MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. aeg. aerootitis (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aerotaksija (grč. lat. eng. koji stoji. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. govor) onaj koji se bavi aerologijom. naus. aeroport (grč. aeroterorizam (grč. lat.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeg. eng. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. eksploatacijom i istraživanjima). therapefa lečenje) med. maglovit. aeropauza (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. taxis ureñenje) zool. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. naus brod. vazduhoplovstvo. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aerotermodinamika (grč. aeromiting (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeroterapija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg. aeg vazduh. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerozoli v. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeromagnetometrija (grč. tćnos napon. aerostatika (grč. naročito vazduha. aerolog (grč. eng. aeroeides) koji ima vid vazduha. aerotaksi (grč. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aerometar (grč. zbor. aeg. plasso obrazujem. aerokarpija (grč. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeroplast (grč. aeroplan. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. mechanike) fiz. aerometrija (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aerosoli (grč. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. asroklinoskop (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. karpos plod) v. koja se drži potiskom. bakterija u vodi. aerosoli. aeg. planos koji luta.). aeg. kamen koji pada iz vazduha. aeg. Magnes. aerokar (od grč. meeting. npr. aeroskop (grč. aeg. metrfa) merenje vazduha. aeg. aeg. aeg. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. razvijanje vazduha u telu. aeg. . aeg. vazduhoplovstvo. aeg. aeg. aeg. aeg. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. nautikos brodski. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. vazduholik. aeroskopija (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. asronavigacija (grč. čvorište vazdušnih linija. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aerotehnika (grč. statćs stajaći. aeg. pneumatika. klinein naginjati. aeg. u vidu magle ili dima. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aerozoe (grč. aeg. zagrejavanje letilica itd. aeronaut (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aerobije. aeg. aeroza (grč. lat. lat. aeromshanika (grč. v. uvo) ned. 2 Leksikon aeronautika (grč. izgaranje. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aerotonometar (grč. aerostacija (nlat. aeg) ned. lat. lithos kamen) meteor. od istemi postavim. navigatio) plovidba po vazduhu. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. terror strah. aeromedicina (grč. aerokonvoj (grč. aerokartograf (grč.). medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. zoon životinja) zool. portus luka) vazduš-na luka. aeg. aeg. aeroidan (grč. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. fr. kretanje organizama koji se slobodno kreću. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. avion. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. meteorski kamen. aerologija (grč. aeg. aeg. asroklub (grč. aerostat (grč. stručnjak u aerolo-giji. pomorski) vazduhoplovac.). veliki aerodrom. helikopterom i dr. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. us. kartograf. aeromantija (grč. skok padobranom itd. aerolit (grč. v. geokarpija. Ićgos reč. aeg. terme toplota. aeg. aeroplan (grč.

aeg. aeg. aeroturbina (grč. azijanizam ret. agiotage) špekulacija. zygon jaram) neženjenost. končastog sastava. lat. aerofotogrametrija (grč. azgin (tur. inače. životna sila. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. aerofotografija (grč. pribežište. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. hartijama od vrednosti. hartija od vrednosti i sl. phobeo bojim se. jedne deonice. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. aeg. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. zavese u pozorištima i dr. udešavanje mere. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aeg. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. aerofagija (grč. nezauzetost. azbest (grč. plašim se) strah od vazduha. naročito zemljišta (terena). filatelija. entelehija i mnogi drugi. neudatost. aeg. pa i kod tuberkuloznih. Azijat (lat. agio) trg. izbegavanje vazduha. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. deo-nicama i sl. phos svetlost. ažur (fr. koji je pronašao Edison. ažurirati (fr. baviti se ažiotažom. berzanske zelenap!enje. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. igrati na berzi. Asia. npr. aeg. ažistaža (fr. sloboda. asbestos neugasan) med. ažiotaža (fr. višak. a-sylos neopljačkan. ažuran (fr. neman. phytcn biljka) bog. aždaja (tur. ejderha) zmaj. ital. magneziju-mov silikat. tzv. metrfa merenje) 1. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. hartije od vrednosti i sl. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. čudovište. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. jedna vrsta nesagorljivog minerala. utočište. aerofite (grč.. Aeroflot (grč. za izolaciju. nezavidljivost. geofite). lat. silovit. aeg. antički besednički stil. azeličai. aerofon (grč. azgm besan) 1. aerofilter (grč. kao i pod vodom. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. doplata. praviti šupljike. ažioter (fr. pun života. vojnih begunaca i sl. azelia) neljubomornost. gramma slovo. nem. aeg. phos svetlost. osion. azilum ignorancije (lat. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. i 2. ažiotirati (fr. azbestoza (grč. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. asbestos neugasan) mm. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. metafizičke. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. doterivanje. pravac) bog. Takvi su pojmovi npr. ažija (fr. 2. phoneo zvučim) instru-ment. aerotunel (grč. pr. azelija (grč. tćpos mesto. Asianus) stanovnik Azije. na utočište u nekoj stranoj državi. aerofor (grč. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. azigija (grč. aerofobija (grč. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofoni instrumenti (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. aerotropizam (grč. ala. . azil (grč. aeg. gutanje vazduha. ret. ajour) šupljikati. takoñe: epifite. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. a-. 2. trćpos obrt. plahovit čovek. a jour) tačan i brz u poslu. preterano kitnjast govornik. akcije. ažio-kovto (fr. . aeg. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu.: bog. služi kao rñav toplonoša. duvački instrumenti. flotta) „vazdušna flota". od nominalne vrednosti. aeg. besan (obično o konju). profesionalni igrač na berzi. igranje na berzi. aeg. phone glas) kuz. agio-conto) trg. aerofilatelija (grč. phagem jesti) med. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. nameštanje. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. v. phoros koji nosi) donosač vazduha. aeg. bombastičan. veća vrednost jedne vrste novca. bujan. aeg. a-.. pomeranje. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). trgovanje novcem. stvoren u maloazijskoj Joniji. neprikosno-ven. odnosno kiseonika. aeg. obaviti posao na vreme. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca.

sperma seme) med. hazir) 2. tur. Lavoazijeov naziv za nitrogen. poludeo i ubio se od žalosti. grč. egiologija.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. najstariji period Zemljine kore. element atom-ske mase 14. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. akademija (grč. spreman. aylik) dohodak. motka. eins jedan) v. a-zoon. visoka škola za nauku ili umetnost. ajnc (nem. ajskastn (nem. a-. ajdamak (tur. ajmana (tur. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu.19 azima (grč. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. azur. Ajša (tur. azotos. azoodinamija (grč. azoik (grč. radnik koji stavlja drvo pod testeru. marva. praznik beskvasnog hleba. bitanga. 4. gfgnomai nestajem. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom.) draga. Platonova škola. azot (grč. dobar. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. akademičar (grč. koji nije u stanju da održava život) hem. kralja salaminskog. ajnštajnij(um). plava boja neba. a ostali je deo pod vodom). pripravan. 5. aitfa uzrok. aygir) pastuv. sila) med. air (tur. više-manje. azur. a. v. a. 2. zoon živo biće. usiljen. velikoj školi (univerzitetu). uplitanje. ždrebac. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. haydamak) batina. ajzenaši pristalice Karla Marksa. azotos. nedostatak snage za život. ein jedan. urem mokriti) med. aKademikćs) v. logia nauka) v. čestit. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. malaksavanje. redni broj 99. dakle. GGlato-nova filozofija. azotemija (grč. ajman. radioaktivan. sin Telamona. vent-en. a-zoon. azur (fr.) vrsta plave boje. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. hazir ola) spremajte se. azo-bojs (grč. plav mineral. dobro. te je. azurit (fr. zb<zg toga. a-. Aias) kit. Otkriven 1954. azotos. gde su akademski držali kongres 1869. gotov. skitnica. haymana) 1. zoon život) kol. hemijski element. plata. azoospermija (grč. akademičar. slabljenje. domaća životinja. rednog broja 7. ajnakter (nem. azoogenija (grč. slojevi bez organskih ostataka. naima krv) med. gotovan. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. krut.-tur. Ajas (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. ajluk (tur. ili organskoga iz anorganskog. koji pripada akademiji. azoturija (grč. zyme kvasac. lat. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). pilu. karbonat bakra. zadužbina. školski. azotometar (grč. aKademia. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. airli (tur. Einsatz umetak. Ayse živa) muslimansko žensko ime. ajsberg (nem. ajvan (tur. azojski period (grč.zoon.) v. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). ogrlina. akademik (grč. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. azimut (arap. as-samt strana) astr. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. na noge! azurii (arap. azurala (arap. dynamis snaga. azur (tur. stoka. aKademia od osobnog imena AKademos. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. trovalentan. dušik. einlegen staviti) štamp. ua. azzurro) l. akademija. 2. ajvar (tur. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. atomska masa 254. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). a. koji se tiče akademije. hayirli) srećan. ropsko podražavanje antičkih uzora. hajvar. azotos. 1. hayir) sreća. zoo živim. ajam (tur. akademska rasprava strogo naučna raspra- . uložak) muz. 3. periodos) geol. »sena ljubimica Muhamedova. nebesko plavetnilo.067. arhaik. aKademikos) koji pripada visokoj. ital. ajkuva (tur. akademik. akademski (grč.) v. neradnik. Eisberg) ledeni breg. nastavak ites) tin. aitiologija (grč. akademizam (grč. hajvan. fig. ajgir (tur. ljubavnica. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). 2.. ajnzac (nem. znak N. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). koji se tiče ove.bez. pl. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. ajnleger (nem. 3. budite pripravni. azuran.bez. Eis led. obrazovan na visokoj školi. korist. znak Es. dobrotvorne ustanova. plavetnilo. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi.

aqua destillata) hen. aqua) voda. axampsfa) negipkost. akatastatičan (grč. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. ned. destilacijom prečišćena voda. fr. nautika. nepriličan. med.akairologija 20 akvarelist(a) va. lat. snabdeveno reflektorima.. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. . aqua. pes. graphfa pisanje) med. koji se ne peva sedeći. akvedukt. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. ukrućenost udova. akvagij(um) (lat. kao „prostorna supstancija". akacija (grč. nemogućnost pijenja ili gutanja. neprikladan govor. akva (lat. akvaped (lat. axantha bodlja. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akairologija (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. bez. nečistoća krvi. akva destilata (lat. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). a-Katalektikos) poet. akvatikum. ljupko. akardija (grč. a capella) kuz. neuredan. akvaplaning (eng. akatagrafija (grč. potres mozga.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akvanautika (lat. marinus morski) min. akatalektičan stih (grč. a kapričo (ital. stojeći. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akarecevole. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akaustičan (grč. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. logia govor) nezgodan. Kathfzo) ne sedeći. zgrčenost. Kataposis pijenje) med. nepojmljiv. akvarelirati (ital. Kardfa srce) fiziol. pravo isuši-vanja zemljišta. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. aqua. akantopelvis (grč. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. a-Katastatos) nepostojan. a kapele (ital.ne. grč. u nezgodan čas. akaparisati (fr. axantha bodlja) ned. akvarel (ital. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. a-. pravo odvoñenja vode. acqerellare) slikati vodenim bojama. podrugljivih pesama. zbirka satiričnih. bodljikava karlica. aKairos nezgodan. akampsija (grč. pedis noga) podvodni bicikl. akatalepsija (grč. aqua. accarezzevolmente) tuz. v. assarageg) zakupljivati radi dobiti. nedostatak razumevanja. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. Etiopiji. tj. pelvis karlica) med. aqua. vrsta berila. po svom ćefu. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. malodušnost. eng. fig. umiljato. akatističan (grč. zakupac robe radi cphekulacije. aKathars(a) nečistoća. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. papilomi i dr. akaša je starija od svih njih. nego stojeći ili u hodu. nezapaljiv. prekapnica. akatapozis (grč. akaparer (fr. nepravilan (za groznicu). Hristu i svetiteljima. akvarelist(a) (fr. med. nemanje srca. kamerama i dr. aqua Binelli) farm. četvoroglasno. akvabatik (lat. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua voda. akademski grañanin slušalac. a-Kaustos) nesagorljiv. akapLja bodlja. accapareur) nakupovalac. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akataleptičan (grč. a-. neshvatanje. tj. a quadro) muz. planus ravan) sp. reč akakJa znači nevinost). akatist (grč. akatolik (grč. koja se peva. a-. akak!a) bog. a capriccio) nuz. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akantologija (grč. akalkulija (grč. u četiri glasa. akantoza (grč. naročito protestant. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. akaša (ind. nepoi-manje. naročito na Veliku subotu. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). logia govor) lit. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. nena-klonost prema čistoći. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat.) fil. akvalung (lat. akatarzija (grč. calcul račun). koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. a kvadro (ital. a-. aqua. neshvatljiv. a. aKataleptos) nedokučljiv. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. nestalan. accarezzevole) muz. akarecevole (ital. v. akarpija (grč. akva Bineli (nlat. aquaplaning) sp. Kata. akagrJa) neplodnost. mekuštvo. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). Africi. akvamarin (lat. kao što su bradavice. akarecevolmente (ital. akvaplan (lat. student univerziteta. samovoljno. agere voditi) prav. med. aqua. a. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akvadukt v. po učenju Upanišada: etar. od koga se dobija gumarabika.ne.

aćtak) glupan. aquiscere) umiriti. aquositas) bogatstvo vodom. snažna voda. v. farm. aklimatacija. akvozan (lat. ukočenost jednog uda ili više udova. 3. akvadukt. akvedukt (lat. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aklimacija (nlat. odomaćivanje. odomaćiti.. akik (tur. akizam (grč. zool. akefalos (grč. sticanje. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. zadovoljiti. acquisitio) tekovina. zarañuje. umirivanje. oblik ruskog larpurlartizma. akvijescirati (lat. aquaticum) prav. fig. med. nabavljene. uzvikivanje. bogat vodom. aklimatizacija. z. aceridi. aklimatizacija (nlat. aklimatizirati (nlat. pozdravljati klicanjem. ime jednog sazvežña. kri-tično. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. acezija. npr. akte vrhunac. aquila) pl. uzetost živaca. akiurgija (grč. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. akvatikum (lat. aklamirati (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. aklastičan (grč. acclimatio) v. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. kad se neko pravi da nešto ne mari.adobivanje. 3. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. mesto u apoteci gde se drži voda. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. acquisitor sticalac) trg. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). nesposobnost »sene da bude oploñena. akijezis (grč. vlažan. aKedeia) v. god. kišovitost. a-. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". a medved za žute kruške. akoemetar (grč. akvozitet (lat. akvestus konjugalis (nlat. orao. aqua. slatkovodne životinje. . akvafortis (lat. akviziter (lat. acclimatisare) prila-goditi. akvizitor (lat. akme (grč. poznavanje sredstava za lečenje rana. akirija (grč. koji živi u vodi. akenonoet v. nabavljanje. slepilo za plavu boju. bez pojedinačnog glasanja. vodovod. aquarius) astr. acedija. pristankom svih. aklimatiziranje. v. akvijescsncija (lat. blepo vidim) ned. prelomio stanje u razvoju bolesti. kanal. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). Akvarij(us) (lat. par aklamasjon (fr. ducere voditi) 1. ital. aKinesfa) nepokretljivost. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akvaterarij(um) (lat. akognozija (grč. ake lečenje. akvizicija (lat. aquiescentia) umirenje. aKesis) v.akvarij(um) akvarij(um) (lat. 21 akolada akianoblepsija (grč.. akinezija (grč. a-. kišovit. par acclamation) izvršiti izbor. gnojnica. aquatilia) zool. uz platu ili proce-nat. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aki (fr. aklimacija. aKephalos bezglav) sanjalica. vodovodna cev. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. Kyesis trudnoća) ned. ergon delo) ned. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. šiljak) med. accollata. akov lek. priznanica. fortis jak) hen. astr. izmirenje nekog dugovanja. atiline (lat. aquaticus) podvodan. čovek koji ne trpi ničiju vlast. vodeni. orlovi (orao suri i orao krstaš). koji ne prelama. stari rimski vodovod. zarada. ret. aqua. ne lomi zrake. aklamacija (lat. acquit) plaćanje. acclimatatio) v. aklimatacija (nlat. zajednička tekovina muža i žene. aqua. naviknuti na neku tuñu klimu. anne (grč. aidestos nezatvoren) Opt. budala. akvatinta (lat. nauka o hirurškim operacijama. navikavanje na tuñu klimu. tj. nabavlja ili zadobiva. acenonoet. akezija (grč. akvizitum (lat. bez pojedinačnog glasanja. bubuljica. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akmak (tur. akolada (lat. akio čujem. collum vrat. gnosis poznavanje) med. acquestus conjuga-lis) prav. akvila (lat. metron mera) med. klicanje. barovit. 1. ovlašćeno lice koje. močvaran. fig. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. nauka o lečenju sečenjem. vodene biljke. ili usvojiti kakav predlog. 2. akug£a) neprava upotreba jedne reči. skupljač oglasa (za novine). kuapbv zagasito-plav. akpe) med. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). fr. aqua. akvatičan (lat. arh. 2. aquila) zool. ukras u obliku orla na zabatu kuće. jednoglasno. stečeno dobro. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aklimatizacija. acquisitor) čovek koji nešto stiče. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. pokraj vode. akumetar. aquosus) pun vode. stečeno. akedija (grč. akvagijum. prilagoñava™ podneblju. akvatilije (lat.

a-. složiti. samo modifikacije božanstva. = 4840 kvadratnih jardi (4046. sobe i dr. accordo. assogrogage) prisajedi-niti. kotyledon udubljenje) il. asge) engleska mera za površinu. ugovor. akompanjirati (fr. a-. ad. odobriti. povećanje. a conto) trg. sporazumeti se. vansudsko poravnanje. a ne nadnicama. koji je u punoj snazi. udesiti. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akolirati (fr. 'aqrab. dovršen. utvrñenja i sl. accordatore) kuz. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. o plaćanju nekog duga. accordamento) muz. accordeur. priseo jiti. kuz. akorporacija (nlat. izgladiti. akosmizam (grč. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. tačkati. accordoir) muz. pripadanje.8 t2). pripojiti. akord (ital. združenje. saglasnost. udesiti (glasove. god. accreditivum) punomoćstvo. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. sprovoditi. zagraditi. a-. bezdlačnost. akolit (grč. akologija (grč.crescere rasti) prira-štaj. . spojiti. accompli) završen. accordando) kuz. glas. udešavajući. udešavanje instrumenata i glasova. sloga. akordirati (fr. ove-riti. uopšte svaka otrovna životinja. tj. o sredstvima za lečenje rana. u ime predujma. akoz lek. kćsmos uredan) neurednost. akratos jak. udešavanje. ital. na račun. accreditare) ovlastiti. nl. fr. a ne nadnicom. ne nadnicom. okončan. samo bog. npr. akratija (grč. accorder) zglasiti. accommodement) udobno ureñivanje kuće. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). sporazum. dopustiti. unapred. porav-nati. akordamento (ital. žice). overenje. kuz. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. namestiti se udobno. zglašavanje. a-. akorporirati (nlat. pogodba. poverenje. ćelavost. akomodman (fr. accompagner) pratiti. akrep (arap. akratoterme (grč. akonitin (grč. accorporatio) sjedinjenje. akordion (ital. akontirati (ital. slagati. priraštaj. akreditirati (nlat. akomodirati (lat. naročiti način plaćanja radnika. izravnati. aceordium) kuz. akrescenzija (lat.. na ime zarade ili primanja. Aconitum napellus) hem. bledilo. krateia nemoć. priznati. akomija (grč. poravnati se. punomoćje. a-. urediti. zglasilac. akosmija (grč. akontacija (ital. kote kosa) ned. predujmiti. trg. udesiti se. poverenje. nlat. na ime. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. uzimanje predujma. akolast (grč. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. suprotno: ateizam. akrep) škorpija. akreditiranom. suma koja se uzima na račun. terme. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. v. slaganje. plaćati taj posao po parčetu.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. assoglmoder) podesiti. akordoar (fr. akordando (ital. aKĆluthos) pomoćnik. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. poravna™ se. pridružiti. bez istinske stvarnosti. sprovodnik. namiriti se. udešavanje muzičkih instrumenata. uvaženje. akrescenziJa akorder (fr.. akrement (lat. akotiledone (grč. predujam. nečistoća. zagrliti. akdniton jedić. zglašavajući. dati kredit. voj. zglaša-vati. pa i sam svet. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. otuda: dati neki posao u akord. a conto) uzimanje na račun. bolestan izgled lica. kao jedino što doista živi. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. accompagner) pratilac. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. fet akompli (fr. med. vezati za ggritke. „štimer". akreditirati se steći ime. pronañena 1829. poravnanje. accommodatio) udešavanje. accoler) obgrliti. tur. zglasilo. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akreditiv (nlat. akranija (grč. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. zagrada. accord. tip. žderonja. uzimanje unapred. proždrljiva!]. dok su sve ostale stvari. opunomoćiti. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. aKolastos) neumeren čovek. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. akonto. kranfon lubanja) fiziol. staviti u za-grade. po svršenom parčetu. unapred. a-. po dešavanje. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. uroñena nakaznost glave. voj. logia nauka) nauka o lekovima. akomodacija (lat. akr (eng. akompli (fr. fait accompli) svršen čin. viljuška za zglašavanje. fr. svršen. akompanjist(a) (fr. a kong» (ital. bog. na ime zarade ili primanja. accrementum) poraštaj. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. ckrku-larni akreditiv akreditivno. accommodare. jakrep.22 ramenu novoproizvedenog viteza. akomodirati se.

phagos žderač) skakavcojed. akribometrija (grč. optuživanje. akroterion vrh. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrobacija (grč. ruke i noge) od kamena. neodlučnost. akromegalija (grč. akropostija. akridofag (grč. akrobata) (grč. pri obre-zanju. glavica) ark. akros. akros) fil istraživanje prauzroka. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. neodreñenost stanja bolesti. aseg oštar. akritičan (grč. usmen. ruku i nogu. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. uopšte. poslednjeg uzroka stvari. slemenu grañevina. kao i ostalih perifer-nih delova tela. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akrogrami (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrosofija (grč. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akros. akrobystfa) v. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. polis grad) gornji grad. akrije (lat. krajnji udovi tela. akromikrija (grč.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akromazija v. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. opori lekovi. akroliti (grč. gornji deo. acrimonia) oštrina. akrizija (grč. prevrtač. akromatopsija v. akros. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. metron) tačno merenje. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akrotizam (grč. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. ljutina. akrobatika (grč. kratkoća jednoga ili više udova. bazipetalan. plećka. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akroamatičan (grč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). otpornost. redak) pesma kod koje početna. gorčina. akriminacija (nlat. kephale glava) znat. akros.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akrimonija (lat. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. šiljatost glave. pathos bolest) med. donje vilice. akros. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akros. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akros.(grč. akros. akrokolije (grč. akribija (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akromfa) znat. akromion (grč. akronim (grč. monos jedini. rasuñivanja. čitanje. petalon list) bog. u životu. pisanje) tip. akrćasis) slušanje. med. pelivan. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akros. gipko-sti i okretnosti. avij. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. znat. oleum ulje) hen. okrivljavanje. akro. akrobistija (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. temeljitost. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. <upr. akroama (grč. akros. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. postupak pri radu kiselinama. . stfchos niz. akrolein (lat. akrfs skakavac. odseca. akrokefalija (grč. koji nosi plod na vrhu. predavanje. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akromonosilabike (grč. akribologija (grč. akribometar (grč. megas velik) med. akrilna kiselina hen. akromatin v. akribeia) tačnost. šiljat. akribes. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. ahromatin. vrh zgrade. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akros. usnica. ahromazija. nosa. koji se. accriminatio) optužba. akroterija (grč. gornji. akribes. akros. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. oporost. akros. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akrobistija. teško razumljiv. akros. brižlji-vost. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. odyne bol) ked. jezika. akropetalan (grč. akro. aseg ljut) farm. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. u obliku predavanja. mikrćs mali) med. ljuti. lopatica. akrografija (grč. savesnost. npr. akrostih (grč. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akropatija (grč. onaj koji se hrani skakavcima. karpos plod) bog. kolon ud) št. akropostija (grč. tačnost u govoru. pisanju. Akropolis (grč. akrisfa) nerasudnost. naročito krajnjih. predavanje. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. istraživanju i. tj. kiselina. akrokarpičan (grč. pleće. nekritičan. akroazis (grč. ahromatopsija. akromion. krajnji. graphfa.

ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. politički aktivist). Achse osovina) „osovinaš". up. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. istinit. naročito u sudu. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. activus. aktivitet. za razliku od pasiva. u dejstvu. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. agere delati. pretres. stopala. istina koja se ne može dokazati (npr. activus delatan. aktivirati (nlat. čin. delovanje. hem. onda su i meñu sobom jednake). aksinomantija (grč. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. fr. ne raditi po njoj ništa. 2. akta apostolorum (lat. akrćcholos jarostan. učenje o vrednostima. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. razjaren) jarost. aksijalni (lat. Aktentasche) torba za spise. javni spis. poz. njegovim stalnim nastojanjem. uši. radinost. aktentašna (nem. aksiomatičan (grč. pojačavanje delatnosti. aktinije (grč. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aktfs. aktinos) hek. akta publika (lat. aktivnost (lat. aktfs. akt (lat. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. dela. 1. aktiv 2. koji se ne dokazuje. aktivist(a) (lat. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. koji vredi. ubrzati. hartije od vrednosti. v. nadljubiča-stih. ahbp oca. delanje. aktinizam (grč. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. revnost. axis oca. aksungija (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". akros. bradva. ubrza-vati. salo. aktis. raditi) fil. dela apostola. koji radi. pospešavati. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. živ. moruzge. pogurnuti. imovina. aktive (lat. aktivizam (lat. gram. državnim nad-leštvima itd. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. mast. radnja. radnje. aheša) negostoljubivost. aktinos sunčani zrak. aktivi (nlat. nekretnine). šake. razjarenost. axilla pazuho) pazušni. očevidna istina. actus. manteia proricanje) proricanje po sekirama. activa) trg. osovinski. zrakova da izazovu hemijske promene. akroholija (grč. axioma ugled. raditi) pl. acte) delo. morske životinje iz porodice anto-zoa. akrofobija (grč. pl. akrocijanoza (grč. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. aksenija (grč. aktivator (lat. od kojih sopstvenik ima koristi. acta apostolorum) pl. radni. logia nauka) fil. teorija vrednosti. akta (lat. pregalački. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. aktivitet (nlat. aksiom (grč. negostoprimstvo. one koje se tiču države. aksiologija (grč. zrak) fiz. actor vršilac. activus delatan) radan. 2. izvršilac) glumac. aktivan (lat. još u službi. okretnost. trg. aktivisati (nlat. fil. koji označava delatnost) 1. cijanoza. activus delatan. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aksilarni (lat. aktiva (lat.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. ustalački. radan. stavljanje u delovanje. imanje (novac. gram. očevidan. praktično. radan) 1. aksiom. activa) trg. radno stanje (suprotno: pasiv).akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. activare) v. axis osovina. radi u nekoj oblasti (npr. naročito sudska radnja. ili su mu čak od štete. acta publica) pl. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. akter (fr.) med. aktivacija (lat. osovina. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. tj. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. nedokažljiva istina. usta). u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. actinaria) 3001. axine sekira. spisi koji se tiču nečega. potraživanje (suprotno: pasiva). odstraniti je. osovina. rasprava. mekanog tela. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. radni. pospešiti. 2. javne radnje. akseničan. dejstvo. okretan. pristalica aktivizma. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. activitas) živost. marljivost.. activi) pl. activare) staviti u dejstvo. suprotno: inaktivi. timologija. os) osni. aksiomatika nauka o aksiomima. aktiv-nost. farm. aktivirati. acteur. svaka svečana javna radnja. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. koji dejstvuje. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. activus delatan) onaj koji je delatan. act. uvesti u aktivnu službu. vredan. aksonometrija (grč. v. eng. aksist (nem. activus) v. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. bez kostura. Kad su dve količine jednake trećoj. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. svojstvo sunčanih. nlat. lat. akros. aktinidi (grč. tj. axios vredan. delatnost. actum. acta od agere delati. . v.

aktualizovati (fr. actu) u istini. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. acuitas) šiljatost. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. ostvariti. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. odista. advokat. aktuelnost (fr. aktinična energija (grč. aktis. aktualan (lat. actualiser) v. actuarius) sudski pisar. metron mera) 1. aktor (lat. ascusa-bilis) tužljiv. nlat. accusatorius) prav. aktuelaost. svečan čin. optužni. dan. stvarnost. aktis gen. accusator) tužilac. radioaktivan element. aktuelan. dejstvo nekog leka na organizam. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. accusatus) tuženik. sadašnja važnost. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. delo. rentgenogram. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. koji hemijski dejstvuje.. Actinomyces) biol. aktinoidi v. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). dat. graphia opis) nauka o zracima. savremen. aktis. koji hemijski razlaže. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktuelan (nlat. actualisatio) privoñenje u delo. poluvreme raspada 3. aktis. aktinos zrak) fiz. optuživanje. aktuacija (nlat. fr. aktinimetar (grč. današnjica. actualis) v. aktis. optuženje. akuzatus (lat. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. spol-no sjedinjavanje. hem. današnja zanimljivost. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. tuži-lački. akuzabilan (lat. koji je na dnevnom redu. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktinoterapija (grč. 2. bodljikast. akuzatorski (lat. aktis. aktu (lat. prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktfs. ispitivanje. aktinidi. aktinogram (grč. aktinoelektricitet (grč. actualis) fil. aktualitet. . aktis. akuzator (lat. actor) prav. aktinoskopija (grč. teorija aktualiteta psi*. atomska masa 219. actus) radnja. znak As. redni broj 86. goveda i svinja. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. primorci. prenošljiva i na ljude. aktrisa (fr. aktinij(um) (grč. akuitet (nlat. svečanost. atomska masa 227. aktinometrija (grč. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. actuatio) med. jesu aktinski.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktinografija (grč. zrakast. accusativus) gram. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktis. mykes gljiva) ned. aktuelna energija živa sila. rad. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. redni broj 89. med. actrice) glumica. naročito: oštrina tona. actualis) sadašnjost. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktualizacija (lat. energeia delo. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. metron mera) fiz. oštrina. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. savremenost. akuleiforman (lat. aktis. lečenje zracima.92 sek. therapeia lečenje) med. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. kinetička energija. aktinomorfan (grč.). aktuar (lat. sparivanje. zastupnik. aktis) hen. aktus (lat. aktinograf (grč. oni koji stanuju na obali. metron metar) fiz. grapho pišem) fiz. akuzativ (lat. znak Ap. actuel) v. akte strma obala) pl. aktis. aktualizirati (fr. morphe oblik) bog. aktualitet (lat. činjenički. ispoljava se na organima za va-renje. aktualizam (lat. a ne nešto supstancijalno. čin. današnji. kažnjiv. tužitelj. stvarno. akuzacija (lat. aktovka (lat. akuzator. princip prirodne istorije. actuel) sadašnji. istinit. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. tužilac. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktinomicete (lat. aktinon (grč. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. agere raditi. optužilac. skopeo gledam) med. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. školska svečanost. aktis. aktis. stvaran. aktinomikoza (grč. accusatio) tuženje. danost. optuže-nik. aktis. aktinometar (grč. suprotno: akuzatus. naročito geologije i bio-logije. izdavalac punomoćja. aktualizo-vati. aculeiformis) žaokast. što). ostvarivanje. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinski (grč. ostvariva-ti. ostvarenje. supr. privesti ili privoditi u delo. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. gramma slovo) rendgenska slika. accusare optužiti. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. prozračavanje rendgenom. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. optužljiv. zrači H-zrake. actualis. nevidljivi.

akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accumulatio nagomilava-nje) 1. akustičan (grč. savestan. koji prisiljava na brzo rešenje. ispravan. akumulirati (lat. primalac jedne na sebe vučene menice. akut. accentus gravis) gram. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. akušer (fr. grč. akuširati (fr. isticanje. akcepta (lat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. acupictura) vezenje. znak za obeležavanje naglaska. koji ubrzava. akcentologija (lat. akuo čujem. jednog glasa. gramatici. nagomilavanje (reči i izraza). uredan. . prihvatljivost. acceptabilis) primljiv. akušerstvo (fr. akutangularan (lat. trasat. accepta) pl. accentus) gram. stavljati ak-cente na reči. jedna je promitent — ponu-ñač. ubrzanje. accoupler) sparivati. skupljač. grč. acceptare) primiti. acupressura pritisak iglom) med. nauka o trudnoći. akcentuacija. acutus) oštar. slog ili neku reč. akceptacija (nlat. prihodi. oštri akcent. dohoci. nlat. akumetar (grč. akušersko odeljenje med. staviti. reč kojom se izražava primanje menice. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. „prihvaćena". pri izgovoru. primaljstvo. accentuation) gram. akumulator (lat. akceptirati (lat. acceptibilitas) pri-mljivost. logia nauka) gram. od dveju ugovoračkih strana. kao u molra. steći. valac. akcentus akutus (lat. acus igla. crkva). acceptare) primalac. spa-riti. naglasak (sloga ili reči). accentus naglasak. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akulturacija (eng. akcentus gravis (lat. acutus oštar. primljen od Kineza i Japanaca. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akcelerometar (lat. akuo čujem. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akcen(a)t (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akceptibilitet (nlat. usvojljiv. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. dvornice. ubrzavajući. ubr-zavati. akušeza (fr. accentus acutus) gram. gramatici). spajati. acceptus primljen.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. angularis ugaoni) kom. akceptirati. nauka o akcentima. acceptatio cambii) primanje menice. accuratus) brižljiv. punctura bod) med. a obično traje do 40 dana. akupunktura (lat. primljena menica. slušam) fiz. acceptare) v. akcent. nauka o zvuku. pozori1pte. akceptant (lat. poroditi. oštri naglasak. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akceptilacija (lat. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. izvijeni naglasak (u grč. akupresura (lat. accelerativus) ubrzavan. accoucher) babištvo. prihvaćen) primanje menice. novac. akuratan (lat. tačan. prihvatiti. 2. vez. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. oštrougli. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). akcept (lat. prek. nagomilavač) fiz. poroditi se. acceleratio) fiz. odobra-. accelerare ubrzavati. akceleracija (lat. akumulacija (lat. accepti latio) trg. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. a druga akceptant— primalac). akceptor (lat. acutus accentus) gram. priznati. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. acculturation) l. sticati. akut (lat. i fr. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. vezivati dva po dva. accumulator gomilač. aparat za skupljanje električne energije. accoucheuse) babica. 2. spojiti. naglašavanje. accelerare) ubrzati. accoucher) pomoći ženi da rodi. nagomilavač. accumulare) nagomil(av)-ati. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". porañati se. teški naglasak (u grč. modernizacija (primitivne) kulture. akupiktura (nlat. „sprejeta". prihvatljiv. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akustika (grč. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. primalja. odobriti. akcelerirati (lat. cirkumfleks. akceptabilan (nlat. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. paciscenata. poroñaju i babinjama. akcentovati (lat. ret. akutan (lat. akustikos. up. akcept. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. način lečenja nekih bolesti. metron mera) v. v. akceptovati (lat. gram. accentus circumflexus). akcentuacija (fr. sloga ili neke reči putem naglašavanja. babičiti. akuplirati (fr. akcentus cirkumfleksus (lat. akoemetar. ubrzavanje. accentus naglasak) gram. akcentovanje (lat. gravis.

posrednik. ak§am) l. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . prihvatanje. akcioni (lat. accessio) pristupanje. alabastar. nemoralna žena. Aladnnova lampa. preduzimlji-vost. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. često se upotrebljava i el i ul. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. a la bon-er (fr. pokvarena. osetiti. akcipirati (lat. al. accedere pristupiti. pomoćni. na probu. accidentalis) v. delanje) radni. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). akcija (lat. akcidens (lat. udeo. sporedna. delatnost. član nekog akcionarskog društva. shvatiti. accidere. gomila. akcidence (lat. rumen. robinja. accidere dogañati se) prirez. trošarina. sluškinja. osećati. poreznik. akcizirati (fr. obrazaca.akcepcija 27 privreñivanje. »sena opaka jezika. tip. izbor jela po jelovniku. naučiti. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. op-tužiti. izrada tablica. tur. med. po. fini. Aladinova lampa v. actio. alabastros. actionator) tužitelj. vreme četvrte molitve muhamedanaca. gde je vladao rñav umetnički ukus). eng. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. slučaj. alabaster (grč. alal. 2. razumeti. poput (čega). akces (lat. al (tur. prila-zak. a la bonne heure) u dobri čas. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. actio tužba) tužiti. opažati. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. akcioiiradi-jus avij. (arap. accise) onaj koji plaća prirez. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). naročita. mnoštvo. sreća. action) radnja. svečana povorka. 2. acceptio) primanje. dejstvo. accessus. hartija od vrednosti i sl. alajka (tur. al) otvoreno crven. accidere dogoditi se. akcidencijalan. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. a la kart (fr. nlat. a 1a) kao. svetina. poluprovidno staklo. a la carte) prema jelovniku. prvi mrak. alabastrum) št. uzgredan. koje nisu bitne. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). lat. po zalasku sunca.. de-latni. senzal. optuživati. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. akcesoran (nlat. lat. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. accise. odeljenje konjanika. pri-laz. koji nema veze sa suštinom stvari. npr. accessorius) sporedan. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. actio rad. accidere) pl. akcesija (lat. alaj (tur. čuti. trošarinu. u vodi teško rastvorljiv. usvojene značenje neke reči. 3. priraštaj. ala breve takt (ital. alaj-beg (tur. akcidencija (lat. koji se tiče dejstva. Aladin.(ar. akcionar (fr. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. usvajanje. jezičara. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. slučajne osobine neke stvari. akcesit (lat. zalazak sunca. alajbegova slama ono što nema vlasnika. akcidencijalan (nlat. accise) odrediti prirez. veoma tvrda vrsta gipsa. akcidentalije (lat. ono o čemu niko ne vodi računa. trošarinu. trg. akciza (fr. pristup) početnik. akšam (tur. alabandizam umetničko ošljarenje. stupanje na vlast. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). halal. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. akcionator (nlat. acctionnaire) trg. parada. accipere) primiti. napad groznice. alaj-barjak (tur. slučajna zarada. po ugledu na nešto. ružičast. slučajan. alabastersko staklo mutno. opaziti. alev. a la (fr. fr. al-kali. halayik) 1. Al-kuran itd. alkohol. accise) trošarinac. accessus pristupanje. pripravnik u službi ili zvanju. al-) arapski član. akcionirati (lat. accidentalia) slučajnosti. sporednosti. što je promenljive ili slučajno u njoj. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. akcizor (fr. accedere) pristup. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. accidens. accisia. odn. accidentialis) nebitan. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. delanje. akcizant (fr. akcidentalan (nlat. ono što još pripada glavnoj stvari. oporezovati. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. alay) vojska. sporedan posao. deonica. deoničar. sporedna nagrada. raspusna. sporedan. desiti se) nebitna. akcesist(a) (lat. tužilac. druga nagrada.

albatio) beljenje. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. at konj) alatast konj. pravi bog. alla marcia) iuz. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. allantos kobasica. grč. albolit (lat. albedo (lat. albus beo) med. belančevinasta materija. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albatros (eng. albumin (lat. tur. alantijazis (grč. strah. nasledio odsustvo bojene materije. obespokojiti. islamskog). a-ilah) bbg. svetao. album belo) belina. onaj koji boluje od albinizma. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. donositi. toksikon otrov) hem. alat) pribor. albifikacija. Alaun. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). spomen-knjiga. all'arme) voj. albugo (lat. allas. afferre donositi) prav. botulizam. po zapadnjački (za razliku od turskog. zabrinutost. danas samo pesničko ime Velike Britanije.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. . Alba Greka (lat. albit (lat. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alacija (nlat. alantoida (grč. albino. usled čega koža i kosa izgledaju bele. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. Albion (kelt. jer bi odbilo svu svetlost. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. nazvane po pronalazaču. uzbuna. halas. knjiga za skupljanje fotografija. eidos izgled. albifikacija (nlat. pustahija. požurivanje. alativ (fr. napad na nekog grdnjama. sjajanje metala. alaman (nem. alah (arap. albuminimetar (lat. allas. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. vid. belančevina. tj.000 listova). sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. po turski (za razliku od evropskog. Alemanne) gladnica. albus beo. album (lat. grč. ala prima (ital.. alumen) stipsa. na kome će se ostvariti neka radnja. nespokojstvo. ribar. albino (um. naročito ručni. spomenar. a-. prćija. albumen belance) hem. alarmirati (fr. po evropski. alantoidna tečnost zool. alas (mañ. sve što je potrebno za rad. koju treba ispuniti slikama u boji. bela mrlja na rožnjači oka. alatio. alla turca) na turski način. alatracija (nlat. supr. alla prima) slik. albumen) hem. metron mera) hem. obespokojavajući. albumen. albumen) hem. allatura. albus beo) min. alamanka (tur. knjiga sa belim listovima. supr. ala marna (ital. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. posrebravanje metala. neobuzdan čovek. 2. alarmist (fr. al crven. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. maraka itd. bez prethodnog gruntiranja. albus beo. poštanskih karata sa slikama. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. oprostiti se. alatura (nlat. belančevina. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. halaliti (tur. književnosti i kulture. lat. alla franca) na evropski način. orijentalskog. albuminat (lat. „brdska zemlja") staro. alata (lat. afferre doneti. miraz.: alaturka. ital. pozdraviti se. albatross) zool. gramežljivac. oblik) zool. koračnice. uznemiriti. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. naročito bakra. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. allantos kobasica) med. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alaun (nem. riñan. albertotipija tip. albinizam (lat. oruñe. najednom slikati. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. koji uznemiruje. začednica. bela. praviti uzbunu. alafranka (ital. alat. alarmer) uzbuniti. materija koja u sebi sadrži belančevine. alat (tur. alatus krilat) davanje krila. riba i gmizavaca). tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. odmah. alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan. ubrzanje. a oči crvenkaste. zastrašiti. crtežima i sl. u zbunjivati. albification) v. miraz. do zemlje duga. alarm (fr. allatratio) lajanje na. oprostiti se na rastanku. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alarme. lat. alba (lat. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. oboljenje usled trovanja kobasicom. albacija (nlat. albanolog stručnjak za albanologiju. lalein brbljati) med. albugo) med. zapadnjačkog). alantotoksikon (grč. uznemirujući. beli feldspat. allatus donesen) pl. alaliti. pokloniti. allas. lat. fig. albus beo) med. albacija. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. albumen (lat. nemir. začedna bešika. poziv ili znak ka oružju. alaturka (ital. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. pozvati ka oružju.: alafrZnka. alat (arap. od helal) l.

sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. anat. grč. lagneia obljuba) med. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. okrecima. ureo mokrim) med.'. nastao usled bola. idi. bolešljiv. rythmos odnos) 1. kockar. al-veolarni živci vilični živci. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). allegata) pl. algoritam. kao znak šećerne bolesti. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. izvoñenje.. trnka. algija (grč. alvus) anat. stolica. albumen. alegata (lat. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. kukuruznog brašna i dr. helva) v. ležišta za zube u vilicama. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. algofon (grč. helvahk) napojnica. algos bol. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. aleator) igrač kockom. nagrada. albuminoidi (lat. al-gebr) kat. alvus (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. napred! alea jakta est (lat.) astr. rythmos) v. grč. ćelijast. algaritam. uživanje u bolu. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. „volovsko oko". alveoli) l. algebra (arap. 2. aldim) zlato. albus beo) fiziol. allegatum) navedeno mesto. aldumaš (tur. napojnica.) crven. alcohol. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. 2. Aldebaran (arap. (boza). alkohol lišen jednog dela vodonika. albuminozan (nlat. alea kocka) muz. kocka je bačena. algorizam (arap. mesta navedena iz drugih dela. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. spasmos grč) med. algos bol. alvaluk (tur.. na-vod. alea kocka. najčešće algi. alvearium) košnica. okreni. koji odgovara litogra-fiji. med. grč mišića praćen bolom. voštane ćelije u pčelinjem saću. plamene boje. dakle. veština računanja. grč. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. konačno sam se odlučio na neko delo. izlučivanje belančevine mokraćom. požuda za bolom. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. slastičar. ale! (fr. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. alveolaran (nlat. algos bol. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. alea kocka) slučajan. nauka o algama. ćelijski. alea kocka. albus beo) ned. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. igrač na sreću. kockarnica. algeo osećam bol) bolan. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. alvadžija (tur. aleatorij(um) (lat. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. algae) bot. bol. algeo osećam bol) med. algaritam (arap. izmet. tj. albuminosus) koji sadrži belančevinu. alva (tur. „sastavljanje razdvojenih delova". aleatiko (ital. uputstva. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. pozivanje na neki zakon. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. u sazvežñu „Bika". bescvetnice. alvearij(um) (lat. alev (pere. grč. jasno crvene svetlosti. alge (lat. otuda i naziv. phonos ubistvo) med. aldehid (nlat. bol živaca. algologija (lat.. graphfa) tip. pče-lanik. albuminurija (lat. algetičan (grč. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . belančevit. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algema) med. trbuh. algrafija (grč. algama (grč. aleatorika (lat. grč. alea jacta est) posl. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. znalac algebre. allez) hajdete. god. algoritam. algospazmus (grč. logia) bog. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. udžbenik algebre. alga. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña.. algolagnija (grč. zvezda prve veličine. račun simbolima po odreñenim zakonima. aleatorium) igračnica. male duplje. npr. albumoze (lat. mat. neuralgija. bolesti bubrega i dr. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. kriptogamne vodene biljke. aleatorni (lat. aldum (tur. alveole (lat. algoritam (arap. alegat (lat. aleator (lat. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. halva.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. rythmcs) v.

pharmakon lek) med. protivotrovni. ne mnogo brzo. alegro kon fuoko. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. umereno brzo. klasičan stih Francuza. aleksandrijski gramati-čari. vrsta dragog kamena. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. aleksiteričan (grč. allegro) muz. alegro non tango (ital. lek protiv trovanja. alegramente. alegro kon spirito. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. odmereno hitro. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alegro (ital. alektryon petao. alegramente (ital. alegro ma non tropo (ital. pozivanje na spis. alegrisimo. u arapskom. . alektriomahija (grč. allegro ma pop troppo) muz. v. manje živo. alegorisati (grč. vatreno. brzo. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. štitim) hem. alegro vivače (ital. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. allelon naizmeničan. izazivanje draži. allegro furioso) muz. delo ili pisca. alegro kon mogo (ital. živo i brzo. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. drukčije prikazujem) v. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. allegramente) v. vrlo veselo. alegro kon spirito (ital. hitro. alektriomantija (grč. živahno. alegro furiozo (ital. izražavati misli zavijeno. aleksija (grč. aleksipiretikon (grč. Septua-ginta. alexo branim) med. aleluja (hebr. alegro kon fuoko (ital. sa žarom. alam znak. slikovit govor. allegoria) poet. kao npr. alegro asai (ital. allegro con moto) muz.alegacija ZO alegacija (lat. navoñenje činjenica. aleja (fr. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alegorija (grč. alegro asai. naročito protivotrov. allegro con spirito) muz. alexo pomažem. u slikama. alegrisimo (ital. tvrñenje. allegro con brio) muz. pre n. umereno veselo. brzo. slikovito. v. slikovito objašnjenje pojma ili misli. aleksandrinac poet. uzaja-mni. allegro moderato) muz. vrlo veselo. alegro vivace) muz. protivotrov. što življe. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alem (arap. aleksit (grč. u prirodi i životinjskom svetu. alelopatija (grč. sredstvo za spasavanje i pomoć. i dr. uzburkano. u HUP veku. umereno alegreto. aliluja. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). sredstvo protiv groznice.) nauka o protivotro-vima. manje veselo. alegrisimo. pesma u slavu boga. alegorist(a) (grč. alexo branim. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. suva učenost radi učenosti. aleksiterijum. slikovit. pat-hos doživljaj. koji je osnovao 331. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegretto) muz. u ponoći kao u po dana" (nar. alexo branim. lexis govor) psih. a-. »sivo. primamljivanje. allegoreo drukčije izražavam. iz HP veka. hallal. alegro moderato (ital. pesma). allegatio) navoñenje. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegro kon brio (ital. aleksifarmakon (grč. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). veselo. alegorizirati (grč. allegro con fuoco) muz. vrlo »sivo. alegretino (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. v. allelon meñusobni. phtefro unittavam. aleksifarmacija (grč. koji potiče iz Aleksandrije. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. allegro pop tanto) muz. aleksandrit (grč. v. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. aleksin (grč. alegro kon brio. allegro maestoso) muz. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. manje brzo nego u alegro. allelophthorfa) fil. alektacija (lat. zavijen. alegorisati. delovanje. pored ostalih mnogih značenja. allegrissimo) muz. rug vatra) med. up. uzan prolaz. alegro di molto (ital. strasno i brzo. alektryon petao. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. sa dostojanstvom. alegro. allegro assai) muz. alegro maestozo (ital. aleloftorija (grč. alegoričan (grč. a ne direktno. ne odviše brzo. dvanaesterac. čist rad (u bakrorezu). alegreto (ital. bez ikakve veze sa stvarnim životom. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allectatio) mamljenje. allegorikos) iskazan slikom. allee) drvored. alegro di molto. allegro di molto) muz. šetalište izmeñu dva reda drveća. allegrettino) muz.e. alegro kon brio.) min. alejkum selam (tur. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. po-morskog grada u Donjem Egiptu.

npr. v. alijaža (fr. razmena. alimentacija (lat. alikvota (lat. alizari) hen. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alimentatio hranjenje) ishrana. kajman. premamiti (mušterije). aliluja. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. aleopatija (grč. svezati brakom. aleuronat (grč. alienatio) otuñivanje. Alemani (nem. legirati. alimentarna intoksikacija med. a. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alergičan (grč. drugde. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alias) inače. aleuron pšenično brašno) bog. dok je ranije dobivana iz korena broća. v. aligacija. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. pathos bolest) lged. koren broća. alizarin (šp. aleopat (grč. npr. ergon) med. alimenta) pl. alentando (ital. obično: aliirati se. alligatore. odvratiti. odbiti neki predlog. alfa. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alijenizam (lat. thesis položaj. alienare) prav. alibi) prav. odlučno (npr. alef (hebr. aligirati (lat. npr. a limine (lat. alija (arap. aleuron (grč. metanje) med. alopatija. aleuron brašno. savet i sl. zemlja u kojoj žive Alemani). aliirati (fr.). aleiteza (grč. lyrnpha voda) med. alentando. primesak. alimentar (lat. allos. s praga) odmah. alliance) spajanje. alen-tato. up. aletofil (grč. alijansa (fr. slitina. Z. alijaža. alergija (grč. tj. alienus tuñ. gde je ta ista osoba. allier) vezati savezom. legura. ludilo. v. alizari (šp. aliquoties) mat. popuštajući. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alieniste) lekar za duševne bolesti. 2. na drugom mestu. udružiti. okruglasta i kristalizovana organska tvar. allos. alloios drukčiji. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. allos drugi. hhilat) odelo. fr. 4. alkkvotan. alikante (šp. supr. smesta. Sveta alijansa (fr. alemanda (fr. bez. alliage) v. alijevacija (lat. američki krokodil. sklopiti savez. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. allemande) muz. aleluja. onaj koji voli istinu. aletheia istina. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aleurometar (grč. umerenog tempa (nemačkog porekla). stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alijenist(a) (fr. izdržavati. alikvaitan (lat. alimfija (grč. aleuron pšenično brašno. primesa. alimentarius) prav. poludeti. svečana. zadržavajući. alienisme) med. vanbračne dece. alizari. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. izdržavanje. alibi (lat. alet (arap. lat. alienatio mentis). alloios. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". aligacija (lat. snabdeva™ hranom. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. levantinske broć. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. alijas (lat. ponudu. allos drugi. alopat. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alimentirati (nlat. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. filalet. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aleuron pšenično brašno) bog. duhovno ra-strojstvo (lat. koji pati od alergije. allentando) muz. otu-ñivati. 6 su alikvote broja 12. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. alethes istinit. bračna veza.ne. philos prijatelj) prijatelj istine. fig. a limine. zalog. nedostatak limfnih žlezda. aliquantum) mat. prema tvrñenju neke druge osobe. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. pathos) ned. aliment(a) (1. drugim putem. alligare) sliti. duševno rastrojstvo. koji se sadrži u većem broju. prijateljstvo. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. sem toga. prodaja. el lagarto) zool. aleuromantija (grč. alergeni (grč. usporavajući.alemanda 31 alimfija smesa. opri-jateljiti. alimentare) ishranjiva-ti. alizari) bog. sme-šati. allentato) muz. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. savez. u biljnim ćelijama. drukčije. u odreñeno vreme tobože bila. ua. god. . udruživanje. alikvotan (lat. Pruske i Austrije 1815. belle alliance). oroñavanje. v. odstupanje od prirodnog stanja. alentato (ital. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. belančevina koja se nalazi u pšenici. otu-ñenje. med. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alijenirati (lat. aligator (ital. aletiologija (grč. trovanje hranom. šp. dodatak. slična zrncu. otuñiti. ergon) med. slivati. ergon delo) ned.

alkatifa (arap. npr. alitura (lat. pš. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. alkalizirati (lat. strihnin. doterati pod konac. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. po sadašnjoj vrednosti novca. rakije i dr. alkoholatura (arap. kofein. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. iz Mitilene na Lezbosu. halka) v. nauka o lečenju trljanjem. alinjirati (fr. Alkalos) poet. od kojih su prve tri i poslednja jambi. . halkah. osloboñenje špirituse od vode. alka (tur. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. grč.drveta. otrovni i gorka ukusa. stih od pet stopa. novi pasus.. ad littera slovo) praviti aliteraciju. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. vodokri-lac. aliptika (grč. Al-qur' ap) v. alkalescirati (nlat. teobromin i dr. alkejska strofa strofa od četiri stiha. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. aliteratio) poet. jedan deveterac i jedan deseterac. halkah) hen. nego tek iz drugih odeljenja. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. allure) hod. alere hraniti. hidrokrilac. ali ingrosso) trg. alkalimetar (arap. ponašanje. prečišćavanje alkohola. kroz staklena vrata i prozore. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. Alkuran (arap. organska hemijska jedinjena ugljenika. cezijum i francijum. koji je živeo 600. vodonika i kiseonika. al korzo (ital. hem. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. aligner.) dvorac.. alcalisare) hen. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. novi paragraf. npr. ishrana. skaphos laña) vozilo s krilima. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. šp. od kore kina-. alkalni metali hem. atropin. alkoholat (arap. nešto uvučenim redom. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. grč. aliterirati (lat. na veliko. alkejski stih (grč. fig. piva. alkoholizacija (arap. up. alkoholi (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alcalescentia) hem. hemijski najreak-tivniji.. sa osnovom od vune i svile. hidroksidi alkalnih metala. an gro. najbolji. alkoholičar (arap. alir(a) (fr. natrijum. npr. osloboditi od vode. opojno piće. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. ala krilo. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. pre naše ere. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti.. metron mera) he». odeljak koji počinje novim. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. iste slogove. poravnati po koncu. savršeno prečišćen prah. grč. Koran. dvor. Al-qur' ap) v. neki prah. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. alkalij (arap. god.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. ko-kain.) hem. alkoholometar (arap. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. pijanica. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). po kursu. urediti. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. postrojiti. grč. Alkoran (arap. prečista™ do stepena najveće finoće. halkali. a od. 2. rubidijum. železa i dr. efdos) hem. pomešati sa alkoholom. potaša. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. aliskaf (lat. alineja (lat. metron mera) hem. halkah) hem. naročito rakije. vladanje. alkoholizirati (arap. alcalescere) hen. halkalf. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu.). alkovn (arap. alkali (arap. izlučiti špiritus iz neke tečnosti.: „Ona poji po putu putnike". al ingroso (ital. halka. način kretanja. Korav. alkalije (arap. aliteracija (nlat. morfin. alkaloidi (arap.) pl. alkalimetrija (arap. alcalisatio) hem. alkohol (arap. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo.) hem. grč. alkalescencija (nlat. razlažu vodu. al-qohhlu) l. trljam) veština masiranje. al corso) trg. ložnica. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. alifatična jedinjenja hem. potaša. alkazar (arap. amoni-jaka. način hoda i držanja nekog čoveka. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. svrstati.) pl. alkoholometrija (arap. al-qubeh.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkoholizam (arap. lat. nikotin.. palata. udubljenje u sobi sa posteljom. alefpho mažem. linea red) nov red. hem.) hem. grč. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. alitura) hranje-nje.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. od kojih su neki veoma lekoviti. alkalizacija (nlat. nauka o ispitivanju sode ili potaše. ka-lijum. trag divljači. od kojih dva jedanaester-ca.

pathos bolest) med. allos drugi. produžak. oslovlja-vati. tur. nelogičan. transplantacija. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. prelaženje jednog glasa u drugi. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. allotrios. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. alo. allonge) trg. allons) hajdmo!. alotigen (grč. alogija (grč. pravljenje omašaka u govoru. allotrios tuñ) pl. list koji se prila-že uz menicu. allothi na drugom mestu. almaz (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. logos um. heterodoksija. al. asamas. al-6t) slobodno dobro.: homeopatija). alogičan (grč. tj. nesmišlje-nost. alloqui) osloniti. alokvijum. kose) ned. alokacija (nlat. alopecija ned. alodijalan (nlat. allćtrios. alomorfizam (grč. ono koje nije dobiveno u leno. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. v. ćelavljenje.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. alogotrofija (grč. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. aloniman (grč. grapho pišem) tuñ rukopis. nego koje je potpuna sopstvenost. pristalica alopatije. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. almarada (tl. up. drukčiji. alon (fr. v. laleo brbljam. al marko (ital. alograf (grč. alloquium) v. aloteza (grč. allos drugi. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alotigen. allos. thesis postavljanje) lšlv. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. dodatak. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alokucija (lat. tuña zanimanja. up. krug na nebu para-lelan sa vidikom. istočnjačke. alopekija (grč. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. ura! alonž (fr. almas) dijamant. nered. almanah (arap. melos ud) zool. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alotropija. zbornik koji izlazi godišnje. alogen (grč. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allotrios. nepri-stojnost. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alopekija. po grofu Almavivi. genos rod) stranac. allos drugi. alotrije (grč. aloe) vot. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alokvirati (lat. almada. naziv za univerzitet i veliku školu. a na koji se stavljaju indosa-menti. alogen. alopecija. alodoksija (grč. alopat (grč. nastavak (npr. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. od koga se spravljaju lekovi. besmislica. gen-pab rañam) koji je postao drugde. alolalija (grč. ćelavost. morphe oblik) hen. napred!. almarada) bodež sa tri reza. sporedne (ili: tuñe) stvari. plassein uobli-čiti. prijatelj. allocutio) oslovljavanje. allos drugi. ap-dros čovek. a-. phagein jesti) ned. alotriologija (grč. uobličavati) med. magna constructio veliki sklop. kratak govor. almadet (arap. vepggačkih zuba. allos. alodijalna dobra (stnem. kratka beseda.(grč. apeg. pathos) ned. različit. odobravanje nekog računa. alogos protivan svrsi. odtis zub) nameštanje tuñih. alopekia opadanje dlaka. allos. allos. aloe) hen. alokvij(um) (lat. tuñ potpis. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). aleopatija. aloin (grč. alopateki metod lečenja. alogfa) nerazumnost. lat. grč. lekar koji leči pomoću alopatije. nazvanog. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. megfste. ili stavke docnije unesene u račun. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. npr. alomorfija (grč. bolest opadanja kose. trg. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. godišnjak. megale syntaxis. allos. naročito afrička. up. grč. zadužiti ih. prema čistoj težini zlata i srebra. verovatno. alokucija.) astr. arap. allodialis) slobodan od plaćanja danka. al marco) trg. almoraham (arap. allocatio) dodavanje. alma mater (lat. govorim) ned. nerazuman. alopatija (grč. . al-. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. aleopat. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". na nekom stolu). elmas. allos drugi.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. al-manakh) kalendar. allos drugi. allos drugi. alotriodontija (grč. almukantarat (arap. nasleñeno dobro. tuñinac. produžetak. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. glupost. Almagest (arap. aloplastika (grč. alodij(um) (stnem. alotriofagija (grč. pogrešan govor. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. horizontom. alogandromelin (grč. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima.

grč. alt (lat altus visok. al seko (ital. diskusija. alpijski (lat. zool. opredeljivanje za jednu od dve odluke. protivnička strana. alterativa) pl. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. preobraćanje. alpijska rasa. alohton (grč. savršeno tačno. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. nego im je potrebna organ-ska hrana. raspro-stirem se) bkol. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. al pjačere (ital. uzbuditi. alternativa) izbor izmeñu dvoga. Alpes. naročito kod novca. 3. alterkacija (lat. alpinum (lat. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. tropos način) heh. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. oltar. hen. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. koji ima oblik Alpa. npr. allos. po starom verovanju. ital. iste vrednosti ili sadržine. al piacere) muz. kordiljerska tkanina od alpakine vune. planinski sport. alpacca) l. allos. alteratio) menjanje na gore. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. koji je sličan čovečjem liku. apunto. lednja-ke. Alpes) v. koji ima jednaku vrednost. alterare) menjati. alporama (lat. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. tropos) he*. ra-spra. al pjačimento (ital. planinar. alotropija (grč. protivna. alohorija (grč. alohroizam (grč. uzbuñivanje. isggust. 2. promena.pari (ital. prema dopadanju. alterancije (nlat. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. lat. alpini) voj. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. med. alte-rativa. allos drugi. vodom. naročito: penjanje na Alpe. pogled na glečere. alruna. planinarstvo. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. svaña. alta aga visok žrtvenik) v. altana) apx. muz. choreo idem. zbuniti. ulster. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". potpuno saglasno. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. iz koga su. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. al punto (ital. allaka (per. altera pars drugi deo) druga strana. gnev. alpinizam (lat. up. rasrditi. odmenjivanje. pokvariti. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. koji postepeno poboljšavaju sokove. alter ego (lat. alta ottava) muz. koji se preliva. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. promeniti. mali. drugi glas. alpinist(a) proučavalac Alpa.: „Galilej je otkrio zakone padanja". izmeniti na gore. altercatio) prepirka. oštećenje. preina-čenje. alto) muz. altar (lat. supstancije. 2. alrauna (stnem. uplašiti. gatalica. italijanske i francuske trupe. alternativan (nlat. supr. izomerija.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. allos. 2. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. po tome nazvan koren mandragore. alternatio) smenjivanje. alterativa (nlat. pogorp!anje. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. al rigore di tempo) muz. alternacija (lat. viši srednji glas. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alternator (nlat. al pari) trg. alster v. alta otava (lat. log. ned. strogo u taktu. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. osobina ljudi. jednak. postali ti patuljci--proroci. al punto) u tačku. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. althaia. balkon. nem. al. kako se hoće. životinjama. od 1872. smenjenost. čarobnica. ital. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alterirati (nlat. u istočnoj i južnoj Evropi. lekovi koji izazivaju promenu. smena. alpinus) koji pripada Alpima. alter ego drugi ja) 1. al piacimento) muz. Alpes. od- .alotropan 34 alternacija alotropav (grč. novo srebro. alotrofija (grč. altus. allos drugi. v. al segno) nuz. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. trophe hrana) bkol. pogoršati. autotrofija. galvanski posrebrena elitna. alternator) fiz. pevač koji peva alt. altera pare (lat. kvariti. alpijski lovci. izmena. svojstvo tvari. al rigore di tempo (ital. uzbuñenje. raspravljanje. zamenik. istomišljenik. alpinistika (lat. v. althaea) vot. alpinizam. po volji. alohroičav (grč. zastupnik. npr. alomorfija. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. odmena. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alpini (ital. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. beli slez. alternativni sudovi su 1. alteracija (nlat. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. npr. alternativa (lat. al pjačere. allohroos) koji menja boje. vrsta peruanske late. orao gledam. alterantia) pl. alternativus) naizmeni-čan. altan(a) (lat. mezosopran. užasavanje. alteja (grč. penjač na Alpe.

gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. zlato. lat. pokretni lenjir. alternare) smenjivati se. alterum tantum) još jednom toliko. alfitomantija (grč. dvostruko. aluminari vaspitavati. tj. 2. tobožnja veština pravljenje zlata. početak. altimetar (lat. alterni-rajuća groznica povratna groznica.). al-qimia) v. bocka-ti. altrui drugi. al-hadat) re. alfa-zraci v. aluminozan (lat. gram. altum silencijum (lat. tiho zanimanje. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. element atomske mase 26. ići od altiora (alciora) ići napred. dukat. allusio. alumin (lat. tj. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. pored vaspitavanja. fr. suglasnički). d . ići naviše. altiora. . alumneum) v. aluminat. aluminium) min. početnik u čemu (u nekoj nauci. tvrñi od cinka a mekši od bakra. altus visok. alhimija (arap. beta) gram. čovekoljubac. alludere) smerati. odmenjivati se. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altin (tur. ječmeno brašno. 2. i hrane. altiora) pl. altus visok. altes (fr. aluminat (lat. aluminijum) (lat. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alfabet (prva dva grčka slova alpha. alunirati (lat. al-qimia) naziv za najstariju hemiju.v. osim ćirilskih i glagoljskih.alternirati 35 alciora alumen (lat. alumen stipsa) hem. termin potiče od O. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. al fresko (ital. alpha a. deo nonijusa. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. visost. b. Al-hamrah) „crvena kuća". up. altiora) v. sprava za merenje visina. redni broj 13. alteri huic ovom drugom) fil. najgornji. da nešto prepisuju. stratus. aluminosus) stipsast. ciljanje na koga ili što. sleteti na Mesec. stip-sat. samoglasnički. tj. 2. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. za merenje uglova. alhimija. alto) «uz. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. up. aluvionog prava. latinska ili koja druga slova. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. aludirati (lat. ped. onda dok se jednoj predaje. duboko ćutanje. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. pod alfa. tuizam. ljubav prema bližnjima. grč. veštini. aluzivan. alumen) min. altimetrija (lat. alumneum. viša znanja. kvantitativni. kamate koje su se popele do visine glavnice. stipsa. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. ruski bakreni novac. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. npr. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. Konta. u odreñenom redu. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. altum silentium) duboka tišina. alciora (lat. naplavljeno) geol. alterum tantum (lat.) islandski parlamenat. altruizam (od ital. a. metrfa) veština ili nauka merenja visina. nesebičnost. altus. altiora (lat. alhemija. alludere smerati) nišanjenje. grč. hemičaru Al-fenu. mavarske kraljevska palata u Granadi. alfa (grč. alluvio naplavljenje) prav. alhidada (arap. aluvijalan (nlat. beta b) 1. alhemija (arap. altokumulusi (lat. al fresco po svežem) slik. trg. menjenost. altesse) visočanstvo. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. metron me-rilo. znak A1. alumneum (nlat. med. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. pevač koji peva alt. turski zlatni novac. druge imaju tzv. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. crtaju i sl. naziv po pronalazaču. alternirati (lat. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. zanatu i dr. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. tegljiv i kovan. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). c. prevoj (kvali-tativni. aluminijum. ako u jednom razredu ima više grupa. alphiton ječmena pre-krupa. pa i celoga čovečanstva. govorka figura u kojoj se. alting (dan. sve i sva. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. alluvialis) nanosni. altin) l. mesto prave stvari. kumulus. kolebati se. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. više stvari. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. aluvij(um) (lat. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. pr. v. procesu alfaraspada. aluzija (lat. altus. Alhambra (arap. fig. altostratusi (lat. . alumin.98. početak i kraj nečega. alluvium naplava. 3. način osećanja. spisak izrañen alfabetskim redom. . alciora. naročito kod Arabljana. fig. ciljati na koga ili što. svetlost (titula). nišaniti. početnik u čitanju i pisanju. ZO delova cinka i 10 delova nikla. alfabetar (grč. altist(a) (ital.. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. mera) visinomer. pansion. više nauke. docnije. alhimist(a) (arap. aluvio (lat. 1. težiti za višim stvarima. alfa i omega (a. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu.

amalgamacija (nlat. krivica tragičnih junaka. Amharaca. svetinja. ostaviti na čuvanje. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. žensko odelo za jahanje. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. slepilo. slep. spoj. naukom. armagan grč. tj. muškobanja. amandman (fr. potraživanje. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amalgamirati. amabilmente amabile. gubitak. hamayli) amulet. okrilje. amalgam). alcak niskog rasta) nikakav čovek. hammam. amalgamisati (arap. emmagasinage) smeštanje u magazin. amatrisa (fr. a. Amadis (fr. amans-amens (lat. lat. sa kalijumom. amorevole. crna mrena u očima. amorozo. amalgamatio) hen. amender) poboljšati. . amazezis (grč. amara) pl. amasser) gomilati. stapanje. lat. a ne profesionalno. amandirati (fr. nežno. hrabro su branile svoju državu. amabilmente. amans-amens) koji je zaljubl>en. amanšman (fr. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. aldžamija (arap. bezbednost. natrijumom. embouchure) muz.36 ambasad a alčak (tur. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. fig. tesno otopiti (u jedno). amathia) neznanje. sargija. amartia) grepšost. ljupko. a manco) trg. prilagoñavanje delova celini. amarulentan (lat. amateur. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amatrix) ljubiteljka. hamail. amalin (arap. lat. zamračavanje vida. emmanchement) slik. amam (arap. upakivanje. amazonke (grč. bez. hamartija. amarulentus) gorak. varalica. nemogućnost žvakanja hrane. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. fig. diletant. čuvanje. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. pun gorčine. malassein smekšati) hem. amari&a (etiop. amazonsko odelo. v. amabilmente) muz. npr. amazonsko odelo sp. gorki lekovi. veštinom itd. amanet (tur. amarus gorak) bog. amballage) pakovanje. ambasada (fr. junak žena. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. junak iz romana. prepredenjak. emanet) preporuka. neobrazovanost. amabile) kuz. emmagasiner) smeštati u magazin. strah od vožnje. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amandin (fr. Po priči. lat. amartija (grč. ostava. gorka materija. ambalaža (fr. predujam. (ital. amagazinirati (fr. amaurosis zamračenje) med. slepoća. masaomai žvaćem) med. nagomi-lati. pobolj-šanje. malagma olakšavne sredstvo. amarela (ital. bile su veoma ratoborne. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amagazinaža (fr. ambažura (fr. dug. amarant (grč. slitina. hammal. bakrom. hamam) tursko kupatilo s parenjem. smela jahačica. hamal) nosač tereta. traženje preduj-ma. fig. amazon (grč. Amazon) mit. junakinja. amajlija (tur. amaterka. ratobor-na žena. a manko (ital. talisman. farž.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. armagan. ambassade. grč. predmet koji se daje na čuvanje. nagomilavati. kletvenik) poslanstvo. združiti.. pakovarina. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. nakupiti. a-. stanište ambasadora. amarin (nlat. malassein smekšati) hem. sa vladavi-nom majke i žene. zavet. amandine) bademov sapun. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. prijateljica umetnosti. popravka. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amara (lat. tur.ne. amater (fr. spajanje metala sa živom. manjak. amarinum) hem. lopov. amarella. ambactus sluga. amabile (ital. pribor za pakovanje. malassein) v. nečistota. umilno. phobos) med. poverenje. grč. legura žive sa drugim metalima. budala je. spojiti sa živom. krasuljak. a-mauros mračan. amaksofobija (grč. mazos dojka. amarantos neuvenljiv) bog. amatrice. v. zlatom. sliti živu sa drugim metalima (v. popraviti. amaurotičan (grč. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. poboljšavati. fig. ataha kola. amalgamirati (arap. Amazon) sp. hamajlija. „one koje nemaju dojki". iz ljubavi. gorka sredstva. tur. srebrom i dr. Amadis de Gaule) lit. amaurozis (grč. npr. ljubitelj. taman) bolestan u očima. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. nagrada za pakovanje. amazon. umetnošću. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amatija (grč. amalgam (arap. amasirati (fr.

amblozis (grč. prevući tamnom bojom. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. licemerstvo. ambulant (lat. ambiskada (fr. ambulans) trg. provalija. obilaziti nekoga i moliti za mesto. na soleji. ambijent (lat. amblosis pobačaj) med. božanski. pisak na rogu. obadvo-jica. svirali itd. ići) putujući. grč. molilac. ambirati (lat. licemer. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambilokvija (lat. kuću namestiti potrebnim stvarima. dvosmislica. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. amber. fig. ambloma (grč. ambloma pobačaj) med.(lat. amblys. slab. ambis (grč. ići za čim. železnička pošta. embouchement) utok. hrana višnjih bogova. ambrosis) bogovski. abortiva. potamniti. amble) jax. ambijenat (lat. nem. 6p6s vid. oba. ambrosfa) kit. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. amblem (grč. amrel. 'anbar. fr. ambulantia) med. valere vredeti) pst. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. busija. ambulare hodati. opticaj. up. ops. ambyssos) bezdan. embrasser) zagrliti. ambo (lat. 'anbar. opaliti) pl. loqui govoriti) dvosmislen govor. u istom redu jedne tombolske karte. nestalan. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. arće pipanje) med. ambiciozan (lat. amb. ambiguitas) dvosmislenost. opkoljava-ti) sredina. abortus. okolina. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. na sve četiri strane. neosetllvost. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambrel(a) v. jelo koje daje besmrtnost. fig. ambire) tražiti službu. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambulanca. ambidekster (nlat. pokretni. logia) dvosmislen izraz. ravan hod konja. fig. voj. društvo u kome neko živi i radi. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. muz. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambiologija (lat. med. ambrasirati (fr. dovesti izmeñu dve vatre. putem podmićivanja i sl. težiti za čim. dulac. slabovidost. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ambulancija (ital. oko) med. ambliopija (grč. eldos izgled) presovan ćilibar. amoibe promena) zool. ambo oboje. stremljenje čemu. embuscade) zaseda. ambideksteritet (nlat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. amblijafija (grč. ambitus (lat. propovedi i pomeni. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). Ambulanz) v. ambitus) obilaženje. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. simbol. usta topovske ili puščane cevi. grč. nego dolaze na lečenje po potrebi. natprirodan. poljubiti.. ambulanza. ambitiosus) častoljubiv. ambusta. ambulatoria) ned. ambo oboje. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. čaršije. ambon katedra. ambulare hodati. naročito nedozvoljenim načinom. ambi. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. opekotine. dvosmislica. amblys tup. propast. ambulanta pošta putujuća. emblema. ambicija (lat. ponor. predikaonica. ambonoklast (grč. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambulantni (lat. težnja za nečim. ambra (arap. ambl (fr. obgr-liti. pokriven hodnik oko crkve. nego dolazi lekaru na lečenje. ambivalentan (lat. traženje čega. sskr. amebv (grč. bolesnička stanica. ambulans. ambrinirati (fr. ambroid (arap. tur. kružna putovanja. ambulatorija (lat. obeležje. ambulanta. ambire obilaziti. ambigvitet (lat. jelo koje okrepljuje. amblotika (grč. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. dvostruka privlačnost. slavoljubiv. pobacivanje. znamenje. embrunir) slik. divan. ambo oba. slavoljublje. amvon (grč. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambušman (fr. ambrozija (grč. embleme) znak. voj. emblem. celivati. ambivalencija (lat. sredstva za izazivanje pobačaja. ameblirati (fr. koji pripada bogovima. oboje. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. pokretna ili poljska bolnica. ambusta (lat. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. amblosko pobaciti) pl. nek-tar. ušće (reke). ambrozijski (grč. sskr. ambitio) častoljublje. molitve. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. od pet. amblozis. ambara mirisna smola. slabost čula pipanja. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambulanta (lat. v. med. fig. . amburere ogoreti. ambrotipi pl. izvrsno jelo. pobačaj. ambloma. otvor klanca ili tesnaca.

amencija okulta (nlat. amenija. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. melior bolji. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. doterivanje. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. rheo tečem. zanimljiv. ametabolija (grč. vepggački napravljen 1946. jetre. ametričan (grč. ametaboličan (grč. razonoñavati. amylum. poameričavati. amylon) hen. amuser) zabavljati. a-. zapaljenje krajnika. prijatan. men. nepravilnost. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amygdalon badem) bademova gorčina. amida) hen. grč. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ili mnogogubo toga. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. bubrega i creva. a-. oko) med. poboljšavanje. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amerikanizmi pl. bresaka. prijateljski sporazum. a-metrfa) neravnomernost. amidin (nlat. men. zanimati. amilum (lat. insekti koji nisu podložni metamorfozi. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amenorea (grč. a-. vrsta košnice američkog tipa. nepravilan. prouzrokovan amebama. ned. amimija (grč. amikabili mode (lat. v. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. a-. metabole) biol. amicabili modo) na prijateljski način. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. vrsta lakog poljskog topa. amizirati (fr. na lep način. amin (hebr. amiloza (grč. ametodist (grč. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amigdalitis (grč. americaniser) poame-ričiti. v. potajno. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. americaine) otvorena kola na četiri točka. amusette) zabavica. staračka slaboumnost. glikozid u gorkom bedemu. manfa) ned. a-methystos) pl. a. farn. otrovan. zemljišta. prijateljska nagodba. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amen. atomska masa 243. nenaučan. amerikav (fr. koji je bez reda i načela. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. bez. 2. amelioracija (nlat. skriveno ludilo. naglo ludilo. naročito slezine. amicalis) prijateljski. tuha sluz) ned. planu. amida) hen. a-. mana oka u prelamanju svetlosti. amebni (grč. ludilo. nejednak. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. pripada grupi trans-urana. a-metron. amoibe promena) koji potiče od amebe. amencija simpleks (lat. ametrija (grč. uveseljavati. amentia partialis) ned. amentia activa) med. amikalan (lat. amentes cit. organsko jedinjenje SvN10O5. nejednakost.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amenija (grč. god. igračka. trešanja. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amylon skrob) hen. ametabolni insekti zool. hemijski elemenat. ops vid. amentia) med. amen) v. preobražaj) koji se ne menja. amygdale badem) med. ametabolan (grč. fr. kajsija. delimično ludilo. a-. nepromenljiv. americij(um) hem. amiloidna degeneracija. amigdalin (grč. amicus prijatelj. štirak. amiloidva degeneracija med. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. ameliorirati (lat. amen (hebr. jezgru šljiva. ošljar.ne. a-. a-mfmetos) nepodražljiv. ametista (grč. amikabilis kompozicio (lat. skrobno brašno. 3. amimetičan (grč. men mesec) ned. imanja. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. jednostavna. amencija aktiva (nlat. opšta duševne slabost. amencija parcialis (nlat. amelioratio) pobolj-šanje. amicabilis compositio) prav. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amenorea. znak At. ameboidno kretanje zool. amizantan (fr. amentia senilis) med. drugarski. vrsta platna. a-metrfa) neravnomeran. amiksija (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amencija senilis (nlat. curim) med. ametist (grč. a-. razonodan. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amentia occulta) med. amin. otuda: reći amin privesti kraju. . 1. mfmesis podražavanje) med. metabole promena. poboljšavati. ametropija (grč. amizeta (fr. amivi hem. koji nije podložan metamorfozi. voj. amencija (lat. ameliorer) poboljšati. amusant) zabavan. nesrazmeran. redni broj 95. amenomanija (grč. amylacea) pl. vrsta lubenice. razonoda. popraviti (zemljište). amentia simplex) med. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. med. aminokiseline hen. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amerikanka agr. skrob. metabole ) biol. amerikanizirati (fr. amilacea (nlat. popravljanje. nesrazmernost. vrsta vinove loze. npr. amid (nlat. nepromenljiv. završiti.

a-. amoretti) št. amortisare) v. predati zaboravu krivicu. postepeno. salammoniacus) hem. 2. bogu Amon-u). sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). mamiti. amortirati (fr. morphe oblik) bezobličan. ammoniakon amonijak. amorfizam (grč. koji ne zna za moral. a-. vodenjača. amortisare) 1. amortissement) l. bezobličan. amirante (tl. amitoza (grč. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. 4. glavno božanstvo starih Egipćana. amenesteo zaboraviti) pomilovati. cornu Ammonis Amonov rog) geol. muz. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. nlat. amortirati. barut za poprašivanje. amnestia zaboravljanje) prav. dugotrajan ili stalan. empatement) slik. amnicola) stanovnik pokraj reke. amore (fr. haima krv) med. amnikolist(a) (lat. jedinjenje azota i vodonika. amissio) gubitak. mys mišić. Amor (lat. supr. v. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amorevole) muz. slikanje debelim slojem boja. amnestirati (grč. amorce) mamac. koje odbacuje dotadanji moral). amoreti (ital. amnestija (grč. amiotrofija (grč. odbranjujem. Amon. amorevole (ital. amca) stric. moriš običaj) koji je bez morala. zapaljenje vodenja-če. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. Amon (hebr. amortisatio) l. med. amniona. amonij(um) (lat. potprašiti. amnezija (grč.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. mos. Atog) mit. ammoniakćn. amnion (grč. koju odvaja od začetka tzv. ljubav sve pobeñuje. potpraši-vati (pušku). predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. kristalan.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amorfan (grč. oblast u Libiji. mnesis sećanje) med. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. bezbojan gas. koja je dobila ime po eg. ampatman (fr. 2. kratkotrajan. amorfija (grč. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amidža (tur. Ammon) kit. razdirem) biol. kod koga postoji amitoza. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. nakaznost. lekovi koji služe za predohranu. nlat. a-. a-. amitotičan (grč. otplaći-vati. moriš) fil. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amortizator (lat. naročito državnih zajmo-va. amoroso) l. amoriti. grč. amortizacija. nekristalisan. atupb branim. amoniti (hebr. grañ. a-morphos) bezobličnost. kristalnost. amica. amorozo (ital. amok (mal. 3. vraćati neki dug postepeno. amnestika (grč. amortizirati (nlat. trophe ishrana) med. fig. zaljubljeni. razdirem) biol. zupčasta ivica zida. min. emisija (lat. ljubav je jača od svega. nastavak -ites. 2. gubljenje. amnos jagnje) med. nakazan. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). 3. Amon. amoriti (lat. kap-sla za paljenje mina. amor vincit omnia) posl. 2. amnionova voda. nekristalnost. amoralizam (lat. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amynteria) pl. deda. bezobličnost. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. poprašljač. amortizacija (nlat. amortizirati. a-. oprostiti kaznu. nakaznost. min. ukras na vrhu grañevine. amortizman (fr. a-mos. morphe) bezobličnost. amor vincit omnija (lat. v. trovanje krvi amonijakom. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. simbol stvaralačke snage i rañanja. amoreti. vab (za divljač). ljubavnik. v. amoralan (lat. amortizovati (nlat. . amnitis (grč. amnos) med. amonijak (grč. amortisare) tehn. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amor cer) metnuti mamac. grč. vrh. amortizirati. amabile. amoniemija (grč. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. starac. amytto param. amortizman. amytto param. amonium) hem. Amon. amortizer. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amabile. ljubav. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). lat. up. amor ljubav) v. supr. vabiti. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. bezmora-lan. staviti kapelu. jedinjenje azota i vodonika. bog ljubavi. kao sastavni deo nišadora i dr. amortir) v. amorsirati (fr. zaštitna sredstva. fig. složenih jedinjenja.

odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amplificatio) proširi-vanje. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. bombaste reči. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. sa svih strana. unaokolo. amphi. zool. ampelurgija (grč. dvojak. amportirati (fr. zauzeti. amrel. amphibios. neobrazovanost. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. vodozemci. amplitude (lat. amfibije (grč. amplificativus) proširivan. koji uveličava. ombrello) računi štit od kiše i sunca. oko. Hthos kamen) pl. ambrel. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amplitudo obimna veličina. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. teh. fig. ampir (fr. uveličavajući. razgranato. fig. suncobran. šteta na brodu. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. amundizam (grč. meteor. zauzimanje. amfibioliti (grč. amportiranje (fr. amphiblestreides mre-žast) anat. ampule (lat. ampliare povećati. izložiti. kalfa. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. u složenicama: s obe strane. razrada. matematičaru i fizičaru A.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. npr. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amplificare) v. amulet (lat. amrela (ital. nadute. tj. način izražavanja nadugačko i naširoko. ret. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. amplectivus) koji obuhvata. up. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. a-. . nazvana po slavnom franc. amusfa) nenaklonost muza. emporter) voj. žustriti se. na jednoj skali. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. staklo električne sijalice. obuhvatan. osvojiti. bios život) aaij. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. razmetanje. ampirans (fr. za razliku od superlativa. opširno izlagati. planuti. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. zapaljenje mrežnjače oka. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. ampulla bočica) ispupčena. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amplijativ (lat. igra toga duha. amplektivan (vlat. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). anportirati se. amplifikovati (lat. employe) službenik. otimanje. vinograd. šira obrada. Ampere. ulje. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amourette) mala. ampullae) pl. logfa) nauka o amfibijama. najvišeg stepena. okolo. ljubav bez strasti. ampelos čokot. razvijati. ampule (lat. neobrazovan. amusia) koji ne uživa ljubav muza. odseći. nepesnički. odsecanje ranjenih. fiz. iscrpio govorničko izlaganje. amphi) predl. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amplificare) proširiti. ampli-ficirati. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amureta (fr. odvojiti. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. lat. potpuno odvajanje. empirance) trg. grč. proširiva™. na oba načina. pojačavanje. amuletum) amajlija. amploaje (fr. razviti. nasilno odvojiti. niži činovnik. oteti. amfibiologija (grč. ampliare proširiti) širenje. razgranavati. amputirati (lat. empire) carstvo. amphibios) vodozemski. uveličati. shvatanje po kome samo bog postoji. ambrela. amputatio odsecanje) med. jedinica za merenje jačine električne struje. amfibiolog (grč. a svet je samo treperenje. proširivano. fig. amper fiz. inat. razvijanje. amphibios. obično na vratu. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ri-srditi se. uvećati. otcepiti. amuzija (grč. osvajanje. proširenje. razmrskanih. amfiblestroditis (grč. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amphiblestron mreža) ned. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. bokasta bočica za mast. mrežnjača oka. prevrtljiv. amfi (grč. bog je apsolutni duh. amputare odsedati) med. amplifikacija (lat. amputacija (lat. kišobran. uveličavanje. amplijacija (lat. prostranost. metron mera) fiz. carevina. nameštenih. amplificirati (lat. a svet ne postoji. širina) geogr. amuzičan (grč. koji proširuje. prav. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amfibija (grč. logos) zool. amphibios. amfibijski (grč. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. ampliativus. amfibije. razgranja-vanje. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. belilo. amplifikativan (nlat. emporter) voj. amfiblestroida (grč. ampermetar (fr. mundus svet) fil.. prolazna ljubav. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. pomoćnik.

ali svakim okom drukčije. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. bog. stalna groznica. anaglipti (grč. amfipatori (grč. amphfbolos) dvosmislen. anabole uzlazak. amphitomos) dvorez. amfiteatar (grč. groznica koja hvata svakog dana. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphoteros) hem. istovremeno i neptunskek pluton-ske. veoma važna za nauku. geogr. ispred samoglasnika. ap) u grčkim složenicama. disanje) med. amfo-terne tvorevina kol. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfigeneza (grč. amfibolija (grč. apa) predl. koji napreduje. uspon) biol. amfigonija (grč. amphi. amphi. anaglypta) pl. oxys oštar) zool. amfilogičan (grč. sumnjiv) min. skia senka) pl. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. anaglifi (grč. razvijanje i jačanje bolesti. med. trućalo. i lužni i kiseo. amfoterodiplopija (grč. deca dvaju očeva a jedne majke. gledaoci. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. v.. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. amfipneuma (grč. amphi. amfioks (grč. amfitropičan (grč. naročito za anatomsku upotrebu. amfigeneza. amfimiksis (grč. zbrka reči i pojmova. amphoteros. smetenjak. amphi. an. pr. ops) med. ana baptistički. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. uzvišeno mesto prema pozornici. nemačkom il. sipnja. uzlaženje) iz nižih predela u viši. meter mati) pl. anabatičan (grč.) šesti mesec u turskom kalendaru. amphi. odgovara našem ne-. apa. ribolika morska životinja. amfilogija (grč. ana-basis penjanje. genesis rañanje) zool. anagnosma) štivo. sumnjiv. sinovi dveju matera a jednog oca. kretikus. anabaza (grč. dvosmislica. amphi-gignomai) zool. duž. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. prepirka. v. amphi. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amphideum) ned. a U Drugo prema jugu. dvostruko gledanje na oba oka. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfismila (grč. karpos plod) bog. anabafno uzlazim) koji se penje. dvojak. najprostiji kičmenjak. amfibol (grč. koji raste.) poet. ops oko) med. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). pneuma dah. anaglipti. penjanje. amfitomičan (grč. diploos dvostruk. amfikarpičan (grč. amfoteran (grč. amfimacer (grč. anaglifi. amphimakros) poet. amfiguričan. uz. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfigurist(a) (grč. pater otac) pl. bog. um.(grč. slika i sl. astma. oko. amphi-theatron) polukružna pozornica. po. polureljef-ni umetnički radovi. amfigurija (grč. amphi. spolno množenje. amšir (tur. amphi. latinskom in-. amfibrah (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. spajanje rasplodnih ćelija.itd. anaba-tična groznica med. anagliptika (grč. amphi. amfimacer. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. na. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. daje reči odrično značenje. amfideum (nlat. sa dva reza (nož). amfora (grč. amfiteatralan (grč. amphibrachys) poet. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . amphibolfa) dvosmislenost. teško disanje. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. fig. koje su. razvoju i obnavljanju tkiva. amfidiplopija (grč. amphflogos) sporan. amphi. anaglypha) v. anabolizam (grč. otvor (ili: usta) materine. amphi. velika nekoliko santimetara. amphi. dakle. amfimetori (grč. anabaptist(a) (grč. do. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. anabaptizam (grč. dvostruko gledanje. amfimakros (grč. besmisleno brbljanje. amphilogia) spor. amfigonija. anagnozma (grč. amphfbolos dvosmislen. amfisciji (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfiboličan (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amphi. srca ni pravog mozga. kroz. diploos. anabioza (grč. ana (grč.. amfimakros. meignymi mešam) biol. protivrečnost. baljezgalo.

v. ponavljanje reči. propis leka. anaerobe. obično pored crkava i manastira. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. ana-grapho) med. anakolut (grč. anakatabat (grč. anagogija). udvostručiti) udvajanje. . ana-dosis) fiziol. radi ponovnog otiska i umnožavanja. aeg. anagogija (grč. piše obratno. anakrisis) ispitivanje. oduševljenje. analan (lat. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. dolazim) meteor. ana-grapho napišem) sprava koja. kašljanje krvlju. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. mast za zarašćivanje rana. ana-kampto) o d bojni. neosetljivo«1. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. koji odbija (svetlost. analgezija (grč. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakteza (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. anakovda zool. anaklastos prelomljen) ot. anakufizma (grč. bfos život) pl. udva-janje napada grozničnih bolesti. akuo čujem) med. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. nauka o odbijanju zvuka. anakreontika (grč. anakliza (grč. diopgrika. skrećem) sklonište za sirotinju. anakamptika (grč. avadoza (grč. anaerobionti (grč. a ne za prikazivanje. zool. anakefaleoza (grč. pisma. ana-kathafro) pl. ana-kampto) ont.) koji se odnosi na anu s. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. inat. anagoga (grč. ana-kampto savijam. anagnostici (grč. naslanjanje leñima. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. čišćenje grudi od sluzi. bezbolnost. analgesia) med. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. analgetik (grč. anakruza (grč. za vreme službe. mir od Rim. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. an-ago) uzdizanje. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anakolutija (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. apa. nauka o dobijanju svetlosti. avaklaza (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. bez veze. ana-klasis prelamanje) ont. anakalipterija (grč. anakuza (grč. anakoluthos) nepravilan. anakriza (grč. okrepljenje. ap-. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakolema (grč. med. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. naglašavanje. najveća zmija tropske Amerike. bacanje krvi. ana-kathafro očistim) med. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. npr. v. probava. anagrafa (grč. rekapitulacija. ana-gnostes) pl. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. čitali pojedine glave iz Sv. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. med. anakatartika (grč. ana-klfno nasloniti se) med. ned. anakuphisma dizanje. zool. kratko ponavljanje nečega. ana-gnostes) pl. avagram (grč. katoptrika. pri duvanju jakog vetra. udaranje glasom na slog. apa. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. ap-. katkada i frivolne pesmice. alegorično tumačenje Biblije (up. anaka-tartična sredstva. koje se onda moraju po smislu dopuniti. algos bol) med. apa. ret. anakojnoza (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. po ugledu na Anakreonta. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. recept. anakoluthon) gram. alegorično značenje. varenje. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. nemanje veze) gram. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakreontičari pl. prethodna istraga. poluležeći položaj bolesnika. anakrusis) četr. ahust. anakolutičan (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-dipldo udvojiti. bfos život) pl. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anaktesis) med. rob je anagram od bor. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anakatarzis (grč. sporazumevanje. iskašljavanje. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. ozdravljenje. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. čmarni. anakolut. anagvosti (grč. anagraf (grč. prelamanje svetlosnih zrakova.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. kata odozgo dole. anaerobe (grč. dijadema. anaklastika (grč. anakamptičan (grč. analni otvor zadnji otvor creva. aeg vazduh. analgija. pevali ljupke. anakoluthia nedostatak u vezi. anadiploza (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anakolutija. anadema (grč. ana-kollao nalepiti) med. anakampterija (grč. v. zvuk). bai'no idem. ili usled izostavljanja reči.

sa njime je identično vezan. koji raščlanjava. analytikos) filozof. ned. koji odgovara nekom zakonu. analog (grč. analeptikos) osvežavan. rasta-vljati. sredstva za jačanje i okrepljenje. uporeñivati. sudovima i zaključcima.). saglasan.. odabrana štiva. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. podoban. analisati (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. annales. analfabetizam (grč. analytike) teorija analize. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. ana-lyo) v. polari-zator. v. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. tela itd. analysis) raščlanjavanje. prestanak rastenja i razvijanja. koji razgla-ba. avalekta (grč. analitičar. etimološki. razlagati. apa-Gub) 2. ana-logizomai) uporedi-ti. jačam) med. anamartezija (grč. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. tj. letopisi. analogon (grč. Nikolova prizma). nauka o popravljanju zdravlja.) ned. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analogon sličan. tj. podoban. analysator) fiz. analogija jurio (nlat. nepogrešnost. avalhtika (grč. što je u skladu sa razumom. hemi-čar i dr. analitički (grč. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analeptičan (grč. ana-lambano) l. mat. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analogan (grč. analist(a). koji ne zna ni čitati ni pisati. koji se bavi razglabanjem. tipom. okrepan. avali (lat. ap-. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. sravnjivati. annales) l. sintetičan. analizirati. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. razlaganje celine na njene delove. analogfa) sličnost. analogon racionis (nlat. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. ana-lyo) rastaviti. ispitati. aldafno potpomažem. slično (ili: odgovarajuće) stanje. uspostavljam) ned. razglaban. sinteza. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analitičan (grč. zaključak po analogiji log. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. an-amartetos) bezgrešan. analepsis. analytikos) raščlanjavan. koji se osniva na analizi. algos bol. raščlanjavati. analogizirati (grč. analistika (fr. sva su tela rasprostrta. koji se odnosi na analitiku. analgezija. suda u njegove delove. okrepljujući. oporavljanje. obrascem. analekta) pl. analfabet (grč. podaci koje bole- analgija (grč. razglabanje. ned. analdija (grč. anamartetičan (grč. ocena. pisac godišnjaka.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. jačanje. analizator (lat. mit dem Messer — analitički oblik). supr. analogičan (grč. analizirati (grč. alpha. analogia juriš) sličnost pravna. hranim. pl. ap-. zakržljavanje. analitičar (grč. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. up. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. v. tipu ili obrascu. nožem — sintetički oblik i nem. analambano podižem. analogizam (grč. analeptika (grč. ocenjivanje. neznalica. raš- . Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. npr. ra-zložiti. kvanti-tativna analiza hek. anamneza (grč. analitički jezici IKKð. odgovarajući) lingv. ozdravljenje. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. prikaz. sravniti. reč jednog jezika koja. morfološki itd. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. istovr-snost. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analepsija (grč. med. istovrsan. semantički. analitičkim oblicima. an-amartesfa) bezgrešnost. supr. nepismen. srodan. sličan. beta) onaj koji ne zna azbuku. odreñivanje sastojaka nekog tela. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogos) sličan. saglasnost sa pravnim načelima. letopisima. odgovara reči drugog jezika. letopisac. rapgčlaniti. koji je postao putem analize. analistique) rad na analima. analize (grč. odgovarajući. analogija (grč. godišnjaci. analogisti (grč. nepogrešan. avalist(a) (grč. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). annus godina) pl. 2. ispitivati potanko. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. odgovarajući. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analist(a) (lat. ap-. osvežavajući. anamnesis sećanje) fil. analou rapgčlanjavam. pravilu. analogismos) fil. tj.) nepismenost. kvalitativna analiza hek. srpskohrv. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake.

uzimanje hrane po propisu. koji nema prašnič-kih niti. plašljivost. anarhista) (grč. reda. lekovi za jačanje pamćenja. ap-. zbog čega se zove i anti-daktilos. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anapetija (grč. ap. phagein jesti) med. charmom'a) kuz. organizovane političke borbe. ana-ptyo ispljujem) med. anaptiza (grč. discipline. ananke nužnost. iza leña. 1. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. marksizmu neprijateljska. ana-pler66 ispunim) pl. anapleroza (grč. preobražavanje. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). anantapddoton nedovršena rečenica) ret. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anankofagija (grč. penjanje sokova. naopak. anarhičan. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anaplazis (grč. v. plašljiv. ana-neosis) podmlañivanje. ananassa sativa) vot. proširenost krvnih sudova. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. potpun nered. razvoj) lingv. ana-morphosis preobražaj. obrnut daktil. prema gornjim delovima tela.: Ako li ne učiniš. povećane disartrija. . anarhistički v. anaplastika (grč. bog. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. en arriere) nazad. bezvlašće. iske-žen. fig. bez ikakvih obzira. nesre-ñen. lica kao posledica moždane kaplje. grla. jačanje pamćenja. prećutkivanje završne rečenice. anarmonija (grč. anandričan (grč. med. anartrija (grč. an arijer (fr. anandrija (grč. duboko disanje. plastična hirurgija. nameštanje slomljenih kostiju. po dijeti. anaptiksis (grč. an-andria) nemuškost. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. — videćeš šta će ti biti. nedostatak (ili: nemanje) udova. otvoren) ned. med. ana-plasso preobrazim. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. samovolja. apa. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. nakazan. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anamorfoza (grč. apa-rpeb) pl. up. anamnestika (grč. anapnoika (grč. an-archos bez poglavara. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta.anamnestika 44 anarhičan. anapneusis) med. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. rastenje mesa. pogruženost. anarhičan. anaplerosis) dopunjavanje. morphe oblik) izokrenut. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. arthron) 2. koji pripada sećanju. izopačena oblika. natrag. anamorfotičan. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. odušak. osnivači su Prudon. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anamnestičan (grč. usana. ap-. nedisciplinovan. anarhija (grč. neorganizovan. sredstva koja pomažu disanje. an-andros) koji je bez muškosti. anaptoza (grč. zamenjuje. arthron) bezudnik. anamorfičan. kukavičluk. u odsustvu.). Bakunjin i Stirner. fiz. bez cveta. an-apto obesim) utučenost. ana-plasso preobrazim) med. plastična hirurgija. anarhički anavlerotika (grč. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. odmor. koji je ponovo zadobijen za nešto. anarhizam (grč. anaprozelit (grč. anaplastična sredstva med. anaptyksis razvitak. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anarea (grč. ispljuvanje. anapetes raširen. apa. anapnoična sredstva. anartrija (grč. koji ne cveta. ostrag. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. nemuževnost. ap-. anarchia) bezvlašće. anaplerotičan (grč. pamćenju. haotičan. progresivne i bulbarne paralize). veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. ždrela. uobličim) med. anantapodoton (grč. izbacivanje sluzi. anarhističan. apa. anarhički (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. preinačenje) preobražaj. disharmonija. an-anthes) bog. anartros (grč. iskašljavanje. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. anamorfotičan v. arche vlast) bezvlaće. npr. anarroia) med. ananas (nlat. anarhičan. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. ananeozija (grč. unazad. ned. anamorfičan (grč. veština sećanja i pamćenja. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. bog. nepriznavanje autoriteta. naročito krvi. apa. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. arthron ud) med. anamnestična sredstva med. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. arche) koji se odnosi na anarhiju. anamnesis sećanje) fil. anapneuzija (grč. koji dopunjuje. aiantičan (grč. anapest (grč.

dimljenje. anatematizirati. anatrepsis (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. ana-tribo) med. anastrofa (grč. koji podmlañuje. anatomizirati (grč. 1. stoma) pl. kletva. ana-stello) koji zaustavlja krv. ozdravljenje. proučavati u tančine. lečenje trljanjem. naplaćivanje interesa na interes. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anisum) rakija u koju je pomešan. anatomirati. oštrovid. v. 2. fig. stćma usta) sastaviti otvore. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anastigmatičan (grč. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. neka je proklet! anatematizirati (grč. seismos trus. anatimijaza (grč. stigma) opt. anaspazmija (grč. češanje kože. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anaspazmija. lat. raščlanjavati. trljanjem. med. stezanje želuca. u Makedoniji. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. izvrtanje reči. sarx meso) ned. sredstva za trljanje. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). ana-triptica pl. podrigivanje. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. menjanje mesta rečima. anastaza (grč. anatemisati v. archos. prenosim. koji je bez poremećaja u oštrini vida. kožna vodena bolest. isključiti iz crkve. prenosan. a-. ana-spao izvlačiti) med. . zelenašim) prav. koji daje punu oštrinu slike. okretanje. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. ned. anastaltičan (grč. anaseizam (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anatom (grč. anatolijski (grč. anastaltika (grč. uskrsnuće. telegrafska. anasonlija (nlat. ana-temno rasecam) para-ti. umnožavanje. ana-tribo trljam) med. rastavlja-ti na sastavne delove. mesto „neki drugi čovek". i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anasarka (grč. trljanje udova. koji zasušuje ranu. a-. anaspazis." ana-temno rasecam) v. anatocizam (grč. anfstemi. npr. anatocistički. anastatičan (grč. obrt) ret. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. med. izvrtanje materice i mokraćne bešike. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anastomizirati (grč. ana-stello suzbijam) pl. ana-trepho) med. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. tokizo dajem pod kamatu. ustajanje iz bolesničke postelje. anatema esto (lat. ušća. npr. oporavljenje (rekonvalescencija). anisum) bog. pr. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anatriptična sredstva. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. osušen plod ana-sona. stoma) med. naročito rakiju (anasonlija). anatreza (grč. med. med. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). apa. biljka iz porodice štitara. fig. tj. do sitnica. apa. anastasis ustajanje) uskrsavanje.isključenje iz crkve. apa. med. jako povraćanje. grč želuca. anathema esto). anarhoindividualizam (grč. med. anason (nlat. anatomija (grč. anatriptika (grč. apa. anatema (grč. . trepanacija. anarchla bezvlašće. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. ana-spao) med. uglavničenje interesa. apa. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anastigmat (grč. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anastrophe) ret. anatomizirati. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. tip. apa. kao začin za hleb i opojna pića. ana-tribo trljam. stigma tačka) ont. otvaranje bušenjem. anatropa (grč. anaspazis (grč. ana-trope preokret. životinja i biljaka. anatripsis (grč. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. baciti prokletstvo na koga ili što. anastomoza (grč. spojiti. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. preklinjanje. apa. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. anatresis) med. anatomirati (grč. razuñivati. radi mirisa. prenop!enje. „drugi neki čovek". arche. anatole istok) istočni. prevrtanje. zemljotres) geol. anathema) prokletstvo. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anathematizo) prokleti. anatripsologija (grč. anarhoidan (grč. istočnjački. koji obnavlja. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. up. prevrtanje želuca. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anarhosindikalizam (grč. nlat. bakroreza. ana-thymfasis) isparavanje. ujediniti.

plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom.. anversen (fr. karp6s plod) bot. ćutu-re. elektroforeza. en bloc) naveliko.: Kulu gradi crni Arapine. anahronizam (grč. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva.anafija 46 angioteničan anafija (grč. engager) obavezan. an blok (fr. praćeni smrtnim strahom. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. zalagati se (za kota ili što). angažovati. epifora). za ratne svrhe. angeion. redovna dužnost. vremenska poremećenost. pl. datuma. davanje u zalog. voj. krvni sud) med. angitis. poslanik drugog reda. pogodba. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. otpravnik poslova. odsekom. angažovati v. angere suziti. usamljenik. obaveza. nesavremenost. angeion. angioneuroza (grč. ektasis pastezanje) med. anafrodizija (grč. brodova i dr. čarka. angeion. angiografija (grč. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). envoye) izaslanik. a l'envers) naopako. grub vuneni serž. jedno na drugo. ucelo. grč krvnih sudova.angelos anñeo) bot. — Kulu gradi od dvadest tavana. angarijapija (nlat. stezanje grudi. navesti. angiospasmus (grč. angiom (grč. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. apa. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. instrumeng sličan gitari. angaria) kuluk. ned. pojavljivanje znakova na nebu. angeion. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. anvelopa (fr. služba. skloniti koga našto. ap-. pr. sarx meso) med. angiografija. angiospermije (grč. nagovoriti. uzeti u službu. anafilaksija (grč. npr. engager) obavezati. sperma seme) bot. arće pipanje) ned. angeion. zapaljenje vrata. pogañati. najmiti.. angeion. inversus) naličje. zaostalost. jedan registar na orguljama. zaštićavanje) ned. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. astr. pathos bol) med. blanko žiro. Cezar na automobilu itd. med. založiti se. kola. sudar. angeion) med. neuron živac) med. nisko utvrñeno. ap-. anafora (grč. sukob. grapho pišem) fiziol. jaki bolovi u oblasti srca. uzano spoljno utvrñenje. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. angina pektoris (lat. gušobolje. obvezati na besplatan rad za državu. angioteničan (grč. en blanc) trg. npr. obećati. angeion. natraške. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. otvoreno. anahoret(a) (grč. angažman (fr. angaria) uzeti u kuluk. angina (lat. pustinjak. stenos tesan. opasan rak krvnih sudova. onaj koji nije sposoban da oplodi. zastarelost. angiosarkom (grč. — Kosu reže pa vinograd veže (up. pogoditi. pr. angažirati se zauzeti se. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angelika (grč. uplesti se u borbu. ap-. angarija (lat. voj. na naličje. angejologija. najmljivanje. za ples. engleski muz. stesniti) med. v. envers. angeion sud. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. a l'anver (fr. an-aphroditos) med. upustiti se u nepggo. pektoralna angina. angeion sud. angiitis (grč. oboljenje živaca krvnih sudova. kuz. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. koji se obećao. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. po-buditi. voj. obaveznost. anahoretski. angažirati (fr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. poremećaj u čulu pipanja. anafoneza (grč. zapleten u borbu. kulučenje. koji je uzet u službu. anaforeza v. stupanje u službu.) protiv volje sopstvenika u službu državi. neispunjene. isposnik. npr. vrsta ženskog ogrtača. uzan) med. boj. anaphonesis) med. engagement) obvezivanje. anaphora) poet. neko plaćanje itd. enveloppe) zavoj. pustiti se. opis krvnih sudova. enversins) trg. ono što je u protivnosti sa hronologijom. antologija (grč. proširenje krvnih sudova. Kosu reže ostarela majka. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angiokarp (grč. uzeti u kuluk. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. zauzimati se. . aphrodisfa ljubavno uživanje) med. dogañaja. angarirati (lat. obavezati obećanjem. angažovan (fr. angeion. naročito krajnika. logia nauka) fiziol. mag. anahronističan. an blan (fr. antiektazija (grč. lat. angažirati. „iznošenje spreda". angeion sud. angina pectoris) med. skrivenosemenjače. topovi u Kosovskoj bici. anvsr (fr. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. anafrodit (grč. anñeoski koren. spasmos grč) med. brod i dr. akgiostenoza (grč. zapaljenje krvnih sudova. angeion. anafrodizijaka (grč. zalaganje. . phylaxis čuvanje. anvoaje (fr. omot. za ples. angiopatija (grč. npr. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr.

angoscioso) ran. slabić. andramolje (grč. potpis menice na poleñini. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. namalo (supr. angiitis. anglikanac pripadnik anglikan-ske. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. anguistara. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. umereno. muz. oikion kuća. apeg. andosirati (fr. opširno. jezika itd. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). andarini) pl. androginija (grč. apeg. grč. andantino (ital. skup svih prašnike u cvetu. onaj koji mrzi Engleze. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. angster (ital. andragathia) muževnost. angitis (grč. uglavnom (ispričati nešto). muž. an gro (fr. angloman (nlat. angusta) muz. angošjozo. angošjozamente (ital. dronjci. endosser) trg. šonja. ćoškast. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. tj. anglicizam (nlat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. en ñetail) potanko. apeg. gamos brak) biol. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. andaluzit min. gyne žena) dvospol-nost. angosciosamente) muz. kut. apeg. trg. logi'a nauka) med. prenos menice. nazvane po gradu Angostura. angustura-kora. do tančina. v. brižno. osobenost engleskog jezika. apeg. apeg. pečalno. genos roñenje) v. androgonija. podrobno. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. an detaj (fr. angostura-kora. andare ići. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). grč. phćbos strah. temno režim) med. vrlina. naročito prvog čoveka. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. stanište) bog. okamenjene ljudske kosti. andana (ital. andosman (fr. en groš) trg. kao u hodu. Anglia. gone rañanje) stvaranje čoveka. adrogenija. androgonija (grč. androgin (grč. anglofob (lat. ugao. andantino) muz. andamento) hod. andana) niz brodova povezanih u luci. angulus) ugao. sečenje. hermafrodit. apeg. poengležavati. do sitnica. apeg. deo jedne fuge. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. androliti (grč. gde je pronañen).angiotomija angiotomija (grč. angliciser) poengleziti. rogljast. engleza (fr. apeg. angularan (lat. jad) ñavo. kephale glava) min. endossement) trg. angošjozo (ital. eidos lik) veštački napravljen. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. jedan registar na orguljama. ancrogenija (grč. andezit min. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andreceum (grč. anglicizirati (fr. kulture. rasploñavanje ljudskog roda. naviše. protestanske crkve. andros čovek. anglist (lat. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. andante) muz. iscrpio. angulus (lat. vrag. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. malo laganije. nlat. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. andragatija (grč. angulus. hrabrost. andrak (pere. lithos kamen) pl. angeion) med. angularis) uglast. na kvantum. dvospolac. Anglia. andrologija (grč. apeg. hermafroditizam. android (grč. lagano. angeion. anglofobija (lat. prnje. androidan (grč. Anglia. grč. angustacija (lat. Anglia. nesreća. zlo. andro. eidos) sličan čoveku. angostura-kora v. an gro). drangulije. avgusta (lat. androkefaloid (grč. anglaiser) potkusiti konju rep. grč. androgamija (grč. anglizirati (fr. nesreća. apeg. ženskonja. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. geol. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. andros. anglikan. nevolja. episkopalna crkva. apeg. andante (ital. naveliko. pokretan čovečji lik. Anglia. oploñenje muškoga gameta ženskim. andarini (ital. andros) pl. uškopljenik. napravljen u čovečjem obliku. andro-gynos) dvospolnik. anglomavija (nlat. grč. fil. andamento (ital. v. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. bolno. andrek tuga. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. andristi (grč. operacija krvnih sudova. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. anglofil (nlat. kao imenica: komad u laganom tempu. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela.(grč. čestitost. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- .

anemija (grč. jačinu vetra. anemos. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. andramolje. pripremni. nauka o beskrvnim operacijama. šaljiva ili duhovita pričice. utelo-vljavati. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. metron mera) sprava koja pokazuje. gamos) pl.) muški spolni hormon. božji glasnik.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). haima) med. annexio) prisajedinjenje. anemo. anemos. apeg. apeg. još nije objavljen. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). a-. anemostat (grč. anemogame (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. pripojiti. pridruženje. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. prinadležnost. a-. pridružiti. spasao je Persej. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. elektron ćilibar) fiz. anemičan (grč. koji se plaši ljudi. anñeo (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. a-. androfobija (grč. aneksije (lat. anekdotos neizdan) 1. aneks (lat. Tragedije od Euripida i Rasina. skopeo gledam. močvari itd. muškaraca. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pri-svojiti. anekumena (grč. nesposoban za život. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. Andromaha (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. annectere) prisajediniti. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anemos. anemogaman (grč. slab. anegertika (grč. logfa nauka) nauka o vetrovima. gamos brak) bog. anemos. anemos. anemos. . strujanja vazduha. andromanija (grč. andromolje v. anemografija (grč. hydor voda) med. phobos strah. veština merenja brzine i jačine vetra. haima krv) med. barys težak. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. nimfomanija. anemos. nastavak. astr. vetromer. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. metali). anemos. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. an-energeia) neradnost. tj. phflos) biol. uteloviti. aneksionist(a) (lat. ergon delo) med. biljke kod kojih vetar. anemos. anesis) med. anegdota (grč. anemos. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. haima) beskrvan. bog. anemobat (grč. naljutivši bogove. fig. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. androsteron (grč. 2. beskrvnost. phobos) strah od ljudi. upaljenost »sene za muškarcima. sečenje čoveka. anematurgija (grč. ap-. annexus) zavisan. npr. utelovljenje. spis koji.ne. npr. anemobarometar (grč. androfonomanija (grč. priča o kakvom zanimljivom dogañaju.(grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. anektirati (lat. mama strast) med. anemometar (grč. bled. žrtvovana je morskom čudovištu. aneklogist(a) (grč. anemopatija (grč. andro-phagos) ljudožder. metron) merenje. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. malokrvan. apeg. oploñavanje). anemometrija (grč. lenjost. sporedan. prevrtač. baino idem) igrač na konopcu. vidim) vetrokaz. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. androfob (grč. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. anemos. lečenje vazduhom. metron. grapho) v. pripajanje. temno sečem) znat. oskudica u snazi. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemologija (grč.) mit. ili je namerno zadržan od štampanja. kod kolere. haima. bolesti. haima. mati Astijanaksova. anemograf (grč. anelektričan (grč. odnosno meri. pustinje. proučavanje vetrova. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anemofilan (grč. anemofilija (grč. popuštanje. pathos bol) med. malokrvnost. slabljenje. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. phflos prijatelj) bog. pridodan. šaljivo: krasti. npr. anemos. apeg. androtomija (grč. sve što je dodano ili vezano za nešto. Andromache) mit. ma iz kog razloga. odnosno vetra.). vezan za. anemoskop (grč. anemos. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. dodatak. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). tj. androfag (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. up. angelos vesnik) teol. a-. aneksan (lat. anemidrija (grč. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ap. aneza (grč. od muškaraca. nova i kratka priča. anemogamne biljke. a-. anematoza (grč. tromost. anemograf. phonos ubistvo. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. anemos. anenergija (grč. lit. ukrasti. polubožansko biće. a-. olakšavanje. annexus) prilog. anemos. antropofag. anemometrograf (grč. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. Andromeda (grč.

nejednaka veličina listova na istoj grani. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. isos. neuron živac) med. indigo biljka u Indiji. rasejan. a-. anepitimija (grč. liker od anisa (onajsaž). ap-. anestezije (grč. učiniti neosetljivim. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anydria) v. isos. anžambman (fr. energija (grč. koji je bez bola. slabost (ili: malaksalost) živaca. supr. anaisthesia. anizokorija (grč. erethfzo dražim) 1. godišnja proslava. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. jeu) ulog u igri. nemaran. jela od mesa. anil (arap. anilitet (lat. epos reč) med. i'sos jednak. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anestetika (grč. anepigraf (grč. aneorobni (grč. aneritropsija (grč. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. ap-. ap-. animal) živo biće. od koje se dobiva anilin. najčešće. animalis) životinjski. a-. med. anspija (grč. isos. supr. živi stvor. svisveti. bapsko ponašanje. anilizam (arap. anisette) rakija začinjena ani-som. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anestezirati (grč. erethfzo) 2. tzv. u organima za varenje hrane. aneroid (grč. aerobni.TeKyhe. govor) med. an-nil. isos.: vegetabilije. a-. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anenkefalos (grč. anaistheteo ne osećam) med. bezbojno. anizometropija (grč. anidroza (grč. fig. neosetljivost prema bolu. anilin (arap. ani-malna hrana meso. uzbuñenost. an-nil) hem. anilitas) bapskost. zadušnice. logos. u gotovu. erythros crven. idros znoj) med. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. dobiva se od indigo-biljke (anil). a-. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anima) duša. tromost žila. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anizometričan (grč. epi na. a-. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. životinja. anairesis) ret. an ženeral (fr. a-. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. ani kurentis (lat. ap-. fig. uzetost. animalia) pl. ravnodušnost. a-. animalizirati (nlat. ap-. anže (fr. animal (lat. anestezacija (grč. kristalni. tupoglav. trovanje anili-nom. blos život) bial. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). duša sveta. grapho pišem) spis koji nema naslova. duh. u zvečećem novcu. apa na. aeg vazduh. poživotinjivati. a-. u materije živog tela.ne. jaja itd. nemoća. ergon delo) med. mleko. anilan (lat. animalis) životinjska priroda. anni currentis). anaerobni. med. anniversarium) godišnjica. bezbolan. aiereza (grč. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. uroñeni nedostatak mozga. anaistheteo ne osećam) med. životinjska tela. isos. an-nil) med. enkephalos) med. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). anizohromija (grč. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. anima-rum dijes (lat. anervia) ned.aienkefalija avenkefalija (grč. nesposobnost govorenja. reč. uzbuñenje. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. koji »sivi u sredini bez kiseonika. en general) uopšte. uzrujanost. aneretizija (grč. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. ap-. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anilis) bapski. animalije (lat. anima mundi (lat. ne jednakost zenica. med. neros tečan) fiz. prelaženje. animalan (lat. poži-votinjiti. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. aneurija (grč. anesteziolog (grč. an espes (fr. anhidrija. anima (lat. a. anizofilija (grč. grañu. animalizam (lat. ano kurente. enkephalos mozak) ned. ansrvija (nlat. epithymia požuda) psih. aniverzarija (lat. slabost. bapska starost. nakaza roñena bez mozga. . an-aisthesfa) med. a-. uron mokraća) med. neosetljiv. brz oko) med. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. ops vid) med. kao islandski kristal). anestetičan (grč. chroma boja) med. enjambement) poet. ap-. obično. opiti. tupoglavost. metron. ove godine. anima mundi) fil. en espece) trg. aneretizija (grč. kijanol. anizeta (fr. v. isos. ap-. kore zenica) med. anizotropan (grč. anizurija (grč. animalizacija (nlat. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. od koga se spravljaju razne lepe boje. benzidam. način ishranjivanja tela. ap. aromatič-no ulje. anervičan. nepažljiv. šp. fig. općenito. anaistheteo) pl. metron mera) neravnomeran.ne. anilinske boje. nejednako lučenje mokraće. animalisare) zool. poživotinjenje. pomen i dr. anil) bog. enjeu. phyllon list) bog.

aniridija (grč. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. anima to) muz. istraživati. animalitas) životinjstvo.animalist(a) animalist(a) (lat. razdražen. animus nocendi) prav. davanje duše. odluka i sl. ukidanje. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. glossa jezik) med. poruge. animatizam (lat. pobudi-ti. anni praecedentis) prošle godine. hrabro. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. anquirere) prav. životinjska priroda. oživljenje. žestina. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. duša. karakter. živost. mikroskopske životinjice. 1. nazor. anni praeteriti) v. animalculum životinjice) pl. mišljenje. animus (lat. ani precedentis. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. živahno. apsoga) muz. animatio) oživljavanje. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. naredne godine. nakana. animus ivjurandi (lat. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. anima) fil. anquisitio) prav. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. ponovo. pimpinella anisum) bog. anklav(a) (fr. animosite) v. oživljeno. encaisseur) sp. annihilare) poništiti. da je živo (kod primitivnih naroda). anlaser (nem. animalitet (nlat. ankylos kriv. metron mera) sprava za merenje krivine. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. podstaknuti. zagrejati. animus nocendi (lat. animoznost. anima duh. onajs. predlaganje kazne. av>on (grč. anlassen puštati u rad. ljutnja. srdit. avimato (ital. fiz. animus) duh. odvažnost. podstrekavati. vatrenost. ljutina. ap-. obodriti. srdžba. encrier) divit. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. animalcula životinjice) pl. animoso) muz. tj. ani prezentis (lat. kotva. s predumišljajem. tip. tražiti (ili: predlagati) kaznu. ankeser (fr. animo (lat. ankoneji (grč. opovrći. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. animozan (lat. fr. anni futuri) iduće. animus injurandi) prav. 3. animirati (lat. animozitet (lat. ankylos kriv) med. pustiti u rad. animosus strastan) ozlojeñen. anihilirati (lat. ukinuti. nedostatak dužice u oku. animosus) strastvenost. namera pričinjavanja štete. animoznost (lat. neprijateljski. raz-draženost. ani preteriti (lat. povesti sudsku istragu. još jednom. supr.: katjon. anker (lat. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. animalkulisti (nlat. pristalica ani-mizma. lenger. animist(a) (lat. opovrgavanje. vlada ili neka ustanova. svest. osećanje. namera nanošenja uvrede. namera. ogorčen. ankrije (fr. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. ankylos kriv. animare) dati dušu ili duh. ankiloza (grč. animosus. uno animo (lat. annihilatio) poništa-vanje. ankiloglosa (grč. animozo (ital. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. žestina. animalculum) zool. mastionica. fr. ankvizicija (lat. anketa (lat. animacija (lat. mišići opružači ruke. 2. ispitivati činjenice o nečemu. duša) fil. ani futuri (lat. mržnja. podbadati. avkora (ital. ogorčenost. kod crtanog filma oživljavanje slika. ankon lakat) pl. srčano. složno. animus duh. ankilometar (grč. anni praesentis) ove godine. animizam (lat. znat. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . enqueter) vršiti. ispitati. animalkula (nlat. anketirati (fr. anienai peti se. Anlasser) teh. iris dužica) med. živahno. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. enclave) prav. vera u duhove. 50 anlaser ani precedentis (lat. apsoga. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). zool. samopouzdan^. u nameri. o živiti. duša) prav. oduševiti. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. animalkulizam (lat. rezervoar na mašini za štamparsku boju. ankyra) brod. grč. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. sanduče za boje. opovrgavanje. delimična ili potpuna sraslost jezika. ukočenost i sraslost zglobova. izvršiti anketu. veoma čvrst i otporan bokser. anis (lat. srce. ankvirirati (lat. ipo animo) jednodušno. životna svežina. oduševljeno. anihilacija (nlat. inquestia.

anormalan (grč. odyne bol. en masse) u masi. nlat. anotirati (lat. anoksija (grč. genesis postanak) smanjenje. anorgavologija (grč. objaviti. anomalologija (grč. lat. ap-. ap-. radi prenošenja na novo platno. neslikovan način govora. koji odstupa od pravila. elektroda. smanjen. orchis mudo) bezmudost. anogev (grč. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. ennoblir) dati plem-stvo. sisari koji nemaju zuba. anorganski (grč. annotare) v. ano (lat. ap-. neobuzdanost. ovarium jajnik) med. nemanje očiju. eruptivne stene. anomalos nepravilan. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. ćrganon. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anonsa (fr. grapho pišem) nauka o kamenju. organon.bez. ap-. ap bez oksys kiseo. anlevaža (fr. uroñeni nedostatak jajnika. neredovnost. paronoma-zija. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. istovr-san. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. objava. anonymitas) v. omos sličan. adnotacija.: katgen. apo naviše. anonarni zakoni. oštar. anoniman (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anonimitet (nlat. akcionarsko. ap-. ap-. tj. ophthalmos oko) med. anomalan (grč. nepravilni glagol. žitni. beleška. an-odos uzlaz. plemićku titulu. organon) neživ. bezbol-nost. anno ante Christum) godine pre Hrista. obznaniti. odstupanje od pravila ili zakona. koji je bez života. anomalos) neredovan. anomalon. ap. ap-. nastao bez dejstva životnih sila. anonymos) bezimenost. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. organon) neživa ili mrtva priroda. svi zajedno. ap-. anomfa) bezakonje. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. a. anonsirati (fr. u godini. anodija (grč. skupa. anorhija (grč. tal. oreksis želja. bez potpisa. anodinum (grč. izuzet-nost. naročito minerala. anovimus (nlat. anomalon) gran. norma pravilo) nepravilan. organon.: katoda. anorganizam (grč. npr. supr. nćmos zakon) v. namerno izjednačavanje reči. anoreksija (grč. ap-. mrtve prirode. annominatio) ret. anorgavografija (grč. anonimnost. up. lat. odus) pl. anopheles beskoristan. anomalistički (grč. ap. anonimno društvo trg. neobičnost. ap-. nauka o nepravilnostima u jeziku. anomaloi (grč. anorganogenija (grč. nemanje poroñajnih bolova. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). npr. anorganognozija (grč. zakona. anogena metamorfoza kol. avosmija (grč. anodia) nevezan. anomizam (grč. avofeles (grč. appopseg. koji odstupa od pravila. nepotpisati. zool. anonaran (lat. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. logia) gram. po-zitivni pol. anomalia) (nepravilnost. mrtav. anonymus) nepoznati. protivan pravilu. anonymos) bezimen. anonimnost (grč. apodinum) med. u gomili. nlat. objavljivati. nepoznatost. nezakonitost. nepravilnost u kretanju planete. koji ne ulazi u sastav organskih tela.: Tišina je postala još tiša. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). naročito uživanje u jelu. protivan pravilu. anomija (grč. annonce) oglas. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. adnotirati. en miniature) u malom. put naviše) fiz. gignomai postati) ar. anomalos) nepravilan. škodljiv) med. anomeomerija (grč. obznanjivati. an mas (fr. astr. hen. odyne bol) ned. anvarija (grč. a imaju različito značenje. anoblirati (fr. koji odstupa od pravila. obla-godariti. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. ariomos) nezakonit. anoftalmija (grč. u kapitalizmu bezimeno. anosmi'a) med. anodonti (grč. žudnja) nemanje apetita. a-. nepoznat. anoblir. pre Hristova roñenja. oplemeniti. tj. . anonimitet. nedostatak volje za jelo. annuntiare) oglasiti. popis zaplenjenih stvari. nepravilan. ñuture. avotacija (lat. agšo) godine. anomalija (grč. up. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. neobičan. slepilo. organon. primedba. a-. obznana. supr. objašnjenje. antinomizam. nepotpisan. anomičan (grč. an minijatir (fr. u maloj srazmeri. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. oglašavati. anoda (grč. ano ante Hristum (lat. starter. anodinija (grč. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. običaja. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. deoničarsko društvo. zločinački. neuredan. ap-. opisivanje kamenja. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. annotatio) napomena.

antenuptialis) predsvadbeni.• govor. utrapljavanje voća i povrća. antelogijum (lat. ante. trve-nje. algos) koji ublažuje. pužast zavijutak na jonskim stubovima. med. sloga. ansent (fr. protivnost. kao pipci. npr. ante. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. koji leži nasuprot Severnom polu. antagonistes) protivnik. enceindre. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. pojas nekog utvrñenja. antacida (grč. raniji čin. logos govor) pred. raditi u suprotnom pravcu. uzgred. anteludij(um) (lat. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. antablman (fr. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. ante. Velika antanta savez Rusije. neprijateljstvo. tj. anteniforman (nlat. taj čovek je nikakav čovek. napred. antediluvijumski (lat. pravo nekoga da prvi govori. supr. ante-ludium) predigra. cvetanje. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. koji leži na Južnom polu. asthma) med. mimogred. antennif ormis) u obliku pipaka. ansilaža (fr. pre. sporazum. antenagium) prav. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. ante diem) pre vremena. slaganje. antarktikos južni) geogr. atrophos nehranjen) ked. arh. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. sredstva protiv zglobobolje. bedem. antatrofičan (grč. predak. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. opšivnica pod krovom.(grč. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. natus roñen) prvoroñeni. antemion (grč. borba. anti. antena™ ju m (lat. ante. en pate) u obliku testa ili kate. antelokvijum (lat. Čehoslovačke i Rumunije. antf. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. uzgredno. antartritičan (grč. suprotna težnja. antarktikos) geogr. antena (lat. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. anti. anthe cvet) bog. antagonizam). naročito protiv kiseline u želucu. sredstva za ublažavanje bola. opkoljavanje divljači. ned. antagonizam (grč. suparništvo. lov. entendre. ant-angomzomai boriti se protiv. predbračni. anti. antanta (fr. obim. delanje u suprotnom smislu. apo. antagonismos opreka) oprečnost. boriti se protiv koga ili čega. umanjuje bol. an pasan (fr. pradeda. ante. ante) predl. anti. plesso udaram) pl. ant. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antenatalni (lat. npr. u profilu. suprotnost. en profil) sa strane. arktos sever. anaklasis uzvijanje) ret. diluvium potop) pretpotopni. silo. bojene materije. gledan sa strane. savez (izmeñu država). sredstva protiv srčane kapi. antenat (lat. pred. natalis koji se tiče roñenja) ked. ante. stubovi sa obe strane vrata) 1. radi čuvanja. anthemion) cvet. ensemble) celina. an-ago uzvodim) ret. an profil (fr. anti. antartritika (grč. anti. diluvium potop) pl. ante dijem (lat. an pat (fr. apo. antediluvijumci (lat. spoljašnji delovi jedne tvrñave. dodavanje pouke. ponovan napad groznice. antemeridijanski (lat. loquor govorim) predgovor. anti. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. u silose. ante (lat. arthron zglob) pl. antl. antl. anti. ispred. apo-didomi predati. koji se nalazi u toku trudnoće. anteakt (lat. antarktičan (grč. antapoplektičan (grč. pre suñenog dana. priči. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antalgika (grč. pervaz na vrhu stuba. antemeridlanus) prepodnevni. doba cvetanja. en passant) u prolasku. ansambl (fr. suparnik. up. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antapodoza (grč. antafroditičan (grč. antastmatičan (grč. pipak kod insekata. ned. antenupciJalni (lat. nasip. anti. koji leči zglobobolju. takmac. izložiti) poet. skup. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. ansambl-partija kuz. ant-. antagonizirati (grč. sredstva protiv kiseline. pretporoñajni. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra).: postdiluvijumski. naravoučenija. zajednica. antanagota (grč. antanaklaza (grč. anteza (grč. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. anteactum) ranije delo.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antapoplektika (grč. entente) sloga. antalgičan (grč. entablement) apx. antedatirati (lat. anti. pretpotopni ljudi. enceinte) voj. antidatirati. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. grč. antagonist(a) (grč. južni. lat acidum kiselina) pl. antenna motka za koju se vezuju jedra. ked. ranije. ante. 2. med. . anti. koji služi kao lek protiv sipnje. algos bol) pl. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. sklad. izneti.

umesto. pretpostaviti. v. antf. tzv. antecedens (lat. antepositio) stavljanje ispred. preteći. barba-rizme ili varvarizme. Venus boginja ljubavi. antianeksionist(a) (grč. v. antecedencije (lat. subjekt — predikat. koji uništava život. a na suprotnim poluloptama Zemlje. nea. antf. anteriora (lat. adijaforist. antiborejski (grč. U antibioti-ke spadaju. prioritet. lat. med. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. nadmašiti. v. ante-ponere) staviti ispred. arap. materice. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. supr. anteriores (lat. iza. prašnica.anteokupacija anteokupacija (Lat. antecedentia) pl. antf. anti. spolna ljubav) pl. aristokratos) protivnik plemstva. antiastmatičan. antiasteničan (grč. antiastmatičan (grč. antivenerea (grč. prostitucije itd. streptomicin. antibarbarus (grč. geotr. prašnici. med. pretpostavljati. treći slog od kraja. barbaros negrčki. antecedentia) ono što prethodi. antepenultima) gram. prošlost. antf. antestirati (lat. putovoña. anterotika (grč. anteoccupatio) rat. prema. anterotika. sredstva protiv ljubavi. lat. ant-erotikćs) pl. hloromicetin i dr. antere (grč. antf. koji povećava životnu snagu. antestari. epileptikos). a-.: apeks. antiaristokrat (fč. antecedere) prethoditi. sthenos ]anina. dopretposlednji slog neke reči. antiapeks (nlat. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antf. ante-cessor) prethodnik. anteriora) št. raniji život. antiartritičan (grč. antf. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antepenultima (lat. antefleksija (lat. anterioritet (nlat. veneričnih bolesti. snaga) med. anterotična sredstva ned. anteci (grč. antiadijaforist(a) (grč. anthera) bat. koji ubija. annexio) protivnik aneksije. antestatio) prav. penicilin. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. anti. pored ostalih. antibarbarus. ante-testari) prav. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antheros) bog. anteridija (grč.: posteriores. anteponirati (lat. neosetljivost prema anafilaksiji. anti. naročito ropstva. antianfilaksija (grč. npr. antimaterija (grč. anti i lat. anterioritas) prethod-nost. prethoñenje. preci. gram. savijenost napred. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antheros) pl. anterija (tur. raniji život. antiaditis (grč. davanje prvenstva. antf.(grč. anteriores) pl. antivarvarus (grč. pozivanje za svedoka. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. apa. antf. phylatto čuvam. nadmašivati. antecedencija (nlat. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. prvenstvo u vremenu. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. raniji dogañaj. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). preteča. supr. oikos kuća) pl. anti. Bakchios) poet. koji služi protiv zapaljenja zglobova. muški spolni delovi cveta. prethodni slog. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. arthron zglob) med. up. protivnik upotrebe stranih reči. učitelj. koji služi protiv slabosti. anti. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. a-. anteflexio) med. palimbahijus. sredstva protiv spolnih. zapaljenje krajnika. arap. prethodnost. mesto. bfos život) koji je protiv života. antialkoholičar (grč. 53 antivenerea antecesor (lat. itd. antecedirati (lat. koji pomaže protiv padavice. raniji dogañaji ili odnosi. preticati. antestat (lat. naročito: aureomicin. čistunac u pogledu jezika. antecedens) prethodnik. antivarvarus. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. . antf. lat. antibiotik (grč. antibiotički (grč. antestatus) prav. antias krajnik) med. entari. raniji dogañaji. antepozicija (nlat. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antepileptičan (grč. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. ranije stvari. antf. fil. barbaros) v. neprijatelj aristokra-tije. ante Hristum natum (lat. anti. ant-. boreios severni) okrenut prema severu. bat. branim) ned. antiabolicionist(a) (grč. antera (grč. antf. muški spolni organ u bescvetnica. areh) astr. asthma sipnja) med. antestacija (lat. raniji odnos u nekoj stvari. prethodnici. anti. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. dati (ili: davati) prvenstvo. ići napred. pretpostav-ljanje. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. antibahijus (grč. trezvenjak.

anti. antiquarius) stari. antidoton) ned. sredstvo. kakos rñav. antiinkrustator (grč. proglasiti nešto zastarelim. proglasiti za zastarelo. daktylos prst) četr. poznavalac starina i starih spomenika. truo) med.54 avtigal (grč. anti. antički. ante-datirati. anteme-tika. epilepsija. polovan. antiseptikum. starodrevnost. antikankroza (grč. pravac koji polazi od date reči. lat. antikataralije (grč. antikatoda (grč. umetnička retkost. anti. fig. antidinična sredstva. latini-ca. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. diabaino prolazim) med. anti. antidotarij(um) (grč. lat. fig. pelco-vanja. antidizenterika (grč. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. . antiquus) ugledati se na stare. nastaje metamorfozom ampfibola. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antiquitas) starina. lek protiv čega. čime se dobivaju snažnija dejstva. sredstva protiv padavice. up. vrtlog. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. platinski lim kod Rendgenovog aparata. antizimotikum (grč. lat. antikvirati (lat. emeo povraćam) pl. sredstva protiv nesvestice. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. podražavati ukus starih. anti. starinski. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. stari svet. anti. med. sredstvo koje sprečava vrenje. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. antikva (lat. utuk. kupac i prodavac starina. zyme kiselo testo. farmakopeja. anti. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. datum) v. up. eu. kurziv). anti. anti. anti. anti. med. antikvus (lat. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. starinski. anapest. antidolorozum (grč. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. med. antidemokratski (grč. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antidinika (grč. antiemetici (grč. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antiemetika (grč. med. dysenterikos srdoboljan) pl. protivtužba. protiv demokra tije. sredstva protiv povraćanja. sredstva protiv kašlja. stara ili zastarela ureñenja i sl. anti. epilepsfa) pl. kvasac) hem. anti. antiquus) stari. lat. v. antiquare) zastareti. kulture. anti. zakon. anti. up. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. starinar. antidramatičan (grč. antidoron (grč. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. anti. stanje) med. antiepileptika (grč. okretanje) pl. dolor bol) med. anti. kathodos put na niže) fiz. med. antikvarnica (lat. stare. antidatirati (grč. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. izneti) ret. ne vodeći računa o mentalnim. antikahektičan (grč. anti. antidinastičan (grč. antikvizirati (lat. sapseg rak) pl. antikariozan (grč. antikatolički (grč. emeo) med. jezičko ostvarenje. antiquus stari) trgovina starim knjigama. lekovi koji služe protiv proliva. antikvitet (lat. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. pr. antiepileptičan. tip. med. doron dar) uzdarje. angina (lat. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. Gallus) protivnik. starovremenski. antiqua) staro pismo. neprijatelj Francuza (jezika. anti-kategoreo) prav. cariosus kvaran. sredstva protiv bolesti raka. anti. sredstvo protiv bola. uspravna latinska slova (supr. antikategorija (grč. dine. protivsred-stvo. lat. antidoton (grč. raditi prema antičkim uzorima. eksis svojstvo. antidiegeza (grč. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. antiemetičan (grč. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antiinokulist(a) (grč. antikvar (lat. politike itd.). anti. anti. anti dynastes vladar. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. nagrada. antikvus antieutanazist(a) (grč. antikvaran (lat. anti. antimentalisme) lingv. antidaktilos (grč. upotrebljavao antikvarijat (lat. anti. diegeza. antimentalizam (fr. antidijabetikum (grč. lat. lek protiv šećerne bolesti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. vrsta tamnozelenog serpentina. katarroos stakanje) pl. anti. stari vek. diexeimi prikazivati. lat. anti. Grka i Rimljana. protivotrov. diabetes šećerna bolest. npr. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. predmet stare umetnosti. odbaciti. sredstvo protiv povraćanja. avtigen (grč.

antilogikćs) nedosledan. antikolika (grč. antikritičan (grč. antikonstitucionalan (grč. sredstva protiv psećeg besnila. anti. ukočenje) pl. supr. veliki smo svuda. lat. nephrćs bubreg) pl. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). na prestolu. krino) pisac odgovora na kritiku. anti. anthćlops) 3007. constitutio) protivnik ustava.-. metalepsis zamenjivanje. razmena) ret. protivkužni. lethargfa dremež-nica. u kolibi. elemenat. med. a ne živimo da jedemo". anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. protiv obamrlosti. anti. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. koji razvedrava raspoloženje. lat. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). anti. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". a padaju u suprotnim pravcima. napad itd. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. anti. anti. moralis) koji je u opreci sa moralom. antologija (grč. pobijanje. sa logikom. pozitivizam u lingvistici. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. antilegomena (grč. anti. meros deo) ret. antimoralizam (grč. suar. mos. nlat. antikritičar (grč. antikritika (grč. protivan moralu. prigovor. anti. antikonvulzivan (grč. nlat. antikontagioza (grč. nenarodni. redni broj 51. antiiefritika (grč. postupnost u izrazu) ret. lekovi protiv trbobol>e. povijam) pl. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antimentalizam (grč. odbrana pred sudom. tj. dntinacionalan (grč.75.: „Jedi da živiš. antimonium) hem.. convulsivus grčevit) med. anti. antimovid (lat. anti. antinarkotika (grč. ned. antinomazija (grč. antimoralan (grč. antikreza (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. consti-tutio ustav) protivustavan. pisac odbrane od napada. mentalizam) lingv. contagiosus prilepčiv. antimetabola (grč. med. antikonvulzivan (grč. anti. kresis mešanje) prav. pisma čija se. važna njegova ruda. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. antiletargičan (grč. anti. metal srebrnobele boje. . ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. znak Sb (stibium). bolest spavanja) med. odgovor na napade. koji sprečava nastup krize (uticaj). onoma ime) zamenjivanje imena. antilemičan (grč. koji služi protiv kuge.: „Ako smo veliki. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. anti. antilogia) protivrečnost. antimetalepsija." antimilitarizam (grč. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antikosmetičan (grč. pokret protiv rata i pripremanje za rat. atomska masa 121. anti. npr. lat. odbrana. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimonarhičan (grč. anti. antimaterija (grč. anti. sinklinala. nationalis). anti. anti. u padati. spuštam se) kol. antimelanholičan (grč. anti. lat. anti. anti. lat. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. melancholikćs) koji razbija tugu. sredstva. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. v. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. npr. a ne živi da jedeš. lyssa pseće besnilo) pl. anti. protivnarodni. „Demosten" mesto „govornik". antikonstitucionist(a) (grč. antimonium) mineral. sul-fid antimona. zaravan) pl. ali u protivnom smislu. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. protivkritika. antilego protivim se. antilopa (grč. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). npr. umesto interesa na dug. anti. moriš običaj) fil. antimon (nlat. ali drugim redom. loimos kuga) med. npr." antiklinala (grč. kolike trbobolja) pl med. krino sudim) odgovor na kritiku. anti. npr.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. med. antimerija (grč. antilisa (grč. lat. krino) koji odgovara na kritiku. anti. protuslovan. med. homolotumena. delovi Sv. lat. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". antilogičan (grč. narke ukočenost. anti. teol. antimetalepsija (grč. klimax stepenice. antimetabola. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. zamenjivanje jednog dela govora drugim. originalnost osporava ili u koju se sumnja. upotreba osobnog imena mesto vrste. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. fr.: „Jedemo da živimo. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. anti. militarisme) protivnost militarizmu. klinč naginjem se. anti. antimetateza (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme.

med. antiperistaza (grč. anti. antipiretike (grč. pr. scabies šuga) pl. anti. antisemit-ski. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. groznice. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. antirepublikanski. antipiretičan (grč. antipleuritika (grč. nlat. med. pl. antiseptika. anti. koje se obično izražava jednim pitanjem. antiparalitika (grč. fil. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antinomija (grč. antipi-rink dr. lat. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. glavobolje. supr. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). sredstvo protiv groznice. anti. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. antiseptikum (grč. pyr) ned. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. anti. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. para-lyo) pl. anti. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antirevolucionar (grč. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antirepublikanac (grč. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja.: „Svet ima svoj početak u vremenu. lat. ratio razum) fil. patriotes) neprijatelj domovine. teal. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. nesimpatičan. pus. plenus pun) fil. anti. groznicu. anpšlatonska ljubav čulna. neslaganje sa trezvenim. nije apsolutni izvor saznanja. lat. protivjevrejski pokret. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. pneumon pluće) med. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. rug) med. med lekovi protiv vatre. sepsis trulež) med. antipirin (grč. utuk. koji služi protiv reumatizma. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. reuma) med. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. nemio. npr. političkom i duhovnom životu. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. anti. sredstva protiv šuge. nomos zakon) 1. parallelos. royalisme). antipatičan (grč. psyche duša) fil. antipatija (grč. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. parasitos gotovan) pl. antiparazitika (grč. 2. skepsis nedoumica. ratio razum) fil. odnosno čovečje mišljenje. protivnožnik. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antiprotaza (grč. nije apsolutni izvor saznanja. aspirin. anti. neslaganje sa trezvenim. anti. aatipneumoničan (grč. antipodan (grč. anti. lat. anti. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). nemarenje. nerodoljub. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. fr. koji služi protiv zapaljenja pluća. anti. protivnik. antiracionalizam (grč. antipus) sasvim suprotan. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. antisepsa (grč. shvatanje da razum. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. spolna ljubav. antiskepticizam (grč. lat. antipatriot (grč. antiseptičan (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. sepsis) heš. pleuron bok. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. anti. shvatanje da razum. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. lat. rebro) pl. odnosno čovečje mišljenje. sredstva protiv uzetosti (paralize). oprečan. anti. . teal. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. anti. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antipleuritičan. anti. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antiracionalizam (grč. vatre. antipapizam (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. teal. anti. Semiti. antipsihologizam (grč. pyr vatra) pl. anti. anti. anti. antiparalelan (grč. antisocijalan (grč.: simpatija. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. antiparagraf (grč. geogr.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anomizam. replika. suparnik.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. anti. dvoumica) fil. antiprotasis protivpred-log) ret. gramma) geom. antiskabioza (grč. antirojalizam (grč. anti. anti. protivnik revolucije. antiplenisti (grč. koji sprečava truljenje. protivrečnost. antireumatičan (grč. pr. npr. septikos) med. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. koji suzbija vatru. ravnokraki trapez. med. antiparalelogram (grč. anti. lat. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte.

suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antiteza (grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. / labudovi već bi poletjeli. antitetičan (grč. pl. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antiscii (grč. npr. zajednice. antispastika (grč. sredstvo protiv groznice. fermentum) med. phlox) pl. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti.: „Ide ludo. anti. anti. suprotan. anti. pr. teza. anti. thyreos štit. stanovnici na istom podnevku. sredstva koja ublažuju grčeve. med. anthelmintika. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. anti. teorija franc. npr. hek. anti. flogiston. med. progovara mudro". freeze zamrzavati. 5. antifonnja (grč. antiflogistika (grč. anti. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antifebrilan (grč. antiftizičan. febris groznica) med. febris) med. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. thermos topao) pl. febris) farm. tj.U. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. med. eidos izgled) farm. otrov) med. med. odboj) fil. antifon(a) (grč. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. anti. antitoksin (grč. lat. antiflogističari (grč. anteci. antitermika (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. lat. koji je u suprotnostima. anti. oprečna). tuberkuloze. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. lekovi protiv zapaljenja. phlogos plamen) 1. phleps žila. 4. phlox. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. med. suprotno) 1. antistrofa (grč. koji ublažava zapaljenje ili vatru. protivgroznični. (Hasanaginica). sinteza. 2. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. u smislu „vrlo ludo". . anti. anti. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. phone glas) otpev. antihelmintika (grč. besmislica. anti. npr. protivrečne. antitypia protivudar. a drugi i treći dug: U ------. oprečnost dvaju karaktera. 57 antihemoragičan. antifebrin (grč. prototip. haima krv. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antispazmodika (grč. up. lat. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. anti. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. 2. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. anti. spasmos) pl. već bi okopnio. lat. antispazmodika. 3.: „To bi bilo vrlo pametno". anti. anti. logia. antihemoragičan (grč. antiunionist(a) (grč. trzav) pl. antiftizika (grč. ljudi sa suprotnim senkama. typos) otisak. antistrateg (grč. antispastika. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antitireoidin (grč. spectrum avet. antiflebotomist (grč. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. spiritus duh) fil. med. spastikos koji vuče. anti. komandant neprijateljske vojske. antiflogistika. antihektičan. antiflogističan hem. sredstva protiv sušice. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antihektika (grč. anti. elmis elmintos glista) pl. anti. / nego šator age Hasan-age. anti. antifrizi (grč. lat.. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. dveju težnji i sl. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. ektikos jektičav) pl. v. pristalice antiflogistike. antithetikos) protivan. ned. antifermenti (grč. regnymi probijam) med. antispiritualizam (grč. toksine. antispast (grč. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. v. up. hem. anti. antitipija (grč. protivnik ujedinjenja. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. anti. antithesis suprotnost. geogr. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. protivotrov. antitip (grč. antifraza (grč. phone glas) logička protivrečnost. v. antipirin. pr. antiflogistika 1. otpev. med. sredstva protiv sušice. antispastos vući na drugu stranu) metr. anti. lat. ili kontrarna. antifonarij(um) grč. prepis.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. anti. skia senka) pl. loet. up. anti. al' su labudovi? / Da je snijeg. odabrao papa Grgur Veliki. eng. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. lekovi protiv groznice. takoñe: otpe-vanje. ned. nauka lat. ret. toxikon. phthisis sušica) pl. tome sečem) med. jektike. antispektrologija (grč.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antifebrilije (grč.

lat. lithos kamen) min. antologija (grč. v. cvat. naročito na licu. osip. antoftalmika (grč. npr. geogr. antihipnotičan. u poverenju. . entonnoir) levak. anthologia) branje cveća. ned. typos otisak. anti. zoon životinja. antr lu (fr. lat. pr. anti. anticipando) unapred. anthos cvet. antr-akt (fr. 58 antr-akt antoksantin (grč. starodrevni. odmor izmeñu činova. u. anthrax. entonner. homonimi. algos bol) pl. kružno kretanje) meteor. krasta. redak. antichambre) zadržavati se u predsoblju. liig. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. antihreza (grč. sotona. sredstva protiv navale krvi. anthos. antonimi. levkasta rupa od eksplodirane mine. avtiholerika (grč. antorgastična sredstva med. samo na suprotnim stranama polutara. ksanthos žut) hem. preduzeti. cvetno žutilo. upotreba jednog vremena umesto drugog. paronimi. nepomenik. starinski. anthos cvet. antoliti. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. cholas utroba) pl. dobar-rñav. ret. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. preduj-miti. orgazam. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. be-drenica. antotipoliti. antrakometar (grč. protivgrañanski. oputa) lkngv. anti. med. lit-hos kamen) pl. antos (grč. anti. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. zlič. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anti. antonomazija (grč. anti. toile. govorni ukras. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. sredstva protiv kolere. hemoroida. npr. leto-zima. up. hresis upotreba) prav. kol. zbirka odabranih. chthon zemlja. up.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. starog kova. antocijanini (grč. kyklos krug. bezbožan čovek. anthrax ugalj. anthos cvet. odus zub. sredstva protiv zubobolje. anthos. u četiri oka. antički (lat. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. npr. anthos) cvet. anti. odmor. anti. anticus. sinotši. antoftalmika (grč. kol. anti. rheo curim) lged. antišambr (fr. fig. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. antonimi (grč. čekati prijem. med. korali. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. crni prišt. lažistina. koji služi kao lek protiv šuljeva. anti. unapred primiti (ili: primati). uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. predujam na robu. plodovima. cvetnjak. antoliti (grč. anticipacija (lat. ned. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. antrakonit (grč. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. listovima. anti. avtihipnotika (grč. fig. anti. anthrax ugalj) med. usred. anticipirati (lat. kotlina. reči suprotne po značenju. antonoar (fr. privremen prekid u nekom poslu. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. inter) meñu. antografija (grč. antihronizam (grč. ned. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). vrtača. entre nous) meñu nama. sredstva protiv očnih bolesti. zool. sredstva protiv očnih bolesti. antrakoza (grč. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. fig. anticipaido (lat. besnilo itd. ophthalmos oko) pl. anticnklon (grč. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. anticivičan (grč. ophthalmćs oko) pl. up. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. preduzimati. anthos. entre. hypnos san) pl. geol. po starinskom ukusu. tvrd-mek i dr. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). entr'acte) poz. prostrel. krečnjak obojen ugljenom.. anthrax. hafma. antraks (grč. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. pre vremena. zbirka na j lepšega. stablu itd. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. antišambrirati (fr. travnjak. metron mera) hem. s tim da će se kasnije dokazati. antonomasia drugi naziv) reg. oputa ime) pl. naročito lirskih pesama. antotipoliti (grč. antozoe (grč. ñavo. anti. antonimija (grč. stanka. starovremenski. počinka. antrakolit (grč. Ifthos kamen) pl. izmeñu. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antoalaža (fr. antodoitalgika (grč. živo biće) pl. fil. lithos kamen) min. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". v. u obliku predujma. antihtoni (grč. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. koji potiče iz starog veka. predujmljivati. antr (fr. sprava za odreñivanje količine ugljenika. kyanos zatvorenoplav) hem. med. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. antikrist (grč. med. civis grañanin) negrañanski. antrakolit. tle) pl. antiquus) stari.

anthropos.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. antricid (grč. težnji i ideala. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. kao podvrste su: istorijska. po traje još i sad. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". fiziologije. antropareskija (grč. trgovačke i politička geografije. duša sudbini koju sama stvara. 2. antrkot (entrecote) kup. S14N10. pojava glumca na pozornici. zemaljski. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. oblik) čovekolik. antropozojski period geol. muz. psihološkog i filozofskog. antre (fr. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthropos. anthropos. anthropos. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. o odnosima izmeñu čovečjih udova. ukrpgganja. antropogenija. entre nous) v. najstariji fosilni ugalj. antropogenija (grč. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. antropomantija (grč. anthropos. nauka o merenju čoveka. avtreozoid (grč. antropolog (grč. antropometrija (grč. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. ulazna cena. antropogonija (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. anthropos. antropinski (grč. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". anthrax ugalj) hen. krmenadla. antropobiologija (grč. antropijatrika (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. očoveča-vanje. „prosvetljenje" i „posvećenje". entrecolonne) apx. zoon životinja) geol. složen ugljenički vodonik. anthropos. antrkolon (fr. anthropos. antropomorf (grč. anthropos. anthropos) fil. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. pod antr. sophla mudrost) fil. odstojanje izmeñu stubova. sličan čoveku (o majmunima). anthropinos) čovečji. množenja. otprilike jedan milion godina. ulaženje. antropolatrija (grč. plo-ñenja. papagaj. poznavanje čoveka. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. tj. uvod. istorijskog i sociološkog. istorije. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. majmun sličan čoveku. entree) ulazak. predjele. anthropos. anthropos. antropizam (grč. latreia služba) obožavanje čoveka. metron) merenje čovečjeg tela. logismos) fil. antropozoik (grč. antracen (grč. koji se tiče ljudi. uvozna carina. 1. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. anthropos. uticaja okoline. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antropografija (grč. opadanja itd. filozofije. antropognost (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. ulazni-ca. anthropos. prvo jelo pri obedima. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. arheologije i nauke o jeziku. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. bios život. antropometar (grč. ulazna soba. anthropos. anthrax ugalj. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). anthropos. pri-vredna. muški gamet kod biljaka. naročito svečanim. ulaznina. shvatanje da je čovek biće slično bogu. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". razmak. antropozofija (grč. pristup. anthropos. antropologija (grč. a duh zakonu reinkarnacije. antropognozija (grč. predvorje. antropogsografija (grč. supr. antropozojski period. antrpilastr. lat. nastavak ites) min. arheološkog i dr. prostor izmeñu dva stuba. anthropos. antropogenetika v. antropologizam (grč. anthropos. želja.(grč. predsoblje. antropo. telo je podložno zakonu nasleña. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antropoidan (grč. komad kojim počinje opera ili koncert. nauka o čovečjem telu. antracit (grč. anthrax. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. eidos vid. anthropos. psihologije. saobraćajne. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. ulaz. najbolja vrsta uglja. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. socio-logije. upadanje jednog glasa. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. anthropos.) vot. npr. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. počinje sa diluvijalnim periodom. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. avtr nu (fr.: teosebija. . kulturne. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. antropogeneza (grč.

sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. fizičke pojave. — an antrpo (fr. choreo pasprostirem se) zool. a ova se pruži napred. v. antrpilastr (fr. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. v. anthropos. theos bog) obogočovečenje. antropoteka (grč. anthropos. morphe uobličavam) počovečiti. antropohistorija (grč. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. smatranje onoga što je čovečje božanskim. antrpa (fr. antrpo (fr. popravljati. antropopa tizam. da misli. entrefins) pl. antropofagija (grč. anthropos. anthropos. antropospeleologija (grč. antropotomija (grč. morphe. razuñivanje. dvornica slave. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. anthropos. anthropos. onoma ime) lingv. biološki život. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antrtaj (fr. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. počovečenje boga. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropocentrizam (grč. anthropos. anthropos. anthropos. anthropos. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. antroposkopija (grč. morphe) fil. antropohemija (grč. anthropos. up. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. u užem smislu. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. koji ima čovečji oblik. anthropo-morphos) sličan čoveku. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. spe-laion pećina. fiziognomika. anthropos. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. morphe oblik) fil. anthropos. anthropopathefa) fil. anthropos. antropofiteja (grč. sphaira kugla. entrepilastre) apx. lat. antropomorfizam (grč. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. razmak izmeñu stubova. antropomorfoza. antropoplastika (grč. saopštenje vlade. odstojanje izmeñu dva stuba . obično zvanično. anthropos. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. počovečavati. anthropos. istorija čovečanstva. tj. anthropos. anthropos. vrlinama. skladište.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. antroposomatologija (grč. ponašanje životinja itd. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. anthropo-poia) stvaranje čoveka. antropomorfologija (grč. rañanje) biol. lat. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropos. ljudožder. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. u bačen u redakcijski deo lista. antroponimija (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. oseća i radi kao čovek. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. umetanje) trg. anthropos. entrepot. hod konja. phytefa sañenje. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropopatija. anthropos. kanibalizam. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. rañanje čoveka. antropoteizam (grč. koja se može razvrstavati. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropopeja (grč. kratak članak. koje oseća i »seli isto kao čovek. tj. antropomorfoza (grč. slabostima i dr. antropopatija (grč. . anthropos. tome sečenje) med. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. nomos zakon) fil. antropomorfozirati (grč. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. interpositus metanje izmeñu. i odatle uvoziti. anthropopatheia) fil. antropohorija (grč. soma telo. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. antroposfera (grč. antroponomija (grč. stovarište. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. sa ljudskim osobinama. anthropos. tkanine osrednje finoće i kakvoće. dok leži u njemu. ne plaća carinu). talile. antropofobija (grč. antropoterapija (grč. antropofonika (grč. anthropophagia) ljudožderstvo. antropopatizam (grč. neocarinjen. theke pričuvi-šte. ital. antrfen (fr. kanibal. nauka o spolnom životu čoveka. tj. izvoziti ili upućivati. en entrepot) necarinjen. antropomorfizam. antrkolon. antropofag (grč. entrechat. anthropos. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. obožavanje čoveka. deliti. bog. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. entrepas) poluravan. antrša (fr. an-tu-ka (fr. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. polukas.

apagogičan dokaz indirektan. ñavolan. enfant) dete. neprestupna godina. posredan dokaz. da bi se posle jedan po jedan pobijali. od 1. vijugast. tučenje topovima uzduž. zaplesti nekoga u neko preduzeće. podizanje cene. helmintos glista) pl. anus civilne (lat. voj. fig. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. ali koje izloženo vodi apsorbuje. slobodan od vode. uništiti. nesta-ško. pol. ushićivati. izvoñenje i nabrajanje prigovora. bolja ponuda na javnoj prodaji. ap. anus solaris (lat. poskupl>ivati. napraviti ćupriju (u trik-traku). idros znoj) med. ogla-siti nevažećim. annus) godina. anti. ukidati. enfants perdus) na. dobrojiti. Blagovesti. glavna srčana žila. npr. aorta (grč. vodonik i postaje kiselinom. suša. annus intercalaris) prestupna godina. po dužini. anthiperidrotikon (grč. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. ukinuće. yper nad. apage) odlazi. kroz čmar. antihipnotika. anhidrit (grč. anualni (lat. pridruženje. opovrći. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . enfilade) dug red. annus currens) tekuća godina. godi- šobran i kao suncobran. dobrajanje. godišnjak. januara do 31. zaobilazan. hydor voda) hem. hydor) bezvodnost. apage! (grč. anus) anat. oča-ravati. neravan. upija. fr. iskrivudan. pr. oči u oči. annumeratio) pribrajanje. ukinuti. anus interkalaris (lat. ribarski prsten. hypo-phero snositi) ret. decembra. anulirati (nlat. zapodenuti razgovor. a-oristos neograničen. aiulus magikus (lat. osme miris) bezmirisan. godišnji prihod. ap. anumeracija (lat. neodreñen) gram. dvosmislen. nanizati. opčišavati. kolebljiv. teško udisanje vazduha. nesiguran. filum konac. annulus) prsten. naročito Devi Mariji da će roditi sina. uračunavanje. an fas (fr. uron mokraća) med. po-ništavati. Š. anhelacija (lat. anidrija. dahtanje. završetak zadnjeg creva. v. ap. enfiler) udenuta. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. zadihanost. aosmičan (grč. anfractuosus) krivudav. pripajanje. anuncijacija (lat. aorist (grč. posredan dokaz. anfan perdi (fr. apagoge) log. tući topovima po dužini. annuitas. anuitet (nlat. apanaža (fr. kome je oduzeta voda. anulacija (nlat. en face) spreda. poskuplji-vanje. anuarij(um) (lat. ap. aorte med. annus civilis) grañanska godina. ap. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. annus solaris) sunčana. annuus godišnji) godišnja otplata duga. anthelmintičan. pribrojavati. s boka. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. obična julijanska godina. preñašnje svršeno vreme. anulus palacii (lat. anthipofora (grč. npr. metr. anšlus (nem. voj. ubrajati. čisti se! apagoga (grč. anus (lat. anti. tj. oglašavanje nevažećim. helmins. uračunavati. objavljivanje. pravo u oči. dvostran. poskupljenje. s boka.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anus (lat. annullare) poništiti. u opasnost. pr. spa-janje. npr. dati više pri nadmetanju. anfan (fr. med. Petar u ribarskom čamcu. anšerirati (fr. Anschluss) priključenje. nlat. udevati. med. anfan teribl(fr. ap-ago odvesti. hydor voda) hem. annunciatio) nagovešta-vanje. annus communis) prosta. godišnja renta. s lica. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anšantirati (fr. žila srčanica. prošlo trenutno vreme. godišnji dohodak. a. hydor voda) hem. biser. zadiviti. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. potpun prestanak lučenja mokraće. anumerirati (lat. zadivljavati. mrtva straža. per anum (lat. anus komunis (lat. vragolan. god. anus eklezijastikus (lat. opovrgnuće. opovrgavanje. anfilada (fr. red soba u jednom pravcu. džombast. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anthelmintika (grč. nestašica vode. anhidrid (grč. annulus magicus) čarobni prsten. anus kurens (lat. uništavati. anhidrija (grč. anulus pi-skatorijus (lat. anceps (lat. anfraktuozan (nlat. ushititi. anti. enchere) trg. appšpegage) pribrojiti. enchanter) očarati. koji traje godinu dana. hypnos san) pl. otići. per anum) med. an-šantiran. prisajedinjenje. idi. anceps) dvostruk. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. aorte) znat. iznad. podizati cenu. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. preko. soli i oksidi. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. nuditi više. nizati. anulus (lat. sredstva za isterivanje glista. anhelatio) kratko. annualis) godišnji. anhidričan (grč. poništavanje. kalendar. zapaljenje aorte. opovrgavati. aortitis (grč. lat. apanage. anšer (fr. opčiniti. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. annuarium) letopis. amrel za svako vreme. anti. anthipnotika (grč. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anurija (grč. dobrojavati. encherir) trg. annullatio) poništenje. koji se dogaña svake godine. čmar. anfilirati (lat.

up. apartan (fr. aparentan (lat. neobičan. appellatus) prav. arasće) velegradski razbojnik. neupućenost u ono što je lepo. nepromišljen priziv. apelacio inadmisibilis (lat. apelacio frivola (lat.). dopustljiv i prihvatljiv priziv. apart naročit. koji označava zajedničko ime. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. pozorišta i dr. apaš (fr. zaziranje (ili: strah) od ljudi. lažljiv) lažljiv. apeiros neograničen. apatrid (grč. zadocneo priziv. odstojanje. žalba višoj vlasti. pobijanje. sva oruña. višim sudovima i traži njihovu pomoć. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). rod. appellatio temera-ria) prav. supr. apanteza (grč. apelativan (lat. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. dražestan. stroj. apel (fr. prividan (npr. appellare. zaključak. odgojim) v. npr. appellatio admissibilis) prav. nesvakidašnji. verovatnoće. bioskopa. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. ravnodušan. nomen appellativum) gran. obezbeñen prihod. apedeugizam. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appassionato) kuz. apatheia) neosetljivost. čovek. soba. ljubičaste ili zelenkaste. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. sa puno osećanja. taj pas nema apela. zajedničko ime. ceo pribor. nedopustljiv priziv. odvraćanje. sprava i sl. apatetičan (grč. neprihvatljiv priziv. appellativus) gram.). apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apedeuzija. apartman (fr. sva mehanička postrojenja (npr. odvratnost meñu ljudima. posle nižih. neznanje usled slabog školovanja. pun draži. poslušnost kod pasa. zamršen. appellatio deserta) prav. geom. ne odaziva se na poziv gospodara. za-pleten. appartement) stan. odrediti stalan godišnji prihod. astr. nedostatak ukusa. odgojni) neobrazovan. početak. boje sive. appelare) viši. appel) poziv. utrnulih osećanja. apedeutičan (grč. privid-nost. apatao. neškolovan. apatetikos prevaran. beznačajan i ništavan priziv. npr. godišnji prihod. stan sa više odeljenja. a-. strasno. izgled. imenovanje. apathes) neosetljiv. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). appellatio frivola) prav. aparencija (lat. apatije (grč. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. vrstu. priziv višem sudu. neke radionice. paideyo vaspitavam. patria domovina) lice koje nema državljanstva. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. zločinac. appellans) prav. lažan. znak. apantesis) odgovor. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. tj. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apeiron (grč. apelacio admisibilis (lat. apeirokalija (grč. aparatura (lat. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. areh vrh. pozivanje na viši sud. izdvojeno. ret.: antiapeks. apasionato (ital. a-. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. očigledan. spoljašnji izgled neke robe. životinja. veoma rasprostrt. apparentia) privid. zbor. lat. apart odvojeno. gran. očevidan. vidan. apatao zavodim) št. apelatorija (lat. neosnovan priziv. pozivanje. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. doziv. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). poznavanje. nemarnost. mač. otimač. neobrazovanost. npr. jasan. odeljenje. apeiros neiskusan. appellatio inadmissibilis) prav. naprava. apatit (grč. svirepost. braće). lopov. npr. veličina i sl. apeks (lat. a-. prizivni sud za crkvene sporove. trg. apelacija (lat. apelativ (lat. apparens) vidljiv. paideytikos vaspitni. kalcijev fosfat s fluorom. apedeutizam (grč. voj. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. oruñe) sprava. jedinstven) naročit. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. reč koja označava rod ili vrstu. apparatus sprema. beskrajan) fol. prav. pri Zemljinom obrtanju. vrh kupe. apanažirati (fr. aparat (lat. ravnodupšost. aparatorij(um) (nlat. apantropija (grč. antropofobija. pomoćna sredstva i dr. nevaspitan. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apatičan (grč. kazivanje. apelant (lat. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apelacio temerarija (lat. apelat (lat. . spoljašnjost. utrnu-lost osećanja. apaideysia) nevaspitanost. prepušten. apartheid (eng. nemaran. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. kratak i oštar udar napred isturenom nogom.: drvo. prevaran. apelacio dezerta (lat.

zaključak. appetentia) čežnja.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat.. prohtev. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. oni akti parenje. težnja. pl. appetitio) težnja za čim. jasno shvatiti. appellare) moliti koga za pomoć. nem. rug vatra) med. a-. aplanatičan (grč. varenje) med. žudnja. planao lutam) fotografski objektiv. a-. a-petalos) bog. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apercepcija (lat. aplanir) poravnati. aperientia) pl. odnosno mi-šljenja. tečan. apendiks (lat. bujica praznih reči. apendikularije (lat. požu-dan. koji nema koštice (o plodu). aplanat (grč. pčelinjak. pohotan. prilog knjizi ili delu. appellare) v. sumnja. nevičan. uobličenje. a ne one koje počivaju na asocijacijama. tvorenje) anat. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. apelirati. alat. apices juriš) pl. overavanje. slabo varenje u organizam unete hrane. apis (lat. apertura) anat. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). apepsija (grč. med. aperijencije. kratko i pregledno izlaganje. apikultura (lat. dopuna. sklonost. med. drugo. aperkat (ept. appetitus) prohtev za jelom. aperfu kratak pregled. aperitiv (nlat. apeiros. beskrunični. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. apices juris (lat. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apirman (fr. apetitivan (nlat. ješnost. na prečaga. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. aperitivus) v. otvor npr. bez lišća. nezapaljiv. načelo na kojem počivaju druge. za-pažanje. suprotno dejstvo pada. apetalan (grč. aperire otvoriti) med. nlat. bez visoke temperature. apertura (lat. izdužen produžetak sa površine nekog organa. bez (sferne) aberacije. apeiria) neiskusnost. zapažati. a-. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. otvor (izdubenog ogledala. živo odobravati. pomoću kojih se jedan predmet shvata. appendix) ned. opt. apistija (grč. appetitlich) ukusan. Alis mit. primamljiv. zagladiti. appendicula mali pri-vezak) pl. suština. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. apijarij(um) (lat. . podozrevanje. koji nema sferne aberacije. apurement) trg. aperire otvoriti. alelovati (lat. uvideti. požuda. a. pozivati se na nešto. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. koji su bez latica. kao složene sočivo. proveravanje računa. cultura gajenje) pčelarstvo. naklonost. stanje bez groznice. appetitivus) željan. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. dovesti u red. apiarium) pčelanik. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. siguran od vatre. pčela. aperantologija (grč. apiričan (grč. apis) zool. a-. rugep kopggica) bog. uložiti (ili: ulagati) priziv. aperiodičan (grč. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. ad-percipere) zapaziti. aperijentan. apireksija (grč. zaklona na optičkim aparati-ma). suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). žudnja za nečim. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. aplaudira™ (lat. loša probava. pljeskati u znak odobravanja. aplazija (grč. da ga (ili: je) pojedeš. planao) opt. aperijens. zool. peira iskustvo) 2. konstruisan 1866. aperijencije (lat. neiskusan. koji pati od slabog varenja želuca. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. a-. apistia) neverovanje. letimičan pregled. više veze duševnog života. sveti bik. apetencija (lat. a-. a-. simbol zemljoradnje. apehema (grč. apirija (grč. aperiens) koji otvara volju za jelom. linkejoskop. koji izaziva želju za jelom. pravničke dosetljivosti. apetit (lat. a-. applaudere) tapšati. osećanje gladi. apiretičan (grč. aplanirati (fr.ne. areh. aperijens (lat. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. uložiti (ili: ulagati) protest. bez groznice. sredstvo za čišćenje. bez. sažetak. apeptičan (grč. slobodan od njihanja. crvuljak. odnosno mišljenja. težnja za čim. ad-perceptio) fil. ap-echema) odjek. neprobavljiv. rug) med. čut udarac) sp. koji nema iskustva. a-pyros. nagon. apendicit (lat. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. da se jede. rug vatra) 1. apersi (fr. aperantologia) preterana brbljivost. apetitlih (lat. tj. apiričan (grč. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. saznaje i tumači. želja. volja za jelom. apeticija (lat. v. aperitivan (lat. pepsis probava. otkloniti smetnje. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. irreg gornji. aperitivan. appetere. aperijentan (lat. a-. apercipirati (lat. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. shvatanje. apireničan (grč. sladak. perfodos) fiz. plašiš obrazovanje. apis pčela. appendix) dodatak.

apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. staviti. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. npr. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. menica. ukras na haljinu. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). kopija izvornog dokumenta. ukrašavanje melodije sitnim notama. dodavanje. poravnati se u nečemu. rpeo dahćem) ned. L0g. Apokalypsis) 1.. pus noga) med. nedisanje. apodeiktikos) koji dokazuje. predudar. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. može da ga zameni (npr. arropege priložiti. primenjivanje.(grč. apokaliptika (grč. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. lek. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. neopovrgljiv. podesan. 18). aplikacija (lat. a-. aplikabilan (nlat. applicatura) kuz. nemanje nogu od samog roñenja. beznožnost. tj. aplikatorika (lat. apodemia boravak u tuñini. ogledni govor. brižljivo izučavati. Jov-od Jupiter gei. apodan (grč. proble-matičan. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. aplikatura (nlat. mračan. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. aplikata (lat. appoint) fin. itd. appointer) odrediti platu. upotrebiti.: Dete bolesno mora da leži. apogamija (grč. apoda (grč. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. aplikabilan. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. aplikativan (nlat. . neoboriv. raz-. dokazivanje. plaćati. rat. pravilan položaj prstiju pri sviranju. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. beznožan. up. apunto. apodikti-čan. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. applicabilis) primenljiv. naročito u vojnim naukama. beznož-ni vodozemci. gran. apokaliptičan (grč. apoen (fr. arb. apnea (grč. dokazan. ned. aplauz (nlat. pohvala. završnica. odrediti ročište. Otkrovenje Jovana Bogoslova. poslednja knjiga Novog zaveta. kao apozicija. apodiktičan (grč. applicans) v. glasno odobravanje. izlaganje. apodoza (grč. tajanstven. starati se. mat. apoñatura (ital.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. 1—8): kuga. a-. stavljanje. čita knjigu).: . metnuti. svaka. appositi-vum) gran. apo-gaion) acrp. bezuslovan. apograf (grč. a-. utiskivanje. oblog.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. kada se još smatralo da je Zemlja središte. appoggiatura) muz. dati npr. drugi. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. a ne Sunce (up. zavoj. nameštanje. prilepiti. pus) koji nema nogu. gameo ženim se) zool. natrag. afelijum). apojovium. npr. apodija (grč. apodosis) ret. arb od. apoentirati (fr. rañanje bez nogu. za razliku od prvog dela (protaze). uneti. pus. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. zagonetan. tvoj mlañi brat. opet. arb. prilježnost. koji se može lako namestiti na. pljeskanje u znak odobravanja. pljesak. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. upotreba spoljnih sredstava. neminovan. metanje. apo. applicare približiti. npr. applausus) tapšanje. sud koji izražava logičku nužnost. npr. neopovrgljiv dokaz. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. supr. glad i smrt. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. aplicirati (lat. apodiktičan sud log. Dušan. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. u nekim kavkaskim. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. apozitivan (nlat. modalitet. apogej (grč. koji stoji kao dodatak. noga) zool. apodeixis) prikazivanje. apodeiktikos) v. applicativus) v. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. a-. vrednoća. applicare) namestiti. Jupitera. appositio) gram. apojovijum (nlat. prišiti. priljubljiv. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. apodejktičan (grč. obraća-ti jaku pažnju na nešto. kandidat. appositivus) gran. apodiksis (grč. afričkim i dr. aplikativan. podćs. grapho pišem) prepis. grč. apozicija (lat. prio-nuti za neki posao. aplikativ (lat. 2. dodati. tačka na putanji Meseca. marljivost. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. applicata) geoi. primeniti. asertoran. primena. applicatio) način izvoñenje. Apokalipsa (grč. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. ucrtati. perigej. Jovis) astr. prileplji-vanje. apozitiv (lat. združiti) liši. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. ordinata (kod kupinih preseka). naročito inostrana. sitan novac za potkusurivanje. aplikant (lat.-. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. poslednji deo složene rečenice.

istraživači Otkrovenja. sličan orguljama. mračan s obzirom na svoje poreklo. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. potpun prestanak neke bolesti. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. koje nisu prave. apokatastaza (grč. apologeomai branim) teol. obaveštenje. lekarstva. apopleksija (grč. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. apolitoza (grč. med. mišiće. apologet (grč. apomiksija (grč. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. povratak u isti prividni položaj. spis. apolepsis zadržavanje. vrsta fortepi-jana. koji luči. sin Zevsa i Lato-ne. naročito rimskog. kapnos dim) ned. pitagorejci).sid (ili: smetnja. apoklazma (grč. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. rečitosti itd. spokojstvo. nepravi. naročito hrišćanske učenje. od IV veka titula biskupskog. fil. poreñenje u priči. a poko a poko (ital. otkrivene. . branilac. disanja. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. odluka. a roso a roso) nuz. apo-krmo izlučujem) med. arb. apolog (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. astr. bog sunca. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. aiokritičan (grč. apokriza (grč. apolid (grč. apologija (grč. sličan kaplji. zauzimati se za. kanoi-ske. apolonion (grč. karpćs plod) bog. malo po palo. arolambano zadržavam. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. lažan. takoñe: dela nepoznatih pisaca. snošljivo stanje. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apokspa (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. nauka o tome kako treba braniti veru.. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. odvajanje. Apollon) muzički instrumenat. odgovor. poput navlake. apologfa) odbrana. npr. držati odbrambeni govor. religiozni zanesenjaci. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. aro-Mab slomim. arb. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. mixis mešanje. apo-krypto skrivam) pl. apokrifi (grč. koji ima karakter odbrane. pret . kaplja. med. poremećaj. vraćanje zdravlja. u isto vreme. apologist(a) (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. skratiti. zdravlje. arb. apologeomai) braniti. bila. sumnjiv. aponia) bezbolnost. skamenjavanje. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. govora. podmetnut. apo-kopte odsecanje. apokartereza (grč. 5 Leksikon apolepsa (grč. sprečavam) med. skrham) med. apokrizijar (grč. prelom kosti. apologeomai) odbramben govor i dr. apokriza (grč. Apollon) nuz. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. arb. svojevoljna smrt od gladi. odrezivanje) gram. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. odgovorim) 2. apologetika (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apologeomai branim) v. neuron žila. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. npr. izdvajam) 1. poezije. stojici. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apokarpija (grč. živac) znat. babušina. aponeuroza (grč. apokrino izlučujem. rešenje. apokrifan (grč. ozdravljenje. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. kod ljutića). postupno. apćlogos priča) poet. aponija (grč. sparivanje) zool. Apollon) nit. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". prestanak. u Engleskoj.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. skraći-vati. apologema (grč. Aiolon (grč. izostanak) neke organske funkcije. apolithyo skameniti) kol. grupe mišića i cele udove. poučna pričina. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apo-krinomai obavestim. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). ned. apokapnizam (grč. apoplesso udarcem oduzmem) ned. pretvaranje u kamen. apoplexia) ned. krvokapni. apologetičan (grč. apolonikon (grč. apoliza (grč. pronañen 1828. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apologizirati (grč. sufumigacija. sklon kaplji. muzike. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apolćgema) odbrana. postepeno. pronañena u Darmštatu. apokopirati (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). odbrambena tačka. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apolis. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apologet. apoplektičan (grč.

Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. lat. supr. aporizma. grdnja. goro i planino. sphragis pečat) lik urezan u prsten. aposiopeza (grč. Dela apostola. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. ideje i sl. fr. naročito hrišćanske. ili nekoj stvari. obamrlost. apostrofirati (grč. zvanje propovednika vere. apostolsko dostojanstvo. aposfragizma (grč. apostata) otpadnik. a posteriori. koji se gnoji. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. arogeb) v. a-poreutos) zabranjen. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. npr. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. stvari zabranjene za izvoz. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. dodatak nekom pismu ili povel>i. nejasnoća. apport prinos. na osnovu iskustva. aporetičan (grč. kolebati se. ukoriti. odmetanje. . aporetika (grč. načela. logička teškoća. aporia) zbunjenost. apostolos odaslan) poslanik. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. oštrijim tonom. aporetičar (grč. pisma koje su napisali apostoli. apostrophos) gram. prećutkivanje. apostateo otpadam) otpa-sti. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. a-poreutos neprohodan. gnojenje. ali ne u gotovom novcu. stvoren na osnovu iskustva. aro. ukor. fig. apo-strepho odvratiti. koju je osnovao apostol Petar. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostematosus) koji ima oblik čira. 1. apoetolikum (nlat. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. fig. apostasia) odvajanje. sporno pitanje. da se nepojamno od pojamnog odvoji. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. fig. neprolazan) pl. aporizma (grč. aporem (grč. otklanjanje. težak zadatak. a posteriori) fil. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. prinositi. arogsb u zabuni sam) sumnja. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apo-psycho izdahnem) izdisanje. nejasan. nedopušten. apćrema. . papinska vlast. apostrof (grč. apostematio) med. preveriti. ua. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. 3. ulog) trg. okrenuti) gram. nlat. otpadništvo. zagnojavanje. apostat (grč. papski. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. propovednik hrišćanstva. apostol (grč. aporija (grč. tj. apostematozan (grč. tj. onaj koji je sklon kaplji. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. Bogom sestro. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apostolat (nlat. kao pečat. apoplšsso udarcem oduzmem) med.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. . odreći se vere. apostolski (grč.! apostazija (grč. donesi! (kod obučenih pasa). apostrofa (grč. med. ispuštanje duše. naročito od hrišćanske vere ili crkve. gnojav. skeptičar. apo-siopesis zanemljenje) ret. logična teškoća. duboka nesvestica. donositi. odmetnuti se. osloniti nekog življim. 4. koji odgovara učenju apostola. sumnjiva (ili: sporna) stvar. onaj koji širi neko učenje.: a priori. arogeb biti u nedoumici. apostil (nlat. apporte) daj ovamo. „Ja ću tebi" . bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostilirati (nlat. apostazirati (grč. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. aporematičan (grč. apostilator (nlat. aporetikos) onaj koji sumnja. apportare. a posteriori (lat. teškoća. preporuka priložena uz pismo ili molbu. bog. grditi. aporem. Dela apostola. apor (fr. aport! (fr. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). bilo prisutno j ili odsutno]. aporos neprohodan) fil. aporeta (grč. apostolicitet (nlat. učenja. Hristov učenik.: Jao. a posteriori) fil. roba zabranjena za izvoženje. apostolos) koji potiče od apostola. čistim učenjem apostola. težak za razumevanje. zavisan od iskustva. prav. Julija Apostata. apostrophe odvraćanje. aportirati (lat. imanje doneto u brak. pribegavanje) ret. apporter) doneti. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. naročito kod obučenih pasa. apostolicizam (grč. apostolicitas) teol. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostolska stolica (lat. npr. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. arogeb) zagonetan. prevrnuti verom. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostates. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. nepokretnostima ili pokretno-stima. odvojiti se od pravog učenja ili vere. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. aposterioran (lat. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. apopsihija (grč. 2. apo-stema čir. bespomoćnost. apostemacija (nlat.

apofiza (grč. produženje lečenja i posle bolesti.). potom. zabrinutost. aproba-g tivan. fr. popis imetka. hapšenje. npr. a prima vista) trg. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. zatvor. vina. sjajnost). min. apotoma (grč. ali tako da ne izgleda da se to hoće. usrdna molba. apretirati (fr. sa košću spojen koštanom masom (up. apohometrija (grč. skidanje. prema tome. v. aro. strah. a priori. skloniti. epi-fiza). apoterapija (grč. hartija. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. v. dati mu glatkoću. koja je razli: . aprobacija (lat. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. approbatio) odobravanje. kol. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. prima nista. fabrikama itd. npr. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apriorizam (lat. apophasis) davanje saveta. therapefa) ned. odobrenje. approbatorius) v. poljo-privrednim dobrima.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. appretiatio) odreñivanje cene. phone glas. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apophonie) lingv. aprecijacija (nlat. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apotithemi ostaviti na stranu. tj. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. pori-canje. ar . a priori (lat. apraxia besposlenost) pskh. razumevanje. appoggiato) nuz. ocenjivanje. apraksija (grč. brašna. povoljan sud o nečemu. chroroa boja) opt. up. kratak a misaon. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. metria) merenje odstojanja. veličati. a ne vremensku prethodnost (psihološku). kao izmeñu ~U~2p 1. sliveno. apretura (fr. apophthegma) kratka i duhovita izreka. inventar. aprioran (lat. apoteoza (grč. koštani izraštaj. mladi-ca. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). nezavisan od iskustva. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. bilo u etici. aro. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. moj apre. pojam. apo-tithemi) geom. ablaut. aprekacija (lat. da se knjiga štampa. slivanje tonova. apofonija (grč. apoteka (grč. sentencija. zatim. procene. ocena. apotithemi odvojim. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. u državinu. apotheke. apofize pl. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apofaza (grč. dopuštenje. thanatos smrt) potpun prestanak života. apprecari. stanicama. bilo u teoriji saznanja. apotropejon (grč. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. strahovanje. predudar. up. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. uroka i sl. aprobativan (nlat. hen. obožavanje. apprecatio) preklinjanje. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. apotropaion) amajlija. (»sita. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. mlečnih prerañevi-na i dr. u običnom životu: unapred. duhovit. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. prevoj. aro. skinem. apoftegmatičan (grč. kutija u kojoj se drže lekovi. koža. aro. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. poslovica. apotema (grč. trgovac lekovima. sredstvo za zaštitu od nesreće. npr. potpuno izlečenje. nlat. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj.: a posteriori) te. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. podignutih na kvadrat itd. razdaljine. vrednosti nečemu. kuz. kućna.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. obožavati. apopatura (ital. apotekar (grč. a priori) fil. approbativus) odobravan. vezano. aprehenzija (lat. veličanje. vezivanje. muz. apprehensio) fil. alodžato (ital. aro. apophysis izraštaj. apoche odstojanje. koji izražava odobravanje. putnička apoteka. appoggiatura) kuz. apothesis odvajanje. apres) posle. apre (fr. aro. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. aprobatoran (nlat. pristanak. ukidanje. apotemno odsecam) mat. misao. nesumnjiva smrt. apohromat (grč. uzimanje u posed. izdanak) med. predstava. razlika izmeñu celog i narednog polutona. aprobatoran. pohvala. im. apoteozirati (grč. apoftegma (grč. apoteza (grč. nezavisno od iskustva (supr. . pro-cenjivanje. chroma) opt. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. theos) uzdizati do božanstva. gubljenje glasa. a priori) fil. a prima nista (ital. sjajnost itd. označava lo-gičku prethodnost značenja. prav. ukinem) lipti. aprobator (lat.

no samo za jednu. prvi osnovni uzrok svim pojavama. apsihija (grč. grč. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. neuslovl>en. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. indikativ. udesiti. samovolja. ocenjivanje otprilike. udešavanje. u ap-solutnom smislu. apsidna linija astr. absens) odsutan. approximativa) tačka zbliženja. apsidiola. absolutum) činiti. apropinkvirati (lat. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. školu. apropinkvacija (lat. apsint (grč. afelijum i perihelijum za planetu. absens) odsutan. a prope (fr. pelen. dakle. ab-solvere odrešiti) razrešiti. neprisustvo duha. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji.. za vinograd i sl. završiti. apsolutan (lat. apsmthion) bog. povoljno oceniti. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. broj. saobra-ziti. baš kad treba. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. apsentan (lat. apsidiola (nlat. apsolut (lat. kao poručen. samodržavlje. samovlašće. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. osloboditi od (greha ili krivice). pril. apsolutni broj. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. approche) voj. eng. za masu: gram. apopsihija. bog. gram i sekundu. apsychfa) nesvestica. v. approfiter koristiti se) v. apsolutna vrednost mat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. učiniti nešto apso-lutnim. abest. neograničeno. absolvere) neograniče-nost. apsolutan (lat. priznati nekome sposobnost za nešto. apsidos okruglina. približavati. svršiti. bez obzira na njegovu zapreminu. agr. relativ. approximitas) približ-nost. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. apsis. iako se u njemu podrazumeva. stvar po sebi. strašljivost. aproksimirati (lat. relativno. u zgodan čas. supr. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. prilagoditi. aprobirati (lat. appropriatio) prisva-janje. neprisebnost. v. aproseksija (lat. apsolvent (lat. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. aprofiter (fr. absolvere završiti. približavati. absolvere razrešiti) gram. fkl. materijali-stički: materija). rasejanost. naprosto. fiz. velika oca eliptične putanje. supr. prisvajati. prosto-naprosto. apsolutivirati (lat. nešto. absenterS) pl. aprovizacija (lat. apsis) vrh. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsentizam (lat. duh. podesiti prema čemu. ograničenja) nezavisan. naročito nekog trenutka ili dogañaja. absens. naročito u crkvama romanskog stila. aproprirati (lat. profitant. prokop. bezodnosno. u filozofiji religije: apsolutno biće. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. appropinquatio) približavanje. pod apsenti-zam. savršen. npr. approcher) približiti se. aproprijacija (lat. apsintizam (grč. rakija sa pelenom. aprovizionirati (fr. up. uslova. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. aproksimativa (lat. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. povodom toga. appropinquare) približiti. a propos) zgodno. shvatati. za vreme: sekunda. gorka rakija. imati pristup. svod) 1. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. udaljen. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. appropriare) prisvojiti. približna ocena. mala horska kapela. npr. prilagoñavanje. fiz. rov. apsens (lat. 2. mat. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). pelenjača. pohvaliti. duž koja spaja obe apside. ili predstavljati nešto kao apsolutno. kao poručeno. neuslovljeno. alkohol čist od vode. aproširati (fr. potpun. približno iznalansenje korena. approximatio) pri-bližnost. fkl. neograničen. praviti prokope. apsenteri (eng.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. dodirna tačka. razumeva™. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. približno izračunavanje. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aproksimacija (nlat. apsolvirati (lat. aproksimitet (nlat. prosto. astr. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. bezuslovno. polukružni delovi crkava. savršeno. apsida (grč. apsolutizam (lat. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. approximativus) približan. prisvojenje. primicati se. apsmthion) ned. neku . absolutum) l. aproksimativan (lat. approximare približava™ se) približiti. bezuslovan. tim povodom. vrednost bez obzira na znak + ili —. tj. rovove. dopustiti. aproš (fr. 2. apsolutni alkohol hen. voj. čist. up.

udaljiti se. abstractivum) xex. spolnom opštenju. čist akt mišljenja. med. grañenje pojmova. upijati. apsterzivan (nlat. apstinencija (lat. apstrakcija (lat. teorijski. misao- . npr. osloboñenje. živeti trezveno. gnojno zapaljenje tkiva. koji razrešava. što biva usled piemije. apstergencije (lat. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. mislima i sl. grč. misaonih predstava.apsolutizirati 69 apscisa ni. trošiti. ispiranje. rasejan. linea. upojan. gonoreje. abstinere) uzdržavati se od alkohola. obuzimati. mudrovanje. mesa. hen. čist. apstinirati (lat. ab-sorbere) usisati. misaona imenica. graditi misaone predstave.: relativnost. abstentio uzdržavanje) prav. apstrahirati. neograniče-nost. ispolj. teško razumljiv.: in konkreto). apsorpciometar (lat. uvlačiti u se. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apsurditet. specijalno. apsolutoran (lat. mesa. in abstracto) u opštem.: emisija). apstraktan (lat. abstergere otrti) prati. apsces (lat. savršenost. čist pojam. in apstrak-to (lat. samo u mislima. ab-sorbere) v. absolutus) bezodnosnost. absorptio. ne obazirati se na to. dubok. odustajanje od nasledstva. zamišljenost. v. apsolucija (lat. nerazložnost. apscisa (lat. sredstva za ispiranje rana. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. otpusni. apsorpcija (lat. težak za razumevanje. ad absurdum) otići u besmislenost tj. nepriličan. apstinentan (lat. absurdus) logički nemoguć. apstergevtan (lat. apsorbencija (lat. abstersio) med. apstraktum pro konkreto (lat.: konkretan). zagnojavati se. abstinens) pristalica apsti-nencije. potrošiti. smešan. abstergentia) pl. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. prelaziti u gnoj. opšte. trezven. abscessus) odlazak. apstraktan broj mat. razreš-nica. usov. uzdržavanje od alkoholnih pića. abstergens) med. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. otići ad apsurdum(lal. absolutorium) razre-šenje. nepodoban. diplom-skog ispita.. apsorbovati (lat. čišćenje (rana). progresivne parali-ze itd. taman. mis leno (supr. abscissa tj. besmislen. duvana. apsurdnost (lat. odseći) geom.). zagnoj. apsorbirati (lat. osloboñenje. absumptio) trošenje. abs-trahere) odvojiti. metastatič-ni apsces. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. apsurdan (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. fig. med. uzdržljivost. razrešni. apsorptivan (nlat. zatvoren. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. nejasan. trezvenjak. apeterzija (nlat. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. apstraktum (lat. neosvrtanje na. abs-cedere) odlaziti. apstruzan (lat. abstersivus) med. sasvim zauzeti poslom nekoga. absolvere. apsorbirati. duvanu. apsurd (lat. apsolutorij(um) (lat. apstraktne (nlat. neime-novani broj. obuzeti. abstractus) log. absolutorius) koji osloboñava. čista misao. besmislenost. ovladati. absurditas) logička nemogućnost. abstractum) log. potpuna zauzetost (poslom. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. istrošenost. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. razrešio pismo. napon. gram. abscindere otrgnuti. odvojiti. usisa-vati. apsumpcija (lat. apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. ekstrakt nekog soka ili alkohola. udubenost u misli. pojmovno odvojeno. mislen. absurdum nemoguće) v. fiziol. radi lečenja sepse. mesu. koji postoji samo kao pojam (supr. fiksacioni apsces. apsterzivan. metron mera) fiz. spolne ljubavi. izmučenost. abstractio) log. zamršen. apsurditet (lat.mislima. negledanje. progutati. nerazložan. čistiti (ranu). koji čisti (ranu). odvajanje. absorptio) fiz. odvajanje. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. raseja-nost. neuslovljenost. viši. absorbentia) pl. pomilovanje. absolutum) v. apstencija (nlat. okaniti se toga. besmislica. med. čista misao. ono pggo je u mislima. dubokomi-slen. gnojnica. odvajati u . u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apstinent (lat. ubrizgavanjem mleka i dr. ispirati. apstrahovati (lat. otići. udaljavati se. usisan. apstrahirati (lat. pranje. absurdum nemoguće) v. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apsolutivira ti. upiti. glupost. abstrusus) skriven. apscedirati (lat. sredstva za čišćenje spolja. potpuno zaposliti. primanje u sebe (supr. upijanje. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. bezuslovnost. supr. usisiavanje. duvana. rela-tivitet. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apsurdi-te t. spolnog opštenja itd. apstergirati (lat. abs-trahere) v. doći u sukob sa zdravim razumom. gnojnik. koji služi za ispiranje. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. zamišljen. apsolutnost (lat.

v. govoriti arapski. izravnati. arapske književnosti i umetnosti. arahnolog (grč. arachne. zapravo slike iz biljnog sveta. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arka tabak (hartije). veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. grč. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. slik. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. gen. aratura (lat. 3. arahnoliti. abziehen) l. arachne) med. ukusa. oduzimati. mode i dr. vrhom gudala. blju-vati. grč. lat. u umetnosti. logfa) zool. poravnanje. raspored. najuticajnija. 4. arachne. arabesco) l. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. oblik) zool. eidos) pl. abscissio) odsecanje. arcus luk) 1. glavna. tip. pol. logfa) zool. aranžman (fr. zraka vrsta jake rakije od pirinča. nauka o paucima. arabizirati udesiti po arapski. arahnoliti (grč. zool. otki-danje. v. arahnoida (grč. ureñenje. prireñivati. kol. napraviti sporazum. arahnologija (grč. naročito za »sene. arak (arap. v. sreñivati. arrangement) ureñivanje. rasporediti. osušene i pošećerene naranče. male. aragonit poš. posmatrač. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. zapaljenje paučinaste moždane opne. udešavati. ret. srediti. arachne. kuz. obrada. pauci. agapea pauk. udešavač. reč uzeta iz arapskog jezika. opisujem) opisivanje pauka. prisutni svedok. spremiti. npr. araneografija (lat. od plate na ime otplate duga). arranger) urediti.). aga) oltar. arbija (tur. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. araneologija (lat. arachne. apscisija (lat. araba (tur. arač v. arbitrage. arahnitis. apcigovati (nem. arachne. arabicitas) suština. paucima slične životinje. arahnide (grč. udesiti. paučinaste moždana opna. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi.) 2. povraćati. ureñiva-ti. menica za izmi-renje nekog duga. arahnoditis (grč. araneolog. rum (od ove je postala reč rakija). složiti. agapea. arbitražni posao (lat. arbiter) izborni sudija. . daktylos prst) ned. grč. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. harač. a punta darko (ital. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. osobenost. arbitrari) fin. izabrani sudija. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. logfa) zool. fantastične linije u slikarstvu. arak (lat. šećera ili od soka kokosovog oraha. arbiter (lat. sporazum. a. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. pokrajini u Španiji).anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. grapho pišem. arabizam osobenost arapskog jezika. araba) orijentalska kola na dva točka. odbijati (npr. ar (lat. appunto) trg. eidos vid. arabeska (ital. arahnoditis. ugledati se na Arabljane. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. udešavanje. apterologija (grč. arancivi (ital. sudija u nekom sporu. arabist(a) znalac arapskog jezika. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arbitraža (fr. žrtvenik. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. prirediti. arrangeur) upravljač. arachne. bezbojan ili žućkast mineral. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. a punta d'arco) kuz. araneologija. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. red. lat. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arahnide. suñenje izbornim sudom. i poznavanje arapskog jezika. karbonat kreča. arachne. arabotedesko (ital. agapea pauk. haram. apunto (ital. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. arahnologija. odvajanje. neograničeni gospodar. a-pteros beskrilan. verovnike zadovoljiti. arahniti. pretakati (vino). 2. aram v.). aptijalizam (grč. arahnoide. prireñivač. prekidanje. ureñi-vač. izmirenje. arachne) med. poravnati. arachne pauk) pl. ara (lat. arahniti (grč. buvama i dr. aranžirati (fr. ukras u arapskom stilu. arba. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . trg. v. arahnitis (grč. despot. zool. arahnoide (grč. arahnodaktilija (grč. otakati. arabicitet (nlat. fig. oblik) pl. ten. eldos vid. arancini) pl. upotrebljavati u govoru arapske reči. arapske književnosti i dr. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. kamenje sa otiscima morskih zvezda. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. ptyalon pljuvačka) ned. presuda izbornog suda. lithos kamen) geol. 2.

948. zaključivanje. argumentator (lat. biljni otisak.. veština dokazivanje. obrazlaganje. obrazloženje. neon. „životno drvo". bogatstvom. argentum. argentum (lat. kao drvo. argumentativan (lat. argyrion srebro) ned. elemenat. argirija (grč. cinka i nikla. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arbor genealogika (nlat. v. . ñuture procena. efdos vid. argyrion) dged. mirisa i ukusa. vladavina novca. arbitrator (lat. arbitraran (lat. argyrion. argyrion srebro) ned. živa. argentan. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. suditi. bubrega i jetre. vrsta glavonožaca. arvus njiva. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. lopovski. mišljenje. arboriformis) koji je u obliku drveta. arbor genealogica) rodoslovno stablo. metalna smesa slična srebru. slobodno opredeljivala. zaključivanja. svojevoljan. arbitrium) presuda. nazvani po svojoj lañi Argo. govoriti jezikom koji svako ne razume. odrvenjenje. krip-ton. argental. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. argo (fr. zemljodelstvo. argonauti (grč. shvatanje. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. rodoslov. odrvenjavanje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. razlog. atomska masa 39. argentan (lat. ocena. arbitralan (lat. neradan. argentum) srebro. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. dokaz. argiromanija (grč. lenj) hen. argiroida (grč. trg. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argirijaza. argirijaza (grč. redni broj 18. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. pakvon. argentum) v. argos nedelatan. arborist(a) (lat. dokazni. približan. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argyrion. arbitrirati (lat. sud. arborizacija (nlat. argyrion) med. način dokazivan>a. argumentatio) dokazivanje. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbitrij(um) (lat. argumentator) onaj koji navodi dokaze. novac. Argo. nautes) kit. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argyrion. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. izabrani sudija. mangupski. izbornog sudije. argonautika (grč. ksenon. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. arbitrarius) izbornosudski. vrt (rasadnik) sa drvećem. arbor drvo. grč. argon (grč. argirokratija (grč. arborescencija (nlat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. zbirke drveća. šatrovački govor. v. Argo. argentum srebro) legura bakra. argentometar (lat. obrazloženje). arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. up. samovolja. argumen(a)t (lat. sloboda opredeljivanja. arboriforman (nlat. arbitracija (lat. argentum folijatum (lat. arbor vite (lat. slobodan izbor. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. odrvenjavati. pro-cenjivati. argumentacija (lat. koji zaključuje. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. god. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. volja. arbor vitae) aiat. argentum foliatum) lisnate srebro. argotizam (fr. argirijaza. argumentum) dokazno sredstvo. argentum vivum) živo srebro. arborescere) pretvarati se u drvo. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argental (lat. stari grčki junaci. presuñivati kao izabrani sudija.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. proizvoljna procena. ludilo) želja (ili: žeñ. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argirizam (grč. strast) za novcem. argonaut (grč. pakfong. plemeniti (inertni) gas bez boje. raspravljen. zaključivanja. sadržaj ili izvod iz nekog dela. oblik) veštačko srebro. samovoljan. proizvoljan. pretvaranje u drvo. argiroza (grč. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arbitrari) ceniti. izborni sudija. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). pakvon. arborescirati (lat. porodično stablo. arvikultura (lat. mam'a pomama. cultura gajenje) poljoprivrede. koji obrazlaže. znak Ag. argit) puškarnica. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. izbornosudski. tj. arborin (lat. arboretum (lat. otkriven 1894. argotirati (fr. arborikultura (lat. argat (tur. Argo. arbitrijum liberum (lat. nautes brodar) zool. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora.

lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. zapadno od Akropolisa. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arrestatorivun se. kažnjenik. silom. jer je predlagač rñav čovek". sr-čano. uhoda. gumno. deo etike. revnostan. areotektonika (grč. . metria) fiz. Ares) mit. astr. arendar (nlat. araios. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. dolazak. po Zevsovoj zapovesti. aretologija (grč. Ares (grč. aretirati (fr. obustavljati. ardito (ital. slobodno mesto. arena) borac na areni. haps. fig. vatren. rešt. Arej (grč. Ares) mit. arestatorij(um) (nlat. argumentosus) bogat grañom. ubio Hermej. tj. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. argumentum e konsenzu gencijum (lat. areola) malo. argumentum ad veritatem (lat. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. uzapti-ti. ardus strm) strmost. Argos. arrerages) pl. usijan. argumentari) navoditi kao dokaz. argumentisati v. argumentozan (lat. med. arenant (lat. araios redak. žarki. arduitet (lat. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. nepla-ćena kamata. arena) borilište posuto peskom. areola (lat. zaključivati. areal (nlat. zadrhtati. fig. zatočenik. dovezena roba. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. gradilište. arrivage) pristajanje. silan. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. hidrome-tar. boga rata Aresa. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). 3. dizanje glasa. sin Zevsov i Niobin. crven krug oko zapaljenog mesta. smelo. 2. bog rata. arenacija (nlat. dokazima. argumentirati. ardens) gorući. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. argumentum bakulinum (lat. žustar. agea) površina. metron mera) fiz. Arej. naoružan ruč-nom bombom i kamom. simbol surove hrabrosti. pažljive. nauka (ili učenje) o vrlini. areometar (grč.teza. sin Zevsa i Here. prsten oko bradavice na sisi. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. peščano kupatilo. tektoniki) voj. obra-zlagati. arza (grč. arestacija (nlat. arestirati (nlat. dokazuje nešto batinom. ugovor o davanju zemljišta u zakup. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. arrenda) zakup zemljišta.. gravimetar. kolektivno javljanje. arenatio) med. 72 arivaža arenda (nlat. vrsta fine per-sijske svile. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. krug oko Meseca. plah. ardasa (fr. arendirati (nlat. nemajući drugih dokaza. Ares. špijun. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. zatvoriti. dolazak laña u pristanište. neplaćene zakupnina. obustaviti. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arendator (nlat. supr. dugovi.) rasprostranjena na Zemlji. arrestatio) hapšenje. zaostala plaćanja. dokazivati. arz-mahzar) pismeno. ardassine) trg. areražirati (fr. ardasina (fr. rada i sl. fig. arete vrlina. up. mandatum) prav. zadržavati. npr. polje borbe. arivaža (fr. poprište. arrendator) zakupac zemljišta. arzi-mahzar (tur. dovoz robe. areometrija (grč. arrestare) v. veština. agea. lako razumljiv. molba. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. u Ateni. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. Areios Aresov. tegoba. arestant (nlat. argumentum e consensu gentium) log. 2. bogat razlozima. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. rata i ratnih užasa. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. tr-kalište u cirkusu. plaho. ardit (ital.: „Taj predlog nije dobar. staviti zabranu na. argumentum ad hominem (lat. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. zaustavljati. Areios pagos) 1. strastan. lat. aretirati. arsis) metr. Areopag (grč. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). ardentan (lat. zatvaranje. zakupiti. kupanje u pesku. logia) fil. arestat (nlat. arrestatus) prav. areraže (fr. arreter) zaustaviti. Argus) mit. optuživanje. naredba o hapšenju. arena (lat. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. arresto. znat. zažaren. veoma oprezan i revnosan čuvar. ne biti isplaćen. arsa (lat. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. muka.argumentirati argumentirati (lat. rvač. arrestans) uhapšenik. vreo. argumentum ad hominem) 1. uhapsiti. popularan dokaz. Argus (grč. haps. čije je sedište bilo na tome brežuljku. arrestum) zatvor. fig. v. velika teškoća. vrsta grube svile iz Smirne. nlat. prav. ardito) voj. ardito) muz. zatvor. arest (ital. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. ardasse) trg. Argusove oči vrlo budne.. muz.

gurgur. mala arija. otuda: Arijadnin konac. arijanci pl. slabost. 2. med. aristokratizam (grč. arijer-ban (fr. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aristokratia) vladavina plemstva. aristodemokratija (grč. Arijevci. na-pev. Arijci (sskr. aria. aridan (lat. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. aridura) med. fr. kratos moć. pesmica. aristos najbolji. a rijega (ital. aritmetike (grč. aristokratija (grč. suvoparan. a-. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. 2. arka (lat. e arithmetike tj. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. nauka o brojevima. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. pevajući. . arijergarda (fr. aritmetički (grč. arcade) l. arithmos. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. prijatelj i član aristokratije. lutrije i dr. aritmetičar (grč. arijanci. ih. agua) pl. pr. aritmije (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. mršav. Irana sami sebe nazivali. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. techne) mat. locheia porañanje) pl. zaštitno odeljenje. Aristoteles) fil. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. Arijadna (grč. arithmos. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. Aristarh (grč. arithmetikćc) koji spada u računanje. plemićki stalež. arietta) muz. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arhit. niz lukova na stubovima. v. suvoparnost. v. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aritmus (grč. naročito čišćenje porodilje. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. up. Ariman (pere. love zvanja i položaje. sušan. pere. laktaštvo. aristolohika (grč. agua. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. arythmia) nedostatak ravnomernosti. poslednja odbrana. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. aristos najbolji. arioso) muz. ariditas) suvoća. mit. sušenje. vlast) vladavina plemstva i naroda. arriver postići) osobina onih koji. arriver postići. v. anat. bog i praizvor svega zla. sanduk) 1. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. odstupnica. arijevci. de-mos narod. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. mania ludilo) med. plemstvo. aridura (nlat. Arijci. karijerist. aristotelizam (grč. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. Ahriman) ion-. pulsa. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. geometrijska sredina. arivizam (fr. neplodan. naročito kucanja bila. u novije doba. Ariadne) mit. veštak u računanju. logla) nauka o brojevima. agua) pretvaranje u Arijce. aritmomantija (grč. aridus) suv. ariozo (ital. arithmos broj. progresija. neplodnost. ned. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. pristalice i pobornici arija-nizma. rythmos takt) med. nesklad-nost. Arijevci (sskr. vladavine plemića. sredstva koja pomažu porañanje. večni protivnik Ormuzda. fig. osiguranje života. aritmogrif (grč. fig.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. učenika Platonova. sušnost. ariditet (lat. spržen. računaljka. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. laktaš. arriere-garde) voj. nepravilno kretanje. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. arkada (fr. poglavica zlih duhova. mršavost. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. Persije i ist. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. arijevci pl. fig. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. jalovost. dragocenosti. bez ikakvih obzira. mršavost. arija) pl. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. pre naše ere). arizacija (sskr.). suša. mršavljenje. iz IV veka. pomogla Tezeju. način pevanja. arithmos. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. gurgurstvo. i njegovih pristalica. arivist(a) (fr. agsa kovčeg. nego običan čovek. aritmomanija (grč. arija (ital. aritmometar (grč. relikvije i dr. deo čeone kosti (očna). jalov. arriere-ban) voj. arijski jezici svi indoevropski jezici. računski. arithmos. melodija. veština računanja. arithmos broj. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aristarhski. pošto je ubio Minotaura. u vidu arije. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. nepravilnost. aritmologija (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. zaštitnica.

arctura) med. veliko mnoštvo. arkeo izdržavaš) geol. tj. prevrtljivac. fr. usiniti. drznuti se. vinski cvet. arctatio) ned. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. aroma) miris. metodič-no bombardovanje. 3. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. nego iz avlije. arktacija (nlat. Arkadla. povećanje nosivosti zida gvožñem. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. podmlañivanje itd. arroser) zalivati. nlat. arkuacija (lat. naoružan trgovački brod. pravo prvenstva. arcato) muz. agso. vrdalama. fig. voj. pozadi kuće. potporni poluluk. arrosement) zalivanje. polivanje. arkbutan (fr. bezobrazan. trg. pastirski. osvežavanje. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. oru-žana sila. razmetljiv. granatama. arogancija (lat. trg. prevrtljivost. obasuti (ili: obasipati) vatrom. gord. bombama. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arkanum (lat. armadilja (šp. armorale) poznavalac grbova. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. doplaćivanje. armadilla) kor. naivan. aromatizacija (grč. nadmen. nego su »siveli samo od službe u vojsci. mor. oružje. doplatiti. armirati (lat. Arktik (grč. snabdeti ratnom spremom. vrdanje. pesnici pastirske poezije. nao-ružati. grañ. tenkove. nepropisan put. idiličai. armatura (lat. nlat. polivati. muz. seoski. jačati. fig. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. arlecchino) lakrdijaš. navodnjavati. arrosage) zalivanje. arktički (grč. arctius mandatum) prav. arogantan (lat. armorial. poza. . stanovnici Arkadije. uzeti pod svoje. fig. armada) oprema. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. »sena sposobna da zavede. armare) voj. armorist(a) (nlat. oružati. kol' arko (ital. arkcior citacio (lat. sužavanje. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. arkanist(a) (lat. e arktos Veliki Medved. mala ratna flota. god. arc-boutant) arh. prevlačeći guda-lom. fiz. arko (ital. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". naduven. čovek koji često menja mišljenje. sopstvenik gusarske lañe. 2. naročito carinski. fig. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. ovlažavanje. arcuatio) med. arrogantia) nadmenost. Arkadoi) pl. armatura) voj. arkoza (grč. obasipanje vatrom. gudalo. bliže (ili: preče) pravo. vojska. arktos (grč. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. arcanus tajanstven. tj. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. kako se prave sredstva za ulepšavanje. arrogans) nadut.arkadski arkadski (grč. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga.. nepravilan. gusar. onaj koji se razume u grbove. arozaža (fr. arkapija (tur. jela i dr. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. stezanje nekog dela tela zavojem. drzak. arma (lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. armorijal (fr. Armida lit. agtee) 1. lat. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arkosolij(um) (lat. zaobilazan. arcus luk. muz. fig. lučni stub. arctius jus) prav. najedanje. u Španiji: oružana sila. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. voj. sever. potez gudalom. arcus luk) nuz. arozija (lat. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arozirati (fr. armateur) mor. snažiti. poslao protiv Engleske). vazduhoplovstvo. grañ. arrogare) usuditi se. arogirati (lat. opre-miti. Velika Kola) astr. metodski bombardovati. stub podupirač. aroma (grč. npr. bezobzirnost. arlekinada (fr. nagrizanje kostiju. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). armater (fr. arkato (ital. agta oružje. arkcijus mandatum (lat. lakrdi-ja. ratna sprema. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. šaljivčina. prisvajati. sočna materija kod biljaka. od srednjeg veka: porodični grb. Pola. armorale) knjiga sa grbovima. podlivanje ulica. naoružanje. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. agta) pl. naknadno platiti. arrodere. krivl>enje kostiju u obliku luka. uraslost nokata u meso. arkcijus jus (lat. ohol. agta oružje) pl. navodnjavanje njiva. „armija nezaposle-nih". prav. morski razbojnik. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arozman (fr. naknadno plaćanje. arlekin (ital. arrosio) med. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. gusarska laña. armija (lat. arcanus) tajni lek. arlequinade) šala. fiz. npr. „armija beskućnika" itd. uobražen. arktikos severni) Severno Ledeno More. drskost. mali naoružan brod. artiljeriju i dr. nadutost. prisvojiti. arktura (lat. tajno sredstvo. so!G agso) gudalom. lat. armada (šp. oholost. arctior citatio) prav. pooštrena zapovest (ili naredba). armalis. Arkañani (grč.

arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arsenale) oružnika. v. aroma. arteriostenoza (grč. arpeñato (ital. muz. vita brevis (lat. harfica. tj. arpeñirati (ital. arteriektazis. sičan. aromatika (grč. za-činjavati. arsonvalizacija (nlat. arsen muški. ars nova) nova umetnost. ars mnemonica) veština pamćenja. bilo iz srca u ostale delove tela). veština. jak) hen. aroma) namirisati. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. ars antiqua) stara umetnost. chorde žica prevara. are (lat. arseniti (grč. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. arterfa žila) anat. arsenikćn) pl. hem. posle kojih dolaze kapi-lari. eurys širok) med. arterija (grč. graphia) anat. elemenat atomske mase 74. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. vita brevis) umetnost je duga. arpikord (ital. niz razlomljenih akorada. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. tvrd) med. magacin za smeštaj ratne spreme. sklerćs krt. artes liberales) pl. arsenik. arpeggio) muz. izražavanja . slobodne umetnosti. arpikord. krvna žila. začiniti. ektasis pomeranje) med. agra. arsenal. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. zanatlij-ska radna zajednica. u razlomljenim akordima. arpeggiare) muz. damar. arostema. arondismav (fr. arterfa žila) koji se tiče arterije. arterieurizma (grč. arsenogonija (grč. znak As. up. arterfa. artelj (rus. aroma) mirišljav. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. artefakt (lat. ital. arterfa. soli arse-nikove kiseline. v. arrostema slabost) med. trovanja akutna i hronična. arsenijati (grč.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. arteria. arteriole (nlat. ono što je veštački napravljeno. artes liberales (lat. arteriozitet. jedinjenja su mu jako otrovna. jak otrov. arpeggiatura) muz. arterfa žila. stenćs tesan) med. opis (ili: opisivanje) arterija. gde je veoma rano bilo takvih bunara). are mnemonika (nlat. arterijalitet (nlat. arterioreksis (grč. proširenje arterija. srez. arostema (grč. mirišljave materije. arpaneta (itzl. naročito knlževnog. lomljenje tona kao na harfi. darsonvalizacija. zaokrugljenost. arteriotomija (grč. operativne otvaranje arterija. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. ars. arsenikćn) hem. arpentage) zemljomerstvo. ars) umetnost. aromatica) al. nauka o arterijama. arpeggiato) muz. arterijalizacija (nlat. tome sečenje) med. arterioekleroza (grč. arsen (grč. redni broj 33. sužavanje (ili: suženost) arterija. arpihord. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arrondissement) zaokrugljivanje. arteriositas) fiziol. are longa. arostija. mirisan. oksidisana krv. arpihord (ital. arostija (grč. najsitnije arterije. arterijska krv otvoreno crve na. zaokruženje. artelB) radna zadruge. arteritis (grč. naročito u morskim pristaništima. arteriozitet (nlat. arpeño (ital. kvart. kao na harfi. arterfa. sa začinom. uvećanje. arteriektazis (grč. začini. arsenikćn. prskanje arterije. svirati na harfu. artefactum) veštački proiz-vod. posao. arrostia) med. muški porod. bilo. arteriolae) pl. koji prijatno miriše. arteriologija (grč. logfa) anat. arterfa. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. nlat. phagein jesti) med. artizam (lat. nlat. lepe veštine. are angina (lat. arterijalitet. arpantaža (fr. arterfa. arteriografija (grč. prskanje) med. arsenikćn) pl. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpadžik (tur. mala harfa. arterfa. arsenik (grč. deo grada. a život kratak. bogatstvo u arterijama. v. arteria) med. arsonvalisatio) v. arpeñatura (ital. v. arpanetta) muz. zaokruživanje. zanat. muzički stil u XIV i XV v. arsevofagizam (grč. fiziol. arsena. spinet. slabost uma. žeš. premeravanje (ili: merenje) zemlje. struka) muz. metnuti mirisa u nešto. arsenal (fr. arterialitas) fiziol. gone rañanje) rañanje muške dece. artis umetnost) način umetničkog. ludilo. zapaljenje arterija. arsentrioksid (As2O3). arterialisatio) fiziol. are silogistika (lat. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl.9216. are vova (lat. aromatičan (grč. grč. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. proširenje. ars longa. zaokrugljenje. podrugljivo: tandrkati. rexis kidanje. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). fig. arterijski (grč. arsen muški.

artificiosus) umetnički. artillerie. arthron. fosilni kič- . artistički (fr. articulare) uzglobiti. prevremenoj arterio-sklerozi. tj. arhegonije (grč. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. up. lek). zastareo. articulatio) anat. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arthron. arhaičan (grč. artofag (grč. uzglobljavati. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. artilerac (fr. fr. docnije: topovi. odyne bol) med. sastav tela koji je sklon gojaznosti. emballo ubaciti. artrofioza (grč. veštački. artremboleza (grč. prepreden. član. artro. arheologija (grč. artralgija (grč. mekani otok zgloba. artificijelan (lat. arch-egetes) voña. artritis (grč. artišoka (ital. arheopteriks. osnovi nauke o čoveku. topništvo. artos hleb. rak u zglobu. artiljerac. artik(a)l (lat. prastari. drevni. archaios star. pterix pero. podćs noga) pl.(grč. čvor. tačka ugovora. artos. archaios star. artificialis) veštački. archaios star. arthron. tobdžija. prastari) star. arthron) med. šećernoj bolesti. artrozoa (grč. poglavar. jestastvo (priroda). veštak u jahanju. glavočika sa cevastim cvetovima. arhaističan v. glumac. arthron zglob. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. logos reč. artist(a) (ital. arthon zglob. glumac. arhajski period v. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artista. pus. umetnički. zastarela reč. gran. pokretač. artikulisati v. prastari) gram. zglobobolja. arche početak. arheget (grč. artritizam (grč. arhaizam (grč. karkfnos rak) med. artificiozan (lat. izveštačen. tome sečenje) med. pauke rakove i crve. archaios stari. LIŠð. phima izraštaj. kompozicijom i dr. arthron. harun. arheopteriks (grč. polza (korist). fig. oblik ili izraz. fr. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. opšte ime za kukce (insekte). bogat trskom. artichaut) vot. latreia poštovanje) služba za hleb. gnojenje zglobnih kostiju. artiljerija (fr. anat. neprirodan. bog. bol zgloba. vot. artropoda (grč. arthron zglob) med. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. arthron. arche početak. koji odista potiče iz starog vremena. napis. iznositi nešto član po član. artizan (fr. zglavak. ruop gnoj) med. artrotomija (grč. bog. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. karpos plod) pl. artropatija (grč. zapal>enje zglobova. archaios star. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). poglavlje. „igra reči". artistique) umetnički. priključenije (doživljaj) itd. slik. archaios star. azojski period. pro-či (drugi). nlat. poznavalac umetnosti.ke. articulus zglob. neuralgiji. odsek. nameštanje iščašenih zglobova. artokarpi (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. hlebno drveće i hlebne bil. archaios star. jedan po jedan. članak) članak. phagos) hlebojed. arhaičan. artilleur) vojnik koji rukuje topom. stilom. artikulirati (lat. arhejski (grč. artrodinija (grč. drevan. arthron) med. giht. trganje u zglobovima. roba u trgovini. arhaičan. kolence. liigv. grapho pišem) opisivanje starina. zagnojavanje zglobova. arthron zglob. veštak. trganje u zglobovima. krilo) zool. arundinozan (lat. izgovarati. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. otok) med. arundinosus) trskovit. arthros. vinovnik. starinski. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. algos bol) med. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. veštački. zoon životinja) zool. artropioza (grč. operativno otvaranje zgloba. osnivač. artrokarcinom (grč. umetnuti) kec. drevan. naročito antičku umetnost i nauku. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. reči i slogove jasno. artikularni (lat. igrač na konopcu (u cirkusu). artolatrija (grč. trg. arun v. up. paragraf. predmet. pathos bol) med. artroze (grč.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. artrofima (grč. lukav. da(va)ti arhaičan oblik. phyo stvaram) med. bol (ili: trganje) u zglobu. articiocco. sastavni deo jednog spisa. artiste) umetnik. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. kostobolji. arthron. archakos) starinski. zglobobolja. artikulirati. logos reč. zglavkari. arhaizirati (grč. artikulacija (lat. arheolog (grč. obrastao trskom. izneti. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. zglobni. bol u zglobu. artikulisati. arheografija (grč.). životinje sa zglobovima. arhelogija (grč. zglavak. artos. zglob. arheornis v. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. zool. pregib. artisan) zanatlija. stvar. articularis) zglobni. npr. astmi i dr. arthron. gonos) pl. bol zgloba. rod vojske naoružan topovima. logia) početna nauka.

arhijater (grč. službenik arhiva ili arhive. archo prednjačim. školovan grañevinar. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. up. 2. prapismo. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archos. arhont (grč. archos čmar. dvorski lekar. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. najjača karta. grañevinarski. kele prosutost) med. tj. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. prvosveštenik. naročito: prvi otisak. arhitektonski (grč. koji su često ukrašeni kipovima. arhitrav (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. veoma. lat. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arhiepiskop (grč. arhetip (grč. . zajedl>iv. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. žučan. način zidanja. v. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. zametak) zool. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. arch-iereus) vladika. alhimija. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhitrab. lični lekar. pre n. archetypon) v. „kec" na francuskim kartama. arhiepiskopija (grč. rif. archos. izmeñu Grčke i Male Azije. visoko sveštenstvo. archimandrites) starešina manastira. archivum. abiogeneza. po izvesnim delovima sličan reptilijama. i 640. neoštećeno (na tovarnim listovima). archos voña. rimskoj. iatros lekar) prvi lekar. nadbiskup. arhetip. up. original. 4. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. arhijerej (grč. a salvo) trg. podrugl>iv u govoru ili pisanju. spontano postanje života. arhivski (lat. ptosis pad) med. prastvaranje. metričkim me-renjem. neimarstvo. architekton) grañevin-ska umetnost. archivolto glavni luk) vrh. prvi služitelj jedne crkve. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. koji se tiče jednog naučnog sistema. archi-pelagos more) ostrvlje. arhivalije (nlat. najmanja jedinica za merenje zlata. arhivar. arhocela (grč. prvosveštenik. nadbiskupa. blastos klica. aršin (tur. archo početak. dokumenti. prvi nad. a po drugim opet ptici. arhitekture (grč.arhesporIJum 77 menjak. assis) 1.(grč. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. spadnutost zadnjeg creva. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. dioikesis gazdin-stvo. spisi ili akta. Archilochos) poet. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. u početku od pola kg bakra. architec-tura) grañevinarska umetnost. episkop. arhipelag (grč. arhitektonika (grč. as. arhitip (grč. archo prednjačim. arhivar (lat. poglavar.). arhivist(a) (nlat. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. prapočetak. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. asai (ital. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. renesansnoj i barokno j arhitekturi). lat. dobro očuvano. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhoptoza (grč. arhidijeceza (grč. prazametak. trešnja (plod i stablo). anorgakske materije. archetypon prauzorak) prasli-ka. archivum) koji se tiče arhiva. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. nauka o grañevinarstvu. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. grañevinar-stvo. neimarstvo. architekton. grč. arhiv(a) (lat. arhimandrit (grč. viši lekar. koji se nalazi u arhivu. arhilohijski (grč. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. nauka o sistemu. archivista) v. 3. archos čmar. as (lat. kod starih Rimljana: novac. vrlo. arhihijerarhija (grč. archo. potiče iz preistorijskog doba. arhesporijum (grč. arhitekt (grč. povel>e. naročito u avijatici i raznim granama sporta. 5. prosutost. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. gfgnomai stvaram) biol. archos. archo. arhigonija (grč. arsin) stara mera za dužinu: lakat. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. sada potisnuta tzv. episkopos) prvi vladika. fig. neimar. arhitip. prauzor. arhiñakon (grč. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi.) arh. arhitrav. arhivolt (ital. lat. arhihijerarh (grč. setva) bog. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. aršlama (tur. najbolji u nekoj struci. archeion vladino nadleštvo. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arslama) bog. grañevinski stil. arhiblast (grč. koji radi u arhivu. pra-. arhivist. arhoragija (grč. trabs greda) ar*. raspored i grañenje jedne grañevine. a salve (ital. počinjem. assez) kuz. prvak. architektonikos) grañevinski. prodor zadnjeg creva. spora sejanje. archos. fr. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. arhi. koji pripada arhivu. arhimagija (grč. vrsta crnog luka. assai. archon) vladalac. arhitrab (grč. arche početak. e. mitropolit. veličine goluba.

nalog. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. postojati sam sobom) samostalnost. nlat. primalac novca po uputnici ili nalogu. dakle. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. assertio) tvrñenje. asservare) čuvati. asertorna zakletva prav. assertorius) kojim se tvrdi. assecurare) osigurati. mučko ubistvo. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. sexus spol) bespolan. asepsija (grč. nasilje. sudsko pomoćništvo. antiseptičan. aselgeia) razvratnost. unutarnjem nagonu. aseptin (grč. assassinator) prav. problematičan. nesposobnost razumevanja znakova. aseleničan (grč. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. aseveracija (lat. asemos) koji nema znaka. asertivan (nlat. pomoćnik starešine nadleštva. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. prav. oleum ulje) hen. ascenzor. assignatus) lice na koje glasi uputnica. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asesura. asanzer (fr. assecuratus) osiguranik. asignatar (nlat. assecurans) osiguravač.asamar 78 asignatar asamar (lat. assessoratum) prisuditelj-stvo. asebija (grč. a se esse biti tj. sepsis trulež:. one koja se polaže pre davanja iskaza). čišćenje od zaraze. securus bezbedan. protiv požara. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. bez trabanta. asseverare dokazivati) potvrdan. aseitet (nlat. asasinat (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assignans) onaj koji šalje novac. a-. a-. bolesnikove kože i dr. pohotljivost. primanje nečega kao istinitog. aservacija (lat. a-septikos) koji nije sklon truljenju. fr. u nekom gradu. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). asanacija (lat. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". udva-ranje. pri vršenju operacije. koji je bez oznake. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. assertivus) v. aseitas. isušivanja podvodnih mesta itd. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. sanus. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. ulagivačko odobravanje. asercija (lat. u pohranu. asacija (nlat. asertoran. apodiktičan). lift. asasinator (nlat. a-. asekuracija (nlat. bez pratioca. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). doznačilac. ostavljanje u pohranu. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. asebeia) bezbožnost. asignat (lat. assibilare) gram. assus pečen. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. assecuratio) v. bez ikakvog podsticaja spolja. assibilatio) gram. asignant (lat. nlat. aseptol (grč. fil. a. aseptičan (grč. pristajanje uz koga. tj. up. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. fr. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asservare) čuvanje.bez. a. zvanje pomoćnog sudije.bez. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. tvrdnja. kora od hleba. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. pohrana. npr. asanirati (lat.ne.) ned. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. npr. up. sepsis trulež. asesor (lat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. ad-.). asertoran (lat. aseksualan (grč. kastracija. sexualisa-tio) uništenje. asibilirati (lat. assensio) odobravanje. razvrat. za-klinjanje u nešto. pomoćnik sudijin. aservat (lat. isušenje moč-varnih mesta itd. kraju. . asesorat (nlat. asemija (grč. asekurancija (nlat. koji nema spola. sanus zdrav. smrti i sl. assentatio) laskanje. up. aservirati (lat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asemičan (grč. površina pečenja i dr. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. zeta znak) ned. aselgija (grč. lat. asekurat (nlat. nepriznavanje bogova. asibilacija (nlat. umorstvo. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. npr. sepsis) hem. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. lat. asenzija (lat. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. fil. uspinjača. amarus gorak) hen. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. sačuvati. koji nema zaraznih klica. asentacija (lat. dokazni. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asekurirati (lat. npr. kraju (ili državi). dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. aseverativan (lat. bez obeležja. dokazivanje. bezverstvo. doznaka. assecurantia) osiguranje. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika.. asekurancija. a-selenos) bez Meseca. asekurant (nlat. aseksualizacija (grč. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. pohraniti. obezbediti. assassinatum) prav. pozdravl>avanje naselja. ascenseur) dizalica. potvrdan. a.

postojanost. nejednovremen. bez sveza. asyndesia) nevezanost. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. neskladnost. asignacija. asketičar (grč. mestu ili načinu tvorbe). neskladan. syn sa.asignatura 79 asinhroaičan (grč. u početku sa trohejom ili spondejom. uputni-ca. pr. a-. prilagoñava-ti. nedovoljno saosećanje. nejednak. bogougodan. isposništvo. asjeraža (fr. asignatura (nlat. prisustvo glista u stolici. asimptotičan (grč. vrednoća. askaris) med. askaris) pl. askesis) isposništvo. asketos) isposnički. marljivost. iz koga se ne može izvesti zaključak. asli (arap. a-. trudoljubivost. asklepijadska strofe četr. assimilare) izjednačiti. jednačenje glasova (po zvučnosti. vrsta vežbe u mačevanju. asimulacija (lat. assimilatio) izjednačenje. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). istoriju i starine Asirije i Vavilonije. a-. a-. asindet(on). veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. npr. pomoćnik. systole skupljanje. asker (tur. asimptota (grč. ali se nikad ne dodiruju. dela. asketski (grč. gladovanje) post. sympatheia) nenaklonjenost. udarac u dvoboju. nedostatak veze u rečenicama. nestezanje srca. preobratiti hranu u organ-sku materiju. pokajnički. juriš. ital. — (ali) Slušale je momče čobanine. asimfonija (grč. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. a-. chronos vreme) neistovremen. primiti u se. psih. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". stezanje) ned. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asimfoničan. napad. ua. doista. askeo) učenje o askezi. a. askeo) pisac pobožnih. asimetričan koji nema simetrije. jezik. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. asistirati (lat. verovatno. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. asketes) isposnik. syllogismos posredni zaključak) log. assistere) pomagati nekome u poslu. asimpatija (grč. asistent (lat. assimulatio) pretvaranje. asketika (grč. nedostatak volje za jelom. asketizam (grč.ne. primati u se. licemerstvo. assalto) napad. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. assiduitas) tačnost. asklepijadski stih četr. pokajniš-tvo. moguće. asindetičan (grč. neskladnost. zood. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. asilogističan (grč. neistodo-ban. gram. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. izjednačavati. asilabija (grč. symptotos koji se ne poklapa) mat. symphonia) nesklad. a-. isti. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. i sa jambom na završetku. vaspitni. tur. jednačiti. nejedna-kost. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asimetrija (grč. npr. askariodoza (grč. ili izmeñu članova jedne rečenice. asjeracija (fr. nespojenost) ret. nalog za isplatu. assignatio) d oznaka. prisustvo. revnost. asiduitet (lat. assignatura) v. asitia nejedenje. . vrsta klasičnog stiha. a-syndeton) pong. ash) pravi. supši. pomoć. asket(a) (grč. vojnik. nemanje saučešća prema kome ili čemu. pratiti nekoga. asimilacija (lat. asimilirati. čeličenje. a-. izjednačavanje. neravnomernost. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. zaista. fiziol. bez svezica. assistentia) pomaganje. bogougodnih spisa. asistolija (grč. asimilirati (lat. bubine. upravo. pritvorstvo. asitija (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). acieration) pretvaranje u čelik. pomagač uopšte. neješnost. asker) vojska. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. pokajnik. (da) niko je ne čuje. nevezanost. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. assaut. a-. asindezija (grč.: „Misli mlada. gran. asindet(on) (grč. istrajnost. potpora. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asli. asistencija (nlat. detinje gliste. nepoklopljiv. aso (fr. prisustvovati čemu. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. askeza (grč. askaride (grč. prilagoditi. nesrazme-ran. nedostatak hrane. asignirati (lat. asignacija (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. asimilovati v. fiziol.

sa dahom. asodična groznica groznica sa povraćanjem. astakos rak. littera) pl. tajni ortak. suglasnici s dahom. nazeba i sl. usisač. asonavca (nlat. fil. asomatičan (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asoti'a) razvratnost. aspermija (grč. aspra (grč. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. društvo. slično zvučati. lat. usisavati. neotesa-nost. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. aspermizam. usisavanje. raskalašnost. asocirati (lat. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). spojiti. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. asonirati (lat.ne. aspergioloza (lat. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. assonantia) post. v. člana. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. fig.) ned. astatične igle fiz. neravnina. astakolit (grč. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. aspermizam (grč. izgovarati iz grla. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. asolirati (fr. strana nečega. u organizmu ljudi i životinja. associare združiti. hladetina. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. asosje (fr. koji nadovezuje na nešto. tvrdoća. oporost. aspik (fr. med. asonanca. uvlačiti u sebe. associare) pridružiti. asotija (grč. aspic) kup. pust život. aspirator (lat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. gram. bez odreñene orijentacije. aspirata se. asocijalnost (grč. rod biljaka iz fam. aspirirati (lat. aspiracija (lat. a. assonantia) v. aspermatizam (grč. guja otrovni-ca. lat. ase prezasićenost) med. nepotpun slik. činovnički pripravnik. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. associatio) udruživanje. associe) drug (ili: ortak) u poslu. fig. aspermatizam. aspergillus) med. bog. primiti za ortaka. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . kada se pojavi. up. izgovaranje s hukom. odabrati stvari jedne prema drugima. aspermos) med. udruženje. žel>a za nečim. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. aspiratio) gram. muz. samoglasničko podudaranje. aspermatičan (grč. a-. vezati. s hakom. opre-miti. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. astatičan (grč. pojava. asperitet (lat. krutost. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. aspermizam. sisanje. aspirans) kandidat. biranje. zvanjem). reumatizma. razvrat. asomnija (grč. težnja. para. asparagus) bog. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. zbirka razne robe iste vrste (npr. somnus san) med. Convallariaceae. bunilo. koji izaziva gañenje. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. grubost. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). astatos nestalan. aspirare) tražiti nešto. asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. s dahom. vid. asortisaža (fr. težiti za nečim. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. vezivanje. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspirin farm. aspirant (lat. asosje an komandit (fr. aspida (grč. špargla. spajanje. asparagus (lat. aspek(a)t (lat. gasa ili tečnosti. udružiti. asocijacija (nlat. zla i opaka žena. knjiga). asperifolia) pl.) v. nepostojanost. assortissage) trg. aspidos) zool. koji nema semena. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. gledište. uortačiti se. asocirati se združiti se. udisati.) med. nepostojan) koji nema pravca. asperitas) hrapavost. rospija. asortirati (fr. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. sperma seme) med. koji ne može da izlučuje seme. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. udi-sanje. astazija (grč. aspergiloza med. \ asonancija (nlat. egipatska naočarka. asocijalan (grč. v. čežnja. as-6des koji oseća gañenje. socialis) nedruževan. surovost. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. muz. bacakanje teškog bolesnika. ima ih više vrsta. onaj koji teži za nečim (položajem. asocijativan (nlat. aspirata (lat. dobro znamenje. ventilator. nesanica. a-. aspermičan (grč. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. izazove u svesti i neku drugu. a-somatos) bestelesan. gram. zadrugara. nedruštven. a-. odabiranje. up. astateo. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. lat. pihtije. asperifolmja (nlat. oštrokonña. uvlačenje u sebe. usisaljka. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. associe en commandite) trg. biljka sa hrapavim lišćem. astasia) nemir. aspi's. aspermičan. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. astr. aspectus) izgled.

astmatičan. asterismus. posle svakog bacanja kocaka. uprava grada. astragalos kocka. med. a-. Juno. stigma bocka. telesnih osobina. sjajan. astron. a. stigma. astro. a. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. astralna svetlost. steničan afekt. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. astralni (lat. zvezdano nebo. asteničan (grč. srčanog. asthma) med. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asteismos utančan. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. sipnja. zvezda. 6 Leksikon . astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. telo bez zemaljskih. asthenes) nemoćan. nemoć. pun zvezda. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. aster) sazvežñe. služi za pravljenje raznih ukrasa. zadirki-vanje. gležnjača. po učenju okultizma. oronuo. Astrea. duše umrlih. zemlje i pakla.ne. astheneia slabost) med.ne. smrt ili obamrlost od udara munje. astma (grč. Palas. tačka) fiz. asterizma (grč. koji potiče od slabosti. u obliku zvezde. grč.ne. astratija (grč. koji potiče od zvezda. aster zvezda. asteizam (grč. uticaji. logia nauka) ned. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. nadzor nad kućama. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. asterizam (lat. ipak kaže. npr. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. stylos stub) vrh. psih. želudačnog). asteriskus (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. fini ton u ophoñenju. astrum zvezda. slab vid. nomos zakon) upravljanje gradom. drugo. svet zvezda. tuga. zvezdani. astragal (grč. astragal omanti ja (grč. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astigmatizam (grč. astrobolizam (grč. npr. astragalos) kocka. astralit (lat. udar sunčanice. astmatičar (grč. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astrobolismćs. astenologija (grč. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. astenomakrobiotika (grč. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. gledam) med. slabost vida. skočna kost. astrafobija (grč. npr. astenopija (grč. astralis) koji se tiče zvezda. asteričan (grč. astilon (grč. a. u srednjem veku: pali anñeli. asty grad. eterično telo čoveka. astigrafija (grč. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. aster. oronu-lost. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. oblika zvezde. phobos strah) med. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. zvezdana svetlost. astralno telo. ret. npr. zvezdan. usled interferencija svetlosti. obruč. astheneia nemoć. izbegavanje vojne obaveze. dosetljiv govor. supr. plane-toidi. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. sunčanica. lako zama-ranje očiju. astron sazvežñe. slabost. nauka o asteničnim bolestima. astenija (grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci.) geol. asthenes. vid) pl. grupa zvezda. slab. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica.) igra kockom. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. koji potiče od zvezda. duhovit govor. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. asty grad. slabija no na ostalom nebu. grañevina bez stubova. makros dug. asteroeis) zvezdast. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. zvezdani. asthenes. alat. teško i kratko disanje u nastupima. astralni svet. grapho pišem) opisivanje gradova. orao vidim. zadevanje. astralni duhovi. Ceres. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. asteroidan (grč. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. asteroidi (grč. astinomi)a (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). male. aetigmatičai (grč. geodezija. kockanje.). osobina nekih vrsta liskuna koje. zvezdast. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. uglañene radnja. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. up.. Vesta i dr. asteroeides) zvezdolik. astragalizam (grč. eidos oblik. astrogeodezija (grč. asthma) sipljivac. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. astr. astenična groznica živčane groznica. ned. piljak. tj. zaptivanje.(grč. v. grč. vrh. aster zvezda) fiz. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. up.

grapho) opisivanje zvezda. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. poznavanje) poznavanje zvezda. astro. astro. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astron. asurdirati (fr. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. itd. astron. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. neku misao. assumptio. tj. astron. naročito astrofotografijom. srditi se. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. morska zvezda slična biljni. načiniti popustljivim. phytcn) zool. grč. astrofit (grč. kometa. meteorolo-gia. uzimanje. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. primiti odgovornost. v. nćmos. asumcija (lat. astro. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. obaviti kakav posao i sl. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. assouplir) učiniti gipkim. assumpsit) primio je na sebe. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. okretnim. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astrofizika (grč. asuplirati (fr. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. shvatiti. astroskopija (grč. astro. assumtio) primanje. astronom (grč. astrolatrija (grč. phos. astrometrija (grč. asfalt (grč. slik. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. phos. astronomia. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. zakon) nauka o kretanjima. astrofizika. labi's držak. astroteologija (grč. metron mera) zvezdomer. aetronomija (grč. photćs svetlost. karakter) ukrotiti. up. astron. 149. astron. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. photćs. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela.500. astrodiktikum (grč. astron. surdus gluv) zaglušiti. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. nemein upravljati. azota i sumpora. onaj koji se bavi astrotozijom. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. tj. astron. astrosofija (grč. položaja planeta. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astron.) veština posmatranja zvezda. do časti. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. npr. uzeti na sebe. zvezdočatac. lat. hasimak) žestiti se. upotrebljava se za astrognozija (grč. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. ublažiti (svetlost. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. rasrditi se. pomešan sa krečnjakom. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astronomski (grč. thećs bog. asumiti (tur. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrometeorologija (grč. astron) zvezda.) v kosmonautika.000 km. uzeti k sebi. asumpsit (lat. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. veličini nebeskih tela. a-. asura (tur. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. fil. astrolog (grč. astron. assourdir. astronautika (grč. astromavtija (grč. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. hasir) prostirač od rogoza. astrolit (grč. astrognost (grč. Sunčanih pega itd. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. fig. astrologija (grč. fil. astrofičan (grč. umeriti. aetronomija. gnosis spoznaja. druga (minor) premisa u silogizmu. razumeti. astrofotografija (grč.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. astron. služba zvezdama. dati blaži karakter. zeml>ina smola. astron. astrum. tj. ret. primanje duše na nebo. astroskop (grč. assumere) preuzeti. up. astrofotometrija (grč. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrograf (grč. Ifthos kamen) zvezdast kamen. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astrum (lat. slave (Vergil). zvezdozna-nac. dan smrti nekog svetitelja. astron. okamenotina u obliku zvezde. astron. slomiti (volju. vrlo velik. prav. astrografija (grč. asphaltos) hem. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. ogroman. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . astrometar (grč. podneblje. sik itur ad astra (lat. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. paklina. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. glas). astrolabijum (grč. asumirati (lat.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. astron. podelu na sazvežñe i nazive.

nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). tačno po taktu. ublažiti. obamrlost. hetman. amovi. attentatum od attentare. ascendenti (lat. spopadati. radionica slikara. attemptare napasti. asfiksija (grč. zavoleti nešto. osloboñenje od poreza i državnih nameta. nasleñe. a tempore) upravljati se prema vremenu. umeravati. ataktičan (grč. askites tj. a-taktos) neureñen. attaquer) napasti. viša škola. a tempera) slikati vodenom bojom. duševni mir. atalsko blago ogromno. nekog poslanstva. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. napredovanje. najedati. polet. skia senka) št. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atavizam (lat. athanasfa besmrtnost) v. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. ateizam (grč. napad. necelishodnost. preci kao rodi-tell. spopasti. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). asfiktičan (grč. kozački harambaša. „besenča-ni". napadanje. lekara i dr. thaumazo čudim se. brak bez poroda. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. at (tur. attaccare. vajara. uzilaže-nje. asanzer. boginja. kći Zevsova. ascensor) v. napad neke bolesti. neurednost u toku bolesti. med. nadmoćnost. atak. atanizam. napasti. naročito konjice. Atena (grč. ublažavati. at) konj. juriš. neiznenañenje. topovski pribor. athanasfa) besmrtnost. npr. tj. asciji (grč. sphyxis bilo) med. Spasovdan. askos koža) ned. prilagoñavati se duhu vremena. mat. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). nepravilnost. 133. ascites (grč. udariti na nekoga. polumrtav. ataman-v. naročito ženskih. ascenzija (lat. atanatizam. naročito grada Atene (Atine). utišati. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. up. a-. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. privrženik. atelija (grč. uzlaženje nebeskog tela. stanje bez strasti. zaštitnica junaka i gradova. zaprežni pribor. a tempo (ital. attemperare) umeriti.asfaltirati 83 ataman (rus. attelage) zaprega. penjanje. suprotno: des-cendenti. duševno spokojstvo. ascendentia) prava. athambfa) neplašljivost. voj. fiz. attacher) pridati. nemanje dece. napadati. boginja rata. med. . ascendentes) pl. osobina predaka. trbušna vodena bolest. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. atentat (lat. ascensio) penjanje. atelje (fr. po legendi nikla iz njegove glave. ateknija (grč. ra-stenje. vreñati. neumrlost. a-thanatos besmrtan. a-. atemperirati (lat. atanatologija (grč. nepravilan. atelier) umetnikova soba za rad. bezbožništvo. atakirati (fr. zločin. ataxia) med. otuda: učeno društvo. geogr. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. atavistički (lat. astr. (fr. zaštitnica umetnosti i veština. primamiti. muz. atanatizam (grč. ateist(a) (grč. atheos bezbožan) bezbožnik. Ateneum (lat. asfaltirati (grč. attaque) voj. atanazija (grč. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. udar. attacca) kuz. dodeliti na rad. neposredno veži. penjanje igrača na konopac. a tempera (ital. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. srodnici po uzlaznoj liniji. ataširati (fr. u pravi čas. prav. zločinački napadaj. fig. Athena) mit. pre naše ere. ataše (fr. neizmerno bogatstvo koje je. obamro. uzdizanje. npr. penjanje. ataraxia) fil. ascenzor (lat. ataka (ital. koji je u dubokoj nesvestici. nosos. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. divim se) nečuñenje ničemu. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. atavistika (lat. ataraksija (grč. up. ataumazija (grč. pokušati) protivpravan napad na život. po staroitalijanskom načinu. atemporirati se (lat. obično u činu pukovnika. nagrizati. ravnodušnost. kod vojske. Vaznesenje Hristovo. atelaža (fr. a. ataktična groznica. nem. atambija (grč. ateleia) besvrhnost. pradedovi. (kod Rimljana: Minerva). pretežnost. neustrašivost. ataksija (grč. najviši stepen nesvestice. besciljnost. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. attache) na rad dodeljeni službe-nik. ascendencija (nlat. atheos bezbožan) bezbožnost. uzlazak. fig. utišavati. drhtanje. uzlazna linija srodstva. dedovi. navala. a tempo). napadati. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka.sphyktos) ned. atanizam (grč. ustati otvoreno protiv koga. odan čovek. a-. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). onaj koji ne veruje u postojanje boga. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. naviknuti se na nešto. neuredan. prema prilikama. imanje ili čast nekoga. atavus napredak) sličnost sa precima. astr. uzlazak. navaliti.

uglañen. aticizam (grč. atička duhovitost i dosetljivost. overi-ti. teško varenje hrane. priterati zemlji. nevičan čemu.) med. sjajna svilena tkanina. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. skakanje i dr. uverenje. naročito na olimpijskim i drugim igrama. ne popggovati. rñava probava. fig. atmidijatrija (grč. atehničan (grč. posvedočiti. pismena potvrda. atmijatrija. prav. sime. ateteza (grč. ukidanje. ponašanje. nepravilan. ateraža (fr. spustiti se avionom. držanje tela. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". svedočanstvo. atterage) mor. v. nasrnuti na tuñe pravo. hodanje. svedodžba. otuda koji pripada Zap. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. pravo ja. atehnfa) neumešnost. attique) ark. atmis. teramnos tvrd) med. Atlantida (grč. teška atletika rvanje. titan koji. adijater-man. životni dah. čast ili imovinu nekoga. atletski (grč. atestirati (lat. v. athletike) skup viteških narodnih igara. pristanište. atentator (nlat. atentirati (lat. duša. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. . najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. princip sveta. a-. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. bacanje. atmijatrija. Atlas) ark. attitudine). atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. spuštanje avionom. aterirati (fr. atički (lat. atlas (grč. atletske igreboračke igre. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. Atlantik ' (eng. lepo i pravilno razvijen. velik i snažan. atentata krimina (lat. Atlant (grč. oko 9000 godina pre njega. potvrñivanje. rvač. nepravilnost u razvoju neke bolesti. proglašenje nevažećim. atestat (nlat. pristajanje. poništaj. Atlantic) Atlantski okean. aterman (grč. veoma jak i lepo razvijen čovek. po verovanju starih Grka. aeroplanom ili balonom na zemlju. mor. u indijskoj fil. atest. koje su mnogo negovali još i stari Grci. potvrdu. priploviti obali. jednog lekara). uzor) med. lišiti koga grañanskih prava. obali. stav. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. dizanje tereta i natezanje konopca. izvršiti zločinački pokušaj. atestacija (lat. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). atmidometar (grč. atlete (grč. prvi vrat-ni pršljen. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. pa potonulo u more. Atlas (grč. u baletu: stav na jednoj nozi. »tipičan (grč. plivanje. a-. znat. duhovit. ateramnija (grč. atticus) svojstven atičkom duhu. laka atletika trčanje. svedodžba. Atlas) geogr. ital. pokušani ali neizvršeni zločini. attitude. poništavanje. pristati. ia-treia lečenje) med. po Platonu. atlanti (grč. koji odstupa od utvrñenog obrasca. thermaino) fiz. attentata crimina) pl. attica. izdati svedodžbu. attikismos) atički način govora. duša sveta. atimirati (grč. atterrissage) avij. a-. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atika (nlat. attestatio) overavanje. mesto pristajanja. atterir) avij.: duša. koji ima osobine jednog atlete. atlotet (grč. atimija (grč. ležalo u Atlantskom okeanu. attestatum) v. pristan. Africi. uverenje. aterisaža (fr. prezirati. nespretnost (npr. planina u severozapadnoj Africi. atehnija (grč. Atlas. neumešan. nespretan. attestari posvedočiti) pismena potvrda. borac. attestari) potvrditi. položaj.) neuredan. nazvan po džinu Atlasu koji. po grčkoj mitologiji. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. čovek koji se bavi atle-tikom. nevešt. divov-ski. zapadnoafrički. koji pripada planini Atlasu. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. atman (ind. Atlas) mit. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. aeroplanom ili balonom na zemlju. neupućen. atmis. atipija (grč. atlanticus) gorostasan. typos oblik. v. napadati. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atlantski (lat. ateoretičan (grč. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atička so duhovit i fini način izražavanja. pesničenje. a gesta t. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. tanan. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. athetesis) odbacivanje. atehnikos) neiskusan. Atlas) mit. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. atletika (grč. atman) dah. trg. atmidos para. geogr. neve-štost. fr. atest (lat. mor. priteri-vanje obali. napasti. dosetljiv. stva. a-theoretes) koji ne zna. uverenje. tj. pršljen-nosač. v. sletanje. atmidijatrika (grč. veoma snažan.

alfa-čestica. a u praksi te dve atmosfera znače isto. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atraktivan (nlat. supr. volumen zapremine) fiz. primamljiv. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atocija. atomos. niska ostrvca. 2. razdvajati u sitne delove. jezgro ima isto tako složen sistem. klonuo. atocije (nlat. o pretvaranju vode u paru. atmis. nlat. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atonos olabavljen. logia) nauka o atmosferskim pojavama. slabost tela. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova.000 km debljine. fig. nauka o atomima. atmidometar. elementa za koji se. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmos. čep. neutrona i dr. gram. klonulost. hevisajd. atopos) koji nije na pravom mestu. iatreia lečenje) ned. sphaira lopta) vazdušni omotač. atofai hedg. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. ato (ital. žutica. atolmia) strašljivost. atonon (grč. kadencom. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se.) koji se tiče atoma. atmologija (grč. neobičan. kukavičluk. logia) nauka o isparavanju. nenaglašenost. at-mijatrika. nepriličnost. privlačnost. atrabilitas) med. omlitavljenje. sneg. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). odnos atomske težine prema gustoći. atmosphaerilia) pl. atmos. up. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. najmanji delić hem. ono se sastoji iz progona i neutrona. atmos. atraktibilan (nlat. atmosfera (grč. atmidoskop (grč. atomos. primamljivost. deutrona. atmijatrija (grč. atomizirati (grč. neotrovan. čin. atocia) pl. a-. atmidometar. stratosfera. bilis žuč. protivrečnost. atmosferografija (grč. fiz. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. a-tokos koji ne raña. žućkasti kristali gorka ukusa. atolmija (grč. v. koja su postala usled naslojavanja korala. atomos nedeljiv) 1. sphaira. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . nesposobnost rañanja. atomizacija (grč.) fig. atomvolum (grč. pojava. atonon) gram. mislilo da je nedeljiv. atopičan (grč. atonija (grč. gram. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. agonija (grč. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo.) filozof. atmos. attractibilitas) privlačljivost. umoran. nepriličan. atoničan (grč. fenilhinolin-karbonska kiselina. metron mera) v. atmosferski elektricitet v. rasparčava™. up. troposfera. bojažljivost. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atmosferologija (grč. nedeljiv. parnih kupatila.) fig. med. atokija. nenaglašena reč. atomologija. slab. attractorius) privlačan.) fiz. atto) poz. agonija (grč. atraktoran (nlat.) bezglasan. atmosferski (grč. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. atomističar (grč. atoksičan (grč. atmometar (grč. atocija (grč. atmos. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. attractibilis) privlačljiv. prstenastog oblika. logia) fiz. atomska masa fiz. primamljiv. atonifikacija (grč. uspavlji-vanje. attractivus) privlačan. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha.) kol. lečenje pomoću pare. nenaglašen. atom (grč. malaksao. atraktibilitet (nlat. sphaira. atom. atomski (grč. up. razdvajanje u sitne delove. elektricitet. atomistika (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). završetak muzičkog komada. atrabilitet (lat. fig. atom. atmos. rasparčavanje. atonia) bezglasnost. mlitav. atomologija (grč. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). mlitavost. atto di cadenza) muz. pristalica atomizma. lat. lat. atoli (mal. atopia) nepristojnost. atmosferilije (nlat. tj. up.: repulzivan. atokos) ned. skopeo gledam) v. veoma sićušna stvar. neplodan. atmidijatrija.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . crna. najsitniji delić nečega. atra tamna. što iznosi oko 1. naročito komada za pevanje. atmis. v. atomistika. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 .033 kg na 1 st . fig. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. veoma sitan. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. reumatizma i dr. malaksalost.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. lečenje inhalacijom. facere činiti) med. padavine: kiša. atomizam (grč. up. jalov) med. sve do početka XX veka. grad itd. fiz. a strane im padaju strmo ka morskom dnu.) fil. neplodnost. ato di kaden-ca (ital.

predskazi-vanje. atrofima (grč. naslućivati. auguriosus) v. otok) med. kurjača. bitna. pojačavati. pre n.v. augustus uzvišen) 1.: repulzija. august (lat. npr. atrofičav (grč. koji vrši službu atributa. loviti ca. suv. pripisivati) svojstvo. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. privlačna sila. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. med. dodavanje. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. znamenitost. atrihija (grč. gram. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. dvorana za primanje posetilaca. attractio privlačenje) privlačnost. nemilost. odlučnost. augmentirati (lat. n. atropos) hem. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. velebilje. uzajamno privlačenje. Augije (grč. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. bezdlačnost. augur (lat. prednji deo hrama. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. attrahentia) med. 2. (za razliku od deminutiva. e. kod grčkih i staroindijskih glagola. atrotomija (grč. gvožña i kreča. kralj u Elidi. fig. atrepsija (grč. stvar koja privlači.: kontricija). augmentacija (lat. a. obrazuju prošla vremena. atremes koji ne dršće. predskazivački. broju i graji ptica. e. primamljivati. počasno ime rimskih careva. zove se i tirkiz. predskazivač. pojačati. mir. 31. tome sečenje) med. augirati (lat. magne-zija. tumač znamenja.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. neustrašivost) mirnoća. atremia nepokretnost. ojedanje. atribut (lat. gatar. mekani otok zgloba. pojačavanje.ne. operativne otvaranje zgloba. atrij(-um) (nlat. up. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. predsrñe. volina itd. npr. pogañač. attritio) med. predmetak pomoću koga se. auguralis. atricija (lat. trophe hrana) zakržljao. gram. augmentirati. pod adh-. auge sjaj. umnožavanje. svire-post. attribuere pridava-ti. atrium mortis) predsoblje smrti. trenje. auguralan (lat. auguriozan (nlat. atrahirati (lat. astmatič-nih. pravo. ath. dodatak. augirati. sredstva za izvlačenje. predznak. kućetina.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. kataralnih. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. neumitan) vot. up. — 14. znamenje. vinika (veoma otrovna biljka). up. augural) proročki. u kojoj je bilo 3. piroksen. strogost. fr. augment (lat. a-. attributivus) koji se odnosi na atribut. thrix dlaka. . pogoršanje bolesti. arthron zglob. cenu. čiju je štalu. Augeias) mit. melemi (npr. ojedenost kože. sasušivanje. zabava. nedostatak prirodnog otvora. obeležje. uvećanje. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. zanimljivost. umnožavati. umnožavanje. po Spinozi). pouzdanost. nepomičan. atropa (grč. trepho hranim) med. oznaka. predznaci (ili: vesnici) smrti. cacynieH. augere) v. trajna osobina nečega. npr. up. atrocitas) grozota. attrahere) privlačiti. atrofija (grč. beladona. mir. povećanje. atro-fija kod odojčadi. prirapggaj. slab. atrahencije (lat. atrofija. pojačanje. mesec žetve. očnih i spazmodičnih oboljenja). srčano pret-komorje. zrak) min. augnt (grč. augmentare) umnožiti. nepokretan. koja izvlače gnoj). koji se ne koleba. povećava™. strahota. kosa) med. auguralan. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. avgust. kakvo ća. augmentativ (nlat. čvrstina. atropos neotklonjiv. med.) koji nema kose. dlaka. ne uzrujavam se. atronin (grč. užas. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. povećati. phyma izraštaj. konjić). uvećavanje.). atrophia) zakržljalost (ili: slabost. mršavost) usled slabe ishrane. atremograf (grč. dodati. augurirati (lat. atrocitet (lat. fil. a-. augmentativum) gram. dlaka. atremičan (grč. mršav. augurij(-um) (lat. predskazivati. kolovoz. supr. atributivan (nlat. arthron zglob. sastoji se iz silicija. Her-kulo očistio za jedan dan. nedostatak kose. prorok. atremija (grč. tih. dodatak. med. tresis bušenje) med. augmentum) povećanje. atrijum mortis (lat. atremeo ne dršćem. a-. znak. bledozelen dragi kamen. surovost. attributum. osmi mesec u godini. atribucija (lat. kopnjenje. bezdlačan. privlačan predmet. miran) miran. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. povišavati. dodavati. atrezija (grč. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. auguriozan. paskvica. nadležnost. sušenje. slutiti. augmentatio) umnoženje. prividno kajanje. augur. atrihičan (grč.

javno prodavati. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. nauka o pevanju uz pratnju frule. audire čuti. licitacija. hrabrost. smelost. auletike) veština sviranja u frulu. ročište. prestupa. carski. učenje o milosti sledbenika sv. čulo sluha. probio sviranje. auktoritativan (nlat. auditivni tip psih. saslušavanje. grč. probio pevanje. slušaoci. up. aukcionis lege (lat. baldahin. auksin (grč. srčane. prostrana dvorana. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). Augustina. dvorski život i običaji. ounce) v. audion (lat. grč. tj. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. auratura) pozlata. aulodika (grč. phone glas) med. pevanje uz pratnju frule. audacem forturia juvat) poet. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. . vojni sudija. pregalaštvo. aulos frula. predvorje. aule lat. audače (ital. metron mera) opt. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). auksanomstar (grč. unca. auksilijaran (lat. auctor delicti) prav. ćilim. veličanstven (pridev rimskih cezara). audire čuti. aulodija (grč. auxiliaris) pomoćni. auxesis rast. naročito biljaka. pregaocu bog daje mahove. nuz. velika slušaonica. aurum zlato. protivna strana. auctio) trg. javno nadmetanje. tj. hrabro. auns (eng. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. audijatur et altera pare (lat. aihapb uvećavam. metron mera) med. dvornice) dvorjan-stvo. auditio) čuvenje. auditor (lat. audace) «uz. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. sonometar. mutus nem) ned. prav. audientia) zvaničan prijem. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). prodavati nad-metanjem. osvećen. sudska sednica. smelo. audiometar (lat. aura) prijatan vazduh. sudnica. pomažući. množenje) biol. pozlaći-vanje. zavesa. nebo. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. hrabrome pomaže sreća. a uso) trg. augustinijanizam teol. aulizam (lat. ulagivanje. aurarius) koji se tiče zlata. uzvišen. kad čovek normalno čuje. autor. audiometrija (lat. audicija (lat. govorničko preuveličavanje i preterivanje. auksometar (grč. auletes) svirač u frulu. auditor slušalac. frulaš. auctionis lege) putem javne prodaje. a ne može da govori. audire čuti. ode pesma. audijencija (lat. audimutizam (lat. aura popularne (lat. auctoritate curatoris) prav. slušanje. auratura (lat. auditorium) slušaonica. augustus) svet. zborio mesto. auktor (lat. čujni. javnim nadmetanjem. porast (ili: napredovanje) bolesti. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom.. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). augustus (lat. prijatan povetarac. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. sudija koji saslušava) vojni islednik. auditorij(-um) (lat. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. po običaju. up.) kec. auctoritativus) v. autoritativan. redovnom roku. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). slušni. aukcija (lat. auleum) prostirka. auctionari) trg. svirača i dr. auditus (lat. čuvenje. auraran (lat. mirisan. životni dah. svečana dvorana univerziteta. aukcionirati (lat. auxano umnožavam. de auditu (lat. auditus sluh) slušno čulo. plaćanje menice o normalnom. auctor) v. opernog pevača. grč. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auktoritate kuratoris (lat. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. nlat. javna prodaja. aura vitalis) životna snaga. audacitet (nlat. aura (grč. auletika (grč. auleo sviram u frulu. audacitas) srčanost. slušati. slušalac.) muz. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. audifon (lat. vinovnik krivičnog dela. laskanje. saslušanje. zlatni. naročito pozorišta. aura vitalis (lat. auleum (lat. auktor delikti (lat. zasedanje. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). ko sme taj i uspeva. vrsta nemosti. auditivan (lat. učionice. audacem fortuna juvat (lat. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). proba glumca. auksilijarne trupe pomoćne trupe. med. aukseza (grč. držati licitaciju. slušalica za gluve. aula dvor. aukcionator (nlat.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. audire čuti. auxsesis) ret. pepevanje) čuz. aula) dvorište. aulet (grč. aula (grč.

tj. osluškivanje. kašiči-ca za uvo. out) sp. slava. austrofobija (nlat. auscultatio) ned. spoljašnje uvo. aurum (lat. aurum. autarkija (grč. sudski pripravnik. auriga (lat. apsolutizam. aurora muzis amika (lat. u obliku uva. authentica) pl. aut — aut) ili — ili. aigšp zlato) hen. pokrovitelj. koji sadrži u sebi zlata. prav. autevtikum (nlat. auriga) kočijaš. aurist(a) (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. autos sam. original. auskultant. authentikos pouzdan. auriskop (lat. sjaj. up. znat. auriscalpium) med. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). facere) potvrditi.) samovlada. auripunctura) ned. australis južni. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. zadovoljstvo samim sobom. aurikularan (nlat. autemeron (grč. up. australis južni. prisluškivati. australopitek (lat. srećan početak. authadia) samodopadanje. znak. phobos) mržnja na Austriju. auster južni vetar. prav. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. proricati. „Vozar" (sazvežñe). bez uvoza sa strane. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. austromantija (lat. živeo u pliocenu. autemeran (grč. deo uva za vešanje obodaca. lat. pod zaštitom. up. ausštafirati (nem. auslaut (nem. grč. autarhija (grč. samostalnost. fig. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. autentikum. sub auspiciis) pod okriljem. up. grč. aus iz. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. Austria. „ko rano rani dve sreće grabi". zaštitnik. grč. sogopa) svetli venac. auripigment (lat. samodrštvo. auscultator) v. aut (eng. emera dan) med. aureola tj. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. aureatus) zlatan. auskultant (lat. auriskalpijum (1. archo vladam) samovladar. despot. pigmentum) mm. aureola (lat. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. overiti. auscultare) slušati. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. ušna školjka. aurikula (lat. auskultator. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. auriformis) uvast. auriforman (nlat. authadeia. autadija (grč. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auricula) uvence. augur. auri sakra fames (lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. pomoćni sudija bez prava glasa. vrhovna uprava i zapovedništvo. autos sam. završni glas. početnik. astr. nezavisnost od spoljašnjih stvari. auris uho. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auskultirati (lat. god. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. koji prolazi još istog dana. auspicium. autarh (grč. Auslaut) lingv. auskultacija (lat. auskultator (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana.. zadovoljstvo samim sobom. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. okrilje. autevtike (nlat. sub austt-cčjus (lat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". iskititi. velik ugled. aurozan (lat. originalni spis ili dokumenat. Aurora (lat. odličan. sreća. bubanjsku opnu. ispitivati šum pluća slušanjem. uvce. prvobitni. kao uvo. austrijacizam (nlat. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. med. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auris) lekar za uši. pod pokroviteljstvom. Australazija Indijski Arhipelag. zlatan. authenticum) izvorno delo. . istodnevni. namestiti (stan). znamenje. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auscultans) slušalac. minñuša. fil. jutarnje rumenilo. aurora) zora. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). aurum) zlatovit. zaštita. ital. auripunktura (nlat. aut — aut (lat. autarkeia) dovoljnost samom sebi. vlast. aurum) zlato. o. auspicij(um) (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. steto-skopa. odvratna žudnja za zlatom. stoffa materija) opremiti. australopitek (lat. musis amica) zora je prijateljica muza. fig. skopeo) med. kraj reči. istok. aurin (lat. autentificirati (grč. pomoću stetoskopa. uživanje u samom sebi. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. aurora. auspeks (lat. auspicirati (lat. aurora (lat. Aurora) mit. udesiti. žut ili crven mineral arsenov sulfid. moć. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko.aureatan aureatav (lat. veka do 1938. trg. krug oko glave svetaca. ubod u bubnu.) ned. samodržac. apsolutist. ušni.

up. odrediti) fil. fr. autogonija (grč. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. dynamikos moćan. dress) odelo za automobiliste. autos. autos. autos.(grč. naročito u crkvenom pogledu. autografija (grč autos. autos. verodostojnost. lat. gamia) bog. vežbalište (ili: put) za automobile. autos. pravovažnost. samo-. lat. lat. svojeručno napisan. autobiograf (grč. grapho. auto. autovakcina (grč. eng. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). kata-luo drešim. (grč. autografirati (grč. gnosis) samoispitivanje. eng. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. autografomanija (grč. autogram. autizam (grč. autos. nepatvorenost. autodigestija (grč. auto (grč. autćs. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autentikos) istinitost. tj. autognozija (grč. dromos put) automobilske trkalište. actus fidei) jeretički sud. autos. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autogol (grč. autogamija (grč. jak) koji dejstvuje sam od sebe. istinit. autos. samooprašivanje.) samostalnost. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autos. samovarenje. autokefalnost (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autogramma) v. autos. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. gignomai rañam) biol. grapho pišem) samoživotopisac. autos. izvornost. izvestan. auto-da-fe. autodikija (grč. in) med. autokar (grč. determi-nare opredeliti. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. eng.: alogen. bios život. izrañen putem autodafe (port. supr. autobaza (grč. računa se u korist protivnika. graphikos) svojeručan.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. sam sobom. učenje o samodeterminaciji. umnožiti. izvršenje inkvizicijske presude. ital. autografski (grč. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. nlat. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. nepatvoren. izvorni. pravi. autos. lat. digestio va-renje) fkziol.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam.) uobičajena skraćenica za automobil. proučavam) samouštvo. gyros krug. svojeručan potpis. nezavisan. autobus (grč. autos. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. authentikćs) zakonit. autos. autoerotizam (grč. autos. v. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos. autodeterminizam (grč. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autos. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. auto-garaža (grč. autos. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autodinamičan (grč. autos. autos. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autentičnost (grč. putem razumne volje. autodefe (šp. poznavanje samog sebe. autos sam) psih. ili da. posle smrti. autodrom (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. basis) prostor za smeštaj automobila. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autografskog mastila. sag. infectio zaraženje) med. omnibus svima) automobil-omnibus. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. samooploñivanje kod biljaka.) samoživotopis. autos sam. autos. autožir (grč. lat. auto-dres (grč. autogram (grč. autćs. eros ljubav) psih. autogen. učim. autokefalan (grč. autodafe. pisac autobio-grafije. autentičan (grč. autobiografija (grč. autodidakt (grč. autoklav (grč. fr. din. autograf. umnožavati. auto-de-fe) v. ličnosti i ideje. stena). clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . nezavisnost od drugih. pod uticajem želudačnog soka. autokataliza (grč. svečano spaljivanje jereti-ka. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. bilo da priča samo svoje doživljaje. sam svoj. verodostojan. razmekšavanje organskog tkiva. autoinfekcija (grč. omnibus. autograf (grč. graphia) veština umnožavanja rukopisa. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. pravovažan. lat. autointoksikacija (grč. autodefe. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. kephale glava) samostalan. toxikon. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autos. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autos-didaktos) samouk. lat. bezbožnika. autodidaksija (grč. didakso.

sistem apsolutističke vladavine.) pril. opsis gledanje. auto-riser) v. nyktos noć. na osnovu ličnog posmatranja. autonomni nervni sistem v. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. politička nezavisnost.) v. maomai tražiti žudeti) fiz. autokritika (grč. lat. auktor. samodržački. samostalnost. motorni čamac. autoptes) očevidac. autos. autos. mahinalan. up. automobilski sport.. autos. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. med. automobilizam (grč.. autologaja (grč. glu-pak. autos sam. kritike) samokritika. fil. (Najpoznatiji: Rafael. autos sam. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). med. up. portrait slika ličnosti) um. autopadeia) sopstveno osećanje. auctor tvorac. fr. autos. pascho iskusim.) u gospodarstvu neograni-čen. autokratski (grč. autopt (grč. logia) ret. pregled. puh. morphe oblik) biol. Rembrant. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. autos. nomos zakon) samozakonodavstvo. autos. 2. koji se bavi automobilom kao sportom.) onaj koji tera automobil. 90 autorizirati automacija (grč. autor (lat. vaga. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. automatija v. kišobran. nafta ili elektricitet. autos. maomai. v. autos. slika. Papinov lonac. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. autos. autoniktobatija (grč.) neograničena vladavina. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. npr. tako reći. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. autokrat(a) (grč. neograničeni vladalac ili gospodar. fr. lat. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. autonomija (grč. pri čemu ne dolazi do truljenja. autolitotom (grč. autonomist(a) (grč. sopstvenim očima. . nož. lično posmatranje. autorizacija (lat. autokratija (grč. auto-put v. autos sam.). morfogeneza. začetnik. ovlašćivanje. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. pronalazač. postupaka. autosomnambulizam. fig. za razliku od slikovitog. auctor. odobrenje. autorsko pravo isključivo pravo književnika. augere. stvarni govor. 1ub rastvaram) samorastvaranje. autopatija (grč. autonomos) samoupravni. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). automatos) samokretan. automatizam (grč. samostalan. ocenjivanje samoga sebe. naučenjaka. tvorac nekog književ-nog. h'thos kamen. tj. životinja (kod Dekarta). baino idem) med. up. autos. autokratizam (grč. grapho) pskh. učiniti da neko radi kao automat. besvesnik. auto. auto-strada. odobravanje. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima.) pristalica samouprave. bezvoljnik. autorizirati (lat. za čoveka: onaj koji liči na stvar. autopsija (grč. go-spodarenje razuma nad čulima. pristalica samozakonodavstva. kratos vlast. automatski (grč. vladanje sobom. puška. automatizirati (grč. hirurških instrumenata i dr. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. vegetativni živčani sistem. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. tj. umetnika. temno sečem) med. auctor tvorac. autoportret (grč. automobilist(a) (grč. samokretljivost. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. naučnog ili umetničkog dela. up. samo gledanje. automat (grč. automahija (grč. fr. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. teranje automobila.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. med. aparat za sterilizaciju lekova. zvekan. moć) samodržac. mišljenju i pisanju). autos sam. Tici-jan. mehanički. automobil (grč. lišiti samoradnje. tvorevina. fr. autos. vutomorfoza (grč. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. lično iskustvo. automatizacija v. već čisto fiziološkim uzrocima. vladanje samim sobom. autonomfa. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autorizovati. autopsija). autos. samovladar. samokretanje. Tintoreto i dr. hem. putem otvaranja i pregleda leša (ua. automatika (grč. automatija. autorisation) ovlašćenje. automacija. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. koji radi automobile. lat. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autokratizam. samodrštvo.. automatiser) pretvoriti u mašinu. autoliza (grč. fr. automatizam. biće koje nema duše. koji sam od sebe radi. sprava koja. putovanje automobilom. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. viñenje) 1. auteur) pisac. samouprava. mobilis pokretan. autoptički (grč. automatos) nauka o samokretanju. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. samostalnost. slobodan. automatograf (grč. autonoman (grč. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. odnos prema samom sebi. samokret. fil. automatos koji se kreće sam od sebe.

autofagija (grč. odobri-ti. autotrofne biljke bog. choreo idem. autofnlija (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. 2. takve su. physis priroda. autorotacija krila aaij. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. autotrofija (grč. od vrha prstiju. autoritš) 1. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autoritet (lat. nepomičan) fiz. autoteizam (grč. skopeo gledam) v. philia naklonost. lat. alotro-fija. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. moralna. phagefn jesti) ned. samoubistvo. up. stabilis čvrst. tj. zakonita vlast. autos. pod heterotrofai. autos. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autoniktobatija. npr. v. somnus san. autotelija (grč. autotrofan (grč. auto-strada (grč. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. auctoritas ugled.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. sticanje pogrešnog. autos. mršavljenje usled šećerne bolesti. autćs. epha) „on. autofonija (grč. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. autohipnoza (grč. npr. autotipija (grč. autofonija (grč. opunomoćiti. nadmoćnost (duhovna. pa se. autos efa (grč.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. up..) biol. autohemoterapija (grč. ugledan. thećs bog) obožavanje samoga sebe. priznata veličina (u nekoj struci). nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. therapefa. uticanje na samoga sebe. . pozvan. autorotacija (grč. pravna). kod akrobatskog leta „kovit". autos. npr. improvizirano. npr. therapeia) med. therapeia lečenje) ned. haima krv. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. hipnoza. autćs sam. autotomija (grč. autoskopija (grč. autćs sam.) ovlastiti. neograničenost. up. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autos. v. autoritativan (lat. autofizioterapija (grč. psih. hemigrafija. autćs. autoseroterapija (grč. autotransfuzija (grč. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. rasprostirem se) bog. uticaj. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. trophe hrana) koji sam sebe hrani. supr. ital. autostabilnost (grč. autćs. autos. autćs. samolečenje. autos. autoterapija (grč. fr. omotaju elastičnim vrpcama. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autohton (grč. neuslovljenost. autosugestija (grč. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. tj. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autoshedijastički (grč. samoobrtanje. phonos ubistvo) 1. autohirija (grč. autos. čak kad su i pogrešna. ljubav) samoljublje. samoubećivanje. lat. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autos sam. nadležan. autohirija. therapeia lečenje) med. auto-teles nezavisan) samostalnost. ambulare hodam) med. autćs. lat. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. obrtanje krila oko vertikalne ose. autohorija (grč. serum) ned. fr. autćs sam. kad gušter žrtvuje svoj rep. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. tome seći. ned. jedenje samog sebe. smatranje sebe samoga bogom. transfusio pretek) ned. autorizovan prevod. zakon koji je na snazi. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autć-chthon) prastanovnik. lat. novija fak-similna izdanja. automatsko održavanje stabilnosti. rotatio okretanje) samookretanje. autos. ljubav prema samom sebi. autos. priznat stručnjak. kod zapaljenja plućne maramice itd. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. auctor. tvorac. autopsija. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. pozivajući se na autoritet učitelja. autosomnambulizam (grč. lat. i njihovo umnožavanje. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. je to rekao". zaljubljenost u samog sebe. he-mitipija. ugled. autos sam. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. Pitagora. starosedelac uroćenik. autćs.. autćs. prvi otisak. phone glas) 2. na brzu ruku. autotip (grč. lat. merodavan. suggerere uli-ti kome što u glavu. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. heterotrofija.

a-. afek(a)t (lat. afekcija (lat. prenemagati se. aphe dodirivanje. afeza (eng. usinovljenje. afektirati (lat. skraćivanje početka. dvoboj. vazal. praviti se. uroñenipggvo. ljubazno. plašljivo. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). aphe dodirivanje) lingv. prirodnost (u govoru). primanje u neki red . koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. mržnja na ljude. med. affaire d'honneur) stvar časti. outsider) onaj koji je izvan čega. vrlo osećajno. nešto veliko. aphairesis oduzimanje. težak položaj. afektivnost (lat. oboljenje. zamršena stvar. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. zanemelost od užasa. stanje razjare-nosti. afetuozo (ital. afektacija (lat. afanato (ital. afefobija (grč. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. ljubav. arb od. affectus. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. affectio delovanje) izveštačenost. afetuozisamente (ital. na koga zbog toga niko ne računa. affidavit) mor. afel(ijum) grč.. uzbudljivo. affettuoso) muz. pretvarati se. koji se bavi prljavim poslovima. afamirati (fr. sukob. afera (fr. afektivan (nlat. afion. up. aut nihil (lat. auto-chthonos) uroñen. afemija (grč. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. prikovati.). kla-dilac koji se kladi nasumce. afiksacija (lat. helios sunce) astr. ljubazan. neupućen čovek. apheleia) ret. tur. samobitnost. skidanje) gram. dirljivo. bolest. affectuositas) usrdnost. afetuozisimo (ital. afektuozan (nlat.) onaj koji ima ili pravi afe-re. fr. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. srdačnost. bolestan strah od dodira. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. svaki utisak na telo. aferaš (fr. fig. afidat (lat. tj. onaj koji je daleko od čega. affettuosissamente) muz. usiJ njenje. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afetuozisimo. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. affabile) muz. afazičar (grč. nemoć (ili: nemogućnost) govora. auf (nem. affec-tueux) usrdan. a-. ili ne biti ništa. tužno. auto-chthon) prastanovništvo. nego i ce svojim putem. samobitan. toplo. afanija (grč. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. velika naklonjenost. pretvaranje. stanje raspoloženja. affectivus) uzbudljiv. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. dodatak korenu. afazija (grč. affectare) biti izveštačen. aficiranje. umiljato. aut Caesar. nežnost. affaire) stvar. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. auf) predl. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. up. afijun (stgrč. osećaj. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. uzbuñenje. oset. afidavit (lat. afine (lat. afagija (grč.) čovek koji boluje od afazi-je. arap. nemogućnost gutanja hrane. veoma strasno. duševni pokret. uroñenički. phakos sočivo) med. samoniklost. med. usiljenost. mlaćenje. autsajder (eng. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. afer d-oner (fr. afeleja (grč. koji je po strani. phobos strah) med. konj trkač nepoznatog porekla. razjarenost. kon afeto. osnovi ili reči. lingv. psih. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. samonikao. jednostavnost. poklon i sl. veoma naklonjen. koještarije. affectio uticanje) naklonost. prvi slog. osetljiv. phasko govorim) med. affanato) muz. obolelost. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. prenemaganje. posao. affectio delovanje) osećaj-nost. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. aut Cezar. iznenadno. neprirodnost. spor. naročito na račun države. affectuosus. up. afamiran. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. affixum) gram. a-. starosedelaštvo. afilantropija (grč. affigere pričvrstiti. prvo slovo. odanost. afakija (grč. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. phflos prijateljski. prostota. supr perihel(ijum). osećajan. ganutljivo. mlatiti se. ačenje. autohtonija (grč. affidatus) klevetnik. npr. čuvstven. na. afektuozitet (nlat. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju.) v. bolno. nedostatak očnog sočiva: up. v. affettuosissimo) muz. aphesis) lii™. affiliatio) usvojenje. aphaneia) glupost. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. prijatno. i afilijacija (nlat. parnica. afakičan. aut nihil) ili biti Cezar. phagem jesti) med. afereza (grč. ačiti se. a-. strasnost. starosedelački. sporna stvar. strasno..

bezglasnost. up afrodizijazam. aflito (ital. draž. affinerie) prečišćavaonica. lat. afluks (lat. affinage) profinjavaže. affiliare) usiniti. phlogizo zapalim. ad forma-ge obrazovati. obilje. nesreća. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. puške na kundak. v. afirmirati se uspeti održati se kao takav. sveza. bolno. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. affirmare) tvrditi. bez čašičnog listića. nebojažljivost. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. prijatelj. bez listova. ljupkost. npr. potvrdan sud (S je R). u obliku izreke. doterivanje. afflictio) utučenost. kon aflicione. rastrubiti. obljuba. pri-livanje. afrodizija (grč. društvo. ganuti. bratstvo. Aphrodite. hol. afretiranje (fr. rastužiti. ubrzavajući. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. uobličiti. affluxio) v. afrodizija. hen. nujno. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. dremak. priliv. bratstvo ili društvo. afrodizijazam (grč. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. arap. ljubavno uživanje. afonija (grč. phoros plodan. gram. spolna ljubav. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. pridružiti. doj-miti se. afiš (fr. affluxus) priticanje. afflitto) nuz. tuga. nedaća. afinerija (fr. afirmati-van sud. odlučan. ljubavni bes. sve brže. ta rafinerija. phyllon list) bog. c. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. up. afinaža (fr. aformacija (nlat. plemenitih ruda. afitirati (fr. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. alfresko. lat. stanji-ti. č. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). potvrda. zet. afekcija. a-. radionica gde se prave žice. afluks. afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. fig srodnost. poučna izreka. afyun. a-. pre-čistiti. parenje. affuter) voj. a-. aflogistična lampa. npr. nameštanje topa na lafet. nešto putem oglasa objaviti. obilnost. morska gusenica. bol. Aphrodite) mit. tvrñenja. affinitas) srodstvo. a-. obilje. affiner) prefiniti. fig. tajno udruženje. afretando. biti afitiran biti u pripravno-sti. fig. mudra. affretando) muz. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. aficirati (lat.. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afitirati (fr. Afrodita (grč. aflikcija (lat. potvrditi. phone glas) ned. sagorim) koji gori bez plamena. ožalošćenost. afoničan. dirnuti. astr koji opisuje planetu Veneru. top ili pušku pripremiti za paljbu. stanjivanje. zakupnina. tužno. afiličan (grč. očistiti. affutage) voj. umnožavanje. uveriti. afrodizijaka (grč. potvrñivanje.) ljubavni. imati pri ruci. srodnost. zlato je skupoceno. afirmativav (nlat. glačanje. zakuplji-vanje lañe. affinis) roñak po ženi. aficiranje (lat. neplodnost. oroñavanje. preterano razvijen spolni nagon. prikovati. aphobia) neosećanje straha. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. odsečan. primiti nekoga u neki red. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. afroditski (grč. neplašljivost. affirmativa) potvrdno mišljenje. npr. afirmativa (nlat. napraviti lepšim. prijateljstvo (suprotno: kognacija). potvrda. afretando (ital. pripremanje topova za pucanje. nagomilavanje. afobija (grč. opijum. izo-bilje. log. složeni suglasnici. affretement) kor. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. afformatio. profi-niti. . affluentia) priticanje. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. aforija (grč. v. aphyllos. aflogističan (grč. potvrñivati. udariti na sva zvona. afinis (lat. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. oštrenje alata. tast. jad. pokazni. prečišćavati. ljubavno ludilo. žalost. affigere priku-cati. muka. iskaz dat pod zakletvom. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). affirmatio) potvrñivanje. afirmirati (lat. afitaža (fr. npr. afretozo (ital. aforizam (grč. sličnost. afinirati (fr. afinitet (lat. affiche) oglas. afluencija (lat. affretoso) nuz. tur. affirmativus) potvrdan. afion (stgrč. afluksija (lat. družba. afirmacija (lat. jalovost. up. up. afrikata (lat. ucveljenost. navala čega.afilirati 93 afroditski ili društvo. aforistički (grč. pre^ čišćavanje. afficher. afficere) v. afresko v. afyon) mak. uzbuditi.) med. afroditografski (grč. napraviti utisak. rodan) ned. javna objava. oplon. oglas. doterati. zbratimiti. združiti. affricare natrl>ati) pl. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afretozo. šurak. aphorismos) kratko i jezgrovito.) uticati. afluksija. afilirati (lat.

um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. ahemav (grč. nesavremen. aphthosus) mehurast. bezbojnost. a-. grub. tj. buncanje u groznici. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. akesis) lečenje. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. acerbitas) oporost. ahlis (grč. up. afunde (lat. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. ton) gram. achates) št. otklanjanje boja. a-. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. affronterie) javna pogrda. bezvučni suglasnik. a-. a-. acervatio) nagomilavanje. acenonoet (grč. dolivanje. glas. turban. acerban (lat. slaba strana. vrsta dragog kamena. ahromatin (grč. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. affundere doliti. achromatos) bezbojan. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. akedeia) duhovna tromost. afront (fr. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. Ahilova žila inat. bezobrazna i drska prevara. tur. surovost. affunde) fari. ravnodušnost prema nekom dobru. farm. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. ogorčenje. zatupelost. grubost. pomračenje vida. phthongos zvuk. ahat (grč. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. bledilo. melemi u masti u kojima nema voska. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. chroma boja) opt. večernji. after-diner (eng. aftezan (grč. podzemnom svetu. lat. afte (grč. ahromazija (grč. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. up. med. strog. cheo sipam. afronterija (fr. reka žalosti u donjem. acerbacija (nlat. afrosinija (grč. aphrosyne) bezumlje. karneola i dr. gomilanje. chypnos san) med. v. i to na peti. chemeia) pr. fiz. aftong (grč. malokrvnost. orao vidim) med. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. ahatizirati (grč. otuda: slabost. a-. strogost. aphtha. up. koji nije u svoje vreme. achronie) liti. Aheron) kit. gorčina. boja kože) med. chros koža. dobar i mudar saveto-davac. izraditi da izgleda kao ahat. ahromatizam. ahmedija (arap. ahromatičan (grč. do pete. aholija (grč. Keros vosak) pl. nlat.) opt. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahipničan. a-. ahroničan (grč. čalma. acerbatio) zagorčanje. potpuno slepilo za boje. ned. besanica. . Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. med. uvreda. ahilija (grč. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). chroma boja. sprava za merenje vrenja. aharistia) nezahvalnost. ahmadiyya. dosuti) dosi-panje. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. opor. akenonoet. acera turarija (lat. acezija (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. up. acera historika (nlat. a-. affront) otvoren napad. acera filologkka (nlat. achlys) tama. ahromazija. Aherov (grč. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. acholos) med. hydor voda) nedostatak vode. Achilleus) mit. kadionica. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. a-. tako da mogu upijati boje. nemanje sna. a-. chemeia) fiz. fig. podzemni. magličaste mrlja na rožnjači oka. affundere. acedija (grč. pogoršanje. acervacija (lat. oboljenje na sluzokoži usne duplje. surov. acera (lat. bledilo. a-. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. ahidrija (grč.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. ogorčen. mana jednog čoveka. acerbitet (lat. ahromatopsija (grč. ahipnija (grč. ntis. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). chylcs sok) ned. aceridi (grč. bežučnost. aphros pena. ahromatizam (grč. aphtae) pl. sin Peleja i božice Tetide. mesnatog dela gnjata (lista). med. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. ahemanzija (grč.) ime mudrog savetnika kralja Davida. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. prema životu. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. služi za nakit. a-. Ahil (grč. nesposobnost razlikovanja boja.). koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. bezvodnost. up. up. aserra) kutija s tamjanom. a-. nego mora večito lutati. koinos zajednički. afuzija (lat. Ahasfer (hebr. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. Ahitofel (hebr. ahrea (grč. akezija. akedija. ahronija (fr. noos razum.) biol. opt. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. akeridi. akromatin. aphthai. acerbus) gorak. besmislenost. donji svet. up. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. oskudica u vodi. sramota. oskudica u žuči.

bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acetilen (lat. grč. ašikovati (tur.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. prisustvo acetona u krvi. naročito kod šećerne bolesti. pretvaranje u kiselinu.) 1. hrane u želucu. prisustvo acetona u mokraći. acinozan. acetum. okaliti. acidificatio) hem. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika.ne. očeličiti. acetum sirće. proki-šljivost. acetonemija (lat. aciniformis) v. koji ima oblik zrna grožña. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. 2. acidum) hem. acephalus. tačno. acidimetar (lat. Uron mokraća) med. acetum. acid (lat.) sirćetovit. stvaranje kiseline. a. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. ljutina. merenje jačine sirćeta. mineralna. acefalija (lat. potpuno. acidere) hem. koji sadrži sirće. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acetate-star celuloze. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acetum) hem. hen. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. uskišnjavanje. sredstvo. metron mera) hem. aceterin (lat. acidum. ačakatura (ital. fr. ocat. acetum) hem. blepein gledati) slepoća za plavu boju. adžustamente (ital. grč. acidoza (nlat. aciditas) hen. acidatio) hem. kiselina. acescentia) pl. . grč. grč. grč. gasovit ugljovodo-nik S2N2. sprava za merenje kiseline sirćeta. tronuto. grč. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. aciniformav (nlat. dirll-vo. acescencije (lat. aseg. asegeg) čeličiti. žlezde. acidosis) med. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acetaldehid hen. kyanos plav. acsscencija (nlat. adžitato (ital. bezbojan i otrovan. naročito kod šećerne bolesti. upotrebljava se za osvetljenje. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetum. kiselost. sasvim tačno. acidum. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetum) hen. acstometrija (lat. soli sirćetne. acetičan (lat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acetum) sirće. acinozan (lat. acidimetrijv (lat. acetometar (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. acetati (lat. ukiseliti. metrfa) hem. acefalan (lat. asik) voditi ljubav. ocatne kiseline. npr. anat. agi ta to) muz. acescere. sirćetno kiseo. zglobna čaša. acetabulum (nlat. uzburkano. npr. kiseljak. aggiustamente) muz. stapanje. acidifikacija (nlat. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acetil (lat. aceton (lat. grč. kon adžitacione. lek protiv žuljeva i bradavica. acetum) farm. acetilceluloza (lat. acetoiurija (lat. lako isparljiva tečnost SN2SNO. sklonost prokišnjavanju. acetum (lat. acidacija (nlat. acidirati (nlat. aciditet (nlat. acciaccatura) nuz. acinosus) pupast. ocat) pl. kisela voda. acetoza (lat. acidofilan (lat. pretvoriti u kiselinu. acetum) hem. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acescentia) hen. haima krv) med. bog. acijanoblepsija (grč.

badem) bog. maslin-ki i dr. v. baždar) l. detinjarija. ital. fig. kontrolor mera. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. igračka. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. V=sniženi ton N. ćopav. razvrat. carinik. baggagium) prtljag. kipa ili svoda. bagat. bagmak) hrom.= vaso kontinuo. bab (pere. zabuna. geod. b). babiole) dečja igračka. beatus. moreuz. baba otac. temelj. nipodaštavati. fiz. slične bagdadskim šalovima. ða=barijum. basis) osnova. vaditi pesak iz reke. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. bacdar od pere. Ve= beril. bagatella) sitnica. uzalud. zbrka. ba-ble (fr. . ð=bor. log. Bavijus. nečisto štampati. taksa baždaru. osnova stepena. bagage. uzimati koga ili što suviše olako. bhagavata) v. kanala i sl. bagatelisati (fr.) indijska titula: gospodar. Bav (lat. podnožje stuba. Vavilon. badminton v. ba-breton (fr. nečista izrada. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. nevaljalstvo. baždar (tur. sit-narija. baždarina (tur. nlat. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. Btto= bruto. prava linija duga više kilometara koja se. manguparija. stvari. pomoću motaka za merenje. potcenjiva-ti. ološ. bavoširati (fr. fig. huz. bezbožnost. geom. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. meraču. bagatela (fr. bavela (ital. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. babo (tur. fig. lenstvo-vati. merač. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bavoche) nečist štamparski otisak. koještarija. tričarija. Babilon. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. po čemu je i na zvana. bagerovati (hol. arh. bavella. ne obzirati se na . bagaža (fr. traćiti vreme uludo. bagasse) isceñena šećerna trska. babu (ind. bas-bleu) plava čarapa. S. Bk= berklčjum. baza (grč. malenkost. bagavata (ind. babel (hebr. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bagger) jaružar. . Bi= bizmut. baba otac.) vrata. bava) trg. bavocher) praviti nečiste otiske. . češka brza mazurka. jevtina cena: mali i lak muzički komad. badava (tur. bedminton. pagat (ital. potencije ili loga-ritma. šljiva. kapija. radi isušivanja zemljišta. badem (tur. bangav. badavadisati (tur. bagdar. bagasa (fr. baborok) omiljena češka narodna igra. otpaci od svile. carina. bonus. bagav (tur. Bavius) v. 2. ba so. Bavijus (lat. baba-kan (pere.B B.) ne mariti za nekoga ili nešto.) besposlkčiti. mat. ne radeći ništa. uzaman.) jaružariti. bavoš (fr. čistiti rečno korito od peska. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bager (hol. babiola (fr. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. baborak (češ. uče-na gospa. sitnica. baget (fr. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bedava) besplatno. baždar) naplaćivač carine trošarinac. pere. knez. babel) nered. V. kantardžija. grad. Vso= banko. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. V=predikat (dok A označava subjekat). kom od grožña. vajna spisateljka. bagata) u taroku: prvi od 22. baguette štap. deda) otac. taroka ili aduta. bagatelle. pančaratra. bacdar od pere. mulja. nečisto izrañen bakrorez.) kraljev otac. podloga jedne stvari. kao skraćenica: b= bene. vrlo jevtino. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. Vg=bor. hen. izopačenost.

oslanja-ti se na koga ili što. prisustvo jedne hemijske baze. konta na konjičkim čakširama. basin. baitylia. basis. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". Bazilike (grč. v. tvar (materija. bayat) koji više nije svež. basiliskos) zool. vašarište. basis) ži. svojim pogledom zadavao smrt. kupa itd. bazalt (lat. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. utemeljiti. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. up. predstavnik trgovaca. stari. Moje. javlja se u obliku slivova. saborna. Basileus) pl. 19). pojačana probava materija. nebesno kamenje. bazar) pijaca. hen. četr. bazen (fr. koji „čine privrednu strukturu društva. ovčiju. kraljevski zmaj. v. bazeitet (grč. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. basis. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. baziotripsija (grč. krupne buljave oči. proliv. a druge za sudije (tribunal). god. teleću) za kori-čenje knjiga. bajat (tur. bajagi (tur. ručni reaktivni bacač. pouzda-vati se u. bazuka voj. v. odreñen put na zemlji (npr.-tur. tribe trljanje) med. sem. basis) hen. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). tobože. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. bazirati (grč. kefalotripzor. pouzdati se. baze. brzine automobila ili drugog motornog vozila. basis) pl. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. mršavljenje i dr. dolerita itd. legendarni kraljevski zmaj koji je. voj. basis) pl. vrsta malih marama. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bailadeira) pl. baze (grč. basis) pr. obojiti crno. bethel) pl. fil. ubrzan rad srca. odličan materijal za grañevine bazana (fr. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. u isto vreme. koji se upotrebljava naročito na Istoku. javne igračice i pevačice u Indiji. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. bombasin) trg. Bazedovu. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bayagl) tobože. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. I. zasnovati. bazirgan od pere. bazilika (grč. ustajao. sličan bazilici. uvodna stihovna stopa. bazarn (fr. počivati. osnivati. bazrñan (tur. (nazvana po nem. glavna crkva (takoñe: vasilika). tribo trljam) med. bazrñan-baša (pere. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. betilije. basen. baziotrib. v. hen. bajadere (port. 28. objavljen 887. bazeitet. modni list sa mustrama za haljine. bazanirati (fr. jedne za publiku. bazar (pere. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. bazni (grč.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. tripsis trljanje) ned. tip prvih hrišćanskih crkava. baymak) vračati. igračice na službi u ind. koje su. kefalo-trib. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazilisk (grč. basis. kod Grka i 7 Leksikon . varati. baziti (grč. baja™ (tur. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. bazeologija (grč. osloniti se. up. augita. ovčija. 1799—1854. bazilikalan (grč. baziotriptor. bazen (fr. hramovima (ind. bazergan) starešina trgovaca. supstanca. basilike) u obliku bazili-ke. potom. baziotrib (grč. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. baza. bazalni. bazanit (grč. bazno kamenje.. znojenje. kol. glavna vena na pakoru-čici. basaltes. bazitst (grč. bassin) v. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. basis) hen. Bazedovljeva bolest ned.. koji ju je prvi utvrdio i opisao). eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. basis) osnovati. baziotriptor (grč. lekaru K. dućan sa svakovrsnom robom. logia) nauka o osnovi-ma tela. opsenariti (u svrhu lečenja). bazeitet. baitilije (grč. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. drhtanje prstiju. aiat. pokrivena čaršija na Istoku. vrsta finog i jakog porheta. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basis. i javne ženske. bazicitet (grč. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. osnovno učenje. i magnetita. va triangulacije. mit. realnu bazu.

bakara (fr. haima krv) med. bakler (fr. prašume. bakreni kotao (i uopšte kotao). pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). pristaništa. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. baclage) mor. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. jagodičast. bajlbrif (hol. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. Bakhus (grč. bakciforman (nlat. krčma. poklon. prisustvo bakterija u mokraći. lešnika i dr. Bakchos) kit. bahtsiz) nesrećan. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bah$i§) dar. boja. i eng. štapom. bal (fr. najmanja. backwoods) pl. baksuz (tur. baka (nem. ma-gistriranju i doktoratu. bakraclz) stremen. lat. uzengija. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. prevučen kožama. bakvudsmeni (engl. bakana (ital.) pl. hol. nesreća. god. motke. fero donosim) bog. Backfisch pržena riba). bakteria) biol. bayrak) v. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. dug nož sa dva reza ili više rezova. .bajaco 98 bal bajaco (ital. baklave (tur. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. v. phagos) pl. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bacca) bog. baklava. bakvuds (engl. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bal en masque) igranka pod maskama. baklaža (fr. šaljivčina. bakterioliza (grč. Dnjestru i Bugu. čovek koji drugome donosi nesreću. bakteriofagi (grč. bakteria palica. hem. baccana) obična vinarnica. zlosrećan čovek. dem. arlekin. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakteriurija (grč. bacciformis) u obliku bobice. pajac. bobica. bal an mask (fr. baccalaureus. grč. bakteriocidnost. bakbord (engl. lysis rastvaranje) hem. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. jagoda. bakterioterapija (grč. bakulacija (nlat. Beize) hem. baculatio) batinanje. bakulometrija (lat. bakteriocidnost (grč. bakteriemija (grč. bobičast. caedere ubiti) biol. balio. bajaccio) lakrdijaš. baculus) štap. kažnjavanje batinom. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. Bake) znak (obično komad drveta. ispit zrelosti. lat. pripadaju biljnom carstvu. luženje. Bajram (pere. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. nevolja. baculum štap. bakfiš (nem. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakteriolog (grč. koji rodi bobicama. bakterioze (grč. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. od bakterfa batina) pl. bakteriolizini (grč. bajdaki (rus. gorštaci. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakterfa. up. bakterfa. up. bacleur) zatvarač luke.. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. mlevenih oraha. bakteria. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakračlije (tur.-med. bakteriocidi (grč. bejram) v. bakalin (tur. ital. bakterfa. napojnica. backwoodsmen) pl. bakterfa. caedere) biol. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. Bahus. mlada devojka. bakalaureus (nlat. bakkai) trgovac namirnicama. backboard) mor. arap. zabava sa igrankom. baksuzluk. bakterfa. Vasso Bahus. bajdara (rus. Barjam. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). up. bakterije (grč. bakšiš (tur. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu.) bajrak (tur. 1. uron mokraća) med. bajc (nem. baccarat) francuska hazardna igra karata. mokrenje zaraznim klicama. močenje. metra) merenje pomoću štapa. jednoćelična živa bića. 2. biol. nlat. fig. uništači zaraz-nih klica. veoma sitna. ballare igrati) igranka. bacca bobica.. baidaki) pl. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakalaureat (nlat. barjak. bakulus (lat. bakterfa. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. prut. palica. bakrač (tur. fr. nagrada za učinjenu uslugu. rakidžinica. baionnette) voj. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakterion štapić. up. šiparica. klicožderi. bakciferan (lat. bakvuds. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. therapefa) lečenje pomoću bakterija. klicomori. bal. batina. osobina nekih živih bića. bakteriocidi. bakteriologija (grč. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. ispit koji prethodi licencijatu. baka (lat. bakteria. bajonet (fr. močilo. bakalaureirati (nlat.

balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balancement) kolebanje. nedoumica. up. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. jaka i većinom prijatna mirisa. balzam-ska sredstva. služavke u azijskim hramovima. balagan. bilo kao umetak u operi. balave (fr. tepati. svežanj. zapaljenje glavića i kapice. balanoblenorea (grč. balsamon. baletski igrač. baletska igračica. proučavanje kita i njegovih osobina. mucanje. igranka pod obrazinama. ravnoteža. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). praviti (ili: napraviti) zaključni račun. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. balbutirati (lat.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balerina. ruski narodni instrumenat. balanos. logfa) zool. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balle) denjak. balbucijes (nlat. ali elastičnija od ovih. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. Baldacco. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balalaika) muz. preplitanje jezikom. ustezati se. balsamica) pl. opis. up. balbutire) med. balanitis (grč. bog. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balancer) uravnotežavati. baladen (fr. naročito cirkuska. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. lat. balenologija (lat. koje se posetiocima hramova nude za novac. bilans. mucati. balada (fr. konačni račun. svaki nepotreban i suvišan teret. balaena. balaena) zool. balšažgetr(fr. ballata) 2. prvi igrač u baletu. balanoidan (grč. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. uravnotežiti. geb curim) zagnojavanje glavića. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. podaci mornara o robi koju su natovari li. posthion kapi-ca) med. bal-boj (eng. lakrdijaš. držati u ravnoteži. balata (nlat. up. balanos žir) med. kolebanje. otmena igranka. pterćn) pl. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. bal pesak. ital. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). njihanje. balabane) daščara. bajadere. bilans. nejasno izgovarati. trg. nem. kole-bati se. fig. balanos. balaena. balet (fr. preplitati jezikom. balzamirati (grč. dečko koji. baladin) šaljivčina. žirolik. pesma uz igranje. bilj-na vrsta. balzamika (nlat. balander (hol. nauka o kitovima. balancier) šetalica. biti neodlučan. slik. ili u vezi sa pantomimom. drhtanje. ballata pesma uz igru) džoet. baletski igrač. kupi lopte i donosi igračima. balbuties) ned. phagos) zool. balanopostitis (grč. lat. balanos. šatra. balata (ital. balance. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. ljuljanje. bala (fr. balansiranje (fr. balzam (grč. izrañivač terazija. balanofag (grč. baraka. bilanx) ravnoteža. kod tenisa. pesnička pripovetke. balet-majster (fr. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . blenna sluz. nem. zamuckivati. balet-tencer (fr. vrsta hljerodula. trg. sa trou-glastom kutijom. baleioptera (lat. ballet. ballade. ballerina) umetnica u igra-nju. balata) l. balansje (fr. ballerino) učitelj igranja. balanse (fr. grč. Terazija u Zodijaku. a delom i aromatičnim kiselinama. balleteuse) pozorišna. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balanos. stvar za odbacivanje. kantara. balagan (rus. balerina (ital. muz. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. kit. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balerine (ital. u kojoj je naročito poznat tzv. balzamski lekovi. žirožder. muz. onaj koji se hrani žirom. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balsaminaceae) pl. umetnik u igranju. ital. ballet. baleteza (fr. neodlučnost. upotrebljava se za električne izolatore. kor. vaga. astr. bal rage). far«. treperenje. balansirate (fr. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. igra na pozornici. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. zool. baldahin (ital. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). koja. bal pare (fr. ejdos) koji ima oblik žira. klatno. balalajka (rus. balsamon) xex. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). bal champetre) igranka u polju. grč. sličan gitari. ballare) pl. zamuckivanje. služeći se i dijaloškom formom. ball-boy) ot. glumac. balletto) umetnički ples. Meister majstor) voña balega. balast (kelt. baladine (grč. ballet. baleine. Tanzer igrač) igrač u baletu. nlat. balazor trg. pere. balio. balena (fr. baletska igračica. mašinske kaiše. baletski igrač. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. balzaminke (nlat. bal u svečanom ruhu.

balle. balneum lakonikum (lat. balneum kupatilo. balio bacam) voj.). kupatilo. koji spada u balistiku. ballista. balustra. teorija bacanja. lged. balsamum cordi-ale) far«. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balzamirati. Bugarske. glasati kugli-cama. poz. balnot) vrsta burgundskog vina. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. banjsko lečenje. god. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balon kaptif (fr. balzam za oči. igranka. balneum. za olakšanje poroñaja. zadnji deo velikog parobroda. balistogram (grč. balneum. ballismos „igranje") bolesna. muzički komad za ples. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. mor. kupanje u toplom pepelu. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. godine u ðenovi. balio bacam. balio bacam. lepo izrañen stubić. balneotehnika (lat. belina (fr. balotirati (fr. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. grč. balzam za uminjavanje. balista (lat. balneum laconicum) znojno kupatilo. grč. baluster (fr. zbog čega se mora ponovo glasati. geogr. balneografija (lat. produženje prve i druge galerije do pozornice. okrugla. održavaju se od 1929. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balotaža (fr. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. drhtanje. utroba se ispere karbolnom kiselinom. pod pritiskom barutnih gasova. grč. balneum arene (lat. fol-kloru. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balneum arenae) peščano kupatilo. bokasta boca za tečnosti. hitam) bacačica. fig. balneum (lat. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. sargija od vune. utišavanje bolova. med. balizam (grč. trzanje. balzamum oftalmikum (nlat. balio) koji se tiče balistike. gañenja. grčenje. ćuvik. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balneum) banja. revolvera) i ispaljenog zrna. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. nazvana po dečaku Ba l ili. balzamovati v. balsamum anodynum) far«. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. nepokriven. Balila (ital. ples. kupališta. balon d'ese (fr. književnosti. naročito. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). ital. Jugoslavije. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. po običaju starih Egi-pćana. banjsko grañevinarstvo. balneum. sojica. balotada (fr. logfa) proučavanje banja. balle. balistike (grč. balsamum ophtalmicum) fark. grapho) opisivanje banja. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balkanologija nauka o Balkanu. doksat. balio) l. balon (fr. balistički (grč. balneoterapija (lat. balio bacam. koji je 1746. ballon) šuplje. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". . glavica. balo (fr. bal. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. ballotte) kuglica za glasanje. balneologija (lat. balneum vaporis (lat. grč. balistkčka kriva (linija) fiz. denjak. bacakanje. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balcone) apx. ista-knut deo na spratu neke grañevine. kupanje u pari. ballot) 2. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balkanistika v. bala trgovačke robe.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. usled dejstva vazdušnog otpora. balkanijada sp. glasačka kuglica. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balaustion cvet divljeg nara) vrh. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balzam za jačanje srca. balzamum anodinum (nlat. svežanj. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balzamum kordijale (nlat. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. kupanjem i dr. grč. balneum cineris (lat. Rumunije i Turske). grč. balio (fr. ballizo. okruglo telo. kosije pada nego što se penje. balustre. balistoskop (grč. ballon captif) vezani balon. baline) vunena materija za pakovanje. balota (fr. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balkon (ital. Grčke. balo (ital. kupanje znojenjem. balkanologija..

previ j anje. sp. banauzija (grč. prinudno pravo (različito od jus kogens). balkonima. lutka. kod nas i novčanica od 10 dinara. suviše ponavljana rečenica. bandager) ned. bandage) med. banquier) lice koje se bavi novčanim. ustanova koja radi s novcem. vetrokaz. sličan gitari i balalajci. okov na točku. propalica. banalna fraza otrcana. banditisme) razbojniko-vanje. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. banderola (fr. banderole) kita ili gajtan na trubi. priručje. nem. banalitet. malo dete. fr. bavana (šp. bankar (fr. reklamna traka na omotu knjige. bambočade (ital. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. a po ukusu dinji. banale) običan. bandoneon. naročito zavoja. šp. okov na točak. mala traka. tablica sa cenom neke robe. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. strani novac itd.utega (kod mačevalaca i boksera). zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. gomila. banka. bandeletette) uzan zavoj. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. balustrer) ograditi stu-bićima. banalnost (fr. mandola. bandist(a) (ital. banda) četa. banalnost. prodavac hirurških aparata. banderiljero (šp. bandažirati (fr. nevaljalac. banauzijski (grč. bambino (ital. banana) bog. opasač na kome stoji fišeklija. utega i sl. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. odred. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. raste u Indiji. up. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. Americi i Meksiku. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. samo sa više žica (8^24). staviti utege (u mačevanju i boksu). prima novac na štednju. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . v. družina (lopovske). bandola (ital. spojnica. bandagiste) proizvoñač. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banquier. bandaža (fr. 1531— 1599). banalan (fr. zavojić. grañ. pljosnata mala šipka. hajdukovanje. gitari sličan muz. filistarstvo. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. bandolin mast za kosu. eng. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. up. naslon. up. saraf. svakodnevni. bambino) detence. vojna muzika. posreduje u kreditnim poslovima. banka (ital. trg. bandito) razbojnik. banco. bandu ra (rus. zastava na ka- tarci. banquette) voj. vašare. bankvaluta (ital. zavoj. ital. pustahij-stvo. metnuti obruč na naplatak. bandleta (fr. mambu. bavalitet (fr. banknota (ital. igrač koji drži bank. bannarium) pravo prisiljavanja. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. up. banco. banarij (nlat. ograda na altanima. fr. banausos) zanatski. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. lazaroni.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banchieri) pl. bambus (malaj. banderilja (iš. banalizirati (fr. banket (fr. čovek koji se upravlja prema vetru. prosto. gozba. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. pre-viti. balčak (tur. bambocciade) pl. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. bankar. sopstvenik banke. svakidašnjim. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. zaviti. konjička zastavica. mandora. tračica. obruč na naplatku. banda. opšti. hajdučija. nevaljalstvo. oproštajna gozba. balustrade) arh. da bi bila glatka i sjajna. glumaca. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. upotrebljava se naročito u Sev. daje zajmove uz kamatu. štedionica. nem.. banque. balčak) drška od sablje ili mača. pruga u boji. menjač. izveštao. unutrašnji naslon na prozoru. bambu.. bandonion. banaliser) načiniti otrcanim. banditizam (fr. Bank) novčani zavod. bankijeri (ital. veza. svakidašnjost. rñave. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banketa (fr. bandonion muz. remnik na pušci. postaviti balustradu. otr-can. bandoneon muz. Hajnrihu Bandu). bank. banderilla) koplje sa zastavicom. bandit (ital. v. previjati. bandola. zavijanje. plaćeni ubica. Bankier) v. banquet. redenik. balhornizirati (nem. stepenicama. pustahija. obično. banalite) otrcanost. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. fr. bank (ital. banalite) v. bandažist (fr. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banda (ital. seljačke igranke i sl. banco. kreditnim i efektnim poslovima. baikir (fr. filistarski. el bandola) muz. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. banco. balaustion. bamboo) vrsta trske. balustrirati (fr. putujuće društvo svirača. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. skitnica. drumski razbojnik. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. štampa-ru.

baražna vatra zaprečna vatra. baraž (fr. džinovsko hlebno drvo. grč. kovanica. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. gruba jezička greška. nečovečan. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. rumpere slomiti) slom banke. grub. visoko do 20 m i debelo do 9 t. tj. potpuna propast. daščarama. potkradanje. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. surov. pregrada. baranda (tl. npr. razmena. bantam kategorija bokser. bankrotstvo. baptizirati (grč. prevara. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. fig. v. barbarski (grč.75 i 53. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. baptisti (grč. u brk. baražist(a) (fr. iskvareno. barba brada) čika. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baptiser) krstiti. krštavanje. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove.' varizirati. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. lišće i kora služe i kao lek. barat (ital. nm. trampiti. keltski i . pregrada izmeñu konja u konjušnici. ustava. nadenuta ime. baratteria) kor. barato-trgovina (ital. barbakana (fr. barbaros) v. baratto.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barbarikos) prvobitno: strani. baros težina. barbar (grč. in barbam (lat. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. baraque) daščara. baraquer) smestiti u barake. barre) poluga. bar) 2. barragiste) čuvar brane. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima.. u lice. pritisak. trgovina kod koje se daje roba za robu. danas: neobrazovan. nlat. voj. stražarske kula. surov čovek. barba. ital. kri-jumčarenje. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. grešiti se o previla i čistotu jezika. preprečna vatra. baptfzo. motka. barbarizirati (grč. dućan od dasaka. krčma. mostarina. krateo vladam. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. sprud naslaga. bendžo. kaldrmarina. greda kojom se zaprečava put. šipka. barba (lat. divlji. novčanica. Adansonia digitata). vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. za svetlost. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. rampa. trošna kućica. varvarin. barattare) trgovati davanjem robe za robu. stradanje. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. dakle tuñinac. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. barat) trgovanje. up. krštava ti. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. baratto) razmena. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. baptisterij(um) (grč. pola tri.) bog.. bantam petlić) sp. nepravilno. krštenje. bar (grč. banko-konto (ital. grč. protivan duhu i pravilima jezika. bandžo (eng. bara (fr. obustava plaćanja. bansek (nem. baraterija (ital. plod. baobab (amh. varvarizam. fr. barbar. teret) 1. baptisterion) krstioni-ca. livnica. barbarizam (grč. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. bancus klupa. bonsek. možda poreklom sa Jave). banjo) kuz. baptisma) crkvena tajna krštenja. banco. nazvati telefonom itd. trampa. banco. baptizma (grč. varvarin. podvala. barracano. divljak. barakan (arap. pregrada. raste u žarkim krajevima Afrike. pogrešno upotrebljene reč. postradalost. bankokrat (ital. baptizo) pl. na štetu jasnosti i čistote jezika. trgovati razmenom. pobarbariti. straćara. var. trampa. grub. barbarin (grč. bankokratija (ital. bar (eng. barakan. taksa za prelazak preko mosta. barbacane.. bancarotta. stanovati u logorskim kolibama. imate li što za jesti. baratirati (ital. mašinska testera tračara. fr. naročito protiv groznice (nlat.: šnajder. nlat. sa osvežavajućim plodovima. brana u sudnici. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. bez da sam znao. barbacana) voj. ital. rampe.. tuñinski. papirni novac. berkan. ital. čiča (u Dalmaciji). Band-sage) zan. široka arabljanska haljina od te tkanine.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. banco-conto) trg. bankrot (ital. in barbam) u bradu. propust za vodu. šuster. grč. bankokrat (ital. barbarismos) gran. stranac. barrage) brana. bantam (eng. traže da se krštavaju samo odrasli. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. baraka (fr. fr. govoriti u kovanicama. veoma gusta i teška. slična platnu. barbarski ornament gotski.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. barakirati (fr. tj. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. u kojoj se pije i jede stojeći. naročito uobičajena u knjižarstvu.

tćnos) muz. branik. kakvu nose na službi sudije. ñeram. varvarstva. barij(um) (nlat. divljaš-tvo. četa vojnika. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. fig. prepreka. grč. bayrak) zastava. med. gvožña i dr. bajra«. Americi. barikada (fr. lañica. barbifier) brijati. tj. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. baricentrum (grč. fig. barijera (fr. bardiljo (ital. barbirati (fr. barometrija. muški glas izmeñu basa i tenora. barys težak. ugojenost. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barñelo (ital. neraspoloženje. barioni fiz. ulaz gde se plaća troša-rina. tromost. bardak) zemljani sud za vodu. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. bard (eng. bardit (nlat. tuga. atomska masa 137. bardo (fr. soma telo) med. ital. barque) čun. surovost. pesnik. steg. barilja (um. naša-ranost. zatvoriti uzane prolaze . kćntron) fiz. sveštenici itd. albarda) tovarna životinja. barriere) pregrada. muz. od teških elemenata. grubost. otežano govorenje.34. mostove) u cilju odbrane. teško izgo-varanje reči. verovatno. fig. barka (ital. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. pepeljuga. barricader) pregraditi. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. sastoji se. seta. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. protkati šarenilom. bariglosija (grč. dubok glas. sphaira lopta) geol. svile i pamuka. phone glas) muz. znak Va. odbrana. baribal zool. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barrel bure. barytonon) gram. meña. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barda. fig. brana. dizati (ili: praviti) barikade. bariolage) šarenilo. barricade) brana. element. mali čamac. barbiton (grč. gojaznost. eufonijum (u vojnoj muzici). težište. barel (eng. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barys jak.98 1 u SAD) bareljef (fr. bari. barimetrija (grč. barys. neukusno. Bajram. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. sličan liri. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. barbarstvo (grč. ši-šati. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. barilalija. i to za: nukleone i hiperone. barys težak. barkarola (ital. suviše šareno slikarstvo. glossa jezik) med. barretum) kapa uopšte. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. pregrada od rešetaka. jedan slog. drugi. bariolaža (fr. praznik žrtve. prepona. barilalija (grč. barys težak. guslarska pesma. barifon (grč. bard. kelt. velika trgovačka laña sa tri katarke. neuljuñenost. barež (fr. bardot. pogranične utvrñenje. zatvoriti se dobro. tonos ton) muz. teško. barikadirati (fr. fr. drveni. nikla. Japanu i dr. berretta. barys težak) hem. barifonija (grč. našara-ti. varoška kapija. baritonist(a) (grč. redni broj 56. Zemljine jezgro. mostova) u cilju odbrane. baritonon (grč. baritimija (grč. barca. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barbaros) neobrazovanost. bariolirati (fr. ital. polihord. uz pratnju harfe. barbe. pregrada uzanih mesta (ulica. granica. basist. laleo govorim) med. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. barys. pevač koji peva bariton. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. zaklon. ua. bas. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barys težak. smetnja.) muz.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barilla) hen. barioler) šarati. barisomatija (grč. barister (eng. sada: sve slično tkane materije od vune. barys. varvarska. bas-relief) plići. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. Barjam (pere. smetnja. usamiti se. barikadirati se ograditi se. bardak (tur. baritonirati (grč. 158. ostaviti nenaglašen. bereta (fr. crnih medveda u Sev. skidati krljušt sa ribe. preprečiti. barjak (tur. ulična borba. up. izdvojiti se. metria) v. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. v. kuv. barditus) ubojna pesma barda. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. prošarati. kurban bar jam. bas. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. barrette. prepreka. vrsta malih. barytoneo naglasim gravisom) gram. pevač koji peva dubok glas. bariton (grč. koji je pevao. grañanski rat. naročito poslednji slog reči. pevati bariton. arap. duboki tenor ili visoki bas. šp. muzički instrument sa žicama. mlada mazga. barisfera (grč. barys. teškoća govorenja kao bolesno stanje. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. nlat. barythymfa) zlovolja. baryum.. reljef.(grč. u slavu junaka i bogova. dubok.55 1 u Engleskoj.

trćpos obrt. nastran. up. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. barkerola (ital. baros. bassiste) pevač koji peva bas.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. fr. basa otava (ital. baronessa) baronova kći. barokni stil (port. v. bas-lis (fr. jedrima i malim topovima. čuz. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barograf (grč. košarka. basso. gimnastičke sprava: dve okrugle. gondola. barok (port. najveći čamac na ratnim brodovima. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. barokni stil. baros. baronija (fr. baskitbol (eng. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. baronnie) v. smešan. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. barrocco) apx. bazen. basen (fr. barografsku krivulju. svaka učvršćena na dva stuba. član nižeg plemstva. razboj. kelner u baru. cic. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. skopeo) stariji naziv barometra. grč. bariton. barokna poezija učena. basson. barogram. barkasa (tl. metron. thermos topao. barometarski (grč. junak. baronat. barogram (grč. up. barrocco. duboki tenor. bas (ital. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. bason (fr. barcaza) hor. baroskop (grč. osnova harmonije. 2. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. bartolinitis med. barne (nem.) koji se tiče barometri-je. v. baros. basileus (grč. vitez. najniže stanje barome-tra. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. čudan. up. barometrograf (grč. fig. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. zapaljenje bartolinijskih. baros. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. hipsotermo-metar. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. basileus) kralj. baros. najviše stanje barome-tra. ital. mali kontrabas sa tri žice. metron) vaga za decu. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. materije i forme.(grč. barometrija (grč. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. barman) vlasnik ili poslovoña bara. bassetto) kuz. baros težina. baso obligato (ital. dvorske. baronat (nlat. baros. titula drugog arhonta u staroj Ateni. na dan sv. svirač koji svira bas.). tanka šarena pamučna tkanina. veština rukovanja barometrima. barok. barcherolla) šetni čamac bez katarke. štampa. barut (tur. grapho) četeor. barometar (grč. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. instrument koji proizvodi bastonove. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. bšros. ital. barkarola. izmeñu barona i viteza. usminskih žlezda. v. glas basa koji vodi melodiju. vazdušnog pritiska. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baromakrometar (grč. bassa ottava) pl. takoñe: barkerola. basma (tur. mandole i dr. . dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. basket-ball) sp. hrabar čovek. barotropizam (grč. basamak (tur. basist(a) (fr. baronet (eng. pismo). dazimetar. baron. up. baronese (ital. lañica. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. barograf. noć od 24. avgusta 1572. up. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. Vaggep. bastaj. sa katarkama. jak. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. baronija. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. barmen (eng.). pravac) bog. barone) plemićka titula. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. up. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. barotermometar (grč. basamak) prečaga na lestvama. baseto (ital. Bartolomeja. mesto u pristaništu gde stoje lañe. pritisak. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barofon (grč. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. najdublji muški glas. batino) rečno korito. kotlina. basma) l. basson) muz. fr. štampana knjiga. metron) fiz. barut) prah za vatreno oružje. sprava za merenje vazdušne težine. barketa (ital. baset (ital. barimetrija. stepenica na stepeništu. grč. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. baros. barokan (port. bassin. baros. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. fagot. baro. barres) al. barchetta) čun. bassetto) kuz. barkica. baro. basso obbligato) mu?. gramma slovo. paralelne (i vodoravne) motke. makros visok.) nepravilan. mali čamac. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. geotropizam.

). borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. 3. okaniti se čega. muz. 2. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. električna baterija više lajdenskih boca koje se.-tur. prut. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. prevoznina. batometrija. basso ostinato) muz. tučak za loptu. hor. mucanje. batterie) voj. voj. dvostruki udar. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. mañioničarstvo. tip. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. grudo-bran. batibij(us) (grč. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batli (pere. trućanje. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. basto) štap. ime dobila po gradu Bata-viji. baso profondo (ital. vuka i psa). bathys. battoir) mlat. u Berlinu). federima. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. stalno ponavljanje jedne teme u basu. bassetaille) muz. koji donosi sreću. metron) sprava za merenje morske dubine. batometrija (grč. ital. bathos. batimetrija (grč. utvrñenje. sa potpisom lica koje ne postoji. basso profondo) «ta dubok glas. prema formaciji. bastilja (fr. za vreme Luja XVI. bastardna menice lažna menica. naročito po tabanima. baton (fr. bathys dubok. lupanje srca. brzoplet govor. privremen zaklon. tući. podeljenih u 4 čete. batologija (grč. brodarina. bas koji prati. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. bastard (ital. više topova (4—8) iste vrste. radi većeg električnog punjenja. bastille) tvrñava. batimetrija. fig. nasip od kamena. bathys dubok. naklapanje. morska dubina. lithos kamen) pl. nlat. bastardo) vanbračno dete. bathos dubina. batoliti (grč. basta! (ital. . batifon (grč. ponajvip!e grani-toidnih. batelaža (fr. odred vojske koji predstavlja. lupetanje. onaj koji živi u dubini. bataliti (tur. najslabija vuna na ovčijem krznu. vrsta starih topova. bastardna vuna. baterija (fr. baso ripijeno (ital. metron) merenje dubine. sphalra lopta. basso ripieno) kuz. bastion) fort. lupiti) mač. vot. udar po protivnikovom maču. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bathos dubina. bastonnade) batinanje.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. bastonada (fr. metrfa) v. prakljača. batman (fr. brodski saobraćaj. zool. naročito maršalska palica. battuere biti se. takoñe: ba-reljef. battalmak) pokvariti nešto. bastion) voj. trg. zamisao i sl. sa potpunom opremom i priborom. bataillon) voj. dubok bariton. batirati (fr. mač. zamajni udar klatna na časovniku. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. laña) „dubinski brod". battologia) nepotreban govor. bastonare) batinati. poremetiti. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bastardirati (ital. batoar (fr. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. battuere udariti. glas izmeñu bari-tona i basa. geol. fr. battre. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). batist (fr. batomstar (grč. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. bastionirati (fr. bios život) biol. konja i magarca. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. baton. bastovirati (ital. utvrditi. kopile. phone) muz. pljosnata maška. batinanje po tabanima u Turskoj. prevara. nm. batardeau) voj. kremen. batard (fr. kula. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. battarizo mucam) med. ognjilo na starim puškama. bathys. bathys dubok. izbiti protivniku mač iz ruke. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. jula 1789. bahth) srećan. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). batisfera (grč. palica. batelage) opsenarstvo. kugla) 1. batardo (fr. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. nuz. lat. batiskaf (grč. battere. bataljon (lat.. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. vrsta fine i guste pamučne tkanine. napustiti (neku nameru. bastion (fr. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bastardo) bog. skaphos brod. zamuckivanje. batarizam (grč. morski omotač Zemlje. obično sa 800—1000 vojnika. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke.

batrahij(um) (grč. beaticum) poslednja pomast. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. glup i neotesan čovek. . beanus (nlat. baš-čaršija i dr. bacillum štapić. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. baca. fig. im. bogorodice. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). batuta. bage) dimnjak. bathos. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. beanizam (nlat. basibozuk) ist. bathron postolje. udarac za takt. vrtar.) narednik u turskoj vojsci. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). parodija Ilijade. bec-jaune. bacili (lat. bakchos. v. bašmalik (tur. Bakchos. bahio) zaliv. Po dolasku na-cista na vlast 1933. baš (tur. Bauhaus (nem. nedisciplinova-na vojska. baška (tus. basmaklik) „novac za papuče". zasebno. batofobija (grč. bacilarije (nlat. povrtar. ba§hk) marama koja pokriva glavu. baft) trg. radi ispražnjavanja i održanja životinje. vino. bacili. škola je raspupggena i 1937. pijanica. Bah (grč. battuta) muz. bauer (nem. pričest samrtnika kod katolika. burno veselje. 2. up. dobar vinopije. početnik. bašlik (tur. brucoš. pere. bdella pijavica. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima.. bahce) v. beatizam (lat. prednji kraj lañe. beata virgo (lat. Bakchos) kit. u Vajmaru osnovao arhitekta V. god. beata) blažena. bog vina. baš-čauš (tur. saltomortale napravljen preko konja. bahce) vrt. vojnici neredovne turske vojske. nastavila rad u Čikagu. v. fr. mač. bdella. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). Bahus. u polu slože nicama: glavni.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. beatikum (lat. sedište) med. batrijum. bašiboz(l)uk (tur. Bauer seljak) u šahu: pešak. Bacchanalia) pl. tetanusa. poznavalac hebrejskih zakona. bahur (hebr. bdelometar (grč. beate memorije (lat. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. licemerstvo. beata (lat. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". sprava za nameštanje iščašenih udova. beatus blažen) pravljenje svecem. hirurška postel>a. bahijus (grč. fig. baft (pere. baš-čaršija (tur. gradina. bacillum prutić. bas) l. dodiru nekog predmeta. žutokljunac. metron) med. staklena sprava za isisavanje krvi. vrsta istočnoindijskih. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. vrat i ramena. bašča. v. klupa. v. bathos dubina) niskost. svete uspomene (pokojnik). lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. majka božja. posebno. batrahijum. bašta. bahija (šp. bahanalije (lat. batrahus. bacchans) pl. phćbos strah) med.). basa) starešina. štapić) med. bašča (tur. beatae memoriae) blažene. obično belih katunskih tkanina. Bakchos)' mit. bacilofobija (lat. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. bahaizam napredni pravac u babizmu. pijanke. iza-zivači tifusa. batos (grč. batrachos žaba) med. student prve godine. bdelotomija (grč. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bogomoljka. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). batrij(um) (grč. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. sin Zevsa i Semele. grč. grč. Bahus (lat. baska) napose. baša (tur. batrahus (grč. obično praćen vrtoglavicom. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. vrenja buterne kiseline i dr. puškarnica. najstariji: baš-knez. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. obično pokriven. phćbos strah) med. bahant (grč. čuveni grčki komični junački ep. srdobolje. prišt ispod jezika. baca (tur. batrum (grč. batrachos žaba) med. Bacchus. Batrahomiomahija (grč. odvojeno. bejaune) novajlija. batovda (ital. znak za mirovanje. batuta (ital. ba§car§z) glavni trg. beata virgo) blažena devi-ca. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. koji se pogrešno pripisuje Homeru. beanus. prostota u govoru i pisanju. tj. bathron) med. a naročito arhitekture. strah od dubine ili visine. bakterije koje imaju oblik štapića. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. bahanti (grč. poglavar. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. terevenke. bacilarije. baštovav (tur. bašta (tur. bacillaria) pl. srećna. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. klupa. lat. tobožnje svetost. pion.

bekerel (skr. deo trga pod krovom. starešina neke oblasti. jevrejska sudnica. beatificare) posvetiti. beatitudo vestra (lat. 2. bezistan) trg. bezistan. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. obično arapske. luda. betuine. bezoard. beguine (eng. padzehr) fark. pere. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. begevisati (tur. lopta za tu igru. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bezmen (fr. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). dopadati se. koja se stavlja obično iza imena. bevanda) vino. bezisten. bezeta (fr. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. bedeker putni vodič. bezistan (pere. back) sp. bez) 2. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. proglasiti svecem. baby) malo dete. veliki posednik i vlastelin. fino tanko platno. beging (eng. sirijskim i severoafričkim pustinjama. ritska šljuka. adres-se au besoin). knjiga. bezistan) v. beatificirati (lat. begum (tur. badawiyyun) pl. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. upravnik jedne oblasti. bez (tur. begine. bebi (eng. baisemain) celivanje ruke. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. beatifikovati v. 2. bezisten (pere. rukoljub. bedaf) glupak. 3. tursko državno imanje. neobojen. bedinerka (nem. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). beglerbet (tur. vazalsko. begov posed (dobiven od sultana). odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. kad bude nužno. bisogno) potreba. platno. baiser) poljubac. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. prirodne boje. bezoan (fr. Baedecker-a). bež (fr. trg. naročito crno.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. badminton) sp. budala. bek (eng. eng. 4. izabrati. bedlamite) ludak. beylik) 1. naravno. siromaštvo. igra slična tenisu. bedak (pere. begluk (tur. suprotno: Be-mol. baga. dopasti se.) udova-carica. naročito u Carigradu. nužda. begine. pokrajine u staroj Turskoj. gospodar. bezette) crvena šminka. pokrivena čaršija. zaista. udovica velikog gospodina. tj. beatificatio) posveći-vanje. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. predstavlja jedan . gospodin. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beth-din) l. bedine-. beze (fr. begging) platno za pakovanje. bedminton (eng. bezbeli (tur. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bedlemit (eng. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. bogomoljke. one koje se prave sveticama. au besoin) u slučaju potrebe. knez. odobriti.) begov sin. begute. besplatan rad raje na begovom imanju. oskudica. Be-kvadrat muz. bevanda (ital. adres o bezoan (fr. barska šljuka. beatificirati. blago onima koji imaju. bezoardica) pl. najstariji red posvećen bogougodnom radu. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. stanovnici pustinje. titula. Bq) fiz. bedak tur. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. beggar) pl. uvršćenje u red blaženih od strane pape. negovanju bolesnih itd. kuv. fig. Bć-dur) kuz. far«. beggar) hi. bezemschoon) trg. rica. oda-brati nešto po svom ukusu. stočni trg. beg (tur. begute (eng. badawiyy. tur. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). beati possidentes) srećni su oni koji imaju. potrebnost. tržište. pr. posle čega dolazi akt kanalizacije. bez (hebr. bezemšon (hol. begine (nlat. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. uvrstiti u red svetitelja. beige) koji je bledosmeñe boje. beduina (arap. bedast. bekasina (fr. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. v. detence. bejzbol (eng. besbelli) dabome. badawiyyun) kod. Bedlam. becassine) zool. Be-dur (ital. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. ital. beba. beatifikacija (lat. bey) 1. upućivanje menice na treće lice. zapovednik. levog i desnog). proglašenje za sveca. 2. fil. bediverica v. 3. begenmek) l. bezoar (fr. četvoroutlasto „V". biti saglasan s nečim. o bezoan (fr. besoin. protivotrovi.. bedevija (arap. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beggar) pl. plemić u staroj Turskoj. preko mreže razapete 155 st od zemlje. ako bi trasat odbio primanje. v. bezoardika (nlat. bedinerka. naročito kod neprerañenog šećera. svideti se. titula jedne indijske kneginje. beduivi (arap. koja su živela od stočarstva i pljačke. 3. na menicama: adresa po potrebi. odobrava™. begoglija (tur.

belemniti (grč. fil. bungalow) jednospratna kuća. belandre) mor. bala. Belona (lat. vojske koja se. tj. bilezik) 1. belogardejac (rus. belemnon oružje za hitanje. brokat. oznaka b. bena (tur. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. jasno. belvedere. zabavna književnost svake vrste.—A. na Dalekom istoku. al. Bekerelu (1852—1908).bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. strela) geol. Bembaša (tur. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. benares (ind. beletrist(a) (fr. čist parafin koji se dobija od petroleuma. bel kanto (ital. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. nevolja. belvi (fr. fig. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. decibel. bela) l. naročito vladičin sto. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). belomantija (grč. bellicosus) ratoboran. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). kao sredstvo za ulepšavanje. glupan. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. mus-lin sa prugama u više boja. Belt) tesnac. čardak na kući. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. beluga (rus. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. moreuz. služi za turiste. ranija jedinica kiri. belles lettres. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belenzuka (tur. zabavni pisac. »sena Marsova. valjda. lola. suprotno: Be-dur. belvedere (ital. bema (grč. beladona (ital. slične taftu. radi povećanje zenica. belki) možda. belli) poznato. npr. ni naučnim. belt (skand. bon) budala. s krovom od slame ili crepa. belchite) vrsta španske vune. Bellona) mit. borila protiv boljševike. estetska i književna kritika. feljton. belum internecinum (lat. beli (arap. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bengali (eng. naziv po francuskom naučniku A. bekri) pijanica. bengal) polusvilena tkanina. up. belanda (ital. eng. boginja rata kod Rimljana. bella donna „lepa žena") bog. pavta. bangla. ñavolski poglavica. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). lisice. tur. bukraiyy. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. deport. balan. backwardation) trg. bel-espri (fr. beledin trg. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. Davidov sin. verovatno. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. 2. belćim (tur. pametan i duhovit čovek. Baal-Sebub) mit. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. luda. belvedere lep izgled) kula. za vreme grañanskog rata u Rusiji. paskviza. muka. bez sumnje. bel canto) kuz. fig. ñavo. bematin-sveće pl. Belzebub (hebr. ludača. beladonin (ital. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). ni praktičnim ciljevima. glavni sastojak atropina. lovce itd. belegija (tur. belanda. belum omnijum kontra omnes (lat. osušena polovina (strana) svinje. bellevue) v. bekon (eng. belelaks trg. izvesno. . bekuordejšn (eng. bellum internecinum) rat do istrage. bel-esprit) lep duh. zlo. bun. belmontin hen. belikozan (lat. belaj (arap. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. vinika. belegi) brus za oštrenje kose. belogvardeec) „beli gar-dist". Be-mol (ital. 2. beletristika (fr. bella donna) hen. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. belčite (šp. bala tur. grivna. narukvica. nazvane po gradu Belčite. Bengalija (eng. upotrebljava se. jad. karika. bacon) kora slanine. okovi na nogama. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). (Atropa Belladonna) velebilje. belos strela. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. ben (hebr. Bengal) pl. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. patnja. butne kosti i lopatice. Vrangelove i dr. izumitel>u telefona). zvučanje sa osnovnim tonom b. bengalo (beng. tur. bekrija (arap. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. kurjača. vrag. up. bez glave. riba jesetra-mo-runa. nesreća. nazvala po gradu Benaresu. Be-moll) «uz. opšti rat. kičme. Solomon ben David=Solomon. fr. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. ratnički. božanstvo starih Filistinaca. lepo pevanje. beluga) zool. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. 3. bengal (eng.

čini. od neke predstave korisnice. iz Beotije. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. beneficium) v. beotski (grč. benignitas) dobrota. tromo. benedikpija apostolika (lat. lako isparljiv i za-paljiv. benefis (fr. elektrogimnastika. Boiotćs) pril. bengal stripe) trg. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. benñeluk (pers. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. benediktinci al. . igra se u Skandinaviji i SSSR. bendi (eng.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. takoñe: ñak koji prima stipendiju. korist. beneficians) dobročini-lac. odan. benevole lektor (lat. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. žutika. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. beneficijant (nlat. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benevrek) uske suknene čakšire. benemerit (lat. ben-mari (fr. benedicirati (lat. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. beneficijar (nlat. mañije. milostivost. praveći znak krsta. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benevolens) blagonaklon. gori lagano crvenim. krofna. benevolencija (lat. upotrebljava se pri vañenju nafte. sadrži više od 50% montmorilonita. blagosiljati. blagodejanje. beneficijat (nlet. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. spreda uzane. beignet) kuv. poz. muslin sa prugama u više boja.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. prvenstvo. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. kupatilo. benevreke (alb. . tečan. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. opojna trava (napitak). benedicere) blagosloviti. benedicite (lat. industriji. tj. lepo. a onda i po celoj južnoj Italiji. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bezbojan. 2. bain-marie) kuv. banja. belje (fr. dobrodušnost. benedikpija (lat. bengilik. beneficiatus) v. bencilik) 1. tj. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov.) dobit. primalac prihoda crkve. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bergamota (ital. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. bentonit (po Fort Benton-. benefic. berberiva (nlat. benefakcija (lat. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. benevreci. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. uštipak. bene) dobro.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. kupalište. blagosiljanje. benefactio) dobročinstvo. benefaktor (vlat. bentos (grč. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. zagrevalo vodom. beneficancija. instrument sa 5—7 crevnih žica. benzin (nlat. priganica. a pozadi široke. zarada. lože u parteru grañene u obliku kade. izradi kalupa za livnice. zelenim ili belim plamenom. otuda: ne-spretšakovići. blagosiljanje. povlastica. baignoire) l. benignitet (lat. dobročinilac. kaluñerski red sv. bergami (ital. bentlos dubina) biol. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. bezoe) hen. prolaznost bolesti. bene (lat. bene va lete! (lat. Bene-dikta (480—543). benefic (lat. nem. čeličane i dr. bandy) sp. blagodejanac. beneficium) dobit. bergamo) pl. 2. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. benefice) predstava u korist nekog glumca. dobija se iz nafte. benefactor) dobrotvor. povlastica. blagoslov. aromatičan ugljovodonik. dobija se iz katrana kamenog uglja. preteča hokeja. v. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. glupo. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. up. benediktiner (fr. beneficijat. med. benedictin. bensficija (lat. beneficijalni (nlat. bezopasnost. berberis vulgaris) bog. SAD) vrsta gline. darežljivost. S6N6. bergamotto) carska kruška. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. Beoćani (grč. beraha (hebr. glupaci. korisnica. dobrotvor. nespretno. berat (arap. benevolentia) blagonaklonost. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. naklonjenost. benzol hem. beneficijar. val>ano.-tur. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. berberis (nlat. napr. rastvara se u alkoholu. beneficij(um) (lat. naklonjen. prihod. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benjovr (fr. dobrotvorstvo. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). bergonizacija med. kada za kupanje. žutim. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. bendžo (eng. bengal strajp (eng.

bersaljeri (ital. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. berseza (fr. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. baraka. berilistika (grč. bursa koža. berkshire) po eng. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. bernijeskan. bergerie) tor za ovce. napredak. fig. berneskan (ital. plahovita ljudi i ratnici. burza. 2. pesnika Bernija. beržera (fr. berilij(um) (grč. berkšir (eng. bourse. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beret) plitka i okrugla francuska kapa. Africi. bez prednjeg sedišta. redni broj 4. mutnozelene boje. bereket) l. redni br. mangup. pod berza. beryllos) gatanje.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. plod. i odlikova-li se u borbi divljim besom. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. Australiji i ist. crvene i bele. bereta (ital. birma. hem. bere. ljudi koji. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. otuda i naziv. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. up. novčanik. neprovidan. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. firmare) krizma. beri) med. brelengo. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. berićet (arap. ukras za glavu. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. koji nema u sebi vitamina „be". koji trguju na ber-zi. heksagonalni mine-ral. berit-mila (hebr. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). bermet (nem. deran. ovčar-stvo. (produktna berza). bernardinac (nem. sreća. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. element. na taj način. beril (grč. 97. Berni. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). berceuse) kuz. nlat. zavet. bourse. berlina (fr. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. strelci (vrsta pešadije u ital. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi.805 kg. berklijum. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berkelijum v.). beurt) pl. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). up. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. fig. beriberi (ind. Berdan) puška ostraguša. osnovana 1836. ugljem i sl. ber-serkr) tig. ital. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. nlat. bertijonaža (fr. berkovec) mor. proizve-denih ukrštanjem sijamske. berlinska kola. uspavanka. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. berna (fr. bert-brodovi (hol. beryllos. beryllos) min. dragana. berlingare. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berkan (ital. berlengo (fr. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. znak Bk. berne) kor. kada pobesne. bela braća. beržerak (fr. berlingot) polu-berlina. ili zelenkastoplave (akva-marii). bersaglieri) pl. transuranski element. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bernesco) ćudljiv. beretka. besni. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. beržerija (fr. lake karuce sa dva sedišta. berylliumj hem. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza).02. atomska masa 9. obrezanje. berit savez. nastran (po načinu pisanja ital. berma (lat. Indiji. zavet obre-zanja. berlingozza) italijanski narodni ples. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. borsa. v. birichino) raspušten dečak. berzerkeri (nord. beavitamknoza. utiče na suzbijanje besposlice. nem. god. berlingoca (ital. berekin (ital. letina. samo u medveñoj koži. ljubavnica. bernesco) v. Bersianer) pl. pastirska pesma i igra. kitajske i napolitanske rase. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. bernardinci pl. osnovanog 1098. berza (fr. bernijeskan (ital. up. beo metal koji ulazi u sastav berila. vermut. berkovec (rus. tur. krzno. znak Ve. široka. vojsci. novčana pijaca. u Francuskoj. up. postavljena naslonjača. pelinkovac. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. duge dlake. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). rod. berklijum hen. berretta) v. bere (fr. = beli skorbut.veoma raširena krvna bolest u Sev. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". bergere) pastir ka. berzanski uzvisi trg. berzijanci (fr. zatim sa robom: žitom. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra).

kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). npr. bega (grč. bibere greko stope (lat. besar. bexos kašalj) pl. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. biblia knjižice. kutni) dvougli. vindžija. v. bešika (tur. biberon (fr. bibliognozija (grč. bibHon knjižica. aner. seli prodavati. bis. nečovečnost. bestijalan (lat. kod Albanaca: tvrda vera. baissier) trg. zver-stvo. neoženjen čovek. biandrija (lat. i sa dva tima sa po devet igrača. onih naroda koji se u Bibliji pominju. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bes-bol (eng. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. alfa-zraci.(lat. fr. bestijarijus (lat. kvart. sredstva. bibere) piti. bi-. zverska priroda. nečovečan. bekar) l. divlje. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. skotsko ponašanje. Besemerov čelik. biberon) pijanac. kašika. 3. životinj-ski. akcija i drugih hartija od vrednosti. razboj (naziv po pronalazaču). Besteck) pribor za jelo: nož. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bestijalnost (lat. muški šešir sa uzanim obodom. najamni radnik.od grč. nečovek. v. beseže (po fr. procesu beta-raspada. biarhija (lat. grč. bibi (fr. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. greška. prednapregiuti beton ar- . bex. behar (tur. biarda mašina za tkanje. up. besa (alb. compromissum) koji ne pravi kompromise. bi. grč. biandrija. tur. bestia) životinjstvo. bekrija. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bibere ad numerum(lat. severnoamerička narodna igra loptom. beton (lat. radi pojačanja. becirk (lat. Bezirk) srez. bestia) zver. 1853—1914). biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. Biblija (grč. articulus zglob) koji ima dva zgloba. grubo. biblion. behika (grč. fr. sklonost piću. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). divlji. odeljak. besje (fr. up. nadničar. dvozgloban. med. 2. skotstvo. a sastavlje-ni su od beta-čestica. tanjiri i ubrus. list i cvet voćke) cvet.najamni vojnik. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bibere (lat. bi-. nem. besli) l. npr. beskompromisan (lat. umetnost i sl. grub. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bis. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. behar proleće. biangularan (lat. ist. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. baisser) trg. arhe vlada) dvovla-šće. bi-kar bez posla. tvrda reč.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). skrać. knjiga. beta-zraci fiz.) 2. bilupa itd. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. pripadnik plaćene konjice. lekovi protiv kašlja. knjige) Sveto pismo. bitumen. 1813—1898). elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. besa (fr. mangup. momak. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. surov. besje. 2. gama-zraci. nepopustllv. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. beša (tur. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bi-. besik) detinja kolevka. zver-čovek. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. mehur. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. stražar. skotološtvo. bkblio. nedostatak. to biblion u značenju knjižica. bešlija (tur. 4. bestseler (eng. kao i robe koja se kotara na berzi. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. trg. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. boca sa cuclom. bestialis) zverski. časopis. nepomirljiv. base-ball) sp. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). lola. best najbolji. baisse) l. razumevanje u knjige. dehaizam napredni pravac u babizmu. bianuelan (lat. besa) mana. bestijarij(um) (nlat. annus godina. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. naročito cvet ia voćkama. viljuška. pošto se ovlaži. diarhija. knjiga. životinja. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. padanje cena i kurseva državnih papira. neženja. običaje. bećar (pere. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). angularis uglovni. beštek (nem. bibacitet (nlat. cirkus. sisaljka. besar (fr. biartikularan (lat. bestija (lat. vrsta radioaktivnih zraka.

bogomoljac. bigotisme) tobožnja svetost. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bibliograf (grč. biblicizam (grč. biblion. rukovalac bibliotekom. biblfon. biblfon. bibliofil (grč. bigot (fr. japanski narodni instrumenat. licemeran. taphos grob) . prodavac knjiga. naročito Sveto pismo. hermafroditski. stanovanje vojske pod malim šatorima. bigeneričan (lat. onaj koji se razume u knjige. bi-. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. biblioteka (grč. olovo. bivouac) voj. tehničke opreme. bigot) praviti se svecem. bivakirati (fr. bibliopeja (grč. bibron (fr. dvoženac. nauka o Svetom pismu. po kojima se udara drvenim maljićem. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. biblion. grč. raskrsnice. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biglisati (grč. bivalentan (nlat. od dve vrednosti. verski zatucan. bibliolatrija (grč. bis. okamenotine lišća. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. koji ima dva spola. nauka o ureñenju biblioteka. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. onaj koji se drži samo Biblije. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. nauka o Svetom pismu. biberon. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bibliotekar (grč.) čovek koji ima dve žene. nasumce otvori. pravljenje (ili: izrada) knjiga. biva Jiuz. bigener). latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bigot) onaj koji slepo veruje. bibliopoles) knjižar. licemerstvo. bis. up. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. bibliotaf (grč. bivouaquer) okolovati. valens koji vredi. sa 4 žice. bivijum (lat. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. starosti. biblfon. biglizo) pevati. biblion. biblioliti (grč. hronološka ili sistemat-ska. grč. sumpor. pretvarati se. grub vuneni porhet. bigoterie) verska zatucanost. licemeriti.) poznavanje knjiga. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. a reñe donosi i kritičke napomene. engleska pamučna materija. ili celokupne književnosti jednog naroda. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. knjigoljublje. bivak (fr. izvi-jati melodiju (ptice. genus rod. logorovati u polju. dvomužištvo. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. geol. biblista) poznavalac Biblije. bogomoljstvo. bibliografija (grč. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne.) knjižničar. biblicitet (grč. licemer. dvoženstvo. biver (eng. gamos brak) dvobračnost. otisci lišća na kamenu. ona može biti azbučna. poljski logor. radi origi-nalnosti štampe. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. železo i dr. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigarrer. bibliofilija (grč. . biblist(a) (nlat. bigoterija (fr. bigamistki&a (lat.sahranjivač knjiga". bibliotheke. pa su dobili mineralan izgled. preterana pobožnost. dvovredan. biti u okolu. beaverteen) trg.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. bibliotekonomija (grč. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. grč. naročito slavuji). bibliologija (grč. bivariare) šarati. bogomoljstvo. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. dvospolan.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). npr. sro-dan lauti. koji ima dve vrednosti. bez obzira na predanje. išarati.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. biglao. rasprava o raznim izdanjima Biblije. upravnik. biberon) v. licemerstvo. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. spisateljstvo. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. bigamija (lat. kao npr. cink.) žena koja ima dva muža. tj. ukrasiti šarama. bakar. biblion. beaver) trg. zbirka knjiga. biblioman (grč.. kiseonik. bibliotheke. grapho pišem) poznavalac knjiga.) koji preteruje u pobožnosti. valere vredeti) he*. bibliomanija (grč. bibliopol (grč. biblion. bivertin (eng. bigotizam (fr. biblion. objašnjavač Biblije. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. raskršća. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bigamist(a) (lat. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bigotan (fr. njihove sudbine itd. biblioteka (grč. dvomužica. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. biblfon. bigarirati (fr. nlat. bibliolater (grč.) poznavalac knjiga. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. retkosti. Ifthos kamen) pl. bibliotekografija (grč. bigotirati (fr. bibliomantija (grč.

s obe strane izdubljen. al bisogno) trg. biduum (lat. bismutum) hen.) pl. bikonkavan (nlat.). bikarbonat (nlat. ali sa znatno više bakra. i kao lek za jačanje živaca). billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. u dve boje. bijonaža (fr. atomska masa 208. bi-quadratus) kat. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. osobenjak. bfson) zool. trgovački posao. u slučaju potrebe (na menicama). bijenale (lat. oblast) koji je podeljen na dve zone. na kome su 1946. osobenost. divlji bivo. čudesan. kada u kojoj se kupa sedeći. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. element. bizoialan (lat. npr. intra biduum) u roku od dva dana. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena.) v. čudnovat. biznis (eng. konjče. pri lečenju od sifilisa i dr. nakit. besoin) nužda. nastran čovek. bigotizam. bizon (grč. bizonjo (ital. Byzantion) 1. mošus. bicolor) bog. bi-convexus) om. biennium) vreme od dve godine. juvelirska radnja. bijonirati (fr. bis. up. dvogodišnje biljke. bijenij(um) (lat. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. vizantinci. naročito u moškavca. bizarerija. bizantinci (grč. dragulj. billet) trg. zlatnici grčkih careva. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bizarnost. bijouterie) trgovina dragocenostima. bi-conjugatus) dvostruko sparen. dragocenost. fig. bizar (fr. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. dvozube rogulje. bufalo. kephale glava) dvoglav. bicarbonas) hen. do propasti Bizantijskog Carstva. puzavački. bijon (fr. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. 3. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. koji kadi. vizantijske bizantinizam (grč. bikonveksan (nlat. srebrni novac bez propisne količine srebra.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. filozofiji. bi-. bizarerija (fr. bizantijska umetnost. bidens (lat. zuber (u Evropi). bižuterija (fr. Byzantion. novčanica. koji se ulaguje starijima od sebe. fig. teologiji. pl. bižugje (fr. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bakarni novac sa nešto srebra. vi-zantolog.) v. dvogubo spregnut. potreba. business) posao. bikonveksno sočivo. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. Byzantion. Bizantinizam. bizmut (lat. rok od dva dana. dvogubo izdubljen. ulagivački. grč. up. biduum) vreme od dva dana. bižu (fr. bizarnost (fr. bidet. zlatar. bikonkavno sočivo. ital. bikefalan (lat. ukras. billon) legura od srebra i bakra. koji se sastoji od dve zone. bizantologija (grč. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bizarre) čudak. bicefalan. 2. intra biduum (lat. analistici. juvelirska roba. geografiji. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-.980. nastran. zlatarske radnja. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. krivotvo-renje novca. neobičan. dvobojan. od koje je ranije pravljen sitan novac. bisamum. al bizonjo (ital. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. vizmut. bizantolog (grč. ar-heologiji. bizarrerie) čudnost. bog.dine. ispupčen s obe strane. bikvadrat (lat. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bi-concavus) om. . bilet. retori-ci i poeziji. udvorički. I bizaran (fr. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bijenalav (lat. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bizam (nlat. američki divlji bivo. osoben. juvelir. redni broj 83. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. fr. neobičnost. biennis) dvogodišnji. bijou) nakit. bikamerizam (lat. up. v. bijenalije (lat. bikoloran (lat. dragulji. bikonjugiran (lat. bije (fr. bijoner (fr. bi-dens) dvozubac. dvogubo ispupčen. i radili na istoriji. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). hebr. bije d' bank (billet de banque) banknota. bisogno. dragocenost.) ćudljiv. bikarbonat sode. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. mali konj. dragi kamen.) 1. dvozube vile. bide (fr. zone pojas. bi-. tj. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. grč. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. npr. npr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. vizantologija. proturanje lažnog novca. 2. bizantijski (grč.

izvesti zaključak o svršenom poslu. ital. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). dvaput. žuč.000). železnička (ili: tramvajske) karta. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. fig. zelena bojena materija žuči. bilateralis) dvostran.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bileta (fr. bimanus) dvobimbaša (tur. prepreden. billet) pisamce. ulvus. biletar (fr. m). bileter (fr. kristalno staklo. bullettino) dnevno saopštenje. bimembris) koji ima dva uda. billet) blagajna. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bilabijal (lat. bulletin. billiarde) hiljadu biliona. zakonski predlog (u Engleskoj). billetier) v. bilieran (lat. o sednici ministarskog saveta. labium usna) gran. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . knjigama. fr. bilis. bi-. bilans. biliozan (lat. priznanice. bilifulvin (lat. ulaznica. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bimester. lingua jezik) dvojezičnost. bis. obično krajem svakog meseca i svake godine. bilet (fr. upotreba dvaju jezika u govoru. pritvornost. grč. bimestris) dvomesečni. Bilanjz) v. bileter. glavni sastojak žuči. up. bilaroc) trg. bimenzis (lat. jednim udarcem udariti dve lopte. biletura (fr. ljutina. nlat. koji govori dva jezika. o konju: izbacivati prednje noge napolje. gnev. bilis žuč. cedulja. zvaničan dnevni izveštaj (npr. posetnice i sl. zaključiti neki posao. bilge) mor. o stanju zdravlja. bimester (lat. bilis. železničkih karata itd.000. bilokacija (lat. billion) milion miliona j (1. biksin (nlat. sa dva člana. mrkožut) hen. bilingvitet (lat. locus) istovremena prisutnost na dva mesta.). up. bilin (lat. i oboje . donji deo lañe. loupe) opt. up. bilten (fr. latus strana. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. igra na bilijaru. bis. bimestre. biljur (ar. nlat. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. dvoličnost. prepredenost. bimetalizam (lat.koji se izgovara uz učešće obeju usana.000. bildž (eng. takoñe: pisamce. bilanca (nem. saldo. biliverdin (lat. bilijariti (fr. fr. prevučena zelenom čojom. bilijarda (fr. dvomesečje. bi-. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. tempus) v. bilet. crvenožuta bojena materija žuči. priznanice. major. sitni štamparski poslovi (karte.).000. orlean. bil (eng. bilabijalan (lat. dvočlan. prek. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. izborni listić. žučno žutilo. bis. biliosus. beryllus. trg. žustar. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. I bilion (fr. prodavnica ulaznica. cedulja. bimenzan (lat. bille. billa. izdavalac karata (želez-ničkih itd. železničke karte i dr. rubinus) he«. dvousneni (suglasnik). billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. dvousneni suglasnik (b. etiketa. četvrtasta i zarubljena. obostran. služe kao podloga papirnom novcu. bilingvičan (lat. fr. bilis. dvorog. izdavati ulaznice. bilirubin (lat. bilabialis) gram. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. kratak. žučni. bilardirati (fr. bi-lanx sa dva tasa) trg. upravljen na suprotne strane. bis.) vreme od dva meseca. dvoličan. fig. se. vert zelen) hen. bulla) predlog. crvena bojena materija žuči. tip. billard) igrati na bilijaru. bilingvitet. biletarnica (fr. prodavac ulaznica za predstave. tako da uvek stoji uspravno. bilis) žučan.). biman (lat. bilansirati (lat. bilinguis) dvojezičan. p. mrzovoljan. billetier) poz. bilancio. jed. sa dva roga. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. fig. bilboke (fr. fr. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. nlat. bilis) med. žučno crvenilo. saldiranje. nlat. biliaire) koji se tiče žuči. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. ravno dno u sredini lañe. bilinguis dvojezičan) v. mesto gde se izdaju karte. priznanica. bilijar (fr. bimemsis) dvomesečni. listak. lupa sa dva sočiva. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. pun žuči. bilan. ulaznice. menica. lat. bilingvizam (lat. bimenzis. razdražljiv. potvrda. bilateralan (lat. žutozelen. lat. biletar. bilis) hen. v. manus. bi-cornis) zool. bimembričan (lat. bilupa (lat. fig. bimestran (lat. bixa) ham. beryllos beril) gorski kristal. bili. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. ballur kristal. krajnji ishod nečega. podnosi kralju. koji se. bis. o stanju na frontu. bilis (lat. na-| prasit.) v. fig. žučno zelenilo. billet) izdavanje ulaznica. biletirati (fr. bilans (fr. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. ital. cedulja. lat. železničkih karata. pritvoran. izvesti završni račun.

binaran (lat. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. energefa) fil. bfos. biolog (grč. biodinamika (grč. Biinne. zbivanja. biodinamički. bfos. biozofija (grč. kao i uticaj živih bića.) fil. bivomizam (lat. up. bin v. veština pisanja biografija. nlat. bfos. engineering) v. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bfos život. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bioinžinjering (grč. kolo-nija bioblasta). na klimu.) istorija razvitka života. životne jedinice manje od ćelija živih bića. od dva) dvojki. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). dogled za oba oka. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. vladaoca i dr.(grč. biblion knjiga. bini. med. binokularan (lat. bfos.. (grč.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. vrpca. binokl (fr. Ifthos kamen) kol. kao sredstvo u borbi za opstanak. biogenetičan (grč. genos poreklo) biol. biofori. binocle) cviker. mat. klfma. nosila ga je poglavito turska konjica. bfos. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). naočari. biologija (grč. biogen (grč. fr. pozorište. binda (nem. dvojedinični. binjektaš (tur. svih životnih procesa. bfos. grč. bioenergetika (grč.. eng. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bioaritmetika (grč. a+ br. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. bios. graphfa). veličina koja se sastoji iz dva dela. povoj. posebno biocenoza i vegetacije. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bfos. biologizam (grč. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. biobibliografija (grč. suprotno: monometalizam. biogeneza. genesis postanak. biogeografija (grč. grč). na kojima se osnivaju prirodne pojave. bina (nem. biologfa) nauka o životu. bioklimatika (grč. ibn. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bioklimatologija (grč. binomski (lat. zavoj za oba oka. kibernao upra-vljam. . pristalica biologizma. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. koji se tiče binoma. životopis. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bfos. bfos. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). po učenju Altmana. životni. bineran. koji se sastoji od dve jedinice. Binde) veza. bfos. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. bfos. bfos. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. zavoj. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. binjiš (tur. bio. logos) fil. binaire) v. regulator) poz. dvočlani. bioblasti (grč. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. pojas. biokibernetika (grč. sophfa) v. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). oculus oko) sa oba oka. binarius koji sadrži dva. bi-. genos) koji se tiče razvitka života. koji je udešen za oba oka u isto vreme. binerav (lat. logos) fil. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. binaran. rañanje) razvitak života. npr. dvočlani izraz. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. biografika (grč. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. Bijhne) pozornica. pisac biografije. binen-regulator (nem. energetika svega živoga. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biogenija (grč. grapho) veština opisivanja života. binom (lat. padinom od dva člana. blaste klica) pl. biol. a i Srbi'. bfos. bfos. bfos. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biologist(a) (grč. sa dva člana. filozofa. ge zemlja. bioliti (grč.). zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. bini. pr. grč. okovratnik. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. genetički inžinjering. nomos zakon) mat. poreklo. životopisac. bfos. biograf (grč. binub (lat. petlja. to klima nagib. up. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bios. biografija (grč. biosofija. bini po dva. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. od dva dela. opt.

techne. logia) nauka o živim bićima. bios) 1912. pr. biorizator (grč. biorizacija. bios. osnovni oblik je fotosinteza. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. jer živih bića ima i u vazduhu. bioontologija (grč. tu ontos postojeće biće) pl. typos) čist tip. praktične eugenike i medicine. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. sudskolekarsko utvrñivanje. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. grč. biorizacija (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). svitci) sveta. biosociologija (grč. čista rasa. biostatika (grč. biometrija (grč. bionika (skrać. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. up.. prilagoñavanja. ovako je nazvao 1866. člana društvene zajednice. logia) fil. biopsihologija (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. bios.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bios. panpsihizam. on. biosfera (grč. bios. bionomija (grč. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. stanovnika nekog grada. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. sarkom). npr. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. biomantija (grč. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. mehanike razvitka. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. biorizatora. bios. biomagnetizam (grč. biomehavika (grč. bios. bionti (grč. bfos. biozofija. psyche. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. bioskop (grč. životni prostor (obuhvata: atmosferu. bios. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. operativnim putem. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. psyche duša) fil. litosferu i hi-drosferu. npr. bios. biotip (grč. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). način kliničkog ispitivanja uzimanjem. države itd. pribora. tj. lat. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. . da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. biomagnetski. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. nem. tj. organizama koji izazivaju vre-nje itd. bios. biomatematika (grč. npr. i u zemlji. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. razmnožavanja itd. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol. 2. crta na dlanu i drugih nekih simptome. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. nastala u XX veku. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. to on. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). bios. prema izvesnim znacima na telu. nlat. lat. biotehnika (grč. biopsija (grč.) v. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. kao animalno biće. biotehnologija (grč. bios. psihobiologija. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. neke oblasti. bionegativan (grč. sophfa) životna mudrost. i u vodi). poremećaji u razvitku. biosofija (grč. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. socius drug. biol. orao vidim) med. biosinteza (grč. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bioskopija (grč. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. aparata. naročito pojave nasleña. bioluminescencija (grč. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bios) praktično učenje o životu. up. bios. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. ontos. biotit min. manteia proricanje) 1. a čoveka. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. v. biotika (grč. god. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. bios.

torba na sedlu. praviti grbove. nosioci života. techne umetnost. burino) bakrorezačka rezaljka. bios. ital. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). biparticija (nlat. chemeia) deo fiziologije. buratine) trg. bira (fr. krut i nadmen.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. lat. birokratija. veština) skup metoda. bakrorez. polovina. birokrat(a) (fr. biocevotika (grč. vrsta lakih poljskih mostova. buriner) rezati rezaljkom. bureau. bios. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. sa dva suprotna pola. tj. biotomija (grč. bureau. birokratizam (fr. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. krateo jak sam) v. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. burato) pisaći sto. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. utensilia) pl. vajati. grč. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. birato voj. pisarnica. ravna površina) avij. polovljiv. bis (lat. bios. bios. biocenologija (grč. dvostopni. bfos. biren (fr. birokratski koji se tiče birokratije. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. biseksan (lat. birokratija (fr. pravila. burat) trg. muz. polus stožer) dvopolan. polu-vunene tkanine. vunom ili kostreti. dvonog. po drugi put. bircaus. bircaus (nem. lat. bisegment (lat. birtija (nem. bisage (fr. ital. nazvala po pronalazaču. bisegmentacija (lat. biratina (fr. životni. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bi-pes. vrsta puplina od fine svile i vune. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. dvostruka torba (u Lici). bureau. razdvojenje. bis. biplan (lat. biofenomenologija (grč. grč. Wirtshaus) krčma. bios) koji se tiče života. bis) dvaput. bioblasti. birtija. logia) nauka o životnim pojavama. birgermajster (nem. biraj (fr. koinos zajednički. biocenoza (grč. ponovo. bis. bireta (fr. grč. birzeman (tur. birotehnika (fr. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. centrum središte) fil. bipedis) koji ima dve noge. biol. bis. Wirtshaus) v. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. još jedanput. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bis pes noga. planum ravan. nadlepggvo. biocentrično posmatranje (grč. ukočenost. biroutenzilije (fr. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bios. dleto. ta phainomena pojave. bios. bipedalan (lat. Karlu Birago (1792—1845). biofori (grč. bigeneri-čan. odeljenje.. . fig. bios. bisegmentabilan (lat. biofon (grč. koinos zajednički) životna zajednica. biro (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. razuñivanju živih tela. biremis) čamac sa dva vesla. vrsta polusvilene. od kojih je jedna iznad druge. segmentum) mat. kancelarijski pribor. bis. bi-pes) dvonožna životinja. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. burin. austrijskom inžinjerijskom oficiru. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bipolarav (lat. bissac) pl. pretežno formalističkom duhu. bios. bir-zeman) staro vreme. biromanija (fr. bipedalis) dug ili širok dve stope. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). Burger-Meister) gradonačelnik. biotop (grč. phoros koji nosi) pl.) mat. kancelarijske potrebe. predsednik opštine. slikovito pričati.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. segmentum odsečak) mat. birokratizam. burette) hem. bis. spol) v. polovljenje. gostionica. naročito u analitičkoj hemiji). davnina. biohemija (grč. bakrorezac. biped (lat. sexus. birenirati (fr. logia nauka) v. bios. bureau. birger v. kancelarijske osoblje. vajalica. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. burail) trg. kao odsečak jedne linije ili površine. mania) želja (ili: težnja. deo ekologije. koji se može podeliti na dvoje. grč. kancelarija. predsednik mesnog odbora. polovljenje. biocenotika. dvonožac. biofizika (grč. birema (lat. bipartitio) deljenje na pola. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. staklena cev sa lestvicom. bipsdan (lat. bureau. purger.

petrolej. okrugao kolačić. lat.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bistoquet) bilijarski štap. domeće. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. dvoličnost. sa dva cveta. sa jednim prestupnim danom. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). biskvit (fr. okrugao dvopek. trideset drugi deo jedne note. biformai (lat.) prevući (ili: pokriti. reke. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). u dva niza. dvaput kuvan) dvopek. biseksualav (lat. bit (eng. u asfalt. fig. bis. biskoten (fr. bisextus) prestupni dan tj. biteizam (lat. bifluere) račvanje reke. bisextilis) prestupni. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). The Beatles) nuz. orman za stono posuće. buffet) sopstvenik bifea. sexus spol) koji ima oba spola. šećerni dvopek. ital. bitometrija (grč. Bit je uvek pa-ran. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . 2. Keruak). po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. Brust) poprsje. biformitet (nlat. u teoriji informacija. biscotto. bife (fr. niz) koji ima dva reda. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. npr. folium list) bog. bituminirati (lat. dvospolan. a izvode ga udaraljke. sto po železničkim stanicama. u debljini od 4 st. busto. grč. beefsteak) kuv. konac) dvoni-tan. bifti (eng. biscotin. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. biformitas) dvoobličnost. pod biskup. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. Bitlsi (eng. bis. polovljenje. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bythcs dubina. dvoobličan. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). nem. dvolist. pravac u psihologiji. npr. ital. bisekcija (lat. ponašanje) psih. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. Dž. naročito Egipćana. buste. up. (bitlsi) čupavci. bisekstus. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. dvosložan. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bisekstus (lat. bifluevcija (lat. bit (eng. bitnih (eng. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bisus (grč. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. floris cvet) bog. peksimit. bitumivozav (lat. bitta) brod. bifurcatio) račvanje. bifilaran (lat. beat udarac) 2. mladići s dugom i neurednom kosom. buffet. bifepija (fr. od dva sloga. biferan (lat. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. biscroma) kuz. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. ital. bis. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bit-muzika (eng. asfalt i sl. grananje ili cepanje na dvoje. thećs bog) verovanje u dva boga. bifoličan (lat. prženo upola na jakoj vatri. biskroma (ital. bisolit (grč. onaj dan koji se svake četvrte godine. bis coctus dvaput pečen. biformis) sa dva oblika. bistouri. metrička jedinica takta. dvoni-zan. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta.) 3.) pretvaranje u zemljanu smolu. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). flos. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. biscuit. byssos pamuk. ital. obično dug 7—8 st. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. dvoredan. Ifthos kamen) min. krčmica. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bit (eng. bistrirati (fr. Ginzberg. bifer) vot. bituminizacija (lat. naf-ta. bis. buffetto) tezga u krčmi. grč. filum nit. biscottino) mali. biskup (grč. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. dvorodan. epfskopos nadzornik. bis. syllabe slog) gram. koji ima dva cveta. posle 28. bis. episkopfa) v. bistori) hir. biflorav (lat. asfalti-rati. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. dvaput pečen porculan bez glazure. dvoboštvo. februara. behaviour vladanje. u džez muzici bit označava stalno. biftek (eng. deljenje na dva kraka. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. series red. bista (fr. ital. bit) l. bistrer) slikati (ili: boji-ti. hermafroditski. biserijalan (lat. bi-. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bisilabičav (lat. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bistoke (fr. bifurkacija (nlat. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bitumen (lat. biskupije (grč. beatnik) l. orman sa srebrninom. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. premazati) zemljanom smolom. bis. biheviorizam (eng. bisturi (fr. bitva (ital.

blanche) pr. blasfemija (grč. black (fr. bianco belo. meros deo) biol.) otupelost. belo. ophthalmos oko) ked. blastula (grč. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). zametni mehur. prema potrebi. zapaljenje veznice očnih kapaka. bis. od dve boje. bicyclist) onaj koji tera točak. blastos. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blanko-trgovanje prividno. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. curenje iz ušiju. spolnih organa i dr. blanc. beo. metra materica) med. bicarija (ital. cimeta. tj. zapaljenje sluzokožnih žlezda. mladica. blenna. blastozoid (grč. blasphemos) bogohulan. neograničeno punomoćstvo. blamirati (fr. blaziran (fr. ñerma koža) fiziol. belilo. 6t6s uho. kart blanš (fr. blenna. alat. fiziol. blanket (fr. blenorea (grč. kompozicija za dva glasa. bicikl (eng.-fr. klica. kredit bez pokrića. zasićen i presićen. neispisan. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. karta bjanka. blazon (fr. blaser. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. bjanko. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). gei. blasfemist(a) (grč. grč. opt. kuñenje. kephale glava) v. čist. blenna. točkaš. aden žlezda) med. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. chroma boja) dvobojan. biceps (lat. obesvetilac. kuditi. bi-. rñav glas. potpuno odrešene ruke. sluz. bjanko (ital. prazno. blamage) sramota. blastule. sukno za filtriranje. slepa vrata. punomoć samo sa potpisom. eidos vid. im. čist. ukor. Bucherschrank) orman za knjige. obesvetilački. prekor.). blenengerija (grč. preživeo. tj. bihromatičav (lat. blastemia) vot. velosiped. potpuna sloboda rada. bjanko menica čista. radi špekulacije razlikom u cenama. kožica zametao g mehura. grditi. blenna sluz. čist formular. beloća. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. canere pevati) huz. blanche) beo. huljenje. povraćanje sluzi. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. hartija. očiju. blastos. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. . rheo curim) med. us. i blastocistis (grč. obesvećivanje. blastos klica. slepi prozor. biciklist(a) (eng. blastos. bicycle. blastomikoza (grč. bišof (nem. bruka. blenoftalmija (grč. Blende) apx. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. lat. blason) grb. izneti na rñav glas. bela boja. korita. udubljenje u zidu sa svodom. blenna) kec. blenoragija (grč. preživelost. blasfeman (grč. bicinij(um) (lat. Bischof biskup) piće od crnog vina. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). grdnja. blamer) osramotiti. nlat. pupl>enjem). blanš (fr. eteb povraćam) med. blenna. nauka o grbovima. carte blanche) čista bela neispisana karta. blenotorea (grč. vrsta šampanjca. lučenje sluzave tečnosti. kapavica. blanco) v. blenemeza (grč. blase) otupelih osećanja. blanko-kre-dit otvoren kredit. mykes gljiva) ned. tobožnje trgovanje. blamaža (fr. zametni mehurić. grč. pokuditi. blenadenitis (grč. obrukati. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. min. blenda (nem. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. bogohuljenje. sulfid cinka. blanko (ital. bikefalan. blenometritis (grč. blastomere (grč. blenna. blenna. bis. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blastula) fiziol. blasphemfa) pogrda. blastos. blašpe (fr. izdanak. biceps) koji ima dve glave. pomorandžine kore i soka. heraldika. blenna. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. nepopunjena menica (samo sa potpisom). procurim) med. neispisan. cyclus krug) točak. blaziranost (fr.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. sluzni proliv. zasićenost. velosipedist. psovka. blastem (grč. španski zid. blastoderm (grč. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blastos. radi odstranjenja. neosetljivost. bis. sluzna srdobolja. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blena (grč. bicintum. huljenje na boga. blastema) biol. svetlosti sa strane. regnymi izbijam. karanfilića i šećera. kapavac. enteron utroba) med. neosetljiv. dvoglavi ručni mišić. blekvud (eng. blastema (grč. kystis mehur) fiziol. oblik) biol. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blasphemćs) bogohulnik. bizzarria) muz. blejzer (eng. rheo tečem) med. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. v. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. belina) trg. biher-šrank (nem. bicefalan (lat. pogrdan. belina.

zavara. grč očnih kapaka. zatvaranje železničke skretnice. spadnutost očnih kapaka. zaštićivanje od zrna (projektila). blessure) ozleda. sveska za pisanje ili crtanje. up. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. kol. ucelo. blefaroftalmija (grč. osigurati od zrna. plomber) pogrešno. zajednica. poza. plavojka. blickrig (nem. blepharon očni kapak) med. klada. zastrašivanje. hvalisati se. mladić plave kose. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. Blockhaus) voj. munjeviti rat tj. duhovita sitnica. panj. blokada (fr. pivo. blondina. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. kicoš. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. čamac. avionu). bluff) plašiti. osobito u sportu. blocus. blindaža (fr. uron mokraća) med. up. blepharon. blefarospazmus (grč. tome sečenje. blok (fr. blesura (fr. udvarač ženama. zatvoriti skretnicu. blondinka (fr. blepharon očni kapak. tip. blond. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blinji (rus. zatvor. kulica. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. vojnički koporan. obmane. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. opsada. automobilu. zapaljenje očnih kapaka. blokaža (fr. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. blumirati (nem. blestrizo bacakam. blooming condition) sp. bloc) veliki komad (npr. šanac gredama. ojačavanje rova. fig. iskra. nazvala zbog žućkastog sjaja. šanca gredama.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. veliki odlomak stene. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. velika količina (robe). naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. hrpimice. tip.) pl.) med. bacam tamo-amo) med. sluzave mokrenje. gomila. bluette) varnica. blef (eng. blepharon. blefarofimoza (grč. blokflauta (nem. blond (fr. avion). blindage) fort. zatvaranje sa svih strana grada. farsa. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. dosetčica. čamcu. Blue Book) „Plava knjiga1'. okloplji-vanje. blefarizam (grč. Blitzkrieg) voj. blondin (fr. iskrica duha. treptanje. oklop (na ratnoj lañi. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. plomb) pogrešno. bluming kondišn (eng. blokada. blista (fr. varati. plavuša. npr. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). spasmos grč) med. blepharon. prevrtanje. treba: plombirate. slični palačinkama. blefaradenitis (grč. žmirkanje. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). automobil. blonda (fr. bluza (fr. Blume) poznavanje cveća. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). trupama zatvoriti pristup nekom gradu. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. Blume cvet. ruski kolači. blonde) čipka od sirove svile. aden žlezda) ked. zaplašiti. praviti se. blondina (fr. žućkast. od finog pšeničnog brašna. otvorene boje. mustrama od cveća. rezanje) med. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. ophtalmos oko) med. ptosis pad) med. blestrizam (grč. hvatati na zbunjivanje. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. suženost očnih otvora. phimosis suženje) med. tvrñave. obmanjivanje. vojske. blouse) laka gornja haljina kod žena. blenna. trupac. blondin) plavušan. bleh (nem. povreda. biondo) plav. zbunjivati razmetljivom reklamom. blefarotomija (grč. blepharon. sličan svirali. blomba (fr. ojačati rov. en bloc) naveliko. an blok (fr. ñuture. blokhauz (nem. blumistika (nem. fleš. blefaritis (grč. grañ. blinder) fort. oblaganje čeličnim pločama. cvećarstvo. Blitz munja) v. municije i sl. svetao. blokiranje (fr. Blockflote) nuz. celina. obmanjivati. bacanje prašine u oči. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. bloquer) v.). nemir kod teških bolesnika. ital. blondine) v. blefirati (eng. bloki-ranje. ital. Blu buk (eng. karaula. treba: plomba. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. gomila (knjiga). blindirati (fr. blepharon. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blombirati (fr. pretvarati se. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. zavaravati. blondine) devojka ili žena plave kose. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. bloccata) voj. blokirati (fr. fig. mermera). podizanje cveća. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. dobro. bacakanje. obmana. mali pozorišni komad pun desetaka. .) voj. mnoštvo. hapsana. prevari. opsada. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blefaroptoza (grč.

) bog. kotao. bogaz (tur. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. npr. vinara. božur (arap. fig. bojler (eng. kajmaka i šećera. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boatu (fr. Obotriti. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). bojer (hol. bojkotovati (eng. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. planinski tesnac. raste na Kosovu. boa. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. zajedno sa dalaj-lamom. to bob) v. pere. bohemes) pl. ili na oboje ujedno. moreuz. boza (pere. sluga. Indiji). ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. boi-najf (eng. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boduo (ital. + 1502. dečak. bogumili. boemerija (fr. život od danas do sutra. upravlja zemljom. neuredan život. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. magazin s robom u luci. fiz. boiler v. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. eng. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. crven kao krv. god. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. skraćeno: bob. proizvodi se u predelima severno od Liona. fig. Bodriti pl. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. klanac. prirodnim životom. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boheme) način življenja boe-ma. bobby) pl. engleski til. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bodul. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. prekid svakog op-štenja s nekim. boabab (amh. bogus) irsko narodno piće od vode. tur. u Rumuniji: plemić. po pravilu neuredno. Dalmaciji. zmijski car. Džemsa Bojkota. bova (ital. od danas do sutra. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. drevna pijanica. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. nadimak londonskih policajaca. bu za. kablova. Bugarskoj. bobslej (eng. umetnici. šećera i drugih dodataka.Bob je. bob (eng. boiler kazan) kazan. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. krčma. božole (fr. bodmeraj (nem. ždrelo. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. Bosni. bodega) podrum. ispičutura. bogdo-lama (mont. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. patareni. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. baobab. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). pamučni til. busur) bog. naročito plemić veleposednik. bodega (šp. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). Hrvatskoj. bobbinet. bahader) pl. boetetika (grč. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. guša. v.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. boit-tout) čaša bez postolja. lažno optuži-vanje (po šp. boa constrictor) zool. bogaz grlo) grlo. bobinet (eng. kor. bogumili pl. Bodmerei. kosovski božur divlji božur. boemi (fr. deminutiv imena Robert). književnici. v. kod bojkota strane robe u nekoj državi). fr. boj (eng. blue-stocking) „plava čarapa". junaci iz velikog ruskog narodnog epa. up. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. kod anglosaksonskih naroda. bojkot (eng. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). induk-cioni kalem. bogatiri (tur. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. boei) v. po nače-lu: dok traje nek laje. kalem od namotaja bakarne žice. boy) dečko. fr. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. . studenti i dr. momče. bobina (fr. iznos berbe grožña. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bobadiljizam nepravedno. bodolo) ostrvljanin. bobslej. bojar (rus. udav (najveća zmija u Africi i ist. bonrin) plemić koji je i ratnik. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. buza. rakije. bogus (ir. bogomili pl.. koji »sive svojim naročitim. bobine) kalem (za konac). čergari. bottomry) trg. v. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). boa (nlat. bobi (eng. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. Makedoniji. bojler. beaujolais) vrsta francuskog vina. boja (hol. baka. fig. duhovni poglavar u Tibetu koji. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime .

bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bolus. bolos) hem. boleta (ital. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). guranje i udaranje nogama. bokaža (fr. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). kastanjetima. pesničanje u rukavicama razne težine. buldogu slična rasa nemačkih pasa.000001 * °S). zaliv. boks (eng. bolos) v. balon. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. zatvor za potkivanje nemirnih konja. boksit min. glavom i leñima. sp. bombe. šumica. ital. rudnjača. ital. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bombos potmuo. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. up. 1555—1619). ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. do struka. bolldos hitnuto. Voheg) 2. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bokseri se dele s obzirom na težinu. bolites pečurka za jelo) kol. zračni termometar. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. boksovati se. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. lat. bolero (šp. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bolletta. grč. pod. vrč. boks (eng. up. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. osnovana oko 1890. bocassino. v. grč. bolus. gitarom ili tamburinom. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). boks. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. grč. praćen pesmom. bolidi (grč. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). moreuz. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. okamenjena gljiva. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. boks-meč (eng. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bolus. pesničar. bol. fr. bole zrak. ušće. potkraj XVI veka. strela) pl. box) sp. bolvševiki „članovi većine". boks. bolstit (lat. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. astr. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. bolas (šp. lemnoska zemlja. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. kineska tajna organizacije. bokser (nem. šećera. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. lug. tzv. tući se pesnicama u rukavicama. šp. kratak. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bola (eng. bollo. boljševizam (rus. bolivijano (šp. boks (eng.. ma-njina. bokal (fr. naziv po mestu Bo (Les Baux. boxcalf) 2. ital. bolis. bokasin (ital. bomba. boletus pečurka. bocage.378 kg). . nlat. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. box) pesničati se. veća čaša s poklopcem. velika bokasta boca. dubok ton) voj. bolonjska škola slikarska škola koju je.. srednje veličine. bocal. bocca. razreñene od strane Lenjina. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. otvor. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bouche. staklene bočice kru-škasta oblika. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. bok-sovanje. metron) fiz. boksovanje (eng.boka 122 bomba boka (ital. fr. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". Bokseri (kin. bokser (eng. boxer) 1. boling-grin (eng. boksovati se (eng. jedan od glavnih izvora aluminijuma. ulaz. bolus (lat. ngrč. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. box) 1. boksati(se) v. železna ili čelična lopta. kutija. ručna granata. pristalice boljševizma. bucca) usta. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. svaka runda 2—3 minute. box) 3. atomska bomba. živa i okretna. v. „plemenitoj veštini". vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bulletta) cedulja. boljševici (rus. loža u pozorištu. priznanice. hidrat čiste gline. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. do tetke kategorije (preko 79. oružje za bacanje. grč. Francuska). oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. koja je 1900. zbog čega se mogu i danju videti. boccale. bomba (fr. sp. up. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bascagium) šumarak. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bokskaf. bolonjske bočice fiz.800 kg). sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bulengren. bol (lat. bolometar (grč. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. većina. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bosco.

nalog za plaćanje. bonitet (lat. odšteta. onaj koji vrši bombardovanje. svojim pesmama i sl. bombyx pamuk. dobronamerno. bonom (fr. često sa dodatkom želatina. bona mente (lat. priznanice. svila. proneti se. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bonvivan (fr. kazati). veseljak. ukusno nameštena soba. bombardovati v. izražavanja). menica. poverljivost. . bombona (fr. bombast) lit. pamuk. bombyx pamuk) zool.. . poboljšavanje. bonhomme) dobričina. valjanost. prav. bombardovati. zatucane popeskare. unutarnja vrednost. Wandriegel. lat. u kojoj se drže bombone. bonton (fr. dobra. bondirati (fr. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bombonjera (fr. svilena buba. bonaca (ital. bombikometar (grč. bon-sans (fr. dobra (ili: imanje) maloletnika. obično ukusno i luksuzno izrañena. važi za . aromatiziranog i oboje-nog šećera. devojka za decu. bombyx. bombyx svilena buba. fr. u dobroj nameri (učiniti. bombona. bona adventitia) pl. bombardje (fr. čičica. prav. bombe (eng. bcmbyx) 1. svi-lasta materija. izvrsnost (u smislu izrade). bombardje. vrsta pamučne tkanine za podstavu. poslastica od istopljenog. delovi imanja koji nisu ostali od oca. popust u ceni. veritet). obaveza. bonhommie) prostosrdačnost... bona adventicia (lat. bombe) v. bonomija (fr. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. poboljšati. slada (malcbombona) ili voća. vrsta keplovane svilene tkanine. bona hereditaria (lat. bombarder (fr. bonz a vi (fr. popravljati. odštetiti. osoliti koga. bacač bombi. dobrodušnost. na lep način. bonne) 2. muskata i šećera u Sev. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombasin. Kini i istočnoindijskim zemljama. dit. bona (fr. bon sens) zdrav (čovečji) razum. boneta (fr. konfetama). ljubavnim izjavama. nalog za izdavanje neke robe. služavka. vrsta ženske kape. sveštenici Budini u Japanu. dadilja. bona fide (lat. vata za ispunjavanje haljina i sl. bonsek. vojnik bombaškog odeljenja. preterana prostota. bonificirati (lat. preterano kitnjast. bona fide) dobronamernost. bansek. istoč-noindijski kaluñeri. naivčina. krupnorečiv. bombast (eng. nalozi koji se isplaćuju odmah. mirnim putem. bombardirati. bombarder. grč.). bonum dobro. bonum. preteran. bombo) vrsta rakije od ruma. bona dobra) 1. bona hereditaria) pl.. bona minorum) pl. bonvivant) veseli brat. bondruk (nem. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bona (lat. sujeverni popovi. po viñenju. imanje. bono modo (lat. Americi. bombaš. ostavština. bonifikacija (nlat. potvrda prijema. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. facere. bondir) skakati. bonbon. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bon) trg. svila) pamučna svila. bon ton) dobar ton. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bo-nifier) naknaditi. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bonaparte™ pl. bombiks (grč. nasleñena dobra. podskakivati (na konju). bon pour) dobar za . bon (fr. poboljšanje. bons a vue) pl. prostosrdačan čovek. bombardeur) voj. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). brašna. bacati avionske bombe. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombardier) voj. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. . imetak. bona mente) u dobroj nameri. fig. priznanice. fig. popravka. bonbon) šećerlema. sigurnost nekog potraživanja (supr. prav. bombaš (fr. bombast. naivnost. bombastičan (eng. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. grč. nego potiču od neke druge strane. bombardare) voj. bonbona v. naduven (način pisanja. up. v.) pl. fig. bonette) voj. nadmen. bujica reči. prirodna obdarenost. trg. 2. tobdžija. bombardirati (fr. popraviti. propinjati se. visoko-paran. platna sposobnost. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bono modo) dobrim načinom. dosañivati kome (molbama. bombycinus. imanja. otmeno držanje. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. naknadno pridošle dobra. bonitas) dobrota. nlat. ukusno namešten stan i sl. nasledna dobra.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bond (eng. bombazen (fr. lat. bonificatio) naknada. bon pur (fr. bond) pismeno jemstvo. bonze (jap. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. sviloprelja. bona minorum (lat. pl.

opšivanje. rub. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. borda (fr. porub. boreiaios. borealan (grč. oivičiti. u grupi). redni broj 5. boreas) severac. sto za kojim se drže sednice. talasaste figure. bonum publicum) dobro države. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. čvrga. bordello) javna kuća. bor-mašina (nem. bortna. borde) l. važan za industriju. Aziji i Kaliforniji. borda 2.) v. bording (dan. boršč (rus. nešto sitno. korist. bu ši lica. me- nica. brežuljkastim. opšte dobro. nerazumljivo. botanike) nauka o biljnom svetu. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. boraks (nlat. nevažno. boselirati (fr. arap. botanikos travni. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). border) ogoliti. boranija (arap. nešto uprošćenija vrsta valcera). javna radnja. bostan (tur. bordereau) trg. pl. nemetalno čvrsto telo. ivica. kor. fig. borer (nem. severni vetar. pervaz. bosseler) ulubiti. oblo-žiti lañu daskama. bortna (nem. krstariti. bosselage) rad na ispupčenim. bording-haus (eng. znak V. soli borne kiseline. bordeaux) boja crnog vina. pervaženje.bonum 124 botano- bonum (lat. bosaža (fr. grundirati. jedinjenje bora. bore] v. fig. Borte) v. borax) hen. lat. botanizirati (grč. odbor. up. grč. novac za hranu. mahune. buraniyya.811. okrajak. postaviti granične belege. materijal za oblaganje lañe. sred. boselaža (fr. bord (eng. lista. borda 1. preimućstvo. sa četiri igrača. up. tj. grč. spisak računa. sprovodio pismo. bordel. tačka topljenja 2030°. daska. bornirati (fr. manja laña u Ist. kamene meña-še. ivica lañe. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. nadleštvo. borusofobija (nlat. board of trade) trgovačke komora. bosirati (lat. raditi ispupčene. sever. bosa (fr. savetovanja. zeleno. board) l. borner) ograničiti. Bohrer) burgija. borax. veća od pešta. ograni-čavati. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. kost. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. sto. hen. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. bording) kor. nazvan po gradu Bostonu u Sev. borealis) severni. opus rusticum). botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. vrt. bašta. kozmetiku i medicinu. tj. voska. gipsa. borati (nlat. boston (eng. baviti se biljkama. bosokteriti (od nem. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. Borussia. gostionica. boston) l. ograničen. bordo-boja (fr. fig. moru. . bora (ital. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bordaža (fr. bossage) arh. dar. botanika (grč. bord) 2. omeñiti. Americi. fr. bonum publikum (lat. hrana. javna kuhinja. botane trava) skupljati biljke. buraq) hen. borgis (nem. burani) zelen mlad pasulj. bordat (arap. Muhamedov ogrtač. bordel (fr. element atomske mase 10. botano.) 2. boreas (grč. igre (američka. Borussia Prusija. biljni) poznavalac bilja i rastinja. sreća. opšivati. bor (nlat. Bohrmaschine) naprava za bušenje. jedna vrsta plesa. skučen. porubljivati. ital. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. šare. pervaz. Bord. mali. ulublji-vati. novčanik vrednosti. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. državna korist. Borgis) vrsta štamparskih slova. umeriti želje. borda (arap. sud. botaničar (grč. tamnocrvene.(grč. način otesavanja kamena. borniran (fr. borani. borne) ograničen. neiskusne. up. bordro (fr. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). laña. 2. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bosse. bordura (fr. a manja od garmonda. talasastim figurama. boreas. vrlina. tur. izvod. trava. gajtan za opšivanje. bosko napasam. glup. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. fig. okvir.) pl. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bordat. porubljivanje. širit. bordure) ivica. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. ograničiti se. bord ov tred (eng. o biljkama i rastinju. knjiga u kojoj su računi. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. bozza) grba. bona. bordižati (ital. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. sudnica. šarama. kvrga. venac. ital. borusomanija (nlat. bordirati (fr. mržnja na Pruse i sve što je prusko. bostan) lubenice i dinje. phobos strah) strah od Prusa. bord (nem. bordo-vino (fr. umeravati. bonum) dobro. porubiti. bordage) oblaganje lañe daskama. mrke boje. igra karata slična vistu. burdelj. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu.

botrys grozd. lithos kamen) pl. bohca) l. okamenotine grozdasta oblika. braggard) razmetljivost. botanološki. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. bravura (fr. bragoc (ital. boča (ital. pri mucanju). čarape) uvijen u bošču. valjano. botanofil (grč. kamen grozdasta oblika. sjajno. Brabansona (fr. bravisimo (ital. pesništvo. spor i težak govor usled mane u govornom organu. phemi kažem. čamaca i dr.-tur. masaomai žvakati) med. onaj koji voli da se bavi botanikom. botrys grozd. otpaci. bragr) pesnička umetnost. mala trgovina. bradilalija. 3. Bafel) trg. geol. bošerija (fr. od usoljene ikre morskog lipena. bradys spor. up. 4. botega (ital. brabanta (fr. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. botulus kobasica) ned. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. teško slušanje. tunjevine i dr. teško žvakanje. valjan i vredan čovek. aria) »uz. platno kojim muslimanke skrivaju lice. botarga (nm. biljojeda životinja. usklik u znak odobravanja. botanografija (grč. junačko delo. 2. vrlo lepo. bragura (stnord. brabansoni (fr. bradys. nem. kepha-1e glava) zool. bradikardija (grč. botanofag (grč. Mthos kamen) min. gaće. bottarga) jelo slično kavijaru. lat. bothrion jamica. marama. tur. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. bradys spor. hvalisavost. odlično. bradys. botella. crven izraštaj na ruci ili nozi. botroilit (grč. v. težak. bili u engleskoj ili francuskoj službi. bradipepsija (grč. u obliku grozda. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. bradiekoja (grč. čuvar životnih namirnice na brodovima. bradys. bravura) valjanost. stranturija. bravur-arija (fr. povezača. uron mokraća) med. botane. botarga. botane. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botanomantija (grč. naročito u HP veku. hvastanje. botriiti (grč. pregača. bradys. pr. ital. šamija. up. bogće. boutique. teško. bolesna usporena delatnost srca. „Marseljeza" belgijske revolucije.) 2. rñava. botulizam (lat. brabancons) pl. botanologija (grč. bavella. kardfa srce) med. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. phagos) zool. brabantski vojnici koji su. 5.. mykes gljiva) med. bradilogija. boščaluk (pere. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bradys. bradispermatizam (grč. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. gluvoća. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. varenje) med. botane. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. hrabrost. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bofl (ital. botriokefalus (grč. bošča (pere. vrsta holandskog platna. bošonerija (fr. botrys) grozdast. bota larga. bravoure. botane. neustrašivost. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. bradilalija (grč. junak. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botane.). botane. botriomikoza (grč. vrsta duvana. bocherie) Nemci. up. ital. botrys grozd. najmljeni ubica. -ites) pl. biljožder. bravour. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). tro-vanje pokvarenom hranom. botriotičan v. govorim) med. botriotičan. nauka o biljkama. akuein slušati) med. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. pepsis kuvanje. lak ribarski brod sa dva jarbola. sperma seme) med. roba za odbaci-vanje. fr. bradifazija (grč. okamenjene biljke. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. sporo prokuvavanje hrane. junaštvo. botelar (nlat. bravo) l. bošerija. odlično! bravo (ital. bragerdizam (eng. sluga. delija. bradisurija (grč. apotheca) dućančić. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. furda. botanika. botanoliti (grč. philos) ljubitelj bilja. teško. u južnoj Evropi i na Levantu. grapho) opisivač bilja i rastinja. botriitičan (grč. bottega. živi u tankom crevu čoveka. v. širokočlana trakulja. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. lalia govor) med. krčma.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. kelner. bradys. bragozzo) pop. tako je! bravo (ital. vinara. bradimaseza (grč. . logia) poznavanje i proučavanje biljaka. psa i dr. botane. pokvarena roba. boš (fr. botellarius) šef kuhinje. botel (od nem. brabante) trg. ital. botanolog (grč. geol. rñava probava. boche) v. bradilogija med. botriitičan. botane. balota.

brandi (eng.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. ogranak (jedne nauke. uža oblast zanimanja. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. ital. bramarbasirati (šp. brander (nem. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. pristalice učenja Džona Brauna. 1749—1814). brahikefal (grč. ruka. branche. bramanizam (sskr. nekog posla). Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. bramar) hvalisavac. brachys. braun. Bramarbas (šp. brankar-kola teretna kola bez lotri. brachy-katalekti-kćs) četr. moć. brancard. M. lat. grivna. broad-side) kor. branche) nosila. strana broda. brahikatalektičan (grč. smeñ. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brazletna (fr. barut. brankar (fr. brachfon) mišica. mali. 1735—1788). braon v. brahiodonti (grč. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. nejednake veličine. brahma) v. med. Brama (sskr. kestenjast. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. branhus (grč. prema tome. branža. ručni. obično 6 do 7. branža (fr. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. Brahma) v. up. ali se krije u samom smislu rečenice. Brand požar) brod na jedra. Brahma. gangrena. sitan. bracelet. brašna. brahmanac. brachialis mišični. koji je kratke staze. ret. tj. koji ju je prvi objavio. braunijanci pl. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brand (nem. paljba iz topova sa jedne strane broda. brahidromičan (grč. brazilin. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. kephale glava) ampon. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. nasilnički. kratkovidnost. brahibiotičan (grč. ručni) mišićni. nizak. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). sila. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. promuklost. brahibiotika (grč. Brauningu). brachys. brahigraf (grč. Brajtova bolest (nlat.(grč. nepotpun. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama.) hvalisati se. brendi. od prstiju do lakta. nekroza. branchos) med. naročita. priperak. Brahma) v. brachys. orao vidim) med. grč. brauning (eng. deo. npr. morbus Brightii) med. brahidaktilija (grč. brachlon mišica. poziv. brachys. Amerikancu Dž. brašna (fr. branhije (grč. junak na jeziku. brachiale) narukvica. lokalne izumiranje jednog dela tela. lat. brahijalan (grč. biti junak na jeziku. . brahi. škrge. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. koji živi malo vremena. stenograf. zool. brahmanizam. brahilogija (grč. me tron. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. braunijanizam med. fig. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brazilejin v. zapaljenje krajnika. struka. čovek koji ima kratku lubanju. poreklo bolesti je. nasilan. koji je smešten u kundaku. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. branche) v. odćntos zub) zool. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. ruka. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. phrasis govorenje) med. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. 1789—1858). daktylos prst) ampon. braun) otvoreno mrk. brahijum (lat.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brad-sajd (eng. brachys. Brand) med. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brachys. brachys. engleskom mehaničaru Bramah-y. u sisara. uroñena kratkoća prstiju. Bramahova brava. brachys. v. bractea list) bog. brachium. v. brazilejin. abrakadabra. bramani (sskr. rukunice (na kolima). branca) grana. naročito donji deo ruke. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. braunijanizam. brakadabra fbracadabra) v. branchion) pl. odsek. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brandy) v. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. šalitra i sl. brahimetropija (grč. brachys. up. brahigrafija (grč. odus. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. bradifrazija (grč. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). bramaizam (sskr. brakteja (lat. brahmana) pl. v. bradys.) kratkovek. brahmanizam. tj. brahilog (grč. suprotno: makrobiotika.

fil. podos noga) kratkonog. odsecanje ruke. zakočiti. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. štimuju u s. brachys. kratak spisak. cikloida. kratke latice. brevijacija. temno sečem) hir. brev(e)te (fr. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brahipetalan (grč. patent. brevet d'invention) pronalazačka povelja. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. kratak izvod. brekfest (eng. loqui govoriti) kratak. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brsvi manu (lat. = hipnotizam. bregma (grč. brahipteran (grč. grč. odmah. brachys. pus. 1795—1860). brevis (lat. koji ima kratke cvetne listiće. brachfon. a'. brahiscijan (grč. skraćenje. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brahisilabus (grč. insekti koji imaju kratka krila. brevijarij. komanda za prekid borbe u boksu. sažet i jezgrovit govor. sipnja. up. uspravno). ukočiti. sa patentom. brevijatura (nlat. kraća improvizirana fraza u džezu. a izvode je obično trubači i saksofonisti. na razdaljini. brahiteleskop (grč. brev(e)tirati (fr. dajući oduvek sveštenike. koji su. brač (ital. patent. breviatura) v. petalon list) bog. tele daleko. sa diplomom. Brahman (sskr. kočnica. neku vrstu komentara Vedama. bremza™ (nem. vrsta tambure za pratnju. bremsen) v. brahma) indijska religija. brandy) rakija prepečenica. pteron krilo) pl. kratkih nogu. sprava za merenje mišice. up. brandi. kratkih nogu. i po tome liče na školske. breviotipija (lat. brahmaizam (sskr. brachys. metron) med. brahmani (sskr. brachys. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. bez uvijanja. točkanica. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. brachy-pneuma) med. brevijacija (nlat. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. uzetost grudi. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brahiptera (grč. brevijar. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahipodav (grč. kratkim putem. rpeb dišem) med. brevijarij(um) (lat. naročito papino pismo državama. breda vrsta mašinske puške. kratkih krila. brahipneja (grč. nota koja vredi za dva cela takta. lovačka kola sa 3-6 sedišta. srednji deo lubanje. breve (ital. brevet) diploma. bremzati. brek (eng. brevijar (lat. pods. molitvenik. brahiotomija (grč. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). podos noga) zool. bremsen) teh. kratkovremen. brendi (eng. brahipneuma (grč. dekret. break) otvorena kola na 4 točka. sa poveljom. breve d'envansjon (fr. veoma rasprostranjene morske životinje. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brahihroničan (grč. bremzovati (nem. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. brevi manu) otvoreno. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. povlastica. breakfast) doručak. breveter) dati. brevis kratak. brachfon. diplomu. pismo. brachistos najkraći. patent. . brahicefal antrop. brahiopode (grč. chronikos vremenski) kratkotrajan. Brahma) starije učenje o Brahmi. povelju. brahit opt. skia senka) geogr. (fr. brevipedan (lat. brevijatura. breviarium) v. patentiran. brevete) pr. brahistohrona (grč. štampanje nota. kratak dah. bremza (nem. brachys. breve) svaki zvanični pismeni akt. brachys. Brahmana (sskr. bregma) anat. up. izdati dekret. Bremse) teh. kratkih latica. Brahma (sskr. otprilike osam vekova pre naše ere. brachys. životinje kratkih krila. osnovana. imaju dva kapka. ruke. povelja. g. brahikefal. sp. typos otisak) ouz. brevilokvij(um) (lat. brachys. brevis. skraćen naziv za brahiteleskop. vladaocima i dr. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). d'. kratkokrilan. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. zool. teme. koji ima kratke metričke stope. chronos vreme) kat. tj. četr. viola di braccio) muz. linija pada za najkraće vreme. astma. brahmanizam (sskr. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. viola. bredizam med. pesnike. brachys. Brahman) ind. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. skopeo gledam) opt. breviatio) skraćivanje. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brevis. kočiti. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brachfon ruka. nauč-nike i političare. v. muz. kratak izveštaj. pes noga) kratkonog. brevis kratak) muz.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). breviarium) kratak pregled.

Brigantine) tor. brenovati (nem. briqueter) popločati ciglama. pokrajini u severnoj Francuskoj). tropheus hranilac) nastojnik. povetarac. konjički podoficir u francuskoj vojsci. odska-kati od ostalih. brig. v. fig. odskočiti. brik (eng. raskoš. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. briller sjati. blistati. brizo spavam. bradu i brkove. bricola. plahovito. 3. tropheus) v. briser) rasprsnost. naročito starinske. prodor (u zidu. briljirati (fr. brigma. brephos novoroñenče. kaiš za nošenje tereta. brigante) drumski razbojnik. oramenice za držanje čakšira. brycho škrgućem. brigata) l. brefotrofij. rukovodilac radne brigade. briquette) nešto u obliku cigle. odličnost. bric-a-brac) starudija. starež. brigantina (eng. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. briljantan (fr. sijati. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. vetrić. brikabrak (fr. rasprskava. uštrb. utvrñenju). brillante) iuz. lopte. bretanja (fr. breccia) kol. brefotrof (grč. fig. razara. brigant (ital. brigadir (fr. .brener 128 brimada brener (nem. briket (fr. obzirati se na nekoga. brygmos) med. lopte ili jajeta. nem. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. razne umetničke stvarčice. fig. up. brefotrofeum. briseur) lomilac. jajeta i sl. brilijant (fr. brigadier) l. fig. brilaite (ital. brigma (grč. lukavo. brizomant (grč. brefotrofeum (grč. brigantine. remen. brikola (nlat. briljantnost (fr. v. brizantnost (fr. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. brillant) sjaj. brigadist. bretele naramnice. ital. upravnik bre-fotrofeuma. fugovanje. briller. brigadist (fr. živahno. briza (fr. 2. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brig (eng. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. breča (ital. kod bilijara: odskok. sabijen u obliku opeke. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. hozntregeri. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. svetleti se. zavod za ishranu i podizanje dece. par bricole) posredno. brigg) mor. rasprsan. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. za sto naoružanih ljudi. bretelle) uprta. zarezivati nekoga. vrdati. rasprska-van. starinarnica. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. voj. — št. veličanstven. briketirati (fr. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. brigada (fr. brisant) koji lomi. razbijač. up. cigle. bretona (fr. odličan. vrsta mirišljave masti za kosu. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. veličan-stvenost. brillantine) kozi. ne raditi časno. odskoči. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. briljantin (fr. brigg. brilijant. brig. 2. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. velelepnost. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brigade. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. breccia) voj. brezza) blag morski vetar. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. cigle sitan. bedemu. breche. buntovnik. pljačkaš. up. svetao. brillare) sjati. vidno se isticati. prekoramnik. brikolirati (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. divota. ital. bretela (fr. razornost. odboj lopte od ograde. telalnica. blistavost. brigmos. brimada (fr. brizantan (fr. fr. ital. par brikol (fr. mala jedrilica sa dve katarke. koji razmrskana. prelivati se u svetlosti. bricoler) odbiti. hajduk. brillant. briljant v. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brigmos (grč. blistav. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brizomantija (grč. zaobilazno. briljantina (fr. presovati u obliku opeke. blistati) sjajan. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. naročito brilij aktima. šteta. prednji valjak na spravi za predanje. bretagne) stari francuski ples udvoje. krasan. brizo. vo. briše. učiniti da se nešto odbije. brennen) l. briljantirati (fr. tropheus) zavod za nahočad. prolom. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). fig. sposobnost rasprskavanja. ital. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. sa strane. otuda fig. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brefotrofij(um) (grč. briser. breša (fr.. u prah pretvoren materijal. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. divan. raditi zaobilazno. 2. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. briketaža (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. fr. brephos. veoma vatreno. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brigade) član radne brigade. breskva (pere. brizer (fr. razorna snaga.) bog. voditi računa o nekome. brephos. brig) mor. voj komandant brigade.

brion) vrsta dobrog francuskog vina. bryon. brunette) garavuša. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . vladu u svoje ruke). brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. brodsrija (fr. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. bromizam (grč. hteti nešto brzo sprovesti. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. broajon (fr. brokanter (fr. bučno. trovanje bromom. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. bromos) ned.. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. ili samo od pamuka. bromos smrad. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. obrec-nuti se. nlat. brinet (fr. utisnutim u zlatu i srebru. osnovan 1753. god. prenagliti čime. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. krasiti. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). bromos) fark. bromatometar (grč. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. crnka. vrsta žutog. bromoform (nlat. srebrotkanica. ginestra) bog. briologija (grč. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. up. bromoformium) farm. fig. srebrnaste boje. brusquer) brecati se. poznati lek za živce. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. up. teška. bromatologija (grč. ulepšavanje. zoon životinja) zool. bele. element. makler. srebrom. brokeraža (eng. bronze. oktobra do 24. vezenje. broker (eng. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. prebiti preko kolena. brinete (fr. izvesti zlatom. pocrniti. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. god. broker) trg. crnomanjast muškarac. crvenkastomrka teška tečnost. bronzium) tuč. velikom nem. sa utkanim krupnim cvetovima. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. Brokhaus (nem. seizal. ulep-šavati izmišljenim dodacima. mesto srebra. bojiti (ili obojiti) mrko. brioso) muz. briozo (ital. obično industrijske proizvodnje. mahovinast. fig. Brodway) „široka ulica". bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. nauka o mahovina ma. brodirati (fr. brunet) crncurast. bromatografija (grč. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bromov preparat. upotrebl>ava se. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. logia) nauka o jelima. tela-liti. bronza (fr. brokantirati (fr. šumno. logia nauka) bog. broma jelo. za izradu stonog pribora. magleni mesec (18. starinar. nauka o sredstvima za ishranu. grub metalni prašak od legure bakra i cinka.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. slična vistu. brunir) metalne predmete mrko uglačati. reñe slatkovodne. brinirati (fr. kon brio. bronzana bolest med. briskirati (fr. broker) trgovački posrednik. morske. brokat (ital. broma jelo. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. jako nadražajnog mirisa. — 9. trljanje boja. nazvan po izdavaču. e. telalin. bryon. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. briozoe (grč. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bromos smrad) hem. broccato) zlatotkanica. brodet (ital. brojler (eng. broderie) vez. bridž (eng. broiler) vrsta pileta za pečenje. eidos oblik) bog. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. oseći se na nekoga. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. legura (slitina) bakra.909 redni broj 35. naročito slikama. brom (grč. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. pre n. broyon) tučak za mrvljenje. kićenje. svilom. makleraža. Britiš mjuzeum (eng. bronzo. vezivo. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. bromural (grč.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. broder) vesti. naročito slikama. bromium) xex. osnovanom 1805. bryon mahovina. brion (fr. sličan mahovini. kulturno središte. od 23. životinje iz porodice „pamekušaca". tečnost veoma slična hloroformu. nemetal atomske mase 79. brimera UŠ god. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. plameno. brnistra (ital. novembra. cinka i gvožña. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. brokule (ital. bromatika (grč. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. lat. senzarija. broma jelo. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. figurama i sl. ital. so bromovodonične kiseline. up. garavko. brokatel (ital. nlat. znak Vg. trgovina vezivom. bromid (grč. živahno. bridge) igra karata. brumaire. brioidan (grč. od svile i pamuka. Brodvej (eng. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama.

bronhoskopija (grč. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. Bruderschaft) bratstvo. skotski. učiniti da podivlja. trgovačke beleške. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. bronhus (grč. brutificirati (nlat. gips. zapaljenje bronhija. brust-halter (nem. uzetost (ili: paraliza) dušnica. bronchos. bronhijalni katar = bronhitis. brutto) trg. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronchos dušnik. mykes gljiva) med. životinjska požuda. brocher) prošiti. sluz. grubost. bronhomikoza (grč. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. leva i desna. bronhorea (grč. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. bronhoskop (grč. brujar (fr. bakarnom bojom (drvo. fr. . preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. posutost dušnika. phone glas) med. brutaliser) zlostavljati. obojiti modrikastim prelivima na vatri. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. dušnice. brum (eng. brćnchos. nameštaju) mrku boju. protkati. kele posutost) med. bronholitija (grč. brutalitet (nlat. skopeo gledam) med. hernija. bronho. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brouillon) koncept. brćnchos. grč u dušnicama. brošurist(a) (fr. guša. tako da tkivo truli i raspada se. svilom). bronhije. regnymi skrham. plesso udarim) med. brćnchos) alat. brontofobija (grč. brćnchia) pl. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. bronte grmljavina. bronhoragija (grč. brćnchos dušnik) dušnički. bronhoblenorea (grč. dve cevi. koji se tiče dušnika ili dušnica. brutalitet. iz perioda krede. bronzo) v. brochure) sveska. meko povezana knjižica. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. brutalnost v. bruto (ital. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. brontoterij(um) (nlat. bront (nem. brošura. bruderšaft (nem. povezati knjigu u mek povez. bronhijalni katar. bronhitis (grč.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. brustbild (nem. brujar. zverski. fig. brćnchos. bratimstvo.). bronchos. brutalitas) surovost. pneuma dah) med. bronhijalni (grč. bronchos. bronhopneumovija (grč. grkljan. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bronchos. dušnik. ogromni kičmenjak. v. krvarenje dušnica. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. up. bruh (nem. nacrt. bronhoplegija (grč. suprotno: nego. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. Brust-bild) poprsje. temno sečem) med. blenna. brošira (fr. brcnchia) med. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. protkivati tkaninu (zlatom. aparat za pregled sluznice bronhija. stvaranje kamena u dušnicama. prošiva-ti (knjigu). nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brutalan (nlat. bronze. mine-ral. drvetu. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. lithos kamen) med. brujon (fr. brontologija (grč. npr. grub. klinasto pismo i dr. brochure) v. brochurier) pisac brošura. brćnchos. brutalizirati (fr. kožu i dr. tj. rheo tečem) med. bronchos. o nepogodama uopšte. broš (fr. bez odbitka troškova. knjiga dnevnog troška. dug preko 18 t. bronhotomija (grč. bronhofonija (grč. bronte. brujon. brontotherium) kol. bronc. bista. bronzer) obojiti bronzanom. životinjsko ponašanje prema kome. srebrom. anat. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronce (ital. Bruch lomljenje) med. rheo tečem) med. neotesan. up. bronzirati (fr. brumalis) zimski. Brand) med. operativne otvaranje dušnica. brouillard) v. tuberkuloze pluća. brunirati (nem. brćnchos. osuroviti. cedefastog sjaja. brutoprihod celokupan prihod. gnojavo zapaljenje dušnica. logi'a) nauka o grmljavini. mrkom. bronhocela (grč. polomim) med.). koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. štraca u koju se unose. broche) zapinjača. brontosaurus) kol. broširati (fr. brošura (fr. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. poživotinjiti. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. potpuno zanemari™. bronchos. surov. spasmćs grč) med. skopeo gledam) med. uraditi nešto na brzu ruku. bronhospazmus (grč. prvi sastav. brutalis. brutal) živo-tinjski. divljaštvo. brćnchos. dnevnik pazara. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronteum (grč. bronhije (grč. bronhostenoza (grč. brćnchos. divljački.(grč. brumalan (lat. crnom. brovtosaurus (nlat. briinieren) davati nečemu (metalu. na brzu ruku i privremeno. grubijanski.

pastirske pevanje. budhisti (sskr. . učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bukolika (grč. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. book) knjiga. bozdogan) vrsta starinskog oružja. budala) ludak. zverokradica u Sev. budoar (fr. bub-njice.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. spisak. buvoličar (grč. Buddha) v. zapovedajte! buk (eng. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bogurek) bubreg. valjkasta šipka od voska. fiz. up. bubreg (tur. nicine. vrsta tkanine. bez strasti i patnje. Budhizam. Budha. bolest prepona. lečenje goveda. tj. bujatrika (grč. stanju blaženog mira. buñ (tur. lista. bouquiniste) prodavac starih knjiga. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). zatim zadnjeg creva i jednjaka. bubon. bukmeking (eng. afrički jelen. bukanirati (ind. ital. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. bubonulus) med. bukolska cezura četr. Buddha) pl. figura u vatrometu. budizam (sskr. Život je patnja. glupak. kaučuka i sl. bujom. narediti) izvolite. bus govedo. prosveće-ni". jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). uspeo i harmoničan sastav boja na slici. buboni (grč. bukolikos) poet. profesio-nalni kladilac. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. aden žlezda) med. bouquinerie) trgovina starim knjigama. topuz. električna svećica. Buda (sskr. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. biibalos) zool. kardia srce) med. bužija (fr. govedo. bukolike) post. zapaljenje žlezda u preponama. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bougie. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. . pristalice religije i filozofije budhizma. boucanier) lovac na bivole. limfatični triper (kapavac). bus. bukoliasmos) pastirska pesma. budizam. bugia sveća) med. Budha (sskr. morski razbojnik. buket (fr. bukolski (grč. v. neprerañeno zlato. prosutost prepona.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. Buddha) „probuñeni. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bukinist(a) (fr. kao posledica jačanja srčane muskulature. bubon preponske žlez-de. Buddha). Budhizam (sskr. običan način klañenja na konjskim trkama. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. Americi. bukoliazmos (grč. buña. kephale glava. pastirski. bujirati (fr. posrednik pri klañenju. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. v. antilopa. budisti (sskr.bubonulus (grč. budhisti. bukiner (fr. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. bouquineur. bubon) pl. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bujrum (tur. bukolikos) poet. bugzirati (hol. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. pena na pivu. „sveti mudrac". pamučna tkanina za postavu. bubon. Buddha) pl. suis i Vg. buljon. u Indiji poštovan kao bog. um. za razliku od totalizatora. bus. bujon (fr. ned. gume. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. hipertrofija srca. book-making) sastavljanje knjiga. antikvarnica. tj. algos bol) med. volja za život). bukasen (fr. bubonocela (grč. onaj koji voli da rije po starim knjigama. seoski.. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. micine. kila. kele) med. Buddha) v. bubalis (grč. up. bubikopf (nem. Bruchgold) izlomljeno. buzdovan (tur. književno delo. uvećanje. bubonalgija (grč. glupak. buj (fr. budhizam. nlat. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. biige) plesan. bukinerija (fr. bukanir POJI. žeñ za životom. melitensis. buksiren) mor. okovi na nogama zatvorenika. cvet. vući lañu pomoću parnog broda. bukanje (fr. uzroci patnje su strasti (tj. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bouille. pastirska pesma. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). gusar. antikvar. bukmeker (eng. Br. nm. buyurmak zapovedati. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. ind. budala (tur. fig. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bukagije (tur. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. miris od vina. bouillon) kup. bukagi) pl. bukardija (grč. bubonadenitis (grč. religija koju je osnovao Budha. bubon. pisac pa-stirskih pesama. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. Bukefal (grč.

bouillon) kup. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bulicija (lat. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. napomena ili kratka priča.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bula (tur. povelja sa takvim pečatom. mera za konac. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bunda kaput) krzneni kaput. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. boulevard) šetalište. 2. bularij(um) (nlat. neodoll-va. bulist(a) (lat. hartijice. buljon (fr. četrdesete deo rijala. papirići. oličenje engleskog naroda kao celine. jelo od nje. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). tvrñava. velika. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bukskin (eng. fig. naročito na dorskom frizu. bulinirati (fr. bungur (tur. bull-finch) sp. bik. pečat od voska ili metala na povelji. bulbus) lukovica. bukcinator (lat. bus. udata žena. f ero donosim) bog. 2. bujon. krasti. Džon Bul. velika količina (nečega). vrenje. fig. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. BulbulderSlavujev do. mera za staklo. potvrñen pečatom. buckskin) „jelenska. books) pl. bulbus lukovica. buleuterion (grč. uzana. glavičast. bul (fr. kapetan. nazvan po francuskom rezbaru A. bumerang (austral. bula (lat. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. veliki engleski pas širokih grudi. anat. a odlikuje se naročito time što se. 2. plik. bulla) l. tako da mu se vide prednji zubi. očna jabučica. tuñi. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. bola strina. foltamente gusto. bulengrev (fr. bulbus. bullterier) vrsta engleskih pasa. onaj koji nije u opticaju. hladnokrvnosti i dr. lat. mišić duvač. rad od drveta sa metalnim umecima. buleuterion) većnica. kranion lubanja) arh. bulbus okuli (nlat. glavičast. daš Bund) svežanj. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. čvornovat. bulbozan (lat. forma) koji ima oblik lukovice. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. na povelji. npr. izbacivanje mehu-rova. der Bund) savez. muslimanska žena. Boule (1642—1732). kratke i duboko usečene njuške. buldog (eng. bula. društvo. nlat. boule. bulbosus) lukovičast. glupost. zapovednik jednog buljuka. životinjska glad. bul dog) 1. bullitio) klju-čanje. . zavežljaj. bulbus (lat. (nem. bulbiforman (lat. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulla) 2. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bullatus) zapečaćen. bulevar (fr. na trkama s preponama. tj. Ch. gusta trnovita živica kroz koju konj. bulbus oculi) anat. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bunda (mañ. bulimfa) med. skupštinska zgrada. mutna. ned. bula (lat. krvava ili gnojna tečnost. nepošteno trgovati. gomila ljudi. krompirast. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). neotesanost. kugla. obrazni mišić. luk. bulom zove šegrt majstorovu ženu. up. verski obrazovana muslimanka. Služi kao oružje. tetka) 3. stran novac. čorba. mora da projuri. buli) l. buljen (eng. vreva. buccinator) trubač. ukrasi. rulja. vraća onome koji ju je bacio. snabdeven bulom.) pl. buke (eng. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. bungalov (eng. bulla) pisac papskih bula. pločama ili grudvama. liga. buljuk (tur. buljubaša. buliran (lat. izdao nemački car Karlo IV. bulbul) slavuj. bund 1. bulla. sitan papirni novac u Rusiji. pljačkaš. boling-grin. bulimija (grč. (nem. buljuk-baša (tur. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. bumaški (rus. 2. bulterijer (eng. bullire. velika gomila. bulbiferan (lat. bulbul (arap. boliik) l. smotak. bulla) 2. glavica. metež. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bulumenta (ital. god. zbijeno) 1. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. glavna ulica. talasanje. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bulla aurea) zakon koji je 1356. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. urnebes. zimski kaput postavljen krznom. gomila. odličan lovac na miševe i pacove. jagnjeća koža". vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. boltikbasi) četovoña. ako ne pogodi u cilj. voj. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. Bundesver (nem. bul (eng. sabornica. bum (eng. boulingrin) v. mnoštvo (obično stoke). bedem. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. zlatna bula (lat. lopta. bul-finč (eng. bouliner) mor.

Bunker) l. seljaka i plemića. fig. buržoazija (fr. bordel. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. jabukama. vune. 3. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. Bunt savez) buna. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. nlat. burleta (ital. muzički komad humorističkog karaktera. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. burka (rus. (ital. burdon (fr. izliv zlovolje. i s druge strane proletera. vrsta šarenog francuskog platna. buržujka grañanka. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. 2. betonsko sklonište (kućno. mesom. birader. bouts-rimes) pl. kapitalističku. mala burleska. byrsa) v. pripadnik buržoaske klase (v. veseo i nestašan muzički komad za ples. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burma (tur. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. šala. buržoa (fr. ital. cement. šaljiv. burda) Muhamedov ogrtač. berza. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. burla. bunting (eng. naročito kao lañarski radnik na Volgi. Bundestag. burza (fr. bursae muscosae) pl. 4. bu-rime (fr. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. up. 2. tip. Afrike holandskog porekla. 3. bourgeoisie. bourdalou) traka. burlesque) poet. nagao vihor. duboki bas na orgulji. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije.Bundesrat 133 burma zija 2). zamka. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. usukati) 1. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. buricu pupak) želudac životinje. burlak (rus. burlesco. podvala. a tek posle stihovi. malograñanin. stanovnici Juhe. burgija (tur. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bourg. pesak i dr. pere. voj. up. buraska (ital. up. lakr-dija. bura 2. ital. burleska (nlat. pečalbar. imućna žena. sluzne kesice. borek) vrsta pite sa sirom. bordižati.) savezna skupština SR Nemačke. burma od burmak zavrteti. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. Bundesrat. 2. burg (nem. prostor. v. bura 1. bunt (nem. birader) brat. burg) 1. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. tur. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. nakaradan. dlaka za punjenje stvari. gazdaška žena. burag (rum. burleskni (fr. bourrasque) bura. burdelj (fr. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. buržoa. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu)." buržuj v. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. varošanka. fig. s jedne strane kapitalista. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. burrasca. bourre. lakrdijaški. bourrette) tkanina od otpadaka svile. med. mala tvrñava. burlesque) smešan. buret (fr. kor. nemački Burg. burdalu (fr. iznenadna nepogoda. besmislica. bordel) v. nezadovoljstvo. grč. prema tome.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. fr. buržoa) 1. borra) otpaci od dlake. bunker (nem. ulično) od napada iz vazduha. burka. Buridanov magarac fil. burra. dvorac. bourgeois. izmišljotina. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). bourse. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). buranj (rus. fr. pošto se. ćiftinica. tvrñave. burze muskoze (nlat. Buri (hol. boer) „seljaci". bourdon) ouz.. burda (arap. ljutine. Bundestag (nem. gajtan na šeširu sa kopnom. burgus. (fr. burdižati v. burazer (pere. Burg) zamak. izostavljanje reči pri sla-ganju. buržoa- . burek (tur. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. buraš. burletta) mala vesela igra. Buntdruck) štampanje u više boja. buntdruk (nem.) savezno veće. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. predstavnički dom parlamenta.

bouton. staklo. bursa. futrola za karabin. busija (tur. 134 buš-tru burnetirati v. bouffette) kićanka. vrsta gasa. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. bursitis (fr. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. dućan. veseo. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. fr. burnetizirati (eng. pupoljak. buljook. 36. maslena kiselina. hirurgu Burovu (1809— 1874).burmut snog kamenja. pusu) zaseda. merov.349 1 (u SAD 35. lat. bufeta (fr. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. buton (fr. bufov (ital. up. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. Butter) maslo. puter. budžet (eng. trubni znak za sedlanje (kod konjice). sastaviti. burnus (arap. busola (ital. buš-tru (fr. bufo karikato (ital. mornarski kompas. bufalo (eng. buter (grč. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. ital. butyron. obično od bele vunene tkanine. boutiquage) torbarenje. bolgia. grč. butirometar (grč. komičar. a drugi — obrnuto. budget. med. sladunjava i opora ukusa. lat. zatvarač. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bezbojna tečnost. Bu-kephalas) „volovska glava". posilni. kut. bubuljica. neravnina (na svili). Bucefalus (grč. bufer (eng. nlat. biis govedo. čireva. boutonniere) rupica za dugme. bustrofedon (grč. puxis kutija od šimširovine) fiz. . neke ustanove i dr. rastvor baznog aluminijevog silikata. bussola kutijica. buffalo) zool. ophthalmos oko) ned. na mahove. vrsta rečne košljoribe. omnibus svima) v. grč. par butad (fr. za ušmrkivanje. bottega) prodavnica. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. biis vo. bivol. nem.. butun (tur. potpun. bulga kožna kesa. butsel (fr. lakrdi-ja. bouton. bufa (ital. kojem je. buton (fr. sirćetna mirisa. butada (fr. par boutades) prema ćefu. u Indiji). butelja (fr. buffone) šaljivčina. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta.239 1). merica. upotreblja-va se za obloge kod rana. mappš. bouteille. butyron maslo. bouchon) zapušač. lakrdijanje. . trgovina na malo. butan (grč. budžak (tur. budžetirati (eng. neobuzdan. bufo (ital. čep. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. buftalmičan (grč. ćošak. lakrdijaš. bushel) engleska mera za žito. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). trgovanje na malo. nem. bottone) dugme. šraf. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. opera bufa komična opera. stvarčica slična dugmetu. burova voda farm. nazvana po nem. bufon.. bus. detić. sluga. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). buczo) zool. flaša. komične opere. up. kurir. ital. bourse) med. burnetizirati. bušel (eng. radi uspomene. minñuši. lat. temnjak. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. butyrum. bucak) ugao. kiselina putera. sa volovskim očima. sastavljati budžet. buffer) odbojnik (na vagonu). finansirati po budžetu. bouteselle) voj. volook. boutique) prodavnica. bus (eng. maslac. bufoverija (fr. vitica. lakrdije. borsa) kesa. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. Aspina gaga i Alburnus mento. up. puce. biityron. butik (fr. dućan. sa kapom. predračun prihoda i rashoda uopšte. = kapričo. boutade) duhovita šala. doset-ka. strophe okret. 2. momak. brzi soloples bez pripreme. računska godina. venčani prsten. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. butiga (ital. buter) hen. bottiglia) boca. bouffonnerie) šala. omnibus. zasićeni ugljovodonik (S4N10). puxis kutija. burš (nlat. bursa (ital.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. kao što idu volovi pri oranju. butrola (fr. bucov (mañ. bušerizirati (fr. but (eng. butum. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. otoka i dr. dvorska budala. burmut (tur. bik. bradavica. fr. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). butonomantija (fr. butonjera (fr. butirin (lat. budget) l. butikaža (fr. buffa) šala. ceo. Bukefalos. burunotu) sitan duvan i dr. ital. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. zavrtanj. laka komedija. buxula. najmiliji konj Aleksandra Velikog. buda (ital. muz. (krupan) brilijant u obocu. 2. butiin) sav. pun života student ili mladić uopšte. lat. butyrum) hai. burnus. bournous) ogrtač bez rukava.

leventa. rok dolaska na sud. terazije. tumači. vaše) uzan sud za cveće. igrati va bank staviti sve na kocku. \. posuda. god. vaza sakra (lat. trgovačkih i političkih centara. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. . zigurat. naročito kod mladih žena. sveto sasuñe. haos. Babel. rodnica. vagina. podsetnik. vagon-salon (fr.. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. može.— valuta. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. lutalice. wagon-salon) salonski vagon. vadium. skopeo gledam) med.A E I L O RU 147/ V V. protuva. vagati (nem. mali vagon. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. vagina) ned. podanik. vadiš jemac) prav. vol. tj. salonska železnička kola. metež. vagina) med. v). vaga (nem. fr. vasallus. vazna. vadla (nem. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vavilonsko ropstvo 1. vagabundus) skitnica. vas. zbrka. vadimonium) prav. lat. hem. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. jemčevina. čisto živčana pojava koja dolazi. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. lutalica. dolazak na sud. kao skraćenica: V= votum. eng. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. verne prevr-ni. vagonet (eng. Mojsije kn>. v. tj. vagon restoran (fr. vassal) klevetnik. po Bibliji. sveti sudovi. Vavilon (hebr. vaginizam (lat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. \9=volfram. va) vredi. vadimonii desercio (lat. vade mecum) „hajde sa mnom". wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). v treće slovo naše ćirilice. Wade) list noge. vagina) alat. zidana s namerom da dopre do neba. pometnja. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. god. 2. waggon.= volumen. vagas) l. \=volt. I. fiz. fig. vadij(um) (nlat. 2. tzv. va banque) „važi za ceo bank". robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vaša sacra) pl. va! (fr. beskućnik. = vi-ce versa. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). dvadeset osmo naše latinice (V. jaža. va bank (fr. za odreñivanje težine tela. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. zbirka priča (ili: anegdota). bitanga. UP> = veber. vagon (eng. grč. vaginoskopija (lat. probisvet. vazalagijum (nlat. meriti na kantar. kolovoz. vagon-li (fr. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. prestonica Vavilonije. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vaganti (lat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vazal (nlat. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vagabund(a) (lat. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). pre ne. vademekum (lat. zapaljenje vagine. \=aanadijum. vagiva (lat. tumarale. novac koji se polaže na ime jemstva. v. vagari skitati se. rov. vadimonij(um) (lat. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama.= vide vidi. skitnice. važi. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vagaš (mañ. jemčenje.. ili ostati ili propasti. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. stidnični. fr. val. e. za ukras. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. vaginitis (lat. fig. vaginalni (nlat. vaza (lat. jedan od najstarijih kulturnih.. uputstva. e. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. kantar. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". pre n. fr. vas sud. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. stidnica. \Č=vat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. ro-dulja. klevetnička zakletva. jarak. nered.

širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vacatura) upražnjavanje. vaišnave (ind. vakuitet (lat. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vajzbratna (nem. vajtbet (eng. prazno mesto (naročito parohijsko). nedostaje. poreklom iz Amerike. vakuirati (lat. vacare) 1. vacantia) upražnjenost. vacuolae) pl. vakuist(a) (lat. srednje veličine. dobit. vreme. vazokonstrikcija (nlat. doksat (u seoskoj kući). učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vaseline) he«. školski odmor. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. grč. zool. nezauzet.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vacuare) isprazniti. vakuole (nlat.. vajda (arap. sujeta. slobodan) imanje bez vlasnika. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vakat (lat vacat. vazelin (fr. slobodno je. ništavost. 2. vaqueros) pl. vakacija (lat. kod knjiga: čista. vas posuda. bog. nezapremljen. opadanjem temperature). upražnjenost. vakantan (lat. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vas. noge žute. hayat) 1. fa j da. vazodilatatori (nlat. neuron živac) med. taština. višnujit. grč. povišenom temperaturom)..) pl. whiteboys) pl. znat. od 1760. vakant (lat. činovnike i dr. vajkaunt (eng. Vajt star lajn (eng. vaiz (arap. vaccus nezauzet. vazoneuroza (lat. nepopunjenost. teška do 3 kg. <•«. pojačanim krvotokom. praznina. vakancija (nlat. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vaktiyle) u staro vreme. tehni-ci itd. imanje bez zakonitog gospodara. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. zemljoradnici i zanatlije. vakeri (šp. vreme muslimanske molitve — namaza. nosi 140—160 jaja godišnje. vakatura (nlat. vikont. čas. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). vasoconstrictores) pl. fr. teoriji kli-cine plazme. vaza. upražnjen. u koju spadaju trgovci. vaišja (ind. Vajtčepel (eng. vazna (lat. vazektomija (lat. fayda) korist. vasoconstrictio) med. nekada. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). Wyandotte) vrsta kokoši. vakit) 2. vacuitas) praznoća. upražnjenost (npr. znat. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vajat (arap. npr. osloboñe-nost od neke obaveze. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. vakantno imanje prav. neštampana strana (iza naslovne). sama molitva. vacans) prazan. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vacare biti prazan. vaše) v. sada: široka ulica u zal. poreza. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vas sud. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. sudski odmor. beli momci. Vajl-Feliksova reakcija . Vaisya) treća indijska kasta. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. tur. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. hayat. tur.vazektomija 136 vakuole smann. vazokonstriktori (nlat. vasodilatatio) med. Bazedova bolest i dr. White Star Line) „Linija bela zvezda". nepopunjen. vaktile (arap. oboljenje živaca krvnih sudova. upotrebljava se mnogo u farmaciji. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vasodilatatores) pl. fa'ida. vazomotori (nlat. i kao takvi prezreni. up.-tur. ispražnjavati. vasomotores) pl. upražnjenje. nema. mineralna mast bez mirisa i boje. ektome isecanje) kec. vazomotorna neuroza ned. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vacatio) osloboñenje. vakat (arap. omanja. po nekima Mavara. živci što sužavaju krvne sudove. tur. vajsmanizam biol. waqt. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. Vajnbergova reakcija med. evakuirati. kresta ružičasta. trem. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). naslednika. voća i sl. Vajthol (eng. vaiz) propovednik. iz kojih se stvaraju nove ćelije. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. nameta i dr. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. interes. tur. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vajtbojs (eng. kao ii. usporenjem krvotoka. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vajandotka (eng. nekog mesta). znat. pastiri. poznavalac verske literature (kod muslimana). vazodilatacija (nlat. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. prazno je. raspust. viscount) v. nezauzeto je. potomci rimskih robova. up.

valise) putnička ručne kožna torba. prav. valere biti zdrav. vakcinirati (nlat. vakuum-metar (lat. mahuna. u Lionu Petru s Valdus. cepiti. biti previo voljen. izvršiti pravnu formu overevenje. valah (arap. valvatio) fin. tatara. 2. valvacija (nlat. ljuštura (u školjke). bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. valere) jak. gradu Valensiji. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valvirati (nlat. valete) budite zdravo.. oproštajni govor. valencije. pelcovati. vala (ital. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. valansjen (fr. priznanje pravne važnosti nekog akta. val (fr. odrediti vrednost. punovažan. podizanje nasipa. vaccina. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. validet) roditeljka. vaccinatio) med. valencije (nlat. praznina. tur. variola kravlja boginja) ned. valdenzeri pl. stavljaju ispod svojih bula). hrabrost. prav. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. utvrditi cenu nečemu. košuljice. valor. valvula (lat. vacuum prazan prostor. zdrav. hartija od vrednosti. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valenciennes) pl. validitas) prav. neprave kravlje boginje. lečenje vakcinama. junaštvo. javne biblioteke. valabilan (fr. lat. utvrñivanje u polju. valeriane officinalis) bog. sirotišta. crevima). vallahi) bogme. e baš. validatio) potvrda. crevni zalisci. snažan. muz. valacija (nlat. valensija (šp. valvere) ocepiti. npr. koju je osnovao 1176. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. potvrditi. valeur en attente. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. valenca hen. vala) l. krepak. grč. mati. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. trajanje note. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. vrednost koja se očekuje. valvulae intesti-nales) pl. prevna vrednost. valeur. pelcovanje. cena. up. živeo! valedikcija (nlat. pravio važan. uvala. voile) l. vaccina sc. vala (stnord. biti punovažan. nlat. vale! (lat. cepivo. overa. cepljenje. baš. valle) 2. valer (fr. čarobnica. jedna lekovita biljka. hen. kalemiti. valva (lat. sa dva atoma. vaccina) med. validitet (nlat. bog. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vale. va lete! (lat. važnost. valiza (fr. valable. vodene boginje. škole. valetudinarij(um) (lat. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. reformatorska sekta. oblik) med. vaccina. venama. vakcinoida (nlat. eidos vid. tur. valvaciona tabele fin. waqf. valere vredeti) valjan. valutirati. validan (lat. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . sabatati. potvrñivanje. validacija (nlat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. zalistak (na srcu. velidus. validare) overiti. ital. vakuf (arap. prevna važnost. zatva-rač. valetudinarium) bolnica. vidovita žena. v. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. vredan.mleka u prahu". ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vakcinisati= vakcinirati. bolesnička sobe. en recouvrement) trg. valvule intestinales (lat. wa-llah. odeljen. v. bolnice. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. vakcinacija (nlat. punovažan. valui-rati. providan pokrivač za lice. u propisnom obliku. ošančavanje. dugačka uska dolina. važeći. nlat. v. vakcina (lat. bezvazdušni prostor. do sedam atoma jednovalentnog elementa. nazvanih po šp. valanske čipke različite vrste. ljuska. vodovode i dr. zaista. eventualne buduća vrednost. vallatio) voj. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vacuum) prazan prostor. vakcinoterapija (nlat. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . validirati (nlat. lažne. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. koji važi. vakuum (lat. kalemljenje boginja. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valvula) znat. zaklopac. valiža v. leonisti. kravlja maja protiv velikih boginja. valerijana (nlat. zaliv. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valiza. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). mati bivšeg turskog sultana. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. overevenje. valore) vrednost. grč. vakuum. valida (arap. u obliku monograma. podizanje bedema. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. odista. valva) krilo vrata. vacca krava. pravio valjan. biti jak) zdrav bio. thera-peie lečenje) med. valentia) vrednost. grč.

po tome zool. valenki) čizme od sukna. vapila. Vandali (lat. gde je kao opatkinja jednog manastira. . kao zamena prirodne vanile. valuirati (fr. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. otuda fig. valkire. izvršavati valorizaciju. metal. vanilizam (fr. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. one su. vanille) med. IX do 21. ratovalo s Rimljanima na Rajni. ad valorem (nlat. pri dnu uži. u Valhali. Vandali) pl. vrednost od danas. valuta (ital. odreñivanje vrednosti. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valuer) v. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valjenke (rus. vampiro. boginje bitaka i suña je boraca. grčeva. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. sa pojavom proliva. vandalismo) vandalska ćud. sedište bogova i junaka. walorisieren) izvršiti. od 22. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vanille) hen. naročito u jelu. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. lat.. luta po svetu radi trgovine. ital. Walkuren) pl.. vavdrokaš v. valuta) „vrednost". i sisa im krv. donose pobedu. Valhala (stnord. kao vesnice. carev namesnik. procena. dumping) devalvacija novca. vampir. hartija od vrednosti. trovanje vani-lom. kaca) širok kuhinjski limeni sud. od Š veka n. valija (arap. novac koji je. vandrovkaš. up. za pranje posuña. valor intrinsekus (nlat. vindemia) „mesec berbe". valorizacija (lat.. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valutni papiri fin. cena.. atomska masa 50. a 455. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. proceniti. ital. u službi boga Odana i. Valpurga (nem. element. vampirizam med. čovek sklon divljačkom uništavanju. vandla (nem. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vampir (slov. vanadin (lat. valutirati (ital. vanilin (fr. usled toga što je protivnik postao nesposoban. Vanadis) hen. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena.žena-demon". mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. vandrovati (nem. valor ekstrinsekus (nlat. povraćanja i sl. vanilija (fr. skitati. Vandali. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. valutni damping (eng. vanadium) hen. valuta per dato) trg. „Faust"). tj. pa i čoveka pri spavanju. po njegovoj zapovesti. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. (nlat. redni broj 23. wali. nem. valvirati. vandal(in) fig. fr. u rudama gvožña i olova. H. šp.valija 138 valcer (nem. u svom sastavu i obliku. vanadin. vale (fr. vendemiaire. Gete. vandrovka (nem. ad valorem) prema vrednosti. zaštitnica od vradžbina i veštica. umrla oko 780. vrsta novca. otisnuti se na vandrovku. vanadij(um) (nlat. valkyrja. vandrovkaš (nem. valkire (stnord. tur. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. pesma o vandrovanju. skitnica. tj. vanille. dovode mu one koji hrabro poginu i. vainilla) bog. u nedostatku hrane. vali) guverner. germanskogotsko pleme koje je. divljaštvo. up. vale. aromatična materija vanilinog ploda. vapdalizam (lat. valovvica (mañ. Vandali. wandern) čovek koji putuje. valorizirati (nem. v. s druge strane. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. dobiva se i veštačkim putem.942. Valhala. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. pronañen 1830. maja. zbog čega im je kurs nestalan. prekomerno puštanje krvi. Walhalla) u nord. zanata i sl. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj).. valor (nlat. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. wandern putovati) lutati. valse) v. e.. vallomas iskaz) poreska prijava. muzički komad za ovu igru. vile. procenjivati veću vrednost. valutare) v. valuta per dato (ital. znak V. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. Valholl. nem. valkover (eng. valcer. napada sisare. probisvet. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vandemijer (fr. Španiju i Italiju. novac. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. fin. valor) vrednost. valor vrednost) trg. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). skitnja. up. vami (eng. u V veku pusto-šilo Galiju. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valvirati. ptice. divlji i surovi varvari. pesma vandrovaca. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. zavodnica. Grka i Rumuna. zanata i sl. Wanne kada. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. up. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vanadijum. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. . up. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca.

bog. vardati (ital. žonglerske veštine i sl. raspršivačem. oticanje vena. kupica. varant (eng. kvrgav.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. biol. step korak) v. vaporirati (lat. 2. vari jete (fr. grč. barbaros) v. up. jedna vara iznosi 0. varvarin. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). prividno. prazno. vaporizirati (fr. različit tekst (v. pretvoriti u paru. nejasan. varicosus) med. menjanje. vaporacija (lat. u stanju barometra. varikozitet (nlat. ništavno. vaporisatio) isparavanje. pesmu. listić. varak) list. ples. varius različit) pl. varix) med. varanted (eng. vapore para) parobrod. vara (port. gimnastičke produkcije. vaporiser) ispariti. lit. varia (lat. varijacija (lat. varaq. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vaporimetar (lat. nejednakost. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). vaporizater (fr. delimično odstupanje od jedne teme. vanilokventnost. promenljive količina. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. proppfenje pup-čanih vena. od 19. variable) promenljive vrednost. sklon menjanju. npr. mutan. isparavati. varzilo (prema zemlji Brazilu. vaporozan (nlat. prazan govor. tj. vantuza (fr. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. 2. lit. espapna založnica. vaporatio) isparavanje. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varvarizam (grč. deklinatorijum. varijanta (lat. variatio) promena. proširenost vena. čuvati se. variks (lat. varijabilnost. varijacioni kompas fiz. vanitas vanitatum (lat. preinačeno. praznina. v. punomoć. varikozan (lat. svaštice. napor (lat. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. sujeta. brbljanje. maglovit. prolaznost. varijante (lat. naredba. grč. tupa sekira. barbaros) v. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. razne stvari. vapor. hvalisavost. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. sve je tašto. podvrsta. različitosti. varijabilnost (nlat. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. evaporacija. guardare) pokr. pretvarati u paru. uobraženost. varietas) različnost. promenljive. razbiti u kapljice. nepoetojan. variatio delectat) posl. verijeteti (lat. vapor. . vaporizacija (nlat. prividnost. raznolikost. Š. barbarizam. varia. zarijetet (lat. svakovrsno-sti. pisamce. fiz. varikocela (lat. kolebanje. astr. 2. ili britva. varvarin (grč. variato) muz. odlika. vanitas) taština. varijabilan (nlat. omphalgos pupak) med. vaporosus) parovit. parna laña. raznolikosti. vantoz (fr. vanilokvencija v. vankos) jastučnica. Španiji i Južnoj Americi). stara. naduve-nost. vanilokvencija. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. variabilis) promenljiv. vanjkušnica (mañ. parni. raspr-šivač.84 t. proširenih vena. raznovrsnost. vaniloquentia) hvalisanje. P do 20. up. pun pare. v. bolesno oticanje vena. ventose) „mesec vetra". variantes) pl. arh. raznovrsnosti. paziti. muz. uan-step. razreñivanjem vazduha u njoj. otečenih vena..=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. slavoljubivost. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. vanitet (lat. promena veseli. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. pretvaranje u paru. hulja. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. vaporare) pušiti se. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. variabilitas) promenlji-vost. variae lectiones. koja se razlikuju jedna od drugih. varijabl (fr. one jedan. vanjkuš (mañ. varijato (ital. varix. grč. probisvet. prskalica. kele) med. štrcaljka. zool. varix proširenje vena. varius) l. 1. warrant) trg. ital. Bandsage) l. ispa-ravati. ništavnost. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. nevaljalac. pretvarati se u paru. vankos) jastuk. tur. svaštine. vancaga (nem. varak (arap. vrebati. varikomfalus (lat. varietates) pl. propalica. nestalan. promena je prijatna. svaštarije. ventouse) ned. varijabilitet. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varijante). nalog za hapšenje. pismo. oduška. poprskati prskalicom. nož. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. razmetljivost. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. proširenje vena. vetrenje. vanstep (eng. varicositas) med. pome-šane stvari.

mćtron) fiz. velike boginje. papska vlada. . vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. vaterpolist(a) (eng. kravlje boginje. variole (nlat. varius različit. glavni sasto-jak biljnih sudova. neizmernost. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. žilica. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. variolae. biti raznog ili drugog mišljenja. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). viruela) pl. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. vaserdruk (nem. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. postaviti vatom. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. tako da sada ima 11. unositi izmene u što. UP 1870).000 soba. pun krvnih sudova. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. eidos vid. variole vakcive (nlat. varinas) najfiniji američki duvan. water polo) igrač vater-pola. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu.. vaskulozan (nlat. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. naročito podmornice. v. ne slagati se. održan u Vatikanu. delimično odstupati od čega. prot-kanost krvnim sudovima. Vasilike (grč. sudovit. vater-mašina (eng. fatelin. prostranost. blaži oblik velikih boginja. najduža skijaška trka na svetu (86 km). vasculum) alat-. promeniti se. vasculosa) bog. varicele (nlat. varices (lat varix. variolatio) med. vasculari-satio) biol. grč. variolozav (lat. belim robl>em. razlikovati se. varmeñija (mañ. bog. ned. šp. variolis) ned. vatirati (nem. vaskulitis (lat. variolis (nlat. vasculosus) zool. fig. županijski ured. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. avij. Wasserwage) zan. varmeñe. HP 1869 — 18. vasilika v. bog. ned. bolestan od boginja. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. libela (ravnjača). sudić. stvaranje krvnih sudova. varioloide (nlat. čovek s takvom glavom. vater-linija (eng. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. variolisatio) med. bazilika. vas sud. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. variolizacija. grč. wattieren) podmetnuti vatu. proširenje vena. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. variometar (lat. varmegye) župani-ja. vas. engleski nužnik. v. variolizacija (nlat. * vater-balast (eng. varicellae) pl. Vatikan (ital. zapaljenje krvnih sudova. glupak. vata (nem Watte) higijenski pamuk. proširene vene. vat (skr. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. vaskuloza (nlat. imati promenljiv uspeh. vaservaga (nem. oblik) pl. vater-klozet (eng. W) fiz. water. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). papska politika. zgrada u kojoj se on nalazio. vaterpruf (eng. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. varices) pl. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. početa u VI veku i stalno proširivana. kišni ogrtač od takve materije. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). variolacija. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. sudov-ni. waterproof) materija koja ne propušta vodu. up. vaserkopf (nem. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). mechane) mašina za predenje koju kreće voda. razilaziti se u mišljenju. variolacija (nlat. prave boginje. vascularis) alat. variolosus) ned. vastitet (lat. Vasermanova reakcija ned. pustogl. variolae vaccinae) pl ned. boginjav. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. vater-tvist (engl.varivas 140 vatirati varinas (tl. flebektazija. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vastitas) praznina. rošav. med. water-polo) sp. vodene boginje. vaterman (eng. vodotisak. vaskulum (lat. nuz. menjati se. sudić) ned. donnijeg švedskog kralja. vatelin (nem. vasa sp. vaterpolo (eng. water-ballast) odeljenje lañe. vaskularan (lat. ned. koji se tiče krvnih sudova. variare) biti različit. variola. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. male boginje. up. bogat sudovima. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. velike boginje. fig. mali sud. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. varirati (lat. oboljenje od velikih boginja. vasculum mali sud. water-closet) moderni higijenski nužnik. vaskularizacija (lat. grč. nlat. sastavljen od sudova ili kanala. 1000 W čini 1 kilovat (kW).

starešina biljka. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. organa. a obično i ne pije i ne mehura. svete veber (skr. 2. va tout) igram u sve. vesica urinaria). izazivanje plikova na koži radi odjaja. u sav novac lozice i sednice). propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. puši. spomenici sanskrtske književnosti. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. vegetativni živčani sistem znat. životna snaga biljaka. va§ak ris) pas. poz. u zičaru V. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. slačica i sl. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vegetirati (lat. pristaništa. wey. watt) el. videre) voj. koji raste. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. mlečnim prerañevina-ma i jajima. jednostavnosti. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. za popunjavanje oblika tela. ibn Abd el-Vahaba. mćtron) fiz. vegetabilia) pl. izviñač biljnom carstvu. vrsta melema u obliku šipke. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. u vezi sa rastenjem. vegetabilki život život biljaka. merenje rada i energije. vesicantia) pl. slavan glumac ili čuvena glumica. . vegetatio) bog. watt. sekunda. bešič-nik. istucanih zelenih bubaka (špan- . životariti. nespolno rasznak Ws. vegetabilitas) biljna priroda. puter i sir. fig. bujanje. koji čini te bilje raste. zovi. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. (nlat. sposoban (ratna lañica). simpatikusnogcela. mehur.554 kg. ital. vahabiti (arap. Wachtmeister) voj. pergament-papir. biljni svet. umerenom biljke. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. jedan od vaška (tur. čio) tela. Watte) pl. tj. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. umereni vegetarijanac jede i mleko. vegetarijanac (nlat. sposobnost ra-stenja. vegetalis) biljni. ljuljajući se. vedantizam učenje Vedante (Bede). umereno. Veda. pelce-ra. v. Yajur. sistema ind. stražar na bedemu tvrñave. neprijatna mlekom. 4. fig. jastučići.141 vezikator vatmen (eng. bez duha. povrće. trepereći. naziv po nemačkom fiRig-. vegetarijanizam. bešika. straže. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. živeti koliko da se živi. narednik. sve vegetacija (nlat. koji se tiče vatmetar (eng. fig. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. najpopularniji u vadžibi (arap. život i rastenje rizikujem. vaccetto) muz. 3. reproduktivnom sistemu).) „kraj Beda". vehabiti. biljke. jedan od šest kolebljive. najstariji vunu. (pri kartanju). naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. rasti kao vahtmajstor (nem. ned. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. koji životari. ali manje obavezne nego farbića. lat. pseto. vegetus živahan. U upotrebi i danas = 82. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. watt. biljaka. vedanta (sskr. u Arabiji koji su. tj. sprava za rastenja. živeti životom načeto (ital. naročito je sposoban da raste. vegetalan (lat. mali torpiljer za stražu oko da raste. Sama-. prospekt. konjanik stražar. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. vegetabilna pozorišta „zvezda". vae victis) jao si ga pobeñenima. bujnost.) jedinica za suprotno. rastinje. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. E. deo nerv-nog vatsat (eng. slika grada ili osobenost biljaka. znak 1 Wh. predstavi. Wb) fiz. vegetabilis) biljni. sredstva za biljem. živeti o biljnoj hrani. velikih filozofskih sistema Indije. vegetabilitet • (nlat. vegetus) l. vesica) aiat. med. vedska religija najstarija faza indijski* religija. grč. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. tj. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. koji vezika (lat. vačilante (ital. mirisa i crnkast. autonomni nervni sistem. na Rig-vedu. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom.i Atharva-veda.) pl. umeci od vate tla). konjička izvidnica. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. napravljen od bilja. vid) „znanje". npr. užem smislu. vezikator (nlat. zemlja vrtova i njiva. stavljam sve na kocku. filozofije. mokraćni mehur. up. Veberu (1804—1891). pristalice religioznog pokreta bilje. vacillante) muz. biljke. vegetare oživeti) živeti. vegetativno rasploñavanje bog. koji pripada vedeta (fr. vedette. vedetta. hrana biljna hrana. koji unamerenje efekta električne struje. va tu (fr. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vesicatorium) farm.veduta (ital. fig. rastinje. ve (eng.) pl. veduta) izgled. osobito električne. vegetabilije (lat. ostati ne radeći ništa. stroge verske dužnosti Indiji. teško pobeñenima! vegetabilan (lat.

meko nepce. sport) v. dosañivanje. vektor (lat. supr. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. pergamentu slična hartija. veleitet (nlat. velveret. grč. kadifa. velours de coton) pamučni somot.) anat. mučenje. Wecker) budilnik (časovnik). peckanje. bicikl. velutoar (fr. kupllvost. velociped (lat. k. zadnjonepčani. wazer. prodajnost. veksir--kocka. staza za velosipedske trke. velur (fr. velox brz. brzina. fina i glatka. veksir (lat. velox brz. kinje-nje. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velutina (fr. velutirati (fr. veker (nem. metron) sprava za merenje brzine aviona. pedis noga) v. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velen (fr. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. zadnje. vena) anat. velveteen) trg. welter velika težina) sp. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. fr. somota-sta pamučna tkanina. vezir (arap. slaba i nejasna težnja. lat. velar. smole. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). kadifa. otkati) u vidu somota. dovodnica. vendeta (ital. arterija. električna struja itd. prohtev. velocissimo) kuz. fina alansonska čipka. zlostavljati. vena (lat. vena porta (lat. štruca. upravljena veličina. velarizacija (fr. velarije pl. venatorius) lovni. veločisimo (ital. velociped. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. vena arterioza (lat. mastiksa. velouter) raditi (ili: izraditi. kore muškatnjaka. velodrom (lat. vezirat (arap.vezikularan 142 vendeta skih buba). Wecke) hleb duguljastog oblika. brzino-metar. ven brile (fr. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). eng. u obliku mehurića. plućna vena. nlat. velluetum) trg. venalitet (nlat. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. hitrina. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velvetin (eng. velementum) pokrivalo.) gram. rudi-mentarno htenje.5 do 67 kg. hitro. veloutoire) slik. velaire) gram. brzo. vekna (nem. zadnjonepčani glas (g. velocipede) točak. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velosport (lat. volja koja još nije prešla u akciju. biciklizam. stari račun. honorar koji prima umetnik za svoje delo. šećera. vena poetica) pesnička žica. teška. vena porta) anat. velar (fr. veksacija (lat. cimeta i paprice (korijandra). velter (eng. velarij(um) (lat. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. razastrto radi zaštite od sunca. velter kategorija boksera tetkina 63. v. lat. ili lovca. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama.) zvanje i vlast vezira. velament (lat. venalitas) potkupljenost. lovački. velveret (eng. pesnički dar. somot. izmišljen razlog. tkati. velleite) tih. vector) kat. mučitelj. veksir-pehar i DRveksirati (lat. želja na čijem se ostvarenju ne radi. velvetin. zadirkivanje. vrlo brzo. pesnička snaga. nad kojom se zapali kašika ruma. velaran (fr. velin. velur de koton (fr. veksla (nem. velours satine) atlasni somot. pes.. koji se tiče lova. velosiped (fr. vitulus) pergament od teleće kože. tur. vekio koito (ital. dosañivati.) kinjiti. vrsta nekeplovanog mančestra. velocitet (lat. velox brz. točkaš. žutog voska. supr. velosipedist(a) (fr. všloce brz. tako postoji i veksir-doza. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. reumatizma i DRvezikularan (lat. h).) fon. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vena cava) anat. velo (fr. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velocitas) brzina. . uznemiravanje. sila. velvet. velum (lat. vena arteriosa) anat. up. velvet (eng. podmitljivost. šuplja vena. velosiped. vena poetika (lat. vesicularis) mehurast. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. vecchio conto) trg.. velveret) trg. vena kava (lat. velur satane (fr. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. veo. veksirogledalo. veloutine) kozi. dati tkanini izgled somota. vin brule) kuvano vino. mešavina od crnog ili crvenog vina. venatoran (lat. Wechsel) menica. izgovor. skalar. up. velours) somot. veloce) nuz. velleitas. npr. vexatio) zlostavljanje. vrsta štofa sa dugom dlakom. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. vendetta. veloče (ital. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. ubrzanje. uzne-miravati. terpentina. velosimetar (fr. grč.

venetromboza (lat. ledenica. nagomilanost vetrova u želucu. v. venija (lat. fig. boginja l>ubavi) 1. precenjivanje imanja koje treba deliti. lovl>enje. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. lat. ventilacija (lat. ajni. grč. ventilare) obnavljati vazduh. venozan (lat. sectio sečenje. snabdeti ventilom. vetrovi-tost. venedjena (fr. odobrenjem. vena) znat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. dopuštanje. ventilirati (lat. ventriculi cordis) pl. venija docendi (lat. Vendi. vici) „Doñoh. ventilator (lat. Venus) mit. trg. puštanje krvi iz vene. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. koji se nalazi na trbušnoj strani. venedički mletački. videh. sit venija verbo (lat. venefik (lat. provetravati. venija legendi (lat. Venus Venera. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. ventiliranje v. loža. venter (lat. ventile) oduška. vendita prodaja) mesto gde se trguje. koji pripada venama. ventarola. vici (lgt. rezanje) med. tj. vetrenje. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. Venedik. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venia legendi) v. naziv za polne bolesti. ventozitet (lat. venditio) prodaja. gasove. svestrano razma-trati. ventriculus) anat. venski. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ventrkku-li kordis (lat. prečasni. ventozan (lat. rpaij. vetropirstvo. kum venija (lat. venenum) otrov. ventositas) med. ventus vetar. alta vendita) visoka loža karbonara. one koje se najčešće prenose snošajem. ventilogij(um) (lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. časni. koji pripada trbuhu. triper i meki šankr. fig. venerija (lat. vetrokaz. otuñenje putem prodaje. uopšte svaka šupljina na telu. veneficus) onaj koji spravlja otrove. zalistak. naročito sifilis. ventiliranje. grudva) med. koji se tiče trbuha. ventus vetar. obožavanje. vendita (ital. veniat neka doñe) prav. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. koji se tiče vena. pijaca. reč) med. venari loviti) 2. ventrilokvenciJa (lat. polio bolestan. tj. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. Venus. venta. fina vrsta tkanine grodetur. vena. venenum otrov. pare i dr. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. venesekcija (lat. venija legendi. venia aetatis) prav. med. nadimanje. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). v. veledostojni. bogat venama. venijat (lat. dostojan poštovanja. Vindi). grč. venta (šp. venedienne) trg. ventralan (lat. zgrušavanje krvi u venama. Venus. lat. fig. grč. venerabilis) veoma pošto-van. vena. venenum (lat. venereus) med. načiniti odušku na čemu. venire doći. poziv pred sud. mehanička naprava. veni. polio zaražen. zborio mesto. Venedi v. prethodno pretresanje. ventrikulus (lat. logos govor. ventilator) vetrilo. ventosus) vetrovit. alta vendita (ital. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. ventilacija. venerija (fr. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. hajka. veni. venenosus) otrovan. ventarola (ital. nem. trbušni. venija docendi. venter trbuh. vendicija (lat. fig. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. grč ep. boginja lju-bavi. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venia) odobrenje. želudac. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. venter) znat. pun vetra: med. vent-en (fr. provetravanje. . venija etatis (lat. spravljač otrova. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama.u. tečnosti. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. predavanje. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. naredba. venski (lat. lekar za venerične bolesti. Venedik (tur. sprava za obnavljanje.. sit venia). sa dopuštenjem. obično od metala. veneratio) duboko poštovanje. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. v. vidi. ventrilokvija. neko pitanje pretresati. ventralis) aiat. nlat. Venera (lat. vidi. venski. thrombos grumen. koji nadima. nlat. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). venosus) alat. strahopoštovanje. vendere prodavati. lov. bona venija ili kum bona venija (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). dozvola. tj. venerie. pobedih!". veneričan (lat. bona venia. mehana. vetrokaz. častan. lovačka kuća. venozan. venenum facere otrov spravljati. vetriti. neka je dopušteno reći. venerolog (lat. Venus Venera. trbuh. vingt-et-un) „dvadeset jedan". veneracija (lat. venerologija (lat. zadak. venerabile (lat. objašnjavati u tančine. komore srca (desna i leva). lat. koji truje. venevozan (lat. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venerabilan (lat. Venedik. ventil (lat.

verbum anomalum (lat. Venus pandemos (lat. Zornica. ljubav koja se svuda skita. potresati. up. astr. veras (lat. pohotljivost. verbum. veran liberi. govoriti u vetar. verbi gratia) v. venula) znat. fenyo. pričati utaman. verbum anomalum) gram. ljubavnica. otvoren trem na kući. ulična ljubav. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. gram. nlat. Venus vulgivaga) obična pohota. ver blan (fr. tj. vantuza. trućalo. fig. mraka i sl. venula (lat. nakla-pati. pomoćni glagol. Venus. vers blancs) pl. glagolski. pun reči. . pismeno saslušavati. verbum. sastavljanje protokola. ventuza (fr. svačija »sena. na ostrvu Milosu. verbaliter) pril. verba) pl. verberacija (nlat. vere. ventouse) ned. govoriti. nepohotna ljubav. trućanje. kao plašt. 2. klekinja (drvo i plod). koja se vidi i po danu. tumačenje reči. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. verbalna definicija objašnjenje reči. doslovno. verbalizacija (lat. sada u pariskom Luvru. Venus pandemos. verodostojnost. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. verberatio) batinanje. verbalisatio) prav. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbali-sare) prav. nečed-nost. 3. verbozan (lat. gram. šibanje. verbalna nota pol. verbozitet (nlat. usmeni. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. glagol. uzvišena. verbum reč. kleka. grč. verba (lat. fig. sastavljati protokol. mala vena. veratrum) hem. veka (mañ. istinoljubi-vost. omotač oko nečega.. besmisleno ponavljanje reči. nota jedne vlade drugoj. versus) poet. mlaćenje gloginja. Venus uranija (lat. uranios nebeski) visoka. verbatim) pril. požuda. uvreda nanesena rečima. usmeno. Venera. verbatim (lat. verbalnost v. verbalist(a) (lat. poet. blagoglagoljivost. razvratnica. Zornjača (Fosforus). koji se tiče reči. batina-ti. verbi gracija (lat. verbigeratio) med. veo (ital. služi. verbum activum) gram. što ometa da se nešto sazna. mati Kupidonova. od reči do reči.). veranda. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. radi primera. velo) l. razvučenost (stila). stihovi bez slika. fig. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. sskr. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. doslovan bukvalan. glagolska reč. ventrilokvencija. od reči do reči. oblaka. trošenje reči uludo. bukvalno. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). odložim glagol. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. pričanje utaman. verbalizam (lat. verbi kauza (lat. verbosus) rečit. Venus. verbalna injurija prav. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. čista. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). lepotica. nlat. nepravilan glagol. polna ljubav. usmeno raspravljati. verbalan (lat. verbi kau za. verbaliter (lat. rañen u P veku pre naše ere. supr. verbum) pričalo. venter. parenje. fig. verbositas) prekomerna rečitost. verbum aktivum (lat. zastor (od magle. tanji sloj nečega. verbigeracija (nlat. neveste nose na venčanju. fiz. ispravnost. grč. zvezda Danica. verax koji istinu govori. mali krvni sud. v. varanda) doksat. prekla-palo. baranda. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. venusto) muz. veranda (eng. verbalitet (nlat. fenyii) bog. verbalizirati (lat. verbalizam. verbi causa) na primer. Venus (lat. pronañen . Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. pan-demos) v. od reči do reči. umilno. venica. Venus. gei. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. ljupko. prebačen preko glave i niz pleća. opširnost u izlaganju. tući. u obliku masti. verbum auksilijare (lat. odredba reči. veratrin (lat. ljubav prema istini. venusto (ital. v. ventrilokvist(a) (lat. verberare) šibati. verbalitas) doslovnost. radni glagol. poduži komad bele tkanine koji. realna injurija. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči.1820. verberirati (lat. »sena Vulkanova. Venus vulgivaga. naklapanje. Veneris) mit. opširan (u pričanju ili izlaganju). uzvišena Venera. verbum deponens (lat. prijatno. verbum auxiliare) gram. verbum (lat. verbalis) koji se sastoji od reči. nešto što prikriva stvarnost. bujica reči. v. verbi gracija. verbum) gram. bukvalnost. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbalna egzegeza objašnjenje reči. kazati i sl. oblju-ba. veracitet (lat. kao znak žalosti. iš. nlat. doslovno. veracitas) istinitost. pismeno saslušanje. Venus vulgivaga (lat. šamaranje. Večernjače (Hespe-rus).

veritas) istina. da zahteva naknadu vrednosti). raditi na čemu. verifikator (nlat. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. overiti. versicolor) raznobojan. veritas juridika (lat. verzali (lat. fil. versio in rem) prav. verbum primitivum (lat.). pa onda potvrditi ispravnost. utvrñivanje pravog stanja. zamah. verikl (fr. vertere obrnuti. veredictum. dokumente. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. danak. vere. pun glista. zool. verbum inhoativum (lat. verist(a) (fr. zazirati. ver-librist(a) (fr. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. putem iskustva. versio in utilitatem) prav. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. vermicularis) crvast. (nlat. veritet nekog potraživanja. verbum inchoativum) gran. verkštat (nem. mešanje poverioca. veritas. versifikacija. verv (fr. harač. pesnik koji piše slobodnim stihovima. versus istinit. rumenica). Vermaht (nem. proveravati. odluka. sušica. vermes) pl. verbum passivum) gram. fr. vermis. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verziran (lat. vitriculum. veritet. slikarstvu. vergula) kuz. bezličan glagol. npr. prevod na maternji jezik. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. glisna bolest. pravna istina. prevod. verifikacija (nlat. bolest od glista. veresija (tur. versi liberi. prelazni glagol. pregledati (račune. menjanje. vičan čemu. verbum imperso-nale) gram. tip. lat. vermijon (fr. glistav. V. ital. verem (arap. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. tuga. crvolik. polni organi. verdict) prav. promet. verite) istina. onaj koji nema svih oblika. med. waram. rumenilo (za usne. verminatio) med. verso sciolto) v. Werkstatt) radionica. istine.) poštovati. 10 Leksikon verzura (lat. fermati. baviti se. vero. na obratno j strani (lista). verbum primitivum) gram. obrnutost materice. punomoći i dr. verdikt (lat. veresi) kupovina ili prodaja na veru. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. eng. verzo folio (lat. veretizav (arap. iskusan. verificirati (nlat. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. verzikolorav (lat. obrt. vermej (fr. ital. verificatio) proverava-nje. waram. verbum pasivum (lat. verminosus) med. okrenuti) inačica jedne pripovetke. izvež-ban. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verz (lat. prodaja na kredit. presuda. obavešten. obrtanje. verbum defectivum) gram. tur. veritet (lat. veriste) umetnik pristalica verizma. verzija (nlat. verbum intransitivum) gram. vericle. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum impersonale (lat. vergi) porez. vermikularan (nlat. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. zanos. vergija (tur. verminozan (lat. v. zanimati se čim. veritas (lat. tj. verificare) proveriti. pozlaćen bakar. v. verizam (lat. verzio in rem (nlat. veritas juridica) prav. vitrum staklo) lažan dragi kamen. tuberkuloza. zool. verve) polet. verbum transiti-vum) gram. vatrenocrven dragi kamen. versali. družiti se. verbum intranzitivum (lat. vermati (tur. u vatri pozlaćeno srebro. verem) l. obrtati robom. verso folio) na drugoj strani. versatus) upućen u nešto. verminacija (lat. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. neprelazni glagol. primitivum. istinitost. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. koji boluje od glista. versio uteri) obrt deteta u materici. vermeil. jad. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. ili.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. proña robe. verzacija (lat. versatio) okretanje. vergl (ital. trpni glagol. verzio in utilitatem (nlat. versus) poet. . verenda (lat. bojati se. verificator) utvrñivač istine. promena. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. versura) vršiti promet robe. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. versus) pl. versura) trg. ver-librizam (fr. obraze). overavanje. gliste. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. sprava za ispitivanje jačine metala. 2. vermes (lat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. verzo šolto (ital. vešt. up. verzifikacija v. književnosti i muzici moderne Italije. versio. verzio in rem. grč. žar. verzurirati (lat. plaćanje duga zajmom. lat. v. overilac. stvarnost. šaren. versari) dolaziti u dodir. porotska odluka. verbum tranzitivum (lat. verziran» (lat. verenda) pl. hipoteze. nepotpun glagol.

vertatur) neka se okrene. vertiko (nem. grč. račji stih = palindromos. vis. kičme-ni. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. upravljanja (npr. niz metrički sreñenih ritmova koji. vernier) geom. pršljenski. ulagivanje. dati (ili: davati) sjajan izgled. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. versta (rus. breg. verthajmica. vertebrata (nlat. vertikalan (nlat. versatilan (lat. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. nazvan po pronalazaču. typos oblik. obrtati) prevrtljiv. pomoću rimovanja. vrh. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vrsta nonijusa. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. versifex) nadripesnik. versi liberi (lat. verole. crvići. prostota. koji izaziva vrtoglavicu. ver) pr. versetto. pisac stihova. versare okretati. rtenjačni. vrsta finih talijanskih rezanaca. bradavičav. verotipija (fr. kovitlav. pesnik. versus) št. sedište republikan-ske vlade. berlinskom stolaru Vertikou. vertiginozan (lat. vrtoglavica. praviti (ili: pisati) stihove. u pravcu dejstva Zemljine teže. vešt. vermicelli) pl.čas. versus memoriales) pl. prolećni. strofa. vsrnacija (lat. versificatio) stihotvor-stvo. versatilitet (nlat. početak geološkog perioda tri-jasa. glava. brava. fr. verofon (fr. vernilitas) ropsko ponašanje. verruca) med. bradavičavost. lekovi za isterivanje glista. verrucositas) med. versificator) stihotvorac. nazvana po svom pronalazaču. vermoute. tj. stihoklepac. perpendikularan. zool. se. dovitljivost. up. verteks (lat. vsrsali (lat. tip. prestonice francuskih kraljeva. verukozan (lat. verukozitet (nlat. versificare) staviti u stihove. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). skidanje svlaka. predstavljaju celinu. vertikale (nlat. versatilis. izreka iz Biblije. verseto (ital. ned. nlat. stih. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. vere (lat. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. veras. šuga. npr. vernir) lakovati. nem. pretposlednji kanonski . naročito na oku. versus kankrinus (lat. fig. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertere. kolebljivost.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. . versikul (lat. vertikalan položaj. crvast. slobodni stihovi. grč. vrtoglav. fr. asonancije ili aliteraiije. verzija. versus) poeg. bradavica. vertebrata) pl. nesvestica. odvesan. vernirati (fr. vertatur (lat. Versaj (fr. remedia) pl. vermifuga (nlat. stožer na nebu. okomit. presvlačenje nekih životinja. zmija. glazirati. vernisaž (fr. pravljenje stihova. versiculus) mali stih. verthajmovača. versus memorijales (lat. verticitet (nlat. vermiformis) u obliku crva. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. lik) prenošenje fotografija na staklo. okretan. vermiforman (nlat. stihovi bez slika. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. vir. vesper (lat. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. verre staklo. 2. zvezda Večernjača. pun bradavica. versifikacija (lat. vesnjanka (rus. 1871—79. verre staklo. užina. crvolik. verz. vertiginosus) l. verticalis) kat. velika početna slova. pravl>enje glupih šala. verol (fr. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. stavljanje u stihove. magnetne igle). prava linija.) v. . neotesanost. okret-ljivost. verte (lat. koga je uhvatila vrtoglavica. svrab. verrucosus) med. versija v. versificirati (lat. uspravna. vertigo) ned. vrsta. veronal fark. vernalan (lat. kičmenjaci. versifeks (nlat. versatilitas) prevrtll-vost. vertebralan (nlat. veruka (lat. sifilis. nauka o stihovima. premazati firnajzom. vertigo (lat. vermifuga. verte) okreni. promenljivost. tj. astr. obrni (list). verfen geol. moć opredeljivala. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. koji pati od vrtoglavice. vertebralis) zool. vernije (fr. matematičaru Vernier-y (1580—1637). izbijanje mladica u proleće. neka se obrne (list). verticitas. vemalis. verticite) fiz. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. promenljiv. 2. obnavl>anje. 1672—1789. vermug (fr. verticalis) uspravan. variola) tec. versi liberi) pl. verset) kitica. teme. versifikator (lat. vertex) vrtlog. vsrnilitet (lat. vernatio) podmlañivanje. versus cancrinus) post.

svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. ili odbijanje. vestales) pl. fajansa.. vahabiti. njihavost. tragovi nogu. zabran-ski način. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestales) pl. mlitavost. koji se sastoji u trepe-renju. tragovi. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. sprovodnik. marveno lekarstvo. vetus star) stari vojnik. vekil) punomoćnik. vestigium. ode-vanje. da se njihaju. vibrare trepereti. ulaz u kuću. veterina) nauka o marvenim bolestima. med. nlat. vibratoran (lat. Indijanci. veternus dremljivost) med. pustolovi. teh. vehemencija (lat. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. većil (arap. fiziol. u ustavnim državama vladaoci imaju. veterina (lat. trepereći. treptaj™. Vedžvudu (1730—1795). sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vibrantan (fr. vestalinks (lat. vatren. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vehementnost v. vestiarium) soba gde stoje haljine. vod. Wasche) rublje. čovek ostareo u službi. zakalućerivanje. npr. g. vecozo. vezzoso) muz. nekad turski ministar. vibralitet (nlat. veterinarski fakultet. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. farm. vibrant (lat. čednosti. isluženi vojnik. wakil tur. stanje jednog veterane. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vehter (nem. (Ceres 1801. žustar. njihanju. veternus (lat. rimska boginja ognjišta. fig. silovi-tost. vestijar (lat. vestibule) trem. veto (lat. vibrato) muz. haljinarnica. via (lat. grč. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. odeća) trgovac haljinama. vestigije (lat. 2. plah. vehementnost. njihav. veteranus. veterancija (nlat. blago.divlji zapad". fiz. vibrator (lat. vibrato (ital. Palas 1802. vezzosamente) muz. 2.. vestibul (lat. vibrare. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. treperavost. garderoba. liberum veto (lat. veteranstvo. drhtav. vehementia) žestina. vibrafon (lat. ne primam. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. treptav. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. phone glas) muz. Wachter) čuvar. bušenje betona i dr. oblik i dr. glas r. tre-pereti. neobuzdan. Juno 1804. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vestiarius. vestitura (nlat. via) v. vehiculum) kola. zaveta. iznositi prljav veš. vibrant) ustreptao. Vahabi) up. vecozamente. vestibul. vestijarij(um) (lat. Vetus testamentum (lat. vešplav (nem. škola za marvene lekare. vibratorius) treperav. stope. veteran (lat. iaizmenična napetost i labavost delova tela. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. vehikl (lat. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. vedžvud (eng. veš (nem. veto zabranjujem) lipti. vestalke (lat. stari ratnik. vestigia) pl. veto) zabranjujem. vehemens) žestok. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vestitura) oblačenje. veterancija. spisi St. zastupnik. način zabrane. bila je živa zakopana. veterinarius) marveni lekar. vehementan (lat. vibrare vitlati. astr. vestibulum. takav je. odbacujem. vestibil (fr. plahovitost. stražar. vibrater (lat. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vatrenost. vecozo (ital. nežno. prevozio ili prenosio sredstvo. neobuzdanost. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vecozamente (ital. letargija. vibrare tresti. strastan.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. mrtvilo. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vehabiti (arap. vestalinke. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . vestalke. sredstvo za prenošenje. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vestibil. njihati. živinar. Vesta). žustrine. srpskohrv. fr. oblačionica i svlačionice. njihati se) 1. preobuka. v. domaće sloge. veterinar (lat. vibralitas) fiz. bolesna želja za spavanjem. vehemencija. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. fig. provodnik. vestis odelo. Waschblau) plavilo za rublje. Vetus Testamentum) Stari zavet. vija. haljinar. predvorje. predsoblje. vestibule) v. vestern (eng. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. dršćući. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. obično destilovana voda. veteranstvo v. vibrare) l. prenosilac. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. šerifi. . planetoid otkriven 1807. nazvana po pronalazaču Dž. ako se koja ogrešila o nevinost. revolveraši. Vesta) mit. kauboji. vetativ (lat. fig. meko. dremljivost.

što življe. viva voks docet (lat. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. njihati se. floreat (lat. up. v. kreskat. treperenje. viva) živeo! viva voks (lat. fonautogram. obazriv. sakagije i dr. vigovci (eng. vive r (fr. viviparija (lat. tj. eupr. nlat. ragege rañati) zool. klaćenje. jačina. vibrioni (lat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vigilant (lat. vigorozo. viva voće) živim glasom. trepereti. viva (ital. usmeno poučavanje. članovi engleske liberalne stranke. vibrare. up.). vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vigor) »sivotna snaga. kolere. mahati. vivat. bonvivan. whigs) pl. vigorosus) snažan. npr. krepkost. živost. kon viveca. vigilantia) budnost. vivače (ital. vibriones) pl. graphia) fiz. vivisektor (lat. vivo. grč. živom rečju. mortuos plango. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. žestina. paratifusa. vibroskop (lat. klatiti se. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vivače.vibracija 148 videant konzules. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). up.. sravni. pažljiv. vigorosamente) kuz. vibrograf (lat. vivo) kuz. vigorozo (ital. izazivači kolere. živa reč. vigilantan (lat. lama. živahnost. sve»s. čuvar. vivant! (lat. fulgura frango) „Žive dozivam. whiggism) načela i program vigovaca. kratke. videre) vidi. vigonja (fr. bri»sljivost. nastojnik. vivačisimo (ital. vivandiere) vojnička. viva vox docet) živi glas poučava. obično od bivolskih koža. vibrare) drhtati. vibrografija (lat. svilaste vuna ove ovce. fulgura frango (lat. vigizam (eng. sector koji seče) naučnik koji para. zverinjak. skopeo gledam) fiz. fonautograf. grč. vivificatio) oživlja-vanje. vivisekcija (lat. živa reč ima poučnu snagu. žar. mrtve oplakujem. tj. pogledaj. grč. vivus živ. opreznost. marketender. oprezan. viviparan (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. tj. vibrare. vivat (lat. grč. nauka o treperenju zvučnih tela. vivace) ouz. vatreno. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vi vat) živeo! vivat. oviparan.) budan. veoma brzo. prijatelji slobode. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. jak. (lat. pukovska krčmarica. oživljenje. krepak. rastao. vivifikacija (nlat. vivacissimo) kuz. vivandje (fr. ovipar. v. vigogne) peruanska ovca. vivos voco mortuos plango. fig. vivipar) hol. marketenderka. vivandjerka (fr. usmeno. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. vibracija (nlat. silan. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigor (lat. munje lomim". da živi. up. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. v. vide (lat. njihanje (šetalice). pažlji-vost. vigoroso) muz. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. gramma crta) fiz. zoološka bašta. vide. vigilija (lat. vibratio) fiz. da cveta. vibrare trepereti. drhtanje. vitlati. živahno. podrhtavanje. oscilacija. up. sprava za posmatranje treperenja. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vivisecirati (lat. viviparizam zool. bdenije. pukovski krčmar. sa žarom. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. uporedi. viva vox) živi glas. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). viviparizam. vigorozamente. viva čitaš) životna snaga. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. pun »sivotne snage. treba da ga budno čuva. vibrare. silina.. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. fina. vigilia) bdenje. brižljiv. vigorozan (nlat. živahno. up. srdobolje. silno. vivus živ. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. grapho) fiz. krepko. vibrare. vivus »siv. viviparija. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. noćno straža-renje. vigere. vivos voko. vibrirati (lat. vrlo živo. navečerje. vigilancija (lat. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). protivnici torijevaca. vivipar (lat. vigilans) stra»sar. treptaj. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. dan uoči praznika. slobodnjaci. up. vivacitet (lat. živahnost. naročito medicinskog ispitivanja. da raste. floreat) živeo. vigorozamente (ital. videant konzules . vivus živ. vivus živ. kon vi-gore. u opasnim vremenima. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. Vidalova reakcija med. zavojite bakterije. smotren. da- . vibrogram (lat. snažno. viva voce (lat. nadzornik. vivo (ital.

putem milosti. vide infra) vidi dole. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. 3. visualis) ont. prijavnica. shvatanje. praznim. imati u vidu što. fr. jasno. koji se tiče vida. vide infra (lat. nlat. treba videti. Visit-karte) posetnica. zakonskim sredstvima. spram čega. vizirati (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. vizitira™ (lat. uzana kočija sa dva sedišta. vidovit čovek. takoñe: viza. visibilis. težiti za nečim. pojava. videtur) izgleda. via gratiae) prav. overen prepis. in vija jurio (lat. uzeti na nišan. osamljenost. vide supra (lat. fr. vizualan (lat. na adre-sama: preko. moralne beda. zanesenjak. viduitet (lat. videre videti) vidljiv. vidi ranije (u knjigama). zvanična overa. visionaire) vidovnjak. nišan. prema čemu. visum) opt. visiter) pregledati. pregledava akta. očevidnost. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. putem pomilovanje. okrenute jedna drugoj. bizantini-zam. naravno. vidi niže. udovički deo. pohañati. očiglednost. nišanska gajka. visiera) l. pro vidimacione (lat. prizor. visorium) tip. copia vidimata) overen prepis. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. poseta. gañati.. vidualitium) prav. nadzornik imanja. fr. vizavi (fr. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. poho-diti. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. sproću čega. vija (lat. visite) poseta. via put) sredstvo. vidimacija (lat. visitare. staviti vizu na pasoš i dr. izvršiti pregled. kad sede. 4. uobraženja. fig. vizitkarta (nem. vidimus (lat. priviñenja. sanjalica. pohoda. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. nišaniti. kratak ženski ogrtač za posete. tenakl. vizitator (nlat. pošto su viñena. visibilitas) vidljivost. overiti putne isprave. kao im. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. mišljenje. zagledati. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. pregledač. sravnili smo. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. vidimirati (lat. vide supra) vidi gore. viser) l. zvanjem i mestom stanovanja. tj. primetnost. slika. video. vidi docnije (u knjigama). uverenje o sravnjenju s origi-nalom. 2. halucinacija čula vida. dići i spustiti. visum viñeno. pretresa™. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. način. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vis-a-vis) lice u lice. onaj koji može duhom da vidi. fr. pri-državač listova. vija gracije (lat. vidi) video sam. videtur (lat. 3. overavanje. prekoputa. obudovelost. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. vizantinizam (grč. sanjarija. naspram. izvršiti pretres. vizualan. odrediti zapreminu posude. carinsko). visis actis) prav. grč. visitatio) posećivaše. visio. posetiti. očevidno. visio gledanje. npr. vija Beograd preko Beograda. npr. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). posećivati. gledanje. slika uobrazilje. smerati nešto. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. vizum (lat. visere gledati. voj. pasoše). vidit) video je. videre) viñenje. vizorij(um) (nlat. pregledane. overa jednog akta. videatur) neka se vidi. vizis aktis (lat. up. za overu. pregledanje (lekarske. visionarius. kao što se lako može videti. pr. opsena. polaznik. 5. vidua udova. prikaza. vidimus. vizuelan (fr. vizionar (nlat. predstava koju smatramo. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vidualicij(um) (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled. vizibilan (lat. za stvaran opaža]. utvara. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizir (ital. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vizija (lat. smotra. in via juriš) putem prava. vidi (lat. preko puta jedno od drugog. pričina. vizibilitet (nlat. videre videti. fr. viza (lat. vidni. visitator) posetilac. primetan. vizuelan. vidimus) videli smo. udovištvo. naročito potvrda da je prepis veran originalu. pregled. preko puta od druge osobe. viduitas) udovanje. poha-ñanje. videlicet (lat. pregledanje. prezimenom. kao kh. vidimer) staviti na nepggo vidi. karta sa imenom. visum) ono što je viñeno. vizitacija (lat. nalaženje. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. pesnik. vizura (lat. očevidan. via. vidi napred. predstava. razumljivo. vizita (fr. malo kanabe za dve osobe tako da su. Byzantion) v. pregled. vidit (lat. vidimiran. videlicet =videre licet) pril. vizionoskop (lat. visuel) v. fig. poho-dilac. sravnio. čini se. . 2. kopija vidimata (lat. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. videatur (lat. prema potrebi. psih. lekarska poseta. udovičko stanje. očigledan.

vina medicata) pl. vikarijat (nlat. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. podgrof. letnja svežina. pobednički. vicecomes. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). vilj (tur. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vicomte. vijatorij(um) (lat. Wichse) mast za obuću. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vivere živeti) pl. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. ital. pesma uz koju se igra. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vindicativus) osvetolju-biv. viktualijanci (nlat. fr. vikarni (lat. vilayet) mesto roñenja. Victoria) nit. barovitog mesta i sl. ville) letnjikovac. provodi na selu. viktorijaorandž hen. Viktorije (lat. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. seoska igra. vilavela (fr. a obično se provodi van mesta stanovanja. vicariatus) v. vikontesa (fr. papijota. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. astr. prethodnika reformacije u XIV veku. viktoriozan (lat. vikend. vikarija (nlat. victorieux) pobedonosan. biljna) vina. zaštićivanje. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. kapelanstvo. vilajetlija (arap. patrijarha) u jednoj oblasti. vilio-ris kondicionis (lat. od-mazdni.) muz. po zapovesti. villanelle. vikar (lat. imalin. vigonja. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa.) zool. Vendi. victus. viae-ductus) most iznad doline. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti.. bez vrednosti. unižavanje. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vikendica kuća za odmor. kuća izrañena u obliku letnjikovca. IX u čast Venere i 22. posednik vlastelinstva u Francuskoj. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. viktus (lat. biskupiji. slon. puta. dijecezi itd. sličan mandolini. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vilajet (arap. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". korpus vile (lat. kapelan. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. odmenjujući. vina (ind. hodometar. viktualije (nlat. vileñatura (ital. delokrug namesni-kov. engleska teleća imi-cla. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. na osnovu naredbe. vijatikum (lat. poslednja pomast. gusar.-tur. namesništvo. victualia. savijati) svitak za kovrčanje kose. wickeln omotavati. poputnina. vikingr) borac. vikont (nlat. vikarna krvarenja med. vicuna) v. neznatnije vrednosti. zamenik. životne namirnice. vitalijanci. wilaya. vilifikacija (nlat. vikunja (šp. naročito junak na moru. vinalije (lat. zastupajući. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vindikativan (nlat. vikler (nem. vi mandati (lat. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. fr. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. nasilno. pokrajina. tur. vija fakti (lat. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vivere živeti) način života. IV u čast Jupitera.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. osetljiv. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. week-end) nedeljni odmor. vilis (lat. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. samovoljno. rñav. viktorije (lat. vikarijus apostolikus (nlat. eng. vike (nem. radi razonode i odmora. vi mandati) prav. provincija. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. za bojenje vune i svile. villeggiatura) letnje vreme koje se. male vrednosti. u Engleskoj: niži sveštenik. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. od UŠ—XI veka. samovlasno. via facti) prav. prav. junak. željan osvete. vicarius) namesni. vilis jevtin) prost. viking (stnord. po naredbi svog vojvode (hercoga). god. ratnik. up. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. medicinska (ili: lekovita. . victus et amietus) hrana i odelo. victoriosus. silom. viktus et amiktus (lat. zavičaj. vina medikata (lat. vikend (eng. vreñanje. up. asteroid otkriven 1850. život na selu radi razonode. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. vicarus) zastupnik. kazneni. viksati (nem. viaticum) putni trošak. vinalia) pl. neznatan. sredstvo za život. viklifiti pl. viatorium) putomer. villa. vilstek (eng. fr. vikarija. hrana. vindikacija (lat. vila (lat. namesnik (pape. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vilayetli) zemljak. izdržavanje. farm. smanjivanje vrednosti. namesnički. bili na zlu glasu kao gusari. Vindi v. vikarijat. victualia) pl. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku.

združiti. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. gvint. violentia) v. fr. vinovnik) krivac. Winkelhaken) tip. žestok. prav. koji se opija. uže. vinklag (nem. violetan (fr. viola d'amore (ital. izazivač. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. sklonost piću. poljska kuća. violette) koji je boje ljubičice. Winzer) stručan vinogradar. maramica-ma). violata) obeščašćena. violata (lat. viola (lat. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. nlat. obavezati se. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. up. tužba zbog nanesene štete. violacija (lat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. violentnost (lat. vindicta) osveta. vino seko (ital. plahovitost. violetto. bog. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vinificator) proizvoñač vina. vinolentia) pijanstvo. violončelo. petlja. veza. papiru. vindicirati (lat. vitula) 2. neobuzdanost. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). vincire) vrpca. doznačiti sudski. vinktura (lat. žigicama). sklon piću. violatio) prav. tužba za zaštitu svojine. viola alta. vinczeller od nem. brano. vinovnik (rus. gšja-nost. metron) sprava za merenje jačine vina. takoñe: vindikta. povreda prava. slaže slova). naročito zanatlijskih. združivanje. viola di gamba) muz. brač-violina. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. izmešan s vinom. vinolentus) pijan od vina. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. nasilan. oskrvnjenje. naprasit. phobeo bojim se) strah od vina. alt-violina. viola alta) muz. mala violina. prekomeran. muz. nasilje. viola. Vindobone (lat. gañenje od vina. vrstač. šp. viola alta (ital. vinolencija (lat. prouzrokovač. obesvećenje. veština spravljanje vina. violentan (lat. braniti. fr. vinculum conjugale) bračna veza. vino tinto) v. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. sila. vint (nem. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. violet) ljubičast. ranije sa 12—14 žica. viola (ital. . pre no što je isplatio. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vinomer. violare jus territoriale) prav. viola d'amore) muz. vincire.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. viola di braccio) muz. viola di bračo (ital. letnjikovac. plahovit. žustrina. vinum. bog. prestup zakona. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. mržnja na vino. vinometar (lat. vinum misale (lat. ljubičica. v. violin (nlat. na pismima. vinkulum (lat. vindjak(n)a (nem. vinculum) konopac. kažnjavati. vino tinte (šp. spa janje. slagačica. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. od kojih su neke bile metalne. viola) l. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. postao insolventan. čuvar vinograda. vinifikacija (nlat. violencija. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. dosuditi. ital. violinum) hem. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. osramoćenje. veza.. vinctura. kažnjavanje. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. etiketa. up. brak. sla-galjka (mala metalna pregrada. up. violetta) nuz. opijanje. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. viole. vrpca. nlat. u širini štampanog retka. preteran. violet (ital. vindikta (lat. prisiljavanje. vinkl (nem. naprasitost. Vindobona) starorimsko ime za Beč. tinto. vinkulum matrimonii (lat. violica. prav. u početku ili na kraju knjige. vinifikator (nlat. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. grč. desnom rukom. vindikaciono pravo prav. vincula okovi) vezivanje. štititi. viiolentan (lat. vigna) vinova loza. ital. preteranost. žestina. prinudan. violencija (lat. vinkulacija (lat. vinum vino. silovana devojka. vinja (fr. sudskim putem tražiti svoje natrag. pu-dar. violare jus teritorijale (lat. fin. višega (fr. vinograd. viola di vindikaciona tužba prav. vinkulirati (lat. violentus) silan. ljubičica. spona. viola di gamba (ital. goropadan. ljubičast. vinculare) spojiti. mešavina plave ili crvene boje. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. sekt. vincilir (mañ. grč. docnije samo sa sedam drevnih žica. vinkulum konjugale (lat. primiti obaveze. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vigne. violentia) silina. ljubavna violina. violeta (tal. vindicare) osvetiti.. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. svezati.

devičanstvo. muškarača. ali se tom sposobnošću ne koristi. virilitet (lat.152 violina (ital. instrument sličan klaviru. deo nasledstva koji pripada pojedincu. mirujuća ili drema-juća snaga. govor) nauka o virusima. virus otrov. valjanost. virago (lat. virilizam (lat. virola (fr. koji je sposoban za rad. mor. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virtualis) sposobnost za rad. virago) muškobanja. hlorofilin. virologija (lat. viribus unitis (lat. virmanisati (fr. muškost. virilis) v. sa prikrivenom snagom. sposoban za dejstvo. trg. virement) fin. virtuelan (fr. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. četvrtina violine. malokrvnost. virilis) pol. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virilescentia) zool. violina. virga grančica) muz. zrelost. fig. na osnovu naredbe. današnji kontrabas. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. viola di gamba. druga violina. v. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). poremećaj u polnom razvitku kod žena. prividan. virilescencija (nlat. čedan. dubok glas. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. violine pikolo (ital. virpinija vrsta duvana i cigara. promene u karakteru. violirati (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. up. čelični kalup za kovanje novca. violine sekondo (ital. narušiti. jaja. virus otrov) med. prva violina. prostim knjiženjem. isplata koja se vrši bez gotovine. violončelo (ital. čednost. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. čelo. logos reč. virginitet (lat. snaga) snažan. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. . član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. bradatost. okretati lañu. virtuel. lat. violoncello) muz. vir muž. viridis zelen) bog. vii (eng. bledilo. votum virile. devojapggvo. spinet. viroze (lat. viridarij(um) (lat. virilis. virage) ani j. zelena bojena materija u biljaka. virement) fin. Č>JGvršiti obračun. naročito kod ptica. fig. virilna porcija (lat. viper-in (eng. celokupnom snagom. virilizam. silovati. violončelist(a) (ital. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virman (fr. virtualitet (nlat. virtualis) v. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. po zapovesti. vi rescripti) prav. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virtuelan lik virgo (lat. realan. devičanski. devojačka bolest. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. uzajamno obračunavanje. obesvetiti. virilni glas v. mužev-nost. muže-van. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. gradila. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. virginalan (lat. bitna ili pojamna važnost. violon) muz. violon (fr. devica. spolna nevinost. vir muze) muški. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. pol. virginalis) devojački. virgo) med. odvažan. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. preneti. virilist(a) (lat. virgimtas) med. violino secondo) muz. čistota. violine primo (ital. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. noć delovanja. violino) muz. mogućan. viraginitet. prebacivati (ili: prebaciti. whip) toplo piće od belog vina. virtuelan lik ont. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. uobražen. violiiist(a) (ital. virginal (lat. vi reskript (lat. bašta. virilan (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. svirač u violinu. šećera i začina. viribus unitis) sjedinje-nim silama. odvažnost. viri potentia) muška snaga. virilis portio) prav. najmanja violina. obrtanje (ili: okretanje) lañe. virgo intakta nevina devojka. violone) muz. pogaziti ugovor. fiz. violoncello) muz. prestu-piti zakon. d. a. devojka. obavezu. violare) povrediti. zrelo doba. mor. limunova soka. e). nagao zaokret. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. po ital. viridin (lat. čist. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). virilitas) muškost. violino piccolo) muz. violino primo) muz. viraginitas) fiziol. zarazne bolesti izazvane virusima. svirač u violončelo. supr. virole) spiralni svitak u satu. oskrna-viti. obepgčastiti. virtualan (nlat. virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med. virtuelan. vi presidii (lat. violonist(a) (ital. nastrojen za delovanje. sposobnost. kružno spuštanje aviona. viripotencija (lat. virtus sposobnost. svirač u violon. viraž (fr. up. fig. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. ginandrija. violinista) muz. viraginitet (nlat. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. ćemane.

virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. vispren (rus. vis inercije (lat. visceralan (nlat. tj. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vis legis) prav. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. vita (lat. 2. . menice. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. nutrica. vis maior) viša sila. velika umetnica. živ organizam. prosečne trajanje života (npr. sila zakona. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vita brevis. visceralis) utrobni. na taj način. lepljivost. viscum lepak) te-gljiv. vita život) životopis. odličan. piće od čaja. whisky) engleska rakija od žita. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. virulentan (lat. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). snaga koja dejstvuje. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. životnost. vis attractiva) fiz. drob. snaga. viskoznost fiz. virtuelna žiža ot. koji pomaže život. kurikulum vite. virtus) muška snaga. pluća. jetkost. pun žestine. vis apsoluta (lat. viscera (lat. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. zagrižljiv. pun ljutih i opakih sokova. onda je zbir virtuelnih. viski (eng. savršen. viršafterica (nem. virtuozan (nlat. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtuosis) valjak. tj. limuna i crnog vina. Wurstel) vrsta male kobasice. otrovnost. vista) trg. krepost. virtuoz (nlat. artikl. vojska. tegljivost. moć. verovatnoće življenja. virus (lat. oživljavajući. viscera) pl. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. sposobnost za život. naročito u muzici. vis armata) oružana sila. vis viva (lat.) 1. fore mažer. naročito lakova. naročito srce. virulentia) med. izazivač bolesti. vita brevis. viscidan (nlat. viskozimetar (lat. utroba. a vista) odmah po viñenju. vitalist(a) fil. izazivaju oboljenja. vešt. vrlina. sposoban za život. dro-ban. viñenje. vist (eng. tok života. snaga dokaza. up. poglavito u tehničkom pogledu. pokazi-vanje menice. vis) sila. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. vis absoluta) prav. viscosus. opšte stanje našeg organizma. unutrašnji or-gani životinjskog tela. neophodan. virtuositas) savršena veština. sila lenivosti. zagrižljivost. virtus (lat. onaj u kome se ogleda. viskozitet. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. viscacha) zool. vis armata (lat. tj. da luče otrovne produkte i da. grč. vis probandi) dokazna snaga. v. virus otrov) med. opšti osećaj života. jetra itd. vitalni osećaj psih. koje predstavlja važan trg. vitalitet. vir. viktualijanci. vis inertiae) fiz. vis vitalis (lat. koji se tiče života. lenivosna sila. vitalitas) v. vitalnost (lat. snalažljiv. viskozan (lat. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. a vista (ital. otporan. zecu slična južnoamerička životinja. virus otrov. dostigao savršenstvo. vis major (lat. vi-skoznost. virtuoskinja (ital. gnojav. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. jedak. viscositas) fiz. privlačna sila. virulencija (nlat. vitalizam (lat. naročito u muzici. plemenit. živahan. ital. vlast. vitalitet (lat. pristalica vitalizma. uvid. pome-ranja napadnih tačaka. vista (ital. sa životnom snagom. zarazna klica. virtuoznost (nlat. oštrouman. viršla (nem. ulja i dr. mogućnih. gnojenje rane. fig. are longa (lat. otrovan. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. uzvišen. vis viva) fiz živa sila. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). fig. vitalis) životni. lepljiv. valjanost. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. otrov. viscum. med. tj. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). fig. duhovit. viscidus) židak. vitalijanci (lat. vis probandi (lat. muškost. vis (lat. virtuosis. šećera. tvrdoglav. svojstvo viskoznog tela. vis legne (lat. veoma važan. u našoj svesti. gust. vis vitalis) životna snaga. zakonska sila. viskača (šp. vita) v. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. vis atraktiva (lat. vitalitas) životna snaga. hrabrost. celokupne zdravstveno stanje. fig. creva. vitalan (lat. viskoza (lat viscum lepak) hem. virulentus otrovan) med. kod jednog naroda). kinetička energija. bitan. viskozitst (nlat. mogućna. ars longa) život je kratak.

aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. eiter (nem. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. pretvarati se u vitriol. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitrificirati (nlat. beriberi. vicemaher (nem. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). silom. vi testamenti (lat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. plava galica). vitiosus) pogrešan. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitreus staklen. rahitis. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. staklena pregrada. pored poslodavaca. prozor. vitrificatio) postakla-vanje. biol. bez mane. vicenij(um) (lat. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. postakljenje. vitrage) staklena vrata. krivica. vicenalan (lat. pogreška. dućanski izlog. nalaze se u većini namirnice. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. pretvaranje u staklo. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. providan. sulfat (tj. svežim plodovima i semenju. vicioznost. vicezimacija (nlat. vitia aetatis) pl. vitiligo lišaj) med. vitrifikacija (nlat. Višva-karman (ind. porok. testamenta. vicijum nature (lat. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. putem prenošenja ili ustupanja. vicia etatis (lat. šp. vicijum kanonikum (nlat. vitriolo) hen. vitrum staklo. Vitleju. u svežem mesu. fil. koji ima manu. silom oporuke. vitriolisatio) hem. izdvojiti. obrnuto. kazniti smrću (u pobunama i sl. vi cessionis) prav. zelena galica). poročnost. vice-kon-zul. vitriolescirati (nlat. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vi cesionis (lat. nevaljao. mana srca. i radnici u srazmernom delu dobiti. vitrum) staklo. obično uzanog koloseka. gvožña (zvani zeleni vitriol. vicies dvadeset puta. pokvaren. viciozitet. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vi testamenti) prav. nedostatak. vicesimare) dvadesetko-vati. u protivnom slučaju. vitrificare) postakli-ti. gresi mladosti. sporedna železnica. oti-rač. bakra (zvani plavi vitriol. na osnovu poslednje volje. vitreolus dei. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. gresi (mladićkog) doba. seoski put. vitelus (lat. vitrezan (lat. najpopularniji bog u brahmanizmu. vicijum (lat. vitium naturae) med. od vitreus staklen. vitulus) žumance. koji je sa ned ostatkom. viciozan posed prav.) v. vitrescibilitet (nlat. pretvorljiv u staklo. sjajan. zamenjivanje. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitiligo (lat. Witz. viciozitet (lat. dosetljivost. rñavost. mleku i dr. kristal. vicinalan (lat. razne hranljive materije. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vice (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. grč. upravnik crkvenih dobara.). vitrometar (lat. vice verza (lat. vicinalne železnica. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitriolescere) hen. pretvaranje u vitriol. prozori. viče versa) obratno. vitium) mana. nestajanje pigmenata u koži. vitriol. pela-gru itd. wischen brisati) brisač. med. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitrescibilan (lat. vitrum staklo. cinka itd. vita život) pl. vic (nem. mane. žumancetu. vice-direktor.vitamini 154 Višnu vitamini (lat.) „Tvorac vasione". vitriolizacija (nlat. vitrum (lat. vicijum kordis (lat. prozorske zavese. zabluda. vicezimirati (nlat. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. promašaj. greh. prvobitno bog Sunca. vitraj (fr. još neispitane dovoljno. vicia. duhovit čovek. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitraž(a) (fr. H. kristalast. zamenik vladara. Višnu (ind. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitium cordis) med. seoski. vitreux) staklast. osuditi. duhovita šala. vitiositas) pokvarenost. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. želez-nica. metron) ont. omaška. posed koji nije bez zamerke. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vicedom (lat. npr. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vicioznost (lat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitellus. viciozan (lat. grč. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vicinalis susedski) opštinski. oštroumnost. fr.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu.). vitrine (fr. zastupanje nekoga. vicennium) vreme od dvadeset godina. koja vezuje samo obližnja mesta. vicedominus) namesnik. vitriol (lat. tj. fr. vitrotipija (lat. machen činiti) šaljivdžija. vicinalni put opštinski. pl. Witz) desetka. poročan. .

npr. s obzirom na boju zvuka. voki-toki (eng. vocabularium) rečnik. vokabulist(a) (lat. o. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vokalize (ital. vocale) muz. volatilizirati (nlat. isparljiv. vox humana) muz. sub hak voce (lat. čovečji glas (na orgulji). vokalna muzika pevanje. volabilitet (nlat. koprena. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. vokalizacija (nlat. konsonant. grč. ispa-riti. vodvilj (fr. konstruisan 1933. rang. u smeni (dokaz). volatilizacija (nlat. assa voće) samim glasom. volta) zidni svod. bog vetra. vox hybrida) melez-reč. voks (lat. pretvaranje u paru. 1831— 1912). volatilisatio) hem. točak za upravljanje automobilom. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. zasvoñena prostorija. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). M Šlajera (Schleyer. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. volant) pernata lopta. vokalna harmonija (lat. svetski jezik. tj. volatilis) hem. vežbe u pevanju sa slogovima ut. bez pratnje nekog instrumenta. mrtvih. vocabulum) lingv. danas: veseo. volee) let. vole (fr. . reč sastavljena od reči dva ili više jezika. dar. opna na mladim pečurkama. položaj. voks dei (lat. volat (ital. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). samoglasnički. pevajući. izraz. (solmiza-cija). vox populi. veo. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). volatilitas) isparljivost. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. komad sa kupleti-ma. voks akuta (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). dozivni padež. zvuk. isparavanje. promenljivost. volva (lat. visok (ili: oštar) glas. ton.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. asa vode (lat. vocalizzo) muz. volvulus (lat. vocalis. fiz. speak govoriti) meñunarodni. dobre žetve i lekarstva. god. pronalazak nemačkog sveštenika J. nestalnost. sklonost (nekom zanimanju. vox glas) gram. spadalo. e. samoglasnički. Vokalize. ital.) pl. uzaludno opominjanje. obešenjak. vocalis) gram. Wodan) mit. vokalizam (fr. fa itd. muz. volatilan (lat. udariti loptu u letu. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. zanatu. točak zamajac. zastor. krilo vetrenjače. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. u). ot vole (fr. volatilisare) hem. vokal (lat. tj. volatilitet (nlat. naročito za veo. u SAD. supr. vocalizze) muz. voks klamantis in dezerto (lat. fig. peti padež. višnuizam (ind. glasni. prethodnik esperanta. koji je u letu. ge. teorija samoglasnika. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. u ovom pogledu. volapik (volapuk = eng. vocatio) poziv. tj. pri toj reči (pade mi na pamet). vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vox Dei) posl. glas narodni je glas božji. volabilitas) povrpšost. vokalski (lat. mi. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. volant) koji leti. što narod hoće. letenje (ptica). vokativ (lat. fig. struci). vocalisme) gram. karner na ženskoj haljini. Vodai (nem. Vuogan. volan (fr. naziv. to je svetinja. vocalis) gram. pucati iz voleja u fudbalu. ime. isparava™. voks populi. ad voćem) uz reč. lepršav. volantai (lat. fr. višnujiti (ind. nestalnost. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. zavezanost (ili: zapletenost) creva. vokalan (lat. vocalis. volans. voile) prevez. vokaliza (nem. tj. vocabulum reč) pisac rečnika. fig. leteći. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). voks humana (lat. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vokacija (lat. vrsta tanke materije za ženske haljine. vox) glas. stariji naziv za Rumuniju. pozivanje na neki položaj. koji se tiče glasa. koji može da se pretvori u gas ili u paru. walkie talkie) prenosni radiotelefon. world svet. vocativus) gram. volvulus) med. vox virginea) muz. reč. vokale (ital. pobede. vokali-ziranje. voal (fr. glas istine koji nema dejstva.višnuizam 155 nestašno. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. volva) bog. za-interesovati.) vera u učenje višnujita. i. vocalisatio) gram. vodviljist(a) (fr. voks virginea (lat. ad vocem (lat. izgovaran. vokabular (nlat. mali poz. voks hibrida (lat. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vokabula (lat. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. reč. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. Jovana Krstitelja. vox acuta) muz.

električni napon. slatkorečiv. obrtati) gibak. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volti subito (ital. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volti subito) muz. volens-nolens (lat. jahač vešt u skakanju na konja. slatkorečivost. volubilitas) gipkost. nagla promena mišljenja. voltigeur) veštak u skakanju. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. sveska. lat. volo hoću) sik volo. . vrlo vešt konjanik. frivolan. Volta. V) fiz. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. fig. 2. nestalnost. metron) fiz. promenljiv. Volta. Volta. strelac (u francuskoj vojsci). naglo promeniti mišljenje. koji potiče od (ili iz) volje. jačina. poluobrt. volvere) rukopis. sikjubeo(. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. praviti veštačke skokove. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volvere okretati. nestalan. volitio) l. volutus valjan. voltametar. voltage) napetost. poluokret. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. ital. tj. metron) fiz. pre nego što dodirne tle. instrumenat za merenje potencijalne razlike. gljivama i dr. fig. tako zapove-dam. grč. metron) fiz. fr. konj obučen jahačkom vežbanju. lat. galvanski elektricitet. galvanizam. teranje konja u krug. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. voltižirati (fr. volicija (lat. vitak. punoća (glasa. bakra i sumporne kiseline. govorljiv. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. voltamper (A. prostor što ga zauzima jedno telo. dopusni. voltametar (A. volterijanizam. tj. volvere okretati. voltiger. obim. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. lat. voltižer (fr. volo (lat. igrati na konopcu. brzo okreni (na notama). izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. volta. najugledniji ljudi nekog mesta. volubilitet (lat. volitio) psih. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. savitljiv. volta (fr. Volta. okretan. zvuka). u fudbalu punom nogom) dok je u letu. up. inductio) fiz. nepostojan. tečnost u govoru. brzo prelaziti s predmeta na predmet. elektron. mesom. volja. tečan. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. pokretljivost. sic jubeo) tako hoću. ital. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. A. okretnost. grč. galvanski elemenat sastavljen od cinka. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volenti non fit injurija (lat. Volta. gran. lat. fiz. voltaizam (A. Voltin stub fiz. voltairianisme) fil. volitivan (lat. kao kod Voltera. grč. volte.: at. laki pešak. grč. volterijanizam (fr. volumen (lat. volta-elektrometar (A. zapremine. lisnata pasteta. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. spis ovijen oko štapića. sic volo. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. voltametar. željni. volte-face. volumen. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. voltaža (fr. dobrovoljac (vojnik). volens-nolens) „hteo-ne hteo". svitak. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. voltfas (fr. volterizam. volonter (fr. promenljivost. volumen. tome je pravo. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. tj. volumenometar (lat. voltaisme) fiz. udarac lopte (u tenisu reketom. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. Ampere) fiz. volontaire. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). voltera (fr. Volta. htenje. lisnate testo punjeno ribom. voltmetar. igrač na konopcu. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volubilis. v. volta-indukcija (A. dakle. izraz volje. volumen. vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. volej (eng. ko hoće da mu tako bude. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. savitljivost. volubilan (lat.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. epikurejski način mišljenja. napon struje merene u vo l tima. voljni. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volt (skr. volumetar (lat. volley) sp. bez obzira na lično raspoloženje. pojedinačni akt volje. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. muz. up. Voltin elemenat fiz. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. naponske razlike. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. knjiga. facies lice) voj.. M. voltmetar (A. v.

glas koji se daje za nešto. kurijski glas. vomirati. nezajažljivost. votacija (lat. vomitiv (nlat. vo-litiv. dakle. nego prema zapremini. zavetna žrtva ili dar božanstvima. intelektualistička psihologija. voluntas ultima (lat. volutacija (lat. redni broj 74. ukras na stubovima u obliku zavojice. predata. debeo. vomitus) ned. neprijateljstvo. vohajnit (nem. a voče sola (ital. glasati za. voluminozan (nlat. hem. odlučujući glas. voluntarizam (lat. velik. opsežan. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. voluptuosus. uvijeni puž. glas iz grudi. voluntas volja) liigv. Wochein) u Sloveniji. voluntas. zabavan. sit voto) s pravom glasa. bljuvati. vota. votum virile (lat. voluntas ultima) prav. pristalice voluntarizma. voluminoznost v. metria) veština merenja zapremine. izgla-sati. zool. povraćanje. . bljuvanje. voluntas volja) fčl. protiv nečega. koji je sastavljen iz više svezaka. a ne intelekat. fig. vomica) kec. vomitivurn) med. po mom nahoñenju. meo voto (lat. vomitirati (lat. vomikozan (lat. glasanjem odobriti. votum kurijatum (lat. čudotvoran. 2. votirati (lat. volumen. u mnogo knjiga.85. votiranje (lat. votivus) zavetovan. sulr. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. nepostojanost. volšebnik (rus. prišt. votum. topi se na 3400°. nestalnost. srebra ili voska. volum-teorija (lat. votacija. mañioničar. vodka) popularne ruska rakija. vomitus (lat. gramžljivost. odreñivanje količine rastvorene materije. skupljanje glasova. votum. obećanje. a voće sola) samo za jedan glas. plemenski mirovni sud (tzv. sinonim za mineral boksit. volumen zapremina. izglasavanje. vomika (lat. volutatio) valjanje. za razliku od kurijalnog glasa. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. voće di petto) muz. votant (lat. voluntas volja) fil. Votergejt afera (eng. voće) kuz. vomirati (lat. izglasavanje.. ital. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. pun veselja. opsežnost. znak W. vražda (rus. pevački glas. krvnika. sve-cima. voracitet (lat. glomaznost. voluptuozan (lat. čir. voluta) apx.) čarobnjak. voluptas pohota) sladostrasan. glomazan. vostro konto (ital. vomera) med. voracitas. glasanje. zajednički glas. atomska masa 183. vovere zavetovati. votivan (lat. votiranje. vomicosus) ned. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. poslednja volja. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. voče (ital. 3.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. mañijski. gde ima ležišta boksita. v. zavetni. vomitare) med. zavada. nazvan po mestu Bohinja (nem. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. veoma tvrd i otporan metal. voće di testa) muz. vražda) 1. Bunt). votans. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. vostro conto) trg. uvojnica. tungstem. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. grč. testamenat. voluntaristi (lat. povraćati. pl. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. votka (rus. voluntas (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). teo voto) po mojoj želji. prijatan. glas iz grla. pun glas. sub voto remisionis (lat. votivum) etn. Wochein) min. krvno kolo). savetodavni glas. theoria) hek. voluminositas) obi-mnost. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. up. voluntativ (lat. pohotljiv. vorax proždrljiv) proždrljivost. kum vogo ilimitato (lat. vomitirati. votum konzultativum (lat. zlata. volo hoću) volja. volšeban (rus. kum vot (lat. voter) dati svoj glas za nešto. votum curiatum) ukupan. strasan. šara u obliku puža. pun čireva. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. na vaš račun. voluta (lat. v. svaña. sredstvo koje izaziva povraćanje. voluminozitet (nlat. votum decisivum) prav. fr. votiv (lat. fig. wolframium) hem. votatio) v. naročito: čir u plućima. votum decizivum (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. volfram (nlat. gnojav. crkvama i dr. što se mene tiče. votare. voče di peto (ital. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73.) natprirodan. votum (lat. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. vovere) glasač. spirale. fizkol. obi-man. voče di testa (ital. voluminozitet. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. stat pro racione voluntas (lat. votatio) glasanje. koji. vovere) zavet. votum consultativum) prav. kabast.

koji bljuje vatru. Vulgata (nlat. zajedničkim. prosto rečeno. Na taj način ove materije. vulgus (lat. u etru. jezikom prostog sveta. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. slab. na temperaturi od 130—140°S. vultus izraz lica. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. obranljiv. uopšte. učiniti nešto opštim. fig.066. sin Jupitera i Junone. lat. vulcanus) kol.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vultispeks (nlat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. materica kod životinja. Vodai. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. ozledllv. vulneraria (lat. Vuotan (stnem. prostaštvo. zajedničkim. opšte poznatim. vulnus letale(lat.78 km). vulnus letale) smrtonosna rana. objaviti. neotpornost. vulnus (lat. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. nlat. terpentinu i dr. vulgarizator (lat. svakidašnji) nizak. logos reč. vulkanisti (lat. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulgarizirati (lat. pomešanih sa sumporom. povredljivost. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. ruševina. neotporan. benzolu. naročito za čakšire. nlat. pulkanizam (lat. usled visoke temperature. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. pr. vulkani-™ (lat. vulgarizam (lat. koji se može raniti. vulkanizacija (lat. vulgaritet. Wunder čudo. vulcanus) pl. obično. god. grč. vulkanizer. vulgarnost. niskost. vulgaris običan. vulva (lat. lice. Vulkan (lat. vulnerabilis) ranljiv. uprošćenje. vulgirati. vulgarnost v. vulnerabilitas) ranlji-vost. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgaritas) običnost. vulcanus) kol. vulgaris opšti. vulkan (lat. vulgaran (lat. prostački. vulvitis (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulva) med. vulkanolog (lat. postanak (ili: poreklo) vulkana. elastične i ne rastvaraju se. neptunizam). up. obranljivost. prostakluk. vulneraria) pl. vulkanski (lat. vulvus. kaučuka i gutaperke. vulgarisatio) uprošća-vanje. ozle-dljivost. vulnerabilai (nlat. vulkanitet (nlat. vulnerabilitet (nlat. med. vunderkind (nem. puk. čudo od deteta. koji potiče od vulkana. nepristoj-nost. Vulcanus) kit. prostakluk. vulvo-uterinski (lat. vulgare učiniti opštim. vulcanus. činjenje da bude svima razumljivo. vulnus) rana. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulgus) narod. fizio-gnom. logia) kol. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulkanologija (lat. vulcanus) kol. vulcanus.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. postaju. vulcanus. činjenje opštim. vulgarisare) uprostiti nešto. svetina. usijano kamenje i rastopljene stene. neupotrebl>iva stvar. grč. vulkanizator v. vulgo (lat. vulcanus. preterano uprošćava naučne pojmove. vulcanitas) kol. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. sredstva za lečenje rana. kod naroda. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulkanizer onaj koji vulkanizira. kol. vultispex. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. povre-dljiv. vulkanistički. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulgarizacija (nlat. vulkanizirati (lat. olupina. gomila. sa radionicom u vulkanu Etni. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. obnarodovati. shvatanje da . vulva) inat. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. dete bludnice. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulgaritet (nlat. narodski. vulgo) pril. stidnično-materični. vulvula) zool. uterus) ašt. Wuotan) mit. stidvdšd. prostački način izražavanja. sra-mnica. u narodu. nlat. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulvula (nlat. sklonost bolestima. učiniti da nešto bude svima razumljivo. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. u običnom životu. nepristojan izraz. vruć pepeo. ieptu-nisti). fig. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. kao obično. vrsta (rus. v. . versta. vulkord (eng. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana).

gažist(a) (fr. gazolin hen.. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gabarden (fr. gazzetta. gabro (ital. pobednik. krupnozrna erup-tivna stena. plemenitost. model u prirodnoj veličini ili umanjen. jemstvo. Ge= germanijum. veo. staklenih boca i druge robe. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gavaz v. sastavljena iz strofa od po dva stiha. službenik. tur. stalna zarada. gavijal (nlat. torokuša. up. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gaibba) l. za kišne ogrtače. fiz. gavone) zool. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. g). vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). metal. afrička antilopa. kao skraćenica: g=ipaia. gayret) revnost. gazela (arap. slična srni. gabionada (fr. odela i ženske tkanine. gadlje. gage. pripada grupi retkih zemalja. 2. gazette) dnevni list. gazela (arap. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. služi za grejanje i osvetljenje. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gayra. natopljena gumom. 2. šp. vrsta morske ribe.25. vojnik musliman. tur. prema kome se nešto oblikuje. gabionnade) voj. gazel (arap. gabbro) mm. novine. mrki ugalj. gabion) voj. gaggio) zaloga.A V E ILN D 166/ G G. stanovnik pustinje. drveta) u gas za gorivo. gavialis) zool. Gd=gadolinijum. gagathos) min. narodni muzički duvački instrument. g= skraćenica za gravitaciju. G—peti ton u dijatonskoj skali. gadolinij(um) hem. gajde (arap. krletka. srčanost. lignita. gaza (fr. gabarit) kalup. zool. gazeta (ital. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. a pamučne za lake haljine i. gazal. onaj koji drži zalogu. gaža (fr. gazal) 2. duhovna stvar. kaytan) 1. živahno. uviti (ili: uvijate) gazom. muz. krt. tajo (ital. gazirati (fr. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. rešetkast sanduk za prenošenje voća. tur. gayb. plata. gazi) ratnik. gayda) nuz. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). prav. kavez. znak Gd. up. gazzella) 1. redni broj 64. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. skriveno. osobito česta u književnosti istočnih naroda. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gajret (arap. gagiste) plaćenik. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. dve ili više izolovanih žica za . tajno. tamnozelene boje. tur. gazela. živi. gavota (fr. fig. stvarajući zvuk. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. fr. lan-tanida. čilo. grudobran od koševa punjenih zemljom. dged. gabion (fr. atomska masa 157. hemijski element. kavaz. veselo. sastoji se iz kožnog meha. geman. ital. vrsta crnog ćilibara. Atherina hepsetus. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. narnik. gayp) ono što je nevidljivo. kao smola crn i voštanog sjaja. gajtan (grč. ital. gavun (ital. poglavi-to ljubavne. gažiranje (fr. najamnik. ga'ib. gazal. gaeta (ital. hem. gaip (arap. Ga = galijum. hen. gajb. g četvrto slovo naše ćirilice. tvrdica). naročito se odlikuje velikom brzinom. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gabarit (fr. vrsta lirske ljubavne pesme. ključa izmeñu 70—80°S. gagat (grč. gazal. jedanaesto naše latinice (G. stalna nagrada. gaytan. tečni deo sirovog petroleuma. alapača. gaietanćn tur. gazi (arap. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gajba (ital. qai'da. primalac zaloge. junak. gaio) muz. borac za veru.

bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa.. čovek koji se hrani poglavito mlekom. gala.) beli ogrtač kod Egipćana. udvaranje ženama. galaktoskop (grč. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. phagem jesti) mleko-jed. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. gala-predstava. uglañenost. gala. galaktopira (grč. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. ašikovanje. galaktologija (grč. galantizam (fr. prijatna ukusa. pomoću usijane žice. mlečni kamen. spletenih slično vrpci. galvanizam fiz. kao sredstvo za nagrizanje. lepeze. fino ponašanje. v. skopem gledati) 1. galvanisati v. klavirskih dirki itd. galaktički (grč. Mlečni Put. bakra i cinka sa kiselinom). galaktorea (grč. galanterist(a) (fr. galaktakratija (grč. galakto. metria) merenje mleka. an gala (fr. kele) med. utvrñivanje valjanosti mleka. učtivost. zastoj mleka kod dojilja. Galaksije (grč. rukavice. tanak mlaz. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. ital. fig. prekomerno gubl>enje mleka. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktofora (grč. gala. Galaksije. gala (ital. pion mastan. Galaktika (grč. gala. galaktografija (grč. galaktozidi v. . galantna bolest venerična bolest. pristojan. galante) pokazivati se darežljiv. u paradnom odelu. gala. galantirati se (fr.). ukusan. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. galante) izdašnost. trošiti ne štedeći. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galakturija (grč. mlečni.) pr. gala. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. galaktopiometar (grč. Kumova Slama. od galaksije ili talak-tike. phoreo nosim) pl. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. fig. doteran. galante) uslužan. galantnost (fr. galvanisati 2. galaktocela (grč. glikozidi. rug vatra) med. galaktoza (grč. galalit (grč. gala. galanterije (fr. ljubazan. la-skanje. uglañen. in gala) u svečanom odelu. Arapa i dr. gala. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". lithos kamen) mlečni kamen. v. fr. galaKtos mleko. gala mleko. em gala) ili in gala (ital. tj. tvrda. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. gala. sistema zvezda. metron) instrument za merenje masnoće mleka. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. galaktagoga (grč. otmenost. galante) nadriobrazovanje.(grč. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. lepo odeven. dopadljiv. galaktometar (grč. šp. gala. svidljiv. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. radnja sa tzv. izdašan.) astr.). galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. mlečni jaspis. ljubaznost. dvorska. izdašan. učtiv. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). može se bojadisati. galaktofag (grč. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. npr. galantan (fr. naročito prema ženskom polu.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. veštačko oživljavanje. galabija (arap. uron mokraća) med. galvanizirati. fin. galanterija.pocinkovati gvožñe"). gala. „kratkom robom" (bižuterija. mlečna groznica (kod porodilja). svečan obed itd. maramice itd. gala. kosmičke prašine i dr. jata. veštački oživeti. ago proizvedem) med.. galantan stil muz. stasis zastoj) med. gala) svečani ukras. logia) nauka o mlečnim sokovima. prijatan. gala. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. gala. tapše. svečana nošnja. galaktostaza (grč. češljeva. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. svečanost. gala. častan. uslužnost. sredstva za izazivanje mleka. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). prividna učenost. lithos kamen) hem. galaktit (grč. 3. rheo curim) med. maglina. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za .. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. akratia neumerenost) med.. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galanterie) predusretlji-vost. galaktogen (grč. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. galaxias) astr. fig.160 sprovoñenje električne struje. gala. gala. koji je lake ruke. gala. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galant. upotreba galvanske struje. trg. gala mleko. galaktometrija (grč. med. elastična i sjajna. gala-večera i sl. šp.

galvanometar. grč. pokriven balkon (u pozorištu. grč. grč. slušaoci. naročito slika. tropos obrt) bog. parlamentu i dr. Faraday) med. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galijaš. Galvaniju) istosmer-na električna struja. predmeta (od drveta. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. fig. grč. v. Gali (lat. galvanografizirati (Galvani. galvanoplastičkim putem. naročito takav kliše. kausis gorenje. galvanska struja (po L. pobakri galvanokaustika (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. up. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. voska i dr. ital. up. zbirka umetničkih dela. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. struje. posrebravanje bakra. grč.161 galvano (ital. grč. čahura svilene bube. slika) v. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. mornarski dvopek. up. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galerija (nlat. u rudnicima: prokop. grč. galvanotropizam (Galvani. galvanoplastika (Galvani. e. grč. med. galenisti pl. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galvanski elektricitet fiz. Voltin stub. grč. fig. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galera (fr. Galli) pl. lat. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galenizam med. galeote. galvanoplastika. medalja. galeonist(a) (ital. galere. dug hodnik. plassein obrazovati.). galvanoskop (Galvani. da bi na taj način postali bolji i trajniji. u utvrñenjima: pokriven hodnik. spoj više galvan-skih elemenata. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galeta (ital. zatim se pospe grafitom i onda. grč. galletta) l. plaketa i dr. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. ital. farm. galenit (grč. typos lik. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. zbog svojih dugih zidova. Galvaniju. šp. grč.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanostegija (Galvani. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galenski lekovi. instrument koji pokazuje postojanje struje. galgnhumor (nem. električne. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galvanskim putem. up. gipsa. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galenski lekovi farm. kori-dor. galvanoterapija (Galvani. nlat. 2. galera. galiota. elektromagnetizam. galeria. galvanomagnetizam (Galvani.). galvanoglifija (Galvani. ital. galvaiska baterija fiz. galeotta. galvanometalurgija (Galvani. gledaoci. galenica) pl. punctura bodenje. veoma brza ratna laña srednje veličine. poniklavanje gvožña itd. koji su bili keltskog porekla. therapeia lečenje) med. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. koji ga je otkrio). grč. pozlaćivanje srebra. bod) med. galvanoskop. glyphis zarez. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galvanotipija (Galvani. galvanotehnika (Galvani. publika (u pozorištu. šp. grč. tj. robijaška laña. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galeot (šp. indukcionom strujom. grč. magnetes)B. galvanopunktura (Galvani. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galizirati galvanohromija (Galvani. galvanski elemenat fiz. galvanografija (Galvani. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. grč. parlamentu). metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje.). sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. sagorevanje) hir. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. usiljena šala. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanometar (Galvani. galeota (ital. skopeo posmatram) fiz. metron) fiz. up. galenika (nlat. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom.). galvano-faradizacija (Galvani.

ital. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). gallicisme) osobenost francuskog jezika. gamarologija (grč. galofob (lat. galionizam. grč..785 1. galimatias) zbrka od reči. galion (ital. ital. galina (lat. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. Gallia. igranje polke. galoppo) l. fr. lestvica. spoljni konj u „trojci". galoper) jahati u galopu (ili: trku). težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. tama (grč. Galileju. fiz. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. Gallia. arap. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. šp. mržnja na Francuze i sve što je francusko. Gallio. vrenga. galon (eng. grč. ali mnogo kraće talasne dužine. kammaros. gama-zraci (grč. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). širiti. galski petao petao kao simbol Francuske. galeotta) v. Gallus. 1791—1863). philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. muz. up. galikanski (lat. galimatijas (lat. lat. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. vrsta starinske morske lañe. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). phobos) preteran strah od Francuske. robi-jaš. galilej (po G. u odnosu prema papi. niz od osam tonova. iambos) megr. golijat (ital. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. razvijati se vrlo brzo. po eksploziji dveju atom-skih bombi. fig. galop. galoni (fr. galski. l gal=l cm/s2. Gallus Mathiae. galoche. gallon. mania) v. ital. galomanija (lat. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galikomanija. galop. dijal. fr. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galiot. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galopen (fr. U Engleskoj = 4. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). sifilis. up. gallicistes) pl. raditi nešto vrlo brzo. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galijun v. ital. halijak) v. rojte. galija (ital. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. Galija (lat. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). s funkcijom antitela. kammaros rakušac obični. gammarus) zool.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. graphia. galikus morbus (lat. tj. Gallia) Francuska. 2. Gallus. igrati polku. gallicus. gajtani. galikomanija (lat. mania pomama. galoscia. galea) veslač na galiji. . med. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. grč. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. francuski. gamma) fiz. galera. galeot.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. Gallus. Gallus. jezika itd. galicisti (fr. galopin) slušče za trčkaranje. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galeota. grč. nlat. galion. vrlo su prodorni. galo-romansko (l&~. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galons. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galofil (lat. grč.. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. nejasan i nerazuml>iv govor. katalektični anaklastični tetrametar.). grč. galeone) lom. grč. galopada (fr. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galoni) pl. skala. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. nlat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galijaš.546 1. nlat. galoman (lat. galopira™ (fr. galiot (ital. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galeot. galijambus (lat. ordonansoficir. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galiota (ital. logia) zool. galski (lat. Imaju ogromnu prodirnost. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. voj. v.) v. gallina) kokoš. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galop (fr. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galea. gamar (arap. u SAD=3. reči bez smisla. francuska reč u nekom tuñem jeziku. gamarografija (grč. galochia) kaljače. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. trčati u skokovima. galicizam (lat. galošne (fr. jahanje u trku. galofobija (lat. nauka o ljuskarima (rakovima). galera. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galli. galikanizam (fr. galomanija. Gallus. galia. Gallus. fr.

fr. vučac. gargarizma (grč. genesis) biol. pokvariti. ital. razvijanje vučca. gangrenozan (nlat. gamelan (mal. spolna ćelica. mrtva kost. med. prelaziti u truljenje. gangrenira ti. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. kon garbo (ital. preparat izvañen iz korena broća. živa rana. grgljanje. zigot. gargarismos) med. rasprava o braku. Gant. ispiranje guše i usta grgljanjem. gangrenescencija. garantija v. bespri-zorni.). ganiluk (arap. šegrt. ispirati usta i gušu grgljanjem. up. guardia) straža. ganglitis. gargarizo) med. garant (fr. garant. oleum ulje) hek. ganoidi (nlat. stečaj. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gangrenizovati se v. koji boluje od vučca. gangster. svrab. bronzanih ploča. primati odgovornost za nekoga ili nešto. lat. golicavost. fig. šp. gargarizacija (grč. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. kamašne. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. garantno pismo bank. gamos brak. garaža (fr. ganglijski sistem zool. čamci. con garbo) muz. sudska prodaja zbog prezaduženosti. banda. gangrena (grč. gamogonija (grč. zool. gangrenescirati.. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gagglion) med. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. gurguran. prema trećem licu. ganglija (grč. voñe i sl. guard. da bi se propustio drugi brod. gargija (tur. agamogonija. bambusovih svirala i dr. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garancija (fr. garansin (fr. obešenjak. zapaljenje živ-čanih čvorova. gnjiležan. koji trune. koji je u truljenju. nomos) em. gavgrevizovanje v. naročito odabrana. obilje. gambusino (šp. izazivati vučac na nekom delu tela. nadraženost kože. ulični mangup. prelaženje u trulež. gargouran) trg. gargarismos) med. encant. gambusia) zool. gamologija (grč. rskavičav izraštaj. jamac. ganglion mrtva kost) zool. garbin (ital. incanto) trg. gargalizam (grč. garancija. uvi-jači. garantie) jemstvo. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gargalismos) med. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gamba) v. izuvi-jan korak u plesu. za izvršenje izvesnog posla. gamba (ital. logia nauka) nauka o braku. čapkun. truljenje mekanih delova tela. jedem) med. osiguranje. sprečavaju razvitak komaraca. garantir) jamčiti za koga ili što.. gard (eng. gargarizacija. skitnica. garantirati. gone rañanje) biol. garance) broćni ugalj. garbo) pristojnost. v. gametogeneza (grč. imaju srebr-nast sjaj. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. viola da gamba. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gangraenescere) med.-tur. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. rañanje putem spolnog oploñavanja.gamašne 163 garda gamašne (fr. gamache) pl. gamos brak. ganoin (grč. nekog političkog prvaka. npr. gnjilež. gang) razbojnička družina. licitacija. ital. dokolenice. gamos brak. grgotati. garantirati (fr. ganglionitis med. gangraenosus) med. učtivost. gangrenescirati. garant. supr. garantol (fr. gangraina. deran. a time i prenošenje malarije. gažgrenescirati (nlat. guarento jemstvo) jemac. grgljati.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. odbrambeni stav u boksu. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. u Meksiku. koji sadrži čistu bojenu materiju. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gangraenescentia) med. gamet (grč. gangster (eng. gavgreiirati v. . fig. gargujada (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. fr. gang (eng. gargarizirati (grč. gargarizam. gambit (ital. graino gloñem. ital.) javanski narodni orkestar. ganilik) bogatstvo. gamonomija (grč. pristojno. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gargouillade) cifrast. odane i pouzdane pristalice. vagoni. štitonoša. v. gametes) biol. garguran (fr. jer. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. garantovati v. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. mačevanju i sl. garbo (ital. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. ganoidei) pl. gamen (fr. gambusija (nlat. gangrene. mor. kargi) koplje.. gamin) slušče u kuhinji. gangrenescencija (nlat. štitonoše (vrsta riba). telesna straža jednog vladaoca. garde. grgotanje. gant (nem. sigurnost. ganglitis (grč. garda (fr. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gargarizam med. biljaka. up. zaraziti. garde) sp. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. uništavajući larve. ganglionitis.

garmond til. . silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garden-party) sastanak društva u bašti. pratilac. (u pozorištu. gardn-parti (eng. garderobarka (fr. gasometar (grč. garnir (fr. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. dodatak. gardina (nlat. gasifikacija (nlat. konobar. fr. garderobiere) čuvarica garderobe. garderoba (fr. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garder čuvati.. garotirati (fr. chaos. garrocha. vrsta opasnih uličnih razbojnika. sprava za primanje. telesni stražar. uplinjavanje.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. dugmeta i dr. gas-koks (grč. garrotte. salata. nakit. bećar. ital. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garcx>n. sve odelo i sve rublje jedne osobe. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garniture) oprema. Garnierung) ukrašavanje jela. ukras. garofano) bog. muškobanja. karanfil. garsonirati (fr. biti muškobanja. eng. plin. vazduša-sto telo. garmond) tip. B. gas fiz. dame) pra-tilja. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garrotters) pl. garconner) ponašati se kao muško. gornje kapute i dr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. ukrasiti. fr. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. momačka soba. garnizonirati (fr. nameštaj. raznim povrćem i sl. gasificatio) fiz. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. gas-dinamo (grč. chaos. garderobar v. garnijerit min. gradini. vojska koja boravi u jednoj varoši. pribor. garnir.). naročito u Londonu. gasconnade) hvalisavost. garnizon (fr. zbog stanja svojih molekula. sprava za merenje količine gasa koji struji. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. nužnik. garofan (ital. chemeia) hemija o gasovima. garofan. biti odan pederastiji. opljačkati žrtvu koja se. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. momački stan. garota (šp. + 1644. chaos. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garofal v. nem. posada. garrotteurs. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). gas-automat (grč. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. courtine. garderoba. cortina. eng. pomoćnik. prema grčkoj reči chaos nered).). kelner. dečak. koja se gaji zbog mirisnog cveta. motor) teh. garrotter) udaviti pomoću garote. gard-kot (fr. i hem. dynamis sila) fiz. razmetanje. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. garnirati (fr. chaos. garoteri (fr. smrtna kazna davljenjem. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gasara. Americi). momak. gaskonada (fr.. svečanost koja se proslavlja u bašti. krompir. zahod. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. dečko. garnison) voj. Rubiaceae. neženja. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. chaos. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam.). up. chaos. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. gardist(a) (fr. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. nlat. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garnirung (nem. garnison) voj. garnirati. garsonjera (fr. koncertnoj dvorani itd. garnet) mor. garde-cote) obalski brod. garter) čuveni engleski orden „podvezice". naročito mesa. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. upotrebljava se za gorivo. garmon. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. ital. ital. gasmotor (grč. garmon (fr. začiniti. 1499— 1561). ho-landski hemičar i fizičar J. pirinač i dr. garnitura (fr. razmetljivost. garnet (eng. chaos. čuvar obale. pomoću zamke bačene na vrat. sprema. guarnire) snab-deti. čuvanje i ispuštanje gasova. garcio) mladić. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. v. obično bez kuhinje. telo koje. garočon (iš. naročito gasa za osvetljenje. garrotte. biti u gar-nizonu. lat. teh. varoš u kojoj boravi vojska. gas-generator (grč. kalfa. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garter-orden (eng. garde la ren (fr. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. Helmont. upli-njenje. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. nlat. gasohemija (grč. garretto) zavrtanj za davljenje. garson (fr. ruda nikla. razvijanje vazduha. metron) fiz. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. svi kostimi pozorišta.

gastralgija (grč. gastrikos) stomačni. algos bol) med. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastrolater (grč. želudačni. gaster. gastro. spad želuca. razmekšavanje želudačnog zida. gurman. gastropoda. zool. plicatio) med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. onaj koji voli dobra jela. gaster. gastrobrozis (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. ne pokrećući usta. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gastrozofija. gaster. gastrektazija (grč. gaster. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. nomos zakon) sladokusac. lat. gaster. otvaranje rupice na želucu. prekomerna ješnost. gastrolater. gaster. gastromanija. gaster. ektasis proširenje) med. takoñe: gurmanluk. gastroza (grč. gaster. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. grč želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. enteron crevo) med. v. gaster. gastromanija (grč. gastrorafija (grč. gastranaks (grč. grč u želucu. gastroplikacija. gastrolatrija (grč. gaster. gastrosofija v. sladokustvo. pathos bolest) med. gastronom (grč. gaster. progrizenost) želuca. gastrostomija (grč. gastrostenoza (grč. regnymi prsnem. gastranaks. gastrolit (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. gastralis) anat.) med. gastrimargia) proždrlji-vost. gaster. pokvarenost želuca. gasteropoda. gastralan (grč. rheo tečem. diaphaneia providnost) med. želudačni. veštak u spremanju finih jela. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. zapaljenje želuca i creva. spasmos grč) med. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastritis (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastroenteritis med. stomačni. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. krvarenje iz želuca. gastroman. logos reč. gaster. takoñe: gurman-luk. gastropatija (grč. gastrospazmus (grč. gaster. trbušni. curim) med. malakia mekoća) med. želudačna groznica. gastrizam (grč. gastromalacija (grč. gaster. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastroman v. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrilog (grč. tj. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. puževi. želudac. gaster želudac. gaster. prekomerno lučenje želudačnih sokova. up. rñavo varenje. zapaljenje želuca i jetre. pretrpavanje želuca hranom. gastrologija (grč. gaster. gaster. zapaljenje želuca. gasteralgija. gaster. aden žlezda) med. probava hrane u želucu. gaster. gastrodinija (grč. v. napad bolova u želucu. rñava probava. životinje koje se kreću na trbuhu. gastrorafija. gastrenteričan (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. koji može.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastričan (grč. epar jetra) med. gastroskopija med. brosis razjedanje) med. stenos uzan) med. gastronomija v. utroba. gastrorea (grč. logi'a) veština govorenja iz želuca. koji pripada trbušnoj duplji. gastrepatičan (grč. gasteranaks med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrimargija (grč. gaster. koji se zove „stopalo". tj. gaster. apah gospodar) med. zapaljenje želudačnih žlezda. probavna delatnost želuca. v. gastroskop (grč. lithos. varanje.(grč. koji živi da jede i pije. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. koji se tiče varenja. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastroadenitis (grč. gastromantija (grč. gastroplikacija (grč. gastrenteritis. gaster) med. gaster) med. krisis) med. gasteropoda pl. gaster trbuh. nervozno oboljenje želuca. ptosis pad) med. gaster. v. piis noga) pl. naročito želuca. gastroptoza (grč. bol u želucu. gaster. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. suženost želuca. skopeo gledam) med. gastrodijafanija (grč. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gaster. gastrenteritis (grč. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. zool. gastrologija. gastricizam (grč. gastroenterolog (grč. gaster. gastropoda (grč. gaster. raphe šav) med. gastroragija (grč. bolesno stanje želuca. odyne bol) bol u želucu. enteron crevo. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster. grč u želucu. gastrilogija (grč. puknem) med. gaster. opšti naziv za sve bolesti želuca.) koji se tiče želuca i jetre. razjedenost (ili: probušenost. gaster. gastrepatitis (grč. gastrokriza (grč. . stoma usta) med. latreia) služenje želucu. nlat. sladokustvo. v. gastralgiJa. gaster. gaster) med. gastrozofija (grč. proširenje želuca.

gvaš (ital. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gaster. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije.) lju-bitelj želuca = gastrolater. Gatter) teh. prodor (ili: prosutost. gvano (šp. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. gvanako (šp. gatirati (nem. gatmetje (fr. Leiter voña. gaster. rñav radnik.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. kafeni. Fr. seljaci jahači u lampama. gvaraia (šp. gaširati (fr. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. žutosmeña i zemljasta masa. materija koja se dobiva od smole gvajaka. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa).) gastrofil (grč. larslukod muhamedanaca: nevernici. Gvelfi (ital. rñavo slikati. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gvardinfante (ital. upropastiti nešto rñavim radom. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gvajak (šp. Guaiacum officina-le. oleum ulje) farm. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. raka i dr. gaulajter (nem. guanaco) zool. kele) med. sanctum) bot. 2. po matematičaru i astronomu K. veselje. ošljar. u navrtnju). krivoverci. najvažniji sastojak kreozota. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. šala u slici. lek protiv tuberkuloze pluća. sveštenici obožavao-ci vatre. gasiti kreč. Gueffi) v. podvala. gacher) praviti malter. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. „sveti rat" muhamedanaca. gaudeamus) budimo veseli. guarana) h«i. s neočekivanim. gatten. . geg (eng. nesmotrenost. naročito su poznati kao odlični jahači."). zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. ptičje ñubrivo. gate-metier) trg. prevara. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. biljka u Novoj Granadi. upravnik) pokrajinski voña. 2. „Zemlja". guano) izmet od morskih ptica. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). guardiano. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. lat. gvako (šp. smicalica. gatre (nem. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. gvineja (eng. gvardijan (ital. temno sečem) med. grč. gattieren) razne vrste ruda. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. guarana) farm. gein (grč. med. guardianus) čuvar. guayaco. glupost. fig. guardinfante) „čuvar deteta". alkaloid koji se nalazi u gvarani. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). kao trgovački artikl. oblast. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. gaučo (iš. obožavaoci vatre uopšte. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. gaffe) l. rñav zanatlija. gaudium) radost. gvint (nem. goauche) slik. up. huano. Gau župa. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). fr. gastrula) visa. ge zemlja) agr. od 1840. uvojak. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici).) rat protiv nevernika. stražar. neobičnim. gaf (fr. gaus fiz. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. magi. paradrksalnim. gag) l. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. greška. gaster. philos prijatelj. gastrula (lat. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gastrocela (grč. laž. vozi u Evropu i Sev. drugi stepen u razvitku blastoderma. dati u bescenje. Gewinde) meh. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. živi još i sad u divljem stanju. pivo Južnoamerikanaca. gabr) pl. gebri (pere. giter. . uživanje. nlat. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. vrsta pamučne indijske tkanine. poz. gaucho) pl. pre topljenja. sman-drljati. majstor-kva-riš. guarapo) prevreo sok šećerne trske. fig. slično kafi i čaju. . Gibelini. gvaranin (šp. gvajakol (šp. žutoj groznici. loza (na zavrtnju. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gater (nem. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. guayaco. drljati. Gea (grč. gavarapo (šp. gauči. prodati (ili: prodavati) ispod cene. kosmološko božanstvo starih Grka. nlat. gaudeamus (lat. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. gaudijum (lat. gatofobija (lat. visoko do 15 t. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. ge) mit. tuzno. kila) želuca. guaco) bot. gedal (tur. smola toga drveta. zbog čega se. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. catus mačka. guazzo. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje.

gemula (lat. genera) pl. stvaranje. udvojeni suglasnik. nem. francuskom: immence. poreklo. po dva. gtypho režem. teška 40-45 kg. gemelli) pl. generalat (nlat. prav. smesa. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. geminacija (lat. generalne proba (lat. gevealogija (grč. voj. pl. geng (eng. grč. udvojenost.šat. generalia) pl. gekoni zool. gejša (jap. vrsta antilope. uopštenje. rod. gek"). zbir poena u igri tenisa. svi generali jedne vojske. generalis) opšti. gen (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. fig. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. naročito omiljen ukras u staro vreme. prime-niti (ili: primenjivati). gelatio) mržnjenje. general koji za vreme rata. poreklo. genesis roñenje. gelender (nem. Gelander) ograda na stepenicama. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. genge (fr. generalni (lat. gem (eng. v. rodni. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gšhtijanje. dvojnost. gevezimantija (grč. gemma. dem. rodo-slovni. generalisatio) uopšta-vanje. velika kao koza. vrhovni zapovednik. fr. javnost. poreklu i razvitku porodica. po Darvinu. u svim vojskama ima više stepena i rodova. probare) poz. Knjiga postanja. glavna proba. udvostručiti. general . generalis) pl. gem (mañ. isterivanje pupoljke. geloskopija (grč. generalizacija (nlat. generalatus) generalski čin. udvaja-ti. živi u Alpima. glavni. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. generalisti (lat. vrhovni. gelsonimo (ital. generalis. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gemza (nem. ledi. nasledne supsten-ce. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. blizanci. u nemačkom: kommen. gelacija (lat. Americi i Novom Zelandu. gem) zool. Gemse) zool. geminare) udvojiti. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. genealog (grč. gemmula pupoljčić. smržnja-vanje. gemacija (nlat. pupljenje. generaliser) uopštavati. vrsta tkanine od kamilje dlake. gangster. gušteri koji proizvode zvuk (. tema (lat. udvostručavati. na Islandu. fr. geminirati (lat. urezujem) veština brušenja dragog kamenja.. gejzir (isl. gemeli (lat. npr. deo odigrane igre u tenisu. mostu i sl. gelsonimo) kicoš.. fićfi-rić. gemogliptika (lat. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. generalne punomoć prav. generalni vikar (lat. generalizirati (nlat. postanak. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. mischen. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. generalisare. game) sp. gelazmus (grč. pelikan. nesit. generalisati v. generalitet (lat. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. up. geier. smejanje. generali ja (lat. geminatio) udvajanje. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. praistorija. gelao smejem se. genus. voj. geminare udvostručiti) lingv..gek. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. logos) rodoslovac. genesis) roñenje. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. uopštiti. ñeneralat. u Sev. generalissimus) voj. generalis) opštost. više zapovedništvo. geminata (lat. genea. generalisim (nlat. genealogist(a) v. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalis. promatranje (ili: proučavanje) smeha. udvostručavanje. skopeo gledam) psih. gemišt (nem. gsnealoški (grč. opšti podaci. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). zbližavanje. doba pupljenja. stezanje. zbliženost. generalizirati. geneza (grč. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. postanak. guinguet) trg. . generalis. uopštenost. generalni guverner (lat. geysir) geol. glavnokomandujući vojske. ñeneral. genealog. postojanje udvoje. generalisati. genea pokolenje. gelao smejem se) smeh. gemischt) ono pggo je pomešano. naročito grčevit smeh. klica koja pomaže razmnožavanje. od gemma pupoljak) zool. dobiva nasleñem. rodoslovlje. geneelogie) rodoslov. gemmatio) bog. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva.at. gemma. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gang) razbojničke družina. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. nauka o postanku. divokoza.

generator) rañan. Štab) voj. v. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. genetička metoda fil. genetički inžinjering (grč. stvaralac. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. koji se odnosi na postanak (genezu). izdčšan. genethlios dan roñenja. generatio) rañanje. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. fr. zajedničko ime za životinjsku. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. generozan (lat. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). genikuliran (lat. proizvoñač. procu.genetičan (grč. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. eng. generique) v. generički (lat. engineering) rodilački. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. postajanje. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. bios. gsnerifikacija (nlat. genetikos) fil. rodni. sprava za biofizike i citologi-je. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja.genijus seku li (lat. genijus loci (lat. koleno. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generalis. koja potpunom stručnom spremom. genetlijakon (grč. generalis. genetičar (grč. ñanjem. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. v. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genije. nem. genus rod. čvornovat. genialitas) v. velikodušnost. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. božanstva (anñeli). generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. fr. koji se Francuskoj. generique) koji njegov duh zaštitnik. genius. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. proizvodan. prastvaranje. (anorganskih) tvari. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. doba. stvaralica. genetivus) gram. otadžbine. geniculatio) klečanje. podatljivost. izražavanje poštovanja klečanjem. biohemije. uspavanka. sa (za razliku od deskriptivne metode. višeg suda. obeležje. rañanje) stručnjak za genetiku. roñenja. tvorački. . nauka o nasleñu. tačka. izdašnost. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. rañanje bez semena. gsneracionizam (lat. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genijalitet. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. generificatio) log. genius) genije.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. izvanredna darovitost. naraštaj. veliko. fr. genikulacija (lat. jak. genethlios dan roñenja. darežljivost. kao pomoćnici i savetnici. gignomai rañam se. kolenast. stvaranju. tj. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. generički. karakter. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. blagorodnost. mat. postanak živih bića iz mrtvih darovit. generalis. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. pramajka. rodilac. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. proizvoñenje. stvaralački izvanredno samozačeće. su godina. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. generosus) plemenit. onakvu dodeljeni. generatriks (lat. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genetikos od genesis postanak. genijus patrije (lat. pesma za uspavljivanje dece. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generativan (nlat. površinu ili telo. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. stvoriteljka. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. pokolenje. oblast primenjene biologije koja. oznaka. genus. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genetiv (lat. generalni sekretar (lat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. fkz. višim kakva je sad). koristeći generator (lat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. stvaranjem. generatrix) roditel>ica. velik duhom. genijus (lat. komandantima. up. dečju i rañanju. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. genijalnost. genius saeculi) duh vremena dušan. kretanjem proizvodi liniju. duhovna osobenost. rezultate molekularne ge-netike. darežljiv. ili veka. genitiv. generositas) plemenitost. logia) proricanje dana i časa roñenja. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). generacio ekvivoka. genijalan (lat. mesta. genius patriae) dobri duh generičan. rodim se) kolena.

up. genius. genos) biol. stvaranje. pleme. rañanje. genualni (lat. ge.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. genus) rod. genuinitas) istinitost. geografija (grč. obliku i životu Zemlje i njene površine. koji spada u geografiju. dynamis sila) geol. gencijanin (lat. geo. geognozija. zemljomerstvo. Svaka individua ima jedan jedini. geoizoterme (grč. genitet (grč. genufleksija (nlat. gena obraz. zemljomer. blassios klica. geogonija (grč. geoblasti (grč. bi'os život. gentis) neznaboštvo. gram. genos pleme. genitura) roñenje. geograf (grč. graphia) zemljopis. izdanak) pl. kolenski. ili u pravcu juga (južna širina). ge zemlja. ge. jednak. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. koleno. gens (lat. uobličujem) med. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). logia) nauka o životu Zemlje. gignomai) v. gentilizam (lat. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). geogenija. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. nauka o položaju. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. geodet (grč. geognozija (grč. geogonija. spolni organi. botanike) biljna geografija. lat. graphia) opisivanje duhova. gignere rañati) pl. genitiv (lat. narod. porodica. operacija koja se sastoji u krpljenju. genus (lat. rod. gens) rod. veličini. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. gignomai postajem) postanak Zemlje. gentiana) hem. vernost. geographikos) zemljopisni. ge. ge. ge. geobiologija (grč. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. stvaranja i menjanja Zemljine kore. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. organi koji služe rasploñavanju. genitalia. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. logi'a) nauka o velikim. dinamička geologija. zemaljski. vrsta. geogenija (grč. daiein deliti. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. genom (grč. genuinus. grč. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. narod. spolni. ge. genitura (lat. poklon pred kim. nauka o postanku. ponizno odavanje poštovanja. ge. proizvoñenje. ge. thermos topao) linije ili površine koje . geognostika v. geografski (grč. genitalije (lat. stvarnost. geogonist(a) (grč. deo nečega ili poticanje od nečega. geodinamika (grč. plasso obrazujem.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. gens. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu.(grč. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. kretanju. oblik) istinski oblik Zemlje. neponovljivi i specifični genotip. genuflexio) klečanje. grč. ge. ge. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geobotanika (grč. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genualis) koji se tiče kolena. genos vrsta) lingv. genuinitet (lat. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. eidos vid. klanjanje. genius. geognost (grč. same po sebi i s obzirom na čoveka. geognostički. genotip (grč. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. geneion brada. učenje o duhovima božan-stvima. geognostika. ge. genioplastija (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. poniznost. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. lincura. biol. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. nlat. genoplastika (lat. uobličujem) med. geodezija (grč. obrazovanju i razvitku zemlje. tačnost. nepatvorenost. genos. genocid (grč. ge. nativitet. i'sos isti. typos) biol. rod. genitalan (lat. pr. geoid (grč. geniologija (lat. tj. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. oplodio seme. plasso obrazujem. mnogoboštvo.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. caedere ubijati. genu koleno. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. bot. genitivus) gram.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degnek) batina. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). poniznost (devotizam). devirginare) razdeviči-ti. izopačiti se. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. udarac batinom po tabanima. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. povratiti. devolucija (lat. neusiljen. izmetnu™ se. osloboñenje od neke obaveze. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. devolutio svaljivanje) prav. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. puza-vost. degarnirati (fr. naročito: ostaviti u nasledstvo. izvući iz neprilike. . žrtvovanje života. de. smirenost. pun poštovanja. veliko poštovanje. devonski period. degradatio) poniženje. vitrum. vitrum staklo. skrušen. karbonske. razrešiti. puzavičav. izopačen. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degenerisan (lat. izopačavati se. skinuti gumu sa nečega. prezrivo: pritvorio pobožan. rešiti. lakoća. izopačenje. de. devitalizacija (lat. ponizan. izmetanje. devitrifikacija (lat. degažiran (fr. potpuna odanost. spretnost. devitrificirati (lat. izmet-nut. mač. degradacija (nlat. izopačenost. degenerare) izroñen. izmeta™ se. devoratio) gutanje. proždiranje. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. podzemnim bogovima. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. licemeran. devomere) med. izroñenje. devonski period geol. žderanje. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). izbljuvati. devirginacija (lat. neusiljenost. vita život) lišavanje života. degažirati (fr. 1900. preneti nešto na koga drugog. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. u znak pokajanja. devocija (lat. degommer) osloboditi od lepljive materije. degager) osloboditi. degoržirati (fr. pročisti™. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. odvojiti. danas: pobožnost. pogoršan. lišavanje čina i zvanja. de. degenerare) izroditi se. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degrader) zapostaviti. opadanje.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degradare) zapostavljen. propadati. devolvirati (lat. deglutitio) gutanje. ako umre jedan supružnik. svoñenje na niže stanje razvoja. okretan. u igru (obično o golmanu). devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. opadati. god. deflorisanje. degradare. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). dabl). davits) mor. otpustiti iz vojske. degenerisati (lat. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). devitalizacija zuba med. degarnirati tvrñavu voj. izopačavanje. degarnir) ogoliti. skinuti ukras s nečega. degage) slobodan. osloboñenje mača od protivnikovog mača. degagement) sloboda. umrtvljivanje. degresija (lat. degeneracija (nlat. izbaci(vati) loptu u polje. degeneratio) izroñavanje. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. fiz. žderanje. pobožan. degomirati (fr. izroñavati se. potcenjen. propadanje. devoracija (lat. pritvorna pobožnost. otvoren. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devirginirati (lat. devotus) bogu posvećen ili odan. lišen čina i zvanja. degluticija (nlat. pokoran. privrženost de Golu. pogoršavati se. bljuvati. celokupne imanje pripada deci. degrasirati v. vulkanski rad bio veoma snažan. smiren. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. deflorisa ti. devovere. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degažman (fr. devoluciono pravo (lat. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. licemerstvo. lišiti nekog čina i zvanja. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degorger) očistiti od mulja. izroñenost. fr. digresija. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devocija. v. devovere) v. devomirati (lat. skruše-nost. ponizan. u stanu napraviti tajni izlaz. sporedan tajni izlaz. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. sp. kvarenje. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. degoržiran (fr. mač. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degumirati. degradiran (nlat. izbaciti. devotizam (lat. koji se nalazi u stanju opadanja. degredior) v. osloboditi mač od protivniko-vog mača. potceniti. degradirati (nlat. degenek (tur. devits (eng. železne dizalice za izvlačenje kotve. uniziti. devotan (lat. degresirati.

zakidati. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dedoublement) psih. degustirati (lat. ded hit (eng. des-. izvoñenje. brisati neki dug. v. nezadovoljstvo. mirisa i vida. dedignatio) preziranje. naročito »seneka. „živi točak". neraspoloženje. degomirati. . nepriznavanje. dezanbalirati (fr. dedicirati (lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dežurati. izmirio je. pokvariti skladnost. dežurati (fr. dedoubler) voj. dez. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. poklanjanje. čelik). desavouer) poricati. npr. okrnjiti. zakinuti.(fr.. dedomažirati (fr. ne priznavati. izvoditi. (fr. deductis impensis) po odbitku troškova. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. pokazati. dedit. detrasirati. lat. naknaditi štetu. kad oba konja stignu na metu istovremeno. dedirati. Daidalos) fil. deduktis impenzis (lat. openiti. udvajanje. pokvariti nekome volju za nešto. des-. dezanektirati (fr. objasniti. nevoljenje izvesnih jela. posvećivanje. pa da ih posmatra i analizira. v. dao je. dezin-sekcija.). deducere) v. desavouer) odricanje. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. opozivanje. degrosirati (fr. probanje. dedublirati (fr. Dedal (grč. kaljanje. deduktivnost (lat. deditirati (lat. deductivus) log. nipodaštavanje. dedecoratio) sramoćenje. 2. dežurni (fr. dedaleum (grč. nerešene trka. degustacija (nlat. utanjiti (srebro. dare dati) trg. lat. dedicija (lat. degrossir) doterati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. jedan odred vojske smanjiti na pola. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. degouter) l. poreći. nemanje volje za jelo. dezavuirati (fr. dedicator) zaveštač. posvetilac. degraisser) očistiti od masti. degustatio) kušanje. dedi) trg. deetatizacija (fr. dedicare posvetiti. dedukovati (lat. dezaneksija (fr. koji vrši službu. uneti razdor. dezavuirati. deshabille) noćna haljina. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. etati-zacija. obeštećivati. izložiti. lepo izrañen. dedekoracija (nlat. skinuti penu. vršiti službu (naročito za oficire. nlat. gnušanje.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. desemballage) trg. ugladi-ti. dedit (lat. graditelj lavirinta na Kritu. brisati . degout) odvratnost. dezabije (fr. dati otštetu. dedukcija (lat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. kuv. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. masnih mrlja (vunu). poremetiti zglašenost. zavaditi. dedignacija (lat. iskorenji-vanje. lekare itd. mirisa. dedikator (lat. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. dedommager) obešteti-ti. kućnoj haljini. domaća haljina. otac Ikarov. dare dati. robu). daidaleos) umetnički. osporavati nešto. dedicatio) posveta. raspakovati (npr. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. pravni dokaz izvesti iz drugih. desaccorder) izazvati neslogu. deductio) log. jelo. dezapoantirati (fr. oprobati. 1919). deduktivna metoda v. odricati. ogaditi (nekome nešto). kakvoća postojanja kao deduktivan. platu. pokloniti (npr. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. nekome neku knjigu) zaveštati. desavantager) oštetiti. degustator (lat. šaren. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dezavantažirati (fr. dedukcija. degustacija vina odreñivanje ukusa. dedikacija (lat. odreći se aneksije. deducere) izvesti. potcenjivanje. deducirati. dead heat) sl. dezakordirati (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom. degustare) okusiti. odbijanje od neke sume. dezavuisanje (fr.) lice koje proba pića. nameniti. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. muz. odreći. otklanjanje. raspakivanje. dezodoracija). deduktis deducendis (lat. tj. udvostručavanje svoga bića. sprečavanje (npr.) slabljenje uloge države. ispaki-vanje. već dokazanih činjenica. deducirati (lat. de jour) koji je na službi. dezavuisati v. desemballer) ispakovati. dedalski (grč. gañenje. poricanje. dare) trg. trg. zaveštavanje. deduplovanje (fr. en deshabille) u -domaćoj. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. supr. okušati. dedicare) posvetiti. de jour) biti na službi. beščašćenje. dezanbalaža (fr. degumirati v. degutirati (fr. samo površno dodirnuti. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. kitnjast. deditirati. odvratiti nekoga od nečega. zootrop. dedirati (lat. po-svećivati.mrtva trka". kapitulacija. platio je. dokazati. vešt vajar i neimar. deditio) predaja. degu (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). an dezabije (fr.

lat. des-. desarmer) razoružavanje. vazduh. obnova) uništavanje veze. oxys oštar. zbuniti. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. prebeglica. dezercija (lat. dezorganizirati. integrare uspostaviti. logfa) nauka o spletovima. dezopstruktiva (fr. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. nemilost. deserter) napustiti vojsku. dezinfekcija (fr. lat. u rastrojstvu. a ne roba novac). koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezertor maliciozus (lat. raskinuti. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. npr. dovesti u nered. dezorganizacija (fr. gubl>enje ljubavi. lat. rastrojavanje. desolant) vrlo tužan. npr. nesnosan.. žilama. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. obstructum) pl. lat. dezinteresiran (fr. algos bol) med. napuštanje vojske. pathem patiti. žila. inflaci-ja. desertio) voj. desinteresse) nekoristoljubiv. hig. dezodorizacija (fr. reducirati. stana i dr. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. desoler) opustošen. lice koje taj posao vrši. lat. des-. iskren. dezarmiranje (fr. dezmopatologija (grč. jadan. smesti. v. rastroj-stvo. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. desarmer) razoružati. neutešan. desequiper) raspremiti brod. ispod zastave. npr. desaffection) nenaklonost. dezmologija (grč. utamanjivanje zaraznih klica. rastrojavati. dezodorizirati (fr. razdružiti. organske veze meñu sastavili delovima. osloboćavanje od kiseonika. prav. dezolatan (fr. reflacija. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. smanjiti stalni kadar. des-. up. grapho) zool. naročito ženu. sredstva protiv zatvora. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. rasulo. prostodušan. desmos. desertor malitio-sus) prav. desassortir) razdvojiti. raspariti. des-. des. up. dezodoransi (fr. sečenje žila i spletove. insectum buba. tome sečenje) med. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. kad novac traži robu. vojni begunac. grč. dezmitis (grč. ruke itd. lat. dezmografija (grč. desmos veza. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezinfektor (fr. lat. lat. nauka o bolestima žila i spletena. grč. dezorganiza-cija. odelo. dezoksidirati (fr. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. dezmotomija (grč. desertus) nenastanjen. odeur. deserteur) begunac iz vojske. med. napraviti nered. lat. ljut) hen. pobeći iz vojske. zapaljenje zglob-nih »sila. lat. dezinsekcija (fr. stan. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezodorizirati. dezasortirati (fr. vezama itd. bol žila i spletove. des-. magnetiziranja.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. desmos. pretrpeti) ned. položiti oružje. des-. dezaproprijacija (fr. bekstvo ispod zastave. dezintegracija a toma fkz. desorganiser) rastroji-ti. logia) med. des-. razočarati. svojine. smanjivanje stalnog kadra. dosadan. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. des-. 13 Leksikon . nesebičan. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. osloboditi od kiseonika. dezertirati (fr.) od zaraznih isparavanja i materija. dezinficirati (fr. deflacija. dezolantan (fr. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). desmos. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezorganizovati v. des-. odeur miris. sindezmologija. dezintegracija (fr. pust. bol.. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. otkužiti. pomesti. opisivanje žila i spletove. dezen v. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezorganizirati (fr. dezekipirati (fr. pathos patnja. des-. dezafekdija (fr. desen. dezinjolni barut (fr. dezintegrator (fr. dezmopatija (grč. bol u žilama zglobova. odela. tj. des-. rasturiti. integratio uspostava. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. desmos) med. raspuštanje vojske. rñave stolice. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. vrlo žalostan. vrlo bedan. des-. designolles) voj. odricanje (ili: napuštanje) svojine. uneti rasulo. opusteo. oxys) hem. zbrku. raspustiti vojsku. otkuži-vanje. dezarmirati (fr. desmos žila. desmos. razbijanje atoma. des-. nenaseljen. dezinformacija (fr. dezerter (fr. dezoksidacija (fr. lat. dezertan (lat. dozmalgija (grč. hig. narušavanje neke celine. razdvajanje. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. dezinflacija (fr. nered. otkuživati. inflatio nadimanje) fin. u čovečjem telu. nepristrastan. obstruere zapušiti.

pometnja. Lesing.. dezorijentisati v. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. sisar. v. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. zver) zool. da. oćelavljenje. v. decembra 1825. dekalirati (ital. curenja itd. pometen. do dekadi). de fakto. deset komada. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. odavanje božanske počasti. dekalitar (grč. dezorijentisan v. grč. ceniti više svega. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. med. npr. telo od deset uglova. deka. dekalo (ital. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. 26. izmet. therion divlja životinja. staklo. preneti crtež na providnu hartiju. deka. sa bakra ili kamena na drvo itd. de jure (lat. deiktikos) koji se osniva na primerima. tekst. dekaed. deinos. metron) mera za dužinu od 10 metara. decadenza) opadanje. s pravnog gledišta. smanjiti. pristalica deizma. oterivanje. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. desetougaonik. v. decalo) trg. facere učiniti) obožavati. mania pomama. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. orijaška pretpotop-na životinja. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. du odi itd. dekagram (grč. dekaginičan (grč. poliedar sa deset površina. deka. zbunjen. porculan. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. deka. pogoršavanje. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. Dečke) l. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deist(a) (lat. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. strana. zavoñenje sa pravog puta. grč. dekados desetina) desetorica. deka. dekagon (grč.. gyne žena) sa deset žena. dekadent (nem. deinoza (grč. decalquer) prenositi otiske. teizam. dekadni sistem mat. deset. deka (nem. pokrivač.). pomesti u nekoj prilici. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. deus) fil. up. dezorijentirati (fr. zbunjivanje. deintegrirati (lat. deiectio) prav. zbirka ili delo od deset knjiga. na dokazima.. up. . deka. deifikacija (nlat. bog. deka deset) 2. preuveličavanje. glavni predstavnici: Volter. hedra. pesnika Bokača). u nekom mestu. nañena u okamenotin-skim ostacima. dekalog (grč.. ital. deitet (nlat. preteri-vanje. deus. dezorijentiran (fr. decimalni sistem. deificatio) obožavanje. izdvajanje. metal. dekalogos) deset božjih zapovesti. npr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. dekalkomanija (lat. dekametar — 10 m i dr. zabuniti. v.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. de-calare) trg. period od deset godina. pokrov. pod decimalan. dekabristi (rus. propadanje. broj deset. deinos strašan) ret. titulama itd. propast.) pristalica dekadencije. izgubiti u težini usled sušenja. dekas. ukazivati čast kao bogu. pod decimalan. deus) fil. osnova) geom. de-cadere opadati. Livijeva „Rimska istorija". gubitak u težini neke robe usled sušenja. Ruso. up. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. pomesti. suziti. deificirati (lat. dekalvacija (nlat.-. izveden na pogrešan put. dekados desetina) mat. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. deintegrare) oduzeti od celine. de jure) po pravu. kožu. dekas. deka. deizam. raspad. lim i dr. mat lecimalni sistem. deinoterij(um) (grč. curenja itd. u nekom mestu. ćebe. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dejizam. tucati. u izvesnim prilikama. decalvatio) oćelavljava-nje. mera od deset grama. deka (grč. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. dekalkirati (fr. skr. Mendelson i dr. dei gracija (lat. deizam (lat. deitas) božanstvo. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. de-calcare ugaziti. hemera dan) deset dana. Decamerone. fr. Dekameron (ital. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. strast) veština da se slike u bojama. metahroma-tipija. dekametar (grč. deiectorium) med. dejizam (lat. lučenje. 'grč. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. navesti na pogrešan put. deus bog) fil. litra) mera od 10 litara. udaljivanje s položaja ili poseda. u nekoj prilici.. deiktičan (grč. smeten. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital.. dezorijentirati. dekadika (grč. dejekpija (lat. dezorijentiran. dekada (grč. dejektorij(um) (nlat. guber. sedalo. u upotrebi od Karla Velikog). zaveden s pravoga puta. ispražnjavanje stolice. bez orijentacije. gonia ugao) geom. dekadencije (lat. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. desetni sistem.

deklarešn ov rajts (eng. iskazni. dekatirati. npr. decapitation) odsecanje glave. dekar (grč.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declaration of rights) izlaganje prava. objavljivane. deklamacija (lat. veridbe. sa puno izražaja. obezglaviti. fr. visokoparno. stylos) apx. deklamovati v. objavljivati. . obznaniti svoju odluku. dekapsulacija (lat. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deklinator (lat. deklamirati. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. odstraniti. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deka. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. decanter) hem. deca-piter) odseći glavu. rečito. udaljiti. decatissage) postupak pri dekatiranju. što odgovara deklamatorskoj veštini. dekastilon (grč. muž) bat. dekaster (fr. declamatio) veština usme-nog izlaganja. razreda. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. reda. dekastih (grč. declinabilitas) gran. decantare. npr. koji osporava. deklaracija (lat. mesto službovanja dekana. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. odbija. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. fr. caput glava. dekanat (nlat. declinare okretati) fiz. kardinala itd. strofa od deset stihova. skretljivost. više svešteno lice. declaratio) objava. deklamatorski (lat. decantation) hem. decanatus) dekanstvo. razbi-striti. aner čovek. deklarativan (nlat. u Lineovom sistemu deseta klasa. odmah posle biskupa. deklamator (lat. decastere) deset kubnih metara. izlaganje. govorenje sa puno izrazitosti. umetničko govorenje neke pesme. fr. dekarbirirati (fr. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. ili o veštini lepog beseñenja. o osnovnim načelima engleskog ustava. dekantacija (fr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. u Parizu. deka. predsednik fa-kultetskog saveta. declamator) umetnik u govorenju (stihova). skreće. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. otočiti. decanus) l. dekantirati (lat. 4. pronañen 1822. izjavljivati. odstupanja. dekarbonizirati. declarare) objaviti. dekanski jezici (ind. deklamatorij(um) (nlat. Dekham) v. promenljivost. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. klase. 2. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). izjava. decarburer) v. declasser) brisati (ili: izbrisati. decaper) površinu metala — zagrevanjem. kuvanjem u sodi. sposoban za skretanje. dekapirati (fr. izjavni. trg. zvanje i položaj dekana. 3. dekapod (grč. deklinatoran (lat. deklinabilan (nlat. carte) pošt. dravidski jezici. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. objava engleskog parlamenta 1689. de-. poniziti. čitanju. sposobnost skretanja. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. deklina torijum. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. deka. grañevina na deset stubova ili svodova. stichos) lit. izjaviti. izraziti se. deklasirati (lat. dekarbirirati. vežbanje u govoru u školi. de-charta. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. deklamando (ital. odstupanje. de-classis. declinare) koji odstupa. deklinabilitet (lat. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). declamatorium) vežbanje u deklamovanju. objavni. dekapitacija (fr. obezglavljenje. dekandrija (grč. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. declinabilis) gram. skretl>iv. ocediti. dekatisaža (fr. deklamatorika (lat. deklarirati (lat. trg. dekapitirati (lat. fr. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. up. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). capsula) med. deklamira™ (lat. deset etera. declamando) muz. isključite) iz jednog društvenog staleža. deka.: Mislim da ćeš poslati. dekartirati (lat. veoma izrazito. npr. dekatirati (fr. lat. izjašnjenje. prome-nljiv (po padežima). dekarbonizirati (lat. deka. agea površina) mera za zemljište od deset ara. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. declamare) besednički. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. v. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa.

išča-šenje. dekontirati (fr. decoquere) fark. poz. ures. nameštanje pozornice pomoću kulisa. decolorare obezbojiti. dekokt (lat. reč sastavljena od više reči. med. odbijati. popuštanje neke bolesti. dekolirati (lat. obnažen. odvajanje aviona od zemlje. astr. dekorisati (lat. deklinacija (lat. nakititi. dekorisanje v. dekoloracija (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). trg. ulepšati. skretati. kusur. uresiti.. odvarak. uresni.. dekomponirati. . dekoltirati (nem. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. de-combinare) rastaviti. deklinograf (lat. raščlanjavanje. oslabeti u boji. oduzeti boju. dekomponovati v. truljenje. obezbojenja izvesnih tvari. izgubiti draž. prideve. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. poletanje. metron mera) fiz. imati na sebi orden. fr. dekolorimetar (lat. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. ures. bleñenje. declinatio) gram. dekoracije (nlat.). uzletanje. declinare okretati) gram. decoctor) onaj koji prekuvava. gubljenje boje. fig. delovati (nem. dekoltovati (fr. decken) pokriti. tako da se vide grudi. pozadine i dr. decoloratio) obezbojenje. grč. pozorišni slikar. astr. decollage odlepljivanje) avkj. dekoracija. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). ostatak. ukrašavati. vrat. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. naročito u keramici. obezbojenje. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. dekoltieren) obnažiti. koji krasi. dekorirati (nem. popuštanje u boji. ukrasi™. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. dekoktor dolozus (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. ukuvak. završavanje uzletanja aviona. dekompozicija (lat. 2. ure-san. odlikovati ordenom. prokuvavanje. decollete) sa izrezom na haljini. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje. odbiti od duga ili . imenska (lli: padežna) promena. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. dekombinirati (nlat. poklopiti. fiz. ukuvavanje. ark. decorativus) ukrasan. decolleter) izrez na haljinama. hem. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. odlikovati ordenom. grč. dekolte (fr. izbledeo. polet. dekoltiran (fr. odličje. dekolorirati (lat. otpis. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. fig. kontrolni račun. sastavne delove. decolorare) obezbojiti se. dekorater (fr. sastavne delove. ukras. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. menjati po padežima (imenice.. ekvatora. kome je oduzeta boja. fig. dekoloriran (lat. zamenice i brojeve). obezbojiti. radnje i dr. polazak aviona. koji služi za ukrašavanje. sve dekoracije jedne pozornice.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. dekont (fr. prav. decoctor dolosus) prav. dekolacija (lat. koji je izgubio boju. dekoktor bonorum (lat. odbitak od duga ili računa. kićenje. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. ukrašavati. dekolonizacija (lat. koji je izgubio draž. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. oduzimanje boje.) rastaviti. odvojiti. ne priznavati. bezbojnost. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekokt-infuzum fark. kombinirati. grapho pišem) astr. deklinirati (lat. prekriti. declinare) fiz. gran. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. zastrti. biti de-korisan dobiti orden. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. decor. ukuvava. deklinometar (lat. ukras u boji. raščiniti. koji resi. declinare. poz. dekompozitum (lat. decompter) trg. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. postaviti sto. de. orden. med. declinare. razgolititi vrat i grudi. ukrasni. grč. umetnički izrañenim nameštajem itd. odstupati. lepota. otpisati. decoloratus) obezbojen. slik. prav. rasipnik. dekorieren) 1. up. dekolaža (fr. takoñe: opadanje. počasni znak. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. raspadanje. uzajamni. pokriti. izbledeti. v. decompte) trg. izmiriti dugove. dekoktor (lat. savijati. dekomponirati (lat. dekolte. dekorativni (lat.>ačuna. obnaženost. urešavati. izgubiti boju. decolleter) obnažiti vrat. naročito koji ukrašava draperijama. naročito ženskim. decorare) ukrasiti. ramena. nag. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. dekor (lat. bez udubljivanja u formu i značaj. decor) ukras.

deleatur) neke se briše. izbacuj! deleatur (lat. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). delakrimacija (lat. prav. decretum) odluka. deksios. decrescere) pl. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. glikoza. deksiografski (grč. desetina (u vojsci starih Rimljana). de-curtus. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decutere. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. potkazivanje. dekstroza (lat. rešavajući. dekujus (lat. smanjiti. koje su toga dana već stupile na snagu. odbiti. supr. deksios. npr. nlat. uplešiti. manjek. klevetanje. poverenje. a dekuver (fr. ital. dekret (lat. deficit. vodnik (u vojsci starih Rimljana). hem. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. opadak. odeljenje od deset članova. dekre goran (lat. naredba vlasti. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. decourter) trg. odbitak od računa za neku robu. decurio) starešina nad deset ljudi. praskanje. deletus) prav. delabijalizacija (lat. zaključiti. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. grapho) pisano sleva nadesno. neza-štićen. mesto koje se tako svira. berz.v. dekurtirati (fr. delacija (lat. delaktacija (lat. decussorium) med. decouvert) otkriven. deksiokardija (grč. koji je s desne strane. . delat (let. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. dekrepitacija (ital. grožñani šećer. dela gor (let. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. delegant (lat. decrescendo) muz. decuria) klese. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. lacrima suza) med. odeljak. delatio) dostavljanje. kuhinjske so. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. suze u očima. izdati naredbu. rešiti. dele) briši. popleši-ti. up. dekurt (fr. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. bez pokrića. de-court) trg. ugled. de. za razliku od legista. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. dexter desni) hem. potajni tužilac. puckaranje. taloženje sokova na nekom mestu. suženje. delatura (klet. dostavljanje. im. decourager) obeshrabriti. prodavati robu koje nema. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). dekort. delatio iuramenti) prav. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. dekrešendo (ital. decretare) odlučiti. de. deksios desni. dekstrin (lat. odrediti. dekrement (ital. kardia srce) med. prštanje. decursus) tok. mesto na levoj. dekstroza. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. za sekularizacije. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. decernere. rešenje. dekreditirati (fr. dekretali (lat. način (ili: položaj) ležanja. optuženik. delature) potkazivanje. mala veličina za koju se promenljive smanji. decrepitatio) hen. dostavlječki. naročito u korekturi). obeshrabljiveti. grapho) pisanje s leve strane na desnu. labium usna) lingv. čast. dele (lat. decretorius) odlučujući. opadanjem. kao panonski zakonik. dekretirati (lat. svaka viša naredba uopšte. deletio hereditetis) prav. delere uništiti. desetar. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. decurrere. narediti. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. dekurija (lat. projed od ležanje. nametanje zakletve. skratiti. decrediter) lišiti poverenja. de-. deferre. mat. npr. dekretisti (lat. usled zagrevanje. 1. de-corto) trg. de cujus od koga) prav. da se izbaci (slovo ili reči. decrementum) smanjitak. v. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. januar 1624. inkrement. stoji na desnoj strani. opadanje bolesti. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. delacio juramenti (let. dekstralan (lat. deksiografija (grč.dekort 197 delegant dekort (lat. pr-skanje kristala. dekubitus (nlat. postepeno tiše. dekuver (fr. neke bolesti. klevet-nički. dekuražirati (fr. ležanje. delacio hereditatis (lat. učitelja i pisaca rimskog prava. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dextralis) desni. delatoran (lat. izdejnički. nemvnje. e decouvert) berz. dekusorij(um) (lat. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. ocrnjivanje. dekurzus (lat. u Vestfalskom miru. sve slabije. dekstrin. delator) dostavljač. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. delatum) potkazivač-ki. dekurion (lat. potkazivač. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. decubitus) med.

delikatese (fr. deleterij(um) (grč. delikato (ital. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delirium) med. zavijanje. premišljanje. predaja. otrovna materija. delibacija (lat. veoma obazriv. deliberativus) koji savetuje. prav. delivrezon (fr. samoupravne i politički organizovanim. delegatar (nlat. ludak. fin. deliberacija (lat. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delikatan (lat. delegatarius) trg. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delibaša (tur. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. junak. delirijum. zavijanje rane. prestupnik. delikt (lat. bunilo. kao predmet za uživanje: poslastica. član delegacije. deli) lud. per delik-vijum(lat. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. per deliquium) ili skraćeno: r. delija. poslati. delivrer) osloboditi. da se na vazduhu rastvori. limitis) grani-čiti. prislačak. ukusan. delicatamente) «uz. obeležavanje ili postavljanje granice. deliquescens) topljiv. utečnjavanje. delinkvent (lat. nežno. odlučno. delivrirati (fr. izaslati. deligatura (lat. delenimenti (lat. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. izdavanje. predstavlja ukupnost odnosa. Ae. obeležavati ili postavljati granicu. gubiti se. preneti na koga (pravo. god. delinquere. delegirati (lat. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. prikraćivanje. smisao za lepo. delimitirati (lat. ludilo. med. deligatio) med. delivrans (fr. delibal (tur. skici-rati. delirant (lat. dogovaranje. . izaslanstvo. delikvescirati (lat. delicatus) nežan. izdavanje robe. predati. limes. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delinquens) optuženi. izbor. delikanh) mlad momak. deleomai uništavam. smeo. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. utečniti se. deli. težak. prav. ovlastiti. med. delibatio) smanjivanje. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. trabunja. delineacija (lat. pažljiv. kitnjastost. rastvaranjem na vazduhu. istup protiv zakona. deligatura) med. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. u umetnosti: prefinjen ukus. delikanlija (tur. delenimentum. delirans) onaj koji bunca. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delicato) muz. junak) 1. delineavit (lat. sa nežnošću. delirij(um) (lat. delivraison) trg. delikvescentan (lat. delinkvent. razmišljanje. deliberativan (lat. obazrivost. izabrati. delinkventkinja prestupnica. stvar). isporuči-vanje. topiti se. mahnit. deliratio) med. delegatio) poslanstvo. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delirium tremens) med. mio. delinquere) v. poslati. limes. po Ustavu SFRJ od 1974. materija koja truje i uništava život.). opunomoćiti. delekcija (lat. delenire ublažiti) pl. omeñavanje. delinquere. umirivanje). srčan. pijaničko ludilo. lep. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). v. delikvijum animi (lat. limitis) granigraničenje. predaja. trg. turski konjanik. isporuka. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. neprijatan (npr. izdati robu. predstavnik. d. delibasi) starešina delija. nacrt. deliberatio) savetovanje. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. delictum) prav. onaj koji boluje od delirijuma. deliberato (ital. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. skica. delikatamente (ital. delikatamente. zavoj. delikato. osetljivost. deliracija. deliberato) muz. ograničavanje. delibacio hereditatis (lat. delegare) odrediti. deli (tur. poslanik. rastopljiv. delikvent (lat. koji treba pažljivo raditi. tugaljiv. zločin. delectum) biranje. pažljivost. im. ljubak. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. škakljiv. pojavljuje se sa delegat (lat. ograničiti. delineare) crtati. rešavajući. omeñiti. prestup. delikvescencija (nlat. zlikovac. delineatio) crtanje. omeñavati. isporučiti. dug itd. većajući. 2. delegacija (lat. delirijum tremens (lat. deliquescentia) topljenje. v. laskave reči. deliquium animi) nesvestica. hrabar. deligacija (lat. delivrance) osloboñenje. deliracija (lat. maženja. delineirati (lat. izbaviti. trg. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. delegatus) izaslanik. previjanje rane. de.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. deleterion otrov) med. položaj. delimitirati (lat. mladić plahe krvi. osetljiv. previjanje. deligere odabrati. delikvij(um) (lat.

tenbel. demen-cija paralitika (nlat. demos narod. ra-skrinkati. ispraviti neistinu ili netačnost. 2. Marke. postupak. demembrirati (lat. odseliti se. materica. demati. tembel) lenština. demos. što bi se reklo . demembrare) raskomadati. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. poricati. odricanje. fr. up. deltoeiaes) u obliku delte. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. zapravo: zavoñenje naroda. radioaktivni zraci. delkredere. demegoria. agein) voñenje naroda. rastaviti na delove. agein voditi. završava se obično smrću. otkriti. brodske zavrtnje. d. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. demek (tur. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. uti-canje na narod govorom. demarquer) ograničavanje. raskriti. demagogija (grč. delphys) med. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. delta (grč. demos. tembelhane) zemlja dembela. delta-zraci fiz. maloumnik. tur. biti lud. deložiranje (fr. tj. četvrto slovo grčke azbuke D . iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. 1% gvožñe. delfijsko proročište v. poreći. fig. poricanje. na primer. deložman. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. delcredere) trg. delkredere-provizion trg. demegorija (grč. deložirati (fr. tur. demagoški (grč. demarkacione trupe pogranične trupe. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demet) naramak. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. izneti) namešta]. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demens (lat. lenstvovati. Delfi. deloger) izbaciti. recimo. prikazati u pravoj boji. postupati po nekoj stvari. 41% cink. demarkacija (fr. iznositi. Delfi (grč. onako kako jest. rastrgati. v. npr. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. danas se upotre- dembelisati (pere. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. 1% olovo. deliciosus) divan. neradnik. dembel (pere. dernek) dakle. demanti (fr. besneti. pokret. ušće reke oblika delte). proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. deluvij(um) (lat. demencija (lat. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. mor. 5= D. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. delitescere) med. omeñavanje. demagogos) voña naroda. deliciozan (nlat. dementia paralyti- . luere prati) geol. obeležiti granicu. rečitošću itd. umilan. . odricati. rasparčati. voj. bajan. na podnožju Par-nasa. delitescencija (lat. demens) ludak. trougaon. demagog.) provoditi vreme u neradu. delfin (lat. dementia) med. kao zavodnik naroda. delkredere (ital. izuditi. dembelija (pere. sa položaja. demeblirati (fr. pliskavica. mašinske delove i oruña. demarkacioni kordon granični lanac. u narodnoj skupštini. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demy) vrsta hartije maloga formata. eidos oblik) med. ukusan. preduzeti korake. potiskivanje neprijatelja.. demarquer) ograničiti. voj. tur. obeležavanje granične linije. delta. demantovati (fr. sladak. agein) koji rovari. i sa dijagonalama koje se upravio seku. vršili velik uticaj na narodne skušptine. delirare) buncati. trabunja-ti. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. demarš (fr. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. demaskirati (fr. odlazak. slična kitu. logora ili trupa. deltoid (grč. isterati iz stana. demaj (eng. delirirati (lat. deltoideus (grč. delogement) izlazak. graničari. demagog (grč. povući graničnu liniju. med.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. odreći. tj. ludilo. demarche) korak. snop. dementir) opovrgnuti. buškara. delphinus) morska životinja. agoreyo govorim) javni govor. demos. delfis (grč. izići. demarkirati (nem. vlasti. . bljava u prekornom smislu. podbada. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. govor pred narodom. mio. razgolićavati. dome (grč. demarkaciona linija granična linija. dementi) opovrgavanje. razgoliti™. morska svinja. delta. deltoidan (grč. 3. eidos oblik) kom. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demos narod. delta) l. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. demagogizam (grč. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. de-. zanositi se.

dimije. demefitizirati (lat. domilitarizirati (lat. diminutiv. čišćenje od škodljivih isparavanja. fr. kao tvorca sveta. demos. javna žena. demir-kapija gvozdena kapija. demir (tur. malo utvrñenje. demodulator v. demefitizacija (lat. demokratizovati v. čistiti. demersio) potapanje. demokratija. poluoptok. deminucija (lat. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. detektor. otpustiti. demimond (fr. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demobilisan« v. doksa mišljenje. demobilizacija (fr. ogrešiti se o nešto. demimonde) polusvet. demoiselle) gospoñica. demissio) skrušenost. narodni. grapho . de. npr. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. Ovako naziva Platon boga. demograf (grč. demiskija v. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. razoružavanje vojske. demir)) gvožñe. deminuere umanjivati) gram. kao posledica starosti. očistiti od škodljivih isparavanja. poluobrt (nalevo ili nadesno). čovek slobodoljubivih. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demisija (lat. devojka. demokratizirati. sirće itd.(grč. demiurg (grč. dimittere. razne veličine (do 60 1). polureljefni rad. senatori u današnjoj Grčkoj. demen-cija prekoks (lat. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. državnim poslovima. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. fr. demodoksologija (grč. zagnjurivanje. krateo moćan sam. demos. demoazel (fr. Dime-Sina). demokratija (grč. polušanac. demo. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. de. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demimondaine) dama iz polusveta. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demikoton (fr. tvorac (ili: neimar) sveta. demografija (grč. utuče-nost. v.. nekoj oblasti ili državi. up. demi-parallele) voj. fr. deminutiv (lat. nauku.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demos. de-. zahvaliti se na službu ili zvanje. demitur (fr. zgrešiti. demilitarizovati v. koja je u nekim zemljama utvrñena. dimije v. razoružavanje. demos. položaj. nekoj oblasti ili državi. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demilitarizacija (lat. demephitiser) provetriti. mephitos. demograf (grč. demobiliser) voj. demiparalela (fr. razo-ružati. demos narod. deminutio) v. demencija senilis (lat. demokrat(a) (grč. militariza-cija. širokih pogleda. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demisionirati (lat. vlast. militaris) voj. razoružati. u običnom govoru slobodoljubivost. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demivolte) jax. demisionar (fr. demivolt (fr. demiurgos) fil. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. kratos vladavina. dimisija. demirelief) poluispupčen rad. poluutvrñenja. demobilizirati. demissi-onner) dati ostavku. demilitarizirati. mephitis kužio isparenje) med. razoružanje. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . razoružavati. de-. demos. službenik u ostavci. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. ostavka. imanja. demibastion (fr. demitour) polukrug. demobilisation) voj. militaris) voj. demerzija (lat. bez obzira na imovno stanje. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. ja-hanje u polukrugu. demireljef (fr. dimiskija. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demobilisati. željezo. demeškinja v. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. militarizirati. demobilizirati (fr. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. tj. demeriter) skriviti. demeritirati (fr. supr. demergere. logos reč. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demimontkinja (fr. demokratizam (grč. raspuštanje. poreklo itd. diminucija. dementia praecox) mladalačko ludilo. demi-john. demos narod. demokratizirati (grč. demi-bastillon) voj. klonulost. za razliku od najvišeg boga. krateo vladam. demidžon (eng. dimiskija. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. supr. od zagušljivog vazduha. krateo) v. polurov. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demos.

ućutkati top. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. razvratnost. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. demofil (grč. demonizam (grč. upropastiti. to dump frljiti. uništiti. tumačiti. javno ispoljavanje. pokvariti. voj. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. sistem utvrñivanja po kojem se objekti.mologija (grč. demonetizirati (lat. voj. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. preturiti. demontaža (fr. daimon. demolir) rušiti. onaj. npr. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonstrare) javno. demos. demonetizacija (fr. narediti da se sjaše. pored razliko-vanja formalnih oblika. demoliranje. demontirna baterija voj. demonetiser. demonstrator (lat. demoralizirati. povlačenje novca iz opticaja. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. demonski (grč. demontirati. demontirati (fr. izlagati. u demokratskoj Atini: opština. malodušnost. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. akcija. demping (eng. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. up. kad ih neprijatelj zauzme. up. de. demontage) rastavljanje na sastavne delove. dokazivanje. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. uterati joj strah. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. pokvarenost morala (ili: naravi). demos (grč. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demoliri. demon (grč. daimonios) ñavolski. svog raspoloženja. očigledno. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demoralizirati. daimon) natprirodno biće. duh. objašnjivač. latreia obožavanje) poštovanje duhova.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demolirati (lat. pr. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). gubljenje hrabrosti. Demosten (grč. demonstracije (lat. otvoreno. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. ala. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demonstrativan (lat. razvaliti. logia) učenje o duhovima. demos) narod. očigledno prikazivanje. fr. de. ovaj. verovanje u aveti. narodoljubac. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. mogu odmah razoriti minama. pokazna zamenica. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demotikos) koji pripada narodu. naročito zao duh. demoliranje (fr. i dr. fr. demonstrira™ (lat. demonologija (grč. prikazivač. demoralisati v. uništavanje. demolicioni sistem fort. porušiti. izlagač. naklonjen narodu. sotona. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. onaj. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. pokvariti neku spravu. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. pokazivač. daimon. daimon. natprirodan. demonstracije. izrazito. demonstrare) pokazivati. demoralizirati. demotičan (grč. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. izla-gač. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demonstrativum (lat. demoralizirati (fr. pojedinaca ili gomile. upropastiti nekoga. demonomanija (grč. demonomantija (grč. predavanje robe. daimon. oboriti s konja. lat. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. razvaljivan>e. moneta. narodni. vidno ispoljavati raspoloženje. koji nešto pokazuje. gram. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. zla kob. most itd. slobodno. demolitio) v. taj i dr. taj. prodavati po niskoj ceni. demonstrator) dokazivač. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonolatrija (grč. upropašćavanje. voj. npr. mania pomama. dumping) trg. demonstrant (lat. naročito fabričkih proizvoda. daimon. demoralizovati v. ovaj. . demos narod. ubedljiva i silna rečitost. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. philos prijatelj) onaj koji voli narod. odsek jedne file. v. lišiti MOJ. demoralisation) kvarenje. demoliran. demonstrativum) gram. demonstrans) tumač. dokazivati. živo. demonomagaja (grč. demoliran. onaj koji tumači. demoralizacija (fr. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja.i moneta novac) fin. obaranje. demonetiser) fin. demolir) rušenje. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. soton-ski. daimon. demoraliser) napraviti razvratnim. demonomelanholija (grč. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demonima. demolicija (lat. demonstratio) dokaz.

denationaliser) oduzeti narodni karakter. fr. pomo-dar.) i. natio narod. dendrometar (grč. dendron. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. dendron. c). ščepam) med. lišavanje podanstva. s. dempfer (nem. oni kod kojih vrh jezika. dendron drvo) u obliku drveta. uskraćivanje. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denzimetar (lat. sličan drvetu. natio narod. denationalisation) odroñavanje. količnik. kvocijent. denacifikacija (fr. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. imenovati. onaj koji proučava drveta. dentali (lat. denegacija (lat. mera za svilu i zlato.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. zejtina). gpaphia) opisivanje drveta. eko nihilo nihil. tj. de-. kaćiper-stvo. metron) veština merenja drveća. prirodu neke stvari promeniti. objavljivanje. damping. ne nanoseći štetu. med. nasalisatio) lingv. izopačiti. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denaro (ital. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dendroliti (grč. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. uskraćivanje saslušanja. fr. njihovo podizanje i praktičnu primenu. d. denegare) odlučno poricati. lat. vrlo zarazna bolest. natura. kao i za odreñivanje njegove zapremine. densus gust. lik) v. dendron. Dampfer) prigušivač. denegatio debiti coniugalis) prav. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. de nihilo nihil (lat. špiritus i dr. denikotinizirati (lat. neizvršavanje bračne dužnosti. javlja se povremeno u toplim krajevima. denazalizacija (lat. naimenovati. prijava. de. denar. denegirati (lat. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. metron) fiz. arpazo zgrabim. dendron. denga (arap. grč. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. de-. denominator ra-cionis (nlat. smanjivanje broja stanovništva. denominare) kat. pr. odroditi. denegatio audientiae) prav. fićfirić. zavičajnosti. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. demulentia) pl. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. dendizam (eng. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. denotatio) označavanje. demulencija (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). denaturisati (fr. denaturalizirati (lat. denacionaliziranje (fr. z. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. bez štete po prava nekog drugog. instrumenat za vañenje zuba. denotirati (lat. denotacija (lat. dendrologija (grč. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denotare) naznačiti. kao drvo. dendrometrija (grč. denaturalizacija (fr. pomodarstvo. dentalni (lat. npr.) dodavanjem drugih materija (gasa. u vezi s tim. nlat.) med. koji je najpre sadržavao 10. odnaroditi. dati podatke. . de pop praejudicando) prav. kao nagao nastup groznice. odbijati. cenominator (lat. denacionalizirati (lat. dentales) gram. denominatio) imenovanje. eidos oblik. min. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. de-. denegacio audijencije (nlat. po svršetku drugog svetskog rata. zbijen. imenilac (u razlomku). denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dandy) kicoš. okamenjene biljke i okamenjena drveta. logos) poznavalac drveća. dendron. državi itd. de nihilo nihil) v. dentarpag (lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. trg. denominativ(um) (nlat. dendron. dens zub. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. odbijanje. denpi-valjak (eng. dendrografija (grč. denarijus (lat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dendi (eng. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. imenitelj. up. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. naimenovanje. uskraćivati. so. samo leti. fr. de non prejudikando (lat. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. pri izgovaranju. dentritičan. denominativum) gram. logi'a) poznavanje drveća. dentalis) zubni. gubljenje nosne artikulacije. denegacio debiti konjugalis (nlat. denarius) stari rimski srebrn novac. dendroidan (grč. obe-ležiti. dendrometar. zubni glasovi. dendrografički. vrsta areo-metra. obeležavanje. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. dendron. odnaroñavanje. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. denominare) nazvati. davanje podataka. učiniti neupotrebljivom za ljude. „ribati" od „riba". denominirati (lat. muzički češalj. dandy) kicoštvo. denominacija (lat. lithos kamen) pl. grč. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. denatalitet (lat. dendrolog (grč.

otkloniti uzetost. prokazati. denunpijator (lat. zajednička delatnost erozije i raspadanja. raz-dela. planta bil>ka. denuntians) dostavljač. dentis zub) zool. učenje o lekarskoj etici. brzojav. pogrešno ili rñavo postavljen. deontologija (gr. de. denlasirati (fr. deplorare) oplakivati. deplacer) premestiti. potkazati. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. deontološki doka z za postojanje boga. depandans (fr. deplasman (fr. usled odnošenja zemlje. ital. depeša (fr. zubna kost. sklonište. farm. srez. optuženi.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. rasprostirati. dens. dependere) pl. pediculus vaš) hig. voj. zub. deplasiran (fr. zubni lekar. žaljenje. zubalo. povući nalog. sa svog mesta. nazvan još i moralnim dokazom. lišiti nekoga imanja. smenjivanje. razvašljivati. soba. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. deplorirati (lat. depalatalizacija (lat. depot) stovarište. deon. departman (fr. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. pediculus) hig. prokazivanje. prav. paralyein klonuti) med. (etra). ukloniti. bez okolišenja. lišiti kose. npr. razvijati se. lat. denuntians) dostavljač. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. optužba. v. dentura (nlat. dependencije (lat. depauperirati (lat. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). rasaditi. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. zvanično pismo. depecher. deontos dužnost.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. prinadležnosti. tužitelj. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. osiromašenje. deplere isprazniti. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. mor. pertinencije. dentura) zubi. ukratko. prav. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. depilatio) opadanje kose. skidanje dlaka. deon dužnost. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. dentist(a) (lat. npr. denticija (lat. »saliti. delokrug. denuncijant. denuntiare) dostaviti sudu. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. depedikulacija (lat. denticuli zubići) pl. odeljenje. v. magacin za robu. izlečiti od paralize. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. depilatorium) med. raširiti. deplacement) premecJtanje. logia) teol. tužitelj. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. po naročitim kuririma. dolazi do snižavanja tla. iogia nauka) 1. potiskivanje. sažaljevanje. dentitio) med. dentifricij(um) (lat. denunpijacija (lat. potkazanik. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. pauper) osiromaši-ti. deploracija (lat. de. deplanta-ge) presaditi. deontološki (grč. razvašljivanje. pri čemu neza-sićeni ili manje . jednostavno. deparalizirati (lat. denuntiatus) dostavljenik. zbog koje. depenirati (lat. depedikulirati (lat. denuncirati (lat. osirotiti. deplantirati (lat. palatum) lingv. depauperacija (lat. 2. reppa pero. zapremina dela broda pod vodom. prinadležnosti.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. rñav položaj. sredstvo za skidanje kose i dlaka. deploratio) oplakivanje. fil. rasañivanje (bilja drveća). uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. denuncijant (lat. de. kol. de plavo (lat. potkazivač. dependances) pl. dis. pauper siromah) osiromašavanje. denuncijant (alt. okrug. denuvcijat (lat. postrojavati se za borbu. gubljenje palatalne artikulacije. depo (fr. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. dipennare) trg. deploiement) voj. dens) zubni tehničar. razvijanje. depilacija (nlat. ispražnjavanje. tj. dsntiekaliij(um) (lat. zapremina istisnuća. depeširati (fr. pertinecije. koji nije na svom mestu. optužiti. smeniti nekoga sa njegovog položaja. bežični brzo-jav. sažaljevati. denuntiator) v. dens. brzo dostaviti. depletio) pražnjenje. fig. de plano) prav. telegra-fisati. prokazivač. dentin (lat. potkazivanje. denudacija (lat. potkazivač. voj. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. deploajirati (fr. glavna masa iz koje se sastoji zub. ogolićenje. deplantatio) presañi-vanje. koje se obično šalje najhitnijim putem. denudatio) otkrivanje. de. odvajanje kostiju od mesa. zubar. depilatorij(um) (nlat. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). promeniti mesto. depilirati (lat. prosto. deploajiranje (fr. vojska koja služi za . grč. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. deplantacija (nlat. de. deployer) razvijati. arh. departitio) podela. deplace) neumestan. postrojavanje za borbu. deplecija (lat. prokazivač. de-. departicija (nlat. odelenje (stana). brzojavi™.

fiz. poslati u zatočen>e. depoviranje (lat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. opadanje stanovništva. de poius. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. depositeur) čuvar. kol. službe-nike. pogoršanje. zauzimanje za nekoga. bank. prisilno upući-van>e u logore. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depolitizirati (lat. da bi ga davao drugima uz veći. depono-vati. deponent. vladalac koji je zbačen s prestola. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. u ostavu. deponens) gram. polus. raseliti (stanovništvo). deponirati. depressio) voj. polos stožer) fiz. dspolitizapija (nlat. dati na čuvanje. u sefovima. de. depozitum v. depopulatio) raseljavanje. izvaditi iz prese. de. topovsku cev upraviti niže. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. trg. pred sudom iskazati. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. de polus. depolarizirati (lat. depolarizacija (lat. depravatio) moralno kvarenje. dakle. depresija (lat. depozitar (lat. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. opljačkati) raseljavati. uložiti. in deposito) na čuvanju. poglavito osetljivosti. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. depressio) psih. . opadanje cena. depresivna oblast meteor. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. oterati. dati. vojni materijal koji služi za dopunu.). en depot) na čuvanje. depostirati (fr. depolir) oduzeti sjajnost. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. de-posedirani npr. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. hartije od vrednosti i dr. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depozitor (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. u pohrani. pokvarenost. depositarius. oblast koja leži niže od morske površine. potisnuti sa položaja. nanos. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. depolirati (fr. baciti u bedu. posredovanje. depreverbation) lingv. npr. primiti ad cepozitum (lat. depoiularizirati (lat. iskvarenost. an depo (fr. fr. knjigu. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. padanje cena. Engleza u Tasmaniju. poslati po kazni u koloniju. depravacija (lat. polos stožer) fiz. grč. depreverbacija (fr. izgnan. depozit. deposse-der) prav. polos) fiz. potištenost. preklinjanje. depopulacija (lat. zalog. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja.) i melanholijom. nizak pritisak vazduha. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. či-novništvu. deportirati (lat. npr. fr. svedok pred sudom. deponere) v. proterivanje. prav. činovništvo. depositor) v. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. deponovati (lat. meteor. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. spuštanje. kad vanka prima na čuvanje. depositum) povereno dobro. izgnati. pro-teran. depozicija. de-possidere. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. deprimere. deponere) v. ulaganje. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. ulegnuće. glatkoću. Francuza u Novu Kaledoniju itd. depolarizator (lat. lišiti polarizacije galvanski elemenat. prognati. upućivanje po kazni u neku koloniju. v. in depozito (lat. de. iskaz pred sudom. položiti. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. deponens) polagač. ono što je dato na čuvanje. grč.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. npr. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). deportiran (lat. razvrat-nost. deprekacija (lat. depopulirati (lat. arhiv. lišiti nekoga narodne naklonosti. deportatus) prognan. depositorium) odelje-nje za čuvanje. oterati sa mesta. deponentni glagol. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. med. klonulost psihičke energije. depozitorij(um) (nlat. izgnanje. fr. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. deposter) voj. deportare) prognati. deprefiksacija. vojsci itd. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. proterati. deponere) odložiti. depo-posao bank. deportatio) progonstvo. deponent (lat. deponens (lat. službenicima. nlat. nešto. grč. depozit (lat. deponirati (lat. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. depresirati (lat. depopulari opustošiti. ulagač. astr. vojsku itd. ulog. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deport (ital. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. talog. deprecatio) molba za koga ili za što. deportacija (lat. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. deposedirati (lat. izopačenost. utučenost. depozicija (lat. npr.

derivata) pl. hem. izvesti. koji odvodi na drugu stranu. depurirati (fr. derivare izvoditi. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. med. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derviš) pripad-nik derviškog reda. cena. slab puls. deranžirati (fr. uznemiravanje u poslu. utući. deputacija (lat. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. deputatus) zastupnik. klasična trka u Engleskoj. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. poslanici. sredstva za čišćenje. pročisti-ti. derivatus) izveden. pritisnuti. depurgacija (lat. tj. žito. npr. ona koja odvode sokove. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derviš (pere. oslabiti. poremetiti svoje imovno stanje. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. deprimere) pritiskivati. derby) sl. depuracija (nlat. ugnjetavati. uputiti. reč koja je postala od neke druge reči. tur. derivatio) gram. derivativum gram. derivati (lat. po značenju i obliku. pored plate. očistiti. vrednost) koji izaziva prezir. dere vrat. pasti u dug. derangement) smetanje. drva. jugozapadno od Londona. oduzimanjem predmetka za-. derivare. otrebiti. prima godišnje u stvarima. smetati kome. depresorij(um) (nlat. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. depurgatoran (nlat. derwis. poremećaj. pogružiti. avij. nov prost glagol. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. de-. depresorii nervi biol. uznemiriti. napuštene stvari. depurgirati (lat. derelikcija (lat. depurativan. očistiti krv. oduzimati snagu. grč. omalovažavadeprimirati (lat. koja se održava. depurgativan. koji ju je osnovao 1779). odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivat (lat. derivatum) gram. npr. tlačiti. med. deputatum) onaj koji prima deputat. lica koja. nerv povući naniže. oneraspoložiti. depurativan (fr. remetiti. depuratif) koji čisti. lor-du Derbiju. deranger) uznemiravati. pobrkati. deprefiksacija (fr. nlat. postati od. u naturi. deranžman (fr. miševa. depuratoran (nlat. psalma. derivacija (lat. pokvariti. zadržavati (koga). . aden žlezda) med.. derivatum (lat. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. izazvane njihovim obrtanjem. depurancija (lat. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. naročito lekovi koji čiste krv. u ime neke veće organizacije. derbi (eng. diferenci-jacija. potiskivani moždane opne. jedne reči iz druge. zadužiti se. derelictio) prav. med. predstavnik. deratizacija (fr. odstupanje od pravog puta. de-primiran puls pritisnut. deputatist (lat. nazna-čiti. vrši popravku kursa. metron mera) avij. depressorium) med. depuratio) čišćenje krvi. derivare. pročišćavanje. izvod. derivare. depurer) čistiti. derivancija (lat. de. koji znači oslabelost. derbi-krek (eng. iz nečega. tj. izvedena reč. depurantia) pl. derivan-tia) pl. v. stan i dr. sla-biti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. de profundis) „iz dubina" (početak 130. derivatum. v. proizlaziti. poremećenost. derivometar predstavništvo. kao jedan deo svojih prinadležnosti. izvoditi. izvedenica. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. kod katarakta. depurgatorius) v. derivirajuća sredstva. prav. deputatio) izaslanstvo. derelicta) pl. nov glagol patiti. izvoñenje. prefixe predmetak) lingv. depurgare) čistiti. napuštanje. deputirac (lat. pretium. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. derivativan (lat. instrumenat za svlačenje. sekte (tarika). derivare. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. deputat (lat. ostavljanje. derivatum. poremetiti. deputare) odrediti. ko- dsradenitis (grč. npr. depurgativan (lat. mat. zapaljenje vratnih žlezda. voditi poreklo od. izabrati. voj. derivare izvoditi) dolaziti. iznuravati. deprimirana kapi-larnost fiz. poslanstvo. stvari bez gospodara. depuratorius) v. derivare odvoditi. u sredu posle Trojice. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. Npr. trebljenje. trebiti. de. derivirati (lat. koji je postao izvoñenjem. pomeriti. izvoñenje. derivometar (lat. nered. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. deprecijativan (lat. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. dereglija (mañ. de profundis (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). stanovati — stanovnik. deputirati (lat. rivus potok. derivatum) gram. depurgatio) čišćenje. derelikta (lat. prema tome.

dermatonoza (grč. oduzimati. grapho pišem) med. dermoplastika (grč. ukidanje neke naredbe. opozivanje. u vezi sa kožom. derd.(grč. dermatoplastika (grč. vojska dovedena vodenim. cilj. med opšti naziv za bolesti kože. ñerma. odyne bol) med. 2. rasulo. lat. dernije kri ((fr. ñerma. patheln patiti) med. derogirati (lat. dermo.derma 206 desenater derma (grč. derma. v. tovar jednog broda. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. ñerma.pojave na koži kod nekih. odstupanje (npr. dert) tuga. dernek (tur. voj. derospazmus (grč. jad. dermatijatrija. dermatalgija (grč. nćsos bolest) med. opozivan. u obliku naročitog ogledala. muz. dermatoid (grč. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. nauka o kožnim bolestima. ñerma. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. bežanje u neredu razbijene vojske. grapho pišem) opisivanje kože. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. kožni žulj. ñerma. dermatografija (grč. zakidati. pa i najmanja promena na koži. zahidanje. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dirnek) sabor. dermalni (grč. koje ostavljaju trajan i jasan trag. neki zakon. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatologija (grč. dermatotilus. skopeo gledam) aparat. desantni brod (fr. fort. dermijatrija med. desig-nare obeležiti) namera. iatrela lečenje) med. derma talšja. stavlja van snage. bolest kože. dermatoze (grč. . oduzimanje. ital. tome sečenje) med. nagib. dessin) trg. dermografizam (grč. zakinuće. žućkast. derogatio) krnjenje. zakinuti. dessein. tur. površine ili dubljih slojeva kože. dermatitms (grč. dessinateur) crtač mustara. šara. osnova jedne kompozicije. ñerma. dermatol (grč. uzoraka. ñerma) ned. dert (pere. oleum ulje) farm. stavljanje van snage. briga. dermatolog (grč. osujetiti. za pola stepena sniženi ton de. eldos vid. ñerma) med. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dsrmologija v. dermotomija (grč. ñerma. opozvati. lekar za kožne bolesti. staviti van snage. dermatopatologija (grč. mykes gljiva) med. v. dermaskop (grč. ñerma koža. derma. plastike veština uobličavanja) med. dermatotilus (grč. pomoću koga se može videti svaka. osoba (nastaju trljanjem. dermotilus med. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). šteti. derma. v. koji pripada koži. gljive gotovanke. dlačica i dr. zavesti. ñerma. poslednja novost. derut (fr. dernek. desenater (fr. koji se tiče kože. v. uzorak. bol. smesti. gotovani koji žive na koži. činiti krivo. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. raditi na uštrb. ñerma. dere vrat. des. logia) nauka o koži. ñerma) v. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. deses muz. padina. kožni. voj. derogativus) koji krnji. razbiti. (fr. okrnjiva-ti. spasmos grč) med. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. derma. tylos žulj) med. ñerma. dermatopatija. ñerma. ñerma. pathos bol. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. ukidan. npr. spuštanje. propast. bol kože. koji opoziva. ono što je najnovije u modi. ñerma. •zapaljenje kože. povrediti. ñerma) kožni. desen (fr. tj. naročito nervoznih. plan. logia) nauka o kožnim bolestima. vašar. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. ñerma) kožni. skopeo gledam) med. dermatoliza (grč. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. dernier eri) poslednji krik. dermatopatija (grč. derogativan (nlat. zbuniti. veština ggunjenja životinja. plastike veština uobličavanja) 1. pobrkati nečije namere. ñerma. dermatozoe (grč. ukinuti. derogacija (lat. silazak. otok kože. ograničavanje. svaka pora. veselje. algos bol) ned. dermatodinija (grč. okrnjivanje. dermatičan (grč. ñerma. bora. derma. rasturi!??. dermatomikoza (grč. radi na uštrb. dermoskopija (grč. naročito u modi. zakona. rasecanje kože. grč u vratu. derogare) krnjiti. koji ukida. smanjiti. žalost. kožni para-ziti. disegno. dermatijatrija (grč. dermatonoza. dermatom (grč. smanjenje. lečenje kožnih bolesti. koji je u vezi s kožom. deroute) nered. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. nacrt. ñerma. od ugovora). lat. udarom. vrsta. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. derutirati (fr. descente) silaženje. svadba. ñerma. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma. dermatodčlija. zoon životinja) pl. dermatologija.

naznačenje. prikazivanje. isušivanje. deskriptivan (lat. gubiti ljusku. desiderata) pl. desnog (grč. skromne. desiderata (lat. despektirati (lat. desiderirati (lat. a koji još nije uveden u dužnost. desiderija pija (lat. desigvirati (lat. poslednji deo obeda (sir. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. neograničeni gospodar. titula grčkopravoslavnih vladika. verba desiderativa) gram. desperirati (lat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. stvari kojih nema. desolacija (lat. teško ožalostiti. uništiti.). očajnik. naz-načiti. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). želja. desolatio) pustošenje. desquamatio) ljušćenje. gubljenje ljuske. desert (fr. describere opisivati) mat. potreba. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. ocrtava. kraj. krajnje ogorčen. ucveliti. uništen. dssignacija (lat. desinirati (fr. nestale stvari. dakle. gubiti svaku nadu. razo-renje. fot. potreba. tiranin. završetak reči. desinence) gran. desinencija (lat. prikazan. desperacije (lat. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desiderativan (nlat. fr. desideratio) nemanje. žudnja. puste želje. despectio) v. bez nade. koji opisuje. žude-ti. imenovati. zahtev. opu-stošiti. nai-menovati (nekoga za nešto). desiderium) želja. desiderat (lat. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. razoren. fr. designativan (nlat. disegnare) crtati.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. okaniti se nečega. baciti u očajanje. odreñuje. rušenje. desquamare) oljuštiti. čega nema. med. nedostajanje. desideracija (lat. deskripcija (lat. desolare) pustošiti. grdnja. obeležavan. despicere prezirati. desiccatio) sušenje. koji označava. descriptif) opisan. molba. desinere završiti se. koji prikazuje. designativus) označavan. crtao. designatio) označavanje. poruga. slatka i jaka vina). i koja mustru. designator) razvodnik. krajnje ogorčen čovek. nacrtao. ocrtavanje. desolirati (lat. za popunja-van>e zbirki. describere. odreñivanje. desperatus) očajan. samodržac. duboka tuga. desolare) opustophen. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. imenovanje. dessert) prislačni. Podanici . rastvorenih u vodi. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desoliran (lat. verba desiderati-va (nlat. deser (fr. krajnje ogorčenje. prestati s čime. klonuo duhom. samovoljan gospodar. očajanje. despotes) neograničeno gospodarstvo. designare) označiti. prezirati. desiderativus) koji izražava želju. potrebu. očajan. nlat. desideria pia) pl. desperare) čovek bez nade. desperatist(a) (lat. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. decigram. deskvamirati (lat. desperare) očajavati. desperado (šp. ime. re-dar. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. siccus. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. dessine) crtano. designator (nlat. stvari koje su potrebne. desiderare) želeti. deser. neograničeni vladalac. voće. decimetre) v. čežnja. odrediti (nekoga). desperatan člat. despekcija (lat. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). naimenovanje. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. bezglavost. deservit (lat. dessert) v. tanjir za voće i poslastice. pasti u očajanje. honorar. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desideratum) nešto što je poželjno. nacrtna geometrija. ocrtavan. designaciona presuda prav. desine (fr. razoriti. desimetar (fr. despotizam (grč. desperatio) očajanje. samovolja. desikacija (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. npr. despectare) potcenjivati. ostrugati l>uske. desenzibilizacija (nlat. neograničena vladavina. ital. despectus) preziranje. desertni tanjir. koje su poželjne. osećanje bezizlaznosti. nedostatak. pod desenzi-bilizacija. omalovažavati. tiranstvo despotizam. odredan. desiderij(um) (lat. desperado očajnik) razbojnik. prezir. skicirati. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. desigram v. nacrtano. klonuti duhom. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. označenje. despekt (lat. despekt. suv. dessiner. deskriptiva (lat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. obeležava. deskvamacija (lat. praznina koju bi trebalo popuniti. descriptio) opisivanje. poslastice). nešto što nedostaje. desistirati (lat. bezutešan. designatus (lat. opis. neu-tešnost. čeznuti (za čim).). decimetar.

despotes) vladati neograničeno i samovoljno. dsstiliran (lat. an detaj (fr. raza-ranje. izlaganje) nabrajanje do sitnica. detailleur) trgovac namalo. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . detail) pojedinost. ponovo napraviti tečnom. pretvoriti u paru. uništljiv. neograničeno. konsig-nator. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. lamarkizam). destillateur) onaj koji preči-šćava. voj. unuk. otkomandovati. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. detaxatio) v. praunuk itd. opredeljenje. destructivus) razoran. hem. despotizirati (grč. despotija (grč. descendens) potomak. destillatus) hen. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. sići. trg. descendent (lat. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. destra desnica) kola destra (ital. detaljisati v. spuštati se. opisivati). poboljšava. do deliti. razo-rilac. detaljirati (fr. det publik(fr. destructio) rušenje. na komad. onaj koji peče rakiju. desnom rukom. posvete. detaljirati. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. potanko. pečenje rakije. pridodato. proces prikazan pod destilirati. prevratnik. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. do sitnica pričati (ili: izlagati. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. sudor znoj. komada ti. Darvin (v. darvi-nizam) i Hekl. nasitno. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destinater (nlat. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. detacher) odvojen od celine. name-niti. destructibilis) razor-ljiv. prečistiti. rasparčan. krajnji cilj. detašman (fr. detalj (fr. det (fr. bez veze sa ostalim delovima. de. prekapnica. detailler) rasparčavati. padež cilja u najopštijem značenju. sitničar. isparavanje. unipggilac. tečni proizvod destilacije. destilirati. destra (ital.i stilla kap) ispariti. izdvaja. podrobnost. popravljen. de-struere) razornost. descendirati (lat. detachement) voj.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. descendentna teorija bkol. desublimacija (lat. dodeljen. posvetiti. na parče. destinirati (lat. colla destra) kuz. izdanak (dete. opuštenost. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. otcepiti. taksacija. destructor) rušilac. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. usitnjavati. destinatarius. opširno. destilirati (lat. uništljivost. destruktor (nlat. destilacija (lat. prevrat. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. otcepljen od celine. destrukcija (lat. destilat (lat. prečišćen. destinacija (lat. destruktibilan (lat. skidati se. destruktivnost (lat. detaljist(a) (fr. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. na parče). de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. učenje o postanku. en detail) trg. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. neku tečnost. detaširati (fr. despotski (grč. koleno. namena. u novije vreme. destinativ (lat. destinare odrediti) lingv. detaširan (fr. fabrikant likera. detaksacija (nlat. prekapavati. detache) muz. de-. naročito Lamark (v. scendere) silaziti. destructibilitas) razorljivost. destruktibilitet (lat. krčmiti. dette publique) državni. sitnica. poticati. opširno pričanje (ili: opisivanje.). desudatio) znojenje. destina-taire) trg. destilater (fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. isparavanjem prekapa-ti. dette) podužica. detaljiranje (fr. prodaja namalo. desugestija (lat. primalac. osamljen. destinare) odrediti. postupati nasil-nički. destillare kapati. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. detaljiran (fr. opisivanju). vršiti nasilje. otcepljen. neograničena i samovoljna vladavina. adresat. kostiju i dr. kazan za pečenje rakije. dug. desudacija (lat. opredeliti. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. det flotant (fr. dosti dovati v. a potom ovu. dette flottante) leteći dug. de-. a. detant (fr. izlapiti. preznojavanje. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. i o uzrocima toga i takvog razvitka. despotes) samovoljno. descendencija (nlat. ako se ohlade do odreñene temperature. unipggavanje. descendentia) potomstvo. rashlañivanjem. prodavati namalo (ili: nasitno. destinatio) odreñenje. nasitno. rušilački. razrušljiv. javni dug. destillatio) hen. voditi poreklo. dsstruktivan (lat. opisivanju).) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. detaše (fr. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. pridodat. destillare) destilacijom do-bijen. nasilnički. poreklo. tiranski. naročito državni dug.). fr. detailler) opširan. razrušljivost.

otirati. lat. deterzorij(um) (lat. privatan detektiv lice koje. eks-plodirati. za-plašiti. npr. odreñenost. odreñenje. detonacije (lat. determinacija (lat. odlučljiv. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. determinare) fil. jus detrakcio-nis (let. npr. odlučiti. po porudžbini i za nagradu. determinare odrediti) mat. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. tobožnje sopstvenik. dictum) rečeno. rešenost. detergere. detonare. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. odlučno. deterirati (lat.grč. grmljavina. za razliku od sopstvenosti. a detto) istoga dana. (lat. eksplozija. pritežalac.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. determinativan (nlat. detekcija (nlat. detractio) odbijanje. deterior gori) v. a deto (ital. detto. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. fr. pristalica determinizma. determinabilitet (nlat. deterdžent (lat. ldg. detektiv (lat. nezakonito zadržavanje. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. pulsa. tečnost i dr. determinizam (lat. determinatus) odreñen. sinteza opštih pojmova u posebne. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. pogrešno pevati. determinist(a) (lat. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. opredeliti. to isto. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. distonirati. npr. detencija (lat. determinativus) odre-dan. deto (ital. supr. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detoksinizacija (lat. koji odreñuje. potajno motri rad pojedinih ličnosti. tresak. sasvim neprimetno. (fr. . determinativus) gram. onaj koji raspolaže nekom stvari. odrednica. determinare) ograniči-ti. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. determinabilitas) odredljivost. klevetnik. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. činilac koji odreñuje pravac i cilj. znojenja itd. determinabilis) odre-dljiv. detegere otkriti. panjkenje. detentor) prav. detective) potajnik. opredelji-vanje.). determinatio) odreñivanje. detractor) opadač. detersio) čišćenje. indetermini-zam. praviti snimci. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. opredeljenje. rešljiv. 2. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. v. utvrditi. odrediti. otrti. de. determinisati. pejora-tivan. determinato (ital. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. eng. prasnuti. obelodanjivanje. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detoner) puknuti. materije. presudan faktor. detergere) obrisati. oštro naglašeno. detergere čistiti) med. pobudama. eng. deterrere) zastrašiti. deterziv (lat. determinativ. detersorium) med. supr. odluka. up. krvi otvaranjem vene. iznošenje na videlo. detonator) upaljač. detranp (fr. odvraćanje od zla pretnjom kazne. disanja. determinare odrediti) fkl. oduzimanje. deterzija (nlat. odredba. detegere otkriti. stvarno raspolaganje nekom stvari.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. deterritio) zastrašivanje. determinare odrediti) fkl. determinante (lat. rešljivost. tj. čistiti. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. trg. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. toga istog. detectio) otkrivanje. pogrešno pevanje. prav. odlučnost. inde-terminist. detrakcija (lat. smenjivanje. detektor (lat. sredstvo za čišćenje. napred imenovano. determinanta (lat. deteriorativan (lat. detonator (lat. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. prasak. 6 kg brašna 9 kg deto. detonatio) pucanj. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. eng. panjkalo. determinisati (lat. ograničljiv. ispadanje iz tona. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. deterziv. detevtor (lat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. opredeljen. detraktor (lat. posuña i dr. odreñivati. odlučljivost. ograničl>ivost. očistiti. detericija (nlat. detergirati (lat. determinabilan (nlat. tajni policajac. detoner) muz. determiniran (lat. pomenuto. opredeljivati. detonirati 1. opredeljenost.detektiv 209 detranp determinativ (lat. ograničen. gram. zakup-ca. organizma i dr. muz. odredbeni. detentio) zadržavanje. tresnuti. obustava. determinato) muz. klevetanje. deteriinirati v.

difamirati. koji je. diffamare) izneti na rñav glas. deuteronomijum. daff. detronizirati (lat. deuteros. tur. drugog ranga. skopeo) drugi vid. npr. oxys) hem. de-transpositio) til. def. koji nema svih delova i oblika. defanzivan (lat. detumescencija (lat. deuterijuma. thronos) lišiti prestola. tef) v. dii) pl. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detronizacija (lat. manjkav. defectus) nedostatak. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. istrošen kamen. iznenadna pomoć. detrahirati (lat. deuterogonist(a) (grč. defamirati (lat. deuteroskop (grč. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. thronos. deuteropatija (grč. deuteroza (grč. defektivni glagoli (lat. detranspozicija (nlat. mana. reč koja nema svih oblika svoje promene. imenica doba. detur) neka se da. fr. praznina. topovskoj ili puščanoj. ofanziva. proizvodi raspadanja. bogovi. sa prazninama. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). dewa. drugi brak. detroner) v. deuteroni (grč. vidovnjak. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. jezgra teškog vodonika. faix srp) požnjeti srpom. nepotpun. defektan (lat. sskr. rana napravljena trljanjem. greška. ukloniti. oštećen. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deuteroskop. deuterij(um) (grč. prečišćavanje. deus (lat. potonji. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. prestati da otiče. thronos presto) lišavanje prestola. deuteros drugi po redu) hem. supr. deuteros. ispravljanje izmešanih strana. nepotpuni glagoli. detur kopija (lat. de-transportatio) tip. deuteros. mesto izloženo unakr-snoj. defectus) krnj. v. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. deuteros. defectivus) nepotpun. npr. biol. podnositi) med. ozloglasiti. kvar. deuteros. defektiv (lat. de. radi zaštite od škodljivih uticaja. oksid drugog stepena. pathein patiti. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. detransportirati (lat. manjkavost. deus eks mahina (lat. deuteropatičan (grč. defanzivni ugao voj. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. deuteros) hem. fiz. deus. uzeti napred. detritus) oblutak. koji je za odbranu. tj. izmešane strane ponovo dovesti u red. deugeronomion (grč. up. grč. theos. tj. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. detronizirati. da se da. detur copia se. defectivitas) krnjost. odbiti. deuteros) ponavljanje. detronirati (lat. def (arap. defaecatio) čišćenje od šljama. deuteros. detranspozicija. detransponirati (lat. svrgnuti s prestola. popustiti (otok). defanzivni rat voj. deuteros. defalcirati (lat. prav. defanziva (fr. prilaže se prepis rasprave. glagol jesam itd. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). defakto (lat. detricija (lat.. defektivitet (nlat. de-transponere) tip. detritus (lat. fr. grč. hem. zaštitni. oklevetati. defectivum) gram. v. slika raće-na vodenim bojama. deuteroksid (grč. defensus. de. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. odbrambeni položaj. obediti. ukloniti. defekt (lat. znak D. pod fakat. defekacija (lat. fig. skopeo gledam) vidovit čovek. „bog iz mašine". med. detransponirati. deuterogamija (grč. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. jedan deo nasledstva. detrahere) odbiti. dni (lat. detumescere) med. defektivan (lat. oni koji nemaju svih oblika. izbacivanje izmeta. na motoru. u kasi. naročito šećernog soka pomoću kreča. uskratiti. odbrambeni rat. deus eh machina) lit. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. de. rat koji se vodi samo radi odbrane. fiz. u antičkoj tragediji. defensif) odbrambeni.(grč. splašnjavanje. defanzivno sredstvo (lat. npr. protocolli) prav. . mešanjem. odbijati. taloga. nepotpunost. detransportacija (lat. detumescere) med. npr. dewas) bog. teški vodonik. manjak. oduzeti. detumescirati (lat. deuteroskopija (grč. daire. de. vatri. rušenja. ponovo rasporediti. grč. detruzorij(um) (nlat. onaj na kojem se očekuje napad.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). grč. deutero. deuteronomija (grč. pathos bol) med. detrusorium) med. spoljašnje zaštitno sredstvo. de-transportare) tip. koje su tek docnije primljene u kanon. splašnjavati. tj. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. detritio) trljanje. defensivum) med. deuteros. defanzivno oružje voj. pisma. verba defectiva) gram. detur (lat. šljunak. nepotpunost. defensiva) odbrana. de facto) v. opanjkati. oduzimati. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. defanzivni položaj voj.

de-figurare) pokvariti. deficiens) otpadnik. definitum) nešto odreñeno. defectus. popunjavati. supr.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). konačno ureñenje (supr. defensor) branilac. deferens) onaj koji traži zakletvu. kasi itd. definitivno. ponovo naručivati. efeminacija. defectus. definitiva seitencija (lat. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. definitiva) završni ispit. generička. klijent. deficitan (fr. definitum (lat. defectuositas) v. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. nepotpun. defektuozitet (nlat. štićenik. čovek malodušan. defek-tivitet. odreñenje (ili: odredba) pojma. mentalno (duševno) slab. definitfo) log. defilement) voj. deficitaire) koji ima deficit. zaštitnik. tj. bez vere u uspeh ili pobedu. nije tu) manjak. onaj koji ima manjak u računu. defemivacija (nlat. nedovoljan. defetist(a) (fr. odme-tanje. defetistički. defendend (lat.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. odmetnik. dopunjavanje. dopunjavali. onaj koji odreñuje. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. ispunjavanje laboratoriju ma. unakaziti. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. defenzor (lat. defectus. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. ma-nisati nečemu. konačna presuda. defectivum) gram. dužnik. pojam objasniti drugim pojmovima. tj. ispitivanje. defenzor. svečano prolaziti. defiguracija (lat. definicija. defilirati (fr. definicija. zaključenja mira pre pobede. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. deficit nema. defilman (fr. fig.. provizorijum). defektoskopija (lat. defaite poraz. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. genetička definicija. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. iznurenost. odrediti) log. defendendus) optuženi koga treba braniti. iznu-renje. slab. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. pojam odrediti. definitivum) konačno objašnjenje. pre-sudan. defekcija (lat. definitor) odredilac. ćuprija. koji nekome drugom nudi zakletvu. deficijentan (lat. manji iznos u jednom računu. defektura (nlat. u pošti: javiti da je nešto nestalo. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defile (fr. . skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. dril. zameravati. defaire) praviti maloduš-nim. malaksalost. klonulim. unakaživanje. manjak u kasi. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). deficijent (lat. prolaziti paradnim maršem. pravobranilac. definitivus) odlučan. nagrñivanje. klanac. defaitiste) pristalica defe-tizma. defanziva. praktični učiteljski ispit. izričan. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. definitivum (lat. fig. dostavljač. klanac. grč. To je rodna. proneveriti. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. konačan. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. odreñen. definicija (lat. defeminatio) pete. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. kec. definisati (lat. neverovanje u uspeh ili pobedu. definitivan (lat. slabouman. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. defetizam (fr. defendens) v. viši član jednog kaluñer-skog reda. grč. deficiens) l. nedostaje. manjkav u nečemu. defetirati (fr. deficit (lat. kapija itd. grč. definitiva sen-tentia) konačni sud. popuštanje u snazi. defigurirati (lat. defensio) odbrana. paradni marš. klonulost. skopeo gledam) tehn. definitor (nlat. defiguratio) kvarenje. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. nejak. defendent (lat. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. nagrditi. tačno. defektirati (lat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. pr. starešina manastira. v. defectio) otpadanje. npr. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. deficere nedostajati. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. svečan prolazak. naružiti. dsfenzija (lat.. ureñivanje. snabdevanje. defici-taran. defile) tesnac. definire ograničiti. voj. manjkav. slabljenje. zastupnik. defenziva v. deferent (lat. 2.). defektologija (lat. defectura) fark. up. zaklju-čen. završne redakcija ugovora. malodušnost. definitiva (lat. odreñen pojam.

decenij(um) (lat. defraudator) v. decens) pristao. defluxio) oticanje. god. fr. državnog štrajka 2. neopravdan izostanak. deflegmirati (lat. defoliatio) opadanje lišća. prosinac. deceptivan (lat. grč. defo (fr. najpoznatiji su. pristojan. dehidracija v. deflacija (lat. inflacija. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. oduzimanje nevinosti devojačke. defraudare) proneveriti. deflegmirati. de-. gubljenje. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. od 10 stopa. defraudant (lat. prista-lost. naročito: prikriti porez. defolijacija (nlat. decem (lat. prevariti. unakaziti. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. prikladan. vatrom očistiti. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. izostanak sa ročišta.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. deflektirati (lat. skladnost. decencija (lat. deflorisati (lat. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. phlegma sluz) hem. listopad. brojeći od marta. prevara. decembra 1851. deformisan. de centra lizirati (fr. nakaznost. deflorator (lat. up.. decentan (lat. deformisan (lat. dehidratacija (lat. mana. grč. iskvariti oblik. pokvarenost oblika. decemvir) član kolegija od 10 članova. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. decem. decemvirata. centrum središte. deformis) pokvarena oblika. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. dehiscentia) bog. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. deformisati (lat. čestit. nagrñiva-nje. obeščašćena. med. iz stare rimske istorije. dehidrogenacija (lat. defraudirati (lat. nagrñenje. defungere) prestanak života. odstupanje. defraudant. utaja. lažljiv. nedostatak. utajivač. decemvirat (lat. defleksija (lat. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. defraudacija (lat. proneveravati. hydor voda. koji podvaljuje. ned. deflagrare) sagoreti. narušen. unakaženje. krijumčar. izgoreti. tekućina. tefterdar. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. def aut) oskudica. decipere varati) varljiv. nagrditi. deforman (lat. obgoreti. defter v. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. naročito u državnoj upravi. zjap-ljenje. pes stopa) motka za merenje. defraudatio) pronevera. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. decem) deset. inflacionisti. pošten. deforman. deflatio) fin. savi-janje. deflexio) skretanje. de-. skretati. dimovuk. unakaživanje. skrenuti. grč. tj. deflorata (lat. saviti. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. naročito u državnoj upravi. defunkcija (lat. decempeda (lat. decentralisati v. deformis) v. dehortatio) odvraćanje. pokvarenost. phlegma) han. . obmanljiv. kao posledica i cilj toga. defluksija (lat. decentia) pristojnost. krijumčarenje. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. de. defterdar v. nagrñenost. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. de. deformatio) kvarenje oblika. deflorare) oduzeti devojci nevinost. unaka-ženost. decemvir (lat. deflektor (lat. zjapiti. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). otvoriti se. dehiscere) raspući se. defraudator (nlat. decsntralizacija (lat. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. grč. nešto više od 3 t. unakažena oblika. dehiscirati (lat.) dvanaesti mesec u godini. katar. obeščastiti. deflagratio) hen. deformitas) unakaženost. deformacija (lat. kidanje lišća sa drveća i dr. smrt. nedolazak na suñenje. defloracija (lat. prav. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. deflacionisti (lat. osloboditi od vode. deflectere) savijati. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. naružiti. decemviralan (lat. prikladnost. dehidracija. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. decentralizirati. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. utajiti. dehiscencija (nlat. deformitet (lat. savetovanje da se nešto ne učini. podigne kupovnu moć novca. varalica. de. deflagrirati (lat. veća samostalnost pojedinih delova. opadanje. deflatio) fin. decere. oblika. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). carinu itd. „Zakon na deset tablica". pogreška. defraudans) proneverilac. dehidratacija. decemviratus) vladavina desetorice. tefter. supr. dehiscentan (lat. deflegmacija (lat. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. dehortacija (lat. genesis postanak) han. od vode. defloratio) obeščašćenje. uzdržljiv (u umetničkom smislu). oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decembar (nlat.

iza. deceptio) varanje. rešavati. deci. prethodnik u službi. podmiriti. razlozi sudske presude. desetno mesto. up. dechet) trg. struci ili vrsti poslova.(grč. onaj koji skuplja desetinu. dekret. dvo-. v. dis dvaput. decizija (lat. lepote). decigram (lat. decernat (nlat. cadere. decertatio) završna (ili: presudna. dekagram. decizivan (nlat. desetkovati. kod koje održava ravnotežu sa telom koje se meri deset puta lakši teg. dešifrirati (fr. rešiti. decidencija (lat. dati se prepoznati. decessor) onaj koji odlazi. decimalan (lat.deceptor 213 diagometar krake raznokrake poluge.. v. usled sasušiva