexio) protivnik aneksije. muški spolni organ u bescvetnica. geotr. antepenultima (lat. lat. prošlost. antestacija (lat. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. antefleksija (lat. antimaterija (grč. koji uništava život. anteriores (lat. asthma sipnja) med. antibiotik (grč. anti i lat. anteriora) št. snaga) med. prostitucije itd. lat. arap. antf. antivarvarus. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antecedens (lat. antibarbarus. antere (grč. sthenos ]anina. raniji dogañaji ili odnosi. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. preteći. antiasteničan (grč. prašnica. koji ubija. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. anti. arthron zglob) med. nadmašivati. neosetljivost prema anafilaksiji. lat. prvenstvo u vremenu. bat. antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje ispred. antiaditis (grč. veneričnih bolesti. v. anti. oikos kuća) pl. koji služi protiv zapaljenja zglobova. a na suprotnim poluloptama Zemlje. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. zapaljenje krajnika. raniji odnos u nekoj stvari. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antf. antf. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. . iza. preteča. a-. anti. ant-. naročito: aureomicin. antias krajnik) med. antiartritičan (grč. entari. prethodnici. raniji život. antf. anteci (grč. antibiotički (grč. anteponirati (lat. tzv. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). trezvenjak. streptomicin. anteriores) pl. ante-ponere) staviti ispred. boreios severni) okrenut prema severu. aristokratos) protivnik plemstva. apa. antibarbarus (grč. prethodni slog. antiaristokrat (fč. putovoña. koji povećava životnu snagu.: posteriores. Bakchios) poet. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. pozivanje za svedoka. anteridija (grč. neprijatelj aristokra-tije. nea. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antestirati (lat. itd. antf. anterioritas) prethod-nost. a-. ant-erotikćs) pl.anteokupacija anteokupacija (Lat. ići napred. ante-cessor) prethodnik. prašnici. gram. barbaros) v. hloromicetin i dr. antiapeks (nlat.

med. anti-kategoreo) prav. emeo povraćam) pl. nastaje metamorfozom ampfibola. nagrada. up. okretanje) pl. lat. antikategorija (grč. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antikvar (lat. antidoron (grč. npr. antidatirati (grč. farmakopeja. latini-ca. antidiegeza (grč. antički. katarroos stakanje) pl. antiemetičan (grč. epilepsfa) pl. protivtužba. anti. protivotrov. anti. sredstva protiv bolesti raka. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anteme-tika. datum) v. antiquarius) stari. proglasiti za zastarelo. starinar. lat. anti dynastes vladar. antiqua) staro pismo. antidinična sredstva. ne vodeći računa o mentalnim. sredstva protiv kašlja. angina (lat. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antikvus antieutanazist(a) (grč. anti. vrtlog. kurziv). antidoton (grč. antikatoda (grč. antikahektičan (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antidramatičan (grč. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. utuk. anti. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antikankroza (grč. kathodos put na niže) fiz. sredstva protiv povraćanja. anti. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. anti. antiemetika (grč. anti. antiseptikum. antidotarij(um) (grč. doron dar) uzdarje. stanje) med. anti. sredstvo koje sprečava vrenje. kulture. antikvus (lat. . antiquus stari) trgovina starim knjigama. eu. sredstvo protiv bola. med. antikatolički (grč. antidaktilos (grč. lat. neprijatelj Francuza (jezika. Grka i Rimljana. antidijabetikum (grč. antiepileptika (grč. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. up. epilepsija. lat. antizimotikum (grč. antikvirati (lat. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antikataralije (grč. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. v. uspravna latinska slova (supr. diegeza. tip. stara ili zastarela ureñenja i sl. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. anti. kvasac) hem. protivsred-stvo. kupac i prodavac starina. antidolorozum (grč. sredstva protiv nesvestice. cariosus kvaran. polovan. antikva (lat. diexeimi prikazivati. daktylos prst) četr. up. proglasiti nešto zastarelim. raditi prema antičkim uzorima. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. odbaciti. anti. fig. anti. antikvarnica (lat. anti. kakos rñav. upotrebljavao antikvarijat (lat.). antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. lek protiv šećerne bolesti. anti. sredstvo. stari svet. pelco-vanja. antiinkrustator (grč. lek protiv čega. antidinastičan (grč. umetnička retkost. med. antiinokulist(a) (grč. anti. protiv demokra tije. anti. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. med. sredstva protiv padavice. anti. predmet stare umetnosti. podražavati ukus starih. anti. anti. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. politike itd. starinski. eksis svojstvo. antimentalizam (fr.54 avtigal (grč. lat. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. jezičko ostvarenje. zyme kiselo testo. anti. antiquare) zastareti. sredstvo protiv povraćanja. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. ante-datirati. izneti) ret. platinski lim kod Rendgenovog aparata. stare. diabaino prolazim) med. anapest. med. anti. starodrevnost. antikvitet (lat. pravac koji polazi od date reči. antiepileptičan. antiquitas) starina. dolor bol) med. antiquus) ugledati se na stare. pr. anti. anti. anti. zakon. antidizenterika (grč. lat. diabetes šećerna bolest. antidoton) ned. sapseg rak) pl. antidinika (grč. antikvizirati (lat. antimentalisme) lingv. Gallus) protivnik. anti. dine. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. poznavalac starina i starih spomenika. starovremenski. antiquus) stari. lat. čime se dobivaju snažnija dejstva. emeo) med. antidemokratski (grč. truo) med. antiemetici (grč. antikariozan (grč. lekovi koji služe protiv proliva. dysenterikos srdoboljan) pl. starinski. avtigen (grč. stari vek. anti. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. fig. med. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antikvaran (lat.

mos. odbrana. antimelanholičan (grč. spuštam se) kol.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. anti. med. pisac odbrane od napada. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. koji služi protiv kuge. umesto interesa na dug. lat. antilisa (grč. anti. ali u protivnom smislu. a padaju u suprotnim pravcima. postupnost u izrazu) ret. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antilego protivim se.: „Ako smo veliki. lat. originalnost osporava ili u koju se sumnja. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antikontagioza (grč. antikonvulzivan (grč. anti. anti.: „Jedemo da živimo. anti. sredstva. med. antiiefritika (grč. „Demosten" mesto „govornik". antimetateza (grč. convulsivus grčevit) med. protiv obamrlosti.75. anti. lekovi protiv trbobol>e. anti. homolotumena. constitutio) protivnik ustava. antimentalizam (grč. npr." antimilitarizam (grč. narke ukočenost. teol. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. pisma čija se. nephrćs bubreg) pl. a ne živi da jedeš. antimoralizam (grč. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. pobijanje. antimerija (grč. antikolika (grč. anti. razmena) ret. anti. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antimovid (lat. krino) pisac odgovora na kritiku. znak Sb (stibium). loimos kuga) med. anti. anti. anti. u padati. nlat. zaravan) pl. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. anti. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. koji sprečava nastup krize (uticaj). položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. ukočenje) pl. protuslovan. metalepsis zamenjivanje. anti. anti. antinarkotika (grč. antikritika (grč. antimonium) mineral. koji razvedrava raspoloženje. važna njegova ruda. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti.. antikonstitucionalan (grč. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. protivnarodni. sa logikom. antimonium) hem. tj. sul-fid antimona." antiklinala (grč. antikonvulzivan (grč. antimoralan (grč. consti-tutio ustav) protivustavan. anti. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika.-.: „Jedi da živiš. med. antilemičan (grč. npr. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). povijam) pl. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. prigovor. npr. antimetalepsija (grč. lat. ned. supr. redni broj 51. antologija (grč. kresis mešanje) prav. fr. metal srebrnobele boje. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. koji služi protiv trzaja i grčeva. bolest spavanja) med. antiletargičan (grč. antimetalepsija. pokret protiv rata i pripremanje za rat. npr. a ne živimo da jedemo". nlat. anti. krino) koji odgovara na kritiku. antikreza (grč. krino sudim) odgovor na kritiku. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). odbrana pred sudom. anti. pozitivizam u lingvistici. antilogičan (grč. lyssa pseće besnilo) pl. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). sredstva protiv psećeg besnila. antimonarhičan (grč. mentalizam) lingv. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti. protivan moralu. žida u stadima po toplijim kopnima. dntinacionalan (grč. anti. lat. melancholikćs) koji razbija tugu. antilopa (grč. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. lat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. moriš običaj) fil. militarisme) protivnost militarizmu. anti. nenarodni. antimetabola. anti. antimon (nlat. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". antikonstitucionist(a) (grč. antikosmetičan (grč. anti. nationalis). . meros deo) ret. sinklinala. onoma ime) zamenjivanje imena. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. v.: „Otkrovenje Jovanovo". protivkritika. u kolibi. kolike trbobolja) pl med. atomska masa 121. anthćlops) 3007. antikritičar (grč. antilegomena (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. veliki smo svuda. antinomazija (grč. protivkužni. lat. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. contagiosus prilepčiv. antikritičan (grč. upotreba osobnog imena mesto vrste. med. npr. delovi Sv. na prestolu. anti. lat. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. moralis) koji je u opreci sa moralom. antilogia) protivrečnost. napad itd. ali drugim redom. klinč naginjem se. klimax stepenice. elemenat. antilogikćs) nedosledan. odgovor na napade. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. lethargfa dremež-nica. suar. antimaterija (grč. anti. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti. antimetabola (grč. anti.

sredstva protiv šuge. antirojalizam (grč. gramma) geom.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. med. antirevolucionar (grč. replika. koji služi protiv zapaljenja pluća. protivrečnost. Semiti. protivnožnik. anti. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. anti. koje se obično izražava jednim pitanjem. lat. nlat. anti. antipatičan (grč. pyr) ned. antipi-rink dr. antinomija (grč. lat. fil. parallelos. nemio. antiparalelan (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antipirin (grč. ratio razum) fil. nerodoljub. teal. vatre. antisocijalan (grč. fr. nomos zakon) 1. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. anti. med. anti.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antiparazitika (grč. antipatija (grč. antipleuritičan. anti. anti. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. odnosno čovečje mišljenje. sepsis trulež) med. antiperistaza (grč. lat. anomizam. antipiretike (grč. antipodan (grč. shvatanje da razum. anti. npr. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. koji suzbija vatru. koji sprečava truljenje. med lekovi protiv vatre. teal. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). pneumon pluće) med. aspirin. . anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. anti. anti. antiprotaza (grč. groznicu. neslaganje sa trezvenim. neslaganje sa trezvenim. aatipneumoničan (grč. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. anti. pyr vatra) pl. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti. skepsis nedoumica. anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. teal. protivnik revolucije. spolna ljubav. scabies šuga) pl. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. rug) med. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. pleuron bok. antipatriot (grč. antiskepticizam (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antipiretičan (grč. pus. antiseptikum (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. utuk. antiracionalizam (grč. reuma) med. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. pr. antiskabioza (grč. nemarenje. oprečan. antireumatičan (grč. 2. anti. anti. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. patriotes) neprijatelj domovine. ratio razum) fil. socialis društven) protivan društvenom poretku. nije apsolutni izvor saznanja. antipsihologizam (grč. lat. lat. lat. anti. septikos) med. geogr. antipapizam (grč. antiplenisti (grč. antiracionalizam (grč. anti. para-lyo) pl. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). anti. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. dvoumica) fil. anti. antipus) sasvim suprotan. anpšlatonska ljubav čulna. sredstvo protiv groznice. psyche duša) fil. plenus pun) fil. glavobolje. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. shvatanje da razum. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. protivjevrejski pokret. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. med. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antiparalelogram (grč. parasitos gotovan) pl. koji služi protiv reumatizma. anti. antiparalitika (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. antisepsa (grč. royalisme). odnosno čovečje mišljenje. lat. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antipleuritika (grč.: simpatija. sepsis) heš. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antirepublikanac (grč. anti. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antiseptičan (grč. pr. političkom i duhovnom životu. groznice. antiseptika. suparnik. protivnik. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). nije apsolutni izvor saznanja.: „Svet ima svoj početak u vremenu. nesimpatičan. rebro) pl. anti. supr. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. pl. anti. antisemit-ski. antirepublikanski. ravnokraki trapez. antiparagraf (grč. npr. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima.

anti. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. med. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. anti. sredstvo protiv groznice. nauka lat. otrov) med. koji je u suprotnostima. . antifonarij(um) grč. npr. već bi okopnio. anti. med. protivrečne. pr. lekovi protiv zapaljenja. lekovi protiv groznice. anti. flogiston. med. anti. anti. anti. antihemoragičan (grč. anti. anti. suprotno) 1. teorija franc. fermentum) med. takoñe: otpe-vanje. progovara mudro". antitypia protivudar. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. anti. anti. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. a drugi i treći dug: U ------. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. lat.: „To bi bilo vrlo pametno". protivotrov. ljudi sa suprotnim senkama. phone glas) logička protivrečnost. antiflebotomist (grč. v. antispastika. ili kontrarna. anti. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. thermos topao) pl. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. 5. teza. antithesis suprotnost. typos) otisak. lat. odboj) fil. prototip. antihelmintika (grč. sredstva protiv sušice. febris) med. jektike. anti. eidos izgled) farm. lat. spasmos) pl.. antifonnja (grč. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antiflogističan hem. suprotan. pr. oprečnost dvaju karaktera. antihektičan. ned. anti. anti.: „Ide ludo. antifebrilije (grč. antispazmodika (grč. phlogos plamen) 1. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. 3. antitipija (grč. 2. antitermika (grč. up. otpev. antiteza (grč. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. anthelmintika. phlox) pl. spiritus duh) fil.U. / labudovi već bi poletjeli. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. antitoksin (grč. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. tj. haima krv. lat. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. eng. loet. freeze zamrzavati. antiflogistika. toksine. anti. anti.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. sredstva koja ublažuju grčeve. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. lat. antitip (grč. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. hek. up. antispektrologija (grč. antithetikos) protivan. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. antipirin. 2. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. antispast (grč. v. antispazmodika. antifermenti (grč. komandant neprijateljske vojske. 57 antihemoragičan. anti. phlox. phone glas) otpev. antiscii (grč. spastikos koji vuče. pl. u smislu „vrlo ludo". antifraza (grč. anti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antiftizičan. trzav) pl. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antistrofa (grč. spectrum avet. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. antiunionist(a) (grč. antifebrilan (grč. antiftizika (grč. med. antifrizi (grč. antispastika (grč. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. prepis. febris groznica) med. tome sečem) med. sinteza. phleps žila. protivgroznični. odabrao papa Grgur Veliki. antifon(a) (grč.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. sredstva protiv sušice. logia. phthisis sušica) pl. antistrateg (grč. npr. 4. protivnik ujedinjenja. oprečna). regnymi probijam) med. anti. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. elmis elmintos glista) pl. anti. / nego šator age Hasan-age. antitetičan (grč. med. febris) farm. antitireoidin (grč. v. zajednice. toxikon. med. med. antispiritualizam (grč. antiflogistika (grč. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. anti. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. geogr. stanovnici na istom podnevku. skia senka) pl. hem. (Hasanaginica). koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antiflogistika 1. anti. antifebrin (grč. dveju težnji i sl. up. tuberkuloze. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. besmislica. antiflogističari (grč. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. antihektika (grč. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. al' su labudovi? / Da je snijeg. ektikos jektičav) pl. anti. pristalice antiflogistike. npr. antispastos vući na drugu stranu) metr. lat. anti. ret. thyreos štit. ned. anteci.

ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. lithos kamen) min. tvrd-mek i dr. med. anthos. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. Ifthos kamen) pl. antorgastična sredstva med. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. 58 antr-akt antoksantin (grč. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima.. zool. kol. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. govorni ukras. anti. preduzeti. antrakonit (grč. antonimija (grč. antihreza (grč. čekati prijem. anti. med. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). bezbožan čovek. anticnklon (grč. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. sredstva protiv kolere. geol. starog kova. rheo curim) lged. anticus. živo biće) pl. anthos. sredstva protiv navale krvi. anti. cvetnjak. hafma. lit-hos kamen) pl. be-drenica. antišambrirati (fr. sredstva protiv očnih bolesti. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. naročito lirskih pesama. anthrax ugalj) med. anticivičan (grč. antoliti. krečnjak obojen ugljenom. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. plodovima. antihronizam (grč. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. npr. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. v. koji potiče iz starog veka. cvat. anthos) cvet. antihtoni (grč. anthologia) branje cveća. preduzimati. hemoroida. antoalaža (fr. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. antonimi. antr lu (fr. ophthalmos oko) pl. antotipoliti (grč. listovima. ned. avtiholerika (grč. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. chthon zemlja. antichambre) zadržavati se u predsoblju. koji služi kao lek protiv šuljeva. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. npr. unapred primiti (ili: primati). antonimi (grč. inter) meñu. stablu itd. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. pre vremena. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. fig. antografija (grč. med. antoftalmika (grč. . uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. vrtača. anti. antoliti (grč. orgazam. anthrax ugalj. avtihipnotika (grč. v. ret. anthos cvet. anticipacija (lat. lat. leto-zima. korali. sotona. antr (fr. algos bol) pl. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). antiquus) stari. po starinskom ukusu. anticipirati (lat. besnilo itd. liig. anti. civis grañanin) negrañanski. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. entonner. anti. kol. tle) pl. antički (lat. anti. protivgrañanski. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. metron mera) hem. antonomazija (grč. starodrevni. u obliku predujma. s tim da će se kasnije dokazati. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. hypnos san) pl. zoon životinja. lithos kamen) min. entr'acte) poz. ned. antos (grč. toile. hresis upotreba) prav. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. nepomenik. anti. redak. sinotši. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. antodoitalgika (grč. med. stanka. anthos cvet. levkasta rupa od eksplodirane mine. anticipaido (lat. izmeñu. cholas utroba) pl. antr-akt (fr. antotipoliti. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. sredstva protiv zubobolje. dobar-rñav.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. npr. predujam na robu. antonomasia drugi naziv) reg. fig. anti. starovremenski. zbirka odabranih. up. homonimi. antrakolit (grč. pr. u. crni prišt. lažistina. oputa ime) pl. predujmljivati. cvetno žutilo. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. ñavo. up. antrakoza (grč. odmor izmeñu činova. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anthrax. anthos. antrakolit. antozoe (grč. kyanos zatvorenoplav) hem. travnjak. antikrist (grč. fig. počinka. anticipando) unapred. anti. anti. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. oputa) lkngv. u četiri oka. anti. antišambr (fr. kotlina. prostrel. anthos cvet. usred. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. typos otisak. samo na suprotnim stranama polutara. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. kružno kretanje) meteor. sredstva protiv očnih bolesti. starinski. entonnoir) levak. antoftalmika (grč. zbirka na j lepšega. sprava za odreñivanje količine ugljenika. odmor. krasta. fil. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". antrakometar (grč. antologija (grč. ned. u poverenju. entre. reči suprotne po značenju. kyklos krug. osip. antraks (grč. privremen prekid u nekom poslu. geogr. preduj-miti. anthrax. ksanthos žut) hem. zlič. anti. odus zub. lat. naročito na licu. ophthalmćs oko) pl. antonoar (fr. paronimi. upotreba jednog vremena umesto drugog. up. antocijanini (grč. entre nous) meñu nama. antihipnotičan.

počinje sa diluvijalnim periodom.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. entree) ulazak. antropo. antropozojski period geol. odstojanje izmeñu stubova.: teosebija. istorije. otprilike jedan milion godina. anthropos. anthropos. antropolatrija (grč. psihologije. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". najstariji fosilni ugalj. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropolog (grč. ukrpgganja. želja. supr. anthropos. npr. a duh zakonu reinkarnacije. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. pri-vredna. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropometar (grč. fiziologije. anthrax ugalj) hen. nastavak ites) min. trgovačke i politička geografije. zoon životinja) geol. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". socio-logije. prostor izmeñu dva stuba. antropobiologija (grč. antropozojski period. predsoblje. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. težnji i ideala. naročito svečanim. lat. ulazna soba. metron) merenje čovečjeg tela. antricid (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. zemaljski. „prosvetljenje" i „posvećenje". pristup. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. 1. prvo jelo pri obedima. papagaj. antropijatrika (grč. antropognost (grč. eidos vid. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropareskija (grč. anthrax ugalj. entre nous) v. bios život. anthropos.(grč. plo-ñenja. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropometrija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. antropogeneza (grč. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. komad kojim počinje opera ili koncert. množenja. koji se tiče ljudi. anthropos. predjele. duša sudbini koju sama stvara. antrpilastr. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. uvozna carina. anthropos. antropinski (grč. anthropos. antropologizam (grč. uticaja okoline. antropomorf (grč. saobraćajne. pojava glumca na pozornici.) vot. ulazni-ca. logismos) fil. predvorje. anthrax. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. antrkolon (fr. pod antr. ulaženje. avtr nu (fr. tj. anthropos. arheološkog i dr. istorijskog i sociološkog. antropoidan (grč. muz. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. muški gamet kod biljaka. psihološkog i filozofskog. anthropos. anthropos. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. anthropos. anthropinos) čovečji. kao podvrste su: istorijska. kulturne. anthropos. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. antropogenija. upadanje jednog glasa. po traje još i sad. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. anthropos. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. antropogenija (grč. entrecolonne) apx. antropognozija (grč. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. shvatanje da je čovek biće slično bogu. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. antropogonija (grč. S14N10. anthropos. sličan čoveku (o majmunima). antracen (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. anthropos. nauka o čovečjem telu. najbolja vrsta uglja. ulazna cena. antre (fr. nauka o merenju čoveka. antracit (grč. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antrkot (entrecote) kup. antropomantija (grč. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. ulaznina. antropozofija (grč. krmenadla. antropogenetika v. antropizam (grč. očoveča-vanje. o odnosima izmeñu čovečjih udova. antropologija (grč. poznavanje čoveka. anthropos) fil. uvod. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. . majmun sličan čoveku. sophla mudrost) fil. anthropos. anthropos. 2. arheologije i nauke o jeziku. oblik) čovekolik. razmak. ulaz. složen ugljenički vodonik. opadanja itd. anthropos. latreia služba) obožavanje čoveka. anthropos. filozofije. antropogsografija (grč. telo je podložno zakonu nasleña. avtreozoid (grč. anthropos. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). antropografija (grč. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. antropozoik (grč.

rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antroposkopija (grč. anthropopathefa) fil. anthropos. tj. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. da misli. anthropos. theos bog) obogočovečenje. anthropos. anthropos. odstojanje izmeñu dva stuba . sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. dok leži u njemu. anthropos. an-tu-ka (fr.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. anthropos. anthropos. antropomorfologija (grč. antropohistorija (grč. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antrpo (fr. kratak članak. talile. anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropos. antropohemija (grč. anthropos. anthropos. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. i odatle uvoziti. antropofobija (grč. fiziognomika. anthropo-morphos) sličan čoveku. morphe oblik) fil. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. skladište. antropomorfozirati (grč. počovečenje boga. razuñivanje. antropopatija. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. anthropophagia) ljudožderstvo. umetanje) trg. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. stovarište. anthropos. anthropos. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. soma telo. antroponomija (grč. antropoteka (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. v. antrfen (fr. anthropos. tome sečenje) med. koja se može razvrstavati. u užem smislu. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. kanibalizam. istorija čovečanstva. antropocentrizam (grč. obožavanje čoveka. a ova se pruži napred. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antropospeleologija (grč. sa ljudskim osobinama. en entrepot) necarinjen. neocarinjen. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. interpositus metanje izmeñu. — an antrpo (fr. bog. . morphe) fil. hod konja. anthropopatheia) fil. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. antroposomatologija (grč. tj. anthropos. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. entrechat. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. nomos zakon) fil. oseća i radi kao čovek. anthropos. antropofagija (grč. smatranje onoga što je čovečje božanskim. anthropos. ponašanje životinja itd. koje oseća i »seli isto kao čovek. antropoteizam (grč. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. anthropos. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. entrefins) pl. rañanje čoveka. dvornica slave. antropopatizam (grč. antropopatija (grč. entrepas) poluravan. antropofiteja (grč. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. antrpilastr (fr. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropos. kanibal. up. ne plaća carinu). chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. choreo pasprostirem se) zool. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. obično zvanično. v. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antrpa (fr. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. anthropos. antroponimija (grč. antrkolon. antropoterapija (grč. anthropos. antropohorija (grč. onoma ime) lingv. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. počovečavati. antropopa tizam. antropomorfizam. spe-laion pećina. morphe. antropomorfizam (grč. tj. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. razmak izmeñu stubova. slabostima i dr. anthropos. antropoplastika (grč. sphaira kugla. lat. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antroposfera (grč. lat. antrša (fr. theke pričuvi-šte. koji ima čovečji oblik. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. saopštenje vlade. anthropos. ljudožder. rañanje) biol. polukas. antropotomija (grč. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. ital. izvoziti ili upućivati. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. entrepilastre) apx. vrlinama. u bačen u redakcijski deo lista. morphe uobličavam) počovečiti. antropofonika (grč. deliti. biološki život. popravljati. entrepot. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. antrtaj (fr. antropomorfoza (grč. antropopeja (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropofag (grč. anthropos. phytefa sañenje. antropomorfoza. fizičke pojave. nauka o spolnom životu čoveka. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos.

anulirati (nlat. podizati cenu. uništavati. posredan dokaz. ap. anfilirati (lat. metr. enchere) trg. ukinuće. annullare) poništiti. annus communis) prosta. anfractuosus) krivudav. zapodenuti razgovor. pribrojavati. napraviti ćupriju (u trik-traku). vodonik i postaje kiselinom. biser. ukidati. naročito Devi Mariji da će roditi sina. en face) spreda. annus solaris) sunčana. ogla-siti nevažećim. uništiti. godi- šobran i kao suncobran. dahtanje. opčišavati. anthelmintičan. yper nad. an fas (fr. anus (lat. spa-janje. hydor) bezvodnost. enfant) dete. poništavanje. anus kurens (lat. ap. voj. nizati. tući topovima po dužini. zaobilazan. annus currens) tekuća godina. apanaža (fr. pr. januara do 31. po-ništavati. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anthipnotika (grč. upija. opovrgavati. vijugast. anceps) dvostruk. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. kroz čmar. suša. soli i oksidi. per anum (lat. npr. sredstva za isterivanje glista. anuarij(um) (lat. poskupljenje. anus) anat. anualni (lat. apage! (grč. nanizati. anhidrit (grč. s lica. poskupl>ivati. dobrojavati. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. annualis) godišnji. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anus interkalaris (lat. apage) odlazi. iznad. anfan (fr. opovrgnuće. prošlo trenutno vreme. ushićivati. ap. anšlus (nem. teško udisanje vazduha. encherir) trg. ap. annuus godišnji) godišnja otplata duga. anhidrija (grč. filum konac. pol. anfraktuozan (nlat. nestašica vode. kolebljiv. po dužini. anulus pi-skatorijus (lat. ap. neravan. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. uron mokraća) med. ali koje izloženo vodi apsorbuje. fr. godišnja renta. preñašnje svršeno vreme. helmins. žila srčanica. anhelatio) kratko. anšantirati (fr. u opasnost. tučenje topovima uzduž. Blagovesti. zaplesti nekoga u neko preduzeće. anti. nesiguran. dvostran. anfan perdi (fr. oglašavanje nevažećim. otići. izvoñenje i nabrajanje prigovora. v. objavljivanje. lat. fig. godišnjak. annulus magicus) čarobni prsten. annunciatio) nagovešta-vanje. idros znoj) med. anulus (lat. dati više pri nadmetanju. Š. decembra. uračunavati. anšerirati (fr. aorte med. preko. kome je oduzeta voda. nlat. anus eklezijastikus (lat. pr. annuitas. npr. ribarski prsten. hydor voda) hem. aosmičan (grč. amrel za svako vreme. antihipnotika. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anhidričan (grč. med. apanage. ubrajati. voj. anuitet (nlat. enchanter) očarati. zadiviti. ap-ago odvesti. s boka. bolja ponuda na javnoj prodaji. aortitis (grč. red soba u jednom pravcu. anus solaris (lat. godišnji prihod. čisti se! apagoga (grč. zapaljenje aorte. osme miris) bezmirisan. poskuplji-vanje. anti. enfiler) udenuta. podizanje cene. potpun prestanak lučenja mokraće. npr. an-šantiran. aiulus magikus (lat. posredan dokaz. anidrija. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. koji se dogaña svake godine. annus) godina. annulus) prsten. anfilada (fr. apagoge) log. anti. anhidrid (grč. nuditi više. oči u oči. appšpegage) pribrojiti. opčiniti. Anschluss) priključenje. zadivljavati. god. apagogičan dokaz indirektan. dvosmislen. enfilade) dug red. idi. iskrivudan. annus intercalaris) prestupna godina. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. neprestupna godina. od 1. anurija (grč. oča-ravati. obična julijanska godina. prisajedinjenje. anuncijacija (lat. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . annus civilis) grañanska godina. anus komunis (lat. anulacija (nlat. zadihanost. čmar. anumeracija (lat. neodreñen) gram. vragolan. hydor voda) hem. aorist (grč. annullatio) poništenje. hypo-phero snositi) ret. godišnji dohodak. anthipofora (grč. uračunavanje. per anum) med. anthelmintika (grč. nesta-ško. anti. anšer (fr. opovrći. a. anceps (lat. udevati. džombast. aorta (grč. aorte) znat. glavna srčana žila. anus civilne (lat. enfants perdus) na. anhelacija (lat. helmintos glista) pl. pripajanje. tj. ñavolan. ushititi.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. da bi se posle jedan po jedan pobijali. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. med. hydor voda) hem. anthiperidrotikon (grč. opovrgavanje. anus (lat. kalendar. annus ecclestiasticus) crkvena godina. s boka. slobodan od vode. Petar u ribarskom čamcu. annumeratio) pribrajanje. anumerirati (lat. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. a-oristos neograničen. ukinuti. pridruženje. annuarium) letopis. hypnos san) pl. dobrajanje. koji traje godinu dana. dobrojiti. pravo u oči. završetak zadnjeg creva. anfan teribl(fr. mrtva straža. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. anulus palacii (lat.

lažljiv) lažljiv. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. gran. utrnulih osećanja. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apelativan (lat. nepromišljen priziv. apanteza (grč. dopustljiv i prihvatljiv priziv. jasan. a-. apanažirati (fr. paideytikos vaspitni. apatičan (grč. apparentia) privid. appellatio admissibilis) prav. vidan. nemarnost. tj. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apel (fr. geom. appellans) prav.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece.: drvo. apelant (lat. koji označava zajedničko ime. odgojni) neobrazovan. stan sa više odeljenja. apeiros neograničen. prepušten. ne odaziva se na poziv gospodara. areh vrh. prav. apaideysia) nevaspitanost. apatetičan (grč. poslušnost kod pasa. aparat (lat. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. apaš (fr. apatao zavodim) št. višim sudovima i traži njihovu pomoć.). npr. ljubičaste ili zelenkaste. appellare. nomen appellativum) gran. appartement) stan. appel) poziv. očevidan. neznanje usled slabog školovanja. apatheia) neosetljivost. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. apeks (lat. vrh kupe. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. pun draži.: antiapeks. veličina i sl. zajedničko ime. životinja. jedinstven) naročit. apathes) neosetljiv. čovek. sva oruña. zaziranje (ili: strah) od ljudi. apelacio frivola (lat. apelatorija (lat. appellatio inadmissibilis) prav. nevaspitan. . neškolovan. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože.). soba. apelativ (lat. za-pleten. appellatio temera-ria) prav. veoma rasprostrt. dražestan. poznavanje. naprava. apelacio dezerta (lat. odvratnost meñu ljudima. utrnu-lost osećanja. apatije (grč. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. a-. posle nižih. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. kazivanje. apelacija (lat. apatrid (grč. apatit (grč. apelacio temerarija (lat. izgled. beznačajan i ništavan priziv. apartheid (eng. ret. mač. svirepost. apart odvojeno. pozorišta i dr. sprava i sl. apeiron (grč. paideyo vaspitavam. apedeutičan (grč. boje sive. voj. apparatus sprema. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. aparencija (lat. lopov. spoljašnjost. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). znak. trg. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. nesvakidašnji. apedeuzija. apeiros neiskusan. appellatus) prav. nedostatak ukusa. neupućenost u ono što je lepo. sa puno osećanja. žalba višoj vlasti. aparatorij(um) (nlat. apelacio admisibilis (lat. npr. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). npr. privid-nost. odvraćanje. aparatura (lat. odeljenje. nemaran. strasno. apeirokalija (grč. pozivanje na viši sud. astr. neprihvatljiv priziv. apatao. obezbeñen prihod. zbor. neosnovan priziv. patria domovina) lice koje nema državljanstva. prividan (npr. zaključak. npr. apatetikos prevaran. izdvojeno. apelacio inadmisibilis (lat. a-. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. neke radionice. odrediti stalan godišnji prihod. prizivni sud za crkvene sporove. zločinac. neobičan. antropofobija. appellativus) gram. braće). pozivanje. pomoćna sredstva i dr. apart naročit. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. godišnji prihod. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. appellatio deserta) prav. nedopustljiv priziv. apantropija (grč. oruñe) sprava. neobrazovanost. zadocneo priziv. priziv višem sudu. doziv. supr. apartman (fr. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. očigledan. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apedeugizam. ravnodušan. pobijanje. arasće) velegradski razbojnik. vrstu. apantesis) odgovor. bioskopa. apartan (fr. kalcijev fosfat s fluorom. up. beskrajan) fol. odgojim) v. lat. zamršen. početak. aparentan (lat. ravnodupšost. lažan. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apasionato (ital. rod. apelat (lat. apparens) vidljiv. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. prevaran. appassionato) kuz. spoljašnji izgled neke robe. odstojanje. reč koja označava rod ili vrstu. pri Zemljinom obrtanju. verovatnoće. taj pas nema apela. ceo pribor. otimač. stroj. apedeutizam (grč. sva mehanička postrojenja (npr. imenovanje. appellatio frivola) prav. appelare) viši.

apirman (fr. a-. ad-perceptio) fil. nevičan. apiričan (grč. apis) zool. appetentia) čežnja. oni akti parenje. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apetencija (lat. apices juriš) pl. dovesti u red. alelovati (lat. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aperientia) pl. uložiti (ili: ulagati) protest. plašiš obrazovanje. volja za jelom. apeticija (lat. appendix) dodatak. neiskusan. rug vatra) 1. apeptičan (grč. pohotan. uložiti (ili: ulagati) priziv. osećanje gladi. da se jede. a-. aperijentan (lat. bez lišća. aplanir) poravnati. koji nema iskustva. shvatanje. loša probava. a-. apiričan (grč. izdužen produžetak sa površine nekog organa. rug vatra) med. tj. letimičan pregled. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). planao lutam) fotografski objektiv. aperijentan. a ne one koje počivaju na asocijacijama. otkloniti smetnje. uobličenje. a-. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. pčela. pomoću kojih se jedan predmet shvata. apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom. stanje bez groznice. prilog knjizi ili delu. apis (lat. zaključak. Alis mit. apepsija (grč. appetitlich) ukusan.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. peira iskustvo) 2. bez groznice. aperfu kratak pregled. aperijens. appendix) ned. ap-echema) odjek. pčelinjak. otvor npr. žudnja za nečim. zapažati. nagon. aperitiv (nlat. podozrevanje. bez (sferne) aberacije. v. rug) med. crvuljak. aperire otvoriti) med. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). suprotno dejstvo pada. suština. težnja. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. apendicit (lat. apeiria) neiskusnost. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. sladak. linkejoskop. a-. neprobavljiv. apersi (fr. čut udarac) sp. slobodan od njihanja. appellare) moliti koga za pomoć. za-pažanje. aplazija (grč. pepsis probava. nlat. sumnja. tvorenje) anat. med. aplanirati (fr. a-. odnosno mišljenja. siguran od vatre. nem. aperiens) koji otvara volju za jelom. appetitio) težnja za čim. appendicula mali pri-vezak) pl. saznaje i tumači. slabo varenje u organizam unete hrane. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apirija (grč. požu-dan. zool. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom.ne. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. areh. ad-percipere) zapaziti. primamljiv. aperijens (lat. otvor (izdubenog ogledala. a-. jasno shvatiti. aperitivus) v. koji pati od slabog varenja želuca. overavanje. apurement) trg. tečan. aperijencije (lat. med. apercepcija (lat. ješnost. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. bez. apercipirati (lat. bez visoke temperature. apis pčela. zagladiti. appetitivus) željan. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. apistia) neverovanje. aperitivan. zaklona na optičkim aparati-ma). irreg gornji. koji izaziva želju za jelom. a-. varenje) med. proveravanje računa.. pozivati se na nešto. appetere. aperiodičan (grč. apelirati. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. sklonost. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. a-petalos) bog. apireničan (grč. kratko i pregledno izlaganje. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. apetalan (grč. a-. apijarij(um) (lat. konstruisan 1866. koji nema sferne aberacije. živo odobravati. aplaudira™ (lat. a-pyros. više veze duševnog života. aperire otvoriti. perfodos) fiz. beskrunični. težnja za čim. cultura gajenje) pčelarstvo. bujica praznih reči. kao složene sočivo. pl. aplanat (grč. apertura (lat. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. apertura) anat. odnosno mi-šljenja. apehema (grč. aperitivan (lat. sveti bik. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. na prečaga. naklonost. apetitivan (nlat. aperkat (ept. želja. načelo na kojem počivaju druge. opt. pravničke dosetljivosti. uvideti. dopuna. apistija (grč. apendiks (lat. apireksija (grč. apices juris (lat. applaudere) tapšati. koji nema koštice (o plodu). planao) opt. apendikularije (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. pljeskati u znak odobravanja. drugo. apiarium) pčelanik. simbol zemljoradnje. prohtev. a. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. koji su bez latica. aperijencije. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apikultura (lat. aperantologija (grč. alat. nezapaljiv. apetitlih (lat. appellare) v. aperantologia) preterana brbljivost. požuda. žudnja. da ga (ili: je) pojedeš. sredstvo za čišćenje. aplanatičan (grč. sažetak. rugep kopggica) bog. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. . apeiros. apiretičan (grč.

pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. apodeiktikos) v. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. metnuti. apodosis) ret. ogledni govor. aplikativan (nlat. apozitivan (nlat. arb. apo-gaion) acrp. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. supr. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". marljivost. apoentirati (fr. glasno odobravanje. arropege priložiti. applicativus) v. pljeskanje u znak odobravanja. apojovijum (nlat. appositi-vum) gran. starati se. tajanstven. pus noga) med. čita knjigu). prilježnost. rañanje bez nogu. plaćati. prileplji-vanje. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. applicabilis) primenljiv. koji stoji kao dodatak. primena. Jupitera. applicare približiti. pus) koji nema nogu. pljesak. dati npr. mračan. sud koji izražava logičku nužnost. završnica. ukrašavanje melodije sitnim notama. applicata) geoi. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. a-. gameo ženim se) zool. za razliku od prvog dela (protaze). koji se može lako namestiti na. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. glad i smrt. priljubljiv. pravilan položaj prstiju pri sviranju. tvoj mlañi brat. opet. afelijum). prilepiti. proble-matičan. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. podćs. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. a-.(grč. 2. applicatio) način izvoñenje. applicare) namestiti. apodiksis (grč. aplikacija (lat. obraća-ti jaku pažnju na nešto. gran. apojovium. dokazivanje. applicans) v. Dušan. dodavanje. noga) zool. apodoza (grč. Jovis) astr. itd. mat. aplikabilan (nlat. afričkim i dr. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. beznož-ni vodozemci. . perigej. raz-. poslednja knjiga Novog zaveta. aplikatura (nlat. pohvala. upotreba spoljnih sredstava. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje.-. arb. apoda (grč. neopovrgljiv. zagonetan. apnea (grč. neoboriv. appositivus) gran. nemanje nogu od samog roñenja. primenjivanje. appoint) fin. npr. apogej (grč. natrag. Apokalypsis) 1. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). svaka.. menica. upotrebiti. naročito inostrana. grč. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. pus. prišiti. aplikabilan. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. kopija izvornog dokumenta. metanje. bezuslovan. dodati. oblog. poslednji deo složene rečenice. aplikant (lat. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. apodejktičan (grč. kao apozicija. zavoj. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. predudar. apodiktičan (grč.: Dete bolesno mora da leži. apokaliptika (grč. grapho pišem) prepis. nameštanje. podesan. modalitet. aplikata (lat. apokaliptičan (grč. ordinata (kod kupinih preseka). Čovek pošten ne bi to nikad uradio. brižljivo izučavati. aplicirati (lat. apodan (grč. ukras na haljinu. rat. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. 18). nedisanje. utiskivanje. a ne Sunce (up. beznožnost. npr. Apokalipsa (grč. apodeixis) prikazivanje. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. ucrtati. asertoran. tačka na putanji Meseca. a-. apoen (fr. apozicija (lat. sitan novac za potkusurivanje. apodikti-čan. appoggiatura) muz. apunto. dokazan. poravnati se u nečemu. appositio) gram. u nekim kavkaskim. apozitiv (lat. 1—8): kuga. apogamija (grč. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. rpeo dahćem) ned. applicatura) kuz. Otkrovenje Jovana Bogoslova. kandidat. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. ned. apodemia boravak u tuñini. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. odrediti ročište. npr. prio-nuti za neki posao.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. appointer) odrediti platu. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. beznožan. izlaganje. apodija (grč. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. aplikatorika (lat. združiti) liši. drugi. apodeiktikos) koji dokazuje. a-. uneti. apograf (grč. neopovrgljiv dokaz. staviti. tj. neminovan. kada se još smatralo da je Zemlja središte. Jov-od Jupiter gei. aplikativ (lat. aplauz (nlat. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. lek. može da ga zameni (npr. applausus) tapšanje. vrednoća. apoñatura (ital. naročito u vojnim naukama. aplikativan. primeniti. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. apo. L0g. npr. up. apodiktičan sud log. arb od. stavljanje.: . oba izraza su iz astronomije Ptolomeja.

neuron žila. apokopirati (grč. postepeno. zauzimati se za. arb.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. med. apolćgema) odbrana. takoñe: dela nepoznatih pisaca. branilac. poreñenje u priči. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. obaveštenje. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. sparivanje) zool. apokarpija (grč. grupe mišića i cele udove. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. aiokritičan (grč. apolitoza (grč. snošljivo stanje. apolog (grč. pretvaranje u kamen. krvokapni. otkrivene. držati odbrambeni govor. apologema (grč. apolonikon (grč. sumnjiv. arb. koji luči. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. vraćanje zdravlja. aro-Mab slomim. aponeuroza (grč. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. odgovor. a roso a roso) nuz. sufumigacija. babušina. odvajanje. živac) znat. stojici. apokrifi (grč. govora. koje nisu prave. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apologizirati (grč. poremećaj. npr. poučna pričina. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apćlogos priča) poet. rešenje. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. arb. nepravi. apo-krypto skrivam) pl. sličan orguljama. apokrino izlučujem. apologetika (grč. koji ima karakter odbrane. apo-krmo izlučujem) med. naročito rimskog. mixis mešanje. bog sunca. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. rečitosti itd. apolepsis zadržavanje. apologeomai branim) v. pitagorejci). apo-krypto skrivam) nesiguran. mračan s obzirom na svoje poreklo. apo-kopte odsecanje. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. arb. odluka. med. skraći-vati. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. aponia) bezbolnost. apoplesso udarcem oduzmem) ned. karpćs plod) bog. istraživači Otkrovenja. Apollon) nit. od IV veka titula biskupskog. apologet (grč. povratak u isti prividni položaj. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. aponija (grč. apokatastaza (grč. apoplexia) ned. apokspa (grč. skrham) med. prestanak. lažan. pret .. poezije. apologeomai) odbramben govor i dr. odgovorim) 2. mišiće. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. prelom kosti. kaplja. pronañena u Darmštatu. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. astr. disanja. kapnos dim) ned. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. nauka o tome kako treba braniti veru. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. sprečavam) med. apokartereza (grč. kanoi-ske. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. arolambano zadržavam. Apollon) muzički instrumenat. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apologeomai branim) teol. religiozni zanesenjaci. vrsta fortepi-jana. u isto vreme. fil. apomiksija (grč. apologija (grč. ozdravljenje. apologetičan (grč. apologeomai) braniti. Apollon) nuz. apolid (grč. apokriza (grč.sid (ili: smetnja. apoliza (grč. apoplektičan (grč. malo po palo. muzike. u Engleskoj. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". 5 Leksikon apolepsa (grč. spokojstvo. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apo-krinomai obavestim. apokapnizam (grč. apokriza (grč. postupno. apolonion (grč. odbrambena tačka. . kod ljutića). bila. potpun prestanak neke bolesti. apologist(a) (grč. apolithyo skameniti) kol. zdravlje. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apokrifan (grč. spis. poput navlake. lekarstva. izdvajam) 1. pronañen 1828. apologfa) odbrana. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apoklazma (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. a poko a poko (ital. Aiolon (grč. podmetnut. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apopleksija (grč. sin Zevsa i Lato-ne. sklon kaplji. svojevoljna smrt od gladi. apokrizijar (grč. apolis. odrezivanje) gram. skamenjavanje. sličan kaplji. npr. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. skratiti. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. izostanak) neke organske funkcije. ned. naročito hrišćanske učenje. apologet.

nedopušten. donositi. grdnja. ulog) trg. sphragis pečat) lik urezan u prsten. prećutkivanje. gnojenje. imanje doneto u brak.: a priori. apopsihija (grč. otklanjanje. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. aportirati (lat. aporematičan (grč. preporuka priložena uz pismo ili molbu. a-poreutos) zabranjen. prinositi. apoplšsso udarcem oduzmem) med. donesi! (kod obučenih pasa). dodatak nekom pismu ili povel>i. pisma koje su napisali apostoli. apostolsko dostojanstvo. nepokretnostima ili pokretno-stima. duboka nesvestica. a-poreutos neprohodan. pribegavanje) ret. težak za razumevanje. aposiopeza (grč. neprolazan) pl. papski. na osnovu iskustva. ua. preveriti. aposfragizma (grč. 3. aporetikos) onaj koji sumnja. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apostolos) koji potiče od apostola. med. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. „Ja ću tebi" . saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. Julija Apostata. kao pečat. naročito od hrišćanske vere ili crkve. Bogom sestro. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. čistim učenjem apostola. 1. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apostasia) odvajanje. arogsb u zabuni sam) sumnja. . sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostat (grč. aporetika (grč. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. npr. skeptičar. 2. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. prav. Dela apostola. apostolski (grč. propovednik hrišćanstva. apćrema. apo-siopesis zanemljenje) ret. kolebati se. ali ne u gotovom novcu. apostil (nlat. apostrof (grč. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke.: Jao. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. ili nekoj stvari. ideje i sl.! apostazija (grč. papinska vlast. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. apostematio) med. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apostateo otpadam) otpa-sti. aporetičan (grč. stvoren na osnovu iskustva. goro i planino. apostolos odaslan) poslanik. apostrofirati (grč. aporeta (grč. Hristov učenik. teškoća. zagnojavanje. apostilirati (nlat. bog. apostazirati (grč. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. sporno pitanje. apoetolikum (nlat. lat. onaj koji širi neko učenje. apor (fr. ispuštanje duše. apostrofa (grč. aporos neprohodan) fil. apostates. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apostilator (nlat. nlat. aporizma. apporter) doneti. apostematosus) koji ima oblik čira. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. odreći se vere. apostemacija (nlat. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostolat (nlat. koji odgovara učenju apostola. sumnjiva (ili: sporna) stvar. logična teškoća. fr. aro. Dela apostola. a posteriori) fil. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). aposterioran (lat. tj. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. ukoriti. fig. a posteriori. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. aporija (grč. naročito hrišćanske. gnojav. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. roba zabranjena za izvoženje. . apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostrophos) gram. apporte) daj ovamo. arogeb biti u nedoumici. okrenuti) gram. načela. apo-stema čir. logička teškoća. a posteriori (lat. apostrophe odvraćanje. aport! (fr. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. onaj koji je sklon kaplji. grditi. aporem. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. koji se gnoji. 4. odmetnuti se. bilo prisutno j ili odsutno]. nejasan. stvari zabranjene za izvoz. težak zadatak. oštrijim tonom. apostata) otpadnik. ukor.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. bespomoćnost. apostematozan (grč. aporia) zbunjenost. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. fig. a posteriori) fil. apportare. fig. odvojiti se od pravog učenja ili vere. aporetičar (grč. učenja. apostolicizam (grč. zvanje propovednika vere. osloniti nekog življim. arogeb) v. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. zavisan od iskustva. supr. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. apo-strepho odvratiti. apport prinos. aporizma (grč. koju je osnovao apostol Petar. aporem (grč. apostolicitet (nlat. obamrlost. odmetanje. arogeb) zagonetan. apostol (grč. tj. otpadništvo. apostolska stolica (lat. prevrnuti verom. nejasnoća. naročito kod obučenih pasa. npr. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostolicitas) teol. .

apoteozirati (grč. v. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. sjajnost itd. vezivanje. moj apre. povoljan sud o nečemu. metria) merenje odstojanja. aro. aro. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apohometrija (grč. theos) uzdizati do božanstva. phone glas. veličati. nlat. aprobacija (lat. strahovanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). approbatorius) v. appretiatio) odreñivanje cene. zabrinutost. uroka i sl. epi-fiza). hapšenje. misao. apopatura (ital. aprobator (lat. predstava. pori-canje. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. vina. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. apoftegma (grč. apophasis) davanje saveta. dati mu glatkoću. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. npr. chroroa boja) opt. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. a priori. muz. zatvor. kol. bilo u etici. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). popis imetka. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. duhovit. sjajnost). tj.: a posteriori) te. apoteka (grč. chroma) opt. putnička apoteka. aro. koja je razli: . apraksija (grč. appoggiato) nuz. podignutih na kvadrat itd. fabrikama itd. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. ukinem) lipti.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. stanicama. a prima vista) trg. aprobativan (nlat. apretura (fr. apofiza (grč. predudar. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. a prima nista (ital. npr. aro.). koža. sa košću spojen koštanom masom (up. a priori) fil. apoche odstojanje. apofonija (grč. ocenjivanje. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. poljo-privrednim dobrima. min. ukidanje. izdanak) med. kuz. prima nista. brašna. apprecatio) preklinjanje. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. therapefa) ned. fr. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. mlečnih prerañevi-na i dr. aprecijacija (nlat. razdaljine. a priori) fil. kutija u kojoj se drže lekovi. kao izmeñu ~U~2p 1. potom. obožavati. approbatio) odobravanje. npr. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. sliveno. nesumnjiva smrt. . nezavisno od iskustva (supr. appoggiatura) kuz. apophysis izraštaj. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. koštani izraštaj. aprobatoran. apoterapija (grč. aprehenzija (lat. u običnom životu: unapred. v. pojam. potpuno izlečenje. apo-tithemi) geom. hen. vrednosti nečemu. prav. apotoma (grč. razlika izmeñu celog i narednog polutona. mladi-ca. obožavanje. strah. uzimanje u posed. (»sita. ar . u državinu. apoftegmatičan (grč. apretirati (fr. up. apotithemi odvojim. apotropejon (grč. kratak a misaon. apotithemi ostaviti na stranu. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. da se knjiga štampa. apoteoza (grč. ali tako da ne izgleda da se to hoće. apoteza (grč. slivanje tonova. veličanje. apprehensio) fil. apotemno odsecam) mat. trgovac lekovima. usrdna molba. bilo u teoriji saznanja. zatim. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. odobrenje. gubljenje glasa. aprioran (lat. razumevanje. apriorizam (lat. apohromat (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. pristanak. apophonie) lingv. aproba-g tivan. nezavisan od iskustva. ocena. approbativus) odobravan. up. skinem. ablaut. prevoj. apotropaion) amajlija. aro. apofaza (grč. aro. kućna. pohvala. skidanje. aprobatoran (nlat. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. koji izražava odobravanje. dopuštenje. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apraxia besposlenost) pskh. sentencija. inventar. apprecari. označava lo-gičku prethodnost značenja. apotema (grč. hartija. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apothesis odvajanje. produženje lečenja i posle bolesti. apotekar (grč. alodžato (ital. prema tome. apofize pl. vezano. a priori (lat. aprekacija (lat. skloniti. procene. im. apotheke. apophthegma) kratka i duhovita izreka. pro-cenjivanje. apre (fr. poslovica. apres) posle. sredstvo za zaštitu od nesreće.

absenterS) pl. dopustiti. neprisebnost. supr. apsolutan (lat. u zgodan čas. absolvere) neograniče-nost. završiti. profitant. aproksimativa (lat. samodržavlje. savršeno. absolutum) l.. a propos) zgodno. apsolutni alkohol hen.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. fiz. duž koja spaja obe apside. gram i sekundu. ab-solvere odrešiti) razrešiti. apsolutni broj. približna ocena. približavati. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. alkohol čist od vode. apropinkvacija (lat. apsolvent (lat. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. u ap-solutnom smislu. ograničenja) nezavisan. no samo za jednu. apropinkvirati (lat. fkl. rasejanost. aproprijacija (lat. astr. približno iznalansenje korena. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. appropriare) prisvojiti. rovove. aproksimativan (lat. rov. neograničen. strašljivost. apsidna linija astr. prokop. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. absolutum) činiti. savršen. approximativus) približan. apsint (grč. afelijum i perihelijum za planetu. apsentan (lat. appropriatio) prisva-janje. aproksimacija (nlat. baš kad treba. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. approximare približava™ se) približiti. absolvere razrešiti) gram. iako se u njemu podrazumeva. mat. bezuslovan. approche) voj. absens. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. razumeva™. voj. apsis) vrh. apopsihija. naročito u crkvama romanskog stila. appropinquare) približiti. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. prosto. školu. apsolut (lat. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. v. udešavanje. priznati nekome sposobnost za nešto. uslova. prisvojenje. približno izračunavanje. aproprirati (lat. aprobirati (lat. svod) 1. dodirna tačka. samovlašće. prisvajati. pod apsenti-zam. abest. apsida (grč. bezuslovno. apsmthion) bog. praviti prokope. absens) odsutan. approximatio) pri-bližnost. vrednost bez obzira na znak + ili —. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. apsmthion) ned. relativno. ili predstavljati nešto kao apsolutno. aprofiter (fr. npr. apsis. svršiti. prosto-naprosto. prilagoditi. neku . u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. apsidos okruglina. apsychfa) nesvestica. bog. a prope (fr. potpun. indikativ. aprovizionirati (fr. aproš (fr. osloboditi od (greha ili krivice). aproseksija (lat. supr. u filozofiji religije: apsolutno biće. agr. aproširati (fr. apsolutna vrednost mat. naprosto. fkl. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. apsolutivirati (lat. absolvere završiti. prvi osnovni uzrok svim pojavama. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. approcher) približiti se. absens) odsutan. bez obzira na njegovu zapreminu. za vinograd i sl. mala horska kapela. pohvaliti. kao poručeno. nešto. materijali-stički: materija). aproksimirati (lat. apsidiola. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. kao poručen. grč. bezodnosno. dakle. pril. neograničeno. imati pristup. prilagoñavanje. polukružni delovi crkava. 2. broj. eng. up. za vreme: sekunda. povodom toga. učiniti nešto apso-lutnim. povoljno oceniti. shvatati. apsolutizam (lat. gorka rakija. fiz. v. npr. apsolvirati (lat. ocenjivanje otprilike. čist. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. podesiti prema čemu. primicati se. approximativa) tačka zbliženja. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. rakija sa pelenom. apsihija (grč. 2. velika oca eliptične putanje. aproksimitet (nlat. apsens (lat. samovolja. apsidiola (nlat. appropinquatio) približavanje. pelenjača. neprisustvo duha. pelen. stvar po sebi. udaljen. neuslovljeno. approximitas) približ-nost. tj. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. za masu: gram. apsintizam (grč. aprovizacija (lat. approfiter koristiti se) v. up. saobra-ziti. udesiti. apsenteri (eng. tim povodom. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. relativ. duh. apsentizam (lat. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. neuslovl>en. približavati. apsolutan (lat.

apsurditet. in apstrak-to (lat. absolutorius) koji osloboñava. abstractio) log. izmučenost. okaniti se toga. usov. apstinencija (lat. zagnoj. razreš-nica. upiti. abstrusus) skriven. apstraktum pro konkreto (lat. čist pojam. udaljavati se. abscissa tj. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apsurd (lat. apsolutnost (lat. primanje u sebe (supr. potpuna zauzetost (poslom. odvajanje. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. apstraktum (lat. koji služi za ispiranje.: relativnost. nepriličan. sredstva za čišćenje spolja. apstrahovati (lat. besmislica. sasvim zauzeti poslom nekoga. gram. nepodoban. apstergevtan (lat. absurditas) logička nemogućnost. grañenje pojmova.apsolutizirati 69 apscisa ni. in abstracto) u opštem. prelaziti u gnoj. ispirati. zatvoren. odvajati u . viši. abstractus) log. duvana. apsolutoran (lat. apsorpcija (lat. zagnojavati se. spolnog opštenja itd. absorptio. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. apsorptivan (nlat. odvojiti. npr. progutati. apsorbencija (lat. spolnom opštenju. ab-sorbere) v. apscisa (lat. pomilovanje. osloboñenje. koji razrešava. spolne ljubavi. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. linea. abs-trahere) odvojiti.). metron mera) fiz. apstraktan broj mat. diplom-skog ispita. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova.mislima. čista misao. osloboñenje. gnojnik. ubrizgavanjem mleka i dr. potpuno zaposliti. mis leno (supr. čist akt mišljenja. absolutus) bezodnosnost. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. neuslovljenost. med. neosvrtanje na. supr. upijanje. absurdus) logički nemoguć. apstinirati (lat. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. ovladati. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. abstersio) med. abstinere) uzdržavati se od alkohola. misaonih predstava. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. apsorpciometar (lat. progresivne parali-ze itd. apstinent (lat. abstractum) log. taman. abs-trahere) v. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. mesa. apsumpcija (lat. apeterzija (nlat. absorptio) fiz. odvajanje. gnojnica. potrošiti. usisa-vati. mesa. raseja-nost. apstruzan (lat. uzdržavanje od alkoholnih pića. abstergentia) pl. graditi misaone predstave. v. med. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. zamišljenost. otpusni. trošiti. apsorbovati (lat. abscindere otrgnuti. apsorbirati (lat. odseći) geom. rasejan. abstersivus) med. razrešio pismo. trezven. ono pggo je u mislima. uvlačiti u se. abstinens) pristalica apsti-nencije. čistiti (ranu). rela-tivitet. abscessus) odlazak. apstergencije (lat. ne obazirati se na to. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. besmislen. apsterzivan. nerazložnost. misaona imenica. ad absurdum) otići u besmislenost tj. grč. absumptio) trošenje. absolvere. odustajanje od nasledstva. apsurdi-te t. apstinentan (lat. apsurdnost (lat. zamišljen. uzdržljivost. apstrahirati (lat. savršenost. otići.: in konkreto). ispolj. glupost. apstrakcija (lat. upijati. istrošenost. gnojno zapaljenje tkiva. gonoreje. apsurditet (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apsolutivira ti. abs-cedere) odlaziti. abstergere otrti) prati. apstencija (nlat. trezvenjak.: emisija). udaljiti se. pranje. živeti trezveno. metastatič-ni apsces. ispiranje. nejasan. koji postoji samo kao pojam (supr. mesu. ab-sorbere) usisati. opšte. duvanu. apsces (lat. apsolutorij(um) (lat. apstrahirati. usisiavanje. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). absorbentia) pl. absolutorium) razre-šenje. duvana. napon. misao- . zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. fiziol. čišćenje (rana). teško razumljiv.: konkretan). mislima i sl. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. besmislenost. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. negledanje. samo u mislima. med. apsolutist(a) (lat. abstractivum) xex. abstergens) med. udubenost u misli. sredstva za ispiranje rana. neime-novani broj. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apsolucija (lat. pojmovno odvojeno. otići ad apsurdum(lal. absurdum nemoguće) v. absolutum) v. apstraktne (nlat. abstentio uzdržavanje) prav. apsterzivan (nlat. smešan. apsurdan (lat. nerazložan. čist. fig. apscedirati (lat. specijalno. bezuslovnost. dubokomi-slen. mislen. upojan. usisan. razrešni. teorijski. apstergirati (lat. apstraktan (lat. fiksacioni apsces. hen. čista misao. doći u sukob sa zdravim razumom. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. neograniče-nost. apsorbirati. težak za razumevanje. radi lečenja sepse.. obuzeti. zamršen. dubok. obuzimati. mudrovanje. što biva usled piemije. absurdum nemoguće) v. koji čisti (ranu).

arahnodaktilija (grč. prekidanje. arrangement) ureñivanje. abziehen) l.). arahniti (grč. oblik) pl. araneologija (lat. 4. ukras u arapskom stilu. arabizam osobenost arapskog jezika. osušene i pošećerene naranče. arbitraža (fr. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . arachne pauk) pl. agapea pauk. a-pteros beskrilan. arachne. odbijati (npr. v. izabrani sudija. i poznavanje arapskog jezika. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. od plate na ime otplate duga). arak (lat. arabizirati udesiti po arapski. araneografija (lat. rum (od ove je postala reč rakija). arahnologija. najuticajnija. arachne. vrhom gudala. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arancivi (ital. arranger) urediti. blju-vati. udešavati. prirediti. arahnoditis (grč. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. arahnitis (grč. sudija u nekom sporu. udešavanje. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. obrada. verovnike zadovoljiti. paučinaste moždana opna. spremiti. npr. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. sreñivati. ara (lat. araneolog. žrtvenik. rasporediti. arachne) med. šećera ili od soka kokosovog oraha. karbonat kreča. arahnoliti. arabicitet (nlat. prireñivati. male. arahniti. menica za izmi-renje nekog duga. arahnoditis. a punta darko (ital. pauci. poravnati. posmatrač. ureñiva-ti. apcigovati (nem. arrangeur) upravljač. neograničeni gospodar. zool. ar (lat. a. lat. arbiter (lat. grč. u umetnosti. glavna. arahnoide. sporazum. udesiti. poravnanje. arahnitis. arahnoida (grč. arabesco) l. odvajanje. arachne. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. apterologija (grč. slik. arbitrari) fin. ugledati se na Arabljane. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. arabicitas) suština. gen. arabotedesko (ital. tip. pretakati (vino). arachne. upotrebljavati u govoru arapske reči. arabeska (ital.). oduzimati. kol. arachne. arahnologija (grč. arka tabak (hartije). arbija (tur. ptyalon pljuvačka) ned. ureñenje. arahnide. bezbojan ili žućkast mineral. kuz. arapske književnosti i dr. presuda izbornog suda. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. aranžirati (fr. izmirenje. ret. složiti. v. arač v. ukusa. v. lithos kamen) geol. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. 3. arancini) pl. naročito za »sene. kamenje sa otiscima morskih zvezda. osobenost. aram v. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. logfa) zool. napraviti sporazum. v. trg. agapea. buvama i dr. 2. araba (tur. araneologija. oblik) zool. udešavač. abscissio) odsecanje. eidos vid. aragonit poš. suñenje izbornim sudom. logfa) zool. arapske književnosti i umetnosti. 2. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arabist(a) znalac arapskog jezika. srediti. araba) orijentalska kola na dva točka. arahnolog (grč. harač. arbitražni posao (lat. lat. prireñivač. arachne. paucima slične životinje. arba. arbitrage. opisujem) opisivanje pauka. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. apunto (ital.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. aptijalizam (grč. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. . fig. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). ten. raspored. grapho pišem. reč uzeta iz arapskog jezika. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. appunto) trg. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. grč. aranžman (fr. mode i dr. povraćati. a punta d'arco) kuz. arcus luk) 1. prisutni svedok. zapravo slike iz biljnog sveta. grč. eldos vid. aga) oltar. fantastične linije u slikarstvu. pol. arbiter) izborni sudija. haram. red. aratura (lat. apscisija (lat. zapaljenje paučinaste moždane opne. pokrajini u Španiji). zraka vrsta jake rakije od pirinča. daktylos prst) ned. izravnati. arak (arap.) 2. despot. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arahnoliti (grč. otakati. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arahnide (grč. agapea pauk. nauka o paucima. logfa) zool. eidos) pl. arachne) med. govoriti arapski. zool. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. otki-danje. arachne. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. arahnoide (grč. ureñi-vač.

zaključivanja. pakfong. mirisa i ukusa. atomska masa 39. v. lopovski. samovolja. Argo. argirija (grč. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). arbitrirati (lat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. vrsta glavonožaca. arbitrium) presuda. arbor genealogica) rodoslovno stablo. arbitracija (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. svojevoljan. sloboda opredeljivanja. v. cultura gajenje) poljoprivrede. arbor genealogika (nlat. arbitrator (lat. pakvon. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. shvatanje. suditi. raspravljen. govoriti jezikom koji svako ne razume. argirijaza. argirokratija (grč. argos nedelatan. nautes) kit. efdos vid. oblik) veštačko srebro. zaključivanja. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argonautika (grč. pro-cenjivati. argentum (lat. argentan (lat. arbitrari) ceniti. arbitrij(um) (lat. nazvani po svojoj lañi Argo. argiromanija (grč. argentum foliatum) lisnate srebro. Argo. arbitralan (lat. način dokazivan>a. „životno drvo". novac. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. grč.. arborescere) pretvarati se u drvo. arbitraran (lat. kao drvo. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argo (fr. živa. argumentator (lat. koji zaključuje. arborescencija (nlat. argentometar (lat. lenj) hen. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argental (lat. krip-ton. neon. porodično stablo. koji obrazlaže. arvus njiva. sadržaj ili izvod iz nekog dela. elemenat. arborist(a) (lat. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. plemeniti (inertni) gas bez boje. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. izbornosudski. metalna smesa slična srebru. argentum. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). argentum) v. stari grčki junaci. samovoljan. argirijaza (grč. ksenon. presuñivati kao izabrani sudija. strast) za novcem. argyrion srebro) ned. zaključivanje. odrvenjenje. odrvenjavanje.948. . argumentator) onaj koji navodi dokaze. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. argumentativan (lat. argyrion. argyrion. god. vladavina novca. približan. argonaut (grč. vrt (rasadnik) sa drvećem. argat (tur. pretvaranje u drvo. obrazlaganje. proizvoljan. up. neradan. arvikultura (lat. šatrovački govor. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argentum srebro) legura bakra. mam'a pomama. argentum vivum) živo srebro. otkriven 1894. obrazloženje). arboriformis) koji je u obliku drveta. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. proizvoljna procena. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. mišljenje. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. argental. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. argotirati (fr. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. dokaz. odrvenjavati. argonauti (grč. tj. zbirke drveća. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. ocena. znak Ag. argentum) srebro. argumentacija (lat. argentum folijatum (lat. izbornog sudije. mangupski. arborescirati (lat. sud. arborin (lat. argirizam (grč. biljni otisak. argumentatio) dokazivanje. cinka i nikla. bogatstvom. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. rodoslov. nautes brodar) zool. ludilo) želja (ili: žeñ. argon (grč. argit) puškarnica. argyrion) med. Argo. veština dokazivanje. argirijaza. argentan. arbor vite (lat. ñuture procena. arboretum (lat. slobodno opredeljivala. argyrion srebro) ned. izborni sudija. argiroza (grč. izabrani sudija. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. razlog. argyrion) dged. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arborizacija (nlat. volja. dokazni. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argumen(a)t (lat. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argumentum) dokazno sredstvo. arboriforman (nlat. slobodan izbor. arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja. zemljodelstvo. trg. argyrion. redni broj 18. obrazloženje. pakvon. bubrega i jetre. arbor drvo. arborikultura (lat. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. arbitrarius) izbornosudski. arbor vitae) aiat. argotizam (fr. argiroida (grč.

aretirati. Areios pagos) 1. zatvoriti. bogat razlozima. uhapsiti. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. smelo. vrsta fine per-sijske svile. uhoda. argumentum e consensu gentium) log.argumentirati argumentirati (lat. dolazak laña u pristanište. krug oko Meseca. nemajući drugih dokaza. peščano kupatilo. arete vrlina. ardit (ital. Areios Aresov. žarki. mandatum) prav. arena) borilište posuto peskom. argumentosus) bogat grañom. Ares (grč. haps. usijan. zatočenik. ardens) gorući. arrestum) zatvor. ardasina (fr. dovezena roba. arrestatus) prav. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. naoružan ruč-nom bombom i kamom. čije je sedište bilo na tome brežuljku. npr. špijun. zaustavljati. deo etike. vreo. ardasse) trg. poprište. dizanje glasa. crven krug oko zapaljenog mesta. arrendator) zakupac zemljišta. argumentum ad veritatem (lat. znat. rada i sl. ubio Hermej. ardito (ital. kolektivno javljanje. arzi-mahzar (tur. Ares) mit. haps. arrestatorivun se.. vatren. nlat. areola) malo. u Ateni. dovoz robe. tj. fig. muka. revnostan. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. ne biti isplaćen. areraže (fr. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. arrenda) zakup zemljišta. fig. tektoniki) voj. sr-čano. tr-kalište u cirkusu. arenatio) med. supr. gravimetar. rata i ratnih užasa. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. agea) površina. Argusove oči vrlo budne. staviti zabranu na. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. nepla-ćena kamata. arrerages) pl. prav. areometar (grč. žustar. argumentum ad hominem) 1. sin Zevsa i Here. zadrhtati. arenant (lat. kupanje u pesku. arestirati (nlat. argumentisati v. araios. astr. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. areola (lat. Argos. silan. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. sin Zevsov i Niobin. arest (ital. argumentum ad hominem (lat.teza. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. po Zevsovoj zapovesti. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arena (lat. muz. areometrija (grč. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arsa (lat. argumentum bakulinum (lat. plaho. arestacija (nlat. ardasa (fr. polje borbe. obra-zlagati. argumentirati. dokazima.: „Taj predlog nije dobar. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. ardito) voj. ugovor o davanju zemljišta u zakup. fig. pažljive. zaostala plaćanja. rešt. Ares. dokazuje nešto batinom. arresto. simbol surove hrabrosti. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. arendar (nlat. prsten oko bradavice na sisi. lat. neplaćene zakupnina. Argus (grč. logia) fil. metria) fiz. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. argumentum e konsenzu gencijum (lat. hidrome-tar. ardus strm) strmost. dolazak. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. jer je predlagač rñav čovek". naredba o hapšenju. 2. vrsta grube svile iz Smirne. argumentozan (lat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. arestat (nlat. arz-mahzar) pismeno. popularan dokaz. ardassine) trg. arrivage) pristajanje. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. kažnjenik. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). lako razumljiv. obustavljati. zaključivati. arendator (nlat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. 2. optuživanje. ardentan (lat. aretirati (fr. Areopag (grč. veština. zadržavati. arestant (nlat. arrestatio) hapšenje. argumentari) navoditi kao dokaz. veoma oprezan i revnosan čuvar. arreter) zaustaviti. zažaren. areotektonika (grč. arrestans) uhapšenik. fig. slobodno mesto. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. areal (nlat. agea. . Argus) mit. zatvaranje. aretologija (grč. zakupiti. arsis) metr. arena) borac na areni. strastan. Ares) mit. ardito) muz. dugovi. arza (grč. gradilište. araios redak.. tegoba. areražirati (fr. Arej (grč. nauka (ili učenje) o vrlini. arendirati (nlat. zapadno od Akropolisa. dokazivati. med.) rasprostranjena na Zemlji. v. velika teškoća. silom. zatvor. rvač. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. arrestare) v. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). boga rata Aresa. 3. arivaža (fr. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. Arej. plah. uzapti-ti. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. obustaviti. arestatorij(um) (nlat. arenacija (nlat. bog rata. gumno. metron mera) fiz. arduitet (lat. molba. up. 72 arivaža arenda (nlat.

aridus) suv. 2. pr. aritmetički (grč. prijatelj i član aristokratije. učenika Platonova. aristotelizam (grč. aridan (lat. . aritmomanija (grč. rythmos takt) med. ariditet (lat. aritmogrif (grč. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. arijer-ban (fr. računaljka. pre naše ere). niz lukova na stubovima. suvoparnost. mania ludilo) med. kratos moć. Arijevci (sskr. arithmos. v. arijanci pl. ariozo (ital. arijevci pl. Ariadne) mit. Aristoteles) fil. v. Aristarh (grč. aristarhski. arriver postići) osobina onih koji. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. iz IV veka. zaštitno odeljenje. aridura (nlat. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. aritmije (grč. pristalice i pobornici arija-nizma. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. mršavljenje. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. vladavine plemića. pesmica. progresija. aristos najbolji. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. logla) nauka o brojevima. arithmos broj. odstupnica. deo čeone kosti (očna). kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. arijergarda (fr. Irana sami sebe nazivali. ih. jalov. relikvije i dr. večni protivnik Ormuzda. u novije doba. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. osiguranje života. nesklad-nost. arija (ital. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. slabost. plemstvo. arizacija (sskr. agsa kovčeg. neplodan. arithmos. spržen. gurgur. arriere-ban) voj. aritmologija (grč. dragocenosti. računski. sušenje. nauka o brojevima. melodija. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. arietta) muz. arivist(a) (fr. arriere-garde) voj. arriver postići. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. 2. mršavost.). naročito čišćenje porodilje. mršav. ned. arijanci. aritmometar (grč. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. pevajući. nepravilno kretanje. aria. arithmetikćc) koji spada u računanje. Arijevci. nego običan čovek. arythmia) nedostatak ravnomernosti. laktaš. fig. aristokratija (grč. up. agua. bez ikakvih obzira. aristodemokratija (grč. Ahriman) ion-. zaštitnica. love zvanja i položaje. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. mršavost. arijski jezici svi indoevropski jezici. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. plemićki stalež. med. pošto je ubio Minotaura. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. a rijega (ital. aridura) med. arcade) l. suvoparan. aritmetike (grč. Arijadna (grč. laktaštvo. Arijci (sskr. poslednja odbrana. gurgurstvo. aritmus (grč.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. fr. ariditas) suvoća. aritmomantija (grč. lutrije i dr. Arijci. arhit. geometrijska sredina. mit. v. suša. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). veština računanja. a-. fig. pere. nepravilnost. mala arija. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. bog i praizvor svega zla. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. arka (lat. locheia porañanje) pl. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aristokratia) vladavina plemstva. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arivizam (fr. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. de-mos narod. veštak u računanju. aritmetičar (grč. arioso) muz. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. anat. aristolohika (grč. pulsa. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. vlast) vladavina plemstva i naroda. jalovost. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. način pevanja. aristokratizam (grč. techne) mat. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. arkada (fr. sušnost. u vidu arije. e arithmetike tj. karijerist. naročito kucanja bila. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. otuda: Arijadnin konac. pomogla Tezeju. na-pev. sušan. i njegovih pristalica. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. Ariman (pere. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. aristos najbolji. neplodnost. Persije i ist. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. agua) pl. poglavica zlih duhova. arija) pl. sanduk) 1. arijevci. agua) pretvaranje u Arijce. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. arithmos. arithmos. arithmos broj. sredstva koja pomažu porañanje. fig. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. koji je tvrdio da Hristos nije bog.

pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. doplaćivanje. arrogare) usuditi se. arkadikćs) koji je iz Arkadije. »sena sposobna da zavede. god. lat. snažiti. Velika Kola) astr. ovlažavanje. najedanje. jela i dr. armorial. kako se prave sredstva za ulepšavanje. opre-miti. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arctius jus) prav. metodič-no bombardovanje. armirati (lat. oholost. voj. kol' arko (ital. armorijal (fr. arlekinada (fr. . armorale) poznavalac grbova. trg. Arkañani (grč. onaj koji se razume u grbove. arkato (ital. prisvojiti. fig. ratna sprema. uzeti pod svoje. jačati. tj. arozirati (fr. armorale) knjiga sa grbovima. fig. poslao protiv Engleske). 2. vojska. muz. potez gudalom. arc-boutant) arh. oružje. oru-žana sila. nadutost. idiličai. aromatizacija (grč. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. „armija beskućnika" itd. polivanje. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. bombama. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. doplatiti. arrosage) zalivanje. vrdalama. u Španiji: oružana sila. prisvajati. Arktik (grč. arctura) med. sever. Pola. voj. pooštrena zapovest (ili naredba). mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. trg. prevrtljivost. nego iz avlije. sopstvenik gusarske lañe. arrogans) nadut. bezobzirnost.arkadski arkadski (grč. gusarska laña. armada (šp. armater (fr. arktacija (nlat. arlecchino) lakrdijaš. tj. metodski bombardovati. arkcijus jus (lat. arkapija (tur. arozman (fr. arcanus tajanstven. pozadi kuće. granatama. zaobilazan. vinski cvet. poza. krivl>enje kostiju u obliku luka. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arkanum (lat. armatura) voj. armadilla) kor. armateur) mor. arogirati (lat. stanovnici Arkadije. gusar. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. grañ. arko (ital. uobražen.. naknadno platiti. podmlañivanje itd. stezanje nekog dela tela zavojem. ohol. pastirski. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. armare) voj. osvežavanje. obasuti (ili: obasipati) vatrom. stub podupirač. naročito carinski. povećanje nosivosti zida gvožñem. lakrdi-ja. čovek koji često menja mišljenje. podlivanje ulica. arkcijus mandatum (lat. agta oružje. naoružan trgovački brod. arroser) zalivati. mali naoružan brod. arrosio) med. polivati. nlat. sužavanje. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. arlekin (ital. navodnjavati. arrodere. bezobrazan. npr. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. fiz. arcato) muz. lučni stub. pesnici pastirske poezije. pravo prvenstva. arkuacija (lat. arma (lat. agta oružje) pl. nagrizanje kostiju. arozaža (fr. naduven. arcuatio) med. armorist(a) (nlat. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arkcior citacio (lat. arkanist(a) (lat. arlequinade) šala. uraslost nokata u meso. arogancija (lat. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. naoružanje. arkoza (grč. arctior citatio) prav. mala ratna flota. obasipanje vatrom. artiljeriju i dr. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arcus luk) nuz. seoski. arrosement) zalivanje. nepropisan put. šaljivčina. arkbutan (fr. arktički (grč. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. Arkadla. arkeo izdržavaš) geol. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arozija (lat. sočna materija kod biljaka. armadilja (šp. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. od srednjeg veka: porodični grb. veliko mnoštvo. prevlačeći guda-lom. naknadno plaćanje. 3. nepravilan. nego su »siveli samo od službe u vojsci. armija (lat. aroma (grč. arcanus) tajni lek. grañ. nadmen. agtee) 1. arktikos severni) Severno Ledeno More. vrdanje. gudalo. fig. morski razbojnik. fr. arogantan (lat. e arktos Veliki Medved. usiniti. armada) oprema. prevrtljivac. drskost. oružati. snabdeti ratnom spremom. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. vazduhoplovstvo. fiz. bliže (ili: preče) pravo. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. razmetljiv. Arkadoi) pl. arkosolij(um) (lat. fig. fig. agso. so!G agso) gudalom. arktos (grč. arctatio) ned. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. drznuti se. Armida lit. nao-ružati. navodnjavanje njiva. armatura (lat. mor. prav. gord. agta) pl. arctius mandatum) prav. „armija nezaposle-nih". lat. arktura (lat. naivan. potporni poluluk. drzak. muz. armalis. nlat. tajno sredstvo. arcus luk. aroma) miris. npr. arrogantia) nadmenost. tenkove. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena.

arterijalizacija (nlat. up. arpihord (ital. arpentage) zemljomerstvo. nauka o arterijama. uvećanje. sklerćs krt. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. začiniti.9216. spinet. are longa. arterieurizma (grč. arpeggiatura) muz. mirišljave materije. arterijalitet (nlat. jedinjenja su mu jako otrovna. arsena. jak otrov. koji prijatno miriše. arpikord. arsenogonija (grč. arsenik (grč. artis umetnost) način umetničkog. arpanetta) muz. arpeñirati (ital. artefactum) veštački proiz-vod. arteriole (nlat. nlat. ars nova) nova umetnost. metnuti mirisa u nešto. arterfa žila. arsenal (fr. ars antiqua) stara umetnost. arterialisatio) fiziol. aromatica) al. muzički stil u XIV i XV v. lomljenje tona kao na harfi. are silogistika (lat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. ital. arterijski (grč. nlat. arpeño (ital. arterijska krv otvoreno crve na. bilo iz srca u ostale delove tela). posle kojih dolaze kapi-lari. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arpeñato (ital. deo grada. arpaneta (itzl. arpihord. za-činjavati. ludilo. arpantaža (fr. arterialitas) fiziol. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arsen muški. arpeggio) muz. artefakt (lat. arterioekleroza (grč. mala harfa. arsen (grč. hem. arsenikćn) pl. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arsentrioksid (As2O3). aroma) mirišljav. slabost uma. fig. vita brevis (lat. arondismav (fr. arteriozitet (nlat. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. gone rañanje) rañanje muške dece. are angina (lat. struka) muz. are mnemonika (nlat. arteriositas) fiziol. stenćs tesan) med. arteriektazis (grč. arrostema slabost) med. arteriotomija (grč. muški porod. arteriostenoza (grč. tome sečenje) med. arsenal. soli arse-nikove kiseline. arterija (grč. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arsenale) oružnika. zaokruženje. arterfa. arsonvalisatio) v. arterfa. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. prskanje arterije. arsenikćn) pl. artelj (rus. bilo. arteria. posao. tj. naročito u morskim pristaništima. arsenijati (grč. niz razlomljenih akorada. arterioreksis (grč. arostema. aroma. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. zaokrugljenost. trovanja akutna i hronična. elemenat atomske mase 74. ars longa. srez. are (lat. opis (ili: opisivanje) arterija. arterfa žila) koji se tiče arterije. v. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arteriektazis. žeš. proširenje. podrugljivo: tandrkati. arteriolae) pl. arostema (grč. agra. redni broj 33. arterijalitet. najsitnije arterije. proširenje arterija. damar. oksidisana krv. aromatika (grč. arpeggiare) muz. v. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. zanatlij-ska radna zajednica. vita brevis) umetnost je duga. are vova (lat. veština.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. začini. aroma) namirisati. arrondissement) zaokrugljivanje. arsenikćn) hem. arseniti (grč. artes liberales) pl. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arterfa žila) anat. arteritis (grč. arteriozitet. artelB) radna zadruge. phagein jesti) med. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. mirisan. svirati na harfu. lepe veštine. operativne otvaranje arterija. arterfa. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. slobodne umetnosti. arpeñatura (ital. ars. grč. a život kratak. izražavanja . tvrd) med. graphia) anat. sužavanje (ili: suženost) arterija. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arteriografija (grč. znak As. zanat. zaokrugljenje. arterfa. ono što je veštački napravljeno. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arpadžik (tur. chorde žica prevara. harfica. u razlomljenim akordima. darsonvalizacija. ars mnemonica) veština pamćenja. arsevofagizam (grč. magacin za smeštaj ratne spreme. naročito knlževnog. fiziol. eurys širok) med. ars) umetnost. arostija. arteriologija (grč. arsenik. kvart. v. artizam (lat. arrostia) med. arsenikćn. artes liberales (lat. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arsonvalizacija (nlat. zapaljenje arterija. v. arpeggiato) muz. arpikord (ital. krvna žila. muz. aromatičan (grč. logfa) anat. arostija (grč. rexis kidanje. arterfa. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arteria) med. arterfa. zaokruživanje. ektasis pomeranje) med. prskanje) med. bogatstvo u arterijama. jak) hen. kao na harfi. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. sičan. arsen muški. sa začinom.

šećernoj bolesti. artropatija (grč. logos reč. karpos plod) pl. zglobobolja. zagnojavanje zglobova. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artrofioza (grč. arheopteriks. osnivač. artikulisati v. veštak. glumac. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. trg. oblik ili izraz. hlebno drveće i hlebne bil. jestastvo (priroda). arheget (grč. algos bol) med. articulatio) anat. astmi i dr. poglavar. drevan. arhaizam (grč. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). artizan (fr. liigv. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. arthron. tačka ugovora. gran. priključenije (doživljaj) itd. artritis (grč. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. koji odista potiče iz starog vremena. drevan. neuralgiji. arthron zglob. paragraf. arthron. rod vojske naoružan topovima. artik(a)l (lat. izveštačen. artiste) umetnik. artikulirati (lat. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. pro-či (drugi). bogat trskom. artiljerija (fr. bol u zglobu. artroze (grč. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. arche početak. artikulirati. phima izraštaj. artiljerac. sastavni deo jednog spisa. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja.). tome sečenje) med. logos reč. arch-egetes) voña. arhejski (grč. kompozicijom i dr. trganje u zglobovima. zglavkari.(grč. starinski. artokarpi (grč. bog. artrofima (grč. arheolog (grč. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. artropioza (grč. operativno otvaranje zgloba. fr. artrozoa (grč. artos. sastav tela koji je sklon gojaznosti. prastari) star. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. lukav. arthron zglob. tobdžija. podćs noga) pl. polza (korist). arthron. arhaičan. kostobolji. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. veštački. artillerie. fig. vot. poglavlje. rak u zglobu. arthron zglob) med. artrokarcinom (grč. archakos) starinski. odsek. lek). zool. arthron) med. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arhaičan (grč. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. izneti. LIŠð. fosilni kič- . zglobobolja. logia) početna nauka. zglobni. gnojenje zglobnih kostiju. pauke rakove i crve. artilleur) vojnik koji rukuje topom. artro. arhegonije (grč. krilo) zool. arun v. arhaizirati (grč. articularis) zglobni. arthros. slik. emballo ubaciti. stvar. odyne bol) med. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arundinozan (lat. bol zgloba. prepreden. uzglobljavati. umetnuti) kec. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. arhaističan v. izgovarati. prastari) gram. arche početak. stilom. predmet. glavočika sa cevastim cvetovima.ke. archaios stari. poznavalac umetnosti. archaios star. ruop gnoj) med. phyo stvaram) med. artikulacija (lat. artificijelan (lat. articiocco. npr. veštak u jahanju. artikulisati. artistički (fr. članak) članak. artremboleza (grč. docnije: topovi. pregib. anat. naročito antičku umetnost i nauku. azojski period. prastari. član. artista. topništvo. roba u trgovini. grapho pišem) opisivanje starina. zglavak. otok) med. bol (ili: trganje) u zglobu. pterix pero. napis. harun. kolence. artisan) zanatlija. artralgija (grč. arheografija (grč. bog. latreia poštovanje) služba za hleb. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. zapal>enje zglobova. zglob. glumac. čvor. vinovnik. arthron. arthron. zglavak. mekani otok zgloba. pokretač. artritizam (grč. drevni. arthron. neprirodan. archaios star. artificialis) veštački. fr. archaios star. obrastao trskom. artist(a) (ital. veštački. artistique) umetnički. artichaut) vot. arheornis v. bol zgloba. zastareo. artofag (grč. pus. reči i slogove jasno. archaios star. giht. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. gonos) pl. prevremenoj arterio-sklerozi. arhelogija (grč. arthron) med. arheologija (grč. arundinosus) trskovit. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. artificiosus) umetnički. nlat. up. umetnički. artificiozan (lat. životinje sa zglobovima. iznositi nešto član po član. nameštanje iščašenih zglobova. jedan po jedan. zastarela reč. arhaičan. arheopteriks (grč. artolatrija (grč. artos hleb. articulus zglob. articulare) uzglobiti.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arhajski period v. pathos bol) med. opšte ime za kukce (insekte). artropoda (grč. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. archaios star. artos. artikularni (lat. da(va)ti arhaičan oblik. up. archaios star. artrotomija (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. arthron. trganje u zglobovima. artilerac (fr. arthon zglob. phagos) hlebojed. „igra reči". artišoka (ital. osnovi nauke o čoveku. zoon životinja) zool. tj. igrač na konopcu (u cirkusu). karkfnos rak) med. artrodinija (grč.

prazametak. arhiepiskopija (grč. arhivski (lat. assai. ptosis pad) med. potiče iz preistorijskog doba. neimar. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. arhitektonika (grč. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. nauka o grañevinarstvu. izmeñu Grčke i Male Azije. po izvesnim delovima sličan reptilijama. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. tj. archivolto glavni luk) vrh. episkop. dioikesis gazdin-stvo. veoma. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. anorgakske materije. archos. archo početak. arhiñakon (grč. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. archivum) koji se tiče arhiva. archimandrites) starešina manastira. arhijerej (grč. archetypon) v. 3. raspored i grañenje jedne grañevine. prastvaranje. architektonikos) grañevinski. najbolji u nekoj struci. up. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhocela (grč. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. vrhovni sveštenik kod Jevreja. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj.arhesporIJum 77 menjak. viši lekar. grañevinar-stvo. školovan grañevinar. arhipelag (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. prauzor. arhivist(a) (nlat. alhimija. archo. mitropolit. arhoptoza (grč. arhidijeceza (grč. arhihijerarhija (grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. dobro očuvano. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. naročito u avijatici i raznim granama sporta. arhitekture (grč. vrsta crnog luka. nadbiskup. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. arhont (grč. grañevinarski. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. renesansnoj i barokno j arhitekturi). koji su često ukrašeni kipovima. koji se nalazi u arhivu. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. architec-tura) grañevinarska umetnost. original. prosutost. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. neimarstvo. arhiblast (grč. pre n. prapočetak. spisi ili akta. lat. prvosveštenik. arhitrav (grč. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. zajedl>iv. as. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archos čmar. architekton) grañevin-ska umetnost. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo.). Archilochos) poet. arche početak. počinjem. povel>e. a salvo) trg. blastos klica. asai (ital. archos čmar. arhijater (grč. koji pripada arhivu. prvi nad. a po drugim opet ptici. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhitrab. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. rif. u početku od pola kg bakra. 5. lični lekar. arhitekt (grč. arhihijerarh (grč. grañevinski stil. arhivalije (nlat. archos. visoko sveštenstvo. prvosveštenik. pra-. arch-iereus) vladika. službenik arhiva ili arhive. način zidanja. arhitrab (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. archo. archeion vladino nadleštvo. zametak) zool. arhivist. koji se tiče jednog naučnog sistema. nadbiskupa. arhivar (lat. poglavar. arhetip. lat. assis) 1. dvorski lekar. naročito: prvi otisak. arhiv(a) (lat. aršin (tur. 4. arslama) bog. prodor zadnjeg creva. prapismo. aršlama (tur. kod starih Rimljana: novac. gfgnomai stvaram) biol. arhi. v. . assez) kuz. trešnja (plod i stablo). spadnutost zadnjeg creva. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhesporijum (grč. koji radi u arhivu. archivista) v. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. rimskoj. architekton. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. archos voña. arhiepiskop (grč. fr. vrlo. podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhitektonski (grč. neimarstvo.(grč. dokumenti. archivum.) arh. episkopos) prvi vladika. veličine goluba. arhimandrit (grč. lat. arhetip (grč. iatros lekar) prvi lekar. setva) bog. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. archo prednjačim. archon) vladalac. arhoragija (grč. arhigonija (grč. arhitip. kele prosutost) med. arhivar. archo prednjačim. prvi služitelj jedne crkve. spora sejanje. as (lat. fig. e. prvak. 2. archos. grč. arhitip (grč. spontano postanje života. arhimagija (grč. neoštećeno (na tovarnim listovima). najmanja jedinica za merenje zlata. sada potisnuta tzv. žučan. „kec" na francuskim kartama. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. arhilohijski (grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. nauka o sistemu. i 640. up. archos. a salve (ital. najjača karta. metričkim me-renjem. abiogeneza. arhitrav. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. trabs greda) ar*. arhivolt (ital.

aselgeia) razvratnost. assecurare) osigurati. pohraniti. asservare) čuvati. asanacija (lat. asekuracija (nlat. asibilacija (nlat. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. zeta znak) ned. primanje nečega kao istinitog. oleum ulje) hen. pri vršenju operacije. sepsis trulež:. npr. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. koji nema zaraznih klica. dokazni. assecurantia) osiguranje. tvrdnja. u pohranu. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. površina pečenja i dr. protiv požara. asibilirati (lat. kraju. nasilje. nlat. asignant (lat. zvanje pomoćnog sudije. assessoratum) prisuditelj-stvo. fil. asasinator (nlat. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. assassinatum) prav.. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asservare) čuvanje. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. a-. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). aservirati (lat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. a. sanus. aseptičan (grč. aseptol (grč. asesorat (nlat. ostavljanje u pohranu. asemičan (grč. npr. asekurat (nlat. ad-. a-. isušivanja podvodnih mesta itd.ne. koji nema spola. asemos) koji nema znaka. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. pomoćnik starešine nadleštva. assecuratus) osiguranik. tj. asercija (lat. sepsis) hem. assignans) onaj koji šalje novac. asignatar (nlat. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). assensio) odobravanje.) ned. apodiktičan). a-. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. asenzija (lat. fr. antiseptičan. kraju (ili državi). asasinat (nlat. amarus gorak) hen. obezbediti. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. nepriznavanje bogova. bezverstvo. potvrdan. asacija (nlat. aseksualan (grč. isušenje moč-varnih mesta itd. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. sexualisa-tio) uništenje. unutarnjem nagonu. assertio) tvrñenje. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. aservacija (lat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. assibilatio) gram. umorstvo. primalac novca po uputnici ili nalogu. nesposobnost razumevanja znakova. postojati sam sobom) samostalnost. one koja se polaže pre davanja iskaza). pomoćnik sudijin. čišćenje od zaraze. assecuratio) v. assignatus) lice na koje glasi uputnica. a-selenos) bez Meseca. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. assecurans) osiguravač. asertivan (nlat.bez. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. up. up. pohotljivost. pohrana. ascenseur) dizalica. npr. kastracija. aseveracija (lat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. dokazivanje. asekurancija. a. problematičan. securus bezbedan. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. asignat (lat.). asesura. asertoran. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. mučko ubistvo. pozdravl>avanje naselja. aseitet (nlat. aseverativan (lat. bez ikakvog podsticaja spolja. dakle. assibilare) gram. asebeia) bezbožnost. udva-ranje. a se esse biti tj. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. sanus zdrav. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. aservat (lat. sačuvati. doznaka. asanirati (lat. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. za-klinjanje u nešto. asseverare dokazivati) potvrdan. fr. aseleničan (grč. sudsko pomoćništvo. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. aseptin (grč. asertorna zakletva prav. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. razvrat. asesor (lat. uspinjača. aseitas. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. up. asebija (grč. assassinator) prav.asamar 78 asignatar asamar (lat. kora od hleba. . prav. asekurirati (lat. assertorius) kojim se tvrdi. aseksualizacija (grč. sexus spol) bespolan.bez. koji je bez oznake. asanzer (fr. ascenzor. assus pečen. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". u nekom gradu. lat. nalog. asepsija (grč. npr. asertoran (lat. bolesnikove kože i dr. lift. assentatio) laskanje. asekurant (nlat. asentacija (lat. bez obeležja. sepsis trulež. lat. assertivus) v. nlat. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. smrti i sl. a. doznačilac. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. ulagivačko odobravanje. bez trabanta. a-septikos) koji nije sklon truljenju. bez pratioca. fil. pristajanje uz koga. asekurancija (nlat. aselgija (grč. asemija (grč.

da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asjeracija (fr. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assaut. asklepijadski stih četr. asindezija (grč. a-syndeton) pong. asker (tur. nedostatak veze u rečenicama. asketes) isposnik. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. ital. nejedna-kost. izjednačavati. ali se nikad ne dodiruju. asimfonija (grč.ne. asjeraža (fr. asistirati (lat. askaride (grč. a-. vrsta vežbe u mačevanju. neješnost. asyndesia) nevezanost. asimfoničan. nespojenost) ret. trudoljubivost. asimilacija (lat. fiziol. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. fiziol. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. asimpatija (grč. mestu ili načinu tvorbe). nejednak. licemerstvo. jednačiti. bogougodnih spisa. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). upravo. assignatio) d oznaka. supši. vaspitni. a-. iz koga se ne može izvesti zaključak. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. assimilatio) izjednačenje. neskladnost. asketika (grč. prisustvovati čemu. asli. assimilare) izjednačiti. pomagač uopšte. asindet(on) (grč. assistere) pomagati nekome u poslu. dela. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. i sa jambom na završetku. izjednačavanje. askariodoza (grč. čeličenje. askeza (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. nemanje saučešća prema kome ili čemu. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). nestezanje srca. tur. asklepijadska strofe četr. . — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asiriologija nauka koja proučava književ-nost. a-. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. asistolija (grč. prisustvo glista u stolici. nedostatak hrane. verovatno. gladovanje) post. postojanost. napad. primiti u se. syllogismos posredni zaključak) log. isposništvo. pratiti nekoga. ua. asilabija (grč. gram. askeo) pisac pobožnih. pr. pomoćnik. asli (arap. asimilovati v. asimetrija (grč. zood. psih. askaris) pl. istrajnost. a-. u početku sa trohejom ili spondejom. preobratiti hranu u organ-sku materiju. symphonia) nesklad. prisustvo. symptotos koji se ne poklapa) mat. nesrazme-ran. — (ali) Slušale je momče čobanine. npr. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. vrednoća. a. assiduitas) tačnost. bez sveza. assignatura) v. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asketičar (grč.asignatura 79 asinhroaičan (grč. nevezanost. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asker) vojska. asimptota (grč. nedostatak volje za jelom. syn sa. primati u se. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. asketizam (grč. nepoklopljiv. revnost. asimilirati (lat. potpora. neistodo-ban. askesis) isposništvo. stezanje) ned. ili izmeñu članova jedne rečenice. pomoć. bubine. moguće. prilagoditi. asignatura (nlat. vrsta klasičnog stiha. asimptotičan (grč. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asitia nejedenje. nejednovremen. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. assalto) napad. assistentia) pomaganje. a-. npr. neravnomernost. a-. asignacija (lat. aso (fr. asindet(on). udarac u dvoboju. asistencija (nlat. asketos) isposnički. detinje gliste. pritvorstvo. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. a-. asitija (grč. isti. pokajnički. jezik. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. bez svezica. askeo) učenje o askezi. assimulatio) pretvaranje. acieration) pretvaranje u čelik. zaista. asilogističan (grč. juriš.: „Misli mlada. neskladnost. systole skupljanje. asindetičan (grč. asimetričan koji nema simetrije. asimilirati. asiduitet (lat. neskladan. nalog za isplatu. jednačenje glasova (po zvučnosti. chronos vreme) neistovremen. asignacija. a-. doista. bogougodan. askaris) med. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. prilagoñava-ti. asket(a) (grč. asignirati (lat. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asistent (lat. ash) pravi. uputni-ca. asimulacija (lat. pokajnik. nedovoljno saosećanje. sympatheia) nenaklonjenost. gran. (da) niko je ne čuje. asketski (grč. vojnik. pokajniš-tvo. marljivost.

aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. a. asotija (grč.) ned. spajanje. raskalašnost. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. knjiga). aspirans) kandidat. čežnja. izgovarati iz grla. sa dahom. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asparagus) bog. asosje an komandit (fr. up. associe) drug (ili: ortak) u poslu. nepostojan) koji nema pravca. nepotpun slik. strana nečega. aspergioloza (lat.ne. rospija. asocirati (lat. \ asonancija (nlat. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. ventilator. težiti za nečim. asperitet (lat. gledište. fig. oporost. bez odreñene orijentacije. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. astazija (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. lat. špargla. rod biljaka iz fam. asomatičan (grč. aspergiloza med. ase prezasićenost) med. zadrugara. astatične igle fiz. opre-miti. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. littera) pl. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. nazeba i sl. usisaljka. aspermatičan (grč. člana. dobro znamenje. gasa ili tečnosti. udi-sanje. aspirant (lat. u organizmu ljudi i životinja. aspirare) tražiti nešto. aspek(a)t (lat. oštrokonña. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. asocijalan (grč. asocijacija (nlat. sperma seme) med. zvanjem). v. udružiti. koji nema semena. izazove u svesti i neku drugu. vezati. astatičan (grč. bog. gram. up. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspirirati (lat. grubost. asperitas) hrapavost. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. aspermičan (grč. asperifolmja (nlat. pust život. surovost. usisavanje. zbirka razne robe iste vrste (npr. a-. aspectus) izgled. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. asonanca. udisati. aspermičan. med. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). assonantia) v. uvlačenje u sebe. asosje (fr. aspida (grč. guja otrovni-ca. neravnina. gram. asomnija (grč. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. asonavca (nlat. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. aspiratio) gram. onaj koji teži za nečim (položajem. asonirati (lat. bunilo. somnus san) med. krutost. asortisaža (fr. uvlačiti u sebe. astateo. koji ne može da izlučuje seme. a-. vezivanje. usisač. associare) pridružiti. fig. spojiti. samoglasničko podudaranje. aspermizam. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. primiti za ortaka. associatio) udruživanje. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. nedruštven. hladetina. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. aspermizam. sisanje. asocijativan (nlat. as-6des koji oseća gañenje. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. egipatska naočarka. asocijalnost (grč. associare združiti. odabiranje. aspermija (grč. kada se pojavi. aspermatizam (grč. uortačiti se. nesanica. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. udruženje. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. lat. vid. aspergillus) med. ima ih više vrsta. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. astakos rak. aspic) kup. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. aspidos) zool. asoti'a) razvratnost. žel>a za nečim. suglasnici s dahom. s dahom. asortirati (fr. pojava. aspirata (lat. assonantia) post. koji izaziva gañenje. razvrat. aspra (grč. a-somatos) bestelesan. asperifolia) pl. koji nadovezuje na nešto. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. lat. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). biranje. aspi's. nepostojanost. para. astatos nestalan. reumatizma. fil. muz. aspermatizam. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. asocirati se združiti se. associe en commandite) trg. asparagus (lat. muz. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspermos) med. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. tajni ortak. neotesa-nost. bacakanje teškog bolesnika.) med.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. izgovaranje s hukom. pihtije. odabrati stvari jedne prema drugima. asortiman (fr. činovnički pripravnik. aspirin farm. aspirator (lat. asodična groznica groznica sa povraćanjem. tvrdoća. aspermizam (grč. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. astr. društvo. a-. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. težnja. zla i opaka žena. assortissage) trg. v. Convallariaceae. aspik (fr. biljka sa hrapavim lišćem. asolirati (fr. socialis) nedruževan.) v. astasia) nemir. astakolit (grč. s hakom. aspiracija (lat. aspirata se. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . usisavati. slično zvučati.

asthenes. dosetljiv govor.) igra kockom. astratija (grč. gledam) med. telo bez zemaljskih. fini ton u ophoñenju. astron. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. osobina nekih vrsta liskuna koje. asty grad. astenična groznica živčane groznica. slabija no na ostalom nebu. astro. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. astralni (lat. slabost. nomos zakon) upravljanje gradom.ne. stigma bocka. služi za pravljenje raznih ukrasa. a. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. smrt ili obamrlost od udara munje. makros dug. astragalizam (grč. zadirki-vanje. aster. zvezda. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. posle svakog bacanja kocaka. astinomi)a (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. grupa zvezda. ret. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. logia nauka) ned. Vesta i dr. steničan afekt. astenopija (grč. tuga. eidos oblik. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. up. Palas. grč. zvezdana svetlost. grapho pišem) opisivanje gradova. zvezdan. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. zaptivanje. asteroidi (grč. asthma) sipljivac. lako zama-ranje očiju. astralis) koji se tiče zvezda. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame.). nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. asteriskus (grč. slabost vida. aster zvezda. 6 Leksikon . uglañene radnja. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astralit (lat. male. asty grad. astragalos) kocka. asthma) med. stylos stub) vrh. zvezdast. drugo. Juno. astenija (grč. ned. astragalos kocka. nauka o asteničnim bolestima. svet zvezda. astralno telo. Astrea. npr. sjajan. tj. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. stigma. astigmatizam (grč. duhovit govor. astragal (grč. grč. asteroeides) zvezdolik. v. u srednjem veku: pali anñeli. u obliku zvezde. astralni duhovi. izbegavanje vojne obaveze. sunčanica. astigrafija (grč. uprava grada. slab vid. astheneia slabost) med. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. oblika zvezde. asthenes) nemoćan. astralna svetlost. asteroeis) zvezdast. alat. eterično telo čoveka. zadevanje. a. a-. astrobolizam (grč. astma (grč. zvezdani. vrh. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. zvezdani. astmatičar (grč. astr. asteničan (grč. asteizam (grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. asterizam (lat. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. aetigmatičai (grč. piljak. želudačnog). asthenes. pun zvezda. asteroidan (grč. grañevina bez stubova. koji potiče od zvezda. oronuo. aster zvezda) fiz. zemlje i pakla. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. sipnja. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. geodezija. tačka) fiz. aster) sazvežñe. astragal omanti ja (grč. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. orao vidim. preterano velik strah od groma ili grmljavine. usled interferencija svetlosti. ipak kaže. up. gležnjača. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). asteriskos) zvezdica u knjigama (*). oronu-lost. astenologija (grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. asterismus. plane-toidi. astenomakrobiotika (grč. astrum zvezda. udar sunčanice. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astrobolismćs. uticaji. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. med. a. srčanog. po učenju okultizma. astheneia nemoć. vid) pl. astron sazvežñe.) geol. koji potiče od zvezda. kockanje. astmatičan.ne. asteismos utančan. slab. obruč. telesnih osobina. astilon (grč. phobos strah) med. skočna kost. duše umrlih. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. npr. supr. asterizma (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. nadzor nad kućama.(grč. teško i kratko disanje u nastupima. astrogeodezija (grč. astralni svet.. asteričan (grč. psih. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. Ceres. zvezdano nebo. koji potiče od slabosti. npr. nemoć. npr. astrafobija (grč.ne.

astromavtija (grč. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. fil. prav. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. obaviti kakav posao i sl. slomiti (volju. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. fig. astron. srditi se. kometa. astrometar (grč. glas). azota i sumpora. astron. grč. astro. astron. nćmos. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astron. primanje duše na nebo. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astrometeorologija (grč. zvezdočatac. fil. hasimak) žestiti se. assumpsit) primio je na sebe. rasrditi se. hasir) prostirač od rogoza. astron. astronom (grč. aetronomija. astrofotografija (grč. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. naročito astrofotografijom. asumirati (lat. druga (minor) premisa u silogizmu. astrofizika (grč. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. labi's držak. primiti odgovornost. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astroteologija (grč. astrolit (grč.500. služba zvezdama. astrodiktikum (grč. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. načiniti popustljivim. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. uzeti na sebe. metron mera) zvezdomer. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. Sunčanih pega itd. astron. aetronomija (grč. astroskopija (grč. assumere) preuzeti. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astro. up. karakter) ukrotiti. astrolatrija (grč. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). asuplirati (fr. v. meteorolo-gia. astrognost (grč. podneblje. astrofotometrija (grč. ret. dati blaži karakter. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. a-. surdus gluv) zaglušiti.) v kosmonautika. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astroskop (grč. položaja planeta. umeriti. pomešan sa krečnjakom. npr. zvezdozna-nac.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrografija (grč. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. tj. astronomia. up. astrofičan (grč. veličini nebeskih tela. asumpsit (lat. neku misao. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. zakon) nauka o kretanjima. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. ogroman. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. assouplir) učiniti gipkim. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. astron. do časti. asura (tur. asumcija (lat. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. gnosis spoznaja. asfalt (grč. ublažiti (svetlost. okamenotina u obliku zvezde. podelu na sazvežñe i nazive. astrofizika. uzeti k sebi. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- .) veština posmatranja zvezda. astron. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. photćs.000 km. astron. phos. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. astron) zvezda. Ifthos kamen) zvezdast kamen. assourdir. thećs bog. itd. astron. onaj koji se bavi astrotozijom. paklina. poznavanje) poznavanje zvezda. astro. phos. asphaltos) hem. tj. dan smrti nekog svetitelja.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. okretnim. astrolog (grč. astrofit (grč. slik. zeml>ina smola. sik itur ad astra (lat. astrolabijum (grč. assumptio. upotrebljava se za astrognozija (grč. nemein upravljati. astrum. uzimanje. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astron. vrlo velik. astrometrija (grč. astrum (lat. asurdirati (fr. astron. phytcn) zool. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrosofija (grč. astronautika (grč. astron. astrologija (grč. astronomski (grč. astrograf (grč. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. morska zvezda slična biljni. astron. astron. astro. slave (Vergil). assumtio) primanje. tj. lat. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. grapho) opisivanje zvezda. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. razumeti. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron. photćs svetlost. shvatiti. 149. asumiti (tur. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život.

nepravilnost. zaprežni pribor. attacca) kuz. neustrašivost. imanje ili čast nekoga. naročito grada Atene (Atine). polet. obično u činu pukovnika. Ateneum (lat. dedovi. zločinački napadaj. umeravati. dodeliti na rad. ataka (ital. pretežnost. a-. a tempo). asfiksija (grč. a-taktos) neureñen. ascendencija (nlat. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. preci kao rodi-tell. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). pradedovi. atentat (lat. zločin. srodnici po uzlaznoj liniji. fig. boginja. attemptare napasti. utišavati. ateist(a) (grč. otuda: učeno društvo. amovi. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. Atena (grč. ataširati (fr. naročito ženskih. attemperare) umeriti. ataraksija (grč. atavistički (lat. nemanje dece. asfaltirati (grč. ataktičan (grč. ascites (grč. sphyxis bilo) med. neumrlost. kod vojske. ustati otvoreno protiv koga. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). attaquer) napasti. asfiktičan (grč. ra-stenje. astr. a tempo (ital. napredovanje. necelishodnost. a tempore) upravljati se prema vremenu. zaštitnica junaka i gradova. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. med. asanzer. Athena) mit. attentatum od attentare. ascenzor (lat. athanasfa) besmrtnost. uzilaže-nje. neizmerno bogatstvo koje je. osloboñenje od poreza i državnih nameta. atelier) umetnikova soba za rad. utišati. neposredno veži. atak. tj. naviknuti se na nešto. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. thaumazo čudim se. atavus napredak) sličnost sa precima. npr. a-. privrženik. ateizam (grč. attelage) zaprega. med. up. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. pre naše ere. spopasti. penjanje igrača na konopac. atanazija (grč. ravnodušnost. lekara i dr. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. ascenzija (lat. prema prilikama. naročito konjice. atanatizam. fiz. nekog poslanstva. nepravilan. po legendi nikla iz njegove glave. ascensor) v. nem. uzlazna linija srodstva. uzlaženje nebeskog tela. uzdizanje. najedati. atelje (fr. a.asfaltirati 83 ataman (rus. ataxia) med. skia senka) št. stanje bez strasti. uzlazak. a-thanatos besmrtan. athambfa) neplašljivost. attaccare. neuredan. atheos bezbožan) bezbožnost. nagrizati. atakirati (fr. askites tj. ataše (fr. bezbožništvo. atanatizam (grč. nasleñe. kći Zevsova. prav. hetman. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. napad. askos koža) ned. vreñati. Spasovdan. geogr. spopadati. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. uzlazak. brak bez poroda. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. navaliti. attacher) pridati.sphyktos) ned. neurednost u toku bolesti. napadati. navala. at) konj. obamro. polumrtav. zavoleti nešto. ataman-v. atelaža (fr. duševni mir. najviši stepen nesvestice. juriš. ascendentes) pl. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. napad neke bolesti. atanizam. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). voj. ublažavati. atemporirati se (lat. ascendenti (lat. (fr. vajara. . Vaznesenje Hristovo. napadati. muz. atalsko blago ogromno. odan čovek. ataraxia) fil. napasti. ateknija (grč. nadmoćnost. atavizam (lat. napadanje. topovski pribor. primamiti. penjanje. penjanje. obamrlost. duševno spokojstvo. mat. atelija (grč. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. boginja rata. atanizam (grč. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. neiznenañenje. athanasfa besmrtnost) v. ataumazija (grč. pokušati) protivpravan napad na život. onaj koji ne veruje u postojanje boga. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. ataksija (grč. nosos. tačno po taktu. asciji (grč. atheos bezbožan) bezbožnik. po staroitalijanskom načinu. zaštitnica umetnosti i veština. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. atambija (grč. osobina predaka. ataktična groznica. radionica slikara. up. atanatologija (grč. ublažiti. udariti na nekoga. at (tur. ascendentia) prava. (kod Rimljana: Minerva). atavistika (lat. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. astr. atemperirati (lat. ascensio) penjanje. trbušna vodena bolest. prilagoñavati se duhu vremena. u pravi čas. besciljnost. npr. „besenča-ni". ateleia) besvrhnost. kozački harambaša. koji je u dubokoj nesvestici. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). divim se) nečuñenje ničemu. udar. a tempera (ital. suprotno: des-cendenti. 133. drhtanje. viša škola. a tempera) slikati vodenom bojom. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. attache) na rad dodeljeni službe-nik. attaque) voj. fig. a-.

teška atletika rvanje. atmidijatrika (grč. dosetljiv. fig. proglašenje nevažećim. Atlas) mit. svedočanstvo. svedodžba. Atlantik ' (eng. trg. plivanje. teško varenje hrane. attestatum) v. nasrnuti na tuñe pravo. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atestat (nlat. atmijatrija. borac. atman (ind. pa potonulo u more. Atlantida (grč. geogr. atlete (grč. attestatio) overavanje. u indijskoj fil. Atlas) ark. atestacija (lat. attestari) potvrditi. . atehničan (grč. thermaino) fiz. čovek koji se bavi atle-tikom. atentirati (lat. ateraža (fr. atička duhovitost i dosetljivost. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. ukidanje. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. v. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. v. napasti. ne popggovati. a-theoretes) koji ne zna. koji ima osobine jednog atlete. atest (lat. atimija (grč. hodanje. Atlas) geogr. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). attique) ark. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. položaj. čast ili imovinu nekoga. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. attitudine). a-. koje su mnogo negovali još i stari Grci. ateteza (grč. rñava probava. potvrñivanje. priteri-vanje obali. životni dah. divov-ski. priterati zemlji. atterir) avij. atlotet (grč. skakanje i dr. sletanje. typos oblik. athletike) skup viteških narodnih igara. athetesis) odbacivanje. jednog lekara).: duša. duša. prvi vrat-ni pršljen. laka atletika trčanje. neupućen. atletika (grč. atlanticus) gorostasan. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. duhovit. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atički (lat. uzor) med. atehnfa) neumešnost. duša sveta. lepo i pravilno razvijen. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. po verovanju starih Grka. nespretnost (npr. atlas (grč. neve-štost. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). mesto pristajanja. attikismos) atički način govora. ia-treia lečenje) med. aticizam (grč. zapadnoafrički. attica. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. ateoretičan (grč. spuštanje avionom. neumešan. nepravilnost u razvoju neke bolesti. Atlantic) Atlantski okean. pristajanje. spustiti se avionom. po Platonu. atman) dah. svedodžba. overi-ti. sime. princip sveta. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. pravo ja. titan koji. veoma snažan. pesničenje. naročito na olimpijskim i drugim igrama. nevičan čemu. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. napadati. aeroplanom ili balonom na zemlju. bacanje. Africi. koji pripada planini Atlasu. attitude. atmis. uverenje. Atlas (grč. v. v. Atlant (grč. mor. aterisaža (fr. izvršiti zločinački pokušaj. aeroplanom ili balonom na zemlju. atest. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". poništavanje. pokušani ali neizvršeni zločini. uverenje. atletski (grč. attestari posvedočiti) pismena potvrda. pismena potvrda. atehnikos) neiskusan. pršljen-nosač. izdati svedodžbu. atehnija (grč. nespretan. nazvan po džinu Atlasu koji. atika (nlat. ital. nevešt. ležalo u Atlantskom okeanu. atlantski (lat. držanje tela. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. mor. ateramnija (grč. sjajna svilena tkanina. atmijatrija. adijater-man. stva. aterirati (fr. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. atipija (grč.) med. atlanti (grč. planina u severozapadnoj Africi. Atlas) mit. tanan. veoma jak i lepo razvijen čovek. atmidos para. atentata krimina (lat. obali. stav. fr. potvrdu. atimirati (grč. »tipičan (grč. lišiti koga grañanskih prava. ponašanje. atmis. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. prezirati. a gesta t. pristanište. teramnos tvrd) med. Atlas. pristan. priploviti obali. tj. atmidijatrija (grč. otuda koji pripada Zap. oko 9000 godina pre njega. atentator (nlat. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atletske igreboračke igre. po grčkoj mitologiji. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. prav. atička so duhovit i fini način izražavanja.atentator 84 atmidometar atitida (fr. velik i snažan. atterage) mor. nepravilan. rvač. dizanje tereta i natezanje konopca. atticus) svojstven atičkom duhu. attentata crimina) pl. a-. u baletu: stav na jednoj nozi. pristati. koji odstupa od utvrñenog obrasca. uverenje. znat. posvedočiti. uglañen. a-. atterrissage) avij. atmidometar (grč. aterman (grč. atestirati (lat. poništaj.) neuredan.

atomos. gram. atmos.) fiz. atokija. nepriličnost. nepriličan. nlat.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atofai hedg. attractorius) privlačan. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika.) fig. atonifikacija (grč. a-. pristalica atomizma. atmos. atolmia) strašljivost. parnih kupatila. veoma sićušna stvar. rasparčavanje. volumen zapremine) fiz. privlačnost. nesposobnost rañanja. v. ato (ital. atrabilitet (lat. atom. atmis. žutica. primamljivost. razdvajati u sitne delove. gram. atomvolum (grč. atra tamna. uspavlji-vanje. supr. omlitavljenje. sneg. ato di kaden-ca (ital. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. 2. atraktoran (nlat. atmologija (grč. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atmos. atom (grč. v. fig. atomski (grč. atmidoskop (grč. stratosfera. slab. lečenje pomoću pare. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atonos olabavljen. troposfera. kadencom. atmos. jezgro ima isto tako složen sistem. atomizam (grč. neplodan. atoničan (grč. facere činiti) med. atocia) pl. neotrovan. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atocija (grč.) kol. atraktivan (nlat. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atoksičan (grč. padavine: kiša. nauka o atomima. atomska masa fiz. atmosphaerilia) pl. at-mijatrika. bilis žuč. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). nedeljiv. logia) fiz. atmosferografija (grč. atom. koja su postala usled naslojavanja korala. mislilo da je nedeljiv. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). malaksao. atmidometar. protivrečnost. atomizacija (grč. atonon) gram. neplodnost. iatreia lečenje) ned. klonulost. žućkasti kristali gorka ukusa. atrabilitas) med. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. elementa za koji se. odnos atomske težine prema gustoći. atomistika (grč. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atonia) bezglasnost. primamljiv. atomos. tj. atto) poz. atoli (mal. rasparčava™. atokos) ned.) fil. čep. atmosferski (grč. crna. atmidijatrija. o pretvaranju vode u paru.) koji se tiče atoma.) bezglasan. a-tokos koji ne raña. što iznosi oko 1. up. atraktibilan (nlat. atopičan (grč. logia) nauka o atmosferskim pojavama. skopeo gledam) v. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atocija. agonija (grč. sphaira lopta) vazdušni omotač. slabost tela. primamljiv. atmos. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. atraktibilitet (nlat. lat. veoma sitan.) filozof. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena.: repulzivan. sve do početka XX veka. najmanji delić hem. atto di cadenza) muz. atonon (grč. naročito komada za pevanje. neobičan. čin. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. attractivus) privlačan. fiz.) fig. agonija (grč. lečenje inhalacijom. završetak muzičkog komada. atopos) koji nije na pravom mestu. logia) nauka o isparavanju. up. up. bojažljivost.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atmidometar. atomizirati (grč. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . pojava. sphaira. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. ono se sastoji iz progona i neutrona. hevisajd. atmosferologija (grč. atolmija (grč. nenaglašenost. atonija (grč. atmijatrija (grč. niska ostrvca. neutrona i dr. fiz. fenilhinolin-karbonska kiselina. deutrona. fig. up. attractibilis) privlačljiv. atmos. atmosferski elektricitet v. klonuo. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. jalov) med. alfa-čestica. up. razdvajanje u sitne delove. elektricitet.033 kg na 1 st . atmosferilije (nlat. reumatizma i dr. atmis. mlitavost. atomistika. atomologija (grč. atocije (nlat. attractibilitas) privlačljivost. kukavičluk. mlitav. atmometar (grč. sphaira. najsitniji delić nečega. fig. lat. atomologija. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. nenaglašena reč. med. grad itd. nenaglašen. atmosfera (grč. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću.000 km debljine. prstenastog oblika. atomističar (grč. malaksalost. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). umoran. atomos nedeljiv) 1. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. metron mera) v. atopia) nepristojnost. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata.

cenu. pre n. povećati. auguralis. privlačan predmet. bledozelen dragi kamen. povišavati. atribut (lat. magne-zija. prividno kajanje. a-. koji se ne koleba. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. konjić). augment (lat. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. nepokretan. up. prirapggaj. augmentativum) gram. dlaka. med. auguriosus) v. auguralan (lat. mršavost) usled slabe ishrane. operativne otvaranje zgloba. augmentacija (lat. nedostatak prirodnog otvora. uzajamno privlačenje. dodati. kakvo ća. bitna. piroksen. pravo. avgust. zanimljivost. pouzdanost. predznak. atremičan (grč. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. povećava™. kolovoz. miran) miran. attrahentia) med. Her-kulo očistio za jedan dan. u kojoj je bilo 3. pojačanje. slab. trajna osobina nečega. auguriozan. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. a. arthron zglob. atropos neotklonjiv. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. gatar. predznaci (ili: vesnici) smrti. velebilje. e. nemilost. augmentatio) umnoženje. kurjača. čvrstina. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. gram. obeležje. neustrašivost) mirnoća. attrahere) privlačiti. atrofija. predskazivač. atribucija (lat. Augije (grč. phyma izraštaj. astmatič-nih. vinika (veoma otrovna biljka). auge sjaj. prednji deo hrama. kosa) med. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. strogost. augere) v. suv. up. mršav. trepho hranim) med. primamljivati. broju i graji ptica. obrazuju prošla vremena. paskvica. npr. atrepsija (grč. pojačati. supr. fig. atremograf (grč. čiju je štalu. augmentare) umnožiti. auguralan. predsrñe. augirati (lat. predskazi-vanje.: repulzija. cacynieH. tumač znamenja. pogañač. atrocitet (lat. atrezija (grč. povećanje. mir. up. — 14. augural) proročki. kućetina. kod grčkih i staroindijskih glagola. . dodatak. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. sredstva za izvlačenje. zrak) min. augur (lat. stvar koja privlači. atropos) hem. beladona. pod adh-. thrix dlaka. med. tresis bušenje) med. počasno ime rimskih careva. koji vrši službu atributa. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. pripisivati) svojstvo.) koji nema kose. augmentirati (lat. atronin (grč. trenje. bezdlačan. predskazivački. augurij(-um) (lat. augmentirati. atrofičav (grč. (za razliku od deminutiva. attribuere pridava-ti. npr. bezdlačnost. uvećanje. up. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. mekani otok zgloba. zove se i tirkiz. mesec žetve. sušenje. umnožavati. atremes koji ne dršće. atrahirati (lat. atrotomija (grč. nepomičan. ne uzrujavam se. augnt (grč. tome sečenje) med. dodavati. atrocitas) grozota. attractio privlačenje) privlačnost. gram. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. atrihija (grč. augustus uzvišen) 1. atributivan (nlat. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. slutiti.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. attributivus) koji se odnosi na atribut. atricija (lat. uvećavanje. atrahencije (lat. zabava. atrihičan (grč.ne. atrofija (grč. pojačavati. mir. attritio) med. predmetak pomoću koga se. koja izvlače gnoj). volina itd. atrij(-um) (nlat. fil. privlačna sila. znak. znamenje. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. august (lat. sasušivanje. e. augurirati (lat.v. kataralnih. očnih i spazmodičnih oboljenja). atremija (grč. umnožavanje. ojedenost kože. atrijum mortis (lat. naslućivati.: kontricija). strahota. arthron zglob. trophe hrana) zakržljao. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. Augeias) mit. tih. znamenitost. attributum. pogoršanje bolesti. npr. prorok. atropa (grč. atremia nepokretnost. po Spinozi). augmentum) povećanje. osmi mesec u godini. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. med. 2. nedostatak kose. umnožavanje. dvorana za primanje posetilaca. oznaka. otok) med. dodavanje. melemi (npr. atrofima (grč.). loviti ca. dlaka. n. gvožña i kreča. sastoji se iz silicija. kralj u Elidi. kopnjenje. atrium mortis) predsoblje smrti. svire-post. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. atremeo ne dršćem. a-. surovost. ojedanje. auguriozan (nlat. ath. augur. užas. fr.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atro-fija kod odojčadi. a-. predskazivati. augmentativ (nlat. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. neumitan) vot. srčano pret-komorje. 31. dodatak. odlučnost. augirati. pojačavanje. nadležnost.

ročište. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). tj. a ne može da govori. phone glas) med. auctoritate curatoris) prav. aura (grč. auxesis rast. auksilijarne trupe pomoćne trupe. auctoritativus) v. sudska sednica. de auditu (lat. aulos frula. prav. laskanje. aura) prijatan vazduh. kad čovek normalno čuje. aule lat. unca. aula) dvorište. audiometar (lat. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. auletike) veština sviranja u frulu. nuz. redovnom roku. nauka o pevanju uz pratnju frule. augustinijanizam teol.) kec. slušati. javno prodavati. auctionari) trg. a uso) trg. naročito pozorišta. slušaoci. auktoritativan (nlat. audion (lat. aura vitalis) životna snaga. hrabrome pomaže sreća. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). po običaju. slušanje. slušalica za gluve. uzvišen. auditorij(-um) (lat. zborio mesto. auratura (lat. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. ounce) v. predvorje. auletika (grč. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. slušalac. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). aukcionator (nlat. grč. metron mera) opt. auditor (lat. auleum (lat. vojni sudija. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. držati licitaciju. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. aula (grč. prostrana dvorana. audijatur et altera pare (lat. prodavati nad-metanjem. ulagivanje. audacem fortuna juvat (lat. aukcionis lege (lat. učenje o milosti sledbenika sv. auraran (lat. aihapb uvećavam. sudnica. ćilim. audače (ital. aukcionirati (lat. saslušavanje. audire čuti. aura popularne (lat. smelo. pomažući. govorničko preuveličavanje i preterivanje. mirisan. pregalaštvo. životni dah. osvećen. proba glumca. pepevanje) čuz. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). mutus nem) ned. med. grč. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auktoritate kuratoris (lat. frulaš. auxsesis) ret. auksanomstar (grč. opernog pevača. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. metron mera) med. čujni. pevanje uz pratnju frule. carski. auktor (lat. auditor slušalac. plaćanje menice o normalnom. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). auditus sluh) slušno čulo. hrabro. saslušanje. up. aukcija (lat. ko sme taj i uspeva. zlatni. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auctor) v. svirača i dr. grč. auxano umnožavam. auctor delicti) prav. aurarius) koji se tiče zlata. auns (eng. aula dvor. auditio) čuvenje. auxiliaris) pomoćni. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. srčane. augustus) svet. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. audimutizam (lat. vrsta nemosti. probio pevanje. audire čuti. ode pesma. javnim nadmetanjem. sonometar. auletes) svirač u frulu. auleo sviram u frulu. svečana dvorana univerziteta. čuvenje. . prestupa. dvorski život i običaji. auleum) prostirka. zasedanje. auratura) pozlata. auktor delikti (lat. audijencija (lat. auksometar (grč. up. audire čuti. protivna strana. čulo sluha. audientia) zvaničan prijem. audacitet (nlat. audacitas) srčanost. auctio) trg. aukseza (grč. naročito biljaka. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige.) muz. nebo. autoritativan. smelost. vinovnik krivičnog dela. aura vitalis (lat. tj. audire čuti. prijatan povetarac. augustus (lat. auditivni tip psih. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. pozlaći-vanje. auksilijaran (lat. auksin (grč. audace) «uz. aulodika (grč. probio sviranje. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. audacem forturia juvat) poet. hrabrost. audifon (lat. auditorium) slušaonica. zavesa. auditus (lat. auctionis lege) putem javne prodaje. audicija (lat. licitacija. sudija koji saslušava) vojni islednik. aulodija (grč. aurum zlato. javna prodaja. baldahin.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. javno nadmetanje. nlat. učionice. audiometrija (lat. množenje) biol. aulizam (lat. aulet (grč. auditivan (lat. porast (ili: napredovanje) bolesti. pregaocu bog daje mahove. Augustina. autor. veličanstven (pridev rimskih cezara). velika slušaonica. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. dvornice) dvorjan-stvo.. slušni.

skopeo) med. aurora (lat. austrofobija (nlat. jutarnje rumenilo. aurora) zora. autemeran (grč. tj. autadija (grč. odličan. spoljašnje uvo. sreća. sjaj. auriskalpijum (1. aurora. aurozan (lat. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. australopitek (lat. krug oko glave svetaca. samostalnost. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. moć. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. ausštafirati (nem. aurum) zlatovit. out) sp. veka do 1938. zlatan. bubanjsku opnu. aigšp zlato) hen. znamenje. „Vozar" (sazvežñe). boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. australis južni. vlast. pomoću stetoskopa. authadeia. auris uho. u obliku uva. ušna školjka. grč. autevtike (nlat. istok. istodnevni. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. o. aurum. astr. prisluškivati. auspeks (lat. authenticum) izvorno delo. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. aus iz. phobos) mržnja na Austriju. pod zaštitom. aurum) zlato. ušni. auriscalpium) med. australopitek (lat. auskultant (lat. overiti. austrijacizam (nlat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". apsolutist. velik ugled. authadia) samodopadanje. aurora muzis amika (lat. okrilje. ispitivati šum pluća slušanjem. grč. pod pokroviteljstvom. auscultans) slušalac. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. sub auspiciis) pod okriljem. kašiči-ca za uvo. despot. pokrovitelj. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auripunctura) ned. authentikos pouzdan. uživanje u samom sebi. autos sam. aurikularan (nlat. znak. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku.aureatan aureatav (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). Australazija Indijski Arhipelag. sudski pripravnik. auripunktura (nlat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auskultirati (lat. ubod u bubnu. početnik. aureatus) zlatan. up. auri sakra fames (lat.) ned. original. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. emera dan) med. . autarh (grč. uvce. kao uvo. autos sam. pigmentum) mm. auriformis) uvast. sogopa) svetli venac. auslaut (nem. Aurora (lat. aurin (lat. žut ili crven mineral arsenov sulfid. aureola (lat. auspicij(um) (lat. vrhovna uprava i zapovedništvo. iskititi. prav. auspicirati (lat. fil.) samovlada. auricula) uvence. autentificirati (grč. Auslaut) lingv. Aurora) mit. aut — aut (lat. auster južni vetar. pomoćni sudija bez prava glasa. auskultator (lat. koji prolazi još istog dana. auriga) kočijaš. auscultatio) ned. lat. proricati. god. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. autarkeia) dovoljnost samom sebi. zaštitnik. up. samodržac. fig. znat. auscultare) slušati. auris) lekar za uši. namestiti (stan). samodrštvo. facere) potvrditi. trg. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auripigment (lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. Austria. auscultator) v. minñuša. zaštita. aurum (lat. up. zadovoljstvo samim sobom. grč. fig. apsolutizam. autentikum. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. ital. auskultacija (lat. up. auriga (lat. autevtikum (nlat. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sub austt-cčjus (lat. steto-skopa. med. autarhija (grč. bez uvoza sa strane. auriskop (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. odvratna žudnja za zlatom. „ko rano rani dve sreće grabi". archo vladam) samovladar. autarkija (grč. završni glas. autemeron (grč. originalni spis ili dokumenat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. authentica) pl. austromantija (lat. prvobitni. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. musis amica) zora je prijateljica muza. aureola tj. zadovoljstvo samim sobom. prav. koji sadrži u sebi zlata. osluškivanje. aurikula (lat. stoffa materija) opremiti. aurist(a) (lat. augur. kraj reči. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom.. auskultant. srećan početak. deo uva za vešanje obodaca. australis južni. auspicium. udesiti. slava. živeo u pliocenu. aut (eng. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. aut — aut) ili — ili. auriforman (nlat. auskultator.

autos. auto (grč. autos. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). autografomanija (grč. autobus (grč. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autos. stena). autogamija (grč. autogonija (grč. verodostojan. pisac autobio-grafije. autobaza (grč. gignomai rañam) biol. autognozija (grč. autodeterminizam (grč. umnožiti. bezbožnika. mašina za umnoža-vanje rukopisa. putem razumne volje. omnibus. autoinfekcija (grč. autos. lat.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autos. autentičnost (grč. auto-de-fe) v. autos. autos-didaktos) samouk. gyros krug. nezavisnost od drugih. samo-. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autos. autobiograf (grč. autogen. autokefalan (grč. autos. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. eng. digestio va-renje) fkziol. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. umnožavati. autentikos) istinitost. autokefalnost (grč. pravovažnost. autoklav (grč. autografija (grč autos. auto-garaža (grč. autćs. izvornost.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. nezavisan. nepatvorenost. autovakcina (grč. autografirati (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autodidaksija (grč. autos sam. din. samooprašivanje. autos. fr. autos. autodikija (grč. eros ljubav) psih. autograf (grč. autokar (grč. autos. eng. infectio zaraženje) med. actus fidei) jeretički sud. razmekšavanje organskog tkiva. autentičan (grč. autodrom (grč. authentikćs) zakonit. dromos put) automobilske trkalište. sam svoj. izvršenje inkvizicijske presude. autodefe. autokataliza (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. lat. ličnosti i ideje. sam sobom. up. izrañen putem autodafe (port. autos sam) psih. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autodinamičan (grč. pod uticajem želudačnog soka. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autodigestija (grč. autogramma) v. autodafe. autos. autos. auto-dres (grč. autos. autos. autogol (grč. gnosis) samoispitivanje. autogram. autos. autos. autos.) samoživotopis. proučavam) samouštvo. autobiografija (grč. lat. autodidakt (grč. samooploñivanje kod biljaka. svojeručan potpis. svečano spaljivanje jereti-ka. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autćs. izvestan.) uobičajena skraćenica za automobil. graphikos) svojeručan. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. pravi. dress) odelo za automobiliste. autografski (grč. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. računa se u korist protivnika. vežbalište (ili: put) za automobile. samovarenje. odrediti) fil.: alogen. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. (grč. auto-da-fe. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autožir (grč. kephale glava) samostalan. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. dynamikos moćan. basis) prostor za smeštaj automobila. svojeručno napisan. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala.) samostalnost. autograf. auto. graphia) veština umnožavanja rukopisa. grapho pišem) samoživotopisac. lat. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. grapho. lat. lat. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. učenje o samodeterminaciji. nlat. autointoksikacija (grč. naročito u crkvenom pogledu. gamia) bog. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. supr. nepatvoren. autos. omnibus svima) automobil-omnibus. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. poznavanje samog sebe. autos. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autogram (grč. autizam (grč. autodefe (šp. autografskog mastila.(grč. autos. autos. ili da. verodostojnost. autos. sag. autoerotizam (grč. izvorni. istinit. posle smrti. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. tj. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. determi-nare opredeliti. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). ital. lat. in) med. fr. bios život. učim. eng. v. kata-luo drešim. pravovažan. didakso. bilo da priča samo svoje doživljaje. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. toxikon.

autokritika (grč. med. kritike) samokritika. autonomos) samoupravni. baino idem) med. samovladar. grapho) pskh. koji se bavi automobilom kao sportom. teranje automobila.) pril. samostalnost. autoptes) očevidac. autos sam. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. samostalnost. autos. tvorac nekog književ-nog. začetnik. sistem apsolutističke vladavine. lišiti samoradnje.) u gospodarstvu neograni-čen. autonomist(a) (grč. životinja (kod Dekarta). putovanje automobilom. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. med. autolitotom (grč. nyktos noć. autos. autopsija). samodrštvo. logia) ret. automatizam. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). Papinov lonac. auteur) pisac. up. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autopsija (grč. mehanički. maomai. autokratizam.) pristalica samouprave. autokrat(a) (grč. lično iskustvo. auto-put v. autorsko pravo isključivo pravo književnika. odnos prema samom sebi. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. putem otvaranja i pregleda leša (ua.. 2. autorizacija (lat. autorizirati (lat. autos. Tici-jan. stvarni govor. umetnika. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automahija (grč. 1ub rastvaram) samorastvaranje. mahinalan. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. npr. vladanje samim sobom. autokratija (grč. (Najpoznatiji: Rafael. autor (lat. autoliza (grč. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. viñenje) 1. nafta ili elektricitet. autos sam. nož. fr. slobodan. autosomnambulizam. autos. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). fil. samodržački. vutomorfoza (grč. samokret. automacija. autos.) v. automatos koji se kreće sam od sebe. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. već čisto fiziološkim uzrocima. koji sam od sebe radi. up. auctor tvorac. neograničeni vladalac ili gospodar. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću.). bezvoljnik. automatos) nauka o samokretanju. biće koje nema duše.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. tako reći. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. h'thos kamen. up. automatizam (grč. tj. automobilizam (grč. na osnovu ličnog posmatranja. aparat za sterilizaciju lekova. za razliku od slikovitog. autoniktobatija (grč. puh. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autos. samo gledanje. med.) onaj koji tera automobil. autokratski (grč. vaga.. auto-riser) v. postupaka. Tintoreto i dr. puška. mišljenju i pisanju). gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autos. fr. automobilski sport. automatika (grč. fig. kišobran. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. slika. pristalica samozakonodavstva. vladanje sobom. automatija v. autonomija (grč. tvorevina. autopatija (grč. automatograf (grč. temno sečem) med. pri čemu ne dolazi do truljenja. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. naučnog ili umetničkog dela. up. portrait slika ličnosti) um. lat. fr. auto-strada. Rembrant. za čoveka: onaj koji liči na stvar. morphe oblik) biol. fil. kratos vlast. odobrenje. samokretanje. maomai tražiti žudeti) fiz. . autorizovati. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. v. autos. nomos zakon) samozakonodavstvo. politička nezavisnost. sopstvenim očima. besvesnik. autos sam. autoportret (grč. hirurških instrumenata i dr. automatizirati (grč. autonoman (grč. auctor. tj. opsis gledanje. zvekan. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. automatski (grč. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. autopt (grč. autorisation) ovlašćenje. koji radi automobile. automat (grč. 90 autorizirati automacija (grč. fr. vegetativni živčani sistem. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. automatizacija v. automatija. automobil (grč. autologaja (grč. auctor tvorac. pronalazač. autopadeia) sopstveno osećanje. autonomfa. lično posmatranje. motorni čamac. automatiser) pretvoriti u mašinu. ocenjivanje samoga sebe. autos. moć) samodržac. samouprava. fr. autos. morfogeneza. odobravanje. autos. autos. pregled. ovlašćivanje. lat. go-spodarenje razuma nad čulima. automatos) samokretan. lat. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. auto. samokretljivost. pascho iskusim. autonomni nervni sistem v.) neograničena vladavina. mobilis pokretan. glu-pak. autos sam. augere. učiniti da neko radi kao automat.. autokratizam (grč. hem. autoptički (grč. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. samostalan. sprava koja. naučenjaka. automobilist(a) (grč. auktor.

autćs. priznata veličina (u nekoj struci). lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. phagefn jesti) ned. autos sam. autoterapija (grč. supr. autoritet (lat. he-mitipija. samoobrtanje. lat. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. je to rekao". autorotacija (grč. autos.. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja.. epha) „on. fr. phone glas) 2. choreo idem. autćs.) ovlastiti. rotatio okretanje) samookretanje. automatsko održavanje stabilnosti. autotipija (grč. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autofizioterapija (grč. jedenje samog sebe. autotransfuzija (grč. zaljubljenost u samog sebe. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. na brzu ruku. autos. hemigrafija. moralna. autofonija (grč. autos. autotelija (grč. ugledan. npr. autoskopija (grč. autotrofan (grč. npr. lat. physis priroda. autćs. autos. autoritativan (lat. 2. auto-strada (grč. improvizirano. pa se. autos. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. pozvan. autos efa (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. lat. zakonita vlast. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. . autos. novija fak-similna izdanja. auctoritas ugled. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. lat. obrtanje krila oko vertikalne ose. fr. autos sam. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. neograničenost. autofagija (grč. autoseroterapija (grč. zakon koji je na snazi. autotomija (grč. priznat stručnjak. therapeia lečenje) med. autofnlija (grč. smatranje sebe samoga bogom. autć-chthon) prastanovnik. starosedelac uroćenik. samoubistvo. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. takve su. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. i njihovo umnožavanje. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. kod zapaljenja plućne maramice itd. čak kad su i pogrešna. tj. samolečenje. autos. od vrha prstiju. alotro-fija. autostabilnost (grč. pod heterotrofai. ugled. autćs. omotaju elastičnim vrpcama. phonos ubistvo) 1. autopsija. prvi otisak.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autohorija (grč. therapeia lečenje) ned. philia naklonost. autofonija (grč. autćs. neuslovljenost. heterotrofija. lat. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autos. uticanje na samoga sebe. therapeia) med. autotip (grč. autćs. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autoniktobatija. ital. pozivajući se na autoritet učitelja. Pitagora. tj. autohton (grč. ned. auctor. tome seći. serum) ned. samoubećivanje.) biol. somnus san. autćs sam. stabilis čvrst. ambulare hodam) med. lat. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autorotacija krila aaij. transfusio pretek) ned. autosugestija (grč. autorizovan prevod. up. autoritš) 1. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. npr. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autćs sam. kod akrobatskog leta „kovit". odobri-ti. autos. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. thećs bog) obožavanje samoga sebe. auto-teles nezavisan) samostalnost. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. nadležan. kad gušter žrtvuje svoj rep. mršavljenje usled šećerne bolesti. npr. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. skopeo gledam) v. autosomnambulizam (grč. rasprostirem se) bog. psih. autćs. v. pravna). autotrofne biljke bog. up. autos. opunomoćiti. sticanje pogrešnog. autćs sam. nadmoćnost (duhovna. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autohirija (grč. autohipnoza (grč. ljubav prema samom sebi. nepomičan) fiz. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. trophe hrana) koji sam sebe hrani. haima krv. suggerere uli-ti kome što u glavu. uticaj. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autohirija. autohemoterapija (grč. merodavan. autoshedijastički (grč. up. autotrofija (grč. therapefa. autoteizam (grč. ljubav) samoljublje. hipnoza. v. tvorac.

afektivnost (lat. mlaćenje. samonikao. usiljenost. auto-chthon) prastanovništvo. plašljivo. zanemelost od užasa. pretvaranje. affaire) stvar. mlatiti se. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. osnovi ili reči. affettuosissamente) muz. nego i ce svojim putem. zamršena stvar. prikovati. up. affectivus) uzbudljiv. svaki utisak na telo. afanato (ital. affec-tueux) usrdan. affabile) muz. nedostatak očnog sočiva: up. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. dirljivo. afektirati (lat. prijatno. vrlo osećajno. razjarenost. ljubazno. apheleia) ret. afeza (eng. bolestan strah od dodira. veoma strasno. afektuozan (nlat. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. uroñenipggvo. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. kla-dilac koji se kladi nasumce. naročito na račun države. obolelost. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. phobos strah) med. ačenje. aut Caesar. osetljiv. afijun (stgrč. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. up. affidavit) mor. afektivan (nlat. phasko govorim) med. mržnja na ljude. affectare) biti izveštačen. afiksacija (lat.. affigere pričvrstiti. i afilijacija (nlat. bolest. afakičan. affiliatio) usvojenje. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. praviti se. affidatus) klevetnik. prirodnost (u govoru). srdačnost. aphe dodirivanje) lingv. skidanje) gram. samobitnost. phflos prijateljski. auto-chthonos) uroñen. ili ne biti ništa. aficiranje. affectuosus. strasno. neupućen čovek.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. usinovljenje. aphesis) lii™. dodatak korenu. afazičar (grč. na. afektacija (lat. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. spor. usiJ njenje. na koga zbog toga niko ne računa. ganutljivo. afilantropija (grč. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. psih. med. veoma naklonjen. npr. nemoć (ili: nemogućnost) govora. afagija (grč. a-. afidat (lat. onaj koji je daleko od čega. fig.) čovek koji boluje od afazi-je. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. aut nihil (lat. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. odanost. afetuozisamente (ital. afamirati (fr. v. oboljenje. težak položaj. affanato) muz. sporna stvar. phagem jesti) med. ačiti se. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. stanje razjare-nosti. prenemaganje. aphairesis oduzimanje. autsajder (eng. stanje raspoloženja. affettuosissimo) muz. afer d-oner (fr. čuvstven. affectio uticanje) naklonost. supr perihel(ijum). affaire d'honneur) stvar časti. oset. affectuositas) usrdnost. jednostavnost. lingv. a-. affectio delovanje) izveštačenost. fr. poklon i sl. toplo. kon afeto. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afek(a)t (lat. osećajan. tj. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. umiljato. velika naklonjenost. primanje u neki red . afazija (grč. afine (lat. helios sunce) astr. affectus. afel(ijum) grč. up. samoniklost. vazal. skraćivanje početka. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. starosedelaštvo. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. arb od. afidavit (lat. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. nemogućnost gutanja hrane. prvi slog. prostota. a-. prenemagati se. pretvarati se. starosedelački. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). parnica. afereza (grč. afefobija (grč. ljubazan. afeleja (grč. afektuozitet (nlat. arap. nešto veliko. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afetuozisimo (ital. affettuoso) muz.). duševni pokret. aut Cezar. phakos sočivo) med. tužno. dvoboj. afera (fr. aferaš (fr. samobitan. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. ljubav. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. koještarije. afanija (grč. afamiran.) onaj koji ima ili pravi afe-re. auf (nem. konj trkač nepoznatog porekla. outsider) onaj koji je izvan čega. autohtonija (grč. aphe dodirivanje. aut nihil) ili biti Cezar. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. iznenadno. uroñenički. prvo slovo. bolno. med. affixum) gram. afakija (grč. neprirodnost. koji se bavi prljavim poslovima. afekcija (lat. koji je po strani. auf) predl. osećaj. afemija (grč. posao. strasnost. nežnost.. uzbudljivo.) v. uzbuñenje. affectio delovanje) osećaj-nost. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afetuozisimo. aphaneia) glupost. afion. sukob. afetuozo (ital. tur. a-.

navala čega. pokazni.afilirati 93 afroditski ili društvo. tajno udruženje. afobija (grč. hen. affirmatio) potvrñivanje. zakupnina. pridružiti. fig. ubrzavajući. up. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. a-. affricare natrl>ati) pl. udariti na sva zvona. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afyon) mak. afrodizijaka (grč. npr. afilirati (lat. žalost. draž. affuter) voj. afresko v. aflogističan (grč. lat. a-. združiti. pripremanje topova za pucanje. hol. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afflitto) nuz. afinirati (fr. dremak.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. astr koji opisuje planetu Veneru. zakuplji-vanje lañe. affinage) profinjavaže. bez čašičnog listića. č. uveriti. afirmati-van sud. top ili pušku pripremiti za paljbu. phone glas) ned. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. afrodizijazam (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. affutage) voj. afrodizija (grč. pre^ čišćavanje. napraviti lepšim. aphobia) neosećanje straha. afinis (lat. napraviti utisak. potvrñivanje. aflito (ital. bezglasnost. poučna izreka. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. aflikcija (lat. afluksija (lat. glačanje. afirmativav (nlat. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. biti afitiran biti u pripravno-sti. oštrenje alata. potvrdan sud (S je R). afroditografski (grč. v. affiliare) usiniti. tužno. aficiranje (lat. Aphrodite. rodan) ned. rastužiti. nebojažljivost. ad forma-ge obrazovati. ljubavno uživanje. afitirati (fr. afion (stgrč. obilje. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. nedaća. sveza. izo-bilje. afitirati (fr. a-. profi-niti. kon aflicione. afluks (lat. potvrditi. aforija (grč. afirmirati (lat. tuga. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. oroñavanje. npr. dirnuti. stanji-ti. afoničan. neplodnost. potvrñivati. afirmirati se uspeti održati se kao takav. ožalošćenost. nagomilavanje. aformacija (nlat. affirmativa) potvrdno mišljenje. phlogizo zapalim. alfresko. bratstvo. Aphrodite) mit. sličnost. nujno. affretoso) nuz. uobličiti. v. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. priliv. affirmare) tvrditi. šurak. odsečan. afretozo (ital. afretando (ital. afluencija (lat. afinitet (lat. gram. imati pri ruci. tvrñenja. prikovati. aforizam (grč. nameštanje topa na lafet. obilnost. affinitas) srodstvo. odlučan. npr. affinerie) prečišćavaonica. zbratimiti. pri-livanje. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. c. doj-miti se. parenje. ganuti. umnožavanje. log. arap. fig srodnost. afirmacija (lat. tur. affretando) muz. afformatio.) ljubavni. aphyllos. obilje. ljupkost. zlato je skupoceno. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. nešto putem oglasa objaviti. afflictio) utučenost. primiti nekoga u neki red. tast. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). jalovost. puške na kundak. affluxus) priticanje. ucveljenost. u obliku izreke. affluxio) v. npr. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). očistiti. spolna ljubav. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. aficirati (lat. sve brže. ta rafinerija. aflogistična lampa. aphorismos) kratko i jezgrovito. affiner) prefiniti. afekcija. uzbuditi. bez listova.) uticati. lat. affinis) roñak po ženi. morska gusenica. afrodizija. up. družba. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. . afinerija (fr. nesreća. rastrubiti. afyun. jad. pre-čistiti. afficere) v. društvo. up. afretozo. prijatelj. potvrda. prečišćavati. stanjivanje. doterivanje. afretando. afluks. potvrda.) med. složeni suglasnici. radionica gde se prave žice. afiniranje (fr. iskaz dat pod zakletvom. fig. opijum. Afrodita (grč. afinaža (fr. affluentia) priticanje. a-. afluksija. afroditski (grč. preterano razvijen spolni nagon. ljubavno ludilo. oplon. afitaža (fr. plemenitih ruda. affigere priku-cati. bol.. afrikata (lat. zet. afonija (grč. afiličan (grč. affretement) kor. doterati. afiš (fr. afirmativa (nlat. neplašljivost. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. oglas. ljubavni bes. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. mudra. sagorim) koji gori bez plamena. bratstvo ili društvo. javna objava. affirmativus) potvrdan. phyllon list) bog. affiche) oglas. up afrodizijazam. afficher. phoros plodan. muka. afretiranje (fr. srodnost. obljuba. aforistički (grč. bolno. prijateljstvo (suprotno: kognacija).

ogorčenje. a-. otklanjanje boja. acervatio) nagomilavanje. dobar i mudar saveto-davac. akromatin. grubost. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. ahipnija (grč. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. tj. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. ahat (grč. gorčina. koji nije u svoje vreme. karneola i dr. nesposobnost razlikovanja boja. boja kože) med.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. pogoršanje. akedija. čalma. kadionica. acerbitas) oporost.) opt. a-. achromatos) bezbojan. nego mora večito lutati. aphrosyne) bezumlje. orao vidim) med. a-. ahilija (grč. glas. Ahilova žila inat. dosuti) dosi-panje. oskudica u vodi. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu.). čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. aphthai. up. acerbus) gorak. affront) otvoren napad. ahidrija (grč. chemeia) pr. ahmedija (arap. affundere doliti. ogorčen. opt. ned. afronterija (fr. ahromatizam. uvreda. izraditi da izgleda kao ahat. ahmadiyya. afuzija (lat. strog. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. opor. mana jednog čoveka. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. vrsta dragog kamena. ahromatizam (grč. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. ahronija (fr. pomračenje vida. nesavremen. sprava za merenje vrenja. fiz. afront (fr. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. Aherov (grč. potpuno slepilo za boje.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). akeridi. ravnodušnost prema nekom dobru. besanica. aphtha. grub. aftong (grč. oskudica u žuči. ahromatičan (grč. a-. Keros vosak) pl. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. acerban (lat. acedija (grč. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. aphthosus) mehurast. acholos) med. acezija (grč. up. aphros pena. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. achlys) tama. affunde) fari. a-. ahromatin (grč. acervacija (lat. up. Ahitofel (hebr. akezija. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. affundere. bezbojnost. a-. aholija (grč. ntis. acerbitet (lat. acera turarija (lat. a-. med. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahromazija. noos razum. after-diner (eng. afunde (lat. aftezan (grč. v. acerbatio) zagorčanje. malokrvnost. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. up. achates) št. ton) gram. aphtae) pl. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. chemeia) fiz. ahromatopsija (grč. a-. up. besmislenost. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. chroma boja) opt. bledilo. akenonoet. cheo sipam. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. bezobrazna i drska prevara. a-. do pete. aserra) kutija s tamjanom. afrosinija (grč. mesnatog dela gnjata (lista). koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). ahlis (grč. farm. ahromazija (grč. donji svet. chypnos san) med. turban. up. podzemnom svetu. nlat. phthongos zvuk. aharistia) nezahvalnost. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. achronie) liti. fig. surov. magličaste mrlja na rožnjači oka.) ime mudrog savetnika kralja Davida. bezvodnost. acera (lat. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. strogost. sramota. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. reka žalosti u donjem. a-. ahipničan. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. chroma boja. affronterie) javna pogrda. ahatizirati (grč. Aheron) kit. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. bežučnost. lat. ahemav (grč. chylcs sok) ned. oboljenje na sluzokoži usne duplje. tako da mogu upijati boje.) biol. acenonoet (grč. dolivanje. acerbacija (nlat. a-. surovost. prema životu. akedeia) duhovna tromost. Ahil (grč. ahrea (grč. . med. sin Peleja i božice Tetide. večernji. ahemanzija (grč. otuda: slabost. nemanje sna. melemi u masti u kojima nema voska. med. ahroničan (grč. afte (grč. aceridi (grč. služi za nakit. a-. i to na peti. Achilleus) mit. zatupelost. akesis) lečenje. slaba strana. bledilo. acera historika (nlat. buncanje u groznici. podzemni. tur. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. koinos zajednički. chros koža. Ahasfer (hebr. acera filologkka (nlat. bezvučni suglasnik. gomilanje. up. hydor voda) nedostatak vode. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. poništaj boja (ahromatičnim prizmama.

asegeg) čeličiti. bog. sprava za merenje kiseline sirćeta. acidimetar (lat. grč. grč. acetum. aciditas) hen. acetum (lat. acidatio) hem. asik) voditi ljubav. acinozan (lat. acstometrija (lat. acetum. acephalus. adžitato (ital. aciditet (nlat. acetil (lat. acetum) hem. tronuto. aciniformav (nlat. grč. aciniformis) v. metrfa) merenje jačine kiselina. fr. mineralna. sasvim tačno. pretvoriti u kiselinu. acescencije (lat. acidere) hem. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetilen (lat. kyanos plav. merenje jačine sirćeta. žlezde. soli sirćetne. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acefalan (lat. acetaldehid hen.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. haima krv) med. zglobna čaša. acetate-star celuloze. okaliti. kiselina. metron mera) hem. naročito kod šećerne bolesti. acetonemija (lat. acetum) farm. acidirati (nlat. acetičan (lat. acetoza (lat. pretvaranje u kiselinu. acetati (lat. ocat) pl. acsscencija (nlat. uzburkano. aseg. ačakatura (ital. acijanoblepsija (grč.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. sredstvo. ocat. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidosis) med. proki-šljivost. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. adžustamente (ital. acinozan. acciaccatura) nuz. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acidifikacija (nlat. grč. koji ima oblik zrna grožña. acetum. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum sirće.) 1. acescentia) pl. kisela voda. dirll-vo. uskišnjavanje. aggiustamente) muz. acidificatio) hem. sirćetno kiseo. prisustvo acetona u mokraći. naročito kod šećerne bolesti. sklonost prokišnjavanju. ukiseliti. stvaranje kiseline. acid (lat. grč. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acefalija (lat.ne. hrane u želucu. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. a. aceterin (lat. acetum) hem.) sirćetovit. ljutina. acidum. acetum. acidum. Uron mokraća) med. acetum) hen. tačno. grč. potpuno. kon adžitacione. acidum) hem. anat. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. lako isparljiva tečnost SN2SNO. hen. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acidoza (nlat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. ocatne kiseline. acidacija (nlat. metrfa) hem. npr. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. koji sadrži sirće. kiselost. acetum) hem. acetoiurija (lat. acetum) sirće. acetometar (lat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. upotrebljava se za osvetljenje. acescentia) hen. agi ta to) muz. aceton (lat. acinosus) pupast. npr. acidofilan (lat. bezbojan i otrovan. 2. prisustvo acetona u krvi. lek protiv žuljeva i bradavica.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acescere. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. . acidimetrijv (lat. acetilceluloza (lat. grč. acetabulum (nlat. kiseljak. očeličiti. ašikovati (tur. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. stapanje.

fig. vrlo jevtino. fiz. ital. v. baždarina (tur. podnožje stuba. bavoche) nečist štamparski otisak. sitnica. nečisto štampati. kantardžija. bagavata (ind. nečista izrada. maslin-ki i dr. bavela (ital. vajna spisateljka. Babilon. temelj. badem) bog. pagat (ital. deda) otac. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bagata) u taroku: prvi od 22. bagmak) hrom. bagasa (fr. uzalud. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. mat. kontrolor mera. Bavijus. taroka ili aduta. bonus. Vg=bor. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. stvari. bagatela (fr. osnova stepena. ba-ble (fr.= vaso kontinuo.B B. zabuna. log. koještarija. badminton v. baggagium) prtljag. vaditi pesak iz reke. . bedava) besplatno. bacdar od pere. ološ. . bager (hol. kapija. uče-na gospa. potencije ili loga-ritma. mulja. baždar) l.) ne mariti za nekoga ili nešto. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. V. babu (ind. radi isušivanja zemljišta. traćiti vreme uludo. bavocher) praviti nečiste otiske. baba-kan (pere. bedminton. Bav (lat. bavella. baza (grč. carina. otpaci od svile. beatus. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. uzaman. Bavius) v. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. jevtina cena: mali i lak muzički komad. ne obzirati se na . bagatelle. pančaratra. čistiti rečno korito od peska. taksa baždaru. razvrat. Bavijus (lat. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. ba-breton (fr. pere. Ve= beril. b). bavoš (fr. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. baborok) omiljena češka narodna igra. nevaljalstvo. tričarija. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. fig. bagasse) isceñena šećerna trska. badavadisati (tur. igračka. bangav. fig. hen. bab (pere. ne radeći ništa. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. merač. geom. bagav (tur. bagaža (fr. uzimati koga ili što suviše olako. arh. babiole) dečja igračka. bhagavata) v. bas-bleu) plava čarapa. izopačenost. S. kom od grožña. po čemu je i na zvana. baždar) naplaćivač carine trošarinac. nlat. podloga jedne stvari. bacdar od pere. detinjarija. Btto= bruto. bagatella) sitnica. meraču.) jaružariti. baguette štap. carinik. huz. baždar (tur.) vrata. grad. basis) osnova. ćopav. V=sniženi ton N. bagerovati (hol. moreuz. slične bagdadskim šalovima. šljiva. 2. . badava (tur. ba so. V=predikat (dok A označava subjekat). bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. bagger) jaružar. nečisto izrañen bakrorez. badem (tur.) besposlkčiti. bagage. sit-narija. babel (hebr. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. babiola (fr. babel) nered. prava linija duga više kilometara koja se. malenkost.) kraljev otac. ða=barijum. kipa ili svoda. manguparija. bava) trg. baba otac. Bi= bizmut. pomoću motaka za merenje. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. zbrka. potcenjiva-ti. Vavilon. knez. baget (fr. bavoširati (fr. bagdar. Vso= banko. lenstvo-vati. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. kao skraćenica: b= bene. ð=bor. babo (tur. bezbožnost. Bk= berklčjum. baba otac. bagat. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . nipodaštavati. bagatelisati (fr. baborak (češ.) indijska titula: gospodar. češka brza mazurka. kanala i sl. geod.

vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bazergan) starešina trgovaca. ovčiju. pojačana probava materija. baza. modni list sa mustrama za haljine. basaltes. koji „čine privrednu strukturu društva. odreñen put na zemlji (npr. god. legendarni kraljevski zmaj koji je. hen. baziotriptor. bailadeira) pl. va triangulacije. bombasin) trg. bazeitet. v. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. odličan materijal za grañevine bazana (fr. baziotrib.. pouzdati se. zasnovati. basis. baziotrib (grč. oslanja-ti se na koga ili što. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bazirgan od pere. bazrñan (tur. kefalo-trib. kod Grka i 7 Leksikon . potom. baziti (grč. bazicitet (grč. i javne ženske. augita. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basiliskos) zool. uvodna stihovna stopa. supstanca. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. v. opsenariti (u svrhu lečenja). basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. v. basen. basis) ži. jedne za publiku. ručni reaktivni bacač. hramovima (ind. drhtanje prstiju. Moje. 19). vašarište. bayagl) tobože. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. predstavnik trgovaca. pokrivena čaršija na Istoku. vrsta finog i jakog porheta. bazarn (fr. basis) hen. bajadere (port. bazanit (grč. basis. glavna vena na pakoru-čici. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. dolerita itd. pouzda-vati se u. vrsta malih marama.-tur. kraljevski zmaj. glavna crkva (takoñe: vasilika). bazitst (grč. osloniti se. bazanirati (fr. up. up. basin. bajat (tur. saborna. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). i magnetita. betilije. ubrzan rad srca. četr. aiat. Bazedovljeva bolest ned. bazilika (grč. bethel) pl. tribo trljam) med. bazeologija (grč. bazno kamenje. bazeitet. teleću) za kori-čenje knjiga. tvar (materija. baziotripsija (grč. nebesno kamenje. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. stari. lekaru K. konta na konjičkim čakširama. sem. bazilikalan (grč. tobože. osnivati. bazilisk (grč. u isto vreme. basis. bassin) v. svojim pogledom zadavao smrt. basis) pr. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. mit. v. kefalotripzor. znojenje. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. tripsis trljanje) ned. I. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". Bazedovu.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bazrñan-baša (pere. basis) pl. a druge za sudije (tribunal). kol. realnu bazu. bazeitet (grč. Bazilike (grč. bazen (fr. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. logia) nauka o osnovi-ma tela. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. javlja se u obliku slivova. počivati. ovčija. bazalni. baitilije (grč. bazirati (grč. fil. bazalt (lat. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. krupne buljave oči. tip prvih hrišćanskih crkava. ustajao. mršavljenje i dr. 28. objavljen 887. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. osnovno učenje. bazar) pijaca. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. basis) osnovati. baze. basilike) u obliku bazili-ke. 1799—1854. basis) hen. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. voj. sličan bazilici. tribe trljanje) med. baymak) vračati. koje su. bayat) koji više nije svež. brzine automobila ili drugog motornog vozila. obojiti crno. baja™ (tur. baitylia. hen. baziotriptor (grč. basis) pl. bazni (grč. (nazvana po nem. proliv. varati. igračice na službi u ind. basis. bajagi (tur. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. utemeljiti. dućan sa svakovrsnom robom. bazen (fr. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. bazuka voj. bazar (pere. javne igračice i pevačice u Indiji. Basileus) pl.. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. prisustvo jedne hemijske baze. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. koji ju je prvi utvrdio i opisao). baze (grč. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. kupa itd.

luženje. bakulometrija (lat. bakraclz) stremen. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakteriurija (grč. Bajram (pere. prisustvo bakterija u mokraći. pripadaju biljnom carstvu. fr. Vasso Bahus. klicomori. hem. bobičast. . bakteria) biol. bakkai) trgovac namirnicama. bakteriologija (grč. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. rakidžinica. biol. prevučen kožama. bacca bobica. nagrada za učinjenu uslugu. bakalaureat (nlat. jagodičast. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. mlevenih oraha. bakalaureirati (nlat. šaljivčina. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. gorštaci. pajac. bakalaureus (nlat. phagos) pl. najmanja. lat. bal. bakteria. pristaništa. nesreća. bakterfa. bakteriolizini (grč. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. mlada devojka. bakulus (lat. močenje. napojnica. bakana (ital. dem. močilo. bakteriemija (grč. krčma. baksuz (tur. bakteriofagi (grč. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakbord (engl. Dnjestru i Bugu. bakterioterapija (grč. baculus) štap. bacleur) zatvarač luke. lysis rastvaranje) hem. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. ballare igrati) igranka. bahtsiz) nesrećan. baccarat) francuska hazardna igra karata. haima krv) med. baionnette) voj.) pl.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakteriolog (grč. bal (fr. bakteria. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. od bakterfa batina) pl. grč. nlat. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. arap. up. bakterion štapić. uron mokraća) med. up. ispit koji prethodi licencijatu. baka (lat. baidaki) pl. Bahus. lat. bal an mask (fr. bakšiš (tur. god. bakteria palica. Backfisch pržena riba). motke. Bakchos) kit. caedere ubiti) biol. metra) merenje pomoću štapa. bakvuds. baklava. backboard) mor. koji rodi bobicama. dug nož sa dva reza ili više rezova. šiparica. bejram) v. mokrenje zaraznim klicama.-med. barjak. bakterfa. nevolja. bakfiš (nem. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. uzengija. lešnika i dr. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. poklon. fig. fero donosim) bog. bakterfa. up.. bakalin (tur. štapom. 2. zabava sa igrankom. jednoćelična živa bića. bajlbrif (hol. ital. bakterfa. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bakvuds (engl. baklaža (fr.. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakciforman (nlat. bakterioliza (grč. caedere) biol. bacca) bog. klicožderi. arlekin. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. veoma sitna. boja. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bacca laureus lovorova bobica) na nem. baka (nem. prašume. i eng. ma-gistriranju i doktoratu. zlosrećan čovek. bakterfa. backwoodsmen) pl. baculum štap. bakrač (tur. bakterioze (grč. bacciformis) u obliku bobice. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakler (fr. čovek koji drugome donosi nesreću. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. Beize) hem. uništači zaraz-nih klica. bakteriocidi (grč. up. bakteriocidi. bakvudsmeni (engl. kažnjavanje batinom. Barjam. bajc (nem. bajdara (rus. prut. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakterfa. palica. Bake) znak (obično komad drveta. baksuzluk. ispit zrelosti. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. osobina nekih živih bića. batina. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakračlije (tur. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. jagoda. bakara (fr. bakulacija (nlat. bajonet (fr. univerzitetima: najniži akademski stepen. bobica. bakteriocidnost. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakterije (grč. v. backwoods) pl. bal en masque) igranka pod maskama. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakciferan (lat. bakteriocidnost (grč. hol. Bakhus (grč. baklave (tur. bajaccio) lakrdijaš. baccalaureus. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. baclage) mor. bajdaki (rus. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bah$i§) dar. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bayrak) v. baccana) obična vinarnica. baculatio) batinanje. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824).) bajrak (tur. balio. 1. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda.

žirožder. balansirate (fr. astr. kantara. nem. služavke u azijskim hramovima. ballata) 2. balaena. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). balleteuse) pozorišna. ballet. ballata pesma uz igru) džoet. kod tenisa. balanitis (grč. baletski igrač. drhtanje. balagan. svaki nepotreban i suvišan teret. balzamika (nlat. balbutire) med. balaena) zool. svežanj. baladin) šaljivčina. bilans. služeći se i dijaloškom formom. balazor trg. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balsamon) xex. bal champetre) igranka u polju. pesma uz igranje. balsamon. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. trg. balanos. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. balansje (fr. geb curim) zagnojavanje glavića. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. balzaminke (nlat. ustezati se. balletto) umetnički ples. ital. ballet. lat. balanoblenorea (grč. baleine. balet-majster (fr. balaena. baladen (fr. ljuljanje. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. lakrdijaš. balansiranje (fr. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. konačni račun. balancer) uravnotežavati.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balzam-ska sredstva. ili u vezi sa pantomimom. bal u svečanom ruhu. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. ballerino) učitelj igranja. balbucijes (nlat. upotrebljava se za električne izolatore. balena (fr. baletska igračica. pere. balanos žir) med. glumac. balalajka (rus. vaga. phagos) zool. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. zamuckivanje. bala (fr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). kor. nauka o kitovima. balsamica) pl. lat. Tanzer igrač) igrač u baletu. bilans. podaci mornara o robi koju su natovari li. ballet. far«. ital. balio. ballerina) umetnica u igra-nju. balet (fr. balata (nlat. bilo kao umetak u operi. balerina. balabane) daščara. sličan gitari. balave (fr. balancier) šetalica. kit. blenna sluz. Terazija u Zodijaku. logfa) zool. ali elastičnija od ovih. nejasno izgovarati. balada (fr. balšažgetr(fr. kolebanje. pesnička pripovetke. klatno. uravnotežiti. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). mucanje. balenologija (lat. baladine (grč. baletski igrač. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. ballade. bajadere. bilanx) ravnoteža. balagan (rus. balanos. baldahin (ital. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balerina (ital. fig. nlat. zamuckivati. balzam (grč. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. figura u plesu (u lansu i kadrilu). baletski igrač. šatra. balata) l. balbutirati (lat. trg. izrañivač terazija. balalaika) muz. balsaminaceae) pl. koja. balanos. muz. bilj-na vrsta. baleteza (fr. bog. biti neodlučan. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. preplitati jezikom. nem. dečko koji. treperenje. ravnoteža. ball-boy) ot. balanofag (grč. držati u ravnoteži. prvi igrač u baletu. grč. mucati. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. up. igranka pod obrazinama. onaj koji se hrani žirom. balanoidan (grč. mašinske kaiše. tepati. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. baletska igračica. balbuties) ned. pterćn) pl. ruski narodni instrumenat. jaka i većinom prijatna mirisa. balle) denjak. vrsta hljerodula. balzamirati (grč. balerine (ital. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). žirolik. bal rage). baraka. kole-bati se. igra na pozornici. u kojoj je naročito poznat tzv. balata (ital. Meister majstor) voña balega. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. nedoumica. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). ejdos) koji ima oblik žira. balander (hol. balance. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). naročito cirkuska. posthion kapi-ca) med. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. zapaljenje glavića i kapice. balet-tencer (fr. balanos. a delom i aromatičnim kiselinama. balast (kelt. balancement) kolebanje. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balzamski lekovi. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. zool. bal pare (fr. up. njihanje. Baldacco. otmena igranka. balanse (fr. sa trou-glastom kutijom. bal pesak. stvar za odbacivanje. up. proučavanje kita i njegovih osobina. grč. opis. balanopostitis (grč. kupi lopte i donosi igračima. ballare) pl. umetnik u igranju. neodlučnost. preplitanje jezikom. muz. baleioptera (lat. koje se posetiocima hramova nude za novac. slik. bal-boj (eng.

balneum) banja. zadnji deo velikog parobroda. balaustion cvet divljeg nara) vrh. balustra. balneum. balio bacam. ista-knut deo na spratu neke grañevine. mor. balzamovati v. balistoskop (grč. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". kupanje u toplom pepelu. poz. balneologija (lat. grč. . usled dejstva vazdušnog otpora. balsamum ophtalmicum) fark. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). ples. balneoterapija (lat. geogr. revolvera) i ispaljenog zrna. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balnot) vrsta burgundskog vina. kupatilo. balistike (grč. Grčke. muzički komad za ples. igranka. nazvana po dečaku Ba l ili. balzamum kordijale (nlat. balio) koji se tiče balistike. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. bala trgovačke robe. utišavanje bolova. Jugoslavije. književnosti. grč. balle. balistkčka kriva (linija) fiz. kosije pada nego što se penje. kupanje u pari. svežanj. zbog čega se mora ponovo glasati. lepo izrañen stubić. belina (fr. za olakšanje poroñaja. bacakanje. teorija bacanja. grč. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. ballon) šuplje. balotirati (fr. balneum lakonikum (lat. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. glasačka kuglica. okrugla. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balon kaptif (fr. balneum laconicum) znojno kupatilo. balzamum anodinum (nlat. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balio bacam) voj. drhtanje. sojica. balio (fr. ballizo. kupališta. hitam) bacačica. koji je 1746. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. sargija od vune. balneum arene (lat. logfa) proučavanje banja. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balsamum anodynum) far«. grč. balcone) apx. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. banjsko lečenje. balneum. balistički (grč. balkanologija nauka o Balkanu. Bugarske. ćuvik. ital. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. kupanjem i dr. balzam za uminjavanje. bal. balkanijada sp. balo (ital. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balneotehnika (lat. balzam za jačanje srca. balneum (lat. ballismos „igranje") bolesna. balon d'ese (fr. ballotte) kuglica za glasanje. grč. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balkon (ital. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balkanistika v. balkanologija. denjak.). balo (fr. balneum kupatilo. Rumunije i Turske). grapho) opisivanje banja. med. grčenje. koji spada u balistiku. baluster (fr. okruglo telo. balota (fr. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balzam za oči. balle. balzamirati. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. kupanje znojenjem. ballot) 2. Balila (ital. održavaju se od 1929. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balustre. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. ballon captif) vezani balon. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balio) l. balio bacam. bokasta boca za tečnosti. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). godine u ðenovi. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). banjsko grañevinarstvo. balotada (fr. balneum arenae) peščano kupatilo. balista (lat. trzanje. pod pritiskom barutnih gasova. po običaju starih Egi-pćana. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balneum. glavica. fol-kloru. balotaža (fr. baline) vunena materija za pakovanje. doksat. balizam (grč. fig. lged. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balneografija (lat.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. naročito. glasati kugli-cama. nepokriven. balneum vaporis (lat. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balon (fr. god. balistogram (grč.. balio bacam. gañenja. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. produženje prve i druge galerije do pozornice. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balsamum cordi-ale) far«. balzamum oftalmikum (nlat. ballista. grč. balneum cineris (lat.

banalnost (fr. odred. opšti. bambocciade) pl. drumski razbojnik.. bandu ra (rus. bambu. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. lutka. naročito zavoja. zaviti. čovek koji se upravlja prema vetru. mandora. fr. sličan gitari i balalajci. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. naslon. zavoj. bankijeri (ital. grañ. da bi bila glatka i sjajna. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. pustahij-stvo. obruč na naplatku. skitnica. fr.. bandoneon muz. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banana) bog. bandleta (fr. kod nas i novčanica od 10 dinara. banalite) v. banka (ital. banderola (fr. banquet. vetrokaz. družina (lopovske). okov na točku. bambino) detence. banditisme) razbojniko-vanje. banka. bankar. mandola. banalizirati (fr. zavojić. oproštajna gozba. up. utega i sl. previjati. igrač koji drži bank. bandoneon. eng. spojnica. reklamna traka na omotu knjige. banketa (fr. Bankier) v. banda) četa. gomila. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. hajdukovanje. strani novac itd. prosto. zavijanje. ital. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. suviše ponavljana rečenica. obično. banauzija (grč. samo sa više žica (8^24). prinudno pravo (različito od jus kogens). upotrebljava se naročito u Sev. ustanova koja radi s novcem. nevaljalac. sp. balhornizirati (nem. balustrer) ograditi stu-bićima. bankvaluta (ital. bandonion. staviti utege (u mačevanju i boksu). čiji je plod po obliku sličan krastavcu. previ j anje. unutrašnji naslon na prozoru. nem. balkonima. baikir (fr. redenik. mambu. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. šp. štampa-ru. bandagiste) proizvoñač. bandist(a) (ital. bandit (ital. raste u Indiji. posreduje u kreditnim poslovima. up. bavalitet (fr. bandola (ital. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. sopstvenik banke. banco. kreditnim i efektnim poslovima. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. filistarstvo. up. banalitet. banalan (fr. ograda na altanima. Americi i Meksiku. tablica sa cenom neke robe. seljačke igranke i sl. banco. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. zastava na ka- tarci. v. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. banausos) zanatski. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. bannarium) pravo prisiljavanja. bambus (malaj. up. remnik na pušci. 1531— 1599). bandažist (fr. okov na točak. banco. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. veza. menjač. banket (fr. metnuti obruč na naplatak. v. vojna muzika. balustrade) arh. putujuće društvo svirača. daje zajmove uz kamatu. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. prima novac na štednju. bank. bandolin mast za kosu. banquette) voj. balčak (tur. trg. bandeletette) uzan zavoj. prodavac hirurških aparata.utega (kod mačevalaca i boksera). postaviti balustradu. nevaljalstvo. bankar (fr. svakidašnjost. a po ukusu dinji. banditizam (fr. balaustion. banquier. banquier) lice koje se bavi novčanim. opasač na kome stoji fišeklija. gitari sličan muz. filistarski. banderilla) koplje sa zastavicom. bambočade (ital. bandažirati (fr. bandager) ned. Bank) novčani zavod. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bandola. tračica. otr-can. balčak) drška od sablje ili mača. malo dete. bavana (šp. balustrirati (fr. pljosnata mala šipka. banderilja (iš. bandito) razbojnik. fr. vašare. pruga u boji. nem. banauzijski (grč. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu.balustrada 101 banknota balustrada (grč. propalica. banalna fraza otrcana. banco. pre-viti. hajdučija. banknota (ital. banderole) kita ili gajtan na trubi. banque. gozba. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . izveštao. bandonion muz. banale) običan. banalnost. bambino (ital. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. bamboo) vrsta trske. mala traka. svakidašnjim. rñave. banda (ital. el bandola) muz. glumaca. štedionica. bandaža (fr. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. priručje. banchieri) pl. bank (ital. banderiljero (šp. svakodnevni. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. Hajnrihu Bandu). banarij (nlat. stepenicama. pustahija. bandage) med. plaćeni ubica. saraf. banalite) otrcanost. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banaliser) načiniti otrcanim. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. lazaroni. banda. konjička zastavica.

bandžo (eng. barakan. taksa za prelazak preko mosta. bankokratija (ital.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. razmena. bancus klupa. potkradanje. ital. banco-conto) trg. greda kojom se zaprečava put. Adansonia digitata). barakirati (fr. rampa. stranac. barbarin (grč. pregrada. baptizirati (grč. tj. baptisterion) krstioni-ca. baražist(a) (fr. sprud naslaga. dućan od dasaka. barbakana (fr. kri-jumčarenje. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. barrage) brana.) bog. barbarizirati (grč. livnica. barbarismos) gran. u brk. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. naročito uobičajena u knjižarstvu. sa osvežavajućim plodovima.. pobarbariti. protivan duhu i pravilima jezika. grub. brana u sudnici. v.: šnajder. bantam (eng. bar (eng. bonsek. krčma. mašinska testera tračara. postradalost. surov. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. npr. krštavanje. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. veoma gusta i teška. propust za vodu. nlat. baptisti (grč. barbar (grč. pola tri. grč. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. bansek (nem. grč. barato-trgovina (ital. novčanica. barbacana) voj. fr. grešiti se o previla i čistotu jezika. teret) 1. iskvareno. za svetlost. na štetu jasnosti i čistote jezika. nepravilno. baražna vatra zaprečna vatra. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. baptiser) krstiti. imate li što za jesti. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. barbaros) v. motka. varvarizam. baptfzo. Band-sage) zan. traže da se krštavaju samo odrasli. bankokrat (ital. bantam kategorija bokser. trampa. banco. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. slična platnu. fr. baptisma) crkvena tajna krštenja. nm.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. pregrada. baraque) daščara. barbarizam (grč. bez da sam znao. krštenje.. stanovati u logorskim kolibama. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. ustava. grub. barat) trgovanje. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. dakle tuñinac. baraž (fr. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. kaldrmarina. barbarski ornament gotski. bendžo. barba brada) čika. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje.. baratto. baros težina. možda poreklom sa Jave). barbarski (grč. plod. široka arabljanska haljina od te tkanine. voj. barragiste) čuvar brane. keltski i . pregrada izmeñu konja u konjušnici. barba (lat. trgovati razmenom. raste u žarkim krajevima Afrike. podvala. naročito protiv groznice (nlat. šipka. fr. up. nečovečan. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. lišće i kora služe i kao lek. gruba jezička greška. stražarske kula. u lice. grč. barakan (arap. banco. prevara. preprečna vatra. ital. bar (grč. daščarama. baratto) razmena. bar) 2. varvarin. pogrešno upotrebljene reč. in barbam (lat. baraka (fr. varvarin. barre) poluga. straćara. divljak. bankrotstvo. šuster. trgovina kod koje se daje roba za robu. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. var. bankokrat (ital. baptisterij(um) (grč. danas: neobrazovan. stradanje. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. bankrot (ital. baratteria) kor.' varizirati. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. krateo vladam. obustava plaćanja. čiča (u Dalmaciji). tuñinski. baranda (tl. fig. u kojoj se pije i jede stojeći. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. barat (ital. barbarikos) prvobitno: strani. banko-konto (ital. ital. pritisak. barba. baptizo) pl. visoko do 20 m i debelo do 9 t. nlat. džinovsko hlebno drvo. divlji. baobab (amh. trampa. in barbam) u bradu. potpuna propast. bancarotta. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. barbar. trošna kućica. baratirati (ital. nazvati telefonom itd. kovanica. barbacane.75 i 53. berkan. surov čovek. barattare) trgovati davanjem robe za robu. papirni novac.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. mostarina. baptizma (grč. banjo) kuz. baraterija (ital. baraquer) smestiti u barake. barracano. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. nadenuta ime. govoriti u kovanicama.. tj. bantam petlić) sp. trampiti. bara (fr. rampe. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. krštava ti. rumpere slomiti) slom banke. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece.

granica. grč. varvarska. vrsta malih. teško. pepeljuga. šp. bariglosija (grč. redni broj 56. barytoneo naglasim gravisom) gram. tj. kelt. branik. grubost. barbirati (fr. sada: sve slično tkane materije od vune. bard. pregrada od rešetaka. odbrana.98 1 u SAD) bareljef (fr. bas. barilja (um.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barriere) pregrada. pesnik. barys težak. drugi. prepona. varvarstva. kakvu nose na službi sudije. varoška kapija. barrette. element. kurban bar jam. kćntron) fiz. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. baribal zool. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. med. ugojenost. barij(um) (nlat. baryum. barythymfa) zlovolja. tonos ton) muz. barys. četa vojnika. neraspoloženje. barbe. barys težak. basist. baricentrum (grč. mostova) u cilju odbrane. albarda) tovarna životinja. barda. barbiton (grč. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. jedan slog. verovatno. bardak) zemljani sud za vodu. ital. barifon (grč. crnih medveda u Sev. koji je pevao. zaklon. laleo govorim) med. pregrada uzanih mesta (ulica.(grč. barys. preprečiti.. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. zatvoriti uzane prolaze . neukusno. sastoji se. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. izdvojiti se. barretum) kapa uopšte. barikadirati (fr. barbifier) brijati. znak Va. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. barilalija. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. usamiti se. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. bereta (fr. drveni. barež (fr. ši-šati. Bajram. praznik žrtve. bariolaža (fr. steg. teškoća govorenja kao bolesno stanje. bardot. protkati šarenilom. 158. dubok glas. težište. barys. otežano govorenje. barikada (fr. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. polihord. muški glas izmeñu basa i tenora. pevač koji peva dubok glas. barjak (tur. prepreka. prošarati. barka (ital. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. arap. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. fig. barijera (fr. bardak (tur. barikadirati se ograditi se. surovost. nikla. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. atomska masa 137. lañica. dubok. bariton (grč. soma telo) med. guslarska pesma. fr. eufonijum (u vojnoj muzici). Americi. bardit (nlat. skidati krljušt sa ribe. uz pratnju harfe. baritimija (grč. barifonija (grč. bajra«. zatvoriti se dobro. bardiljo (ital. grañanski rat. velika trgovačka laña sa tri katarke. teško izgo-varanje reči. sličan liri. barys težak) hem. kuv. smetnja. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. ulična borba.55 1 u Engleskoj. baritonist(a) (grč. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. ua. barilla) hen. up. barilalija (grč. barytonon) gram. barca. ital. od teških elemenata. barister (eng. metria) v. muzički instrument sa žicama. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. našara-ti. pevati bariton. tćnos) muz. nlat. mali čamac. tuga. barkarola (ital. dizati (ili: praviti) barikade. barbarstvo (grč. baritonirati (grč. divljaš-tvo. i to za: nukleone i hiperone. brana. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barricader) pregraditi. svile i pamuka. naročito poslednji slog reči. barys jak. Zemljine jezgro. barioni fiz. muz. ostaviti nenaglašen. bard (eng. suviše šareno slikarstvo. sphaira lopta) geol. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. fig. barimetrija (grč. barel (eng. pevač koji peva bariton. barys težak. pogranične utvrñenje. sveštenici itd. v. u slavu junaka i bogova. barditus) ubojna pesma barda. tromost. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. barys težak. bari. fig. reljef. barys. barisfera (grč. bayrak) zastava. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163.34. prepreka. baritonon (grč. barricade) brana. neuljuñenost. bariolirati (fr. Japanu i dr.) muz. phone glas) muz. duboki tenor ili visoki bas. bariolage) šarenilo. bas. glossa jezik) med. barisomatija (grč. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barioler) šarati. ñeram. bas-relief) plići. gojaznost. barñelo (ital. fig. meña. smetnja. barbaros) neobrazovanost. berretta. ulaz gde se plaća troša-rina. mlada mazga. mostove) u cilju odbrane. barrel bure. barometrija. naša-ranost. bardo (fr. seta. Barjam (pere. gvožña i dr. barque) čun.

2. štampa. baro. barketa (ital. baro. dvorske. basma) l. noć od 24. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barone) plemićka titula. baros. mesto u pristaništu gde stoje lañe. barrocco) apx. gondola. pismo). barman) vlasnik ili poslovoña bara. baskitbol (eng. basson) muz. baronija. tanka šarena pamučna tkanina. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. bassin. hipsotermo-metar. barkerola (ital. ital. barcaza) hor. barometrija (grč. up. basso. svaka učvršćena na dva stuba. stepenica na stepeništu. kotlina. sprava za merenje vazdušne težine. fr. basileus (grč. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. basist(a) (fr. pravac) bog. baset (ital. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. fig. grapho) četeor. barogram (grč. duboki tenor. bariton. zapaljenje bartolinijskih. barogram. baros. glas basa koji vodi melodiju. pritisak.). bastaj. makros visok. barokan (port. košarka. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. barcherolla) šetni čamac bez katarke. vitez. bassa ottava) pl. basma (tur. dazimetar. baros. trćpos obrt. basileus) kralj. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. jedrima i malim topovima. barrocco. barokna poezija učena. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. basamak) prečaga na lestvama. mali čamac. razboj. . baronat (nlat. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. thermos topao. čudan. barometar (grč. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz.(grč. hrabar čovek. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. basket-ball) sp. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. junak.). najveći čamac na ratnim brodovima. baso obligato (ital. barometarski (grč. barchetta) čun. baros. na dan sv. geotropizam. mali kontrabas sa tri žice. bassiste) pevač koji peva bas. barut (tur. basson. najniže stanje barome-tra. barne (nem. nastran. barok. veština rukovanja barometrima. metron) fiz. gramma slovo. kelner u baru. bas-lis (fr. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. barut) prah za vatreno oružje. barkarola. barokni stil (port. up. baronnie) v. baromakrometar (grč. basen (fr. baros. cic.) nepravilan. metron. baros. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. barotermometar (grč. mandole i dr. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barres) al. najviše stanje barome-tra. bazen. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. član nižeg plemstva. bassetto) kuz. baros težina. baronet (eng. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. v. up. sa katarkama. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. bas (ital. čuz. najdublji muški glas. baronese (ital.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. barimetrija. barografsku krivulju. paralelne (i vodoravne) motke. fagot. baronessa) baronova kći. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. instrument koji proizvodi bastonove. v. smešan. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. basamak (tur. izmeñu barona i viteza. osnova harmonije. baros. fr. metron) vaga za decu. bšros. up. barok (port. barotropizam (grč. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. basso obbligato) mu?. usminskih žlezda. vazdušnog pritiska. Bartolomeja. barmen (eng. baron. grč. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. takoñe: barkerola. svirač koji svira bas. barkasa (tl.) koji se tiče barometri-je. baronat. materije i forme. barograf (grč. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. baronija (fr. barokni stil. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baseto (ital. bason (fr. skopeo) stariji naziv barometra. up. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. v. baroskop (grč. barometrograf (grč. basa otava (ital. baros. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barograf. Vaggep. gimnastičke sprava: dve okrugle. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barofon (grč. štampana knjiga. ital. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. up. lañica. bartolinitis med. barkica. batino) rečno korito. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. bassetto) kuz. grč. avgusta 1572. jak.

laña) „dubinski brod". batirati (fr. brodarina. batiskaf (grč. u Berlinu). fig. batinanje po tabanima u Turskoj. bios život) biol. konja i magarca. basso ripieno) kuz.. za vreme Luja XVI. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. mač. bastonada (fr. baterija (fr. najslabija vuna na ovčijem krznu. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. onaj koji živi u dubini. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bahth) srećan. zamisao i sl. glas izmeñu bari-tona i basa. ital. lithos kamen) pl. batibij(us) (grč. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. bastion) voj. basta! (ital. zamajni udar klatna na časovniku. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bathys dubok. poremetiti. battalmak) pokvariti nešto. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. električna baterija više lajdenskih boca koje se. 2. bataillon) voj. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. . sa potpunom opremom i priborom. brodski saobraćaj. bastovirati (ital. batelage) opsenarstvo. battere. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). baso ripijeno (ital. batomstar (grč. kugla) 1. zool. nuz. ponajvip!e grani-toidnih. nm. takoñe: ba-reljef. battoir) mlat. bastardna vuna. stalno ponavljanje jedne teme u basu. lupiti) mač. baton. više topova (4—8) iste vrste.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. ime dobila po gradu Bata-viji. batman (fr. prevara. bassetaille) muz. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. mañioničarstvo. bas koji prati. batimetrija (grč. bastardna menice lažna menica. federima. batoliti (grč. basto) štap. nasip od kamena. vrsta fine i guste pamučne tkanine. batli (pere. utvrditi. basso ostinato) muz. bastion (fr. bathos dubina. batometrija (grč. bastionirati (fr. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. grudo-bran. lupetanje. bastardirati (ital. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). morski omotač Zemlje. batifon (grč. izbiti protivniku mač iz ruke. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. sphalra lopta. dubok bariton. prut. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. prevoznina. batardeau) voj. baso profondo (ital. naklapanje. podignuti utvrñenje (ili grudobran). batelaža (fr. vrsta starih topova. metron) merenje dubine. vuka i psa). melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. podeljenih u 4 čete. battuere udariti. privremen zaklon. naročito po tabanima. bataljon (lat. prakljača. zamuckivanje. prema formaciji. batard (fr. odred vojske koji predstavlja. obično sa 800—1000 vojnika. battarizo mucam) med. batimetrija. kula. tući. bataliti (tur. battuere biti se. morska dubina. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. tučak za loptu. basso profondo) «ta dubok glas. batisfera (grč. nlat. dvostruki udar. voj. batarizam (grč.-tur. mucanje. skaphos brod. naročito maršalska palica. brzoplet govor. bathos dubina. battologia) nepotreban govor. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bathos. batoar (fr. bastard (ital. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. batologija (grč. kopile. tip. battre. bastion) fort. bastardo) vanbračno dete. bastilja (fr. jula 1789. bastonare) batinati. sa potpisom lica koje ne postoji. udar po protivnikovom maču. bathys. baton (fr. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. batist (fr. 3.). geol. utvrñenje. palica. koji donosi sreću. batardo (fr. lupanje srca. pljosnata maška. napustiti (neku nameru. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. metrfa) v. trućanje. bastardo) bog. vot. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. hor. phone) muz. fr. bastonnade) batinanje. lat. trg. bathys dubok. batometrija. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. bathys. bastille) tvrñava. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. ognjilo na starim puškama. muz. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. okaniti se čega. metron) sprava za merenje morske dubine. kremen. bathys dubok. radi većeg električnog punjenja. batterie) voj.

bašlik (tur. . bahanalije (lat. nastavila rad u Čikagu. Bacchanalia) pl. up. vino.). vojnici neredovne turske vojske. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. v. strah od dubine ili visine. bašta (tur. licemerstvo. bahce) vrt. Bahus (lat. beatizam (lat. v. baca. bašmalik (tur. Bauhaus (nem. bacillaria) pl. bakchos. bahant (grč. puškarnica. 2. svete uspomene (pokojnik). beanus (nlat. bahijus (grč. batrachos žaba) med. vrtar. beata virgo) blažena devi-ca. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bacillum štapić. Bakchos)' mit. student prve godine. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. bahanti (grč. udarac za takt. bdelotomija (grč. bašča. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. batrij(um) (grč. početnik. bašiboz(l)uk (tur.) narednik u turskoj vojsci. baš-čauš (tur. bahio) zaliv. bacili. bage) dimnjak. phćbos strah) med. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. tj. basibozuk) ist. prednji kraj lañe. Batrahomiomahija (grč. v. batofobija (grč. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. povrtar. staklena sprava za isisavanje krvi. batrum (grč. čuveni grčki komični junački ep. bahija (šp. batrahij(um) (grč. škola je raspupggena i 1937. batovda (ital. gradina. tetanusa. bacilarije (nlat. baš-čaršija i dr. saltomortale napravljen preko konja. bacillum prutić. baska) napose. beatae memoriae) blažene. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bauer (nem. bdella. batos (grč. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). im. Po dolasku na-cista na vlast 1933. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. baška (tus. beaticum) poslednja pomast. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bahce) v. beate memorije (lat. Bakchos) kit. batuta (ital. vrsta istočnoindijskih. znak za mirovanje. obično belih katunskih tkanina. poznavalac hebrejskih zakona. prišt ispod jezika. obično pokriven. batrijum. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. bdella pijavica. phćbos strah) med. mač. bašta. bacilofobija (lat. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. a naročito arhitekture. parodija Ilijade. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. beata (lat. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. batrahijum. burno veselje. u Vajmaru osnovao arhitekta V. zasebno. Bauer seljak) u šahu: pešak. bogomoljka. najstariji: baš-knez. batrachos žaba) med. prostota u govoru i pisanju. bathron postolje. majka božja. bathron) med. sedište) med. žutokljunac. batrahus. radi ispražnjavanja i održanja životinje. ba§hk) marama koja pokriva glavu. basmaklik) „novac za papuče". baft) trg. beatikum (lat. pijanke. baca (tur. bdelometar (grč. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. bašča (tur. obično praćen vrtoglavicom. bec-jaune. pričest samrtnika kod katolika. dodiru nekog predmeta. sprava za nameštanje iščašenih udova.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bathos. glup i neotesan čovek. sin Zevsa i Semele. bejaune) novajlija. u polu slože nicama: glavni. bas) l. hirurška postel>a. beatus blažen) pravljenje svecem. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. klupa. baft (pere. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). pion. iza-zivači tifusa. Bakchos. baša (tur. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. vrenja buterne kiseline i dr. basa) starešina. koji se pogrešno pripisuje Homeru. battuta) muz. pijanica. štapić) med. batuta. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). Bahus. posebno. klupa. bakterije koje imaju oblik štapića. bacilarije. srećna. fig. pere. Bacchus. nedisciplinova-na vojska. lat. beata) blažena. fr. lat. baš-čaršija (tur. fig. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. beata virgo (lat. bathos dubina) niskost. bacchans) pl. bacili (lat. v. brucoš. Bah (grč. odvojeno. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bogorodice. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). bahaizam napredni pravac u babizmu. batrahus (grč. srdobolje. ba§car§z) glavni trg. bog vina. poglavar. beanizam (nlat. grč. baštovav (tur. baš (tur. beanus. bahur (hebr. metron) med.. god. tobožnje svetost. grč. vrat i ramena. terevenke. dobar vinopije.

o bezoan (fr. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bogomoljke. naročito u Carigradu. obično arapske. bezoar (fr. bezmen (fr. rukoljub. 3. 2. lopta za tu igru. bey) 1. rica. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). knez. pomešano s vodom (u Dalmaciji). tur. Bć-dur) kuz. begine. upravnik jedne oblasti. naročito crno. jevrejska sudnica. blago onima koji imaju. bezoan (fr. au besoin) u slučaju potrebe. v. vazalsko. beige) koji je bledosmeñe boje. badawiyyun) kod. baga. badawiyyun) pl. eng. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. Be-dur (ital. bevanda (ital. fig. bevanda) vino. biti saglasan s nečim. koja se stavlja obično iza imena. kad bude nužno. najstariji red posvećen bogougodnom radu. betuine. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. beatificatio) posveći-vanje. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. svideti se. one koje se prave sveticama. tržište. adres-se au besoin). 4. starešina neke oblasti. bedinerka (nem. zaista. kuv. titula. bezistan) trg. bezemschoon) trg. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. veliki posednik i vlastelin. dopasti se. bekasina (fr. bezoard. badawiyy. bedeker putni vodič. na menicama: adresa po potrebi. predstavlja jedan . oskudica. beatificare) posvetiti. odobrava™. odobriti. bedminton (eng. bež (fr. 3. baisemain) celivanje ruke. negovanju bolesnih itd. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. prirodne boje. badminton) sp. posle čega dolazi akt kanalizacije. naročito kod neprerañenog šećera. bezisten (pere. uvrstiti u red svetitelja. beba. begine. bezbeli (tur. beatifikacija (lat.) begov sin. padzehr) fark. četvoroutlasto „V". tursko državno imanje. bedak tur. oda-brati nešto po svom ukusu. platno. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. far«. bezemšon (hol. bezoardika (nlat. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. levog i desnog). u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. 2. bek (eng. beth-din) l. begenmek) l. budala. beging (eng. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. begute. stanovnici pustinje. beg (tur. begum (tur. potrebnost. baiser) poljubac. beduina (arap. deo trga pod krovom. pokrivena čaršija. bez) 2. gospodar. neobojen. protivotrovi. upućivanje menice na treće lice. beggar) pl. begute (eng. bekerel (skr. adres o bezoan (fr. beggar) hi. preko mreže razapete 155 st od zemlje. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bisogno) potreba. baby) malo dete. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. becassine) zool. bedaf) glupak. knjiga. bediverica v. v. trg. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. zapovednik. pr. Bedlam. besoin. beze (fr. 3. gospodin. fil. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. stočni trg. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). besbelli) dabome. beatitudo vestra (lat. bezistan) v. Bq) fiz. bedine-. back) sp.) udova-carica. pere. bejzbol (eng.. Baedecker-a). bezisten. begoglija (tur. siromaštvo. beatifikovati v. ital. detence. barska šljuka. bedast. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. bez (tur. skitalačka arapska plemena u arabijskim. bedlamite) ludak. begine (nlat. begov posed (dobiven od sultana). tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. bezistan. udovica velikog gospodina. begging) platno za pakovanje. izabrati. pokrajine u staroj Turskoj. ritska šljuka. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. tj. plemić u staroj Turskoj. bedak (pere. bebi (eng. dopadati se. beylik) 1. beglerbet (tur. ako bi trasat odbio primanje. bezoardica) pl. bedlemit (eng. beguine (eng. suprotno: Be-mol. begevisati (tur.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. proglašenje za sveca. bezeta (fr. begluk (tur. uvršćenje u red blaženih od strane pape. proglasiti svecem. nužda. beatificirati (lat. koja su živela od stočarstva i pljačke. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). besplatan rad raje na begovom imanju. bedevija (arap. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. 2. fino tanko platno. bezistan (pere. bez (hebr. Be-kvadrat muz. beduivi (arap. sirijskim i severoafričkim pustinjama. naravno. luda. beggar) pl. bezette) crvena šminka. igra slična tenisu. bedinerka. beatificirati. titula jedne indijske kneginje.

s krovom od slame ili crepa. pametan i duhovit čovek. paskviza. feljton. muka. Belt) tesnac. bel kanto (ital. ñavo. belli) poznato. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belki) možda. beledin trg. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Be-moll) «uz. brokat. bellum internecinum) rat do istrage. fil. bekuordejšn (eng. belomantija (grč. Belzebub (hebr. jasno. butne kosti i lopatice. grivna. tur. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. belenzuka (tur. ludača. belandre) mor. beluga (rus. služi za turiste. npr. beletristika (fr. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. Bekerelu (1852—1908). belt (skand. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. beladonin (ital. 2. fig. belemniti (grč. narukvica. beladona (ital. oznaka b. suprotno: Be-dur. belum omnijum kontra omnes (lat. mus-lin sa prugama u više boja. bukraiyy. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. deport. 3. vrag. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bala. Solomon ben David=Solomon. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). naziv po francuskom naučniku A. glavni sastojak atropina. lisice. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. bilezik) 1. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bengal) polusvilena tkanina. nevolja. vinika. Be-mol (ital. Bembaša (tur. zabavna književnost svake vrste. bellicosus) ratoboran. belchite) vrsta španske vune. bungalow) jednospratna kuća. bel-esprit) lep duh. borila protiv boljševike. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. ñavolski poglavica. ni naučnim. strela) geol. bekrija (arap. lepo pevanje. upotrebljava se. valjda. belvi (fr. belelaks trg. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bengal (eng. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). čardak na kući. up. backwardation) trg. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. bala tur.—A. belvedere. benares (ind. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. Bellona) mit. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. Baal-Sebub) mit. zvučanje sa osnovnim tonom b. belikozan (lat. . patnja. lola. balan. beluga) zool. nazvala po gradu Benaresu. naročito vladičin sto. bez sumnje. Davidov sin.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. na Dalekom istoku. belles lettres. izumitel>u telefona). belum internecinum (lat. okovi na nogama. verovatno. belogvardeec) „beli gar-dist". nesreća. radi povećanje zenica. belegi) brus za oštrenje kose. pavta. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. zlo. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. slične taftu. bela) l. bekri) pijanica. bun. belanda. belaj (arap. belegija (tur. »sena Marsova. bekon (eng. belćim (tur. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. božanstvo starih Filistinaca. belos strela. kurjača. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. kao sredstvo za ulepšavanje. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. belanda (ital. ni praktičnim ciljevima. bengalo (beng. bellevue) v. bel-espri (fr. eng. belogardejac (rus. bena (tur. bacon) kora slanine. riba jesetra-mo-runa. up. karika. glupan. boginja rata kod Rimljana. Vrangelove i dr. bangla. tj. ranija jedinica kiri. moreuz. belvedere lep izgled) kula. luda. belmontin hen. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. fig. lovce itd. bella donna „lepa žena") bog. bema (grč. al. Bengalija (eng. belemnon oružje za hitanje. izvesno. belvedere (ital. bengali (eng. čist parafin koji se dobija od petroleuma. vojske koja se. bella donna) hen. bon) budala. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. 2. ben (hebr. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. beli (arap. opšti rat. osušena polovina (strana) svinje. (Atropa Belladonna) velebilje. beletrist(a) (fr. bel canto) kuz. ratnički. bez glave. tur. jad. nazvane po gradu Belčite. belčite (šp. bematin-sveće pl. zabavni pisac. kičme. estetska i književna kritika. Belona (lat. decibel. fr. Bengal) pl.

Boiotćs) pril. benjovr (fr. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. tj. milostivost. korist. benediktinci al. muslin sa prugama u više boja. benedicere) blagosloviti. blagodejanac. berberis vulgaris) bog. žutim. dobija se iz nafte. v. beneficijant (nlat. igra se u Skandinaviji i SSSR. mañije. beneficians) dobročini-lac. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benevole lektor (lat. bezopasnost. SAD) vrsta gline. benefis (fr. tromo. bentonit (po Fort Benton-. izradi kalupa za livnice. benzol hem. baignoire) l. bergamota (ital. napr. dobija se iz katrana kamenog uglja. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. benevolentia) blagonaklonost. benedikpija apostolika (lat. benedikpija (lat. benemerit (lat. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). berberiva (nlat. a pozadi široke. berat (arap. benefic (lat. bergonizacija med. preteča hokeja. beraha (hebr. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. beneficijat. 2. bengal stripe) trg. sadrži više od 50% montmorilonita. rastvara se u alkoholu. naklonjenost. praveći znak krsta. S6N6. odan. kaluñerski red sv. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. dobrotvorstvo.-tur. benignitet (lat. bengilik. ben-mari (fr. prihod. povlastica. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benefic. bergamo) pl. nespretno. spreda uzane. bezbojan. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. benñeluk (pers. blagodejanje. lepo. darežljivost. benefakcija (lat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. primalac prihoda crkve. beignet) kuv. benevreke (alb. lako isparljiv i za-paljiv. glupaci. blagosiljanje. čini. beneficium) dobit. lože u parteru grañene u obliku kade. beneficancija. dobrodušnost. bene va lete! (lat. beneficijat (nlet. bene) dobro. benedicite (lat. up. otuda: ne-spretšakovići. industriji. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. Bene-dikta (480—543). žutika. beneficiatus) v. korisnica. 2. uštipak.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. kupatilo. nem. val>ano. benzin (nlat. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benevolencija (lat. banja. blagoslov. belje (fr. elektrogimnastika. bezoe) hen. benediktiner (fr. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. kupalište. zarada. Beoćani (grč. bengal strajp (eng. benefice) predstava u korist nekog glumca. dobročinilac. benedicirati (lat. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. kada za kupanje. bentos (grč. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. beneficijar. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. bensficija (lat. glupo. blagosiljati. bene (lat. od neke predstave korisnice. benefactor) dobrotvor. beotski (grč. benignitas) dobrota. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. bandy) sp. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. aromatičan ugljovodonik. a onda i po celoj južnoj Italiji. čeličane i dr. prvenstvo. blagosiljanje. bergamotto) carska kruška. povlastica. gori lagano crvenim. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. benevolens) blagonaklon. krofna. iz Beotije. benevrek) uske suknene čakšire. priganica. dobrotvor. med. bencilik) 1. benefactio) dobročinstvo. bain-marie) kuv. benefaktor (vlat.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. berberis (nlat. bentlos dubina) biol. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. tj. bendi (eng. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. poz. opojna trava (napitak). bendžo (eng. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. benevreci. zelenim ili belim plamenom. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. beneficijar (nlat.) dobit. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. beneficium) v. takoñe: ñak koji prima stipendiju. beneficij(um) (lat. . instrument sa 5—7 crevnih žica. bergami (ital. naklonjen. tečan. zagrevalo vodom. . beneficijalni (nlat. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. prolaznost bolesti. upotrebljava se pri vañenju nafte. benedictin.

duge dlake. berlingare. berma (lat. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. ital. v. up. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. novčana pijaca. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. fig. beržerija (fr. berilij(um) (grč. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. beryllos) min. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. beril (grč. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . nlat. berkan (ital. transuranski element. ukras za glavu. berceuse) kuz. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. bourse. berkelijum v. berit-mila (hebr. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. novčanik.). plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). letina. crvene i bele. berićet (arap. zavet. firmare) krizma. široka. bertijonaža (fr. berlingot) polu-berlina. bourse. deran. up. osnovanog 1098. utiče na suzbijanje besposlice. berneskan (ital. dragana. 2. otuda i naziv. koji trguju na ber-zi. berzanski uzvisi trg. bez prednjeg sedišta. bernijeskan. pesnika Bernija. up. ugljem i sl. beret) plitka i okrugla francuska kapa. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. znak Bk. pastirska pesma i igra. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berkovec) mor. berklijum hen. ljubavnica. strelci (vrsta pešadije u ital. bursa koža. lake karuce sa dva sedišta. napredak. osnovana 1836. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). beržera (fr. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila).veoma raširena krvna bolest u Sev. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. postavljena naslonjača. (produktna berza). element. bereket) l. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. zatim sa robom: žitom. Bersianer) pl. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. berna (fr. beryllos) gatanje. berylliumj hem. krzno. borsa. bert-brodovi (hol. beavitamknoza. ovčar-stvo. Berdan) puška ostraguša. beržerak (fr. berseza (fr. redni broj 4. berlingozza) italijanski narodni ples. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. nastran (po načinu pisanja ital. berne) kor. beriberi (ind. atomska masa 9. na taj način. bernardinac (nem. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. ljudi koji. berit savez. ili zelenkastoplave (akva-marii).02. uspavanka. vojsci. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". mutnozelene boje. i odlikova-li se u borbi divljim besom. 97. rod. bergerie) tor za ovce. = beli skorbut. fig. berlinska kola. berza (fr. berkšir (eng. sreća. beryllos. berlengo (fr. proizve-denih ukrštanjem sijamske. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berilistika (grč. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). bere (fr. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. vermut. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. brelengo. god. Africi. bernesco) v. up. bersaljeri (ital. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. pelinkovac. ber-serkr) tig. Berni. bela braća. plod. burza. heksagonalni mine-ral. bergere) pastir ka. beurt) pl. beri) med. berlina (fr. birichino) raspušten dečak. nlat. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). beo metal koji ulazi u sastav berila. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. samo u medveñoj koži.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. koji nema u sebi vitamina „be". zavet obre-zanja. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). obrezanje. baraka. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. kada pobesne. znak Ve. Australiji i ist. nem. neprovidan. hem. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. Indiji. berzerkeri (nord. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. bermet (nem. redni br. bernijeskan (ital. berkovec (rus. berekin (ital. berretta) v. berklijum. bere. plahovita ljudi i ratnici. bersaglieri) pl. tur. beretka.805 kg. berlingoca (ital. mangup. besni. bernardinci pl. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). u Francuskoj. berzijanci (fr. bernesco) ćudljiv. pod berza. berkshire) po eng. kitajske i napolitanske rase. bereta (ital. birma. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca.

besje (fr. kašika. razboj (naziv po pronalazaču). v. bi-kar bez posla. onih naroda koji se u Bibliji pominju. bis. nepomirljiv. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. beton (lat. divlje.od grč. bestija (lat. bibHon knjižica. surov.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. beštek (nem. bestia) zver. bibere greko stope (lat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. bešika (tur. biblia knjižice. besar (fr. grub. 1813—1898). 2. npr. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. kutni) dvougli. besa (fr. besli) l. besar. bi-. baissier) trg. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. kod Albanaca: tvrda vera. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bianuelan (lat. bešlija (tur. besa (alb. bestialis) zverski. sklonost piću. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. 3. razumevanje u knjige. bex. skotološtvo. životinj-ski. boca sa cuclom. list i cvet voćke) cvet. up. biarda mašina za tkanje. greška. severnoamerička narodna igra loptom. bestijarijus (lat. bes-bol (eng. biangularan (lat. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. vindžija. stražar. beta-zraci fiz. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. behika (grč. bibliognozija (grč.) 2. neoženjen čovek. zver-stvo. bestseler (eng. bi-. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). Besemerov čelik. lekovi protiv kašlja. biberon (fr. bestia) životinjstvo. padanje cena i kurseva državnih papira. nadničar. 4. pripadnik plaćene konjice. biandrija (lat. bkblio. nedostatak. bitumen. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. bekrija. besje. kvart. behar proleće. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bilupa itd. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. grč. biblion. vrsta radioaktivnih zraka. najamni radnik. bi-. knjiga. mehur. biandrija. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). articulus zglob) koji ima dva zgloba.(lat. biberon) pijanac. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. 2. časopis. nečovek. Bezirk) srez. procesu beta-raspada. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bibi (fr. biarhija (lat. muški šešir sa uzanim obodom. bega (grč. skotstvo. neženja. naročito cvet ia voćkama. knjige) Sveto pismo. bis. diarhija. zver-čovek. lola. baisser) trg. behar (tur. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. akcija i drugih hartija od vrednosti. beša (tur. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. skrać. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. radi pojačanja. tanjiri i ubrus. mangup. bibere ad numerum(lat. seli prodavati. grubo. to biblion u značenju knjižica. 1853—1914). dvozgloban. momak. pošto se ovlaži. nepopustllv. arhe vlada) dvovla-šće. životinja. med. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. viljuška. bestijalan (lat. besik) detinja kolevka. base-ball) sp. bibere (lat. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. baisse) l. nečovečan. up.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). kao i robe koja se kotara na berzi. ist. bi. beskompromisan (lat. bećar (pere. odeljak. fr. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. tvrda reč. bestijalnost (lat. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. zverska priroda. grč. bexos kašalj) pl. bibacitet (nlat. trg. alfa-zraci. divlji. običaje. angularis uglovni. biartikularan (lat. nem. v. umetnost i sl. bibere) piti. besa) mana. a sastavlje-ni su od beta-čestica. Biblija (grč. knjiga. skotsko ponašanje. npr. compromissum) koji ne pravi kompromise. tur. prednapregiuti beton ar- . sredstva. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra.najamni vojnik. becirk (lat. i sa dva tima sa po devet igrača. fr. dehaizam napredni pravac u babizmu. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). sisaljka. bekar) l. best najbolji. gama-zraci. Besteck) pribor za jelo: nož. nečovečnost. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. annus godina. cirkus. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bestijarij(um) (nlat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. beseže (po fr. aner.

bibliotaf (grč. bigeneričan (lat. bigamistki&a (lat. koji ima dva spola. biblion. biblioteka (grč. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira.) poznavanje knjiga. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. licemeriti. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. bi-. bivalentan (nlat. biblicizam (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). grč. biblion. bigotisme) tobožnja svetost. njihove sudbine itd. stanovanje vojske pod malim šatorima. Ifthos kamen) pl. gamos brak) dvobračnost. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. pravljenje (ili: izrada) knjiga. biblioman (grč. bakar.) žena koja ima dva muža. hronološka ili sistemat-ska. nlat. bibliofil (grč. bibliologija (grč.sahranjivač knjiga". zbirka knjiga. ili celokupne književnosti jednog naroda. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. železo i dr. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. prodavac knjiga. koji ima dve vrednosti. bigotizam (fr. pretvarati se. biblioliti (grč. a reñe donosi i kritičke napomene. dvoženstvo. bigot (fr. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. biblioteka (grč. biblion. bibliopol (grč. bibliolatrija (grč. bis. onaj koji se drži samo Biblije. bez obzira na predanje. licemerstvo. japanski narodni instrumenat. dvoženac. išarati. tj.. biblfon. retkosti. bigarrer. genus rod. okamenotine lišća. beaver) trg.) poznavalac knjiga. bigener). bigotirati (fr. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bibliotheke. tehničke opreme.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. onaj koji se razume u knjige. sro-dan lauti. biblicitet (grč. grč. bibliolater (grč. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biblist(a) (nlat. bibliopeja (grč. bibliofilija (grč. preterana pobožnost. bibron (fr. radi origi-nalnosti štampe. biblfon. biglizo) pevati. naročito slavuji). nasumce otvori. biblion. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bigoterija (fr. spisateljstvo. bibliomanija (grč. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. grč. grapho pišem) poznavalac knjiga. biblion. licemerstvo. bibliograf (grč. dvomužištvo. biver (eng. od dve vrednosti. cink. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. ukrasiti šarama. bigotan (fr. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. nauka o Svetom pismu. biberon. bivium) mesto gde se stiču dva puta. sumpor. biglisati (grč. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bibliotekografija (grč. biglao. poznavanje Svetog pisma (Biblije). biblion. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bibliotekonomija (grč. kao npr. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. biberon) v. raskršća. bivariare) šarati. bis. bigoterie) verska zatucanost. beaverteen) trg. hermafroditski. licemeran. dvospolan. valens koji vredi. olovo. bivouaquer) okolovati. bogomoljstvo.) knjižničar. engleska pamučna materija. bivouac) voj. upravnik. starosti. naročito Sveto pismo. biblfon. pa su dobili mineralan izgled. bibliotekar (grč. po kojima se udara drvenim maljićem. verski zatucan. bivijum (lat. bigot) praviti se svecem. nauka o ureñenju biblioteka.) koji preteruje u pobožnosti. bibliomantija (grč. grub vuneni porhet. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. geol. sa 4 žice. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bigamija (lat. biblfon. biva Jiuz. rukovalac bibliotekom. knjigoljublje. kiseonik. bibliopoles) knjižar. biti u okolu.) čovek koji ima dve žene. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. up. bogomoljstvo. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. biblista) poznavalac Biblije. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bogomoljac. izvi-jati melodiju (ptice. logorovati u polju. dvovredan. bivertin (eng. bibliotheke. taphos grob) . npr. nauka o Svetom pismu. bigarirati (fr. dvomužica. bivakirati (fr. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. . tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). bivak (fr. objašnjavač Biblije. bigamist(a) (lat. ona može biti azbučna. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. otisci lišća na kamenu. bibliografija (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. licemer. poljski logor. raskrsnice. valere vredeti) he*. bigot) onaj koji slepo veruje.

puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. intra biduum) u roku od dva dana. npr. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. do propasti Bizantijskog Carstva. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bidet. koji kadi. hebr. dvobojan. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bijonaža (fr. 2. rok od dva dana. bikonkavno sočivo. npr. bijenij(um) (lat. pl. bikonjugiran (lat. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bizantinci (grč. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. zlatar. ukras. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. neobičan. I bizaran (fr. bizantologija (grč.) pl. s obe strane izdubljen. dvogubo izdubljen. bikonkavan (nlat. čudesan. novčanica. udvorički. bijoner (fr. dvogubo spregnut. element. bizar (fr. dvozube vile. bufalo. bismutum) hen. dragocenost. bog. bikoloran (lat.) 1. bijenale (lat. i kao lek za jačanje živaca). dragocenost. bizarerija (fr. grč. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. fig. bijon (fr. geografiji. grč. bicarbonas) hen. bi-dens) dvozubac. bi-conjugatus) dvostruko sparen. koji se sastoji od dve zone. bikarbonat sode. bfson) zool. bikefalan (lat. bilet. bizarnost (fr. proturanje lažnog novca. bižuterija (fr. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. billon) legura od srebra i bakra. fig.980. dragulji. bizonjo (ital. bi-convexus) om. bižu (fr. bizarerija. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). srebrni novac bez propisne količine srebra. fr. 2. bizantijska umetnost. bizam (nlat. neobičnost. zuber (u Evropi). Byzantion) 1. mošus. zlatarske radnja. besoin) nužda. bi-quadratus) kat. bije d' bank (billet de banque) banknota. krivotvo-renje novca. kephale glava) dvoglav. u dve boje. biduum (lat. bizarre) čudak. nakit. bi-. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bicefalan. američki divlji bivo. dvozube rogulje. biennium) vreme od dve godine. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. up. bižugje (fr. konjče. osobenost. bizarnost. osobenjak. potreba. biduum) vreme od dva dana. biznis (eng. bikonveksno sočivo. bikonveksan (nlat. retori-ci i poeziji. bijenalije (lat.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. ital. bakarni novac sa nešto srebra. intra biduum (lat. bigotizam. bizarrerie) čudnost. kada u kojoj se kupa sedeći. npr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. pri lečenju od sifilisa i dr. bi-. koji se ulaguje starijima od sebe. bizoialan (lat. puzavački. bisogno. bizantolog (grč. nastran. al bisogno) trg. bikamerizam (lat.) ćudljiv. teologiji. ar-heologiji. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bi-concavus) om. u slučaju potrebe (na menicama). filozofiji. juvelirska radnja. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. divlji bivo. bide (fr. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. 3. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. od koje je ranije pravljen sitan novac. dvogubo ispupčen. zlatnici grčkih careva. atomska masa 208. analistici. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. vizmut.) v. trgovački posao. ali sa znatno više bakra. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bis. juvelirska roba.dine. redni broj 83. dragulj. zone pojas. bijenalav (lat. tj. i radili na istoriji. ispupčen s obe strane. naročito u moškavca. biennis) dvogodišnji. bijouterie) trgovina dragocenostima. na kome su 1946. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. v. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. čudnovat. bidens (lat. dvogodišnje biljke. Byzantion. business) posao. vi-zantolog. bikvadrat (lat. vizantinci. vizantijske bizantinizam (grč. al bizonjo (ital. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. nastran čovek. juvelir.). mali konj. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. up. Bizantinizam. ulagivački. bijonirati (fr. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine.) v. up. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikarbonat (nlat. dragi kamen. bisamum. bizon (grč. osoben. bicolor) bog. oblast) koji je podeljen na dve zone. billet) trg. vizantologija. bijou) nakit. bizmut (lat. Byzantion. bizantijski (grč. . bije (fr.

sa dva člana. železničkih karata itd. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. tempus) v. crvena bojena materija žuči. m). bilge) mor. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. posetnice i sl. priznanice. izdavalac karata (želez-ničkih itd. zakonski predlog (u Engleskoj). bimetalizam (lat. pun žuči. mesto gde se izdaju karte. fr. bilancio. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. bimenzis (lat.000). bimembris) koji ima dva uda. bilijarda (fr. bilten (fr. kristalno staklo. bilijariti (fr. pritvornost. koji govori dva jezika. ravno dno u sredini lañe. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. bullettino) dnevno saopštenje. se. latus strana. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. bilabijalan (lat. fr. tako da uvek stoji uspravno. služe kao podloga papirnom novcu. bimenzis. bilingvizam (lat.000. bimanus) dvobimbaša (tur. fig. bilanca (nem.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. vert zelen) hen. žustar. billet) pisamce. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. obostran. biletar (fr. izvesti završni račun.) v. cedulja. bilabijal (lat. bilinguis dvojezičan) v. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. biksin (nlat. bimemsis) dvomesečni. bis. upravljen na suprotne strane. bilet. bulla) predlog. koji se. bi-. listak. jed. billetier) poz. ulvus. razdražljiv. žučno zelenilo. etiketa. zaključiti neki posao. rubinus) he«. fig. pritvoran. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bildž (eng. bilardirati (fr. loupe) opt. o konju: izbacivati prednje noge napolje. p. bilis.koji se izgovara uz učešće obeju usana. knjigama. žučno crvenilo. izdavati ulaznice. bilirubin (lat. orlean. izvesti zaključak o svršenom poslu. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. prepreden. v. lupa sa dva sočiva. upotreba dvaju jezika u govoru. biljur (ar. bilieran (lat. donji deo lañe. lingua jezik) dvojezičnost. bi-cornis) zool. bilis. priznanica. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilingvitet (lat. bileta (fr. ljutina. o stanju na frontu. major. menica. bimenzan (lat. bimester (lat. billet) izdavanje ulaznica. nlat. glavni sastojak žuči. dvoličnost. bilaroc) trg. na-| prasit. bilokacija (lat. četvrtasta i zarubljena. biliverdin (lat. sa dva roga. Bilanjz) v.). bilis (lat. beryllos beril) gorski kristal. bilans (fr. lat. železničkih karata. bilet (fr. bilateralis) dvostran. prepredenost. žučni. ital. cedulja. dvorog. dvousneni (suglasnik). locus) istovremena prisutnost na dva mesta. bilifulvin (lat. ulaznica. beryllus. zelena bojena materija žuči. priznanice. billard) igrati na bilijaru. dvoličan. bille. labium usna) gran. bilinguis) dvojezičan. bimestre. bilijar (fr. bis. bilis) hen. žuč. bilabialis) gram. ballur kristal. biletirati (fr.). i oboje . nlat. potvrda. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bilan.) vreme od dva meseca. bis. prek. bil (eng. bilis) med. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . dvaput. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. bilin (lat. bis. bilboke (fr.000. bixa) ham. takoñe: pisamce. krajnji ishod nečega. dvočlan. bilateralan (lat. biletura (fr. bilingvitet. žutozelen. bilansirati (lat. fig. billa. bimestris) dvomesečni. saldiranje. crvenožuta bojena materija žuči. nlat. biliozan (lat. lat. železničke karte i dr. nlat. sitni štamparski poslovi (karte. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bileter (fr. bimembričan (lat. biliosus. bileter. železnička (ili: tramvajske) karta. billet) blagajna. cedulja. bi-lanx sa dva tasa) trg. gnev. lat. podnosi kralju. bilis) žučan. bilis žuč.). I bilion (fr. up. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. obično krajem svakog meseca i svake godine. prevučena zelenom čojom. bilupa (lat. trg. fig. fr. billion) milion miliona j (1. grč. biliaire) koji se tiče žuči. tip. dvousneni suglasnik (b. ital. manus. up. bilingvičan (lat. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). mrkožut) hen.000. bili. bimestran (lat. billetier) v. dvomesečje. saldo. izborni listić. bulletin. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. igra na bilijaru. biletar. o sednici ministarskog saveta. bis. ulaznice. bilans. biman (lat. prodavac ulaznica za predstave. bilis. fig. žučno žutilo. biletarnica (fr. bi-. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. zvaničan dnevni izveštaj (npr. o stanju zdravlja. billiarde) hiljadu biliona. jednim udarcem udariti dve lopte. fr. kratak. prodavnica ulaznica. bimester. mrzovoljan. up.

engineering) v. bfos. zbivanja. biologfa) nauka o životu. životne jedinice manje od ćelija živih bića. bioklimatika (grč.) fil. biogenija (grč. koji je udešen za oba oka u isto vreme. a+ br. svih životnih procesa. med. sa dva člana. ge zemlja. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. kao sredstvo u borbi za opstanak. zavoj. bfos. bioinžinjering (grč. bfos. pisac biografije. npr. genos poreklo) biol. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. binjiš (tur. vrpca. poreklo. biol. bio. bfos. zavoj za oba oka. životopis. padinom od dva člana. binokularan (lat. binerav (lat. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. pozorište. grč. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. bini po dva. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). kolo-nija bioblasta). biologija (grč. biblion knjiga. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. od dva dela. bioklimatologija (grč. binda (nem. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). bios. bfos. grč). biokibernetika (grč. nosila ga je poglavito turska konjica. filozofa. bioliti (grč. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. bfos. biolog (grč. grč. okovratnik. binjektaš (tur. biobibliografija (grč. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. binaire) v. na kojima se osnivaju prirodne pojave. dogled za oba oka. grapho) veština opisivanja života. dvočlani izraz. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. suprotno: monometalizam. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. bi-. mat. rañanje) razvitak života. a i Srbi'. up. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. binarius koji sadrži dva. bin v. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo.. po učenju Altmana. logos) fil. bioaritmetika (grč. bfos. biozofija (grč. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. na klimu. Binde) veza. dvojedinični. biogenetičan (grč. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. biofori. dvočlani. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. pr. Biinne.. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. fr. (grč. energefa) fil. povoj. posebno biocenoza i vegetacije. binokl (fr. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). bioblasti (grč. binubus) čovek koji se dvaput ženi. graphfa). genos) koji se tiče razvitka života. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. genetički inžinjering.) istorija razvitka života. binomski (lat. životopisac. bioenergetika (grč. bini. biograf (grč. veština pisanja biografija. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima.(grč. bivomizam (lat.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). naočari. biografija (grč. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biodinamički. genesis postanak. klfma. biogeografija (grč. bfos. blaste klica) pl. opt. binen-regulator (nem. bina (nem. sophfa) v. pojas. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. oculus oko) sa oba oka. koji se sastoji od dve jedinice. ibn. nomos zakon) mat. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). biologizam (grč. bini. Bijhne) pozornica. kao i uticaj živih bića. bfos. biogen (grč. bfos. biografika (grč. logos) fil. up. biogeneza. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. biosofija. biologist(a) (grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. petlja. bfos. bineran. to klima nagib. pristalica biologizma. bfos. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. bfos. bfos. bfos život. vladaoca i dr. od dva) dvojki. veličina koja se sastoji iz dva dela. bios. binaran (lat. binub (lat. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. Ifthos kamen) kol. binaran. koji se tiče binoma. bfos. . eng. biodinamika (grč. energetika svega živoga. životni. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti.). regulator) poz. kibernao upra-vljam. binocle) cviker. binom (lat. nlat.

biorizatora. bios. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. biotika (grč. biotehnologija (grč. bios. techne. bios. bios. naročito pojave nasleña. litosferu i hi-drosferu. biomantija (grč. nem. države itd. v. 2. prema izvesnim znacima na telu. biorizacija (grč.) v. i u vodi). bios. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. čista rasa. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. nastala u XX veku. bionti (grč. biometrija (grč. panpsihizam. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. up. psyche duša) fil. biosfera (grč. biosociologija (grč. svitci) sveta. osnovni oblik je fotosinteza. biotip (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bionegativan (grč. nlat. npr. bios. aparata. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. kao animalno biće. praktične eugenike i medicine. člana društvene zajednice. biopsihologija (grč. bioontologija (grč. bios. bios. mehanike razvitka. god. logia) nauka o živim bićima. biosofija (grč. jer živih bića ima i u vazduhu. bfos. ovako je nazvao 1866. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bioskop (grč. biol. biostatika (grč. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. pribora. poremećaji u razvitku. bios. bios.. bios. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bios) 1912. on. bionomija (grč. bios. sophfa) životna mudrost. sarkom). negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bioskopija (grč. a čoveka. bionika (skrać. organizama koji izazivaju vre-nje itd. psyche. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bios. . sudskolekarsko utvrñivanje. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. bios. biotehnika (grč. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. tu ontos postojeće biće) pl. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. operativnim putem. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biorizacija. socius drug. tj. tj. bioluminescencija (grč. bios. biotit min. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. npr. biomagnetski. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bios) praktično učenje o životu. npr. lat. manteia proricanje) 1. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. psihobiologija. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. neke oblasti. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. logia) fil. typos) čist tip. prilagoñavanja. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. up. lat. ontos. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biosinteza (grč. stanovnika nekog grada. biomagnetizam (grč. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. crta na dlanu i drugih nekih simptome. bios. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). pr. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biopsija (grč. razmnožavanja itd. biomehavika (grč. biorizator (grč. i u zemlji.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. orao vidim) med. lumines-centia hladno svetljenje) biol. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. to on.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biomatematika (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bios. grč. biozofija. bios.

od kojih je jedna iznad druge. birokrat(a) (fr. veština) skup metoda. bfos. pravila. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bios. bipedis) koji ima dve noge. dvostopni. bios. bisage (fr. tj. birokratizam. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). koinos zajednički. krateo jak sam) v. biotop (grč. biocevotika (grč. bios. bipartitio) deljenje na pola. bircaus. deo ekologije. slikovito pričati. kancelarijske potrebe. kancelarijske osoblje. ital. pretežno formalističkom duhu. bios. bircaus (nem. dvostruka torba (u Lici). bigeneri-čan. birokratija (fr. dvonožac. techne umetnost. lat. bi-pes. kancelarija. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. još jedanput. bios) koji se tiče života. lat. koji se može podeliti na dvoje. logia nauka) v. bipedalan (lat. bis. vajati. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. vrsta polusvilene. purger. biparticija (nlat. polovina. koinos zajednički) životna zajednica. burail) trg. birzeman (tur. biremis) čamac sa dva vesla. polovljenje. polovljiv. životni. grč. krut i nadmen. biofori (grč. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. logia) nauka o životnim pojavama. . segmentum) mat. burat) trg. utensilia) pl. davnina. bis. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. birokratski koji se tiče birokratije. biocenotika. biren (fr. nazvala po pronalazaču. biraj (fr. biseksan (lat. biotomija (grč. burette) hem. burato) pisaći sto. ukočenost. fig. biocenoza (grč. burino) bakrorezačka rezaljka. biofon (grč. buriner) rezati rezaljkom. bureau.) mat. bureau. Wirtshaus) krčma. sexus. biroutenzilije (fr. bioblasti. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. biped (lat. razuñivanju živih tela. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. ital. bisegmentacija (lat. po drugi put. bis. biofenomenologija (grč. bureau. grč. vunom ili kostreti. bios. bisegment (lat. biro (fr. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. biol. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. Burger-Meister) gradonačelnik. bira (fr. polu-vunene tkanine. bios. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. naročito u analitičkoj hemiji). sa dva suprotna pola.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. planum ravan. polovljenje. nosioci života. birotehnika (fr. ta phainomena pojave. predsednik mesnog odbora. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. biofizika (grč. bis) dvaput. phoros koji nosi) pl. Karlu Birago (1792—1845). bipolarav (lat. bakrorezac. bipsdan (lat. bipedalis) dug ili širok dve stope. centrum središte) fil. pisarnica. bisegmentabilan (lat. biratina (fr. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. muz. bireta (fr. odeljenje. segmentum odsečak) mat. bureau. bios. bios. bi-pes) dvonožna životinja. torba na sedlu. bissac) pl. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. dleto.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. kancelarijski pribor. bios. ravna površina) avij. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. birtija. gostionica. polus stožer) dvopolan. birenirati (fr. chemeia) deo fiziologije. bir-zeman) staro vreme. spol) v. bis pes noga. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. kao odsečak jedne linije ili površine. vajalica. staklena cev sa lestvicom. burin. grč. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. vrsta puplina od fine svile i vune. praviti grbove. ponovo. austrijskom inžinjerijskom oficiru. nadlepggvo. birtija (nem. birokratija. birgermajster (nem. biocenologija (grč. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. biohemija (grč. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. birema (lat. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom.. birger v. vrsta lakih poljskih mostova. Wirtshaus) v. birato voj. mania) želja (ili: težnja. grč. bis. buratine) trg. biocentrično posmatranje (grč. razdvojenje. biromanija (fr. bureau. dvonog. bis. birokratizam (fr. biplan (lat.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. predsednik opštine. bis (lat. bakrorez.

pod biskup. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. orman sa srebrninom. biformitet (nlat. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. beefsteak) kuv. mladići s dugom i neurednom kosom. februara. biscotin. biscottino) mali. bifti (eng. bis. epfskopos nadzornik. asfalti-rati. filum nit. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). bifurkacija (nlat. bit (eng. biformis) sa dva oblika. dvoboštvo. dvaput pečen porculan bez glazure. u asfalt. bifluere) račvanje reke. folium list) bog. bisekcija (lat. biskoten (fr. domeće. behaviour vladanje. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. biheviorizam (eng. npr. dvorodan. 2. bituminizacija (lat. sexus spol) koji ima oba spola. dvoličnost. ital. beat udarac) 2.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. ital. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. reke. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. biferan (lat. šećerni dvopek. bythcs dubina. byssos pamuk. u dva niza. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. Bitlsi (eng. peksimit. bisekstus (lat. grananje ili cepanje na dvoje. u džez muzici bit označava stalno. syllabe slog) gram. biskvit (fr. biscotto. bit (eng. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . petrolej. bituminirati (lat. bisilabičav (lat. niz) koji ima dva reda. bistrirati (fr. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. Ginzberg. bifilaran (lat. bifer) vot. u debljini od 4 st. deljenje na dva kraka. premazati) zemljanom smolom. Ifthos kamen) min. bitnih (eng. bis. flos. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bife (fr. biskupije (grč. sa jednim prestupnim danom. bitta) brod. biscroma) kuz. bitva (ital. buffet) sopstvenik bifea. buste. bit) l. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bistori) hir. floris cvet) bog. krčmica. pravac u psihologiji. onaj dan koji se svake četvrte godine. naročito Egipćana. hermafroditski. obično dug 7—8 st. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bifluevcija (lat. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. busto. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bis. bi-. dvoni-zan. bitometrija (grč. metrička jedinica takta. biftek (eng. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. dvoredan. grč. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. naf-ta. bitumen (lat. sto po železničkim stanicama. The Beatles) nuz.) pretvaranje u zemljanu smolu. bistrer) slikati (ili: boji-ti.) 3. biformai (lat. biserijalan (lat. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. posle 28. bisextus) prestupni dan tj. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. koji ima dva cveta. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. od dva sloga. dvospolan. orman za stono posuće. bitumivozav (lat. npr. ital. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. (bitlsi) čupavci. bis. episkopfa) v. bifepija (fr. bista (fr. u teoriji informacija. polovljenje. bifurcatio) račvanje. buffetto) tezga u krčmi. bit (eng. Dž. bisekstus. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. bistouri. bis. asfalt i sl. biskup (grč. biscuit. lat. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). ital. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. Brust) poprsje. u engleskoj muzičkoj terminologiji. ponašanje) psih. nem. beatnik) l. bisolit (grč. ital. Bit je uvek pa-ran. dvosložan. okrugao kolačić. biteizam (lat. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. prženo upola na jakoj vatri. bisextilis) prestupni. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bisus (grč. biformitas) dvoobličnost. Keruak). bisturi (fr. trideset drugi deo jedne note. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. up. biskroma (ital. bis. a izvode ga udaraljke. bis. bistoquet) bilijarski štap. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana).) prevući (ili: pokriti. bit-muzika (eng. biflorav (lat. grč. thećs bog) verovanje u dva boga. bistoke (fr. sa dva cveta. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bis coctus dvaput pečen. bifoličan (lat. biseksualav (lat. buffet. fig. okrugao dvopek. series red. dvaput kuvan) dvopek. dvolist. konac) dvoni-tan. dvoobličan.

zasićen i presićen. blastomikoza (grč. sluzna srdobolja. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. bis. beloća. regnymi izbijam. blenna. grč. blena (grč. huljenje. tj. zametni mehur. blastos. huljenje na boga. pupl>enjem). udubljenje u zidu sa svodom. bicintum. blastula (grč. blastem (grč. black (fr. mladica. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. us. blastos. blenorea (grč. zametni mehurić. grdnja. blastozoid (grč. blenna. prema potrebi. Bischof biskup) piće od crnog vina. enteron utroba) med. bjanko. oblik) biol. chroma boja) dvobojan. carte blanche) čista bela neispisana karta. blazon (fr.). obesvetilački. pogrdan. kožica zametao g mehura. bizzarria) muz.-fr. slepa vrata. blasfeman (grč. ñerma koža) fiziol. blenna. eteb povraćam) med. kephale glava) v.) otupelost. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blasfemija (grč. bicikl (eng. fiziol. blenna sluz. neosetljiv. velosipedist. alat. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. očiju. kompozicija za dva glasa. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blamaža (fr. blastos. blenna) kec. kapavica. . bruka. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blanš (fr. ophthalmos oko) ked. cyclus krug) točak. blejzer (eng. potpuno odrešene ruke. im. grditi. bicinij(um) (lat. blase) otupelih osećanja. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. v. blenotorea (grč. bis. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. bicefalan (lat. blaser. blastomere (grč. preživelost. blanco) v. blenna. zasićenost. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. čist. biciklist(a) (eng. blamage) sramota. blanko-trgovanje prividno. korita. psovka. bi-. pokuditi. blastos. grč. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. dvoglavi ručni mišić. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). i blastocistis (grč. aden žlezda) med. obesvećivanje. kuditi. eidos vid. rheo tečem) med. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. punomoć samo sa potpisom. belo. bihromatičav (lat. bjanko menica čista. blanko (ital. čist formular. radi odstranjenja.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blamirati (fr. mykes gljiva) ned. meros deo) biol. blašpe (fr. blanche) pr. bjanko (ital. blenemeza (grč. ukor. blenengerija (grč. blenda (nem. blason) grb. biceps) koji ima dve glave. blasphemćs) bogohulnik. svetlosti sa strane. od dve boje. tj. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). kredit bez pokrića. canere pevati) huz. blenometritis (grč. neispisan. povraćanje sluzi. blamer) osramotiti. kart blanš (fr. slepi prozor. blasphemos) bogohulan. kuñenje. spolnih organa i dr. lučenje sluzave tečnosti. kapavac. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. bianco belo. 6t6s uho. klica. sluz. blanche) beo. hartija. pomorandžine kore i soka. bikefalan. blasphemfa) pogrda. bišof (nem. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. belina) trg. blanko-kre-dit otvoren kredit. blenoftalmija (grč. karta bjanka. potpuna sloboda rada. opt. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). sukno za filtriranje. blenna. rheo curim) med. Blende) apx. biher-šrank (nem. prazno. Bucherschrank) orman za knjige. lat. tobožnje trgovanje. blastos. bicyclist) onaj koji tera točak. sulfid cinka. vrsta šampanjca. kystis mehur) fiziol. izdanak. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blanc. blenna. nauka o grbovima. blastule. točkaš. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. bela boja. blastula) fiziol. procurim) med. blasfemist(a) (grč. zapaljenje veznice očnih kapaka. blastemia) vot. heraldika. blanket (fr. blaziran (fr. čist. neispisan. belilo. bicycle. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. preživeo. biceps (lat. obrukati. beo. neograničeno punomoćstvo. metra materica) med. min. bicarija (ital. rñav glas. curenje iz ušiju. nepopunjena menica (samo sa potpisom). prekor. blastema) biol. velosiped. neosetljivost. blaziranost (fr. blastema (grč. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. belina. blastoderm (grč. bogohuljenje. blenadenitis (grč. radi špekulacije razlikom u cenama. bis. španski zid. sluzni proliv. cimeta. obesvetilac. blastos klica. izneti na rñav glas. blenna. karanfilića i šećera. nlat. blekvud (eng. gei. blenoragija (grč. zapaljenje sluzokožnih žlezda.

čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blokirati (fr. duhovita sitnica. fleš.). panj. obmanjivati. bacanje prašine u oči. blepharon. spasmos grč) med. Blu buk (eng. zavara. Blume) poznavanje cveća. blinder) fort. blestrizam (grč. žmirkanje. blepharon. opsada. prevari. blumirati (nem. oblaganje čeličnim pločama. blondinka (fr. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. velika količina (robe). hrpimice. blefarotomija (grč. iskrica duha. dobro. karaula. up. tvrñave. žućkast. kol. klada. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). Blockflote) nuz. ital. blef (eng. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blepharon očni kapak. bloc) veliki komad (npr. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. munjeviti rat tj. hvatati na zbunjivanje. Blue Book) „Plava knjiga1'. ophtalmos oko) med. Blockhaus) voj. blefaritis (grč. blinji (rus. mali pozorišni komad pun desetaka. hapsana. plavojka. kicoš. zatvor. blefaroptoza (grč. sluzave mokrenje. rezanje) med. udvarač ženama. blepharon očni kapak) med. fig. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). otvorene boje. tome sečenje. pretvarati se. blefaroftalmija (grč. blindirati (fr.) pl. hvalisati se. Blume cvet. . slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blindaža (fr. uron mokraća) med. zajednica. blesura (fr. blista (fr. blondine) devojka ili žena plave kose. blondina. zaplašiti. suženost očnih otvora. blokaža (fr. gomila. blokada. Blitz munja) v. ital. farsa. zbunjivati razmetljivom reklamom. bluette) varnica. poza. grč očnih kapaka. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. bluff) plašiti. čamcu. bloquer) v. ojačati rov. blepharon. bacam tamo-amo) med. gomila (knjiga). vojnički koporan. ptosis pad) med. bloccata) voj. avionu). an blok (fr. nazvala zbog žućkastog sjaja. zatvaranje železničke skretnice. npr. blefarizam (grč. sveska za pisanje ili crtanje. zaštićivanje od zrna (projektila). blouse) laka gornja haljina kod žena. blefarospazmus (grč. blepharon. blefirati (eng. blefaradenitis (grč. up. zatvaranje sa svih strana grada. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. slični palačinkama. osigurati od zrna. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. svetao. bloki-ranje. treptanje. veliki odlomak stene. nemir kod teških bolesnika. mermera). ojačavanje rova. blooming condition) sp. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. blokhauz (nem. blokflauta (nem. tip. blombirati (fr. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blondin (fr. ruski kolači. vojske. mladić plave kose. blondine) v. plavuša. blindage) fort.) med. blessure) ozleda. prevrtanje. cvećarstvo. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. zastrašivanje.) voj. blomba (fr. blumistika (nem. blond (fr. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). obmane. blefarofimoza (grč. grañ. kulica. mustrama od cveća. zavaravati.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blok (fr. pivo. sličan svirali. povreda. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. opsada. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. iskra. plomb) pogrešno. zapaljenje žlezda očnih kapaka. šanca gredama. zatvoriti skretnicu. automobilu. municije i sl. biondo) plav. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blepharon. blondina (fr. tip. obmana. blond. oklop (na ratnoj lañi. Blitzkrieg) voj. zapaljenje očnih kapaka. blonda (fr. osobito u sportu. blokada (fr. blestrizo bacakam. varati. bleh (nem. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. ñuture. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. trupac. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. okloplji-vanje. mnoštvo. šanac gredama. bluming kondišn (eng. blondin) plavušan. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. fig. praviti se. spadnutost očnih kapaka. phimosis suženje) med. dosetčica. treba: plomba. čamac. automobil. blenna. treba: plombirate. ucelo. celina. blokiranje (fr. en bloc) naveliko. plomber) pogrešno. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blocus. bluza (fr. blonde) čipka od sirove svile. od finog pšeničnog brašna. podizanje cveća. avion). blickrig (nem. obmanjivanje. aden žlezda) ked. bacakanje.

bodolo) ostrvljanin. iznos berbe grožña. bojer (hol. v. kod anglosaksonskih naroda. boemerija (fr. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. bodega (šp. ispičutura. momče. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. engleski til. lažno optuži-vanje (po šp. beaujolais) vrsta francuskog vina. v. god. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. guša. u Rumuniji: plemić. bogdo-lama (mont. prekid svakog op-štenja s nekim. Bosni. bob (eng. bonrin) plemić koji je i ratnik. planinski tesnac. kablova. up. književnici. prirodnim životom. Bodmerei. Bodriti pl. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). kotao. studenti i dr. kalem od namotaja bakarne žice. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. fr. zajedno sa dalaj-lamom. bogumili pl. to bob) v. boei) v. bottomry) trg. baka. + 1502. fig. boiler v. kor. po pravilu neuredno. bogatiri (tur. koji »sive svojim naročitim. boa constrictor) zool. boheme) način življenja boe-ma.Bob je. bobine) kalem (za konac). boja (hol. bobina (fr. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. vinara. život od danas do sutra. boa (nlat. deminutiv imena Robert).blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. udav (najveća zmija u Africi i ist. tur. šećera i drugih dodataka. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. rakije. ždrelo. bogumili. bobby) pl. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. bohemes) pl. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. npr. od danas do sutra. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. ili na oboje ujedno. zmijski car. bobbinet. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. eng. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. skraćeno: bob. fig. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. bobi (eng. bogaz (tur. po nače-lu: dok traje nek laje. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane.. bojler (eng. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. nadimak londonskih policajaca. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). čergari. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bobslej. bojkotovati (eng. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. magazin s robom u luci. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bova (ital. klanac. patareni. Bugarskoj. upravlja zemljom. boabab (amh. baobab. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. Dalmaciji. fr. fig. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. Makedoniji. busur) bog. Indiji). kosovski božur divlji božur. boemi (fr. kod bojkota strane robe u nekoj državi). junaci iz velikog ruskog narodnog epa. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). boatu (fr. pamučni til. sluga. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bogomili pl. v. bahader) pl. bobadiljizam nepravedno. boj (eng. bogus) irsko narodno piće od vode. boduo (ital.) bog. dečak. bogaz grlo) grlo. bu za. induk-cioni kalem. boza (pere. proizvodi se u predelima severno od Liona. raste na Kosovu. božur (arap. Hrvatskoj. bodul. krčma. bogus (ir. bobslej (eng. fiz. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. . bodega) podrum. naročito plemić veleposednik. buza. bojkot (eng. boit-tout) čaša bez postolja. crven kao krv. duhovni poglavar u Tibetu koji. bojler. kajmaka i šećera. pere. boetetika (grč. bodmeraj (nem. boi-najf (eng. Obotriti. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. neuredan život. moreuz. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. Džemsa Bojkota. bojar (rus. blue-stocking) „plava čarapa". boy) dečko. božole (fr. boiler kazan) kazan. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. umetnici. bobinet (eng. boa. drevna pijanica. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju).

boksovati se. do struka. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. staklene bočice kru-škasta oblika. bombos potmuo. fr. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. okamenjena gljiva. pod. atomska bomba. 1555—1619). pristalice boljševizma. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. grč. up. svaka runda 2—3 minute. v. šećera. kastanjetima. hidrat čiste gline. ngrč. bollo. bocassino. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. boks (eng.378 kg). bokal (fr. bolos) v. bokseri se dele s obzirom na težinu. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bocal. boxcalf) 2. ručna granata. boks. bok-sovanje. lug.. zračni termometar. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. bouche. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). osnovana oko 1890. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bomba (fr. boljševici (rus. boletus pečurka. v. bosco. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bolonjska škola slikarska škola koju je. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. loža u pozorištu. boksati(se) v. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. većina. tzv. Voheg) 2. pesničar. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. astr. boleta (ital. šumica. bola (eng. bolero (šp. oružje za bacanje. grč. bolometar (grč. zatvor za potkivanje nemirnih konja. pesničanje u rukavicama razne težine. ital. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bucca) usta. metron) fiz. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. lat. naziv po mestu Bo (Les Baux. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. box) 3. do tetke kategorije (preko 79. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. bocca. up. bascagium) šumarak. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bolvševiki „članovi većine". srednje veličine. železna ili čelična lopta. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. grč. strela) pl. grč. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bulengren. boks. boljševizam (rus. ma-njina.. Francuska). gitarom ili tamburinom. živa i okretna. kutija. bolis. zbog čega se mogu i danju videti. bocage. rudnjača. bolus (lat. veća čaša s poklopcem. bolidi (grč. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bulletta) cedulja. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. priznanice. zaliv. box) 1. balon. boling-grin (eng. bolus. bolldos hitnuto. „plemenitoj veštini". bomba. bokasin (ital. vrč. praćen pesmom. šp. guranje i udaranje nogama. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bolstit (lat. bombe. box) pesničati se. moreuz. boks (eng. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. razreñene od strane Lenjina. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bol (lat. bolus. glavom i leñima. bokskaf. bole zrak. . bolletta. ušće. velika bokasta boca. lemnoska zemlja. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bokser (nem. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). up. bolonjske bočice fiz. bokser (eng. sp. boks (eng.000001 * °S). oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bol. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. boks-meč (eng. kratak. tući se pesnicama u rukavicama. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bolivijano (šp. boksovati se (eng. ulaz. box) sp. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. potkraj XVI veka. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bolus. ital. otvor. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. Bokseri (kin. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). kineska tajna organizacije. boksovanje (eng. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. dubok ton) voj. ital. boksit min. nlat. bolas (šp. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. boxer) 1. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50.800 kg). koja je 1900. bolos) hem. sp.boka 122 bomba boka (ital. boccale. bokaža (fr. fr. bolites pečurka za jelo) kol.

imanje. bombona (fr. bondirati (fr. bona (fr. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bonhommie) prostosrdačnost. ukusno nameštena soba. dobronamerno. bona adventicia (lat. odšteta. bonvivan (fr. brašna. bonton (fr. sviloprelja. bujica reči. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte.. bombasin. vrsta pamučne tkanine za podstavu. sveštenici Budini u Japanu. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. nalog za izdavanje neke robe. nalog za plaćanje. bon sens) zdrav (čovečji) razum. dosañivati kome (molbama. nalozi koji se isplaćuju odmah. bonaca (ital. konfetama). bombarder (fr. bona (lat. slada (malcbombona) ili voća. bonum. bo-nifier) naknaditi. istoč-noindijski kaluñeri. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonitas) dobrota. naknadno pridošle dobra. zatucane popeskare. bombyx pamuk. trg. bonvivant) veseli brat. bonificatio) naknada. preteran. imetak. bansek. bombastičan (eng. dobrodušnost. bona minorum) pl. fig. popravka. poboljšanje. tobdžija. bonz a vi (fr. bonitet (lat. bombardovati. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bombaš. bombe (eng. obično ukusno i luksuzno izrañena. bondir) skakati. bondruk (nem. valjanost. nego potiču od neke druge strane. ostavština. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. Wandriegel. bombardirati (fr. Americi. kazati). poboljšavanje. Kini i istočnoindijskim zemljama. poboljšati. nlat. fig. svila. krupnorečiv. naivnost. sigurnost nekog potraživanja (supr. ljubavnim izjavama.. svila) pamučna svila. bonbon. bonbonniero) kutija ili kor-pica. nasledna dobra. bonom (fr. fr. bombardirati. priznanice. svi-lasta materija. izražavanja). lat. vrsta ženske kape. bonifikacija (nlat. služavka. fig. bombikometar (grč. prirodna obdarenost. bono modo) dobrim načinom. bombyx. bcmbyx) 1. veritet). bombyx svilena buba. facere. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. muskata i šećera u Sev. bombe) v. 2. bombona. propinjati se. obaveza. mirnim putem. bombardovati v. devojka za decu. bonhomme) dobričina. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. popravljati. vojnik bombaškog odeljenja. potvrda prijema. bombiks (grč. bon pour) dobar za . aromatiziranog i oboje-nog šećera. bacati avionske bombe. bonette) voj. bombycinus. naivčina. bonsek. bombarder. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bono modo (lat. bona adventitia) pl. osoliti koga. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. onaj koji vrši bombardovanje. prostosrdačan čovek. prav. bon ton) dobar ton. poverljivost. veseljak. čičica. bonomija (fr. dit. priznanice. odštetiti. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bon) trg. imanja. bon (fr. pamuk. bond) pismeno jemstvo. svojim pesmama i sl. svilena buba. boneta (fr. bombardje (fr. bond (eng. grč. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). nadmen. bona fide) dobronamernost. u dobroj nameri (učiniti. bona mente) u dobroj nameri. up. bombaš (fr. platna sposobnost. bona mente (lat. prav. sujeverni popovi. otmeno držanje. bombonjera (fr. v. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bona minorum (lat.). bonze (jap. unutarnja vrednost. bombast. proneti se. bombardier) voj. . bonbona v. poslastica od istopljenog. bonum dobro. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). visoko-paran. bona hereditaria) pl. bonne) 2. bon-sans (fr. na lep način. bona fide (lat.bombaža 123 bonton bombaža (fr. preterana prostota. bombardje. vata za ispunjavanje haljina i sl. bonbon) šećerlema. bombardare) voj. često sa dodatkom želatina.. bombazen (fr. po viñenju. popust u ceni. bacač bombi. u kojoj se drže bombone. bombo) vrsta rakije od ruma. grč. bombyx pamuk) zool. bonificirati (lat. izvrsnost (u smislu izrade). podskakivati (na konju). bona hereditaria (lat. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. nasleñena dobra.) pl. bona dobra) 1. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. prav. lat. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bon pur (fr. dobra. bombardeur) voj. bons a vue) pl. dobra (ili: imanje) maloletnika. preterano kitnjast. bombast (eng. naduven (način pisanja. vrsta keplovane svilene tkanine. ukusno namešten stan i sl. dadilja.. popraviti. pl. važi za . . bombast) lit. bonaparte™ pl. menica. .

vrlina. botano. gipsa. bordura (fr. sred. fr. bor (nlat. boreas. laña. Borussia Prusija. veća od pešta. daska. bord) 2. hen. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bonum publicum) dobro države. umeriti želje. oblo-žiti lañu daskama. botanizirati (grč. kamene meña-še. borda (fr. bosko napasam. talasastim figurama. opus rusticum). grundirati. znak V. bornirati (fr. kor. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bossare) praviti plastične predmete od ilovače. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bosirati (lat. borealan (grč. sud. Borgis) vrsta štamparskih slova. bona. borusomanija (nlat. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. talasaste figure. Americi. bordello) javna kuća. raditi ispupčene.) 2. bord ov tred (eng. bonum publikum (lat. boselaža (fr. skučen. šare. borealis) severni. bordat. Aziji i Kaliforniji. boršč (rus. pervaženje. borani. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. krstariti. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. knjiga u kojoj su računi. fig. bašta. tj. me- nica. porubljivanje. ivica lañe. u grupi). bonum) dobro. zeleno. bordeaux) boja crnog vina. arap. igre (američka. kost. ograničen. borda 1. boraks (nlat. javna kuhinja. kvrga. bordirati (fr.) v. boreiaios. ivica. bosse. botanikos travni. 2. . borde) l. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. border) ogoliti. važan za industriju. bosaža (fr. botanika (grč. spisak računa.(grč. omeñiti. pervaz. bordel (fr. širit. državna korist. lista. tačka topljenja 2030°. odbor.) pl. o biljkama i rastinju. materijal za oblaganje lañe. neiskusne. redni broj 5. bordo-vino (fr. umeravati. up. Muhamedov ogrtač. bosseler) ulubiti. bording-haus (eng. moru. glup. borax. novčanik vrednosti. bordaža (fr. sever. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. mrke boje. pl. šarama. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. dar. a manja od garmonda. sa četiri igrača. preimućstvo. board) l.bonum 124 botano- bonum (lat. porubiti. borda (arap. bosokteriti (od nem. nerazumljivo. manja laña u Ist. boreas) severac. sto. tj. borer (nem. bord (eng. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. sto za kojim se drže sednice. tur. baviti se biljkama. trava. Borussia. burdelj. hrana. bordure) ivica.811. ulublji-vati. bortna (nem. bor-mašina (nem. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bordižati (ital. Borte) v. oivičiti. up. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. borati (nlat. okvir. borusofobija (nlat. opšivati. bostan (tur. bordereau) trg. bording (dan. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. sprovodio pismo. bozza) grba. phobos strah) strah od Prusa. botanike) nauka o biljnom svetu. jedinjenje bora. bordo-boja (fr. porubljivati. bordel. jedna vrsta plesa. tamnocrvene. boselirati (fr. bording) kor. boston) l. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. fig. fig. ital. bordat (arap. bosa (fr. novac za hranu. rub. borgis (nem. sudnica. nešto sitno. boreas (grč. Bohrer) burgija. vrt. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). borniran (fr. nadleštvo. ograničiti se. javna radnja. fig. izvod. igra karata slična vistu. lat. opšivanje. buraq) hen. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. mali. gajtan za opšivanje. nevažno. soli borne kiseline. sreća. korist. boranija (arap. bosselage) rad na ispupčenim. bossage) arh. brežuljkastim. grč. bord (nem. buraniyya. bu ši lica. bostan) lubenice i dinje. bortna. bora (ital. ograni-čavati. borner) ograničiti. savetovanja. element atomske mase 10. borda 2. boston (eng. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. botaničar (grč. gostionica. bore] v. ital. bordro (fr. burani) zelen mlad pasulj. borax) hen. up. venac. nemetalno čvrsto telo. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. Bohrmaschine) naprava za bušenje. postaviti granične belege. pervaz. biljni) poznavalac bilja i rastinja. opšte dobro. porub. okrajak. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. kozmetiku i medicinu. čvrga. mahune. nešto uprošćenija vrsta valcera). mržnja na Pruse i sve što je prusko. način otesavanja kamena. severni vetar. bordage) oblaganje lañe daskama. Bord. board of trade) trgovačke komora. voska. botane trava) skupljati biljke. grč. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. borne) ograničen.

naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. lalia govor) med. 4. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. bradys. botel (od nem. kardfa srce) med. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). u južnoj Evropi i na Levantu. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botrys grozd. junak. odlično. živi u tankom crevu čoveka. onaj koji voli da se bavi botanikom. phemi kažem. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bocherie) Nemci. težak.-tur. bradilogija. botanofil (grč. brabancons) pl. botroilit (grč. pepsis kuvanje. bravur-arija (fr. tro-vanje pokvarenom hranom. tako je! bravo (ital. masaomai žvakati) med. gaće. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. botrys grozd. govorim) med. bošonerija (fr. junaštvo. ital. bragoc (ital. sluga. krčma. 3. usklik u znak odobravanja. phagos) zool. boutique. -ites) pl. sjajno. boche) v. bradys spor. okamenjene biljke. mala trgovina. otpaci. mykes gljiva) med. vinara. geol. bravour. bradikardija (grč. botriiti (grč. sperma seme) med. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. botanografija (grč. ital. botriotičan. pr. boščaluk (pere.). pri mucanju). kelner. bravura) valjanost. od usoljene ikre morskog lipena. Bafel) trg. tur. crven izraštaj na ruci ili nozi. furda. botane. bogće. up. gluvoća. bradilalija (grč. bohca) l. „Marseljeza" belgijske revolucije. kepha-1e glava) zool. botulizam (lat. bradys. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botane. bravisimo (ital. čamaca i dr. philos) ljubitelj bilja. bradilogija med. pregača. neustrašivost. nem. botega (ital. Mthos kamen) min. botanoliti (grč. botelar (nlat. sporo prokuvavanje hrane. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. botane. botane. lak ribarski brod sa dva jarbola. brabantski vojnici koji su. bravura (fr. uron mokraća) med. varenje) med. bradys. stranturija. botrys) grozdast. ital. botriitičan (grč. bolesna usporena delatnost srca. bavella. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. rñava probava. bottarga) jelo slično kavijaru. botarga (nm. nauka o biljkama. botriitičan. braggard) razmetljivost. lithos kamen) pl. botanika. biljojeda životinja. botriotičan v. valjan i vredan čovek. geol. pokvarena roba. up. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). hvastanje. bradisurija (grč. bota larga. bili u engleskoj ili francuskoj službi.. okamenotine grozdasta oblika. grapho) opisivač bilja i rastinja. botane. bradys. bošerija (fr. tunjevine i dr. 5. bradys spor. up. bravoure. botanomantija (grč. naročito u HP veku. hvalisavost. bothrion jamica. marama. botulus kobasica) ned. botane. bofl (ital. bošča (pere. botanofag (grč. bragerdizam (eng. kamen grozdasta oblika. botanološki. botane. botanolog (grč. bradys. vrsta duvana. boš (fr. botriokefalus (grč. šamija. bradys. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). najmljeni ubica. valjano.) 2. teško. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. bradipepsija (grč. čuvar životnih namirnice na brodovima. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. psa i dr. brabante) trg. botella. čarape) uvijen u bošču. bošerija. bradifazija (grč. botanologija (grč. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bragozzo) pop. teško žvakanje. botrys grozd. vrsta holandskog platna. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. bradimaseza (grč. odlično! bravo (ital. hrabrost. botane. lat. roba za odbaci-vanje. širokočlana trakulja. junačko delo. u obliku grozda. botarga. akuein slušati) med. bravo) l. platno kojim muslimanke skrivaju lice. aria) »uz. boča (ital. bottega. pesništvo. rñava. botriomikoza (grč. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. povezača. . čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. bradiekoja (grč. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. biljožder. brabanta (fr. teško. botellarius) šef kuhinje. Brabansona (fr. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bragura (stnord. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. v. delija. bragr) pesnička umetnost. balota. v. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. teško slušanje. fr. apotheca) dućančić. 2. bradispermatizam (grč. vrlo lepo. bradilalija. brabansoni (fr.

branche) nosila. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). 1789—1858). koji ju je prvi objavio. promuklost. brachys. brahilog (grč. bradys. bramani (sskr.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. rukunice (na kolima). ogranak (jedne nauke. barut. grč. koji je smešten u kundaku. brahimetropija (grč. brachys. up. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. braon v. mali. engleskom mehaničaru Bramah-y. brankar (fr. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. Brauningu). obično 6 do 7. brahma) v. kephale glava) ampon. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. npr. bractea list) bog. Brahma) v. braun) otvoreno mrk. ruka. brachys. brad-sajd (eng. zool. suprotno: makrobiotika. Brand požar) brod na jedra. smeñ. tj. strana broda. brazilejin v. sila. brahibiotičan (grč. pristalice učenja Džona Brauna. brauning (eng. . ručni) mišićni. bramar) hvalisavac. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. brahijum (lat. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. broad-side) kor. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. junak na jeziku. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. brachy-katalekti-kćs) četr. kestenjast. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. lat. braun. branchion) pl. brendi. čovek koji ima kratku lubanju. brander (nem. brazilejin. brahijalan (grč. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. branža (fr. brachys. brakadabra fbracadabra) v. 1749—1814). nizak. stenograf.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. uža oblast zanimanja. odus. lat. brahikefal (grč. gangrena. brandi (eng. branža. Brahma) v. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brahigrafija (grč. brazilin. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. branche) v. u sisara. prema tome. naročito donji deo ruke. bramaizam (sskr. uroñena kratkoća prstiju. bracelet. odćntos zub) zool. branchos) med. branhije (grč. koji je kratke staze. naročita. braunijanizam. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brahmanizam. nekog posla). zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. zapaljenje krajnika. v. brašna (fr. brakteja (lat. ret. brachys. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. koji živi malo vremena. daktylos prst) ampon. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. Brama (sskr. nasilan. Bramahova brava. poreklo bolesti je. M. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). ali se krije u samom smislu rečenice. bramarbasirati (šp. priperak. brachys. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahmanac. brachys. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brahmana) pl. brahigraf (grč. med. v. brahidromičan (grč. bramanizam (sskr. nejednake veličine. brandy) v. brazletna (fr. Bramarbas (šp. kratkovidnost. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. abrakadabra. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. branca) grana. brašna. moć. brachlon mišica. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. fig. bradifrazija (grč. brand (nem. brahilogija (grč. Amerikancu Dž. ital. ručni. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brancard. brachiale) narukvica. škrge. poziv. brachys. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. nepotpun. morbus Brightii) med. brahidaktilija (grč. deo. struka. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. braunijanci pl. grivna. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. Brahma. od prstiju do lakta. odsek. ruka. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. braunijanizam med. 1735—1788). orao vidim) med. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. v. sitan. brahiodonti (grč. brahibiotika (grč. brachium. tj. paljba iz topova sa jedne strane broda. brachys.) kratkovek. branhus (grč. brahi. up. nekroza. branche. brachfon) mišica. me tron. phrasis govorenje) med. brankar-kola teretna kola bez lotri. brahikatalektičan (grč. šalitra i sl.(grč. biti junak na jeziku. nasilnički. Brand) med.) hvalisati se. brahmanizam. Brajtova bolest (nlat. lokalne izumiranje jednog dela tela. brachialis mišični.

brahipteran (grč. sažet i jezgrovit govor. brevijar (lat. dekret. brahma) indijska religija. teme. up. (fr. štampanje nota. pismo. brevijar. breve d'envansjon (fr. vladaocima i dr. kratak spisak. sa poveljom. brevis (lat. otprilike osam vekova pre naše ere. bredizam med. muz. brahiopode (grč. osnovana. uzetost grudi. brahistohrona (grč. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. četr. kratkokrilan. bregma) anat. brachys. bremzovati (nem. neku vrstu komentara Vedama. životinje kratkih krila. bremzati. brahicefal antrop. na razdaljini. brachys. povelja. brandy) rakija prepečenica. nota koja vredi za dva cela takta. d'. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brevijatura. uspravno). vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. = hipnotizam. cikloida. up. brahmani (sskr. a izvode je obično trubači i saksofonisti. bregma (grč. petalon list) bog. breve (ital. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. Brahman (sskr. brahipneuma (grč. komanda za prekid borbe u boksu. brekfest (eng. brahiotomija (grč. brahisilabus (grč. Brahma (sskr. ukočiti. up. g. kočiti. brevijatura (nlat. kratkih latica. pteron krilo) pl. brahiscijan (grč. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. breveter) dati. skopeo gledam) opt. viola. kraća improvizirana fraza u džezu. patent. brevis. kočnica. pesnike. kratke latice. kratkih krila. chronikos vremenski) kratkotrajan. breviatura) v. metron) med. ruke. naročito papino pismo državama. pus. . i po tome liče na školske. brachys. imaju dva kapka. brahipodav (grč. dajući oduvek sveštenike. a'. bremza (nem. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brachys. brachys. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. bremsen) v. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brevet) diploma. sa diplomom. brahiteleskop (grč. astma. Brahma) starije učenje o Brahmi. diplomu. linija pada za najkraće vreme. brachy-pneuma) med. brachistos najkraći. podos noga) kratkonog. lovačka kola sa 3-6 sedišta. bremsen) teh. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. rpeb dišem) med. tele daleko. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brahipetalan (grč. srednji deo lubanje. kratak izvod. break) otvorena kola na 4 točka. breda vrsta mašinske puške. brachfon ruka. kratkovremen. brahiptera (grč. brandi. bez uvijanja. izdati dekret. kratak dah. 1795—1860). brevete) pr. sprava za merenje mišice. brevet d'invention) pronalazačka povelja. povlastica. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. breve) svaki zvanični pismeni akt. sipnja. brevilokvij(um) (lat. brachys. brachfon. brahihroničan (grč. Bremse) teh. povelju. kratkih nogu. brevis kratak) muz. brevis. podos noga) zool. odsecanje ruke. točkanica.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brevipedan (lat. grč. chronos vreme) kat. brevijacija (nlat. breviarium) kratak pregled. v. koji ima kratke cvetne listiće. loqui govoriti) kratak. pes noga) kratkonog. veoma rasprostranjene morske životinje. koji su. skraćen naziv za brahiteleskop. koji ima kratke metričke stope. brachfon. brev(e)tirati (fr. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahmanizam (sskr. sa patentom. patentiran. brendi (eng. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. viola di braccio) muz. breviarium) v. štimuju u s. typos otisak) ouz. breviotipija (lat. odmah. brev(e)te (fr. brahmaizam (sskr. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). Brahman) ind. brek (eng. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brachys. bremza™ (nem. brevis kratak. Brahmana (sskr. skia senka) geogr. vrsta tambure za pratnju. kratkim putem. nauč-nike i političare. insekti koji imaju kratka krila. breakfast) doručak. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevijarij(um) (lat. brevi manu) otvoreno. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. patent. brsvi manu (lat. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brachys. temno sečem) hir. zakočiti. brač (ital. zool. brahipneja (grč. patent. kratkih nogu. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. pods. breviatio) skraćivanje. brachys. molitvenik. sp. brevijacija. fil. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. skraćenje. brevijarij. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brahit opt. kratak izveštaj. brahikefal. tj.

bedemu. fig. vrsta mirišljave masti za kosu. brephos. briket (fr. brigadist (fr. brefotrofeum. živahno. brigade) član radne brigade. up. odska-kati od ostalih. presovati u obliku opeke. razara. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brigant (ital. vrdati. pokrajini u severnoj Francuskoj). briljant v. pljačkaš. rasprskava. par bricole) posredno. briser.. briljirati (fr. brefotrofij(um) (grč. bretagne) stari francuski ples udvoje. 2. bretona (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. bretele naramnice. svetao. raditi zaobilazno. hozntregeri. odličan. brennen) l. buntovnik. fig. voditi računa o nekome. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. blistati) sjajan. brillant. povetarac. ital.) bog. blistav. briljantirati (fr. ital. odskoči. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). veoma vatreno. bradu i brkove. briljantan (fr. brik (eng. breccia) voj. brig) mor. fugovanje. sa strane. fr. breche. brephos. zarezivati nekoga. 3. briketirati (fr. briqueter) popločati ciglama. brig. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. rukovodilac radne brigade. plahovito. brilaite (ital. brycho škrgućem. brizer (fr. brezza) blag morski vetar. 2. ital. lukavo. bric-a-brac) starudija. brigadist. brigante) drumski razbojnik. vo. brigg) mor. brillant) sjaj. naročito starinske. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. ne raditi časno. briser) rasprsnost. brizo. brephos novoroñenče. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. 2. breča (ital. svetleti se. raskoš. razbijač. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. voj. brilijant (fr. brigg. šteta. blistati. brizo spavam. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). divan. telalnica. u prah pretvoren materijal. uštrb. zavod za ishranu i podizanje dece. brygmos) med. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. . brisant) koji lomi. fig. brig. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. starinarnica. velelepnost. konjički podoficir u francuskoj vojsci. bricola. brigantine. brizantan (fr. sabijen u obliku opeke. obzirati se na nekoga. brig (eng. starež. tropheus) zavod za nahočad. briše. fr. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. cigle. Brigantine) tor. razornost. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. blistavost. fig. briseur) lomilac. breccia) kol. brefotrofij. prodor (u zidu. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. sposobnost rasprskavanja. učiniti da se nešto odbije. briljantina (fr. briller sjati. jajeta i sl. voj komandant brigade. brigade. vetrić. veličanstven. briketaža (fr. brigada (fr. lopte. naročito brilij aktima. prekoramnik. brikola (nlat. prelivati se u svetlosti. brigadier) l. razne umetničke stvarčice. par brikol (fr. otuda fig. hajduk. v.brener 128 brimada brener (nem. odskočiti. tropheus) v. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brikolirati (fr. remen. brigantina (eng. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. veličan-stvenost. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. breša (fr. brigadir (fr. prolom. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. rasprska-van. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. bricoler) odbiti. bretelle) uprta. mala jedrilica sa dve katarke. bretanja (fr. brefotrof (grč. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brefotrofeum (grč. divota. bretela (fr. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. kaiš za nošenje tereta. brizomantija (grč. oramenice za držanje čakšira. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brigma (grč. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. prednji valjak na spravi za predanje. razorna snaga. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. up. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. tropheus hranilac) nastojnik. nem. cigle sitan. brizantnost (fr. briljantnost (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. za sto naoružanih ljudi. fig. brizomant (grč. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. breskva (pere. brigmos. brillantine) kozi. zaobilazno. koji razmrskana. krasan. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. vidno se isticati. brillare) sjati. brikabrak (fr. brigata) l. brenovati (nem. ital. brigma. kod bilijara: odskok. v. upravnik bre-fotrofeuma. brillante) iuz. briquette) nešto u obliku cigle. odboj lopte od ograde. — št. lopte ili jajeta. brigmos (grč. rasprsan. utvrñenju). sijati. odličnost. briller. brilijant. briljantin (fr. up. brimada (fr. briza (fr.

fig. brunet) crncurast. briologija (grč. ulep-šavati izmišljenim dodacima. osnovanom 1805. prebiti preko kolena. up. bromos smrad) hem. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. vrsta žutog. starinar. sličan mahovini. poznati lek za živce. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. brokule (ital. jako nadražajnog mirisa. ulepšavanje. makler. Brodvej (eng. nlat. bromos smrad. broajon (fr. brioidan (grč. bronzo. brinirati (fr. velikom nem. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. bryon. bele. brioso) muz. broiler) vrsta pileta za pečenje. zoon životinja) zool. srebrotkanica. crnka. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. crvenkastomrka teška tečnost. nazvan po izdavaču. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. bromoform (nlat. makleraža. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromatologija (grč. bromoformium) farm. plameno. god. kićenje. tečnost veoma slična hloroformu. brimera UŠ god. figurama i sl. nauka o mahovina ma. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. magleni mesec (18.. bronzium) tuč. sa utkanim krupnim cvetovima. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. nlat. srebrnaste boje. brokat (ital. e. znak Vg. bromural (grč. crnomanjast muškarac. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. eidos oblik) bog. brunir) metalne predmete mrko uglačati. bromid (grč. utisnutim u zlatu i srebru. broder) vesti. svilom.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. broderie) vez. bromizam (grč. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. morske. prenagliti čime. bromatografija (grč. za izradu stonog pribora. vladu u svoje ruke). brokeraža (eng. bromatika (grč. brinet (fr. element. broyon) tučak za mrvljenje. brion (fr. reñe slatkovodne. briozoe (grč. seizal. — 9. bromos) ned. nemetal atomske mase 79. cinka i gvožña. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. srebrom. brodet (ital. slična vistu. obično industrijske proizvodnje. obrec-nuti se. bryon. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. brnistra (ital. lat. brumaire. vezivo. brunette) garavuša. osnovan 1753. broma jelo. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. garavko. kulturno središte. ital. bryon mahovina. logia) nauka o jelima. oseći se na nekoga. god. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. krasiti. brinete (fr. trgovina vezivom. novembra. od svile i pamuka. bridge) igra karata. Brodway) „široka ulica". fig. tela-liti. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brokanter (fr.909 redni broj 35. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). briskirati (fr. briozo (ital. naročito slikama. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . Brokhaus (nem. broker (eng. broker) trg. hteti nešto brzo sprovesti. ginestra) bog. so bromovodonične kiseline. od 23. trovanje bromom. oktobra do 24. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. logia nauka) bog. vezenje. bronzana bolest med. bojiti (ili obojiti) mrko. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. Britiš mjuzeum (eng. broccato) zlatotkanica. nauka o sredstvima za ishranu. trljanje boja. pre n. kon brio. up. broker) trgovački posrednik. upotrebl>ava se. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. naročito slikama. bridž (eng. bronza (fr. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. legura (slitina) bakra. brojler (eng. broma jelo. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. mahovinast. bromium) xex. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. šumno. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. živahno. životinje iz porodice „pamekušaca". brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. bromov preparat. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. up. pocrniti. brokantirati (fr. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. bronze. ili samo od pamuka. bromatometar (grč. bučno. broma jelo. izvesti zlatom. teška. telalin. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. brom (grč. mesto srebra. bromos) fark. brusquer) brecati se. brodirati (fr. brodsrija (fr. senzarija. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. brokatel (ital.

brontologija (grč. brutalizirati (fr. brošura (fr. brovtosaurus (nlat. brochurier) pisac brošura. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. kožu i dr. bronhocela (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. bronhofonija (grč. bista. brćnchos. up. broche) zapinjača. bronhopneumovija (grč. bronhoskopija (grč. bruto (ital. bronhorea (grč. drvetu. brćnchos. lithos kamen) med. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. brum (eng. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). plesso udarim) med. brcnchia) med. pneuma dah) med. ogromni kičmenjak. polomim) med. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. bronchos. brćnchia) pl. brutificirati (nlat. nacrt. stvaranje kamena u dušnicama. uzetost (ili: paraliza) dušnica. anat. bronteum (grč. aparat za pregled sluznice bronhija. brutaliser) zlostavljati. brutalan (nlat. dušnice. bronhije. brujon. brutoprihod celokupan prihod. poživotinjiti. protkivati tkaninu (zlatom. fig. up. meko povezana knjižica. brutal) živo-tinjski. bronchos. bronze. brćnchos. brćnchos. bronte grmljavina. posutost dušnika. brochure) sveska. prvi sastav. bronte. cedefastog sjaja. logi'a) nauka o grmljavini. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brćnchos) alat. brontoterij(um) (nlat. suprotno: nego. divljački. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. mykes gljiva) med. operativne otvaranje dušnica. bronhotomija (grč. kele posutost) med. bronzer) obojiti bronzanom. phone glas) med. tako da tkivo truli i raspada se. osuroviti.). brontosaurus) kol. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. zverski. brošurist(a) (fr. broš (fr. na brzu ruku i privremeno. bruderšaft (nem. brontotherium) kol. bruh (nem. brust-halter (nem. bronhus (grč. rheo tečem) med. bronhitis (grč. rheo tečem) med. protkati. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhoblenorea (grč. bronhoragija (grč. skopeo gledam) med. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. srebrom. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brćnchos. brumalan (lat. bronchos. regnymi skrham. krvarenje dušnica. bronhoskop (grč. brutificere) napraviti nekoga stokom. guša. bronhoplegija (grč. klinasto pismo i dr. bez odbitka troškova. grubijanski. divljaštvo. štraca u koju se unose. brustbild (nem. bratimstvo. brutalitas) surovost. Bruch lomljenje) med. grč u dušnicama. bronc. bronchos. gnojavo zapaljenje dušnica. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. brutalis. spasmćs grč) med. bronchos.(grč. bronholitija (grč.). brutalnost v. mrkom. leva i desna. uraditi nešto na brzu ruku. Bruderschaft) bratstvo. trgovačke beleške. bakarnom bojom (drvo. bronhospazmus (grč. zapaljenje bronhija. sluz. bronchos. bronzo) v. dušnik. brutalitet (nlat. crnom. temno sečem) med. skopeo gledam) med. bronhostenoza (grč. brouillard) v. brujar (fr. brćnchos. broširati (fr. v. brošura. neotesan. tuberkuloze pluća. dve cevi. Brust-bild) poprsje. o nepogodama uopšte. brouillon) koncept. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. skotski. brćnchos. bronhijalni (grč. životinjska požuda. bronho. iz perioda krede. fr. brutalitet. Brand) med. bronhije (grč. grubost. potpuno zanemari™. povezati knjigu u mek povez. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhijalni katar. surov. bronchos dušnik. hernija. mine-ral. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. knjiga dnevnog troška. tj. učiniti da podivlja. brontofobija (grč. brujar. brunirati (nem. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brumalis) zimski. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. . gips. brutto) trg. grkljan. brošira (fr. grub. bront (nem. bronzirati (fr. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. blenna. obojiti modrikastim prelivima na vatri. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. nameštaju) mrku boju. dnevnik pazara. brochure) v. dug preko 18 t. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. brocher) prošiti. životinjsko ponašanje prema kome. bronhomikoza (grč. svilom). npr. brćnchos dušnik) dušnički. bronce (ital. piskutavost glasa (kod promuklosti). prošiva-ti (knjigu). brujon (fr. bronhijalni katar = bronhitis. briinieren) davati nečemu (metalu. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. koji se tiče dušnika ili dušnica.

buyurmak zapovedati. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. pena na pivu. bukolika (grč. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. Budha (sskr. up. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). običan način klañenja na konjskim trkama.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. spisak. bez strasti i patnje. bub-njice. afrički jelen. bubonalgija (grč. bus. Buddha) pl. lečenje goveda. budala) ludak. za razliku od totalizatora. bolest prepona. figura u vatrometu. bukagije (tur. neprerañeno zlato. bukanje (fr. bubon preponske žlez-de. ned. bus. suis i Vg. kaučuka i sl. kephale glava. u Indiji poštovan kao bog. vući lañu pomoću parnog broda. up. nicine. bužija (fr. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka.. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bubreg (tur. fig. v. gume. nlat. bugzirati (hol. v. bubonulus) med. valjkasta šipka od voska. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. vrsta tkanine. um. bubonocela (grč. bubikopf (nem. budizam. aden žlezda) med. cvet. tj. bukoliazmos (grč. prosveće-ni". uzroci patnje su strasti (tj. antikvar. glupak. Buddha) pl. zatim zadnjeg creva i jednjaka. Budhizam (sskr. bukmeking (eng. bukinerija (fr. bukardija (grč. buvoličar (grč. električna svećica. tj. bubon. bukolska cezura četr. bukolski (grč. bujrum (tur. buñ (tur. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. žeñ za životom. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. volja za život). književno delo. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. topuz. stanju blaženog mira. religija koju je osnovao Budha.bubonulus (grč. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). pastirske pevanje. algos bol) med. buljon. bukasen (fr. narediti) izvolite. Budhizam. gusar. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). kao posledica jačanja srčane muskulature. miris od vina. glupak. Buddha) v. zapovedajte! buk (eng. budala (tur. buzdovan (tur. Americi. bukolike) post. pastirski. budizam (sskr. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. uvećanje. bouquineur. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bus govedo. . idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bouillon) kup. morski razbojnik. bukoliasmos) pastirska pesma. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). biige) plesan. okovi na nogama zatvorenika. bubon) pl. profesio-nalni kladilac. fiz. bubalis (grč. Br. antikvarnica. bukolikos) poet. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. nm. bozdogan) vrsta starinskog oružja. budhisti. pristalice religije i filozofije budhizma. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. Budha. seoski. ital. Buddha) „probuñeni. bubonadenitis (grč. antilopa. book) knjiga. hipertrofija srca. biibalos) zool. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bujom. bujatrika (grč. Buda (sskr. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. micine. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. kardia srce) med. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. Život je patnja. kila. bukanirati (ind. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). budhizam. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bubon. budoar (fr. bogurek) bubreg. bubon. Bukefal (grč. bukmeker (eng. bukagi) pl. buj (fr. bukanir POJI. zapaljenje žlezda u preponama. ind. bouille. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. posrednik pri klañenju. limfatični triper (kapavac). . Buddha) v. budhisti (sskr. budisti (sskr. buboni (grč. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. boucanier) lovac na bivole. zverokradica u Sev. bugia sveća) med. buña. pastirska pesma. govedo. bougie. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bukolikos) poet. buksiren) mor. lista. prosutost prepona. „sveti mudrac". Bruchgold) izlomljeno. pisac pa-stirskih pesama. Buddha). book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bukiner (fr.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukinist(a) (fr. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. pamučna tkanina za postavu. melitensis. bujirati (fr. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bouquiniste) prodavac starih knjiga. kele) med. buket (fr. bujon (fr. book-making) sastavljanje knjiga.

boling-grin. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bulimfa) med. tuñi. bulterijer (eng. bedem. buli) l. bulbosus) lukovičast. povelja sa takvim pečatom. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. mera za konac. izdao nemački car Karlo IV. bulbozan (lat. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bulist(a) (lat. bulengrev (fr. bunda kaput) krzneni kaput. npr. buke (eng. 2. rulja. mnoštvo (obično stoke). na trkama s preponama. glavičast. boulevard) šetalište. bulbus oculi) anat. jagnjeća koža". bouliner) mor. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. neotesanost. 2. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bullterier) vrsta engleskih pasa. bungur (tur. bulla) l. talasanje. ukrasi. bulla) pisac papskih bula. smotak. metež. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bujon. buldog (eng. Služi kao oružje. bukskin (eng. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bola strina. napomena ili kratka priča. bulbus okuli (nlat. mera za staklo. gomila ljudi. sabornica. krasti. glavica. bus. četrdesete deo rijala. uzana. bulla aurea) zakon koji je 1356. rad od drveta sa metalnim umecima. bula (lat. bulla) 2. zapovednik jednog buljuka. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bul (eng. bulbul (arap. izbacivanje mehu-rova. a odlikuje se naročito time što se. bulicija (lat. tj. bula. gomila. bulbiforman (lat. velika količina (nečega). bula (lat. bulbus lukovica. zlatna bula (lat. boltikbasi) četovoña. bik. f ero donosim) bog. god. zbijeno) 1. up. bumaški (rus. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. boulingrin) v. luk. Bundesver (nem. 2. bulbus. bullire. bul-finč (eng. lopta. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. glavičast. velika gomila. buljon (fr. bund 1. hartijice. potvrñen pečatom. kapetan. BulbulderSlavujev do. veliki engleski pas širokih grudi. čorba. odličan lovac na miševe i pacove. glavna ulica. bulinirati (fr. krompirast. bulbus) lukovica. bouillon) kup. nazvan po francuskom rezbaru A. čvornovat. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. (nem. oličenje engleskog naroda kao celine. bulla) 2. buliran (lat. obrazni mišić. na povelji. životinjska glad. 2. foltamente gusto. tvrñava. glupost. Ch. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. verski obrazovana muslimanka. mišić duvač. neodoll-va. društvo. stran novac. vrenje. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. liga. gusta trnovita živica kroz koju konj. snabdeven bulom. pljačkaš. bula (tur. bunda (mañ. bullitio) klju-čanje. Džon Bul. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bum (eng. jelo od nje. plik. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. hladnokrvnosti i dr. buljuk (tur. onaj koji nije u opticaju.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bulbus (lat. velika. kranion lubanja) arh.) pl. bulbul) slavuj. buckskin) „jelenska. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bulumenta (ital. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. kratke i duboko usečene njuške. bull-finch) sp. tako da mu se vide prednji zubi. books) pl. zavežljaj. ned. der Bund) savez. nepošteno trgovati. buleuterion (grč. lat. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. skupštinska zgrada. urnebes. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. pečat od voska ili metala na povelji. boliik) l. bul (fr. bullatus) zapečaćen. fig. muslimanska žena. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. fig. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. boule. vreva. pločama ili grudvama. daš Bund) svežanj. . voj. buccinator) trubač. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. sitan papirni novac u Rusiji. buleuterion) većnica. bumerang (austral. buljuk-baša (tur. papirići. tetka) 3. bulimija (grč. ako ne pogodi u cilj. buljen (eng. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bulevar (fr. bul dog) 1. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. zimski kaput postavljen krznom. buljubaša. vraća onome koji ju je bacio. udata žena. forma) koji ima oblik lukovice. kugla. mutna. Boule (1642—1732). (nem. naročito na dorskom frizu. bularij(um) (nlat. bulla. bungalov (eng. mora da projuri. bulbiferan (lat. očna jabučica. krvava ili gnojna tečnost. bukcinator (lat. anat. bulom zove šegrt majstorovu ženu. nlat.

burleta (ital. bourrasque) bura. burdalu (fr. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. (fr. šala. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. burletta) mala vesela igra. bunting (eng. grč. imućna žena. stanovnici Juhe. burlak (rus. fr. izostavljanje reči pri sla-ganju. malograñanin. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. nagao vihor. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. bourg. mesom. lakrdijaški. burgus. pečalbar. podvala. tvrñave. pesak i dr. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. voj. vrsta šarenog francuskog platna. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. 2. burleskni (fr. burza (fr. seljaka i plemića. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. mala tvrñava. nezadovoljstvo. buricu pupak) želudac životinje. besmislica. prema tome. izliv zlovolje. up. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. buranj (rus. buraš. ljutine. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. nemački Burg. betonsko sklonište (kućno. burgija (tur. buržoa (fr. tur. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burdižati v. jabukama. bura 2. burazer (pere. kor. burdon (fr. burka (rus. ćiftinica. s jedne strane kapitalista. Afrike holandskog porekla. burma od burmak zavrteti.Bundesrat 133 burma zija 2). fig. buržoa. Buri (hol. birader) brat. (ital. 3. bourdon) ouz. byrsa) v. 3. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. burlesque) poet. ital. berza. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. naročito kao lañarski radnik na Volgi. ulično) od napada iz vazduha. bursae muscosae) pl. up. duboki bas na orgulji. gazdaška žena. burek (tur. v. buržoa- . sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. lakr-dija. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. bouts-rimes) pl. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. buntdruk (nem. 4. birader. tip. bordižati. šaljiv. mala burleska. 2. buržoazija (fr. buržujka grañanka. dvorac. boer) „seljaci".) savezno veće. 2. Buridanov magarac fil. bu-rime (fr. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. Bunt savez) buna. veseo i nestašan muzički komad za ples. burrasca. izmišljotina. bourgeois. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. sluzne kesice. bourdalou) traka. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burg) 1. buraska (ital. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. iznenadna nepogoda. pošto se. bourgeoisie. muzički komad humorističkog karaktera. gajtan na šeširu sa kopnom. buržoa) 1. burda) Muhamedov ogrtač. nakaradan. burra.. fr. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. cement. borra) otpaci od dlake. vune. predstavnički dom parlamenta. Bunker) l. burlesque) smešan. kapitalističku. up. ital. dlaka za punjenje stvari. bura 1. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. burdelj (fr. burlesco. nlat. burze muskoze (nlat. Bundestag. Bundestag (nem. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. bunker (nem. burka. bourse. varošanka.) savezna skupština SR Nemačke. bourre. fig. bordel) v. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. buret (fr. burla. bunt (nem. borek) vrsta pite sa sirom. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. usukati) 1. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. zamka." buržuj v. prostor. burleska (nlat. burma (tur. Buntdruck) štampanje u više boja. Burg) zamak. burg (nem. bordel. pripadnik buržoaske klase (v. i s druge strane proletera. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burda (arap. a tek posle stihovi. burag (rum. med. pere. Bundesrat. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu).

lat. brzi soloples bez pripreme. sluga. (krupan) brilijant u obocu. butrola (fr. maslac. bursa (ital. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. a drugi — obrnuto. par boutades) prema ćefu. vrsta rečne košljoribe. predračun prihoda i rashoda uopšte. butan (grč. ital. boutique) prodavnica. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). up.349 1 (u SAD 35. grč. bursitis (fr. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. doset-ka. Bucefalus (grč. Butter) maslo. biis vo. najmiliji konj Aleksandra Velikog. sa kapom. bufa (ital. par butad (fr. 134 buš-tru burnetirati v. buczo) zool. flaša. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. Bu-kephalas) „volovska glava". bouffonnerie) šala.239 1). bivol. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. sastaviti. bottega) prodavnica. laka komedija. potpun. Bukefalos. bouteselle) voj. omnibus. budžet (eng. minñuši. nem. . kiselina putera. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. mornarski kompas. opera bufa komična opera. bufoverija (fr. sastavljati budžet. butyron maslo. buffalo) zool. budžetirati (eng. burova voda farm. vitica. nlat. zasićeni ugljovodonik (S4N10). lat. ceo. bubuljica. up. ital. bolgia. lat. busola (ital. boutade) duhovita šala.. lakrdijaš. omnibus svima) v. hirurgu Burovu (1809— 1874). burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. buš-tru (fr. butiga (ital. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. merica. butyrum. muz. bottiglia) boca. pun života student ili mladić uopšte. burnus (arap. butonomantija (fr. buter) hen. strophe okret. butelja (fr. borsa) kesa. butonjera (fr. burnus. grč. bouteille. vrsta gasa. biis govedo. sirćetna mirisa. bussola kutijica. na mahove. bourse) med. lakrdijanje. rastvor baznog aluminijevog silikata. 36. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. računska godina. sa volovskim očima. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. . bouterolle) sprava za ubijanje stoke. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. neke ustanove i dr. buxula. up. butirin (lat. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. temnjak. pupoljak. nazvana po nem. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. bufo (ital. buffer) odbojnik (na vagonu). bufo karikato (ital. futrola za karabin. butyrum) hai. šraf. bustrofedon (grč. kojem je. buftalmičan (grč. burš (nlat. momak. finansirati po budžetu. sladunjava i opora ukusa. bournous) ogrtač bez rukava. otoka i dr. komičar. zatvarač. burnetizirati. bouton. butum. bouton. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. bufer (eng. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. lat. Aspina gaga i Alburnus mento. ophthalmos oko) ned. obično od bele vunene tkanine. venčani prsten. buffone) šaljivčina. trgovina na malo. budžak (tur. buda (ital. fr. stvarčica slična dugmetu. pusu) zaseda. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. dućan. butsel (fr. neravnina (na svili). budget. lakrdije. bucak) ugao. med. detić. boutiquage) torbarenje. butyron. ital. buton (fr. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. bursa. burnetizirati (eng.. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bouchon) zapušač. veseo. burunotu) sitan duvan i dr. neobuzdan. ćošak.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bus. bezbojna tečnost. čireva. dvorska budala. zavrtanj. nem. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. bufon. buton (fr. 2. puter. čep. bushel) engleska mera za žito. bufalo (eng. butiin) sav. butirometar (grč. komične opere. bradavica. puce.burmut snog kamenja. bulga kožna kesa. bucov (mañ. kao što idu volovi pri oranju. volook. upotreblja-va se za obloge kod rana. za ušmrkivanje. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. butun (tur. bottone) dugme. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. biityron. kurir. but (eng. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. 2. bus (eng. bufov (ital. buffa) šala. bufeta (fr. bouffette) kićanka. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. kut. merov. staklo. puxis kutija. bik. fr. dućan. burmut (tur. butada (fr. puxis kutija od šimširovine) fiz. radi uspomene. boutonniere) rupica za dugme. budget) l. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). = kapričo. bušerizirati (fr. butik (fr. trgovanje na malo. maslena kiselina. bušel (eng. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). mappš. buljook. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. butikaža (fr. busija (tur. posilni. buter (grč. lakrdi-ja. u Indiji).

jemčevina. zigurat. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). rov. waggon. vavilonsko ropstvo 1. eng. I. dolazak na sud. igrati va bank staviti sve na kocku. terazije. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole.A E I L O RU 147/ V V. god. zidana s namerom da dopre do neba. vade mecum) „hajde sa mnom". vaza sakra (lat. fr. vademekum (lat. salonska železnička kola. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. pometnja. sveto sasuñe.= vide vidi. rok dolaska na sud. tumarale. vadimonii desercio (lat. kantar. vagaš (mañ. vas sud. vassal) klevetnik. Wade) list noge. vadij(um) (nlat. vagon-salon (fr. vagati (nem. vadimonij(um) (lat. va) vredi. jarak. va! (fr. zbrka. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. mali vagon. hem.= volumen. vagon-li (fr. rodnica. vadimonium) prav. čisto živčana pojava koja dolazi. wagon-salon) salonski vagon. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. vadla (nem. vaganti (lat. vagas) l. beskućnik. lutalica. vazal (nlat. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. va bank (fr. vadiš jemac) prav. pre ne.. \. vaga (nem. haos. Babel. vagari skitati se. fr. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). prestonica Vavilonije. zbirka priča (ili: anegdota). tzv. može. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. ili ostati ili propasti. vaša sacra) pl. vadium. kolovoz. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. meriti na kantar. leventa. kao skraćenica: V= votum. god.. tj. po Bibliji. vaše) uzan sud za cveće. vazalagijum (nlat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. e. tj. jedan od najstarijih kulturnih. vaginizam (lat. v treće slovo naše ćirilice. za ukras. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. trgovačkih i političkih centara. \=aanadijum. fig. fiz. zapaljenje vagine. naročito kod mladih žena. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). nered. stidnica. jaža. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. 2. važi.— valuta. vaginoskopija (lat. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. \Č=vat. lat. \=volt. protuva. \9=volfram. vagiva (lat. e. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vagon restoran (fr. vagina) ned.. vagina) alat. Vavilon (hebr. Mojsije kn>. vazna. pre n. dvadeset osmo naše latinice (V. UP> = veber. vaza (lat. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. podanik. lutalice. bitanga. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. 2. vaginitis (lat. fig. va banque) „važi za ceo bank". vaginalni (nlat. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". podsetnik. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). klevetnička zakletva. jemčenje. za odreñivanje težine tela. vol. vagabund(a) (lat. novac koji se polaže na ime jemstva. = vi-ce versa. vas. vasallus. vagina) med. probisvet. vagonet (eng. v. val. tumači. v. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). vagabundus) skitnica. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. fr. vagina. grč. verne prevr-ni. skopeo gledam) med. v). vagon (eng. skitnice. metež. uputstva. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. posuda. . ro-dulja. sveti sudovi. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. stidnični. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki).

vacuolae) pl. vakuole (nlat. vas sud. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vaqueros) pl. mineralna mast bez mirisa i boje. taština. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vazomotori (nlat. iz kojih se stvaraju nove ćelije. slobodno je. u koju spadaju trgovci. nekog mesta). nezapremljen. trem. vazokonstriktori (nlat. vikont. vazektomija (lat. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. nezauzeto je. interes. omanja. vasoconstrictores) pl. po nekima Mavara. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. činovnike i dr. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. znat. kao ii. vaišja (ind. vakant (lat. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vacatura) upražnjavanje. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. evakuirati. višnujit. ispražnjavati.) pl. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vakeri (šp. vaccus nezauzet. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. kod knjiga: čista. up. vakantan (lat. nosi 140—160 jaja godišnje. fr. vazelin (fr. hayat) 1. whiteboys) pl. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vazoneuroza (lat. usporenjem krvotoka. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vacuitas) praznoća. <•«. živci što sužavaju krvne sudove. teoriji kli-cine plazme. tur. vakuirati (lat. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). imanje bez zakonitog gospodara. i kao takvi prezreni. oboljenje živaca krvnih sudova. vasodilatatio) med. pastiri. od 1760. školski odmor. ektome isecanje) kec. vakancija (nlat. naslednika.-tur. vaiz (arap. zemljoradnici i zanatlije. tur. praznina. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vajda (arap. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vacare) 1. srednje veličine. up. zool. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . teška do 3 kg. Vajthol (eng. osloboñe-nost od neke obaveze. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. nepopunjenost. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. beli momci. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. fa j da. potomci rimskih robova. vazodilatatori (nlat. nameta i dr. vakuist(a) (lat. vaiz) propovednik. noge žute. vakacija (lat. upotrebljava se mnogo u farmaciji. Vajl-Feliksova reakcija . fa'ida. bog. vaseline) he«. vreme. vakuitet (lat. upražnjenost. sada: široka ulica u zal. vakit) 2. vajzbratna (nem.. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vas. znat. kresta ružičasta. vacantia) upražnjenost. Vaisya) treća indijska kasta. vakat (lat vacat. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). raspust. tehni-ci itd. fayda) korist. vakatura (nlat. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. upražnjen. viscount) v. doksat (u seoskoj kući). sama molitva. vas posuda. upražnjenost (npr. vakantno imanje prav. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. nezauzet. Vajtčepel (eng. nema. vakat (arap. vaktile (arap. Bazedova bolest i dr. nepopunjen. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. sudski odmor. vaza. nekada. Vajnbergova reakcija med. Wyandotte) vrsta kokoši. npr. neštampana strana (iza naslovne). vajsmanizam biol. vacare biti prazan. White Star Line) „Linija bela zvezda". hayat. vazna (lat. prazno mesto (naročito parohijsko). tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. poznavalac verske literature (kod muslimana). vajandotka (eng. vazokonstrikcija (nlat. ništavost. vacuare) isprazniti. povišenom temperaturom). čas. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. voća i sl. grč. prazno je. tur. Vajt star lajn (eng. slobodan) imanje bez vlasnika. vajtbet (eng. vajat (arap.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. poreklom iz Amerike.vazektomija 136 vakuole smann. vaišnave (ind. pojačanim krvotokom. vacatio) osloboñenje. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vaše) v. vasoconstrictio) med. upražnjenje. vazodilatacija (nlat. grč. poreza. vazomotorna neuroza ned. vaktiyle) u staro vreme. opadanjem temperature). od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vasodilatatores) pl.. neuron živac) med. dobit. znat. 2. nedostaje. tur. vajtbojs (eng. vreme muslimanske molitve — namaza. vajkaunt (eng. vacans) prazan. vasomotores) pl. waqt. sujeta.

mati. valvacija (nlat. thera-peie lečenje) med. bog. validirati (nlat. tur. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. kalemiti. velidus. biti jak) zdrav bio. valah (arap. zaista. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. potvrñivanje. utvrñivanje u polju. valvaciona tabele fin. košuljice. sa dva atoma. valdenzeri pl. neprave kravlje boginje. validitas) prav. valencije (nlat. valetudinarij(um) (lat. vala (ital. valvule intestinales (lat. wa-llah. grč. e baš. voile) l. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. nlat. validitet (nlat. sabatati. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. u Lionu Petru s Valdus. zaklopac. vallatio) voj. valore) vrednost. cepiti. izvršiti pravnu formu overevenje. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. valenciennes) pl. validan (lat. prav.. vacca krava. vakcina (lat. vakuum-metar (lat. valvulae intesti-nales) pl. lečenje vakcinama. valva) krilo vrata. zalistak (na srcu. eidos vid. tur. valiza. zatva-rač. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . prav. venama. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valetudinarium) bolnica. krepak. dugačka uska dolina. validacija (nlat. vaccina sc. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). u propisnom obliku. valiža v. v. vallahi) bogme. hen. vakcinisati= vakcinirati. sirotišta. v. valvatio) fin. valeur. valensija (šp. lažne. valutirati. valable. variola kravlja boginja) ned. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. hrabrost. v. vrednost koja se očekuje. nlat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valvula (lat. npr. vacuum) prazan prostor. overevenje. valiza (fr. koju je osnovao 1176. leonisti. valer (fr. cena. valere vredeti) valjan. valise) putnička ručne kožna torba. grč. prevna vrednost. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. grč. zdrav. utvrditi cenu nečemu. pelcovanje. vakuum (lat. biti punovažan. stavljaju ispod svojih bula). do sedam atoma jednovalentnog elementa. valeur en attente. pelcovati. crevima). unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. koji važi. kravlja maja protiv velikih boginja. prevna važnost. bolesnička sobe. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vodovode i dr. praznina. podizanje nasipa. baš. overa. junaštvo. oblik) med. ošančavanje. mati bivšeg turskog sultana. valerijana (nlat. valere biti zdrav. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. valacija (nlat. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. punovažan. cepivo. vaccinatio) med. vakuum. muz. važnost. vodene boginje. važeći. validatio) potvrda. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valabilan (fr. valenca hen. punovažan. vala (stnord. čarobnica. vacuum prazan prostor. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. va lete! (lat. ostajte zdravo! bene valete! (lat. crevni zalisci. valentia) vrednost. kalemljenje boginja. nazvanih po šp. vakcinirati (nlat. tatara. ital. pravio valjan. valere) jak. oproštajni govor. valencije. bolnice. valida (arap. valvere) ocepiti. hartija od vrednosti. vakcinacija (nlat. gradu Valensiji. valeriane officinalis) bog. javne biblioteke. podizanje bedema. vredan. vale-dictio) pozdrav na rastanku. trajanje note. vaccina. biti previo voljen. škole. priznanje pravne važnosti nekog akta. odista. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. en recouvrement) trg. vaccina) med. valor. jedna lekovita biljka. odrediti vrednost. valansjen (fr. vale. cepljenje. validet) roditeljka. ljuštura (u školjke). vidovita žena. ljuska. snažan. lat. valvirati (nlat. vaccina. valui-rati. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). uvala. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju.mleka u prahu". eventualne buduća vrednost. vakcinoterapija (nlat. vakuf (arap. zaliv. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. odeljen. validare) overiti. valle) 2. pravio važan. valva (lat. potvrditi. 2. vakcinoida (nlat. vala) l. waqf. up. živeo! valedikcija (nlat. reformatorska sekta. valanske čipke različite vrste. valete) budite zdravo. mahuna. val (fr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . u obliku monograma. providan pokrivač za lice. valvula) znat. bezvazdušni prostor. vale! (lat.

v. valutni damping (eng. Valhala. vainilla) bog. Vandali. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. napada sisare. vale (fr. e. valutare) v. Valhala (stnord. znak V. a 455. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. ptice. šp. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. Valpurga (nem. vanadij(um) (nlat. atomska masa 50. valor vrednost) trg. sa pojavom proliva. vindemia) „mesec berbe". valuta per dato) trg. wali. vami (eng. sedište bogova i junaka. valija (arap. vandal(in) fig. po tome zool. probisvet. vandemijer (fr. vampir. čovek sklon divljačkom uništavanju.žena-demon". docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). od 22. vandalismo) vandalska ćud. element. zbog čega im je kurs nestalan. pri dnu uži. ad valorem) prema vrednosti. up. prekomerno puštanje krvi. lat. vanille. vanille) hen. Vandali) pl. vrsta novca. valuirati (fr. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). ital. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. novac. valutni papiri fin. valse) v. kaca) širok kuhinjski limeni sud. Vandali (lat. valorizacija (lat. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. „Faust"). vile. vandrovka (nem. vampiro. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. u nedostatku hrane. valuta per dato (ital. vampirizam med. muzički komad za ovu igru. Vandali. tj. IX do 21. metal. up. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vapila. vandrovkaš.valija 138 valcer (nem. u Valhali. vendemiaire. naročito u jelu. vale. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. u svom sastavu i obliku. nem. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vanilija (fr. valuer) v. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vallomas iskaz) poreska prijava. boginje bitaka i suña je boraca. grčeva. i sisa im krv. pa i čoveka pri spavanju. proceniti. donose pobedu. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. po njegovoj zapovesti. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. u službi boga Odana i. dovode mu one koji hrabro poginu i. fin. novac koji je. valor intrinsekus (nlat. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. vandrovkaš (nem. Španiju i Italiju. vanadijum. Walkuren) pl. vrednost od danas. one su. zaštitnica od vradžbina i veštica. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin.. valor) vrednost. zavodnica. povraćanja i sl. Grka i Rumuna. odreñivanje vrednosti. vanadin. valor ekstrinsekus (nlat. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula.942. zanata i sl. Wanne kada. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). dobiva se i veštačkim putem. hartija od vrednosti. u V veku pusto-šilo Galiju. germanskogotsko pleme koje je. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. luta po svetu radi trgovine. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. maja. procena. cena. . wandern putovati) lutati. valor (nlat. valvirati. up. pesma vandrovaca. skitnica. divlji i surovi varvari. skitati. nem. s druge strane. Gete. kao vesnice. dumping) devalvacija novca. procenjivati veću vrednost. vandla (nem. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. tur. vanille) med. izvršavati valorizaciju. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu.. vanilizam (fr.. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. divljaštvo. carev namesnik. pesma o vandrovanju. skitnja. od Š veka n. kao zamena prirodne vanile. vali) guverner. valkire. gde je kao opatkinja jednog manastira. Walhalla) u nord. vanilin (fr. vampir (slov. valorizirati (nem. .. ad valorem (nlat. valuta (ital. vanadin (lat. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. valjenke (rus. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vandrovati (nem. up. (nlat. umrla oko 780. ital. otisnuti se na vandrovku. valcer. vavdrokaš v. vapdalizam (lat. up. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. valutirati (ital. valvirati. redni broj 23. otuda fig. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. Vanadis) hen. valenki) čizme od sukna. valkover (eng. valuta) „vrednost". H. vanadium) hen. ratovalo s Rimljanima na Rajni. valkyrja. Valholl.. za pranje posuña. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valovvica (mañ. aromatična materija vanilinog ploda. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. wandern) čovek koji putuje. tj. valkire (stnord. zanata i sl. u rudama gvožña i olova. trovanje vani-lom.. pronañen 1830. fr. walorisieren) izvršiti.

pretvarati u paru. vanitas) taština. isparavati. prazan govor. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. 2. vaporatio) isparavanje. varak) list. nejednakost. verijeteti (lat. 2. varijabl (fr. vanitet (lat. fiz. varia (lat. variae lectiones. promena veseli. koja se razlikuju jedna od drugih. parni. praznina. raznovrsnosti. grč. biol. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. vanjkušnica (mañ. variabilis) promenljiv. varius različit) pl. svaštice. pretvaranje u paru. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. vantoz (fr. proširenost vena. variantes) pl. otečenih vena. varanted (eng. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varaq. vetrenje. kvrgav. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. nalog za hapšenje. sujeta. uobraženost. propalica. pismo. npr. oduška. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. barbaros) v. vanjkuš (mañ. varietas) različnost. pun pare. varijante (lat. 1. sve je tašto. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. svakovrsno-sti. tur. tj. varijabilan (nlat. raspršivačem. kolebanje. varicositas) med. proširenih vena. varicosus) med. step korak) v. lit. Bandsage) l. nejasan. varietates) pl. bog. vaporare) pušiti se. muz.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. tupa sekira. razmetljivost. grč. vankos) jastuk. promenljive količina. ništavno. parna laña. varant (eng. Š. espapna založnica. raspr-šivač. naduve-nost. vaporosus) parovit. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. variabilitas) promenlji-vost. varius) l. varzilo (prema zemlji Brazilu. probisvet. čuvati se. poprskati prskalicom. varikocela (lat. varikozan (lat. svaštarije. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. vankos) jastučnica. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. pesmu. prazno. vancaga (nem. grč. brbljanje. Španiji i Južnoj Americi). razne stvari. vaporiser) ispariti. varikozitet (nlat. nevaljalac. promenljive. varak (arap. delimično odstupanje od jedne teme. proppfenje pup-čanih vena. naredba. vaporisatio) isparavanje. listić. vaporimetar (lat. vaporizirati (fr. varix.. podvrsta. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varvarin. vardati (ital. punomoć. varijante). warrant) trg. 2. nož. vanstep (eng. prolaznost. up. jedna vara iznosi 0. vanilokvencija. zool. ventose) „mesec vetra". maglovit. vapore para) parobrod. varvarizam (grč. vrebati. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. variatio delectat) posl. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. varijato (ital. prskalica. bolesno oticanje vena. hvalisavost. zarijetet (lat. pretvoriti u paru. v. štrcaljka. vanilokventnost. vaniloquentia) hvalisanje. proširenje vena. hulja.84 t. v. vari jete (fr. variable) promenljive vrednost. sklon menjanju. deklinatorijum. žonglerske veštine i sl. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. lit. vapor. razbiti u kapljice. P do 20. mutan. variatio) promena. guardare) pokr. varvarin (grč. vaporozan (nlat. odlika. vaporizater (fr. pisamce. varijanta (lat. varix) med. vaporirati (lat. one jedan. pretvarati se u paru. omphalgos pupak) med. napor (lat. variks (lat. barbarizam. varijabilnost. paziti. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. arh. vapor. ital. ventouse) ned. raznovrsnost. pome-šane stvari. oticanje vena. razreñivanjem vazduha u njoj. vanilokvencija v. ili britva. stara. vara (port. astr. evaporacija. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. raznolikost. varijacioni kompas fiz. prividno. menjanje. nestalan. gimnastičke produkcije. kupica. up. uan-step. prividnost. svaštine. od 19. kele) med. raznolikosti. vantuza (fr. slavoljubivost. varia. promena je prijatna. različit tekst (v. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. nepoetojan. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. variato) muz. . u stanju barometra. varijabilnost (nlat. vaporizacija (nlat. barbaros) v. varix proširenje vena. ništavnost. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). preinačeno. različitosti. vanitas vanitatum (lat. vaporacija (lat. varikomfalus (lat. ples. varijacija (lat. ispa-ravati. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varijabilitet.

vasculari-satio) biol. ned. variolosus) ned. oblik) pl. vasculum) alat-. imati promenljiv uspeh. zgrada u kojoj se on nalazio. vasculosus) zool. sastavljen od sudova ili kanala. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. water-polo) sp. sudov-ni. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). mćtron) fiz. variolacija (nlat. vatirati (nem. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. up. vodotisak. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vaskularan (lat. sudić) ned. varicellae) pl. Vasermanova reakcija ned. flebektazija. koji se tiče krvnih sudova. engleski nužnik. županijski ured. kravlje boginje. velike boginje. vaterpolo (eng. vascularis) alat. . sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). vasculum mali sud. čovek s takvom glavom. avij. zapaljenje krvnih sudova. vater-tvist (engl. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vater-klozet (eng. vater-mašina (eng.. početa u VI veku i stalno proširivana. rošav. vaskuloza (nlat. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. 1000 W čini 1 kilovat (kW). water-ballast) odeljenje lañe. vastitet (lat. water. vat (skr. vastitas) praznina. variolisatio) med. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vatelin (nem. variolis (nlat. water-closet) moderni higijenski nužnik. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. variolae. vasa sp. Wasserwage) zan. v. postaviti vatom. grč. variolis) ned. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. velike boginje. nlat. najduža skijaška trka na svetu (86 km). razilaziti se u mišljenju. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. prostranost. varmegye) župani-ja. Vatikan (ital. pustogl. ne slagati se. pun krvnih sudova. waterproof) materija koja ne propušta vodu. varirati (lat. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. vaterpruf (eng. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. žilica. vaserkopf (nem. vaserdruk (nem. variolizacija. sudić. naročito podmornice. med. bazilika. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. vata (nem Watte) higijenski pamuk. menjati se. varmeñe. varius različit. varices (lat varix. prot-kanost krvnim sudovima. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vodene boginje. variolozav (lat. fatelin. prave boginje. vasculosa) bog. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. razlikovati se. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. tako da sada ima 11. eidos vid. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. blaži oblik velikih boginja. papska vlada. fig. up. HP 1869 — 18. Vasilike (grč. vaskulum (lat. vaskulitis (lat. variole (nlat.000 soba. održan u Vatikanu. variole vakcive (nlat. glupak. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. delimično odstupati od čega. bog. šp. biti raznog ili drugog mišljenja. promeniti se. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). glavni sasto-jak biljnih sudova. viruela) pl. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi.varivas 140 vatirati varinas (tl. vasilika v. grč. v. stvaranje krvnih sudova. varinas) najfiniji američki duvan. vas sud. variolatio) med. vas. oboljenje od velikih boginja. * vater-balast (eng. unositi izmene u što. UP 1870). variola. fig. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. varioloide (nlat. vaterpolist(a) (eng. variolacija. kišni ogrtač od takve materije. mali sud. sudovit. papska politika. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. variolizacija (nlat. neizmernost. nuz. vater-linija (eng. bog. wattieren) podmetnuti vatu. bogat sudovima. variare) biti različit. vaskulozan (nlat. grč. vaservaga (nem. proširene vene. proširenje vena. donnijeg švedskog kralja. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. male boginje. belim robl>em. boginjav. variometar (lat. bolestan od boginja. libela (ravnjača). varmeñija (mañ. variolae vaccinae) pl ned. vaterman (eng. water polo) igrač vater-pola. varicele (nlat. ned. ned. vaskularizacija (lat. varices) pl. W) fiz.

predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. sistema ind. lat. vacillante) muz. 4. vegetabilitas) biljna priroda. mlečnim prerañevina-ma i jajima. čio) tela. vaccetto) muz. slika grada ili osobenost biljaka. život i rastenje rizikujem. bujanje. naročito je sposoban da raste. stavljam sve na kocku. (nlat. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr.i Atharva-veda. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. vid) „znanje". hrana biljna hrana. prospekt. jednostavnosti. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. sekunda. va tu (fr. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. u Arabiji koji su. sredstva za biljem. najpopularniji u vadžibi (arap. užem smislu. pergament-papir. pelce-ra. umereni vegetarijanac jede i mleko. rastinje. deo nerv-nog vatsat (eng. med. bujnost. rasti kao vahtmajstor (nem. u vezi sa rastenjem. grč. umerenom biljke. vrsta melema u obliku šipke. narednik. umereno. slačica i sl. koji vezika (lat. biljaka. watt. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. ljuljajući se. va tout) igram u sve. svete veber (skr. jedan od šest kolebljive. vegetativni živčani sistem znat. reproduktivnom sistemu). Wachtmeister) voj. Yajur. pristalice religioznog pokreta bilje. fig. fig. mehur. watt. povrće. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. rastinje. vezikator (nlat. koji životari. izviñač biljnom carstvu. jastučići. ve (eng. bešič-nik. velikih filozofskih sistema Indije. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. bez duha. vegetare oživeti) živeti. . Sama-. pseto. živeti životom načeto (ital. osobito električne. biljni svet. sprava za rastenja. koji raste. filozofije. a obično i ne pije i ne mehura. zemlja vrtova i njiva. vačilante (ital. ned. nespolno rasznak Ws. vedette. vedska religija najstarija faza indijski* religija. u zičaru V. vegetabilitet • (nlat. umeci od vate tla). pristaništa. straže. videre) voj.554 kg.) pl. neprijatna mlekom. živeti o biljnoj hrani. vesica urinaria). mali torpiljer za stražu oko da raste. vegetirati (lat. U upotrebi i danas = 82. Watte) pl. ali manje obavezne nego farbića. vegetalan (lat. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. koji se tiče vatmetar (eng. vegetus) l.veduta (ital. slavan glumac ili čuvena glumica. fig. biljke. ibn Abd el-Vahaba. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. bešika. živeti koliko da se živi.) jedinica za suprotno. spomenici sanskrtske književnosti. životna snaga biljaka. vegetarijanizam. poz. E. konjička izvidnica. autonomni nervni sistem. starešina biljka. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. za popunjavanje oblika tela. trepereći. jedan od vaška (tur. stražar na bedemu tvrñave. up. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vegetabilije (lat. Veberu (1804—1891). vahabiti (arap. sve vegetacija (nlat. vedantizam učenje Vedante (Bede). mćtron) fiz. mokraćni mehur. wey. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. npr. najstariji vunu. puter i sir. simpatikusnogcela. zovi. vegetarijanac (nlat. vedetta. vae victis) jao si ga pobeñenima. stroge verske dužnosti Indiji. ostati ne radeći ništa. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. koji pripada vedeta (fr. vegetalis) biljni. koji čini te bilje raste. vegetabilki život život biljaka. tj. va§ak ris) pas. (pri kartanju). ital. Veda. naziv po nemačkom fiRig-. vegetabilna pozorišta „zvezda". vesicatorium) farm. v. tj. konjanik stražar. vegetatio) bog. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. merenje rada i energije. organa. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. na Rig-vedu. u sav novac lozice i sednice). vedanta (sskr.) pl. biljke. vesicantia) pl. vegetativno rasploñavanje bog. puši. 3. znak 1 Wh. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. sposoban (ratna lañica). obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. napravljen od bilja. mirisa i crnkast. istucanih zelenih bubaka (špan- . izazivanje plikova na koži radi odjaja. životariti.141 vezikator vatmen (eng. fig. 2. veduta) izgled. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. tj. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. vegetabilis) biljni. predstavi. Wb) fiz. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vegetus živahan. vehabiti. vegetabilia) pl. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. koji unamerenje efekta električne struje.) „kraj Beda". watt) el. sposobnost ra-stenja. vesica) aiat.

šuplja vena. fina i glatka. vrlo brzo. slaba i nejasna težnja. peckanje. pes. tako postoji i veksir-doza. velen (fr. zlostavljati. Wecker) budilnik (časovnik). vena porta) anat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velocitas) brzina. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. razastrto radi zaštite od sunca. pesnički dar. velveret (eng. žutog voska. vena (lat. velocitet (lat. velox brz. sport) v. stari račun. velours) somot. venalitas) potkupljenost. ubrzanje. veloutine) kozi. veksirogledalo. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna.) anat. venalitet (nlat. vitulus) pergament od teleće kože. velementum) pokrivalo. pergamentu slična hartija. štruca. veloče (ital. upravljena veličina. kadifa. . zadnjonepčani. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velosipedist(a) (fr. nad kojom se zapali kašika ruma. lovački. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velur de koton (fr. velarizacija (fr. somot.vezikularan 142 vendeta skih buba). velament (lat. biciklizam. velvetin (eng. kadifa. velleite) tih. izgovor. velociped (lat. želja na čijem se ostvarenju ne radi. supr. lat. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). vena porta (lat. vena arteriosa) anat. ven brile (fr. velaran (fr. prohtev. wazer. volja koja još nije prešla u akciju. velociped. pedis noga) v. supr. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vexatio) zlostavljanje. točkaš. v. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. veksir (lat. bicikl. dovodnica. smole. velaire) gram. brzina.. ili lovca. vena cava) anat.) zvanje i vlast vezira. grč. velosport (lat. hitrina. meko nepce. dati tkanini izgled somota. vesicularis) mehurast. električna struja itd. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. vendetta. veloce) nuz. uznemiravanje. tur. fr. velosiped. všloce brz. kinje-nje. fina alansonska čipka. vector) kat. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velutirati (fr. eng. koji se tiče lova. mešavina od crnog ili crvenog vina. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velveret. prodajnost. mastiksa. velocissimo) kuz. grč. vena arterioza (lat. lat. teška. veleitet (nlat.) fon. u obliku mehurića. izmišljen razlog. plućna vena. velocipede) točak.) kinjiti. uzne-miravati. staza za velosipedske trke. vrsta štofa sa dugom dlakom. veksacija (lat. velur satane (fr. metron) sprava za merenje brzine aviona. veločisimo (ital. hitro.. velox brz. veksla (nem. velarije pl. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velosimetar (fr. velur (fr. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. up. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. podmitljivost. mučitelj. kore muškatnjaka. vena) anat. velarij(um) (lat. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. velodrom (lat.) gram. veksir--kocka. velar. zadirkivanje. velours satine) atlasni somot. venatoran (lat. velluetum) trg. npr. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velouter) raditi (ili: izraditi. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velter (eng. sila. Wechsel) menica. honorar koji prima umetnik za svoje delo. skalar. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. vrsta nekeplovanog mančestra. vekna (nem. velum (lat. velours de coton) pamučni somot. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. nlat. vecchio conto) trg. tkati. velveteen) trg. vena poetika (lat. dosañivati. velosiped (fr. vena poetica) pesnička žica. brzino-metar. zadnje. cimeta i paprice (korijandra). vezir (arap. zadnjonepčani glas (g. rudi-mentarno htenje. venatorius) lovni. veloutoire) slik. vin brule) kuvano vino. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. reumatizma i DRvezikularan (lat.5 do 67 kg. welter velika težina) sp. velin. brzo. arterija. mučenje. Wecke) hleb duguljastog oblika. velutina (fr. kupllvost. vektor (lat. up. velter kategorija boksera tetkina 63. velo (fr. velleitas. velvetin. vekio koito (ital. veker (nem. velox brz. dosañivanje. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velvet. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velar (fr. vezirat (arap. velvet (eng. pesnička snaga. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. vena kava (lat. veo. terpentina. šećera. h). velveret) trg. velutoar (fr. k. vendeta (ital. otkati) u vidu somota. somota-sta pamučna tkanina.

nlat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. ajni. koji truje. venditio) prodaja. venski. . spravljač otrova. lat. lov. sa dopuštenjem. zgrušavanje krvi u venama. Venera (lat. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. sectio sečenje. objašnjavati u tančine. grč. venia legendi) v. venerabile (lat. vetriti.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venerija (lat. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venerija (fr. ventrkku-li kordis (lat. fina vrsta tkanine grodetur. ventilirati (lat. vidi. venesekcija (lat. puštanje krvi iz vene. ventozan (lat. vendicija (lat. venijat (lat. ventriculus) anat. vendere prodavati. zborio mesto. želudac. komore srca (desna i leva). neka je dopušteno reći. ventosus) vetrovit. reč) med. mehana. venari loviti) 2. venerabilan (lat. dostojan poštovanja. venia) odobrenje. ventilacija. vetrokaz. veneficus) onaj koji spravlja otrove. snabdeti ventilom. boginja lju-bavi. naročito sifilis. vici) „Doñoh. častan. polio bolestan. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. nagomilanost vetrova u želucu. videh. venedjena (fr. fig. precenjivanje imanja koje treba deliti. alta vendita (ital. hajka. naredba. predavanje. Venus. pobedih!". za isisavanje i usisa-vanje vazduha. ventile) oduška. v. venenum) otrov. Venus. koji pripada trbuhu. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. fig. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. veledostojni. venski. sit venija verbo (lat. dozvola. venerabilis) veoma pošto-van. vent-en (fr. venevozan (lat. vena. bogat venama. nadimanje. lat. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. logos govor. provetravati. venta (šp. venter) znat. Venedik. trg. vendita prodaja) mesto gde se trguje. triper i meki šankr. ventilacija (lat. ventiliranje. obično od metala. časni. svestrano razma-trati. veneričan (lat. ventrilokvija. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. venenum facere otrov spravljati. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. vetrenje. trbuh. ventozitet (lat. lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. obožavanje. venosus) alat. venozan. v. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venetromboza (lat. prečasni. zalistak. venenosus) otrovan. venia aetatis) prav. mehanička naprava. venenum (lat.u. ventiliranje v. sit venia). Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. loža. Venus) mit. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. med. ventriculi cordis) pl. venter (lat. vetropirstvo. tj. ventarola. vidi. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. ventilogij(um) (lat. veni. koji se tiče vena. v. pare i dr. grč. venerologija (lat. ventrilokvenciJa (lat. venerie. kum venija (lat. vetrokaz. načiniti odušku na čemu. polio zaražen. veneratio) duboko poštovanje. venija legendi (lat. Venus Venera. naziv za polne bolesti. venski (lat. venereus) med. otuñenje putem prodaje. venenum otrov. venedienne) trg. boginja l>ubavi) 1. venija (lat. ledenica. poziv pred sud. vici (lgt. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venija etatis (lat. venter trbuh. venerolog (lat. tj. ventus vetar. Vendi. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. ventrikulus (lat. ventilator (lat. ventralis) aiat. strahopoštovanje. rpaij. ventilare) obnavljati vazduh. grudva) med. sprava za obnavljanje. pijaca. venedički mletački. veniat neka doñe) prav. provetravanje. vena) znat. ventus vetar. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venozan (lat. venija docendi (lat. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). rezanje) med. thrombos grumen. ventarola (ital. koji se tiče trbuha. uopšte svaka šupljina na telu. grč. ventralan (lat. odobrenjem. pun vetra: med. bona venija ili kum bona venija (lat. venire doći. venefik (lat. lekar za venerične bolesti. zadak. venija docendi. dopuštanje. ventositas) med. gasove. bona venia. Venedi v. neko pitanje pretresati. Venedik. Vindi). one koje se najčešće prenose snošajem.. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. koji pripada venama. veni. trbušni. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). fig. nlat. tečnosti. vendita (ital. fig. Venus Venera. vena. tj. veneracija (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. koji nadima. vetrovi-tost. ventilator) vetrilo. lovl>enje. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. ventil (lat. alta vendita) visoka loža karbonara. vingt-et-un) „dvadeset jedan". venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. grč ep. venija legendi. venta. Venedik (tur. prethodno pretresanje. nem. lovačka kuća.

bujica reči. pomoćni glagol. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. iš. verbali-sare) prav. govoriti u vetar. služi. usmeno. nlat.1820. verberatio) batinanje. uzvišena. verbalitet (nlat. Zornjača (Fosforus). mlaćenje gloginja. verbalizam (lat. ventrilokvist(a) (lat. usmeno raspravljati. verbaliter (lat. verbozan (lat. radni glagol. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. koji se tiče reči.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbozitet (nlat. ventuza (fr. ispravnost. verbalna egzegeza objašnjenje reči. zastor (od magle. venusto) muz. u obliku masti. tanji sloj nečega. verbigeratio) med. Venus (lat. mraka i sl. kleka. bukvalno. glagolska reč. prijatno. verbi kau za. Venus vulgivaga (lat. razvratnica. verberacija (nlat. verbi gratia) v. pričanje utaman. Zornica. nota jedne vlade drugoj. verbi causa) na primer. verbalisatio) prav. od reči do reči. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. Venera. verbalnost v. tući. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. pismeno saslušanje. tj. otvoren trem na kući. verbum (lat. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. Venus. nlat. »sena Vulkanova. blagoglagoljivost. verba (lat. 2. verbalizacija (lat. šamaranje. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. poduži komad bele tkanine koji.). tumačenje reči. verbigeracija (nlat. kazati i sl. verbum activum) gram. pričati utaman. verbosus) rečit. vantuza. doslovno. verbum anomalum (lat. verbalist(a) (lat. kao plašt. fig. varanda) doksat. verbum) gram. up. verberare) šibati. . požuda. odredba reči. verbalna definicija objašnjenje reči.. gram. parenje. verbi kauza (lat. umilno. verbum aktivum (lat. supr. verba) pl. veracitet (lat. venula (lat. verbaliter) pril. bukvalnost. verbum reč. Venus vulgivaga. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. verberirati (lat. radi primera. opširnost u izlaganju. Veneris) mit. čista. mala vena. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. glagol. 3. prebačen preko glave i niz pleća. pan-demos) v. polna ljubav. prekla-palo. veratrin (lat. što ometa da se nešto sazna. venusto (ital. gram. veran liberi. sastavljanje protokola. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. veratrum) hem. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). stihovi bez slika. Venus. istinoljubi-vost. poet. ljupko. šibanje. pronañen . uvreda nanesena rečima. grč. v. koja se vidi i po danu. ljubav koja se svuda skita. venica. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). veka (mañ. vere. lepotica. fenyii) bog. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. venula) znat. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. versus) poet. trošenje reči uludo. pun reči. Večernjače (Hespe-rus). ver blan (fr. verbatim) pril. verodostojnost. naklapanje. doslovno. Venus vulgivaga) obična pohota. trućanje. verbi gracija. opširan (u pričanju ili izlaganju). fiz. fig. od reči do reči. grč. ljubav prema istini. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. velo) l. govoriti. na ostrvu Milosu. vers blancs) pl. nlat. uzvišena Venera. v. veracitas) istinitost. omotač oko nečega. verbum anomalum) gram. verbum auxiliare) gram. veras (lat. Venus uranija (lat. verax koji istinu govori. svačija »sena. ventouse) ned. verbalizam. verbalis) koji se sastoji od reči. fig. usmeni. odložim glagol. veranda (eng. sskr. nakla-pati. v. besmisleno ponavljanje reči. verbi gracija (lat. doslovan bukvalan. verbatim (lat. nepohotna ljubav. oblju-ba. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbum deponens (lat. Venus pandemos (lat. mali krvni sud. sada u pariskom Luvru. realna injurija. neveste nose na venčanju. ulična ljubav. gei. uranios nebeski) visoka. verbum auksilijare (lat. od reči do reči. zvezda Danica. verbum. verbositas) prekomerna rečitost. pohotljivost. mati Kupidonova. potresati. veranda. astr. verbalitas) doslovnost. oblaka. sastavljati protokol. nečed-nost. Venus. fig. venter. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. nešto što prikriva stvarnost. ljubavnica. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verbum. fenyo. verbum) pričalo. rañen u P veku pre naše ere. verbalna injurija prav. ventrilokvencija. verbalizirati (lat. baranda. kao znak žalosti. verbalna nota pol. klekinja (drvo i plod). nepravilan glagol. pismeno saslušavati. razvučenost (stila). glagolski. veo (ital. Venus pandemos. verbalan (lat. batina-ti. trućalo.

pozlaćen bakar. versatus) upućen u nešto. vergl (ital. versifikacija. versus istinit. tj. vermijon (fr. versio in utilitatem) prav. 10 Leksikon verzura (lat. putem iskustva. okrenuti) inačica jedne pripovetke. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. obrt. verist(a) (fr. verziran» (lat. verificare) proveriti. promet. versari) dolaziti u dodir. verve) polet. verso folio) na drugoj strani. vitriculum.) poštovati. trpni glagol. verbum defectivum) gram. verbum inhoativum (lat. versio. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. Vermaht (nem. verzo folio (lat. v. veritas juridica) prav. veritet. 2. verminatio) med. verso sciolto) v. verminacija (lat. družiti se. žar. vešt. verifikacija (nlat. verbum intransitivum) gram. versio in rem) prav. vertere obrnuti. versura) vršiti promet robe. verzacija (lat. ver-librizam (fr. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. Werkstatt) radionica.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. verdict) prav. vermikularan (nlat. verzifikacija v. menjanje. veritet nekog potraživanja. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. versus) poet. veritas. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. veritet (lat. vergi) porez. grč. neprelazni glagol. veredictum. zool. baviti se. prevod na maternji jezik. dokumente. verite) istina. veritas) istina. zazirati. vere. vergula) kuz. književnosti i muzici moderne Italije. vatrenocrven dragi kamen. crvolik.). iskusan. tip. utvrñivanje pravog stanja. tuga. V. verzio in rem (nlat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. pun glista. fil. danak. vitrum staklo) lažan dragi kamen. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. fermati. waram. vergija (tur. verificirati (nlat. tur. gliste. vermati (tur. lat. jad. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. obraze). Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. glisna bolest. verbum imperso-nale) gram. verkštat (nem. primitivum. verbum primitivum) gram. versali. verbum transiti-vum) gram. verem (arap. prelazni glagol. istine. med. pesnik koji piše slobodnim stihovima. veritas (lat. tuberkuloza. obrtati robom. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verziran (lat. sprava za ispitivanje jačine metala. nepotpun glagol. presuda. verz (lat. obrnutost materice. overavanje. verbum inchoativum) gran. polni organi. vero. waram. vermej (fr. versio uteri) obrt deteta u materici. overilac. proveravati. vermes) pl. pravna istina. vermeil. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. veresi) kupovina ili prodaja na veru. v. overiti. mešanje poverioca. obrtanje. verifikator (nlat. versus) pl. šaren. lat. vermicularis) crvast. verzo šolto (ital. bojati se. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verikl (fr. zanimati se čim. verbum intranzitivum (lat. . verzali (lat. onaj koji nema svih oblika. verzio in rem. stvarnost. bolest od glista. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verminosus) med. rumenica). u vatri pozlaćeno srebro. porotska odluka. bezličan glagol. verzurirati (lat. ili. versicolor) raznobojan. ver-librist(a) (fr. zool. v. izvež-ban. prevod. plaćanje duga zajmom. prodaja na kredit. da zahteva naknadu vrednosti). književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. vericle. zanos. verificator) utvrñivač istine. glistav. rumenilo (za usne. vermes (lat. verbum impersonale (lat. slikarstvu. ital. ital. veriste) umetnik pristalica verizma. odluka. koji boluje od glista. istinitost. obavešten. sušica. verv (fr. verzio in utilitatem (nlat. zamah. verizam (lat. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. hipoteze. punomoći i dr. verzija (nlat. veritas juridika (lat. promena. eng. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. verenda (lat. fr. verbum pasivum (lat. (nlat. proña robe. na obratno j strani (lista). vičan čemu. vermis. versi liberi. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. veretizav (arap. verenda) pl. versatio) okretanje. harač. pregledati (račune. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. raditi na čemu. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. verminozan (lat. veresija (tur. npr. verdikt (lat. up. verbum passivum) gram. verbum tranzitivum (lat. verificatio) proverava-nje. pa onda potvrditi ispravnost. versura) trg. verbum primitivum (lat. verem) l. verzikolorav (lat.

versifeks (nlat. vermicelli) pl. obrtati) prevrtljiv. dati (ili: davati) sjajan izgled. verrucosus) med. ned. bradavičav. 1672—1789. skidanje svlaka. vertere. vermiformis) u obliku crva. remedia) pl. vir. versus cancrinus) post. berlinskom stolaru Vertikou. versiculus) mali stih. verofon (fr. vertikale (nlat. šuga. nem. magnetne igle). verset) kitica. odvesan. nazvana po svom pronalazaču. pršljenski. crvići. ulagivanje. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. stih. dovitljivost. vermiforman (nlat. verticitas. vešt. pun bradavica. izreka iz Biblije. verruca) med. vernalan (lat. bradavica. breg. 1871—79. versare okretati. stavljanje u stihove. brava. stihoklepac. stihovi bez slika. versificatio) stihotvor-stvo. zvezda Večernjača. versificator) stihotvorac. tj. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. nazvan po pronalazaču. 2. versus kankrinus (lat. versatilan (lat. vertebralan (nlat. vrtoglavica. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. verteks (lat. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). vertatur) neka se okrene. versta (rus. variola) tec. glava. vertiko (nem. pretposlednji kanonski . lik) prenošenje fotografija na staklo. verticitet (nlat. vernatio) podmlañivanje. versificare) staviti u stihove. kičme-ni. vernije (fr. ver) pr. versus) št. obrni (list). versi liberi) pl. verukozan (lat. asonancije ili aliteraiije. verte (lat. versikul (lat. vertebrata) pl. perpendikularan. nlat. koji izaziva vrtoglavicu. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. verrucositas) med. vernisaž (fr. verol (fr. početak geološkog perioda tri-jasa. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. fr. slobodni stihovi. vrsta nonijusa. versija v. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. prolećni. matematičaru Vernier-y (1580—1637). verticalis) kat. nesvestica. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. veruka (lat. koji pati od vrtoglavice. vermug (fr. fig. obnavl>anje. zool. Versaj (fr. verthajmovača. kičmenjaci. versi liberi (lat. neotesanost. sedište republikan-ske vlade. lekovi za isterivanje glista. okret-ljivost. VI 1919 (Ver-sajski mir). verticite) fiz. vertiginosus) l. vsrnilitet (lat. upravljanja (npr. vrh. neka se obrne (list). verz. premazati firnajzom. vertebrata (nlat. verole. vsrsali (lat. . pesnik. vernier) geom. glazirati. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. kolebljivost. prava linija. okomit. vertigo (lat. vernilitas) ropsko ponašanje. versetto. versifikacija (lat. verotipija (fr. versifikator (lat. versifex) nadripesnik. niz metrički sreñenih ritmova koji. versus) poeg. okretan. pravl>enje glupih šala. bradavičavost. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vertikalan (nlat. verfen geol. 2. vere (lat. velika početna slova. astr. versus memoriales) pl. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. teme. pomoću rimovanja. tj.čas. predstavljaju celinu. vis. vermoute. nauka o stihovima. vrtoglav. vernirati (fr. crvast. užina. vemalis. vertatur (lat. veronal fark. koga je uhvatila vrtoglavica. verseto (ital. vermifuga. zmija. kovitlav. vertiginozan (lat.) v. vertebralis) zool. se. sifilis. versatilitet (nlat. pisac stihova. rtenjačni. npr. fr. tip. verticalis) uspravan. naročito na oku. račji stih = palindromos. vrsta finih talijanskih rezanaca. versus memorijales (lat. uspravna. vertikalan položaj. promenljivost. versificirati (lat. versatilitas) prevrtll-vost. vesper (lat. vernir) lakovati. stožer na nebu. moć opredeljivala. typos oblik. prostota. vertex) vrtlog. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. promenljiv. verthajmica. pravljenje stihova. presvlačenje nekih životinja. grč. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. u pravcu dejstva Zemljine teže. . verre staklo.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. grč. versatilis. verre staklo. vsrnacija (lat. crvolik. izbijanje mladica u proleće. verzija. vesnjanka (rus. praviti (ili: pisati) stihove. verukozitet (nlat. veras. prestonice francuskih kraljeva. strofa. svrab. up. vrsta. vermifuga (nlat. vertigo) ned. verte) okreni.

tragovi nogu. zastupnik. vestibulum. Vesta) mit. ili odbijanje. vija. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vestibule) trem. ne primam. v. vetativ (lat. žustar. vestibil. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. Indijanci. vestibul. Vetus Testamentum) Stari zavet. teh. vestigia) pl. 2. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. garderoba. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. tragovi. vekil) punomoćnik. bolesna želja za spavanjem. glas r. isluženi vojnik. vatren. vibrant (lat. veterancija. fr. liberum veto (lat. kauboji. veto (lat. neobuzdanost. nlat. preobuka. vestalinks (lat. neobuzdan. dršćući. vehementnost. letargija. bušenje betona i dr. fajansa. veterina (lat. haljinarnica. veteranstvo. vehemencija (lat. veternus dremljivost) med. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. drhtav. treptav. med. Vedžvudu (1730—1795). veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vecozo. astr. vestigije (lat. revolveraši. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. njihati. vecozamente. rimska boginja ognjišta. veterancija (nlat. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. većil (arap. zabran-ski način. vehemencija.divlji zapad". čednosti. način zabrane. fig. vibralitas) fiz. ako se koja ogrešila o nevinost. vešplav (nem. vestibil (fr. vestales) pl. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vestijar (lat. marveno lekarstvo. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. fiz. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vestiarium) soba gde stoje haljine. vestern (eng. veterinar (lat. živinar. vibralitet (nlat. škola za marvene lekare. vehemens) žestok. vestitura) oblačenje. phone glas) muz. njihati se) 1. veternus (lat. wakil tur. blago. dremljivost. fig. nežno. veteranstvo v. vestalke (lat. . strastan. njihanju. veterinarius) marveni lekar. plah.. vibrare) l. vecozo (ital. veterina) nauka o marvenim bolestima. stražar. sredstvo za prenošenje. predvorje. Waschblau) plavilo za rublje. g. fig. vestitura (nlat. odbacujem. vehementia) žestina. vibrare trepereti. Wachter) čuvar. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vestijarij(um) (lat. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. spisi St. zaveta. nazvana po pronalazaču Dž. nekad turski ministar. vibrator (lat. vibrare vitlati. obično destilovana voda. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. sprovodnik. stari ratnik. planetoid otkriven 1807. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vibrato) muz. vetus star) stari vojnik. stanje jednog veterane. silovi-tost. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. šerifi. vestalke. veto) zabranjujem. srpskohrv. vod. plahovitost. da se njihaju. veto zabranjujem) lipti. vibratorius) treperav. veteran (lat. iznositi prljav veš. koji se sastoji u trepe-renju. tre-pereti. žustrine. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). grč. trepereći. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vestales) pl. Vesta). domaće sloge. provodnik. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. ulaz u kuću. vibrantan (fr. vibrater (lat. vibrato (ital. vestigium. mrtvilo. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. mlitavost. farm. prevozio ili prenosio sredstvo. vestis odelo. vibratoran (lat. odeća) trgovac haljinama. njihav. u ustavnim državama vladaoci imaju. via (lat. veteranus. Juno 1804.. vibrare. vibrafon (lat. vezzoso) muz. meko. vestibul (lat. Vetus testamentum (lat. predsoblje. čovek ostareo u službi. vestalinke.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vezzosamente) muz. treptaj™. ode-vanje. vestibule) v. vedžvud (eng. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. via) v. fiziol. npr. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vatrenost. prenosilac. pustolovi. vestiarius. treperavost. oblik i dr. vibrare tresti. vehabiti (arap. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vehementan (lat. vahabiti. stope. takav je. veterinarski fakultet. zakalućerivanje. njihavost. oblačionica i svlačionice. veš (nem. vecozamente (ital. Vahabi) up. Wasche) rublje. bila je živa zakopana. vehikl (lat. vehementnost v. vehiculum) kola. haljinar. vehter (nem. vibrant) ustreptao. (Ceres 1801. 2. Palas 1802.

vrlo živo. sve»s. vigonja (fr. pažlji-vost. bdenije. svilaste vuna ove ovce. silan. treperenje. zavojite bakterije. sravni. vigilans) stra»sar. vigorosamente) kuz. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vibrare. eupr. v. kolere. oviparan. vivačisimo (ital. klaćenje. viva (ital. tj.). vivo. up. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. lama. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. vigovci (eng. grapho) fiz. up. vigoroso) muz. kratke. viva voks docet (lat.. nastojnik. vigor) »sivotna snaga. vive r (fr. marketender. vivant! (lat. vivandjerka (fr. vigilantia) budnost. živahnost. vibrioni (lat.. vivos voko. viva vox) živi glas. vivipar (lat. vibriones) pl. vibrare. živahnost. jak. vivisecirati (lat. zoološka bašta. munje lomim". vivače. grč. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vibrirati (lat. viviparizam zool. videre) vidi. krepkost. viva voće) živim glasom. vibratio) fiz. kreskat. viva vox docet) živi glas poučava. skopeo gledam) fiz. vivo) kuz. da cveta. pažljiv. sector koji seče) naučnik koji para. fina. vigilancija (lat. viviparan (lat. nadzornik. vivus »siv. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. fig. oživljenje. treba da ga budno čuva. silno. tj. usmeno poučavanje. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. krepak. usmeno. živa reč ima poučnu snagu. vigorozan (nlat. mahati. vibrare) drhtati. vigorosus) snažan. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vivandiere) vojnička. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. opreznost. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). gramma crta) fiz. fulgura frango (lat. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. ragege rañati) zool. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). nauka o treperenju zvučnih tela. vigilantibus leges sunt skripte (lat. brižljiv. vatreno. vivače (ital. vigogne) peruanska ovca. vibrografija (lat. bonvivan. videant konzules . drhtanje. naročito medicinskog ispitivanja. vigilantan (lat. vivus živ. up. vibrograf (lat. vigorozamente. vivat (lat. pogledaj. v. noćno straža-renje. vide (lat. njihanje (šetalice). mrtve oplakujem. npr. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). obazriv. vivisekcija (lat. vivisektor (lat. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigere. vivipar) hol. živa reč. silina. sa žarom. vivus živ. treptaj. tj. viviparija. viviparija (lat. slobodnjaci. da- . v. oprezan. živahno. viva voce (lat. trepereti. up. oscilacija. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). viva) živeo! viva voks (lat. kon vi-gore. up. vivat. fulgura frango) „Žive dozivam. ovipar. fonautogram. whigs) pl. vivifikacija (nlat. whiggism) načela i program vigovaca. vibrogram (lat. mortuos plango. njihati se. pukovska krčmarica. viva čitaš) životna snaga. up. fonautograf. vivus živ. vivo (ital. up. vivificatio) oživlja-vanje. vigor (lat. vigilia) bdenje. vigorozo (ital. vigorozo. vibrare. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vigizam (eng. vivos voco mortuos plango. vivacissimo) kuz. da raste.) budan. bri»sljivost. izazivači kolere. da živi. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. zverinjak. nlat. uporedi. kon viveca. podrhtavanje. krepko. vivandje (fr. dan uoči praznika. klatiti se. Vidalova reakcija med. vigorozamente (ital. vibroskop (lat. grč. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vibracija (nlat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. vivacitet (lat. graphia) fiz. u opasnim vremenima. živom rečju. živost. vibrare trepereti. protivnici torijevaca. čuvar. grč. vivace) ouz. prijatelji slobode. grč. srdobolje. viviparizam. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vi vat) živeo! vivat. pun »sivotne snage. (lat. vigilija (lat. vitlati.vibracija 148 videant konzules. vigilant (lat. vide. snažno. navečerje. pukovski krčmar. sprava za posmatranje treperenja. što življe. floreat (lat. marketenderka. smotren. žar. članovi engleske liberalne stranke. paratifusa. žestina. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. živahno. vivus živ. jačina. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. veoma brzo. rastao. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). floreat) živeo. obično od bivolskih koža. sakagije i dr. vibrare.

vizita (fr. pošto su viñena. poho-diti. vidimiran. vidimus (lat. vizualan. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. visum) opt. odrediti zapreminu posude. viza (lat. Byzantion) v. fr. pasoše). npr. videre videti. vizitkarta (nem. videre) viñenje. preko puta jedno od drugog. očevidnost. staviti vizu na pasoš i dr. sravnili smo. vizualan (lat. prizor. 3. in via juriš) putem prava. pregledanje. vija Beograd preko Beograda. videlicet =videre licet) pril. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. visiter) pregledati. primetan. predstava koju smatramo. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). overen prepis. 4. izvršiti pregled. vizitira™ (lat. voj. pretresa™. pregledane. vizorij(um) (nlat. vizis aktis (lat. spram čega. pregled. vizionoskop (lat. pregled. vizuelan (fr. očevidan. vis-a-vis) lice u lice. tj. nišan. pregledava akta. in vija jurio (lat. slika uobrazilje. pregledač. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vide infra (lat. vidi napred. pri-državač listova. obudovelost. visionarius. vidua udova. tenakl. zakonskim sredstvima. viduitas) udovanje. udovički deo. sanjalica. za overu. zvanična overa. visis actis) prav. visionaire) vidovnjak. vide supra) vidi gore. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. zagledati. takoñe: viza. vidimus. razumljivo. način. copia vidimata) overen prepis. primetnost. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. visuel) v. kao što se lako može videti. overa jednog akta. fr. prikaza. visualis) ont. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. fig.. moralne beda. vide infra) vidi dole. priviñenja. vidi) video sam. vidit) video je. visibilis. gañati. videtur) izgleda. vizantinizam (grč. via gratiae) prav. udovištvo. sravnio. visum) ono što je viñeno. zanesenjak. prema čemu. očevidno. visum viñeno. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vija (lat. vizija (lat. pojava. imati u vidu što. osamljenost. gledanje. izvršiti pretres. pričina. očiglednost. vidimirati (lat. posećivati. dići i spustiti. poseta. videtur (lat. visitator) posetilac. 3. lekarska poseta. vidi niže. uzana kočija sa dva sedišta. mišljenje. fig. vizum (lat. visere gledati. prezimenom. visitatio) posećivaše. visiera) l. naspram. putem milosti. karta sa imenom. fr. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. nlat. zvanjem i mestom stanovanja. vizitator (nlat. sproću čega. fr. vizionar (nlat. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vidualitium) prav. poho-dilac. prekoputa. naravno. nadzornik imanja. prema potrebi. jasno. via. smerati nešto. npr. onaj koji može duhom da vidi. 2. kopija vidimata (lat. videlicet (lat. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vidi docnije (u knjigama). posetiti. pohañati. 5. vidni. pesnik. vidovit čovek. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vidualicij(um) (lat. vizura (lat. kad sede. kao im. overiti putne isprave. psih. okrenute jedna drugoj. težiti za nečim. naročito potvrda da je prepis veran originalu. viser) l. shvatanje. uzeti na nišan. kao kh. visibilitas) vidljivost. vidi ranije (u knjigama). praznim. Visit-karte) posetnica. videre videti) vidljiv. pr. halucinacija čula vida. polaznik. čini se. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. visio gledanje. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vizavi (fr. poha-ñanje. koji se tiče vida. malo kanabe za dve osobe tako da su. kratak ženski ogrtač za posete.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. rgo vidimatione) taksa za pregled. predstava. vide supra (lat. pro vidimacione (lat. pohoda. nišaniti. vidi (lat. putem pomilovanje. overavanje. 2. vizir (ital. nalaženje. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. carinsko). vizitacija (lat. vizuelan. udovičko stanje. preko puta od druge osobe. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. prijavnica. viduitet (lat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. treba videti. visio. via put) sredstvo. vidimacija (lat. vidit (lat. bizantini-zam. . fr. visite) poseta. slika. videatur) neka se vidi. pregledanje (lekarske. opsena. nišanska gajka. videatur (lat. visorium) tip. na adre-sama: preko. očigledan. sanjarija. vija gracije (lat. uobraženja. vizibilan (lat. vidimus) videli smo. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. za stvaran opaža]. vizirati (lat. grč. vidimer) staviti na nepggo vidi. utvara. smotra. video. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizibilitet (nlat. visitare. up.

namesništvo. viktualijanci (nlat. kapelanstvo. vikend (eng. delokrug namesni-kov. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. viksati (nem. vikarijus apostolikus (nlat. neznatan. radi razonode i odmora. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vi mandati (lat. od UŠ—XI veka. rñav. vikont (nlat. neznatnije vrednosti. papijota. vina (ind. god. životne namirnice. vikarijat (nlat. vilstek (eng. vikend. vikarijat. vikontesa (fr. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. wickeln omotavati. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. medicinska (ili: lekovita. pesma uz koju se igra. vreñanje. fr. imalin. prethodnika reformacije u XIV veku. život na selu radi razonode. victus et amietus) hrana i odelo. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. IX u čast Venere i 22. namesnik (pape. unižavanje. vilis (lat. sredstvo za život. na osnovu naredbe. dijecezi itd. victualia) pl.) muz. viklifiti pl. Vendi. week-end) nedeljni odmor. bez vrednosti. podgrof. ratnik. vinalije (lat. vilj (tur. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. provodi na selu. vina medicata) pl. viktus (lat. viktorije (lat. vindikacija (lat. vicarius) namesni. zavičaj. fr. naročito junak na moru. za bojenje vune i svile. vila (lat. smanjivanje vrednosti. vikarni (lat. samovlasno. hrana. viktoriozan (lat. bili na zlu glasu kao gusari. tur. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. kapelan. up. vindicativus) osvetolju-biv. samovoljno. vilio-ris kondicionis (lat. Vindi v. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. Wichse) mast za obuću. vilavela (fr. Viktorije (lat. ital. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. hodometar. . silom. villa. vileñatura (ital. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. ville) letnjikovac. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. victorieux) pobedonosan. vilis jevtin) prost.. victualia. fr. male vrednosti. vijatikum (lat. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). zaštićivanje. vina medikata (lat. pobednički. biskupiji.) zool. viktus et amiktus (lat.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. via facti) prav. vilajetlija (arap. seoska igra. wilaya. vinalia) pl. IV u čast Jupitera. od-mazdni. vija fakti (lat. slon. junak. vitalijanci. vilifikacija (nlat. osetljiv. asteroid otkriven 1850. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vicuna) v. vilayet) mesto roñenja. vike (nem. villeggiatura) letnje vreme koje se. viae-ductus) most iznad doline. vikendica kuća za odmor. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. nasilno. viktualije (nlat. po zapovesti. vijatorij(um) (lat. izdržavanje. vicariatus) v. vicecomes. letnja svežina. viaticum) putni trošak. puta. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. farm. kazneni. poslednja pomast. vikingr) borac. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. engleska teleća imi-cla. viking (stnord. vivere živeti) način života. vivere živeti) pl. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vilajet (arap. vilayetli) zemljak. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. korpus vile (lat. Victoria) nit. victus. vikarija (nlat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. zastupajući. villanelle. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik".-tur. vi mandati) prav. vindikativan (nlat. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. u Engleskoj: niži sveštenik. vikarija. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. astr. poputnina. viktorijaorandž hen. barovitog mesta i sl. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. zamenik. victoriosus. viatorium) putomer. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vicomte. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. pokrajina. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. eng. vikar (lat. vicarus) zastupnik. kuća izrañena u obliku letnjikovca. vigonja. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). patrijarha) u jednoj oblasti. vikarna krvarenja med. vikler (nem. gusar. a obično se provodi van mesta stanovanja. željan osvete. po naredbi svog vojvode (hercoga). vikunja (šp. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. biljna) vina. odmenjujući. prav. up. namesnički. sličan mandolini. provincija. savijati) svitak za kovrčanje kose.

violare jus territoriale) prav. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. ital. vinolentia) pijanstvo. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. violencija (lat. sila. violeta (tal. bog. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. letnjikovac. pre no što je isplatio. vinum. viiolentan (lat. kažnjavati. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vinum vino... Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. naprasitost. violare jus teritorijale (lat. u početku ili na kraju knjige. vino tinto) v. violacija (lat. prouzrokovač. združiti. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. viola di gamba) muz. viola (ital. vinkl (nem. vindikaciono pravo prav. vigna) vinova loza. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). preteranost. vinum misale (lat. vincilir (mañ. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vinkulacija (lat. od kojih su neke bile metalne. vitula) 2. violet) ljubičast. papiru. povreda prava. goropadan. spa janje. viola alta) muz. viola alta (ital. osramoćenje. grč. vinculum conjugale) bračna veza. veza. Winkelhaken) tip. vindicta) osveta. maramica-ma). violentia) v. na pismima. veština spravljanje vina. vinifikacija (nlat. štititi. viola di bračo (ital. fr. šp. obesvećenje. nasilan. viola di braccio) muz. vinograd. pu-dar. slagačica. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. dosuditi. ljubičast. bog. . ljubičica. tužba za zaštitu svojine. vinificator) proizvoñač vina. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vinculare) spojiti. silovana devojka. violentan (lat. vinkulum (lat. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. etiketa. v. združivanje. viola) l. vrpca. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. viole. plahovitost. spona. poljska kuća. phobeo bojim se) strah od vina. prisiljavanje. naročito zanatlijskih. violencija. vinifikator (nlat. naprasit. prekomeran. vinklag (nem. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. vinkulirati (lat. vinkulum konjugale (lat. violetta) nuz. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. up. violentus) silan. opijanje. violet (ital. vincula okovi) vezivanje.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. u širini štampanog retka. metron) sprava za merenje jačine vina. violette) koji je boje ljubičice. vinkulum matrimonii (lat. vinculum) konopac. nasilje. vigne. vinktura (lat. prav. vindicirati (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vinovnik) krivac. prinudan. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. plahovit. žustrina. up. višega (fr. viola alta. sla-galjka (mala metalna pregrada. tinto. vindjak(n)a (nem. alt-violina. violetto. ranije sa 12—14 žica. sklon piću. viola di gamba (ital. braniti. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. brak. viola (lat. izazivač. mala violina. brač-violina. up. vindikta (lat. vindicare) osvetiti. mržnja na vino. kažnjavanje. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. doznačiti sudski. slaže slova). violin (nlat. vinolentus) pijan od vina. takoñe: vindikta. obavezati se. nlat. muz. izmešan s vinom. sekt. viola d'amore) muz. vinolencija (lat. neobuzdanost. desnom rukom. violentnost (lat. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. prestup zakona. fin. preteran. žigicama). ljubavna violina. fr. gšja-nost. violata) obeščašćena. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. Vindobona) starorimsko ime za Beč. primiti obaveze. violončelo. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. vinctura. violinum) hem. sudskim putem tražiti svoje natrag. petlja. docnije samo sa sedam drevnih žica. grč. vrstač. prav. violica. viola. veza. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. Winzer) stručan vinogradar. vinja (fr. vinometar (lat. sklonost piću. gañenje od vina. vinomer. violentia) silina. Vindobone (lat. uže. čuvar vinograda. ital. žestina. violata (lat. violatio) prav. ljubičica. viola di vindikaciona tužba prav. koji se opija. vint (nem. brano. viola d'amore (ital. postao insolventan. vincire. svezati. vinczeller od nem. vinovnik (rus. oskrvnjenje. violetan (fr. tužba zbog nanesene štete. žestok. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. gvint. mešavina plave ili crvene boje. vino seko (ital. nlat. vincire) vrpca. vino tinte (šp.

viraginitet. logos reč. violoncello) muz. po ital. mužev-nost. dubok glas. vi presidii (lat. po zapovesti. d. viridin (lat. devičanstvo. virilan (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. virilist(a) (lat. virtuelan (fr. virtus sposobnost. isplata koja se vrši bez gotovine. virman (fr. svirač u violinu. ćemane. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virtualis) sposobnost za rad. fig. promene u karakteru. e). prebacivati (ili: prebaciti. virtualan (nlat. viraginitas) fiziol. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. prividan. violino primo) muz. muškost. virgineus morbus) med. virga grančica) muz. vir muze) muški. limunova soka. whip) toplo piće od belog vina. Č>JGvršiti obračun. čelični kalup za kovanje novca. violonist(a) (ital. bledilo. gradila. pogaziti ugovor. narušiti. današnji kontrabas. virilis) v. uzajamno obračunavanje. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. muže-van. virginalis) devojački. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. deo nasledstva koji pripada pojedincu. sposoban za dejstvo. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. bašta. devičanski. prostim knjiženjem. snaga) snažan. devica. virola (fr. fig. mogućan. zarazne bolesti izazvane virusima. mirujuća ili drema-juća snaga. prestu-piti zakon. mor. čelo. vi reskript (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. koji je sposoban za rad. oskrna-viti. kružno spuštanje aviona. virgo intakta nevina devojka. realan. šećera i začina. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. mor. violine pikolo (ital. violino secondo) muz. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. violončelist(a) (ital. čednost. vi rescripti) prav. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. obesvetiti. virgimtas) med. instrument sličan klaviru. silovati. virole) spiralni svitak u satu. supr. fig. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. valjanost. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. violirati (lat. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. govor) nauka o virusima. violina. virilizam. druga violina. ginandrija. virilis. viper-in (eng. virement) fin. violare) povrediti. zelena bojena materija u biljaka. virilescencija (nlat. virgineus morbus (lat. viribus unitis (lat. virage) ani j. up. na osnovu naredbe. votum virile. jaja. virus otrov) med. čedan. violon (fr. virtuel. . spolna nevinost. devojka. svirač u violončelo. virtualitet (nlat. bradatost. spinet. violončelo (ital. virilis) pol. virtuelan. uobražen. nagao zaokret. nastrojen za delovanje. virtuelan lik virgo (lat. virilitet (lat. bitna ili pojamna važnost. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). obepgčastiti. virilitas) muškost. virilizam (lat. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. violine sekondo (ital. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violone) muz. viridis zelen) bog. lat. fiz. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virgo) med. viraginitet (nlat. četvrtina violine. virilni glas v. virologija (lat. celokupnom snagom. najmanja violina. trg. čistota. violinista) muz. viripotencija (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. viroze (lat. virginal (lat. odvažan. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. okretati lañu. viridarij(um) (lat. up. a. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. viri potentia) muška snaga. zrelo doba. poremećaj u polnom razvitku kod žena. violine primo (ital. zrelost. naročito kod ptica. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). violino piccolo) muz. viribus unitis) sjedinje-nim silama. virtualis) v. virago) muškobanja. ali se tom sposobnošću ne koristi. preneti. noć delovanja. virpinija vrsta duvana i cigara. virement) fin. devojačka bolest. muškarača. virtuelan lik ont. hlorofilin. virilna porcija (lat. violoncello) muz. virginalan (lat. viraž (fr. violiiist(a) (ital. violon) muz. vir muž. virmanisati (fr.152 violina (ital. viola di gamba. virago (lat. malokrvnost. sa prikrivenom snagom. odvažnost. čist. virilis portio) prav. v. prva violina. pol. vii (eng. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. sposobnost. violino) muz. virilescentia) zool. virginitet (lat. virus otrov. svirač u violon. devojapggvo. obavezu.

vitalijanci (lat. muškost. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). viršafterica (nem. fig. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). menice. privlačna sila. viskoznost fiz. jetkost. koji se tiče života. poglavito u tehničkom pogledu. vešt. creva. svojstvo viskoznog tela. tok života. viñenje. vitalni osećaj psih. viscacha) zool. šećera. snaga. visceralis) utrobni. vis armata) oružana sila. uzvišen. jetra itd. naročito u muzici. vita brevis. veoma važan. pome-ranja napadnih tačaka. sposoban za život. vitalizam (lat. tvrdoglav. vis attractiva) fiz. up. vitalis) životni. velika umetnica. artikl. viktualijanci. kod jednog naroda). izazivaju oboljenja. tj. oživljavajući. dro-ban. vita (lat. limuna i crnog vina. vispren (rus. odličan. ulja i dr. pluća. gust. otrovnost. virtuosis) valjak. ars longa) život je kratak. živahan. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. viršla (nem. opšti osećaj života. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. tj. oštrouman. vita) v. dostigao savršenstvo. vis inercije (lat. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). uvid. onda je zbir virtuelnih. zagrižljiv. drob. virus otrov) med. vitalitas) v. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. vis viva (lat. viskozitst (nlat. virtuoskinja (ital. pun ljutih i opakih sokova. virtuosis. vis atraktiva (lat. snaga koja dejstvuje. fig. vista) trg. vitalitet. gnojav. vrlina. utroba. virulencija (nlat. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. vlast. duhovit. vista (ital. are longa (lat. Wurstel) vrsta male kobasice. otrovan. vita život) životopis. pokazi-vanje menice. vis major (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. vis armata (lat. valjanost. grč. viscidus) židak. fig. vir. sa životnom snagom. viskozan (lat. zagrižljivost. vi-skoznost. kurikulum vite. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. nutrica. vis) sila. verovatnoće življenja. celokupne zdravstveno stanje. virus otrov. virtuozan (nlat. sposobnost za život. virtus (lat. . jedak. whisky) engleska rakija od žita. virtus) muška snaga.) 1. vitalan (lat. da luče otrovne produkte i da. zecu slična južnoamerička životinja. vis viva) fiz živa sila. izazivač bolesti. v. viscidan (nlat. u našoj svesti. na taj način. vis legne (lat. vita brevis. virulentia) med. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. virtuositas) savršena veština. zarazna klica. vis vitalis) životna snaga. virulentus otrovan) med. tj. med. tegljivost. pun žestine. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. pristalica vitalizma. hrabrost. viskoza (lat viscum lepak) hem. 2. viscum. savršen. lepljivost. vis inertiae) fiz. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. unutrašnji or-gani životinjskog tela. ital. mogućnih. vis probandi) dokazna snaga. vis absoluta) prav. vis apsoluta (lat. vojska. a vista) odmah po viñenju. prosečne trajanje života (npr. bitan. vis maior) viša sila. tj. fore mažer. viscum lepak) te-gljiv. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). koje predstavlja važan trg. opšte stanje našeg organizma. vist (eng. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. viscera) pl. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. viskozimetar (lat. viskača (šp. gnojenje rane.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. visceralan (nlat. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. vitalnost (lat. vitalitas) životna snaga. vis vitalis (lat. plemenit. viski (eng. virus (lat. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. životnost. naročito lakova. snaga dokaza. naročito srce. virtuoznost (nlat. mogućna. vis (lat. vis legis) prav. zakonska sila. lenivosna sila. fig. vitalist(a) fil. viscera (lat. virulentan (lat. lepljiv. a vista (ital. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. piće od čaja. viskozitet. živ organizam. kinetička energija. vitalitet (lat. sila lenivosti. krepost. moć. otrov. viscosus. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). koji pomaže život. virtuoz (nlat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. neophodan. snalažljiv. sila zakona. otporan. naročito u muzici. virtuelna žiža ot. vis probandi (lat. onaj u kome se ogleda. viscositas) fiz.

grč. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji.) „Tvorac vasione". obrnuto. vicinalne železnica. putem prenošenja ili ustupanja. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). H. zamenjivanje. wischen brisati) brisač. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. upravnik crkvenih dobara.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitia aetatis) pl. želez-nica. vitelus (lat. duhovita šala. na osnovu poslednje volje. vitriol (lat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. greh. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. dućanski izlog. vicemaher (nem. mleku i dr. bakra (zvani plavi vitriol. vitiligo (lat. rahitis. prozor. pretvaranje u vitriol. sjajan. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vicijum kordis (lat. gresi mladosti. Višva-karman (ind. fr. kazniti smrću (u pobunama i sl. svežim plodovima i semenju. razne hranljive materije. vitrifikacija (nlat. vicennium) vreme od dvadeset godina. gvožña (zvani zeleni vitriol. promašaj. pored poslodavaca. vice-direktor. osuditi. vitreolus dei. vitriolizacija (nlat. žumancetu. pokvaren. mane. vitriolescirati (nlat. vitrificirati (nlat. nedostatak. još neispitane dovoljno. vice verza (lat. koja vezuje samo obližnja mesta. kristalast. beriberi. vitrum staklo. bez mane. vitellus. silom. viče) u složenim rečima znači: pod-. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitriol. gresi (mladićkog) doba. pretvorljiv u staklo. poročan. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). pogreška.). vicenalan (lat. posed koji nije bez zamerke. seoski put. prvobitno bog Sunca. vitraž(a) (fr. prozori. vicia. biol. providan. vice-kon-zul. zabluda. viče versa) obratno. omaška. vicioznost (lat. šp. porok. vic (nem. duhovit čovek. silom oporuke. vitrescibilitet (nlat. viciozitet (lat. vicijum (lat. zastupanje nekoga. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. Witz) desetka. postakljenje. Višnu (ind. vicesimare) dvadesetko-vati. Vitleju. vicioznost. fr. rñavost. vicinalni put opštinski. i radnici u srazmernom delu dobiti. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. nevaljao. vicijum nature (lat. cinka itd. pretvaranje u staklo. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitrum (lat. vitrotipija (lat. vitrometar (lat. vi testamenti (lat. dosetljivost. vitriolo) hen. vicezimirati (nlat. vice (lat. vitriolisatio) hem. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. npr. grč. vita život) pl. . ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. plava galica). metron) ont. vitium) mana. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. pretvarati se u vitriol. vitulus) žumance. pl. najpopularniji bog u brahmanizmu. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. vitrine (fr.) v. vitium naturae) med. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitriolescere) hen. koji je sa ned ostatkom. pela-gru itd. vitreux) staklast. fil. obično uzanog koloseka. vicinalis susedski) opštinski.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. u svežem mesu. oti-rač. staklena pregrada. vicedom (lat. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. viciozan (lat. vitiligo lišaj) med. viciozitet. vitiositas) pokvarenost. kristal. vitrificatio) postakla-vanje. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). poročnost. vi cessionis) prav. koji ima manu. vitrezan (lat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. nestajanje pigmenata u koži. zamenik vladara. sporedna železnica. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vitrum staklo. Witz. onaj koji vezuje samo susedna sela. vi testamenti) prav. u protivnom slučaju. vitrificare) postakli-ti. vicedominus) namesnik. vitraj (fr. viciozan posed prav. vitrage) staklena vrata. krivica. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. oličenje stvaralačke sile u prirodi. nalaze se u većini namirnice. sulfat (tj. testamenta. vicezimacija (nlat. zelena galica).). vi cesionis (lat. vicinalan (lat. vitiosus) pogrešan. mana srca. vicia etatis (lat. vitreus staklen. vicijum kanonikum (nlat. vicenij(um) (lat. vicies dvadeset puta. seoski. izdvojiti. tj. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. naročito u zelenim delovima biljaka. vitrescibilan (lat. oštroumnost. vitrum) staklo. prozorske zavese. eiter (nem. vitium cordis) med. med. machen činiti) šaljivdžija. od vitreus staklen.

isparljiv. voks (lat. bez pratnje nekog instrumenta. volva) bog. vokabulist(a) (lat. isparava™. fig. volantai (lat. vox populi. samoglasnički. 1831— 1912). volatilisare) hem. o. vaudevilliste) pisac vod-vilja. stariji naziv za Rumuniju. uzaludno opominjanje. vox) glas. volapik (volapuk = eng. voile) prevez. pevajući. fr. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). konsonant. vocalis) gram. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. mali poz. karner na ženskoj haljini. vokal (lat. koji može da se pretvori u gas ili u paru. volta) zidni svod. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. voks virginea (lat. assa voće) samim glasom. glas narodni je glas božji. točak za upravljanje automobilom. samogla-snik (kod nas glasovi: a. danas: veseo. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. ital. to je svetinja. prethodnik esperanta. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vokalna muzika pevanje. nestalnost. vokali-ziranje. e. vox hybrida) melez-reč. u ovom pogledu. pozivanje na neki položaj. samoglasnički. točak zamajac. vodviljist(a) (fr. supr. vežbe u pevanju sa slogovima ut. zavezanost (ili: zapletenost) creva. zastor. Vokalize. vocabularium) rečnik. vokativ (lat. fiz. struci). ton. vokabula (lat. vrsta tanke materije za ženske haljine. koprena. vox virginea) muz. (solmiza-cija). voks humana (lat. Vodai (nem. leteći. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). u SAD. lepršav. vocatio) poziv. volabilitas) povrpšost. konstruisan 1933. mi. vokaliza (nem. komad sa kupleti-ma. M Šlajera (Schleyer. ge. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. vokalize (ital. s obzirom na boju zvuka. tj. vokalizam (fr. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. bog vetra. vokalna harmonija (lat.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. veo. vokale (ital. voks klamantis in dezerto (lat. world svet. vole (fr. vokacija (lat. rang. i. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). krilo vetrenjače. tj. vocalis. fig. vodvilj (fr. vocalizze) muz. pobede. pretvaranje u paru. višnuizam (ind. volatilan (lat. muz.višnuizam 155 nestašno. volatilis) hem. volatilisatio) hem. volabilitet (nlat. grč. ad vocem (lat. položaj. Vuogan. vox acuta) muz. volant) koji leti. vocalizzo) muz. višnujiti (ind. volat (ital. pronalazak nemačkog sveštenika J. vokalizacija (nlat. tj. pucati iz voleja u fudbalu. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin).) vera u učenje višnujita. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vocalis. izraz. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. čovečji glas (na orgulji). volatilitas) isparljivost. vokalan (lat. npr. vocativus) gram. vox humana) muz. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. vokabular (nlat. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. ad voćem) uz reč. volvulus (lat. vocalisatio) gram. koji je u letu. peti padež. dozivni padež. god. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim.) pl. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). nestalnost. voks dei (lat. volant) pernata lopta. u). svetski jezik. vocalis) gram. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. glas istine koji nema dejstva. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vokalski (lat. pri toj reči (pade mi na pamet). opna na mladim pečurkama. dobre žetve i lekarstva. volatilitet (nlat. za-interesovati. ispa-riti. volva (lat. teorija samoglasnika. letenje (ptica). zvuk. glasni. voks akuta (lat. naročito za veo. mrtvih. volan (fr. naziv. Wodan) mit. reč. voks hibrida (lat. Jovana Krstitelja. speak govoriti) meñunarodni. spadalo. volatilizacija (nlat. reč. asa vode (lat. volvulus) med. isparavanje. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). visok (ili: oštar) glas. udariti loptu u letu. volee) let. tj. volatilizirati (nlat. vocalisme) gram. volans. izgovaran. u smeni (dokaz). ime. sub hak voce (lat. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. voki-toki (eng. koji se tiče glasa. zanatu. ot vole (fr. . obešenjak. vocabulum) lingv. voks populi. zasvoñena prostorija. fig. walkie talkie) prenosni radiotelefon. promenljivost. dar. fa itd. vocabulum reč) pisac rečnika. vocale) muz. voal (fr. sklonost (nekom zanimanju. vox glas) gram. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. što narod hoće. vox Dei) posl.

izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. praviti veštačke skokove. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. vol-o-van (fr. Volta. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volley) sp. volta-elektrometar (A. volej (eng. lat. volte-face. tečnost u govoru. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. koji potiče od (ili iz) volje. volti subito (ital. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. najugledniji ljudi nekog mesta. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. voltižirati (fr. igrač na konopcu. volubilis. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. tj. slatkorečiv. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volumen. udarac lopte (u tenisu reketom. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. up. fig. volitio) l. okretnost. volta. voltigeur) veštak u skakanju. M. kao kod Voltera. volens-nolens) „hteo-ne hteo". savitljivost. obim. lisnate testo punjeno ribom. pre nego što dodirne tle. metron) fiz. volta (fr. dakle. grč. A. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. gljivama i dr. volti subito) muz. voltiger. voltmetar. sic jubeo) tako hoću. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volubilitas) gipkost.: at. volonter (fr. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volenti non fit injurija (lat. voltfas (fr. v. epikurejski način mišljenja. Volta. konj obučen jahačkom vežbanju. sikjubeo(. lat. nestalnost. volo (lat. muz. promenljiv. nagla promena mišljenja. brzo prelaziti s predmeta na predmet. voltametar. volt (skr. željni. voltage) napetost. obrtati) gibak. instrumenat za merenje potencijalne razlike. gran. lat. svitak. bakra i sumporne kiseline. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. voltaža (fr. izraz volje. laki pešak. frivolan. metron) fiz. galvanski elektricitet. poluokret. voljni. voltera (fr. Volta. volja. dopusni. volubilitet (lat. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). zapremine. volterijanizam. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. voltmetar (A. galvanski elemenat sastavljen od cinka. sveska. zvuka). a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. volumen. v. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. volte. tako zapove-dam. slatkorečivost. tečan. Ampere) fiz. volens-nolens (lat. bez obzira na lično raspoloženje. nestalan. Voltin elemenat fiz. volumetar (lat. metron) fiz. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. punoća (glasa. voltaisme) fiz. vitak. fr. fiz. igrati na konopcu. voltametar (A. tj. volterizam. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. grč. volo hoću) sik volo. volterijanizam (fr. ko hoće da mu tako bude. jačina. volitivan (lat. Volta. up. pokretljivost. Volta. jahač vešt u skakanju na konja. volicija (lat. ital. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. voltametar. tj. facies lice) voj. Voltin stub fiz. 2.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. elektron. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. . naponske razlike. mesom. naglo promeniti mišljenje. volitio) psih. vrlo vešt konjanik. grč. volumenometar (lat. brzo okreni (na notama). volumen (lat. voltaizam (A. savitljiv. grč. teranje konja u krug. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). proizvod iz jednog volta i jednog ampera. tome je pravo. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. voltižer (fr. knjiga. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. lisnata pasteta. volumen. volta-indukcija (A. volontaire. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. spis ovijen oko štapića. galvanizam. okretan. volutus valjan. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). ital. voltairianisme) fil. volubilan (lat. volvere) rukopis. sic volo. govorljiv. napon struje merene u vo l tima. lat. Volta. promenljivost. vol-au-vent) kup. nepostojan.. strelac (u francuskoj vojsci). volvere okretati. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. V) fiz. električni napon. pojedinačni akt volje. poluobrt. htenje. inductio) fiz. voltamper (A. prostor što ga zauzima jedno telo. fig. dobrovoljac (vojnik). volvere okretati.

voluptuozan (lat. izglasavanje. vomirati. vomitare) med. theoria) hek. volutacija (lat. voluminozitet (nlat. zavetna žrtva ili dar božanstvima. votum curiatum) ukupan. pevački glas. voluminozitet. . voće di petto) muz. krvno kolo). Wochein) min. a voće sola) samo za jedan glas. redni broj 74. spirale. vomitus) ned. ukras na stubovima u obliku zavojice. volum-teorija (lat. prišt. vomicosus) ned. votum consultativum) prav. votum. u mnogo knjiga. votans. voće) kuz. gramžljivost. fizkol. fig. odreñivanje količine rastvorene materije. koji je sastavljen iz više svezaka. volšeban (rus. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. testamenat. fig. glas iz grla. atomska masa 183. sub voto remisionis (lat. volfram (nlat. v. votum virile (lat. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. votivum) etn. strasan. glas koji se daje za nešto. votum kurijatum (lat. vomica) kec. votka (rus. vomitirati (lat. zajednički glas. plemenski mirovni sud (tzv. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. uvojnica. votiranje (lat. odlučujući glas. votatio) v. votirati (lat. voluta) apx. meo voto (lat. vomitirati. kabast. velik. votivus) zavetovan. Bunt). votivan (lat. voluntas. votum. voluntas volja) fčl. voče di peto (ital. gde ima ležišta boksita. 3.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. teo voto) po mojoj želji. vomera) med. votatio) glasanje. prijatan. voracitet (lat. dakle. voluntarizam (lat. pun veselja. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. a voče sola (ital. ital. vovere) glasač. glasati za. vomitivurn) med. vomikozan (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. vostro konto (ital. bljuvanje. izglasavanje. zavetni. tungstem. volutatio) valjanje. znak W. čudotvoran. zool. savetodavni glas. gnojav. nego prema zapremini. voće di testa) muz. volo hoću) volja. vostro conto) trg.. glasanje. vorax proždrljiv) proždrljivost. čir. voluntas volja) fil. debeo. nezajažljivost. kum vogo ilimitato (lat. votiv (lat. voter) dati svoj glas za nešto. votiranje. volšebnik (rus. zabavan. grč. nazvan po mestu Bohinja (nem. vovere zavetovati. voracitas. svaña. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. koji. vohajnit (nem. stat pro racione voluntas (lat. voluntas (lat. povraćati. voluntativ (lat. pristalice voluntarizma. vražda) 1. glasanjem odobriti. glomazan. vovere) zavet. nepostojanost. izgla-sati. voluntas ultima) prav. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. a ne intelekat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. voluta (lat. hem. voluminozan (nlat. obećanje. opsežnost. sulr. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. vomirati (lat. votant (lat. povraćanje. pun glas. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. mañijski. glomaznost. votum (lat. metria) veština merenja zapremine. 2. pl. šara u obliku puža. votum decisivum) prav. voluntas ultima (lat. za razliku od kurijalnog glasa. voluminositas) obi-mnost. pohotljiv. što se mene tiče. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke.) natprirodan.) čarobnjak. srebra ili voska. vražda (rus. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). kurijski glas. pun čireva. voluminoznost v. predata. wolframium) hem. glas iz grudi. veoma tvrd i otporan metal. votacija. volumen. sit voto) s pravom glasa. po mom nahoñenju. vodka) popularne ruska rakija. voluntas volja) liigv. protiv nečega. Wochein) u Sloveniji. voluptuosus. neprijateljstvo. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. votum konzultativum (lat. vomitus (lat. vomitiv (nlat. votacija (lat. sredstvo koje izaziva povraćanje. na vaš račun. zavada. poslednja volja. naročito: čir u plućima. skupljanje glasova. up. topi se na 3400°. v. voluptas pohota) sladostrasan. voče (ital. sinonim za mineral boksit. krvnika. mañioničar. crkvama i dr. intelektualistička psihologija. kum vot (lat. sve-cima.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. Votergejt afera (eng.85. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. volumen zapremina. votum decizivum (lat. voče di testa (ital. voluntaristi (lat. bljuvati. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. zlata. fr. vota. nestalnost. vomika (lat. obi-man. uvijeni puž. vo-litiv. votare. opsežan.

nlat. pulkanizam (lat. slab. logia) kol. nepristoj-nost. vulkanski (lat. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. postanak (ili: poreklo) vulkana. sa radionicom u vulkanu Etni. pr. narodski. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. činjenje da bude svima razumljivo. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. grč. pomešanih sa sumporom. vulkanistički. povre-dljiv. sin Jupitera i Junone. vulnerabilitet (nlat. vrsta (rus. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. kaučuka i gutaperke. prostakluk. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. na temperaturi od 130—140°S. obnarodovati. uprošćenje. vulgaran (lat. usijano kamenje i rastopljene stene. vulgarnost v. sra-mnica. vulnus (lat. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. prosto rečeno. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. preterano uprošćava naučne pojmove. vulkanologija (lat. prostački. neotpornost. puk. Vulkan (lat. vulnerabilis) ranljiv. objaviti. terpentinu i dr. učiniti nešto opštim. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. svakidašnji) nizak. vulgarizator (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vruć pepeo. vulvo-uterinski (lat. vulgo) pril.78 km). vulgus) narod. Wunder čudo. vultus izraz lica. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgarisare) uprostiti nešto. opšte poznatim. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulcanus) kol. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. shvatanje da . zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. fizio-gnom. gomila. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulcanus) pl. ozledllv. u etru. vulgaris opšti. vulcanitas) kol. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. obranljiv. vulvitis (lat. uopšte. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulnus letale(lat. vultispex. vulva (lat. vulvula (nlat. lat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulva) inat. vulgarizacija (nlat. kao obično. vulkanolog (lat. grč. . Na taj način ove materije. vulcanus.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulgaritet. prostaštvo. svetina. materica kod životinja. obranljivost. olupina. čudo od deteta. koji bljuje vatru. v. sklonost bolestima. logos reč. obično. usled visoke temperature. fig. nepristojan izraz. vulgarizam (lat. vulgarizirati (lat. vulcanus) kol. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulcanus. prostakluk. neotporan. vulgaritet (nlat. vulnerabilai (nlat. vulgare učiniti opštim. vulkanisti (lat. niskost. uterus) ašt. stidnično-materični. kol. činjenje opštim. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). ieptu-nisti). fig. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). med. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulneraria (lat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. zajedničkim. Vodai. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulgarisatio) uprošća-vanje. u narodu. naročito za čakšire. u običnom životu. vulgaris običan. koji potiče od vulkana. vulnus) rana. vulgarnost. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulcanus.066. versta. vulkan (lat. vulvus. Vulcanus) kit. nlat. koji se može raniti. benzolu. vulgus (lat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgaris opšti svakidašnji) prost. učiniti da nešto bude svima razumljivo. povredljivost. neupotrebl>iva stvar. vulkanitet (nlat. prostački način izražavanja. god. vulkord (eng. vulkanizer. vulkanizacija (lat. vulvula) zool. up. Wuotan) mit. kod naroda. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulcanus. Vulgata (nlat. vunderkind (nem. vulgaritas) običnost. vultispeks (nlat. vulneraria) pl. ruševina. sredstva za lečenje rana. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulnus letale) smrtonosna rana. postaju. vulgo (lat. vulcanus) kol. vulva) med. vulkanizirati (lat. elastične i ne rastvaraju se.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. ozle-dljivost. vulgirati. vulkani-™ (lat. vulkanizator v. nlat. Vuotan (stnem. stidvdšd. neptunizam). jezikom prostog sveta. dete bludnice. lice. zajedničkim. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji.

gazal) 2. gagathos) min. 2. gagat (grč. pripada grupi retkih zemalja. kaytan) 1. skriveno. a pamučne za lake haljine i. gage. gazel (arap. gabionnade) voj. ključa izmeñu 70—80°S. prema kome se nešto oblikuje. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gažiranje (fr. gaietanćn tur. veselo. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. G—peti ton u dijatonskoj skali. gayra. službenik. tur. kavaz. gazela (arap. tamnozelene boje. gabbro) mm. gabarit) kalup. živahno. gaeta (ital. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. hen. gazzetta. fiz. gaibba) l. gaio) muz. gavone) zool. gavota (fr. sastoji se iz kožnog meha. borac za veru. up. gaggio) zaloga. gažist(a) (fr. dve ili više izolovanih žica za . primalac zaloge. gajret (arap. afrička antilopa. gaza (fr. g= skraćenica za gravitaciju. stalna nagrada. narodni muzički duvački instrument. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gajb. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gabarden (fr. gagiste) plaćenik. junak. atomska masa 157. gajtan (grč. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). vrsta crnog ćilibara. hem. gazi) ratnik. novine. tajno. Ga = galijum. tvrdica). plemenitost. gazela (arap. gayb. poglavi-to ljubavne. fig. tajo (ital. gavialis) zool. čilo. gayret) revnost. torokuša. veo. gazela.. lignita. gazeta (ital.A V E ILN D 166/ G G. gaip (arap. kao skraćenica: g=ipaia. uviti (ili: uvijate) gazom. natopljena gumom. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. staklenih boca i druge robe. gazzella) 1. tečni deo sirovog petroleuma. vrsta lirske ljubavne pesme. rešetkast sanduk za prenošenje voća. qai'da. dged. redni broj 64. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. alapača.25. mrki ugalj. stvarajući zvuk. gabarit (fr. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gazal. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. kao smola crn i voštanog sjaja. za kišne ogrtače. kavez. gayda) nuz. Atherina hepsetus. plata. osobito česta u književnosti istočnih naroda. jemstvo. znak Gd. odela i ženske tkanine. gabionada (fr. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. zool. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. up. gazal. 2. gabion (fr. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gavun (ital. krupnozrna erup-tivna stena. narnik. g četvrto slovo naše ćirilice. služi za grejanje i osvetljenje. lan-tanida. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. slična srni. hemijski element. gavijal (nlat. šp. naročito se odlikuje velikom brzinom. gaytan. drveta) u gas za gorivo. grudobran od koševa punjenih zemljom. onaj koji drži zalogu. ga'ib. g). gazal. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. tur. srčanost. geman. gazolin hen. vrsta morske ribe. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. jedanaesto naše latinice (G. krletka. pobednik. gabro (ital. krt. stanovnik pustinje. Ge= germanijum. gajde (arap. duhovna stvar. gayp) ono što je nevidljivo. vojnik musliman. gazette) dnevni list. stalna zarada. sastavljena iz strofa od po dva stiha. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gadolinij(um) hem. gazi (arap. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). ital. gabion) voj. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gazirati (fr. tur. gajba (ital. prav. tur. fr. živi. ital. gaža (fr. muz. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. metal. gadlje. najamnik. Gd=gadolinijum. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gavaz v.

galaktofag (grč. fin. učtiv. la-skanje. metron) instrument za merenje masnoće mleka. elastična i sjajna.. izdašan. tanak mlaz. uglañen. pion mastan.) astr. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. fr. veštački oživeti. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galaktakratija (grč. sistema zvezda. stasis zastoj) med.. koji je lake ruke. spletenih slično vrpci. galakto. izdašan. otmenost. Galaktika (grč. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. od galaksije ili talak-tike. mlečni.. Mlečni Put. gala. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. logia) nauka o mlečnim sokovima.). bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktostaza (grč. fig. gala-predstava. gala.) beli ogrtač kod Egipćana. trg. skopem gledati) 1. čovek koji se hrani poglavito mlekom. akratia neumerenost) med. zastoj mleka kod dojilja. lithos kamen) mlečni kamen. 3. tj. pristojan. galaktogen (grč. Galaksije (grč. častan. galanterije (fr. galvanizam fiz. phoreo nosim) pl. mlečni kamen. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. ago proizvedem) med. fino ponašanje. gala-večera i sl. gala. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. kosmičke prašine i dr. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). upotreba galvanske struje. naročito prema ženskom polu. uron mokraća) med. gala. lepeze.(grč. ital. gala. galaKtos mleko. gala. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. gala. veštačko oživljavanje. rug vatra) med. galantna bolest venerična bolest. fig. šp. jata. galaktocela (grč. galvanisati 2. maramice itd. u paradnom odelu. doteran. galaktagoga (grč. gala. em gala) ili in gala (ital. galante) izdašnost. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka.pocinkovati gvožñe"). gala. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. galaktopiometar (grč. pomoću usijane žice. galantnost (fr. dvorska. fig. galant. može se bojadisati. v. mlečni jaspis. tvrda. galabija (arap. galakturija (grč. med. prijatan. trošiti ne štedeći. galaktometar (grč. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. an gala (fr. Arapa i dr. prijatna ukusa. gala. učtivost. kao sredstvo za nagrizanje. galanterist(a) (fr. „kratkom robom" (bižuterija. svečan obed itd. prekomerno gubl>enje mleka. galaktoza (grč. lepo odeven. galaktički (grč. gala. galvanisati v. gala mleko. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). utvrñivanje valjanosti mleka. galaktit (grč. klavirskih dirki itd. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. galaxias) astr. galante) pokazivati se darežljiv. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. rheo curim) med. svečana nošnja. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. udvaranje ženama. galaktofora (grč. galaktozidi v. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . dopadljiv.). maglina. gala (ital. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galantizam (fr. gala. galaktografija (grč.160 sprovoñenje električne struje. ljubazan. gala. galaktopira (grč.) pr. ukusan. galantan (fr. galante) uslužan. gala. in gala) u svečanom odelu. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. gala mleko. galanterie) trgovac galanterijskom robom. npr. galante) nadriobrazovanje. metria) merenje mleka. uglañenost. radnja sa tzv. galanterija. gala. rukavice. gala) svečani ukras. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. phagem jesti) mleko-jed. svečanost. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. tapše. kele) med. galanterie) predusretlji-vost. prividna učenost. galantirati se (fr. ljubaznost. galaktologija (grč. mlečna groznica (kod porodilja). galvanizirati. galaktometrija (grč.. gala. v. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. Kumova Slama. sredstva za izazivanje mleka. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. uslužnost. Galaksije. galaktorea (grč. galalit (grč. ašikovanje. galantan stil muz.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galaktoskop (grč. svidljiv. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". češljeva. . gala. gala. glikozidi. lithos kamen) hem. šp. bakra i cinka sa kiselinom).

galvanoterapija (Galvani. slušaoci. e. da bi se dobila jača struja ili viši napon. instrument koji pokazuje postojanje struje. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. bod) med. galletta) l. u rudnicima: prokop. dug hodnik. galeta (ital. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanoplastičkim putem.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. skopeo posmatram) fiz. struje. grč. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. glyphis zarez. parlamentu i dr. gledaoci. sagorevanje) hir. u utvrñenjima: pokriven hodnik. grč. galera. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. mornarski dvopek. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. poniklavanje gvožña itd. Galvaniju) istosmer-na električna struja. posrebravanje bakra. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. galvanski elemenat fiz. v. elektromagnetizam. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. koji ga je otkrio). magnetes)B. ital. veoma brza ratna laña srednje veličine. galvanotehnika (Galvani. up. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. galvanski elektricitet fiz. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. grč. naročito takav kliše. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galvanoplastika (Galvani. čahura svilene bube. galeria. galvanoskop (Galvani. galvanometalurgija (Galvani. galvanoglifija (Galvani. medalja. predmeta (od drveta.161 galvano (ital. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. pozlaćivanje srebra. plaketa i dr. Galvaniju. grč. grč. spoj više galvan-skih elemenata. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galenit (grč. kausis gorenje. galvaiska baterija fiz. up. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. up. galvanotipija (Galvani. grč. indukcionom strujom. slika) v.). galenizam med. robijaška laña. galenika (nlat. galenica) pl. Galli) pl. galvanopunktura (Galvani. ital. zbirka umetničkih dela. therapeia lečenje) med. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. grč. fig. grč. ital. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. tropos obrt) bog.). tj. galvanografija (Galvani. galijaš. nlat. naročito slika. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. šp. Faraday) med. parlamentu). punctura bodenje. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. grč. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije).). galvanometar (Galvani. kori-dor. up. galvanomagnetizam (Galvani. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galera (fr. galeonist(a) (ital. zbog svojih dugih zidova. Gali (lat. grč. električne. metron) fiz. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galvanometar.). grč. farm. plassein obrazovati. galeota (ital. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. grč. lat. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galiota. publika (u pozorištu. galeot (šp. voska i dr. zatim se pospe grafitom i onda. pokriven balkon (u pozorištu. grč. pobakri galvanokaustika (Galvani. galvanotropizam (Galvani. galvanoskop. koji su bili keltskog porekla. galerija (nlat. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galgnhumor (nem. fig. gipsa. galvanografizirati (Galvani. galeote. galenisti pl. šp. med. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. 2. grč. galvanostegija (Galvani. typos lik. up. galeotta. galenski lekovi. galizirati galvanohromija (Galvani. galvanskim putem. galvanoplastika. galvanska struja (po L. usiljena šala. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galere. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. galvano-faradizacija (Galvani. Voltin stub. galenski lekovi farm. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. grč.

galion. grč. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galoman (lat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. lestvica. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galski (lat. . razvijati se vrlo brzo. galošne (fr. Galija (lat. galofob (lat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). nauka o ljuskarima (rakovima). fr. arap. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galera. galons. gallina) kokoš. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galimatijas (lat. galli. igranje polke. grč. Gallia.) v. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. grč. galoscia. grč. v. ali mnogo kraće talasne dužine. grč. jahanje u trku. nlat. fig. ital. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galeot. galijun v. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. galia. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. muz. galina (lat. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. gallon. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galija (ital. logia) zool. galofobija (lat. Gallus. 1791—1863). dijal. halijak) v. phobos) preteran strah od Francuske. gamar (arap. fiz. gallicus. s funkcijom antitela. tama (grč. ital. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. u odnosu prema papi.. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galicizam (lat. Gallia) Francuska. l gal=l cm/s2. galochia) kaljače. kammaros. up. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galoppo) l. galon (eng. sifilis. galionizam. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). kammaros rakušac obični. grč. skala. galion (ital. galicisti (fr. up. vrenga. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. gama-globulin belančevina krvnog seruma. ital. igrati polku. galiot. grč. galofil (lat. galopira™ (fr. u SAD=3. Galileju. gamarografija (grč. ordonansoficir. galo-romansko (l&~. med. Gallus. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. niz od osam tonova. galijaš. robi-jaš. mania pomama. Gallus. Gallus. galikanski (lat. raditi nešto vrlo brzo. Gallio.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galea) veslač na galiji. galikanizam (fr. spoljni konj u „trojci". galeota. galeone) lom. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). galomanija. galski petao petao kao simbol Francuske. ital. francuski. galoni) pl. galop. Gallia. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. vrsta starinske morske lañe. galeotta) v. mržnja na Francuze i sve što je francusko.. nlat. gamarologija (grč. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galopada (fr. Gallus Mathiae. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gallicistes) pl.546 1. galea. voj. galoche. gama-zraci (grč. galopen (fr. rojte. fr. trčati u skokovima. galikomanija (lat. gamma) fiz. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galop. nejasan i nerazuml>iv govor. galopin) slušče za trčkaranje. jezika itd. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. 2. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal).785 1. Gallus. šp. galikomanija. galikus morbus (lat. iambos) megr. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. francuska reč u nekom tuñem jeziku. gajtani. galeot. galop (fr. graphia. mania) v. tj. golijat (ital. fr. lat. galomanija (lat. galimatias) zbrka od reči. širiti. galijambus (lat.). galiot (ital. galoni (fr. galera. gallicus morbus) galska (francuska) bolest.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. vrlo su prodorni. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. gammarus) zool. U Engleskoj = 4. Imaju ogromnu prodirnost. galski. galilej (po G. nlat. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. Gallus. katalektični anaklastični tetrametar. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). gornje cipele od gume za sneg i vodu. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galiota (ital. reči bez smisla.

rskavičav izraštaj. ganiluk (arap. šegrt. garde. gagglion) med. graino gloñem. gamos brak. gangster. garant. up. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. jamac. garantovati v. sudska prodaja zbog prezaduženosti. con garbo) muz. banda. naročito odabrana. supr. ganilik) bogatstvo. gangrenozan (nlat.) javanski narodni orkestar. ganoidi (nlat. da bi se propustio drugi brod. ganglija (grč. šp. ispirati usta i gušu grgljanjem. odbrambeni stav u boksu. ganoin (grč. koji boluje od vučca. med. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. gant (nem. gargarizacija.gamašne 163 garda gamašne (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. razvijanje vučca. gargarizma (grč. garant. svrab. gamet (grč. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gamen (fr. garde) sp. ganglitis. fr. rasprava o braku. gavgrevizovanje v. pokvariti. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. ital. gangrene. gargarismos) med. gamelan (mal. gangraenescentia) med. gamologija (grč. ispiranje guše i usta grgljanjem. za izvršenje izvesnog posla. . preparat izvañen iz korena broća. gangrenizovati se v. obilje. grgljati. telesna straža jednog vladaoca. garguran (fr. gamba (ital. osiguranje. kon garbo (ital. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gnjiležan. gamache) pl. encant. kargi) koplje. a time i prenošenje malarije. u Meksiku. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. spolna ćelica. imaju srebr-nast sjaj. pristojno. zaraziti. koji je u truljenju. gametogeneza (grč. garbin (ital. gangraina. gamba) v. štitonoša. učtivost. truljenje mekanih delova tela. gargalizam (grč. gargija (tur. ganglionitis. jer. vagoni. Gant. gargarizacija (grč. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. gamin) slušče u kuhinji. bespri-zorni. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . vrsta izumiranja tkiva ili organa. gangraenosus) med. gamogonija (grč. nomos) em. koji trune. guarento jemstvo) jemac. skitnica. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. izazivati vučac na nekom delu tela. logia nauka) nauka o braku.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. ganglionitis med. gargalismos) med. ganglitis (grč. gambusija (nlat. garda (fr. gažgrenescirati (nlat. ganglijski sistem zool. fig. garancija. gangrenescencija (nlat. deran. mrtva kost. ulični mangup. v. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. bronzanih ploča.-tur. gangrenescirati. gangrenescencija.. obešenjak. garbo) pristojnost. prelaziti u truljenje. garantija v. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. bambusovih svirala i dr. mačevanju i sl. garant (fr. gangraenescere) med. izuvi-jan korak u plesu. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. gard (eng. incanto) trg. gamos brak. garantir) jamčiti za koga ili što. gangrena (grč. grgotanje. zool. stečaj. garance) broćni ugalj. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garbo (ital... nadraženost kože. lat. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. sprečavaju razvitak komaraca. ganoidei) pl. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gang) razbojnička družina. fr. gambusino (šp. gargarizo) med. gambit (ital. gurguran. up. jedem) med. garaža (fr. oleum ulje) hek. guard. garancija (fr. zigot. gamonomija (grč. gargarizirati (grč. gargarizam med. kamašne. garantol (fr. gambusia) zool. štitonoše (vrsta riba). pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. uvi-jači. v. koji sadrži čistu bojenu materiju. gargouran) trg. grgotati. gametes) biol. dokolenice. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. odane i pouzdane pristalice. npr. garantno pismo bank. gargouillade) cifrast. grgljanje. gang (eng. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. sigurnost. biljaka. guardia) straža. živa rana. golicavost. gangrenira ti. garantirati (fr. garansin (fr. nekog političkog prvaka. prelaženje u trulež. gargarizam. garantirati. agamogonija. gangrenescirati. voñe i sl. gargarismos) med. vučac. mor. gnjilež. licitacija. genesis) biol. čamci. ganglion mrtva kost) zool. gone rañanje) biol. ital. gangster (eng. rañanje putem spolnog oploñavanja. gavgreiirati v. uništavajući larve. fig. čapkun. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. ital.). viola da gamba. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gamos brak. garantie) jemstvo. zapaljenje živ-čanih čvorova. prema trećem licu. gargujada (fr.

garderobiere) čuvarica garderobe. dečak. ukrasiti. biti muškobanja. gas-automat (grč. karanfil. ital. garnijerit min. garotirati (fr. garder čuvati. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garcx>n. neženja. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garrotte. dečko. garnison) voj. zahod. obično bez kuhinje. pirinač i dr. svečanost koja se proslavlja u bašti. chaos. teh. koja se gaji zbog mirisnog cveta. posada. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). garota (šp. varoš u kojoj boravi vojska. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. + 1644. garconner) ponašati se kao muško. pratilac. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. sprema. gardist(a) (fr. uplinjavanje. motor) teh. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha.. zbog stanja svojih molekula. garnirati (fr. pomoću zamke bačene na vrat. garofan. gasometar (grč. nlat. garnirati.). nem. gas-dinamo (grč. vojska koja boravi u jednoj varoši. gasifikacija (nlat. chaos. fr. (u pozorištu. vazduša-sto telo. ital. raznim povrćem i sl. nlat. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. gard-kot (fr. chaos. ital. B. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. garnison) voj. garmond) tip. sprava za merenje količine gasa koji struji. kelner. kalfa. garderobarka (fr. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. garderoba. muškobanja. ukras. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. eng. 1499— 1561). garden-party) sastanak društva u bašti. čuvar obale. chemeia) hemija o gasovima. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garoteri (fr.). upotrebljava se za gorivo. cortina. gaskonada (fr. dodatak. gasara. naročito mesa. up. garrotte. garnitura (fr. garofan (ital. garmon. i hem. garnizon (fr. gardina (nlat. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. gornje kapute i dr. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. chaos. telo koje. pribor. smrtna kazna davljenjem. garter-orden (eng. razmetljivost. chaos. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. gasohemija (grč. Helmont. gardn-parti (eng. garnirung (nem. dame) pra-tilja. gas fiz. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garrocha. začiniti. garrotteurs. garretto) zavrtanj za davljenje. garcio) mladić. garde-cote) obalski brod. upli-njenje. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. momački stan. garnizonirati (fr.). nameštaj. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. metron) fiz. fr. garmon (fr. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. garnir.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. koncertnoj dvorani itd. Rubiaceae. gasmotor (grč. gasificatio) fiz. biti u gar-nizonu. garter) čuveni engleski orden „podvezice". automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garsonirati (fr. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garderobar v. biti odan pederastiji. dynamis sila) fiz. salata. vrsta opasnih uličnih razbojnika. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garofano) bog. bećar. garderoba (fr. sprava za primanje. pomoćnik. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. krompir.. guarnire) snab-deti. telesni stražar. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. garniture) oprema. konobar. chaos. garsonjera (fr. gradini. nužnik. lat. garrotters) pl. eng. garson (fr. garmond til. dugmeta i dr. ruda nikla. momačka soba. v. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnet) mor. čuvanje i ispuštanje gasova. garrotter) udaviti pomoću garote. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. naročito u Londonu. svi kostimi pozorišta. garnet (eng. garde la ren (fr. razvijanje vazduha. ho-landski hemičar i fizičar J. garnir (fr. naročito gasa za osvetljenje. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. courtine. gasconnade) hvalisavost. Garnierung) ukrašavanje jela. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. momak. prema grčkoj reči chaos nered). plin. garočon (iš. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. nakit. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. . gas-koks (grč. gas-generator (grč. razmetanje. garofal v. opljačkati žrtvu koja se. chaos. Americi).

gaster.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. sladokustvo. zool. zapaljenje želuca i jetre. gastrolit (grč. gastronomija v. gaster. gaster. gastrozofija. gastropatija (grč.(grč. koji može. malakia mekoća) med. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastroragija (grč. gastralan (grč. nervozno oboljenje želuca. gaster želudac. gastrozofija (grč. gastrorafija. nomos zakon) sladokusac. gastrorafija (grč. gaster. rheo tečem. stomačni. skopeo gledam) med. životinje koje se kreću na trbuhu. gaster. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastrimargia) proždrlji-vost. veštak u spremanju finih jela. zapaljenje želudačnih žlezda. rñava probava. tj. gaster. epar jetra) med. zapaljenje želuca. želudačni. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrosofija v. puževi. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastromantija (grč. utroba. gastrorea (grč. ptosis pad) med. želudac. takoñe: gurman-luk. gaster. gaster. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrolater (grč. v. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastralgija (grč. gaster. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gastrikos) stomačni. grč u želucu. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. piis noga) pl. up. gastroman v. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. lithos. gastro. grč želuca. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. enteron crevo. grč u želucu. prekomerno lučenje želudačnih sokova. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrimargija (grč. gaster. gaster. gastrepatitis (grč. zapaljenje želuca i creva. gasteropoda pl. lat. gaster. gastroenteritis med. razjedenost (ili: probušenost. gurman. gaster) med. gaster. gaster. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. krvarenje iz želuca. gastrodijafanija (grč. gastrilogija (grč. gastroplikacija. rñavo varenje. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. spasmos grč) med. napad bolova u želucu. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gasteranaks med. progrizenost) želuca. gastrologija. pokvarenost želuca. gaster. gastromalacija (grč. gastrizam (grč. gastralgiJa. gaster. gastrepatičan (grč. gastritis (grč. gastroptoza (grč. gaster. gastrospazmus (grč. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. koji se zove „stopalo". gaster. gastroza (grč. gasteropoda. curim) med. varanje. raphe šav) med. stenos uzan) med. logos reč. gastrostenoza (grč. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. takoñe: gurmanluk. želudačni. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastroenterolog (grč. otvaranje rupice na želucu. enteron crevo) med. v. bol u želucu. spad želuca. gaster. gastranaks (grč. sladokustvo. gaster. gastrobrozis (grč. pathos bolest) med. gaster.) koji se tiče želuca i jetre. v. gastralis) anat. plicatio) med. gaster trbuh. gaster) med. apah gospodar) med. gastroman. nlat.) med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. gaster. ne pokrećući usta. probava hrane u želucu. koji se tiče varenja. gastrenteričan (grč. krisis) med. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastroskop (grč. gastronom (grč. zool. puknem) med. gastrokriza (grč. tj. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. gastrilog (grč. prekomerna ješnost. želudačna groznica. probavna delatnost želuca. . gastrenteritis. gaster. pretrpavanje želuca hranom. brosis razjedanje) med. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastrologija (grč. gastricizam (grč. gaster. v. gastrodinija (grč. gastropoda. gastrektazija (grč. gastrostomija (grč. gastromanija (grč. gaster. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gastromanija. stoma usta) med. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. diaphaneia providnost) med. odyne bol) bol u želucu. algos bol) med. opšti naziv za sve bolesti želuca. koji živi da jede i pije. gaster. v. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. opšti naziv za sva oboljenja želuca. mania) preterano uživanje u jelu i piću. suženost želuca. ektasis proširenje) med. gaster) med. koji pripada trbušnoj duplji. razmekšavanje želudačnog zida. aden žlezda) med. gasteralgija. gastroskopija med. gastrolater. gastranaks. gastroplikacija (grč. naročito želuca. bolesno stanje želuca. gastropoda (grč. proširenje želuca. gastroadenitis (grč. latreia) služenje želucu. regnymi prsnem. gaster. trbušni. gastrolatrija (grč. gastričan (grč. gastrenteritis (grč. onaj koji voli dobra jela.

veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gastrula) visa. larslukod muhamedanaca: nevernici. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. uvojak. 2. pre topljenja. Fr. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa).) rat protiv nevernika. . guarapo) prevreo sok šećerne trske. seljaci jahači u lampama. gabr) pl. gvaraia (šp. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. majstor-kva-riš. gvanako (šp. upravnik) pokrajinski voña. gacher) praviti malter. gvardinfante (ital. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. guaco) bot. . sman-drljati. pivo Južnoamerikanaca. tuzno. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gaudijum (lat. gattieren) razne vrste ruda. neobičnim. gavarapo (šp. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. Gewinde) meh. gaudium) radost. gatmetje (fr. rñav radnik. huano. Gatter) teh. guarana) h«i. guazzo. geg (eng. gaffe) l. gaudeamus (lat. gatofobija (lat. gasiti kreč. paradrksalnim. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. raka i dr. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gaširati (fr. nlat.) lju-bitelj želuca = gastrolater. žutosmeña i zemljasta masa. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gauči. kele) med. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. oleum ulje) farm. gastrula (lat. gaster. fr. nlat. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. slično kafi i čaju. „Zemlja". smicalica. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. prodor (ili: prosutost. philos prijatelj. temno sečem) med. vozi u Evropu i Sev. po matematičaru i astronomu K. gvardijan (ital. catus mačka. „sveti rat" muhamedanaca. ge) mit. gaudeamus) budimo veseli. Gau župa. gag) l. šala u slici. kosmološko božanstvo starih Grka. upropastiti nešto rñavim radom. Gea (grč. alkaloid koji se nalazi u gvarani. . gvineja (eng. gaus fiz."). gaf (fr. oblast. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. gatten. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. gvako (šp. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. s neočekivanim. ge zemlja) agr. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. Leiter voña. gvint (nem. gastrocela (grč. gvaranin (šp. gebri (pere. laž. drljati. gein (grč. magi. glupost. gvano (šp. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). guarana) farm. goauche) slik. gvajakol (šp. fig. žutoj groznici. živi još i sad u divljem stanju. najvažniji sastojak kreozota. greška. gaster. guardianus) čuvar. lat. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). gatirati (nem. grč. rñav zanatlija. nesmotrenost. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. obožavaoci vatre uopšte. giter. naročito su poznati kao odlični jahači. gatre (nem. guano) izmet od morskih ptica. gaster. smola toga drveta. gaucho) pl. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gedal (tur. gaulajter (nem. visoko do 15 t. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. veselje. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. podvala. phobos strah) bolestan strah od mačaka. sanctum) bot. kao trgovački artikl.) gastrofil (grč. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. rñavo slikati. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. up. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. ptičje ñubrivo. gate-metier) trg. lek protiv tuberkuloze pluća. guanaco) zool. fig. guayaco. 2. uživanje. Guaiacum officina-le. sveštenici obožavao-ci vatre. Gibelini. guardiano. dati u bescenje. krivoverci. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. prevara. materija koja se dobiva od smole gvajaka. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. med. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. poz. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). Gvelfi (ital. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. stražar. gvajak (šp. gater (nem.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. vrsta pamučne indijske tkanine. gvaš (ital. loza (na zavrtnju. zbog čega se. Gueffi) v. guardinfante) „čuvar deteta". u navrtnju). guayaco. biljka u Novoj Granadi. drugi stepen u razvitku blastoderma. kafeni. ošljar. kila) želuca. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gaučo (iš. od 1840.

gang) razbojničke družina. game) sp. geysir) geol. grč. smesa. uopštenje. generalis) pl. gsnealoški (grč. dem. genealogist(a) v. promatranje (ili: proučavanje) smeha. mischen. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. zbližavanje. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. zbliženost. geminacija (lat. tema (lat. genge (fr. glavna proba. probare) poz. Gemse) zool. gejša (jap. udvostručavati. genea. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. generalisti (lat. geminare) udvojiti. genera) pl. gemma. generalis) opšti. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. poreklo. gekoni zool. uopštiti. u Sev. generalni (lat. gemelli) pl. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. nem. gemišt (nem. gemmatio) bog. gem) zool. genea pokolenje. fr. od gemma pupoljak) zool. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gemeli (lat. postanak. udvostručiti. generalis) opštost. geneelogie) rodoslov. generalia) pl. gemischt) ono pggo je pomešano. genealog. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. stezanje. genealog (grč. gelsonimo (ital. vrhovni. prav. geng (eng. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. geminatio) udvajanje. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. genus. deo odigrane igre u tenisu. generalizacija (nlat. rod. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. gemula (lat. gemacija (nlat.at. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). pupljenje. generalis. blizanci. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. Knjiga postanja. udvaja-ti. nauka o postanku. gangster. gejzir (isl. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. generalisati. gelao smejem se) smeh.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. pelikan. javnost. generalisim (nlat. v. fr. rodni. pl. .. fig. geminare udvostručiti) lingv. mostu i sl. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gušteri koji proizvode zvuk (. gemma. vrhovni zapovednik. po Darvinu. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. generaliser) uopštavati. geier. gem (eng. glavnokomandujući vojske. prime-niti (ili: primenjivati). gelatio) mržnjenje.. ñeneralat. Americi i Novom Zelandu. generalissimus) voj. generalisatio) uopšta-vanje. voj. generali ja (lat. uopštenost. generalatus) generalski čin. dvojnost. gem (mañ. udvostručavanje. generalitet (lat. svi generali jedne vojske. generalni vikar (lat. postojanje udvoje. generalni guverner (lat. rodoslovlje. gšhtijanje. logos) rodoslovac. naročito grčevit smeh. gemza (nem. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). generalisare. gen (gr. francuskom: immence. gek"). a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. u nemačkom: kommen. nesit. rodo-slovni. gelender (nem.gek. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti.. ledi. generalat (nlat. gelao smejem se. geneza (grč. poreklu i razvitku porodica. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. opšti podaci. up. npr. gevezimantija (grč. general . praistorija. general koji za vreme rata. generalis. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. zbir poena u igri tenisa. generalizirati (nlat. isterivanje pupoljke. smržnja-vanje. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. geloskopija (grč. na Islandu. generalne punomoć prav. guinguet) trg. gtypho režem. vrsta antilope. udvojenost. Gelander) ograda na stepenicama. geminata (lat. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. teška 40-45 kg. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. postanak. generalisati v. velika kao koza. gelsonimo) kicoš. doba pupljenja. nasledne supsten-ce. glavni. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. divokoza. naročito omiljen ukras u staro vreme.šat. geminirati (lat. genesis roñenje. generalis. više zapovedništvo. po dva. živi u Alpima. ñeneral. genesis) roñenje. generalne proba (lat. generalizirati. vrsta tkanine od kamilje dlake. dobiva nasleñem. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gelazmus (grč. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. smejanje. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gevealogija (grč. voj. gelacija (lat. klica koja pomaže razmnožavanje. stvaranje. udvojeni suglasnik. gemogliptika (lat. fićfi-rić. poreklo. gemmula pupoljčić. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. skopeo gledam) psih.

kancelarija u ministarstvima i prefekturama. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. izdčšan. oblast primenjene biologije koja. generatriks (lat. otadžbine. bios. stvaralac. generički (lat. genius. genus rod. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. postanak živih bića iz mrtvih darovit. genijus loci (lat. velik duhom. genius saeculi) duh vremena dušan. generificatio) log. gignomai rañam se. prastvaranje. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. . generalni sekretar (lat. genetičar (grč. generator) rañan. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. v. stvaralački izvanredno samozačeće. genethlios dan roñenja. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genethlios dan roñenja. rodim se) kolena. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. postajanje. genus. fr. fr. su godina. uspavanka. rodilac. genijus (lat. generatio) rañanje. naraštaj. generalis. roñenja. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). tj. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). genije. ñanjem. generalis. engineering) rodilački. genius) genije. biohemije. jak. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. Štab) voj. mesta. stvoriteljka. pesma za uspavljivanje dece. genetlijakon (grč. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. blagorodnost. generositas) plemenitost. logia) proricanje dana i časa roñenja. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. koristeći generator (lat. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. kolenast. genius patriae) dobri duh generičan. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. ili veka. darežljiv. veliko. koji se odnosi na postanak (genezu). stvaralica. procu. komandantima. generozan (lat. rañanje bez semena. višim kakva je sad). koleno. izvanredna darovitost. proizvoñenje. zajedničko ime za životinjsku. velikodušnost. nauka o nasleñu. površinu ili telo. rañanje) stručnjak za genetiku. genikuliran (lat. genetiv (lat. genialitas) v. sprava za biofizike i citologi-je. eng. proizvoñač. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. fkz. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. v. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. rodni. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. genikulacija (lat. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. fr. genijalan (lat. božanstva (anñeli). karakter. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. obeležje. kretanjem proizvodi liniju. stvaranjem. duhovna osobenost. genetivus) gram. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. nem. rezultate molekularne ge-netike.genijus seku li (lat. generalis. genitiv. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. u grčkoj i generacio spontanea (lat. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generacio ekvivoka. gsnerifikacija (nlat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. sa (za razliku od deskriptivne metode. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. generatrix) roditel>ica. onakvu dodeljeni. višeg suda. generički. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. genetikos) fil. mat. pramajka. oznaka. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genijalitet. darežljivost. proizvodan. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. generosus) plemenit. genetički inžinjering (grč. pokolenje.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. generique) v. genetička metoda fil. čvornovat. stvaranju. genijalnost. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. (anorganskih) tvari. tvorački. up.genetičan (grč. geniculatio) klečanje. koji se Francuskoj. dečju i rañanju. genetikos od genesis postanak. gsneracionizam (lat. tačka. izdašnost. kao pomoćnici i savetnici. doba. koja potpunom stručnom spremom. izražavanje poštovanja klečanjem. genijus patrije (lat. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. generativan (nlat. podatljivost.

genitalia. genos pleme. nepatvorenost. kretanju. ge. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. dynamis sila) geol. genos vrsta) lingv. ge. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. rod. genualni (lat. genuinitet (lat. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genitivus) gram. stvaranja i menjanja Zemljine kore. gignomai) v. obliku i životu Zemlje i njene površine. genocid (grč. bot. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. gentilizam (lat. narod. gencijanin (lat. genius. graphia) zemljopis. rañanje. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. gentiana) hem. typos) biol. genitura) roñenje. zemljomer. ge zemlja. geobotanika (grč. genitalan (lat. geoid (grč. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. genufleksija (nlat. zemljomerstvo. caedere ubijati. ge. poniznost. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. geogenija (grč. genos) biol. oblik) istinski oblik Zemlje. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. up. plasso obrazujem. logi'a) nauka o velikim. rod. vrsta. tj. lat. koleno. geniologija (lat. thermos topao) linije ili površine koje . gens. geobiologija (grč. deo nečega ili poticanje od nečega. ge.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. ge. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. vernost. gentis) neznaboštvo. biol. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. botanike) biljna geografija. geneion brada. narod. gram. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genoplastika (lat. genius. organi koji služe rasploñavanju. ge. gens) rod. geognostika. poklon pred kim. ge. geodezija (grč.(grč. genu koleno. eidos vid. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). genitalije (lat. nlat. same po sebi i s obzirom na čoveka. stvarnost.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. daiein deliti. geogonija. nauka o postanku. tačnost. neponovljivi i specifični genotip. geodinamika (grč. Svaka individua ima jedan jedini. nativitet. gignomai postajem) postanak Zemlje. geoizoterme (grč. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. pleme. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. spolni organi. jednak. spolni. proizvoñenje. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. geografski (grč. ge. mnogoboštvo. blassios klica. veličini. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). genos. operacija koja se sastoji u krpljenju. obrazovanju i razvitku zemlje. geogenija. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genualis) koji se tiče kolena. pr.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. dinamička geologija. učenje o duhovima božan-stvima. gignere rañati) pl. grč. kolenski. geognozija (grč. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). stvaranje. gena obraz. porodica. geographikos) zemljopisni. gens (lat. geograf (grč. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. izdanak) pl. nauka o položaju. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. zemaljski. geodet (grč. genitura (lat. genuinus. oplodio seme. graphia) opisivanje duhova. geo. ponizno odavanje poštovanja. logia) nauka o životu Zemlje. ge. genuinitas) istinitost. plasso obrazujem. grč. ge. genuflexio) klečanje. uobličujem) med. genotip (grč. geognozija. ge. ge. genus (lat. lincura. geografija (grč. genioplastija (grč. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. klanjanje. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genom (grč. genitet (grč. geogonist(a) (grč. koji spada u geografiju. geognost (grč. uobličujem) med. bi'os život. genitiv (lat. geoblasti (grč. genus) rod. ili u pravcu juga (južna širina). nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. i'sos isti. geogonija (grč. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geognostika v. geognostički. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

osloboñenje mača od protivnikovog mača. u stanu napraviti tajni izlaz. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). ponizan. koji se nalazi u stanju opadanja. degorger) očistiti od mulja. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. okretan. degresirati. pritvorna pobožnost. otpustiti iz vojske. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. dabl). davits) mor. devomere) med. izmet-nut. devovere. opadati. degažman (fr. proždiranje. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). pokoran. naročito: ostaviti u nasledstvo. degažiran (fr. pogoršavati se. izopačavanje. devotus) bogu posvećen ili odan. izbaciti. vita život) lišavanje života. smirenost. v. fiz. de. skrušen. degarnirati (fr. porculanu slično telo (Reomirov porculan). skruše-nost. podzemnim bogovima. propadati. degradacija (nlat. otvoren. skinuti ukras s nečega. neusiljenost. rešiti. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. de. devolutio svaljivanje) prav. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devitrificirati (lat. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. puzavičav. deflorisa ti. lišavanje čina i zvanja. degagement) sloboda.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degarnirati tvrñavu voj. licemerstvo. celokupne imanje pripada deci. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. devoratio) gutanje. god. degrader) zapostaviti. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. izopačenost. degluticija (nlat. prezrivo: pritvorio pobožan. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devirginare) razdeviči-ti. smiren. odvojiti. žderanje. potcenjen. devomirati (lat. deflorisanje. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. degradare) zapostavljen. pun poštovanja. izbaci(vati) loptu u polje. vulkanski rad bio veoma snažan. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degresija (lat. propadanje. devits (eng. degoržiran (fr. žrtvovanje života. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. železne dizalice za izvlačenje kotve. izmetanje. svoñenje na niže stanje razvoja. degager) osloboditi. osloboditi mač od protivniko-vog mača. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). vitrum. lišiti nekog čina i zvanja. spretnost. degenerisati (lat. bljuvati. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). licemeran. devocija (lat. digresija. devolvirati (lat. lakoća. opadanje. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. puza-vost. potpuna odanost. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. devonski period geol. devocija. degommer) osloboditi od lepljive materije. izopačen. izroñavati se. devoluciono pravo (lat. degoržirati (fr. degradare. 1900. razrešiti. degumirati. vitrum staklo. izroñenost. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devirginirati (lat. u znak pokajanja. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. danas: pobožnost. ponizan. žderanje. pobožan. degrasirati v. karbonske. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degenek (tur. devitalizacija zuba med. de. izvući iz neprilike. mač. degnek) batina. degradiran (nlat. devoracija (lat. izopačiti se. devotizam (lat. neusiljen. degenerisan (lat. degradatio) poniženje. izmetnu™ se. potceniti. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. degažirati (fr. sp. privrženost de Golu. kvarenje. degomirati (fr. sporedan tajni izlaz. izroñenje. umrtvljivanje. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degenerare) izroditi se. osloboñenje od neke obaveze. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. udarac batinom po tabanima. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). devitrifikacija (lat. preneti nešto na koga drugog. povratiti. skinuti gumu sa nečega. . devotan (lat. devolucija (lat. degenerare) izroñen. lišen čina i zvanja. degage) slobodan. poniznost (devotizam). ako umre jedan supružnik. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. fr. pročisti™. uniziti. degradirati (nlat. devonski period. devirginacija (lat. veliko poštovanje. izbljuvati. u igru (obično o golmanu). devovere) v. degredior) v. devitalizacija (lat. degarnir) ogoliti. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. pogoršan. deglutitio) gutanje. izopačavati se. izmeta™ se. mač. izopačenje. degeneracija (nlat. degeneratio) izroñavanje.

platio je. graditelj lavirinta na Kritu. dedit (lat. degumirati v. brisati neki dug. nevoljenje izvesnih jela. degrossir) doterati. desemballer) ispakovati. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. zaključivanje iz opštega o posebnom. des-. deducere) v. ugladi-ti. dezavantažirati (fr. dežurati (fr. dead heat) sl.) lice koje proba pića. degu (fr. deducirati (lat. dedaleum (grč. nerešene trka. kuv. dedirati (lat. dezavuirati. kapitulacija. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. okrnjiti. nezadovoljstvo. dedukovati (lat. gnušanje. kad oba konja stignu na metu istovremeno. degrosirati (fr. . des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. degraisser) očistiti od masti. deetatizacija (fr. dedignatio) preziranje. degomirati. ded hit (eng. nipodaštavanje. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. desavouer) poricati. dedommager) obešteti-ti. izmirio je. dedicator) zaveštač. deshabille) noćna haljina. otac Ikarov. dedicare posvetiti. beščašćenje. deduktivnost (lat. degustacija vina odreñivanje ukusa. odbijanje od neke sume. nlat. v. dedukcija. tj. opozivanje. poklanjanje. degouter) l. dezapoantirati (fr. dedi) trg. dati otštetu. izvoñenje. daidaleos) umetnički.). uneti nešto u knjige kao plaćeno. posvetilac. ne priznavati. šaren. dedirati. jelo. kućnoj haljini. openiti. lat. vršiti službu (naročito za oficire. desavouer) odricanje.mrtva trka". zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom.. pokvariti skladnost. deduktis deducendis (lat. dezavuisati v. nameniti. dedublirati (fr. mirisa. dedoublement) psih. iskorenji-vanje. dedicatio) posveta. poreći. npr. odricati. dedukcija (lat.(fr. lekare itd. brisati . dedomažirati (fr. kitnjast. deditirati (lat.) slabljenje uloge države. oprobati. 1919). naročito »seneka. desaccorder) izazvati neslogu. de jour) biti na službi. mirisa i vida. lepo izrañen. pokvariti nekome volju za nešto. desavantager) oštetiti. potcenjivanje. degustacija (nlat. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dedecoratio) sramoćenje. utanjiti (srebro. osporavati nešto. pravni dokaz izvesti iz drugih. udvajanje. nekome neku knjigu) zaveštati. dezavuisanje (fr. de jour) koji je na službi. domaća haljina. već dokazanih činjenica. dedoubler) voj. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. kaljanje. dedikacija (lat. deductis impensis) po odbitku troškova. naknaditi štetu. (fr. dezanektirati (fr. dez. dedicare) posvetiti. pa da ih posmatra i analizira. dare) trg. nepriznavanje. gañenje. vešt vajar i neimar. degustatio) kušanje. dezabije (fr. detrasirati. dedicirati (lat. objasniti. pokazati. nemanje volje za jelo. dare dati) trg. zavaditi. an dezabije (fr. dezaneksija (fr. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deductivus) log. lat. dežurati. deducere) izvesti. dezin-sekcija. dezavuirati (fr. otklanjanje. pokloniti (npr. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. dedicija (lat. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deduktis impenzis (lat. zootrop. zakinuti. koji vrši službu. čelik).degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. en deshabille) u -domaćoj. Dedal (grč. ogaditi (nekome nešto). deduplovanje (fr. obeštećivati. des-. odreći. deductio) log. dežurni (fr. poremetiti zglašenost. skinuti penu. zaveštavanje. deditirati. ispaki-vanje. masnih mrlja (vunu). metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. muz. desemballage) trg. dokazati. neraspoloženje. dare dati. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. poricanje. jedan odred vojske smanjiti na pola. dezakordirati (fr. dezanbalirati (fr. odreći se aneksije. degustare) okusiti. dezodoracija). samo površno dodirnuti. raspakivanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. po-svećivati. okušati. dao je. dedalski (grč. izložiti. degustator (lat. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. uneti razdor. degutirati (fr. „živi točak". probanje. deducirati. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. posvećivanje. robu). dedikator (lat. dedit. etati-zacija. dedignacija (lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. izvoditi. v. udvostručavanje svoga bića. degout) odvratnost. 2. raspakovati (npr. odvratiti nekoga od nečega. supr. kakvoća postojanja kao deduktivan. degustirati (lat. Daidalos) fil. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dezanbalaža (fr. dedekoracija (nlat. platu. trg. deduktivna metoda v. deditio) predaja. sprečavanje (npr. zakidati. pošto se dokaže ono što treba dokazati.

dezertor maliciozus (lat. dezaproprijacija (fr. lat. hig. dezintegracija a toma fkz. inflaci-ja. logfa) nauka o spletovima. dovesti u nered. dezoksidacija (fr. iskren. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. up. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. pomesti. naročito ženu. rasulo. desorganiser) rastroji-ti. des-. smanjivanje stalnog kadra. sečenje žila i spletove. desen. dezorganizirati. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. des-. sredstva protiv zatvora. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. oxys) hem. osloboćavanje od kiseonika. nenaseljen. dezintegrator (fr. desmos. dezolantan (fr. odelo. smesti. algos bol) med. vrlo žalostan. dezmografija (grč. reducirati. dezen v. rasturiti. dezorganizovati v. odela. obstruere zapušiti. dezodoransi (fr. dezinformacija (fr. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. raspariti. des-. des-. des-. sindezmologija. razočarati. zapaljenje zglob-nih »sila. kad novac traži robu. prostodušan. rñave stolice. med. pust. magnetiziranja. otkužiti. raskinuti. des-. uneti rasulo. opusteo. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. dezinficirati (fr. v. odricanje (ili: napuštanje) svojine. zbrku. desequiper) raspremiti brod. obnova) uništavanje veze. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. dezodorizirati. 13 Leksikon . vezama itd. tj. vojni begunac. dezmologija (grč. razdvajanje. stan. dezerter (fr. dezorganizirati (fr. dezarmirati (fr. dezodorizirati (fr. položiti oružje. prav. desarmer) razoružavanje. dezolatan (fr. nesebičan. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. lat. lat. desertus) nenastanjen. desaffection) nenaklonost. žilama. dezopstruktiva (fr. napuštanje vojske. utamanjivanje zaraznih klica. logia) med. desassortir) razdvojiti. deserter) napustiti vojsku. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. rastroj-stvo. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). des-. npr. desoler) opustošen. narušavanje neke celine. npr. pathos patnja. desmos. rastrojavati. grč. des. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desmos. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. desmos. dezmotomija (grč. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). vrlo bedan. otkuži-vanje. ljut) hen. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. osloboditi od kiseonika.. dezmopatologija (grč. organske veze meñu sastavili delovima. desmos) med. dezintegracija (fr. nered. dezinjolni barut (fr. insectum buba. dozmalgija (grč. neutešan. desertor malitio-sus) prav. stana i dr. des-. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. grč. hig. up. dezoksidirati (fr. dezinflacija (fr. odeur. opisivanje žila i spletove. žila. dezorganiza-cija. lat. lat. dezorganizacija (fr. dezinfekcija (fr. smanjiti stalni kadar. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. u rastrojstvu. nesnosan. nauka o bolestima žila i spletena. zbuniti. dezinfektor (fr. prebeglica. reflacija. tome sečenje) med. raspuštanje vojske. lat. dezasortirati (fr. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija.. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. obstructum) pl. jadan. pretrpeti) ned. deflacija. pathem patiti. dezmitis (grč. dezmopatija (grč. des-. lat. oxys oštar. des-. u čovečjem telu. lice koje taj posao vrši. dezinsekcija (fr. lat. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. ruke itd. raspustiti vojsku. designolles) voj. lat. integrare uspostaviti. odeur miris. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. pobeći iz vojske. napraviti nered. dezarmiranje (fr. bol u žilama zglobova. desertio) voj. dezertan (lat.) od zaraznih isparavanja i materija. dezafekdija (fr. dosadan. dezercija (lat. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. des-. razbijanje atoma. deserteur) begunac iz vojske. desmos žila. desolant) vrlo tužan. des-. svojine. desmos veza. desinteresse) nekoristoljubiv. ispod zastave. dezinteresiran (fr. rastrojavanje. inflatio nadimanje) fin. desarmer) razoružati. lat. bekstvo ispod zastave. grapho) zool. dezodorizacija (fr. integratio uspostava. nemilost. dezekipirati (fr. bol. a ne roba novac). dezertirati (fr. gubl>enje ljubavi. razdružiti. npr. nepristrastan. lat. vazduh. des-. bol žila i spletove. otkuživati. rastaviti ono što treba da bude zajedno.

mania pomama. dekada (grč. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama.. dekaginičan (grč. up. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. deka. deus) fil. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. deinoterij(um) (grč. pokrivač. strana. decembra 1825. dekametar — 10 m i dr. u izvesnim prilikama. suziti. smanjiti.. litra) mera od 10 litara. zbunjivanje. dejizam (lat. pristalica deizma. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. mera od deset grama. strast) veština da se slike u bojama. deintegrirati (lat. guber. dejekpija (lat. desetougaonik. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. pometen. poliedar sa deset površina. facere učiniti) obožavati. npr. ukazivati čast kao bogu. hedra. hemera dan) deset dana. up. 'grč. npr. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo.). dekabristi (rus. izdvajanje. teizam. pomesti u nekoj prilici. pometnja. de-calare) trg. deus. med. Decamerone.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. decadenza) opadanje. da. Ruso. porculan. broj deset. decalvatio) oćelavljava-nje. dekas. deka. fr. gonia ugao) geom. raspad. dekalogos) deset božjih zapovesti. u upotrebi od Karla Velikog). zver) zool. dekadika (grč. dekalirati (ital. therion divlja životinja. pod decimalan. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. ispražnjavanje stolice. nañena u okamenotin-skim ostacima. metron) mera za dužinu od 10 metara. lim i dr. odavanje božanske počasti. zaveden s pravoga puta. do dekadi). dekametar (grč. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deinos. smeten. deist(a) (lat. orijaška pretpotop-na životinja. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. preteri-vanje. Lesing. zbirka ili delo od deset knjiga. u nekom mestu. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. dekas. deificirati (lat. dekados desetina) mat. dejizam. skr.. oterivanje. preneti crtež na providnu hartiju. de jure) po pravu. propadanje. dekaed. Dečke) l. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dekagon (grč. dezorijentisan v. u nekom mestu. decalo) trg. curenja itd. pokrov. izveden na pogrešan put. sedalo. gubitak u težini neke robe usled sušenja. lučenje. Mendelson i dr. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. deka. na dokazima. propast. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. deus bog) fil. izmet. decalquer) prenositi otiske. deka (nem. pesnika Bokača). ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. deitet (nlat. ćebe. osnova) geom. grč. tucati. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. de jure (lat. tekst. u nekoj prilici. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deset komada. decimalni sistem. s pravnog gledišta. deka. dekalo (ital. dekadencije (lat. metahroma-tipija. v. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. de-calcare ugaziti. deka. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. dekagram (grč. sa bakra ili kamena na drvo itd.. navesti na pogrešan put. pod decimalan.. bog. dekalkomanija (lat. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. Dekameron (ital. dei gracija (lat. deiktikos) koji se osniva na primerima. zbunjen. deificatio) obožavanje. kožu. de-cadere opadati. deka (grč. gyne žena) sa deset žena. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dekalitar (grč. dezorijentirati (fr. deinoza (grč. deka. deifikacija (nlat. curenja itd. pogoršavanje. deiectorium) med. sisar. ital. deinos strašan) ret. telo od deset uglova. oćelavljenje. dekalvacija (nlat. . dekalkirati (fr. deka deset) 2. udaljivanje s položaja ili poseda. mat lecimalni sistem. deiectio) prav. dekadni sistem mat. 26. ceniti više svega. bez orijentacije. deus) fil. metal. deizam (lat. preuveličavanje. dekalog (grč. deiktičan (grč. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. dezorijentiran. zabuniti. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. du odi itd. deintegrare) oduzeti od celine. dezorijentirati.) pristalica dekadencije.. dezorijentiran (fr. deka. Livijeva „Rimska istorija". dekadent (nem. desetni sistem. v. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. deset. titulama itd. de fakto. zavoñenje sa pravog puta.-. grč. deitas) božanstvo. dekados desetina) desetorica. staklo. period od deset godina. pomesti. up. deizam. dejektorij(um) (nlat. dezorijentisati v. v. glavni predstavnici: Volter. v. izgubiti u težini usled sušenja.

fr. odmah posle biskupa. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. dekanat (nlat. dekapirati (fr. govorenje sa puno izrazitosti. decanter) hem. decarburer) v.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declaratio) objava. rečito. deklamatorski (lat. declinabilitas) gran. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deka. de-charta. dekartirati (lat. v. muž) bat. deklamira™ (lat. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. trg. caput glava. sa puno izražaja. stylos) apx. up. dekapod (grč. izlaganje. pronañen 1822. declamator) umetnik u govorenju (stihova). deka. skreće. u Lineovom sistemu deseta klasa. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. deka. fr. deka. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. objavni. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). izjaviti. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. declarare) objaviti. dekapsulacija (lat. npr. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklinabilan (nlat. prome-nljiv (po padežima). deklamatorij(um) (nlat. isključite) iz jednog društvenog staleža. izraziti se. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. deklarirati (lat. npr. . trg. 3. dekatirati (fr. decapitation) odsecanje glave. declasser) brisati (ili: izbrisati. deklamacija (lat. dekarbonizirati. skretl>iv.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). 2. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. kuvanjem u sodi. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). umetničko govorenje neke pesme. obezglavljenje. sposoban za skretanje. deklarešn ov rajts (eng. declamare) besednički. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. odstraniti. zvanje i položaj dekana. 4. deca-piter) odseći glavu. carte) pošt. deklinator (lat. deklinatoran (lat. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. npr. predsednik fa-kultetskog saveta. declinare okretati) fiz. veridbe. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. deklinabilitet (lat. dekanski jezici (ind. dekandrija (grč. dekarbonizirati (lat. declamatio) veština usme-nog izlaganja. otočiti. dekastilon (grč. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. izjavni. decanatus) dekanstvo. lat. decatissage) postupak pri dekatiranju. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. izjavljivati. o osnovnim načelima engleskog ustava. declaration of rights) izlaganje prava. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. dekatisaža (fr. visokoparno. grañevina na deset stubova ili svodova. sposobnost skretanja. strofa od deset stihova. dekaster (fr. kardinala itd. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. de-classis. objava engleskog parlamenta 1689. decastere) deset kubnih metara. agea površina) mera za zemljište od deset ara. više svešteno lice. decantare. dekastih (grč. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. deklarativan (nlat. ili o veštini lepog beseñenja. Dekham) v. deklamator (lat. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. dekarbirirati.: Mislim da ćeš poslati. klase. dekapitacija (fr. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklina torijum. deklamovati v. deklamatorika (lat. razbi-striti. decantation) hem. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. deset etera. dekantirati (lat. obezglaviti. udaljiti. reda. deka. mesto službovanja dekana. dekarbirirati (fr. de-. capsula) med. odstupanja. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. decaper) površinu metala — zagrevanjem. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. razreda. vežbanje u govoru u školi. fr. deklamirati. koji osporava. izjašnjenje. izjava. skretljivost. fr. declinare) koji odstupa. što odgovara deklamatorskoj veštini. odstupanje. veoma izrazito. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklaracija (lat. poniziti. dravidski jezici. dekapitirati (lat. aner čovek. declamando) muz. objavljivane. u Parizu. objavljivati. dekatirati. deklasirati (lat. dekantacija (fr. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. ocediti. declinabilis) gram. dekar (grč. stichos) lit. obznaniti svoju odluku. odbija. decanus) l. promenljivost. deklamando (ital. čitanju. iskazni.

dekolorimetar (lat. truljenje. dekolaža (fr. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. umetnički izrañenim nameštajem itd. ark. v. decor. prideve. decorare) ukrasiti. med. oduzeti boju. dekoltieren) obnažiti. grč. ne priznavati. popuštanje neke bolesti. sprava za merenje magnetne deklinacije. dekolte. de. ukras u boji. dekolacija (lat. kićenje. dekorirati (nem. dekoracija. prav. kombinirati. postaviti sto. deklinograf (lat. declinare okretati) gram. radnje i dr. dekorativni (lat. odvajanje aviona od zemlje. decompte) trg. hem. oduzimanje boje. sve dekoracije jedne pozornice. nameštanje pozornice pomoću kulisa. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa).). fr. dekorater (fr. sastavne delove. decoloratio) obezbojenje. dekoktor dolozus (lat. decor) ukras. raščiniti. dekombinirati (nlat. koji krasi. decolleter) izrez na haljinama. bezbojnost. dekomponovati v. popuštanje u boji.. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekolirati (lat. dekontirati (fr. dekokt (lat. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. . poz. decoloratus) obezbojen. nag. dekoktor bonorum (lat. obezbojenje. astr. ukuvava. decoquere) fark. ukrašavati. ukrašavati. ukuvak. ure-san. grč. odvarak. odbijati. odlikovati ordenom. polazak aviona. takoñe: opadanje. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. astr. ukras. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. obezbojenja izvesnih tvari. dekolte (fr. počasni znak. poletanje. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. ekvatora. zastrti. imati na sebi orden. obezbojiti. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. razgolititi vrat i grudi.) rastaviti. dekor (lat. decoctio) iskuvavanje. dekoracije (nlat. ulepšati. decoctor dolosus) prav. dekompozitum (lat. zamenice i brojeve). raspadanje. decolleter) obnažiti vrat. izgubiti boju. prokuvavanje. deklinirati (lat. declinare.. biti de-korisan dobiti orden. dekorieren) 1. prekriti. 2. pozadine i dr. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. koji služi za ukrašavanje. decorativus) ukrasan. gran. declinare. odvojiti. naročito ženskim. fig. otpis. nakititi. završavanje uzletanja aviona. declinare) fiz.>ačuna. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. dekolonizacija (lat. decolorare) obezbojiti se. dekorisati (lat. fiz. dekomponirati (lat. izbledeo. dekokt-infuzum fark. kontrolni račun. koji resi. slik. imenska (lli: padežna) promena. delovati (nem. decollete) sa izrezom na haljini. dekoltiran (fr. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. declinatio) gram. pozorišni slikar. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. deklinacija (lat. skretati. gubljenje boje. odličje. metron mera) fiz. obnaženost. obnažen. izbledeti. grapho pišem) astr. ures. poz. kusur. izgubiti draž. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. fig. dekoltovati (fr. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. oslabeti u boji. decoctor) onaj koji prekuvava. menjati po padežima (imenice. bez udubljivanja u formu i značaj. grč. deklinometar (lat. de-combinare) rastaviti. ures. dekorisanje v. prav. uresni. dekont (fr.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. otpisati. odbiti od duga ili . decompter) trg. reč sastavljena od više reči. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). raščlanjavanje. ukrasni. urešavati. rasipnik. naročito u keramici. dekolorirati (lat. koji je izgubio draž. trg. uzajamni. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. tako da se vide grudi. dekoloriran (lat. bleñenje. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. pokriti. ukrasi™. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. uresiti. koji je izgubio boju. dekoktor (lat. lepota. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. uzletanje. kome je oduzeta boja. ostatak. sastavne delove. decken) pokriti. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. odstupati. dekoltirati (nem. poklopiti. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje).. vrat. polet. išča-šenje. savijati. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. naročito koji ukrašava draperijama. odbitak od duga ili računa. dekokcija (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. ukuvavanje. dekomponirati. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. odlikovati ordenom. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. med. decolorare obezbojiti. fig. ramena. dekoloracija (lat. up. decollage odlepljivanje) avkj. orden. dekompozicija (lat. izmiriti dugove. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd.

desetar. klevetanje. kao panonski zakonik. dostavlječki. rešiti. decrediter) lišiti poverenja. decurio) starešina nad deset ljudi. kuhinjske so. decouvert) otkriven. usled zagrevanje. dexter desni) hem. puckaranje. stoji na desnoj strani. mesto na levoj. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. deksios. nlat. im. dekstrin (lat. optuženik. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. rešenje. up. skratiti. neke bolesti. mesto koje se tako svira. 1. neza-štićen. delaktacija (lat. odeljenje od deset članova. delacija (lat. decrepitatio) hen. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). zaključiti. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. taloženje sokova na nekom mestu. mat. decurrere. decourter) trg. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. de-court) trg. v. decrescere) pl. deletio hereditetis) prav. deksiografski (grč. svaka viša naredba uopšte. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. potajni tužilac. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. grapho) pisanje s leve strane na desnu. de. decrementum) smanjitak. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. dekre goran (lat. deksios. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. izdati naredbu. prodavati robu koje nema. dekusorij(um) (lat. mala veličina za koju se promenljive smanji. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. dostavljanje. sve slabije. izdejnički. delere uništiti. koji je s desne strane. dekstroza (lat. dekstralan (lat. deferre. deksiografija (grč. ocrnjivanje. hem.dekort 197 delegant dekort (lat. odbiti. decussorium) med. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. desetina (u vojsci starih Rimljana). kardia srce) med. dekubitus (nlat. klevet-nički. dekrešendo (ital. opadak. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). delat (let. delatura (klet. grožñani šećer. opadanje bolesti. potkazivač. poverenje. delatio) dostavljanje. deletus) prav. dekstrin. delature) potkazivanje. delacio juramenti (let. delabijalizacija (lat. ital. pr-skanje kristala. prav. dekstroza. prštanje. decuria) klese. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. labium usna) lingv. decretorius) odlučujući. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. delatum) potkazivač-ki. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. za sekularizacije. delator) dostavljač. supr. projed od ležanje. dekurion (lat. manjek.v. vodnik (u vojsci starih Rimljana). pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decubitus) med. čast. opadanjem. januar 1624. deficit. dextralis) desni. delatoran (lat. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. način (ili: položaj) ležanja. lacrima suza) med. postepeno tiše. naredba vlasti. de-. delacio hereditatis (lat. dekuver (fr. praskanje. decourager) obeshrabriti. dekujus (lat. dekreditirati (fr. dekort. dekurt (fr. decretum) odluka. de cujus od koga) prav. npr. nemvnje. koje su toga dana već stupile na snagu. ugled. suženje. decernere. decutere. dele) briši. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. decursus) tok. de-curtus. e decouvert) berz. dekrement (ital. delatio iuramenti) prav. dekretisti (lat. ležanje. de-corto) trg. dela gor (let. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. de. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. odbitak od računa za neku robu. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). dekurija (lat. bez pokrića. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. potkazivanje. izbacuj! deleatur (lat. nametanje zakletve. za razliku od legista. dekurtirati (fr. dekuražirati (fr. grapho) pisano sleva nadesno. dekret (lat. obeshrabljiveti. . deleatur) neke se briše. da se izbaci (slovo ili reči. rešavajući. inkrement. a dekuver (fr. odrediti. npr. uplešiti. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. popleši-ti. suze u očima. dekurzus (lat. smanjiti. delakrimacija (lat. berz. deksiokardija (grč. dekretali (lat. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. decrescendo) muz. dekrepitacija (ital. učitelja i pisaca rimskog prava. naročito u korekturi). glikoza. dele (lat. delegant (lat. narediti. deksios desni. odeljak. decretare) odlučiti. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. u Vestfalskom miru. dekretirati (lat.

kitnjastost. isporuči-vanje. delikanlija (tur. neprijatan (npr. delivrance) osloboñenje. deliquescens) topljiv. prestup. delinkventkinja prestupnica. delenimenti (lat. smisao za lepo. trg. delegatarius) trg. omeñavati. položaj. delictum) prav. delikatese (fr. hrabar. veoma obazriv. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. mahnit. delikvij(um) (lat. deliberativan (lat. delirij(um) (lat. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. bunilo. izbor. deligatura) med. delivrirati (fr. da se na vazduhu rastvori. Ae. deleomai uništavam. omeñiti. dogovaranje. deligacija (lat. delegatus) izaslanik. pijaničko ludilo. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. previjanje. delineatio) crtanje. delenimentum. v. limes. topiti se. preneti na koga (pravo. delicato) muz. deleterion otrov) med. de. delineirati (lat. delija. delinquere. skici-rati. izabrati. delegatar (nlat. deliberacija (lat. član delegacije. delikatan (lat. ograničiti. omeñavanje. isporučiti. prestupnik. osetljiv. delineavit (lat. sa nežnošću. izdavanje. delimitirati (lat. delegatio) poslanstvo. trabunja. rastopljiv. delirium tremens) med. u umetnosti: prefinjen ukus. med.). većajući. delegacija (lat. deliquium animi) nesvestica. utečniti se. mio. po Ustavu SFRJ od 1974. delikvescentan (lat. prikraćivanje. per delik-vijum(lat. deliberatio) savetovanje. poslati. izaslanstvo. nežno. izdavanje robe. delegirati (lat. mladić plahe krvi. 2. isporuka. dug itd. deliberato) muz. srčan. delibacija (lat. delibaša (tur. prav. tugaljiv. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. delectum) biranje. deliracija. skica. med. delikato. pažljiv. delikvescirati (lat.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. turski konjanik. ludilo. pojavljuje se sa delegat (lat.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. materija koja truje i uništava život. razmišljanje. opunomoćiti. prav. deli) lud. previjanje rane. delikvijum animi (lat. limes. limitis) grani-čiti. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. zločin. . limitis) granigraničenje. delibasi) starešina delija. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. zavoj. delivrer) osloboditi. deligatio) med. izaslati. poslati. delirans) onaj koji bunca. delikt (lat. delikatamente. izbaviti. prislačak. delirijum tremens (lat. lep. samoupravne i politički organizovanim. delineare) crtati. deliracija (lat. poslanik. delirant (lat. izdati robu. koji treba pažljivo raditi. ograničavanje. nacrt. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. istup protiv zakona. deliberativus) koji savetuje. predaja. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. d. per deliquium) ili skraćeno: r. umirivanje). delirijum. delinkvent (lat. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delenire ublažiti) pl. deliberato (ital. ukusan. delivrans (fr. god. predstavlja ukupnost odnosa. utečnjavanje. premišljanje. delegare) odrediti. junak) 1. delinquere. delikatamente (ital. obeležavanje ili postavljanje granice. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delibatio) smanjivanje. delibacio hereditatis (lat. delivrezon (fr. delikato (ital. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. deligatura (lat. otrovna materija. deli. obazrivost. delinquere) v. delineacija (lat. deleterij(um) (grč. ovlastiti. maženja. deliquescentia) topljenje. delimitirati (lat. obeležavati ili postavljati granicu. delinkvent. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. fin. im. zavijanje rane. odlučno. junak. delikvescencija (nlat. delicatus) nežan. delikanh) mlad momak. delinquens) optuženi. delekcija (lat. težak. zavijanje. v. predstavnik. škakljiv. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. zlikovac. stvar). deliratio) med. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delicatamente) «uz. smeo. rastvaranjem na vazduhu. delikvent (lat. rešavajući. onaj koji boluje od delirijuma. predaja. osetljivost. kao predmet za uživanje: poslastica. delibal (tur. ljubak. pažljivost. ludak. laskave reči. delivraison) trg. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). deligere odabrati. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. trg. gubiti se. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. deli (tur. predati. delirium) med.

demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. tj. delphinus) morska životinja. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. deltoeiaes) u obliku delte. dementi) opovrgavanje. demos narod. što bi se reklo . bajan. agein) koji rovari. demembrirati (lat. ispraviti neistinu ili netačnost. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. pliskavica. radioaktivni zraci. Delfi (grč. četvrto slovo grčke azbuke D . delitescere) med. delkredere-provizion trg. trougaon. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. završava se obično smrću. postupati po nekoj stvari. 41% cink. odreći. ludilo. deloger) izbaciti. delfijsko proročište v. deložiranje (fr. vršili velik uticaj na narodne skušptine. demati. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. deltoideus (grč. demen-cija paralitika (nlat.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. delkredere. razgoliti™. agein) voñenje naroda. ušće reke oblika delte). govor pred narodom. delcredere) trg. iznositi. dembel (pere. obeležavanje granične linije. agoreyo govorim) javni govor. rečitošću itd. onako kako jest. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. demarquer) ograničavanje. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. fr. demet) naramak. odseliti se. delfis (grč. brodske zavrtnje. v. delirare) buncati. npr. ukusan. demarkacione trupe pogranične trupe. deltoidan (grč. 5= D. demek (tur. tembelhane) zemlja dembela. trabunja-ti. materica. biti lud. eidos oblik) kom. 3. preduzeti korake. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. 2. isterati iz stana. postupak. na podnožju Par-nasa. demagog. maloumnik. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. dementir) opovrgnuti. demegoria. demarš (fr. mio. logora ili trupa. dementia) med. demencija (lat. zanositi se. delta) l. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. demaj (eng. odricati. delta-zraci fiz. . deliciozan (nlat. deluvij(um) (lat. rastrgati. demagogos) voña naroda. demagogizam (grč. delogement) izlazak. sa položaja. dome (grč. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. poricati. zapravo: zavoñenje naroda. deložirati (fr. izneti) namešta]. luere prati) geol. fig. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. demagog (grč. u narodnoj skupštini. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. d. delta (grč. demy) vrsta hartije maloga formata. recimo. na primer.. Marke. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. rasparčati. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demagogija (grč. graničari. vlasti. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. omeñavanje. demarquer) ograničiti. tur. snop. eidos oblik) med. demegorija (grč. med. sladak. demarkacija (fr. demens) ludak. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. deložman. tenbel. morska svinja. razgolićavati. demos narod. obeležiti granicu. danas se upotre- dembelisati (pere.) provoditi vreme u neradu. otkriti. buškara. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. 1% olovo. uti-canje na narod govorom. demeblirati (fr. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demaskirati (fr. delphys) med. demembrare) raskomadati. dernek) dakle. up. tur. demanti (fr. poricanje. podbada. voj. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. tur. raskriti. besneti. bljava u prekornom smislu. tj. delkredere (ital. deltoid (grč. delta. demarkirati (nem. prikazati u pravoj boji. demos. demos. de-. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. neradnik. dembelija (pere. demantovati (fr. i sa dijagonalama koje se upravio seku. demarche) korak. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. delta. odricanje. mašinske delove i oruña. izići. delfin (lat. delitescencija (lat. potiskivanje neprijatelja. tembel) lenština. pokret. rastaviti na delove. demagoški (grč. mor. demarkacioni kordon granični lanac. kao zavodnik naroda. umilan. demos. . delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. dementia paralyti- . 1% gvožñe. poreći. demens (lat. delirirati (lat. odlazak. agein voditi. deliciosus) divan. ra-skrinkati. lenstvovati. slična kitu. demarkaciona linija granična linija. izuditi. Delfi. povući graničnu liniju. voj.

demilitarizirati. demos narod.(grč. demir-kapija gvozdena kapija. poluobrt (nalevo ili nadesno). demiurgos) fil. demencija senilis (lat. demir)) gvožñe. demilitarizovati v. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demokratizirati (grč. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demobilisati. malo utvrñenje. razoružavati. javna žena. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. položaj. poluutvrñenja. demobilisan« v. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. deminutio) v. demisionirati (lat. demefitizacija (lat. tj. narodni. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. militaris) voj. demi-john. polušanac. ogrešiti se o nešto. ostavka. demo. mephitis kužio isparenje) med. domilitarizirati (lat. demivolte) jax. poreklo itd. raspuštanje. demografija (grč. demirelief) poluispupčen rad. demokrat(a) (grč. demodulator v. demilitarizacija (lat. razoružavanje vojske. dimiskija. demephitiser) provetriti. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. supr. grapho . zahvaliti se na službu ili zvanje. demos. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. militarizirati. dementia praecox) mladalačko ludilo. diminucija. demergere. bez obzira na imovno stanje. devojka. demisija (lat. demi-bastillon) voj. doksa mišljenje. de-. mephitos. senatori u današnjoj Grčkoj. razoružati. deminucija (lat. demos. krateo) v. logos reč. demograf (grč. čovek slobodoljubivih. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demobilisation) voj. od zagušljivog vazduha. demeškinja v. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. sirće itd. demos. demeritirati (fr. dimittere. v. dimije.. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . fr. demokratizirati. kratos vladavina. demiurg (grč. demokratija (grč. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demitour) polukrug. supr. nekoj oblasti ili državi. demobilizirati (fr. vlast. demisionar (fr. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. polurov. širokih pogleda. Dime-Sina). demimond (fr. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demodoksologija (grč. demikoton (fr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. čišćenje od škodljivih isparavanja. demokratizovati v. krateo moćan sam. poluoptok. tvorac (ili: neimar) sveta. nauku. de. razoružavanje. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demos narod. željezo. demograf (grč. militaris) voj. zagnjurivanje. demobilizirati. demi-parallele) voj. fr. demireljef (fr. imanja. demidžon (eng. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demos. npr. demivolt (fr. nekoj oblasti ili državi. za razliku od najvišeg boga. kao posledica starosti. otpustiti. demersio) potapanje. fr. detektor. demissi-onner) dati ostavku. čistiti. razne veličine (do 60 1). razo-ružati. demibastion (fr. Ovako naziva Platon boga. demokratija. deminuere umanjivati) gram. klonulost. demiparalela (fr. demokratizam (grč. diminutiv. demir (tur. ja-hanje u polukrugu. demiskija v. državnim poslovima. demen-cija prekoks (lat. militariza-cija. demos. polureljefni rad. u običnom govoru slobodoljubivost. razoružanje. očistiti od škodljivih isparavanja. demitur (fr. utuče-nost. deminutiv (lat. demimontkinja (fr. dimije v. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demoazel (fr. demos. demobilizacija (fr. de-. kao tvorca sveta. krateo vladam. demeriter) skriviti. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demoiselle) gospoñica. demissio) skrušenost. zgrešiti. demefitizirati (lat. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. up. demimondaine) dama iz polusveta. demerzija (lat. dimiskija. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. koja je u nekim zemljama utvrñena. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demimonde) polusvet. dimisija. de. službenik u ostavci. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demobiliser) voj.

učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. uništiti. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. slobodno. demonetiser) fin. preturiti. pokazivač. daimonios) ñavolski.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demonomagaja (grč. narediti da se sjaše. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. naročito fabričkih proizvoda. demonizam (grč. demos (grč. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demonstrira™ (lat. ovaj. naročito zao duh. daimon. voj. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. uterati joj strah. živo. demonomelanholija (grč. Demosten (grč. up. demonstracije (lat. javno ispoljavanje. de. demping (eng. u demokratskoj Atini: opština. demotičan (grč. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. onaj koji tumači. daimon. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demoralizirati. demoralisati v. prikazivač. logia) učenje o duhovima. prodavati po niskoj ceni.i moneta novac) fin. narodni. ovaj. taj. demoralisation) kvarenje. onaj. npr. gubljenje hrabrosti. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demonstrator (lat. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demoralizirati. demolir) rušenje. demoraliser) napraviti razvratnim. akcija. to dump frljiti. demoralizacija (fr. demonstrans) tumač. oboriti s konja. dokazivanje. sotona. demos. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). de. demonstrator) dokazivač. pokazna zamenica. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. predavanje robe. razvaljivan>e. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. demos narod. demonologija (grč. demontirati (fr. demonomanija (grč. demontaža (fr. izlagač. voj. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demonetiser. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. . upropašćavanje. taj i dr. demontirati. demonstrare) pokazivati. pokvariti. demonetizacija (fr. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demolicija (lat. svog raspoloženja. fr. obaranje.mologija (grč. demonstratio) dokaz. lat. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demonstrativan (lat. onaj. daimon. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. up. demonolatrija (grč. demofil (grč. vidno ispoljavati raspoloženje. v. pored razliko-vanja formalnih oblika. demoliranje. philos prijatelj) onaj koji voli narod. moneta. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. uništavanje. demonima. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. očigledno prikazivanje. demoliran. dumping) trg. mogu odmah razoriti minama. fr. demontirna baterija voj. otvoreno. ala. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. porušiti. gram. daimon. koji nešto pokazuje. duh. razvaliti. demoliran. demonstrativum) gram. most itd. demontage) rastavljanje na sastavne delove. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. daimon) natprirodno biće. demon (grč. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. ubedljiva i silna rečitost. demos) narod. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demotikos) koji pripada narodu. soton-ski. demolir) rušiti. pojedinaca ili gomile. demolitio) v. demolirati (lat. pr. demonstrare) javno. malodušnost. demoralizirati. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demoliri. objašnjivač. izlagati. mania pomama. natprirodan. lišiti MOJ. demonomantija (grč. demolicioni sistem fort. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. upropastiti nekoga. upropastiti. dokazivati. voj. i dr. ućutkati top. demonstrant (lat. pokvarenost morala (ili: naravi). povlačenje novca iz opticaja. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. odsek jedne file. narodoljubac. demoliranje (fr. razvratnost. demoralizovati v. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. pokvariti neku spravu. izla-gač. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. daimon. daimon. tumačiti. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demonetizirati (lat. otuda: demostenska rečitost izvanredna. verovanje u aveti. kad ih neprijatelj zauzme. očigledno. zla kob. demoralizirati (fr. demonstracije. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. izrazito. demonski (grč. naklonjen narodu. npr. demonstrativum (lat.

denominare) nazvati. denominare) kat. količnik. dens zub. c). dentritičan. denominativum) gram. naimenovanje. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. odroditi. davanje podataka. dendroliti (grč. kaćiper-stvo. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. pr. bez štete po prava nekog drugog. denarijus (lat. denazalizacija (lat. . natura. logos) poznavalac drveća. metron) fiz. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. so. denegacio debiti konjugalis (nlat. denotare) naznačiti. Dampfer) prigušivač. tj. de-. onaj koji proučava drveta. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. demulentia) pl. lat. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dendrolog (grč. dendrologija (grč. de non prejudikando (lat. denotatio) označavanje. denegacija (lat. dendrografički. dendizam (eng. demulencija (lat. zejtina). dendron. koji je najpre sadržavao 10. gpaphia) opisivanje drveta. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. de nihilo nihil) v.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. imenilac (u razlomku). damping. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. dandy) kicoš. prirodu neke stvari promeniti. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. up. denaturer) svoju prirodu izmeniti. po svršetku drugog svetskog rata. denotirati (lat. kao drvo. objavljivanje. njihovo podizanje i praktičnu primenu. instrumenat za vañenje zuba. logi'a) poznavanje drveća. denationalisation) odroñavanje. zbijen. d. uskraćivanje saslušanja. lithos kamen) pl. gubljenje nosne artikulacije. denaturalizacija (fr. „ribati" od „riba". eidos oblik. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. dendron. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. uskraćivati. dendrometrija (grč. pomodarstvo. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). državi itd. eko nihilo nihil. s. ne nanoseći štetu. dendron. dentarpag (lat. denominirati (lat. muzički češalj. min. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. sličan drvetu. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. izopačiti. denominatio) imenovanje. dendrometar. denotacija (lat. dendron. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. vrsta areo-metra. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. npr. špiritus i dr. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. okamenjene biljke i okamenjena drveta. de pop praejudicando) prav. denatalitet (lat. trg. oni kod kojih vrh jezika. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. kao i za odreñivanje njegove zapremine. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. de-. obeležavanje. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. dendi (eng. fićfirić. dentalis) zubni. denaturisati (fr. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila.) i. učiniti neupotrebljivom za ljude. prijava. nlat. fr. denacionalizirati (lat. natio narod. kao nagao nastup groznice. kvocijent. odbijanje. denacifikacija (fr. dendron. dendron drvo) u obliku drveta. imenitelj. dendroidan (grč. naimenovati. denzimetar (lat. denaro (ital. denegatio audientiae) prav. grč. docnije 16 asa ili 4 sesterca. denarius) stari rimski srebrn novac. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. dati podatke. denegare) odlučno poricati. denikotinizirati (lat. u vezi s tim. de nihilo nihil (lat. dendrometar (grč. dentales) gram. denacionaliziranje (fr. fr. smanjivanje broja stanovništva. dempfer (nem. metron) veština merenja drveća. odnaroñavanje. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denominativ(um) (nlat. vrlo zarazna bolest. de-. densus gust. javlja se povremeno u toplim krajevima.) med. denegacio audijencije (nlat. fr. denpi-valjak (eng. odbijati. denominator ra-cionis (nlat. dendron. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. samo leti. ščepam) med. zavičajnosti. dandy) kicoštvo. nasalisatio) lingv. de. uskraćivanje. denationaliser) oduzeti narodni karakter. dentali (lat. pomo-dar. neizvršavanje bračne dužnosti. grč. denaturalizirati (lat. dentalni (lat. obe-ležiti.) dodavanjem drugih materija (gasa. med. lik) v. mera za svilu i zlato. denegatio debiti coniugalis) prav. denar. cenominator (lat. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. arpazo zgrabim. imenovati. dendrografija (grč. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. lišavanje podanstva. dendron. natio narod. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. odnaroditi. denga (arap. denominacija (lat. denegirati (lat. pri izgovaranju. z. zubni glasovi.

palatum) lingv. denudacija (lat. deplacer) premestiti. fil. deploracija (lat. raz-dela. »saliti. pauper) osiromaši-ti. pediculus vaš) hig. bez okolišenja. deplace) neumestan. deparalizirati (lat. dentis zub) zool. brzo dostaviti. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. dentin (lat. voj. deplere isprazniti. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. zapremina istisnuća. optužba. brzojavi™. deplorare) oplakivati. denuntians) dostavljač. npr. denlasirati (fr. deontos dužnost. prokazivanje. deploajirati (fr. pauper siromah) osiromašavanje. depedikulacija (lat. de. dipennare) trg. skidanje dlaka. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. dependances) pl. odeljenje. sa svog mesta. denuntians) dostavljač. usled odnošenja zemlje. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. razvijati se. deplantirati (lat. postrojavanje za borbu. telegra-fisati. odelenje (stana). de. denuncijant. koji nije na svom mestu. fig. denunpijator (lat. učenje o lekarskoj etici. depo (fr. glavna masa iz koje se sastoji zub. deplacement) premecJtanje. smenjivanje. depedikulirati (lat. depecher. denuncirati (lat. deploiement) voj. dentitio) med. po naročitim kuririma. ital. denuntiator) v. denuvcijat (lat. žaljenje. planta bil>ka. rasprostirati. zubalo. tj. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. dis. v. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. deplasiran (fr. bežični brzo-jav. deplantacija (nlat. sklonište. otkloniti uzetost. sažaljevanje. mor. dolazi do snižavanja tla. deontološki (grč. rñav položaj. promeniti mesto. zubni lekar. potkazivač. jednostavno. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. zajednička delatnost erozije i raspadanja. dsntiekaliij(um) (lat. soba. denuntiare) dostaviti sudu. reppa pero. deploajiranje (fr. v. denuntiatus) dostavljenik. zvanično pismo. dentura) zubi. deontologija (gr. (etra). denticuli zubići) pl. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. denticija (lat. de plano) prav. de plavo (lat. dentura (nlat. osiromašenje.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. razvijanje. deon dužnost. de. denunpijacija (lat. postrojavati se za borbu. odvajanje kostiju od mesa. depeša (fr. departitio) podela. pertinencije. prinadležnosti. dependere) pl. dentist(a) (lat. kol. prokazati. ispražnjavanje. deployer) razvijati. depilatorium) med. optuženi. povući nalog.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. depeširati (fr. depletio) pražnjenje. dependencije (lat. npr. grč. deplorirati (lat. dens) zubni tehničar. prokazivač. vojska koja služi za . prinadležnosti. prav. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. pediculus) hig. okrug. dens. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. optužiti. ukratko. paralyein klonuti) med. deplecija (lat. arh. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). deplasman (fr. lišiti kose. potkazati. denuncijant (lat. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. depot) stovarište. denudatio) otkrivanje. de. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. depandans (fr. srez. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. lat. logia) teol. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. pertinecije. delokrug. dens. razvašljivati. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. deplantatio) presañi-vanje. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). de. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. koje se obično šalje najhitnijim putem. pri čemu neza-sićeni ili manje . sredstvo za skidanje kose i dlaka. tužitelj. depilacija (nlat. zub. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. prosto. sažaljevati. potkazanik. razvašljivanje. deploratio) oplakivanje. zbog koje. dentifricij(um) (lat. depauperirati (lat. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. voj. rasañivanje (bilja drveća). iogia nauka) 1. zapremina dela broda pod vodom. depalatalizacija (lat. potkazivač. deon. depilirati (lat. magacin za robu. raširiti. tužitelj. farm. departman (fr. depauperacija (lat. departicija (nlat. ogolićenje. osirotiti. de-. brzojav. zubar. rasaditi. deontološki doka z za postojanje boga. zubna kost. depilatio) opadanje kose. nazvan još i moralnim dokazom. potkazivanje. 2. lišiti nekoga imanja. smeniti nekoga sa njegovog položaja. izlečiti od paralize. deplanta-ge) presaditi. prav. potiskivanje. gubljenje palatalne artikulacije. ukloniti. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. depenirati (lat. depilatorij(um) (nlat. denuncijant (alt. prokazivač. pogrešno ili rñavo postavljen.

depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. ulaganje. klonulost psihičke energije. deponens) gram. prav. opadanje stanovništva. u sefovima. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depresivna oblast meteor. depolarizacija (lat. deposse-der) prav. polos stožer) fiz. depozitum v. fr. vojsci itd. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. depozit. lišiti polarizacije galvanski elemenat. deprimere. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deposter) voj. depozicija. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. deponentni glagol. v. topovsku cev upraviti niže. izgnati. u ostavu. . politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. hartije od vrednosti i dr. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. Francuza u Novu Kaledoniju itd. Engleza u Tasmaniju. deportatus) prognan. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. deposedirati (lat. prognati. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. trg. deponens (lat. nanos. in depozito (lat. službenicima. fiz. deponent. oblast koja leži niže od morske površine. dakle. svedok pred sudom. depopulacija (lat. in deposito) na čuvanju. nizak pritisak vazduha. depressio) psih. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. izvaditi iz prese. depolirati (fr. deponere) odložiti. depositeur) čuvar. en depot) na čuvanje. talog.) i melanholijom.). depositor) v. ulog. vladalac koji je zbačen s prestola. deponovati (lat. de-possidere. deportatio) progonstvo. depolarizator (lat. zauzimanje za nekoga. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. či-novništvu. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. deportiran (lat. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depressio) voj. deport (ital. ulegnuće. depostirati (fr. depopulatio) raseljavanje. depozitar (lat. nešto. položiti. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). de. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. dati. depresirati (lat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depozitorij(um) (nlat. npr. depopulirati (lat. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deportare) prognati. depositum) povereno dobro. poglavito osetljivosti. pro-teran. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. uložiti. depositarius. depresija (lat. deportacija (lat. npr. potištenost. de-posedirani npr. deponere) v. deportirati (lat. fr. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. pokvarenost. dati na čuvanje. fr. ono što je dato na čuvanje. spuštanje. zalog. knjigu. glatkoću. preklinjanje. depolarizirati (lat. vojsku itd. vojni materijal koji služi za dopunu. opljačkati) raseljavati. proterivanje. meteor. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. proterati. polos stožer) fiz. upućivanje po kazni u neku koloniju. baciti u bedu. utučenost. izopačenost. deprefiksacija. grč. poslati po kazni u koloniju. potisnuti sa položaja. de. bank. lišiti nekoga narodne naklonosti. primiti ad cepozitum (lat. an depo (fr. činovništvo. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. razvrat-nost. npr. astr. depono-vati. depravatio) moralno kvarenje. depreverbation) lingv.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. opadanje cena. deponere) v. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. deponent (lat. depozit (lat. deprekacija (lat. deprecatio) molba za koga ili za što. depravacija (lat. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. dspolitizapija (nlat. raseliti (stanovništvo). depolir) oduzeti sjajnost. arhiv. iskaz pred sudom. deponirati. kol. depozicija (lat. depoviranje (lat. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. službe-nike. de polus. npr. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. da bi ga davao drugima uz veći. izgnanje. prisilno upući-van>e u logore. pred sudom iskazati. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. kad vanka prima na čuvanje. med. padanje cena. depolitizirati (lat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. iskvarenost. de poius. oterati sa mesta. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. deponens) polagač. deponirati (lat. oterati. poslati u zatočen>e. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. grč. grč. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. u pohrani. polus. depo-posao bank. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. izgnan. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. polos) fiz. depreverbacija (fr. depozitor (lat. nlat. depopulari opustošiti. de. posredovanje. pogoršanje. depoiularizirati (lat. ulagač.

radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. napuštanje. depuratio) čišćenje krvi. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. stanovati — stanovnik. v. prefixe predmetak) lingv. voj. deputatist (lat. depurgirati (lat. depurgativan (lat. remetiti. klasična trka u Engleskoj. jedne reči iz druge. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. de-. derivati (lat. depresorii nervi biol. derelikta (lat. tlačiti. depurer) čistiti. deputatus) zastupnik. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). ko- dsradenitis (grč. jugozapadno od Londona. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. izvedena reč. omalovažavadeprimirati (lat. diferenci-jacija. koji je postao izvoñenjem. derivatum) gram. de. deranger) uznemiravati. derivare odvoditi. derivatus) izveden. Npr. derivan-tia) pl. trebiti. koja se održava. derelictio) prav. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. po značenju i obliku. derivare. naročito koji pomaže čišćenje krvi. očistiti krv. nered. depurativan (fr. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivatum (lat. mat. rivus potok. vrednost) koji izaziva prezir. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). reč koja je postala od neke druge reči. pretium. deputare) odrediti. derivatum. naročito lekovi koji čiste krv. tj. nazna-čiti. derivare.. deputirac (lat. prima godišnje u stvarima. sredstva za čišćenje. de-primiran puls pritisnut. nerv povući naniže. zadužiti se. predstavnik. derivometar (lat. poremetiti. pomeriti. med. koji znači oslabelost. deputat (lat. derbi-krek (eng. tj. derivare izvoditi) dolaziti. derelikcija (lat. tur. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. depurirati (fr. nov prost glagol. u naturi. stvari bez gospodara. pritisnuti. depurancija (lat. depurgatio) čišćenje. derivare. utući. izvoñenje. miševa. postati od. depurativan. ugnjetavati. derivata) pl. deprimere) pritiskivati. uputiti. lor-du Derbiju. depuratorius) v. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. derivirajuća sredstva. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. poremetiti svoje imovno stanje. lica koja. deranžirati (fr. prema tome. dere vrat. izazvane njihovim obrtanjem. oslabiti. sekte (tarika). poslanstvo. izvoñenje. derivirati (lat. odstupanje od pravog puta. pored plate. derbi (eng. derivatio) gram. hem. izvedenica. depuratoran (nlat. derivatum. oneraspoložiti. pasti u dug. kod katarakta. derivometar predstavništvo. trebljenje. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. žito. stan i dr. deprimirana kapi-larnost fiz. pobrkati. otrebiti. slab puls. smetati kome. pročišćavanje. depurgare) čistiti. derby) sl. iz nečega. derivatum) gram. deputacija (lat. derwis. med. depurantia) pl. de profundis) „iz dubina" (početak 130. derivativan (lat. vrši popravku kursa. deputirati (lat. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. izvoditi. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. grč. dereglija (mañ. derivancija (lat. de profundis (lat. deranžman (fr. . psalma. pogružiti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. depurgatoran (nlat. cena. metron mera) avij. izabrati. deputatum) onaj koji prima deputat. pokvariti. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depresorij(um) (nlat. v. uznemiravanje u poslu. iznuravati. deprecijativan (lat. potiskivani moždane opne. derelicta) pl. derivare.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. zapaljenje vratnih žlezda. derivat (lat. napuštene stvari. proizlaziti. poremećenost. izvod. npr. derviš) pripad-nik derviškog reda. depuracija (nlat. aden žlezda) med. nlat. kao jedan deo svojih prinadležnosti. depuratif) koji čisti. koji odvodi na drugu stranu. depurgacija (lat. de. derivacija (lat. npr. med. derivativum gram. prav. drva. sla-biti. u sredu posle Trojice. nov glagol patiti. ona koja odvode sokove. depurgatorius) v. deratizacija (fr. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. zadržavati (koga). voditi poreklo od. derangement) smetanje. koji ju je osnovao 1779). avij. derivare izvoditi. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. pročisti-ti. oduzimanjem predmetka za-. depressorium) med. depurgativan. oduzimati snagu. deputatio) izaslanstvo. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. deprefiksacija (fr. poremećaj. ostavljanje. poslanici. izvesti. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. u ime neke veće organizacije. npr. očistiti. uznemiriti. instrumenat za svlačenje. derviš (pere.

spasmos grč) med. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dernek (tur. veština ggunjenja životinja. deses muz. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. spuštanje. odstupanje (npr. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. desantni brod (fr. dermatonoza (grč. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. dermo. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. derut (fr. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. kožni para-ziti. žućkast. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. za pola stepena sniženi ton de. stavljanje van snage. nćsos bolest) med. u vezi sa kožom. des. zoon životinja) pl. zakidati. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatoid (grč. fort. voj. ñerma koža. logia) nauka o koži. lečenje kožnih bolesti. derospazmus (grč. muz. ñerma. dere vrat. dermatopatologija (grč. ñerma. dermatotilus (grč. mykes gljiva) med. dert) tuga. ukidan. . pomoću koga se može videti svaka. neki zakon. gljive gotovanke. zavesti. dermatodinija (grč. ograničavanje. derma. dermografizam (grč. ñerma. ñerma. žalost. dermatoliza (grč. deroute) nered. dessinateur) crtač mustara. derma. desig-nare obeležiti) namera. dermatopatija. derogativan (nlat. dernije kri ((fr. dermatotilus. opozvati. svadba. v. tylos žulj) med. staviti van snage. ukinuti. descente) silaženje. smanjenje. bežanje u neredu razbijene vojske. osoba (nastaju trljanjem. disegno. plan. derma. grapho pišem) opisivanje kože. vašar. desenater (fr. dermatitms (grč.derma 206 desenater derma (grč. ñerma) ned. voj. zakona. zbuniti. koji opoziva. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. osnova jedne kompozicije. dessein. svaka pora. bol kože. iatrela lečenje) med. vojska dovedena vodenim. radi na uštrb. ital. derma. pathos bol. ñerma. ñerma. oleum ulje) farm. dermatomikoza (grč.(grč. dermatalgija (grč. ñerma) med. dermatolog (grč. otok kože. nagib. ñerma) kožni. desen (fr. naročito u modi. gotovani koji žive na koži. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dlačica i dr. naročito nervoznih. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). derd. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. ñerma. dsrmologija v.pojave na koži kod nekih. uzoraka. cilj. dermoskopija (grč. ñerma. koji je u vezi s kožom. kožni žulj. kožni. tome sečenje) med. dermatol (grč. rasecanje kože. derogare) krnjiti. stavlja van snage. dermoplastika (grč. ñerma. površine ili dubljih slojeva kože. silazak. ñerma. ukidanje neke naredbe. dermatozoe (grč. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. opozivan. dernier eri) poslednji krik. derma talšja. lekar za kožne bolesti. dermatologija (grč. od ugovora). ñerma. ñerma. šteti. lat. dermotilus med. opozivanje. derogacija (lat. jad. povrediti. ñerma. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. dernek. dermatoplastika (grč. v. dermatijatrija (grč. (fr. šara. ñerma. ono što je najnovije u modi. briga. npr. koje ostavljaju trajan i jasan trag. činiti krivo. bol. logia) nauka o kožnim bolestima. koji pripada koži. rasturi!??. skopeo gledam) med. padina. koji ukida. tur. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatom (grč. dermatičan (grč. algos bol) ned. odyne bol) med. oduzimanje. okrnjivanje. derogirati (lat. smesti. dert (pere. zakinuti. dermalni (grč. dermatologija. tovar jednog broda. skopeo gledam) aparat. okrnjiva-ti. plastike veština uobličavanja) med. nauka o kožnim bolestima. dermatodčlija. nacrt. plastike veština uobličavanja) 1. dirnek) sabor. derogatio) krnjenje. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dermijatrija med. dermatografija (grč. rasulo. u obliku naročitog ogledala. oduzimati. propast. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). derogativus) koji krnji. vrsta. pobrkati nečije namere. bolest kože. razbiti. raditi na uštrb. derma. v. smanjiti. bora. poslednja novost. •zapaljenje kože. tj. dermaskop (grč. osujetiti. med opšti naziv za bolesti kože. 2. eldos vid. ñerma. dermatoze (grč. dermatopatija (grč. ñerma. udarom. koji se tiče kože. v. ñerma) kožni. lat. dermotomija (grč. ñerma. derutirati (fr. grapho pišem) med. uzorak. patheln patiti) med. veselje. dermatijatrija. grč u vratu. dermatonoza. zakinuće. zahidanje. ñerma. ñerma) v. pa i najmanja promena na koži. dessin) trg.

potreba. desideracija (lat. bez nade. desperare) čovek bez nade. tanjir za voće i poslastice. desolare) opustophen. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. deser (fr. desperatio) očajanje. prikazan. koje su poželjne. krajnje ogorčen. potrebu. molba. očajanje. samodržac. dessiner. despotizam (grč. desperare) očajavati. despekt. očajnik. nacrtao. nlat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). odredan. nedostajanje. samovolja. desiderium) želja. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. zahtev. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. desigram v. prikazivanje. despectare) potcenjivati. crtao. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. uništen. siccus. pod desenzi-bilizacija. med. verba desiderativa) gram. ital. decimetre) v. završetak reči. designativan (nlat. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. označenje. despectio) v. desperado (šp. despekt (lat. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. krajnje ogorčenje. osećanje bezizlaznosti. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. žude-ti. rušenje. samovoljan gospodar. voće. naznačenje. nai-menovati (nekoga za nešto). bezglavost. dessert) prislačni. designator (nlat. prestati s čime. describere opisivati) mat. krajnje ogorčen čovek. desiderare) želeti.). teško ožalostiti. rastvorenih u vodi. razoren. desperirati (lat. nacrtna geometrija. čežnja. deser. odrediti (nekoga). naz-načiti. desiderativan (nlat. okaniti se nečega. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. žudnja. deskripcija (lat. desquamatio) ljušćenje. dessine) crtano. desiderat (lat. desolatio) pustošenje. descriptio) opisivanje. deservit (lat. nedostatak. desperacije (lat. desiderata (lat. designatus (lat. decigram. desnog (grč. despekcija (lat. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desinence) gran. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. koji opisuje. naimenovanje. obeležava. desquamare) oljuštiti. stvari kojih nema. čega nema. desiccatio) sušenje. decimetar. desiderata) pl. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). dakle. gubljenje ljuske. skicirati. prezirati. razo-renje. za popunja-van>e zbirki. despektirati (lat. neograničena vladavina. gubiti svaku nadu. poruga. omalovažavati. želja. desolare) pustošiti. npr. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. ocrtava. desiderirati (lat. baciti u očajanje. desikacija (lat. honorar. desine (fr. odreñuje. desoliran (lat. neograničeni vladalac. designator) razvodnik. neu-tešnost. prezir. klonuo duhom. desideratio) nemanje. stvari koje su potrebne. tiranstvo despotizam. klonuti duhom. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desideria pia) pl. designativus) označavan. suv. koji označava. slatka i jaka vina). desperatus) očajan. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. dessert) v. desolacija (lat. despicere prezirati. desinirati (fr. desperatan člat. fr. grdnja. desenzibilizacija (nlat. re-dar. verba desiderati-va (nlat. Podanici . desiderij(um) (lat. desiderija pija (lat. deskvamirati (lat. fr. fot. desideratum) nešto što je poželjno. ostrugati l>uske. desiderativus) koji izražava želju. uništiti. despotes) neograničeno gospodarstvo. describere. deskriptivan (lat. desinencija (lat. designaciona presuda prav. čeznuti (za čim). designare) označiti. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. desert (fr. disegnare) crtati. ime. duboka tuga. desimetar (fr. dssignacija (lat. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. imenovati. obeležavan. desertni tanjir. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). imenovanje. i koja mustru. ucveliti. neograničeni gospodar. deskvamacija (lat. desistirati (lat. desinere završiti se. a koji još nije uveden u dužnost. razoriti. očajan. praznina koju bi trebalo popuniti. desigvirati (lat. potreba. despectus) preziranje. tiranin. gubiti ljusku. nacrtano. puste želje. descriptif) opisan. nestale stvari. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. koji prikazuje. titula grčkopravoslavnih vladika. deskriptiva (lat. pasti u očajanje. isušivanje. poslednji deo obeda (sir.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. desperatist(a) (lat. ocrtavan.). opis. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. nešto što nedostaje. desperado očajnik) razbojnik. ocrtavanje. odreñivanje. bezutešan. kraj. desolirati (lat. designatio) označavanje. poslastice). skromne. opu-stošiti.

razrušljivost. destruktor (nlat. despotizirati (grč. krajnji cilj. descendent (lat. hem. det (fr. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. trg. fabrikant likera. opredeljenje. na parče). detalj (fr. u novije vreme.i stilla kap) ispariti. a. uništljivost. dette flottante) leteći dug. destinatarius. dodeljen. adresat. despotski (grč. destinare odrediti) lingv. isparavanjem prekapa-ti. dsstiliran (lat. podrobnost. namena. destilirati (lat. i o uzrocima toga i takvog razvitka. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. detaljirati (fr. neograničena i samovoljna vladavina. destra (ital. descendens) potomak. sitničar. izlaganje) nabrajanje do sitnica. otcepiti. razo-rilac. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. posvetiti.). destructibilis) razor-ljiv. kostiju i dr. descendentna teorija bkol. javni dug. na parče. destina-taire) trg. koleno. detaširan (fr. komada ti. voj. despotes) samovoljno. detailler) opširan. skidati se. destrukcija (lat. destinirati (lat. sići. destructibilitas) razorljivost. prodaja namalo. destinater (nlat.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. destillare kapati. opisivanju). ponovo napraviti tečnom. na komad. detaše (fr. destructio) rušenje. pridodato. de. kazan za pečenje rakije. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. tiranski. detailleur) trgovac namalo. rasparčan. pretvoriti u paru. de-struere) razornost. nasilnički. lamarkizam). en detail) trg. praunuk itd. potanko. prečistiti. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. destinatio) odreñenje. destillatus) hen. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. opredeliti. isparavanje. desugestija (lat. posvete. unuk. detaljisati v. vršiti nasilje. izdvaja. det flotant (fr. sitnica. dette) podužica. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. krčmiti. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. spuštati se. naročito Lamark (v. preznojavanje. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. detailler) rasparčavati. proces prikazan pod destilirati. popravljen. rušilački. destillare) destilacijom do-bijen. de-. sudor znoj. destruktibilitet (lat. a potom ovu. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destillateur) onaj koji preči-šćava. desublimacija (lat. nasitno. detaljiranje (fr. dsstruktivan (lat. osamljen. detail) pojedinost. opisivati). do deliti. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. descendentia) potomstvo. otkomandovati. destructivus) razoran. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. detacher) odvojen od celine. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. fr. razrušljiv. pečenje rakije. postupati nasil-nički. izlapiti. prečišćen. darvi-nizam) i Hekl. destinare) odrediti. raza-ranje. usitnjavati. opširno pričanje (ili: opisivanje. poreklo. an detaj (fr. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. bez veze sa ostalim delovima. taksacija. desudacija (lat. učenje o postanku.). destilater (fr. destinativ (lat. detašman (fr. voditi poreklo. prekapnica. det publik(fr. opuštenost. nasitno. descendirati (lat. uništljiv. naročito državni dug. izdanak (dete. detaljirati. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. despotes) neograničeno gospodarstvo. destra desnica) kola destra (ital. detaljist(a) (fr. descendencija (nlat. do sitnica pričati (ili: izlagati. prekapavati. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. detaljiran (fr. padež cilja u najopštijem značenju. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. de-. opširno. primalac. detaxatio) v. name-niti. neograničeno. prevrat. poticati. dosti dovati v. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. detache) muz. prevratnik. destilirati. pridodat. onaj koji peče rakiju. destructor) rušilac. destinacija (lat. poboljšava. colla destra) kuz. dug. otcepljen od celine. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. dette publique) državni. desnom rukom. detant (fr. destillatio) hen. rashlañivanjem. destruktivnost (lat. opisivanju). ako se ohlade do odreñene temperature. konsig-nator. desudatio) znojenje. prodavati namalo (ili: nasitno. scendere) silaziti. otcepljen. destruktibilan (lat. detaširati (fr. destilacija (lat. unipggavanje. tečni proizvod destilacije. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. destilat (lat. neku tečnost. detaksacija (nlat. Darvin (v. despotija (grč. detachement) voj. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. unipggilac.

pulsa. jus detrakcio-nis (let. detoner) muz. otirati. oduzimanje. presudan faktor. sasvim neprimetno. pogrešno pevati. determinante (lat. determinativus) odre-dan. pogrešno pevanje. determinare odrediti) fkl. determinativ. panjkalo. detective) potajnik. detegere otkriti. odreñenje. determinisati (lat. rešenost. koji odreñuje. nezakonito zadržavanje. zakup-ca. detencija (lat. eng. supr. deterzija (nlat. detektor (lat. pritežalac. determinato) muz. deteriinirati v. determinare odrediti) fkl. očistiti. determinist(a) (lat. determinabilan (nlat. odlučno. ldg. tečnost i dr. deterrere) zastrašiti. determinabilitas) odredljivost. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. determinatio) odreñivanje. determinabilitet (nlat. detractor) opadač. detektiv (lat. trg. deteriorativan (lat. detonator (lat. supr. odrediti. opredeljenost. determinanta (lat. toga istog. detekcija (nlat. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. opredeljen. obustava. . npr. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. opredeljenje. prav. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. materije. de. odluka. deterritio) zastrašivanje. detericija (nlat. panjkenje. detectio) otkrivanje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detersio) čišćenje. eksplozija. deterzorij(um) (lat. činilac koji odreñuje pravac i cilj. (lat. krvi otvaranjem vene. determinativan (nlat. odredba. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. determinabilis) odre-dljiv. tj. fr. posuña i dr. determinativus) gram. sinteza opštih pojmova u posebne. rešljivost. oštro naglašeno. eng. praviti snimci. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. up. deterziv (lat. 6 kg brašna 9 kg deto. utvrditi. iznošenje na videlo. ograničen. eks-plodirati. detranp (fr. onaj koji raspolaže nekom stvari. detergere. opredeliti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. determinizam (lat. pobudama. smenjivanje. detonirati 1. detonare. indetermini-zam. ograničl>ivost. pejora-tivan. otrti. disanja. detegere otkriti. a detto) istoga dana. odlučiti. muz. npr. detoner) puknuti. grmljavina. distonirati. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detractio) odbijanje. sredstvo za čišćenje. privatan detektiv lice koje. a deto (ital. za-plašiti.). lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. deterior gori) v. 2. determinare) fil. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. lat. odredbeni. detoksinizacija (lat. detevtor (lat. tajni policajac. odlučljivost. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. odlučljiv. čistiti. opredelji-vanje. detentor) prav. napred imenovano. detto. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. inde-terminist. pomenuto. ograničljiv. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. potajno motri rad pojedinih ličnosti. deto (ital. deterdžent (lat. rešljiv. detersorium) med. detergere čistiti) med. determinare) ograniči-ti. determinisati. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. detonatio) pucanj. odrednica. (fr. odvraćanje od zla pretnjom kazne. detraktor (lat. prasnuti. determinare odrediti) mat. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak.grč. odreñenost. to isto. znojenja itd. obelodanjivanje. detonator) upaljač. detergirati (lat. za razliku od sopstvenosti. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. gram. prasak. odreñivati. tresak. po porudžbini i za nagradu. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). determiniran (lat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. determinacija (lat. detonacije (lat. stvarno raspolaganje nekom stvari. deterirati (lat. determinatus) odreñen. opredeljivati. v. odlučnost. eng. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. klevetnik. detergere) obrisati. determinato (ital. klevetanje. detrakcija (lat.detektiv 209 detranp determinativ (lat. npr. organizma i dr. tobožnje sopstvenik. detentio) zadržavanje. dictum) rečeno. pristalica determinizma. ispadanje iz tona. tresnuti. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. deterziv.

(grč. npr. izmešane strane ponovo dovesti u red. deutero. teški vodonik. deuteronomija (grč. tj. deuterogamija (grč. defekacija (lat. u kasi. detritio) trljanje. detur kopija (lat. deuteros) hem. drugi brak. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. de-transportatio) tip. proizvodi raspadanja. izbacivanje izmeta. odbijati. tef) v. radi zaštite od škodljivih uticaja. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. def. deuterijuma. deus. „bog iz mašine". de-transponere) tip. drugog ranga. detruzorij(um) (nlat. rušenja. zaštitni. oni koji nemaju svih oblika. sskr. def (arap. taloga. deuteros. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. oštećen. oxys) hem. u antičkoj tragediji. deugeronomion (grč. fr. detumescere) med. pisma. ispravljanje izmešanih strana. deuteropatičan (grč. defalcirati (lat. splašnjavati. protocolli) prav. fr.. defectus) nedostatak. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. detronizirati (lat. onaj na kojem se očekuje napad. ofanziva. bogovi. defakto (lat. podnositi) med. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. detumescencija (lat. tj. hem. detransponirati (lat. splašnjavanje. obediti. prilaže se prepis rasprave. oduzeti. detransponirati. vidovnjak. deuteroza (grč. npr. fiz. defanzivno oružje voj. manjkavost. skopeo gledam) vidovit čovek. dewas) bog. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. koji nema svih delova i oblika. detranspozicija. spoljašnje zaštitno sredstvo. nepotpunost. defectivitas) krnjost. detumescirati (lat. deuterij(um) (grč. nepotpun. deuteroni (grč. rat koji se vodi samo radi odbrane. deuteroskopija (grč. oklevetati. dni (lat. defectus) krnj. verba defectiva) gram. defanzivan (lat. deuteroskop (grč. detrusorium) med. detur copia se. daire. tur. oduzimati. deuteros. ukloniti. de. dii) pl. manjak. detransportacija (lat. defanzivni položaj voj. theos. pathein patiti. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). detronizacija (lat. svrgnuti s prestola. detricija (lat. defamirati (lat. deuteros. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. detranspozicija (nlat. defensiva) odbrana. deuteros. deuteros. de. deuteronomijum. grč. defensus. defensif) odbrambeni. up. popustiti (otok). defanzivno sredstvo (lat. defanziva (fr. grč. fig. detronirati (lat. med. detrahere) odbiti. vatri. sa prazninama. naročito šećernog soka pomoću kreča. de. odbiti. koji je. deuteros. grč. imenica doba. detritus) oblutak. defensivum) med. thronos) lišiti prestola. deuteroskop. deuteroksid (grč. prav. defanzivni ugao voj. pathos bol) med. detroner) v. detritus (lat. detur) neka se da. supr. difamirati. faix srp) požnjeti srpom. na motoru. da se da. defektiv (lat. npr. nepotpunost.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). slika raće-na vodenim bojama. mana. detransportirati (lat. thronos presto) lišavanje prestola. ukloniti. koje su tek docnije primljene u kanon. defectivus) nepotpun. ozloglasiti. biol. diffamare) izneti na rñav glas. deuteros) ponavljanje. glagol jesam itd. npr. potonji. ponovo rasporediti. odbrambeni položaj. manjkav. mesto izloženo unakr-snoj. prestati da otiče. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. rana napravljena trljanjem. defectivum) gram. mešanjem. de facto) v. istrošen kamen. thronos. fiz. kvar. . grč. koji je za odbranu. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). dewa. jedan deo nasledstva. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. deus eh machina) lit. praznina. detur (lat. deuteros drugi po redu) hem. deuterogonist(a) (grč. deus eks mahina (lat. de. de-transportare) tip. znak D. detrahirati (lat. defektivni glagoli (lat. odbrambeni rat. deuteropatija (grč. greška. uskratiti. defektivitet (nlat. deus (lat. jezgra teškog vodonika. v. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). defaecatio) čišćenje od šljama. deuteros. oksid drugog stepena. defektivan (lat. uzeti napred. defekt (lat. prečišćavanje. opanjkati. pod fakat. defektan (lat. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). nepotpuni glagoli. deuteros. detumescere) med. detronizirati. defanzivni rat voj. topovskoj ili puščanoj. reč koja nema svih oblika svoje promene. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. šljunak. daff. tj. iznenadna pomoć. v. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. de-transpositio) til. skopeo) drugi vid.

konačno ureñenje (supr. manjkav u nečemu. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. kapija itd. u pošti: javiti da je nešto nestalo. deficit (lat. definitivan (lat. defetist(a) (fr. prolaziti paradnim maršem. fig. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. ponovo naručivati. defectio) otpadanje. konačan. defici-taran. popunjavati. definicija. defensio) odbrana. mentalno (duševno) slab. naružiti. pojam objasniti drugim pojmovima. zameravati. defaitiste) pristalica defe-tizma. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. definitfo) log. 2. nagrñivanje. dril. zastupnik. čovek malodušan. defendendus) optuženi koga treba braniti. generička. defectivum) gram. snabdevanje. defendend (lat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima.). malodušnost. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. klonulost. nije tu) manjak. manjkav. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). defeminatio) pete. v. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). odmetnik. deficijentan (lat. efeminacija. definitiva) završni ispit. defek-tivitet. bez vere u uspeh ili pobedu. unakaziti. definicija (lat. zaključenja mira pre pobede. defensor) branilac. defaire) praviti maloduš-nim. nepotpun. deficitaire) koji ima deficit. nedovoljan. završne redakcija ugovora. svečan prolazak. supr. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. defectura) fark. definitor (nlat. definitivus) odlučan. defendent (lat. popuštanje u snazi. pravobranilac. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. koji nekome drugom nudi zakletvu. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. definitum) nešto odreñeno. defilman (fr. npr. defectuositas) v. dopunjavanje. iznurenost. odreñen pojam. manji iznos u jednom računu. ma-nisati nečemu. svečano prolaziti.. de-figurare) pokvariti. defectus. definire ograničiti. zaštitnik. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. nedostaje. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. defectus. iznu-renje. definitor) odredilac. odme-tanje. defemivacija (nlat. definitum (lat. definitiva sen-tentia) konačni sud.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. odreñen. tj. onaj koji odreñuje. definisati (lat. proneveriti. defectus. neverovanje u uspeh ili pobedu. izričan. deficiens) otpadnik. pre-sudan. klijent. deferens) onaj koji traži zakletvu. viši član jednog kaluñer-skog reda. unakaživanje. kasi itd. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. onaj koji ima manjak u računu. odrediti) log. štićenik. defenzor (lat. ureñivanje. deferent (lat. defanziva. klonulim. defigurirati (lat. definitivno. grč. deficijent (lat. nejak. slabouman. dostavljač. deficit nema. ispunjavanje laboratoriju ma. ćuprija. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. dsfenzija (lat. provizorijum). odreñenje (ili: odredba) pojma. konačna presuda. dopunjavali. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defiguratio) kvarenje. zaklju-čen. pr. pojam odrediti. defektirati (lat. defilirati (fr. defektoskopija (lat. up. deficere nedostajati. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. tačno. fig. defendens) v.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). defaite poraz. . manjak u kasi. tj. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. paradni marš. skopeo gledam) tehn. dužnik. definicija. defektuozitet (nlat. To je rodna. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defile) tesnac. definitivum) konačno objašnjenje. defektologija (lat. nagrditi. starešina manastira. defetirati (fr. defetizam (fr. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. definitiva (lat. slab. slabljenje. deficitan (fr. defetistički. malaksalost. defiguracija (lat. grč. defektura (nlat. grč. defekcija (lat. praktični učiteljski ispit. voj. ispitivanje. defenzor. defenziva v. klanac. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. kec.. klanac. definitivum (lat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. defile (fr. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. deficiens) l. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. genetička definicija. defilement) voj. definitiva seitencija (lat.

. dimovuk. obeščašćena. up. deformitas) unakaženost. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. de. deflagratio) hen. deformisan. decem (lat. decembar (nlat. proneveravati. grč. obeščastiti. grč. unakaživanje. nakaznost. izostanak sa ročišta. iskvariti oblik. phlegma sluz) hem. osloboditi od vode. hydor voda. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. decsntralizacija (lat. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. deflectere) savijati. deformitet (lat. kao posledica i cilj toga. prikladan. naročito u državnoj upravi. koji podvaljuje. dehidrogenacija (lat. prav. defterdar v. saviti. defluxio) oticanje. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. listopad. deflatio) fin. defraudirati (lat. „Zakon na deset tablica". nedolazak na suñenje. defloratio) obeščašćenje. deflegmirati. defraudans) proneverilac. defolijacija (nlat. smrt. nagrditi. narušen. dehidratacija. pošten. prevara. skladnost. opadanje. de-. dehiscentia) bog. decemvir) član kolegija od 10 članova. pogreška. deflegmirati (lat. deflektor (lat. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. nagrñiva-nje. grč. med. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. inflacija. deformisati (lat. genesis postanak) han. de-. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. defraudatio) pronevera. dehiscencija (nlat. vatrom očistiti. defraudator (nlat. deformis) pokvarena oblika. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). decemvirata. unaka-ženost. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. defraudacija (lat. skrenuti. decembra 1851. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. de centra lizirati (fr. katar. deflagrirati (lat. naročito: prikriti porez. prosinac. kidanje lišća sa drveća i dr. deflorator (lat. iz stare rimske istorije. dehiscere) raspući se. decentia) pristojnost. defoliatio) opadanje lišća. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. ned. deflexio) skretanje. gubljenje. defter v. tj. centrum središte. dehidratacija (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. deformatio) kvarenje oblika. izgoreti. defraudator) v. neopravdan izostanak. dehortacija (lat. defunkcija (lat. najpoznatiji su. decem) deset. . decenij(um) (lat. fr. deflorare) oduzeti devojci nevinost.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. zjapiti. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. deformacija (lat. od 10 stopa. decemviratus) vladavina desetorice. inflacionisti. unakaženje. utajivač. decempeda (lat. pokvarenost. dehortatio) odvraćanje. grč. lažljiv. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). deflatio) fin. savi-janje. brojeći od marta. deceptivan (lat. de. državnog štrajka 2. dehidracija v. tefter. decencija (lat. nedostatak. decemviralan (lat. defungere) prestanak života. decem. otvoriti se. deflegmacija (lat. defraudant (lat. pokvarenost oblika. decemvir (lat. deformisan (lat. skretati. decentan (lat. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. odstupanje. naročito u državnoj upravi. prevariti. de. mana. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. defraudant. krijumčar. deflorata (lat. pristojan. nešto više od 3 t. dehidracija. defo (fr. deforman (lat. deflektirati (lat. unakaziti. obmanljiv. oduzimanje nevinosti devojačke. tekućina. deflacionisti (lat. unakažena oblika. defraudare) proneveriti. varalica. prista-lost. supr. deflacija (lat. decere. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. utaja. krijumčarenje. deforman. deflorisati (lat. zjap-ljenje. decentralisati v. defluksija (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. def aut) oskudica. decens) pristao. od vode. deflagrare) sagoreti. oblika. prikladnost. carinu itd. savetovanje da se nešto ne učini.) dvanaesti mesec u godini. dehiscentan (lat. decipere varati) varljiv. tefterdar. naružiti. defleksija (lat. čestit. god. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. veća samostalnost pojedinih delova. defloracija (lat. phlegma) han. obgoreti. uzdržljiv (u umetničkom smislu). nagrñenost. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. utajiti. deformis) v. decemvirat (lat. pes stopa) motka za m