HILJADU SAVETA ZA

SVAKO DOMAĆINSTVO
SADRŽAJ

KLIK NA NASLOV – NALAZI NASLOV U TEKSTU

PREDGOVOR ............................................................................................................................................... 8
LEKOVITOST BILJAKA I NAMIRNICA........................................................................................... 9
LEKOVITE BILJKE................................................................................................................................... 9
KAMILICA ....................................................................................................................................... 9
ŽALFIJA......................................................................................................................................... 10
ARNIKA ............................................................................................................................................ 10
SMREKOVINA -VENJA .................................................................................................................. 11
VODNJIKA (VENJOVAČA) .............................................................................................................. 11
HAJDUČKA TRAVA (AJDUČICA, PAPRAC, KUNICA)........................................................... 11 BELI
SLEZ ....................................................................................................................................... 12 Č I Č A K
(REPUH, REPUŠINA, LAPAH)................................................................................. 12 ZUBAČA (DIVLJA
PIREVINA) .................................................................................................... 12
ZOVA .................................................................................................................................................. 12 DUVAN
(KAO LEK).......................................................................................................................... 13 K U P I N A
(OSTRUGA KAO LEK) .............................................................................................. 13 TROSKOT KAO
LEK ........................................................................................................................ 13
KUKUTA ............................................................................................................................................ 13
SAPARILA....................................................................................................................................... 14
VIŠNJEVO LIŠĆE ....................................................................................................................... 14 MEKINJE
(TRICE)........................................................................................................................... 14
KAMFOR ........................................................................................................................................... 14
SLAČICA ......................................................................................................................................... 14 LINCURA
......................................................................................................................................... 15 MAJKINA DUŠICA
(DIVLJI BOSILJAK)............................................................................... 15 MASLAČAK (MLEČAC,
ŽUČANIK)........................................................................................... 16 PELIN
(PELEN).............................................................................................................................. 16
PODBEL............................................................................................................................................. 16
KANTARION (BOGORODIČINA TRAVA).................................................................................. 16 k i
m .................................................................................................................................................... 16 DOMAĆI
LEKAR..................................................................................................................................... 18
GROZNICA........................................................................................................................................ 19
KIJAVICA ....................................................................................................................................... 19
GLAVOBOLJA.................................................................................................................................... 19
VRTOGLAVICA ............................................................................................................................... 20
MIGRENA (ČELOBOLJA)................................................................................................................ 20
ZAPALJENJE MOZGA ....................................................................................................................... 20 KOSA
(OPADANJE KOSE I KAKO SE LEČI) ............................................................................ 20
PERUT................................................................................................................................................ 21 KRASTE
NA GLAVI ........................................................................................................................ 21 KRV CURI IZ
NOSA ....................................................................................................................... 21
ČIREVI............................................................................................................................................. 22 ČIRIĆI I
GNOJNICE po koži.................................................................................................... 22 CRNI
PRIŠT .................................................................................................................................. 22
MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVI...........................................................
............................ 23 PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTI................................................................................... 23
POVRA
Ć
ANJE ..................................................................................................
................................. 23 POVRA
Ć
ANJE
Ž
ENA TRUDNICA................................................................................................ 23 OBI
Č
NO POVRA
Ć
ANJE..............................................................................
.................................... 23 MOKRA
Ć
NI KAMEN U BE
Š
ICI I KAD MOKRA
Ć
A STANE ............................................... 23 MOKRA
Ć
NO CURENJE SAMO OD SEBE...................................................................................... 24 B
R
UH .................................................................................................................................................. 24
Č
ESTO MOKRENJE.........................................................................................
.................................. 24 MOKRENJE
Č
ESTO I KRVAVO...................................................................................................... 24 REUMATIZAM I
KOSTOBOLJA..................................................................
................................. 24 LUPANJE
SRCA................................................................................................................................ 25 OSE
Ć
AJ BOLA U PREDELU SRCA.................................................
.............................................. 25
Č
UPANJE U STOMAKU................................................................................................................... 26 MRTVA
KOST ...........................................................
........................................................................ 26 IZNENADNE
BOLESTI ................................................................................................................. 26
PROMUKLOST...................................
.............................................................................................. 26
ALKOHOLIZAM.....................................................................................
......................................... 26 TIFUS (VRU
Ć
ICA -OGNJU
Š
TINA).......................................................................................... 27 ZAPALJENJE PLU
Ć
A -VRU
Ć
ICU ................................................................
................................ 28 VRU
Ć
ICA OD GLADI .................................................................................................................... 28 PRU
Ž
ANJE PRVE POMO
Ć
I ..............................................................
.................................................... 29 RANE I
UBOJI................................................................................................................................. 29 METAK IZ RANE
IZVADITI.................................
...................................................................... 30 VELIKA RANA OD METKA ILI U
BODA NO
Ž
EM .................................................................. 30 UBOD I
POREZANOST................................................................................................................... 30 NAMIRNICE KAO
HRANA I LEK .............
......................................................................................... 32 GRO
ŽĐ
E KAO ODLI
Č
NA HRANA I LEK................................................................................... 32 KISELO MLEKO KAO HRANA I
LEK .................
....................................................................... 32 KUPUS KISEO I RASO KAO HRANA I
LEK............................................................................ 32 JABUKA KAO HRANA I LEK.............................................
............................................................ 33 SPANA
Ć
,
Š
PARGLA, KISELJAK, ZELJE ................................................................................... 33 JAGODE KAO HRANA I
LEK......................................................................................................... 33
Š
E
Ć
ER KAO
LEK I HRANA.......................................................................................................... 33 BARUT KAO
LEK..........................................................................................................................
.... 34 KAFA KAO LEK............................................................................................................................... 34
KOPRIVA KAO HRANA I LEK..................................................................................
................... 34 PASULJ KAO HRANA I LEK......................................................................................................... 35
PARADAJZ KAO HRANA I LEK..............................................................................
...................... 35 CRNI I BELI LUK KAO HRANA I LEK .................................................................................... 35
RAKIJA KAO LEK ...............................................................................................
............................ 36 SO I SIR
Ć
E KAO LEK................................................................................................................... 36 KAKO SE TREBA
HRANITI .................................................................
................................................. 37 HRANLJIVA VREDNOST KOD
NAMIRNICA............................................................................ 38 OVA TABELA IZGLEDA
OVAKO...................................................................
............................... 38 ZELEN (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)...........................................................................
40 SPANA
Ć
........................................................................................................................................... 40
KOPRIVA .......................................................................................................
.................................. 40
ROTKVA............................................................................................................................................. 40 GLJIVA -PE
Č
URKA (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST) .....................
.............................. 41 VO
Ć
E (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST) ............................................................................ 41
JABUKA ....................................................................................................
......................................... 41 GRO
ŽĐ
E ............................................................................................................................................ 41 SMOKVA
SUVA ................................................
............................................................................... 41 SMOKVA SVE
Ž
A ............................................................................................................................ 41 MASLINA ........................
................................................................................................................ 41
SASTAV I HRANLJIVE MATERIJE KOD PI
Ć
A.......................................................................... 42 vino ....................
................................................................................................................................ 42
pivo .......................................................................................................................
............................. 42
RAKIJA ............................................................................................................................................. 42
RUM ...................................................................
................................................................................. 42
KONJAK .............................................................................................................................................. 42
Š
AMPANJAC ........
........................................................................................................................... 42 TOPLA BEZALKOHOLNA PI
Ć
A..................................................................................................... 42
Č
A J.................................................................................................................................................... 42
Č
OKOLADA ...........................................................................................
........................................... 43
Ž
IR KAO KAFA I LEKARIJA..................................................................................................... 43
DUVAN............................................................................
................................................................... 43
VODA ................................................................................................................................................. 43
VAZDUH.........................
.................................................................................................................... 43 POTREBNE MERE RADI ZDRAVLJA
DECE ................................................................................. 44 NA
Š
INTIMNI
Ž
IVOT...................................................................................................................... 46 KORISNI SAVETI ZA NEGU
LICA I RUKU ........................................................................... 46 KAKO
Ć
E
Ž
ENA U RADNOM ODNOSU NA
Ć
I VREMENA ZA KOZMETIKU ...................... 46 NEGA
KOSE ...................................................................................................................................... 47 NEGA
LICA........................
.............................................................................................................. 47 NEGA KO
Ž
E.....................................................................................................................................
. 47 KONTRACEPCIJA .......................................................................................................................... 48
SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU......................................................................................
......... 48 METODA KNAUS-OGINO.............................................................................................................. 49
DRUGA GRUPA SREDSTAVA ZA KONTRACEPCIJU................................................................ 50 PREZ
E
RVATIVI.............................................................................................................................. 50 ULO
Š
CI U MATERICI .....................................................................................................
.......... 50 VAGINALNA DIJAFRAGMA ....................................................................................................... 50 EMKO
.............................................................................................................
.................................... 50
GENOSAN.......................................................................................................................................... 50
KONTRAFER TABLETE .................................................
................................................................. 50 SAVETI
TRUDNICI...................................................................................................................... 51 SAVETI MAJCI I NEGA
ODOJ
Č
ETA ......................................................................................... 51 SOK OD VO
Ć
A ZA DETE ................................................................................................................ 53
Č
ORBA OD ZELENI.......
.................................................................................................................. 53 RAZBLA
Ž
ENO KRAVLJE MLEKO ................................................................................................. 53 MLE
Č
NA KA
Š
I
C
A ........................................................................................................................ 53 URE
Đ
ENJE STANA ...................................................................................................................
................ 54 PREDSOBLJE.....................................................................................................................................
54 KUHINJA..................................................................................
......................................................... 54 ZA ODR
Ž
AVANJE HRANE............................................................................................................... 55
PRANJE.......................................................
........................................................................................ 56
KUVANJE............................................................................................................................................ 56 SLU
Ž
ENJE ....
.................................................................................................................................... 56 NEGA CVE
Ć
A .............................................................................................................
.............................. 57 PROLE
Ć
E .......................................................................................................................................... 57
LETO ...................................................................
............................................................................... 58
JESEN................................................................................................................................................. 58
ZIMA ..............
................................................................................................................................... 58 RAZNOVRSNOST BILJAKA
LON
Č
ARNICA .............................................................................. 58 KALORI
Č
NA I HRANLJIVA VREDNOST NAMIRNICA ............................................................... 59 BELAN
Č
EVINE ..............................................
................................................................................. 59
MASTI .............................................................................................................................................. 59 UGLJENI
HIDRATI....
.................................................................................................................... 60 KALORI
Č
NA I HRANLJIVA VREDNOST NAMIRNICA ....................................................... 60 MINERALNE
SOLI........................................................................................................................ 62
NATRIJUM ..............
......................................................................................................................... 63
KALCIJUM...........................................................................................................................
............ 63 HLOR..................................................................................................................................................
63 JOD ..................................................................................
................................................................... 63 TABELA MINERALNIH
MATERIJA.......................................................................................... 63
VITAMINI.........................................................
............................................................................. 64 VITAMIN
„
A" ................................................................................................................................. 64 VITAMIN
„
C" ..................
............................................................................................................... 64 VITAMIN
„
D" .................................................................................................................................
64 VITAMIN
„
B".......................................................................................................
........................... 65 SADR
Ž
AJ VITAMINA GLAVNIJIH NAMIRNICA NA 100 GRAMA.................................. 65 KOLI
Č
INE NAMIRNICA KOJE DAJU 100 KALORIJA ......................................................... 66 JAJE U ISHRANI ....................
................................................................................................................ 67 KUVANA JAJA SA
KROMPIROM................................................................................................. 67 FILOVANA JAJA..
.......................................................................................................................... 67 KAJGANA SA
Š
UNKOM ................................................................................................................
 67 OMLET OD JAJA I KROMPIRA................................................................................................... 67 OMLET SA
JABUKAMA ...........................................................................................................
...... 67 MOZAK SA JAJIMA........................................................................................................................ 67
KUVANO JAJE ...............................................................................................
................................... 68 PO
Š
IRANA JAJA ........................................................................................................................... 68
KAJGANA.....................................................................
...................................................................... 68 KUVANO ROVITO
JAJE ................................................................................................................. 68 PE
Č
ENA JAJA................................................................................................................................... 68 JAJE HA
OKO.....................................................................................................
............................... 68 KAJGANA SA SLANINOM,
Š
UNKOM ILI KOBASICOM................................................... 68 MLEKO U
ISHRANI .............................................................................................................
................. 69 MLEKO SADR
Ž
I HRANLJIVE MATERIJE I TO: .................................................................... 69
JOGURT ......................................................................................................................
........................ 69 KISELO
MLEKO ............................................................................................................................. 69 TESTENINE Y
ISHRANI...................................................................
.................................................. 71 SUPA OD POVR
Ć
A SA TESTENINOM ...................................................................................... 71 PITA OD
REZANACA..................................................................................................................... 71 REZANCI SA
K
REMOM ................................................................................................................. 71 SLATKO JELO OD
REZANACA ..................................................................................................... 71 REZ
A
NCI ZA SUPU (DOMA
Ć
A FIDA) ...................................................................................... 71 KROMPIR Y
ISHRANI ......................................................................................................................... 72 KROMPIR U SOS
U
......................................................................................................................... 72 KROMPIR
PIRE......................................................................................................................
........ 72 OMLET SA KROMPIROM ............................................................................................................. 72
Š
NICLE OD KROMPIRA..............................................................................................
............... 72 SUPA OD KROMPIRA ................................................................................................................... 72
POMFRIT DOMA
Ć
I.......................................................................................
............................... 73 SALATA OD
KROMPIRA .............................................................................................................. 73 KROMPIR SA
KIMOM .......................................................................
........................................... 73 PEKARSKI
KROMPIR................................................................................................................... 73 PALA
Č
INKA OD KROMPIRA ....................................................
................................................. 73 PE
Č
EN KROMPIR ........................................................................................................................... 73 FRANCUSKI
KROMPIR ............................................
................................................................... 73 MUSAKA OD
KROMPIRA ............................................................................................................. 74 RESTOVANI
KROMPIR ...................................
............................................................................. 74 KUPUS U
ISHRANI............................................................................................................................... 75 SALATA OD
KISELOG KUPUSA ....
............................................................................................ 75 SALATA OD SVE
Ž
EG KUPUSA................................................................................................... 75 SALATA OD KUPUSA
TOPLA............
......................................................................................... 75 KUVANI
KUPUS............................................................................................................................. 75
SARMA OD KISELOG KUPU
SA .................................................................................................. 75 PODVARAK OD KISELOG
KUPUSA........................................................................................... 75 TABELA KOLI
Č
INE VITAMINA U SV
E
Ž
EM ILI KISELOM KUPUSU........................ 76 TABELA -U JEDNOM KG KUPUSA
IMA.................................................................................... 76 SUPA OD
RASOLA .........................................................................
................................................ 76 SRPSKI KISELI
KUPUS ............................................................................................................ 76 SEKILJI GULA
Š...........................................................
................................................................. 76 ME
Š
ANA SALATA OD KISELOG KUPUSA ............................................................................ 76 SO
Č
IVICE U ISHRANI....................................................................................................................... 77 SALATA OD
PASULJA....................................................................................................
............... 78
Č
ORBA OD SO
Č
IVA ....................................................................................................................... 78 SALATA OD SO
Č
IVA..................................................................................
.................................. 78 MUSAKA OD
BORANIJE ............................................................................................................... 78 BORANIJA SA
KROMPIROM...............................................................
........................................ 78 GRA
Š
AK SA SVINJSKIM MESOM ............................................................................................ 78 PASULJ SA SUVIM
REBRIMA ..................................................................
.................................. 78 PREBRANAC OD
PASULJA............................................................................................................ 78 MESO Y
ISHRANI........................................................................
......................................................... 80 HRANLJIVA VREDNOST 100 GRAMA
MESA ............................................................................. 80 SALATA OD
GOVEDINE .............................................................
.................................................. 81 JEZIK SA
RENOM ........................................................................................................................... 81 JEZIK U PARADAJZ
SOSU ......................................
...................................................................... 81 AJMOKAC OD MESA ........................
.............................................................................................. 81 GOVE
Đ
A SUPA ................................................................................................................................ 81 PIRINA
Č
U ISH
R
ANI ......................................................................................................................... 82 PROSTO KUVAN PIRINA
Č
.........................................................................................................
82 PILAV SA SPANA
Ć
OM ............................................................................................................... 82 ZELENA SALATA SA PIRIN
Č
OM .............................................................................................
82 PIRE OD PIRIN
Č
A ....................................................................................................................... 82 PIRINA
Č
ZA PREDJELA...............................................................................................
................ 82 DOMA
Ć
I PIRINA
Č
...................................................................................................................... 82
Č
ORBA OD PIRIN
Č
A...................................................................................
.................................. 82
Č
ORBA OD PIRIN
Č
A BEZ MESA................................................................................................. 82 SUPA OD PIRIN
Č
A S MESOM.....................................................................
.............................. 83 PUNJENI PLAVI PATLID
Ž
ANI.................................................................................................. 83 PIRINA
Č
S PAPRIKOM..............................................................................
................................ 83
PILAV............................................................................................................................................... 83 ENGLESKI
PIRINA
Č
...................................................
................................................................ 83 PORTUGALSKI PIRINA
Č
........................................................................................................... 83 TURSKI PIRINA
Č............................................
............................................................................. 83
Š
PANSKI PIRINA
Č
................................................................................................................... 84 VODA OD PIRIN
Č
A.........................
.............................................................................................. 84 PIRINA
Č
S BUNDEVOM .............................................................................................................. 84 TIKVICE S PIRIN
Č
OM ......
........................................................................................................ 84 PILAV SA
JAGNJETINOM............................................................................................................ 84 LAKI PIRINA
Č
...
.......................................................................................................................... 84 TELE
Ć
I PILAV......................................................................................................................
........ 84 FILOVANI KUPUS ZA GARNIRANJE........................................................................................ 84 PILAV OD
BAKALARA ..........................................................................................................
....... 85 PIRINA
Č
SA KOBASICAMA ..................................................................................................... 85 POSNA
Č
ORBA ...........................................................................................................................
..... 85 RAZNE
Č
ORBE I JELA ............................................................................................................................ 86 POHOVANI
KELJ ......................................................................................
...................................... 86 POHOVAN
KARFIOL .................................................................................................................... 86 MUSAKA OD
KARFIOLA ...........................................................
.................................................. 86
Č
ORBA OD GRIZA............................................................................................................................ 86
Č
ORBA OD PASULJA ................................................................................................
...................... 86
PARADAJZ ČORBA........................................................................................................................... 86
KNEDLE ZA SUPU OD BRAŠNA.................................................................................................. 86
KNEDLE OD RIBE ZA RIBLJU ČORBU......................................................................................... 86
KOCKA OD GRIZA ZA SUPU......................................................................................................... 86
BISKVIT KOCKE ZA SUPU ......................................................................................................... 86
ČORBA OD SITNE RIBE................................................................................................................ 87
ČORBA OD PARADAJZA ................................................................................................................. 87
HLADNA ČORBA OD MOZGA ........................................................................................................ 87
ŠKEMBIĆI GOVEĐI SA LUKOM ............................................................................................. 87
MLADA PLOVKA U UMAKU OD PARADAJZA.......................................................................... 87
TELEĆA DŽIGERICA U UMAKU OD PAVLAKE........................................................................ 87
JAGNJEĆE GRUDI NADEVENE SA POVRĆEM ........................................................................... 87
GOVEĐA PEČENICA U PIREU OD KROMPIRA...................................................................... 87
MLADI PILIĆI NA KAJMAKU................................................................................................. 87 PILE U
UMAKU OD ŽUMANCA................................................................................................. 88 GOLUBOVI
U UMAKU OD MASLA ............................................................................................. 88 MLADI
GOLUBOVI U UMAKU OD LUKA ................................................................................. 88 PILE U
UMAKU OD ORAHA......................................................................................................... 88 PILE SA
ALEVOM PAPRIKOM ................................................................................................. 88 PUNJENI
KROMPIRI .................................................................................................................... 88 POGAČICE OD
KROMPIRA ......................................................................................................... 88 UŠTIPCI OD
KROMPIRA I DŽIGERICE ................................................................................ 89 PILE NA
LUKU............................................................................................................................... 89 CRVENE
PAPRIKE SA PASTRMOM I JAJIMA ...................................................................... 89 KROMPIR SA
SVINJSKOM JETROM .......................................................................................... 89 PUNJENI
KROMPIR SA UMAKOM OD PARADAJZA .............................................................. 89 KASAPSKI
ĐUVEČ........................................................................................................................ 89 ĐUVEČ OD
PRAZILUKA ............................................................................................................... 89 RIBLJI ĐUVEČ
SA PARADAJZOM .............................................................................................. 90 MUSAKA OD PIRE
KROMPIRA.................................................................................................. 90 KROMPIR PUNJEN
JETROM.......................................................................................................... 90 SARMA OD VINOVA
LIŠĆA ..................................................................................................... 90 POHOVANA SARMA OD
KELJA ................................................................................................... 90 SARMA OD SLATKOG
KUPUSA PEČENA ................................................................................. 90 PUNJENE PAPRIKE I
PARADAJZ PEČENI U RERNI ............................................................ 90 TIKVICE PUNJENE
PILETINOM ............................................................................................. 91 PUNJENI
KRASTAVCI .................................................................................................................. 91 PILE PUNJENO
PIRINČOM ....................................................................................................... 91 SRPSKI ĆEVAP U
ŠERPI .......................................................................................................... 91 GOVEĐI JEZIK SA
RENOM .......................................................................................................... 91 PEČENA
PASTRMKA ..................................................................................................................... 91 ŠARAN
PEČEN SA PAVLAKOM................................................................................................. 91 PEČEN
FAZAN................................................................................................................................. 92 ZEC PEČEN
NA LUKU .................................................................................................................... 92 HAJDUČKI
ĐUVEČ ......................................................................................................................... 92 ĐUVEČ SA
JAGNJEĆIM MESOM ................................................................................................. 92 ĐUVEČ OD
RAZNOG POVRĆA....................................................................................................... 92 PAPRIKAŠ OD
SOČIVA ZA 4 OSOBE ...................................................................................... 92 JAGNJETINA SA
REZANCIMA..................................................................................................... 92 KUPUS SA SUVOM
OVČETINOM .............................................................................................. 93 PUNJENE
TIKVICE........................................................................................................................ 93 KUPUS
RIBANAC........................................................................................................................... 93 MUSAKA
OD SPANAĆA ............................................................................................................... 93 JAGNJEĆA
KAPAMA ....................................................................................................................... 93 POSTAN
PIRINAČ SA PARADAJZOM...................................................................................... 93
POSNE BABURE PUNJENE MRKVOM .......................................................................................... 93
 BAREN KROMPIR PRŽEN NA ULJU............................................................................................ 93
PAPRIKAŠ NA GRČKI NAČIN.................................................................................................. 94 POSTAN
PAPRIKAŠ.................................................................................................................... 94 POSTAN CELER S
KROMPIROM................................................................................................ 94 OMLETI I
ROLATI............................................................................................................................... 95 OMLET SA
ŠUNKOM .................................................................................................................... 95 OMLET OD
PIRINČA.................................................................................................................... 95 OMLET SA
SPANAĆOM ............................................................................................................... 95 OMLET OD RAZNOG
POVRĆA ...................................................................................................... 95 OMLET S
PARMEZANOM.............................................................................................................. 95 OMLET SA
PEČURKAMA .............................................................................................................. 96 OMLET OD
REZANACA.................................................................................................................. 96 SUFLE S
PARMEZANOM.............................................................................................................. 96 SUFLE OD
SIRA............................................................................................................................. 96 ROLAT OD PRŽENIH
PAPRIKA................................................................................................ 96 ROLAT OD
SPANAĆA.................................................................................................................... 97 ROLAT SA
ŠUNKOM ..................................................................................................................... 97 ROLAT OD
MOZGA .......................................................................................................................... 97 ROLAT OD PILEĆA
PEČENJA ..................................................................................................... 97
PUDINZI ................................................................................................................................................. 98
PUDING OD KUKURUZNOG BRAŠNA . ...................................................................................... 98 PUDING
OD KELJA ......................................................................................................................... 98 PUDING OD
PARADAJZA.............................................................................................................. 98 PUDING OD PLAVIH
PATLIDŽANA ......................................................................................... 98 PUDING OD MLADE
BORANIJE ................................................................................................. 98 PUDING OD RAZNOG
POVRĆA.................................................................................................... 98 KRATAK KURS
KROJENJA .................................................................................................................... 100 NEŠTO O
ODEĆI ......................................................................................................................... 100 ALAT ZA ŠIVENJE I
KROJENJE ................................................................................................ 100 ODRŽAVANJE I ČUVANJE
ŠIVAĆE MAŠINE .................................................................... 100 NAJČEŠĆI KVAROVI NA ŠIVAĆOJ
MAŠINI................................................................. 101 OPŠTE KARAKTERISTIKE PRI
KROJENJU .......................................................................... 101 IZRADA KROJA NA
PAPIRU ..................................................................................................... 101 RED UZIMANJA
MERE .................................................................................................................. 101 KADA I KAKO SE MERA
DELI ................................................................................................. 102
PANTALONE.................................................................................................................................. 102 BLUZA
SA KRATKIM RUKAVIMA ........................................................................................... 103 KRATKE POUKE
-MALI SAVETI .................................................................................................... 107
PREDGOVOR
U okviru hiljadu i više saveta, u ovoj knjizi, posebna pažnja je posvećena savetima za lečenje priručnim
sredstvima i hitnoj pomoći. Da bi ovaj odeljak bio što kvalitetniji ovde je štampan izbor čuvenih Pelagićevih
saveta za lečenje pomoću lekovitih biljaka, namirnica i drugih priručnih sredstava.

Koliko je tačno da su biljke i namirnice lekovite može se ustanoviti laboratorijskim preispitivanjem njihovog
sastava. Na tome je radio i Vasa Pelagić. Njegovi saveti za lečenje priručnim sredstvima kao i drugi saveti iz
raznih oblasti života i rada, posebno rada poljoprivrednika, su i više nego prihvaćeni od naroda. Činjenica la i
danas posle 70 godina od njegove smrti postoji nesmanjeno interesovanje za njegovo delo, govori o liku toga
čoveka koji iako je više od polovine svoga života proveo po zatvorima, bio dosledan u svojim stavovima,
sloboda u izražavanju, a zbog svojih naprednih misli bio čak i vizionar današnjeg socijalizma.

Njegove reči „Svaka je biljka lekovita, treba samo znati zašto je koja dobra". imaju Svoj smisao, jer se
uglavnom zasnivaju na tome da svaka domaćica treba da nauči i da zna bar onoliko koliko je potrebno da u
određenom momentu upotrebi biljku ili nemirnicu kao lek. Naravno da U njegovom rukopisu ima i
nedorečenih stvari uglavnom što nauka u njegovo vreme nije bila na današnjem stepenu razvitka.
Promenjeni uslovi doneli su i svoje običaje. Naime danas ljudi imaju veliko poverenje u medicinske
stručnjake, što je i dobro i pohvalno.
Ostali saveti za intimni život, uređenje stana, negu cveća i drugo, a naročito kuvarski recepti za jela brze i
obične pripreme, zatim opis namirnica dati su u ovoj knjizi prema današnjem nivou nauke. Priložene su
tabele sastava namirnica, a prilikom sastavljanja recepata za jelo, uzete su u obzir količine hranljivih
materija, zatim se vodilo računa o kaloričnoj i vitaminskoj vrednosti.

Praktične pouke mogu biti korisne, jer čitajući ih svaka domaćica može steći korisne veštine za rad u
kuhinji i stanu.
LEKOVITOST BILJAKA I NAMIRNICA
SVAKA TRAVKA JE LEKOVITA LJUDI NEZNAJU NJIHOVU VREDNOST TO JEST ZAŠTO JE
KOJA DOBRA.
BILJKE SU I HRANA I LEK. UPOZNAJMO IH SVUDA I UVEK -Pelagić
TREBA BILJKE ŠTO VIŠE UPOZNATI I PREMA NJIHOVIM VREDNOSTIMA KORISTITI IH U
ZDRAVSTVENU ILI PRIVREDNU SVRHU, I SIGURNO ĆEMO OD TOGA IMATI VELIKE KORISTI.

RACIONALNA medicinska škola počinje sve više umnožavati znanje i nauku o lekovitoj sili prirode i
prirodnih lekova. A takvih lekova možemo imati i uživati u našoj bašti, njivi, šumi, livadi pa i u samoj kući.
Ima već na stotine naučnika i praktičnih lekara, koji su ispitali i dokazali, da se može popraviti zdravlje i
izlečiti mnoge bolesti sa pravilnim pićem mleka, kiselice, kuvanih šljiva, pečenih jabuka, zatim sa pravilnim
udisanjem i izdisanjem čistog i umerenog toplog vazduha, sa gimnastikom u vodi i na suvu, sa upotrebom
raznih trava, cvetova i korenja.

NARODNI UČITELJ PELAGIĆ je preporučio ovakvo korisno jevtino i brzo lečenje priručnim sredstvima kao
namirnicama, lekovitim biljkama, travama, korenjem od biljaka i tako dalje. Smatrali smo da ova knjiga treba
da ima ove vrlo korisne savete ali sa napomenom: Lečiti se travama, biljkama i namirnicama, u ishrani truditi
se da budu što raznovrsnija jela, u običnom životu i radu treba se truditi da čovek ne dobije nazeb, ali ukoliko
se desi da se čovek razboli onda treba koristiti ova priručna i jevtina sredstva. Međutim treba koristiti baš kao
priručna i kao brzu hitnu pomoć, a da se ipak o svakoj bolesti što pre konsultuje medicinski stručnjak, odnosno
lekar u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Pelagićevo vreme bilo je drugo ne samo u pogledu postojanja porodica
u obliku zadruga, koja je u to vreme bila u raspadanju, već naročito u pogledu dostignuća u medicini. Danas je
daleko veće poverenje u medicinske stručnjake, a sve ove trave, biljke i namirnice inače se koriste za
proizvodnju lekova, naravno fabričkim putem, a to garantuje higijenu i njihov kvalitet. Zato pri pravilnu
dijagnozu, koju isključivo lekar može i dati, sigurno će bolest pre biti izlečena. Ali ako se biljke, razne trave
namirnice prema uputstvima u ovom narodnom lečenju i koriste, na osnovu izloženog, onda da se od ovih
trava prave lekovi, korisno ih je upotrebljavati naročito ako je zdravstvena ustanova daleko a bolesnik se nalazi
u teškoj situaciji. Mislimo na obloge, čajeve i druga priručna sredstva.

LEKOVITE BILJKE
KAMILICA
Ova biljka služi kao lek od mnogih bolesti. Kamilica, kamomilja, ili titrica raste i cveta dva puta u toku godine.
Sitnija, mirisava kamilica cveta ranije i ona je sitnija i cvetom i listom, kao i stablom od poznije, ne mirisave
kamilice. I jedna i druga imaju krunicu cveta žutu a cvetne listiće bele, koji se pružaju oko krunice kao belo
tanjirče. Za lek se bere samo vršak te trave Tvrdi se da su obe jednako lekovite. Ali se koristi kao lek obično
sitnija, koja ranije stiže i koja je za razliku od one krupnije, mirisava.

Ona se bere pri cvetanju, ili u času cvetanja i to za upotrebu brzu ili za docniju upotrebu u toku godine. Sve
ovo važi i za kamilicu koja kasnije sazreva. U našim krajevima prva cveta u junu a druga u julu i kasnije.

Kamilica je vrlo lekovita protiv mnogih bolesti, a naročito za mnoge dečije i ženske bolesti. Ako odojče ne
može da sisa, ili ima tvrdu stolicu treba mu odmah dati kašiku čaja dnevno od kamilice. Ovaj čaj popravlja
želudac i utišava bolove. Da bi smo sačuvali decu od kostobolje i drugih bolesti, trebamo im puna dva tri
meseca davati pre spavanja po malu šoljicu mlakog čaja od kamilice. On je dobar i protivu dečijeg proliva.
Dobar je i za klistiranje. Prilikom bolova ušiju i prigluvosti, treba dva puta dnevno špricati u uši čaja od
kamilice. Za jačanje mozga kao i od glavobolje, dobro je istucati cvet i list kamilice i privijati dnevno jedanput
na glavu i to duže vremena. U toku zime kamilicu treba pokvasiti vrućom vodom i oblagati na glavu.
Najpodesnije da se to čini je pre spavanja. Takvo oblaganje glave kao m piće kamiličinog čaja dobro je i
protivu besanice.
Ako bolesnik ose
ć
a da te
š
ko mokri dobro je piti ovaj
č
aj. Ukoliko ima neko u ustima
čiriće, on treba usta ispirati ovim čajem. Protivu kašlja takođe je dobro piti. Ako je neko kratkovid, takođe je
dobro piti čaj od kamilice. Samo u ovom slučaju čaj mora da bude potpuno bistar. Za bolesti očiju
(kratkovidost) bolje leči ako se polije malo preko očiju i malo zadrži. Za ženske bolesti dobro se kupati u
kamiličinom čaju, a osvedočeno je da pomaže. Ako žene imaju poremećaj u menstruacionom ciklusu, trebaju
svako veče piti po jednu šolju kamilice. Posle porođaja takođe je dobro da žena pije u toku dana po dve šolje
ovoga čaja. To ne samo da pomaže njoj već utiče i na oporavljanja materice. Ako se desi da porodilju
napadnu posle porođajni bolovi, ti bolovi će prestati ako se dve kesice napunjene sa cvetom kamilice obare u
pivu ili rakiji, pa se onako topli stave jedan na pupak a drugi na krsta.

I sama trava kamilice pomaže ako se stavlja kao flaster na rane da se rane brzo zaleče.
Napominjemo da se branje kamilice vrši onda kada je rascvetala, u maju i junu, suši se u hladovini, ali
obično u prostoriji gde nema vlage. Kada je tako suva od nje se odmah može praviti čaj. A to je dobro
protivu trbobolje, tegobe pri mokrenju, neredovnom ženskom pranju, prolivu itd. Ovaj čaj se pravi kao i
svaki drugi čaj. Može biti zaslađen prema ukusu.

ŽALFIJA
Ona se još zove KADULJA, KADUNA, KALAVER I ZELENKADA. Obzirom na vrednost ove biljke
bilo bi potrebno da je svaka domaćica gaji u svojoj bašti. Inače ona raste po livadama, pašnjacima, a
naročito kraj starih zidina.
Prema istraživanju i ispitivanju od kojih bolesti žalfija pomaže dosada se ustanovilo da je to dobar lek protivu
zaboravnosti, rasejanosti, kašlja, nervoze, drhtanja ruku i tako dalje. Čaj od žalfije je dobro piti, ali je još
bolje piti mleko u kome je skuvana presna ili suva žalfija. Ukoliko se pije sa mlekom treba piti svaki dan po
tri čaše, a ako je kuvana sa vodom onda se pije manje. Ko ima uslova dobro je i kupati se u vodi u kojoj je
kuvana žalfija. Ona se koristi kao lek uopšte kada su u pitanju bolesne desni, može se upotrebljavati i za
ispiranje desni a lek za ispiranje desni pravi se ovako: Staviti žalfiju u vino, kuvati i kada se. malo ohladi, da
nije previše toplo može se upotrebljavati odmah za ispiranje desni. Napominjemo da je za ispiranje desni
umesto vina bolje upotrebljavati vinsko sirće. A postupak za spravljanje je isti. Ukoliko se neko noću znoji
ima nervozu, i uopšte oseća se u nekom grozničavom stanju treba da pije čaj od žalfije.

Čaj od žalfije pomaže za ženske bolesti, bolesti materice, dojiljama pomaže kada im mleko ide samo od sebe,
može se upotrebljavati protivu svrbeža oko polnih organa. Ako se upotrebljava za neuredno žensko pranje
pogrebno je pored čaja kuvati žalfiju u vodi sa kojim se treba ispirati polni ud. Ukoliko se upotrebljava za
svrabež oko polnih organa onda treba ne samo piti čaj, nego treba toplim čajem (vodom u kojoj je kuvana
žalfija). isprati bolesna mesta. Samo ovaj čaj treba da bude jači. od onog koji se pije.

Znači žalfija može poslužiti da se preduprede mnoge bolesti. A pored toga i kao lek za bolesti koje su već
nastale. Na primer obolele desni vrlo brzo mogu se izlečiti ispiranjem toplim čajem od žalfije. A najjevtiniji
prašak za zube se pravi takođe od žalfije: Utucati deo ugljena brezova i suve žalfije. Kada je gotovo pomešati
sa vodom, koja treba da bude mlaka i time prati zube i cesni nedeljno tri do četiri puta.

ARNIKA
Još se zove VEPROVAC. Ova trava kao lek je vrlo korisna, a koristi se za piće i oblaganje. Uglavnom
je odlična kad se koristi kao lek od rane svake vrste. Zato bi ovu travu trebale da neguju domaćice pored
svoje kuće, a naročito tamo gde nema blizu apoteke.
TINKTURA ARNIKE leči bolje i brže od svih drugih lekova sve rane i ranice koje se dobijaju od udara,
posekotine, uboda, ujeda od svinje, kučeta, pčele, ose, prištinutosti i svakog otoka. Ova tinktura pravi se na
više načina, ali ovo je najlakše:
Utucati dosta sirovog, svežeg arnikina korena, iscediti sok koliko je potrebno, naliti ga u staklo i isto toliko
dodati vinskog špiritusa. Promućkati, zatvoriti dobro i ostaviti da stoji prema suncu na nekom drvetu 8-14
dana. Tada je to gotovo i treba ga čuvati za upotrebu. Ona ima posebnu vrednost i zbog toga, što tako
zatvorena može stajati i tri godine, a da ne gubi svoju vrednost.
SMREKOVINA -VENJA
Šta je i kakav je bor, borić, borovina i smreka? To je vrlo korisna biljka i obzirom da je narodu dosta poznata,
ovde ćemo odmah napomenuti da je njena lekovita moć u njoj celoj. Naime počev od njenog roda u kome
ima raznih soli, gume, šećera, voska, eterskog ulja podkore i lišća. Zatim pored lekovite moći korisna je i u
ekonomskom pogledu.
Ona leči grudne bolesti. U tom smislu upućuju se ljudi da neko vreme žive u borovoj šumi.

Bolesti prsiju, kašalj i slične bolesti mogu se lečiti ovom biljkom na taj način što se jede ražani hleb od
neprosejana brašna, namazan svaki zalogaj borovom smolom.
ZA ČIŠĆENJE KRVI UOPŠTE, za lečenje belog pranja kod žena, zastoja mokraće i mokraćni kamen i druge
otoke na telu tre ba skuvati dve šake smrekovine (venje) razgnječene ili utučene u dva litra vode, i piti od nje
tri do četiri čaše svaki dan.
Kad se mladi smrekovi listići i pupoljci pre potpunog razvića kuvaju u mleku ili u čistom vinu, ili u starom
pivu pa se pije od toga na dan po četiri do pet čaša. onda se taj lek može preporučiti, po savetima više
stručnjaka lekara, za kostobolju, reumatizam, skorbut, venerične bolesti, sve kožne ospe, belo pranje kod žena,
kašalj i druge bolesti. Taj čaj od takvih smrekovih pupoljaka vrlo je prijatan za piće, podseća na ruski čaj, ali je
daleko zdraviji i pored svega toga jevtiniji. Možda bi bilo dobro da domaćice kuvaju češće ovaj čaj, jer on ne
škodi a može biti samo koristan.

Kada se skuva u vodi više lišća i šišarica od smreke ili bora, i ako se svaki dan u tome kupa celo telo po
10-25 minuta, onda je to lek od svrabeža, krastica svih vrsta, grčeva, bledila, probode u plećima, besanica
i drugo.

VODNJIKA (VENJOVAČA)
To je odličan lek i prijatno piće. Ustvari vodnjikom zovu širu ili vino od lenje. A lakoće za ovo isto piće u
narodu je poznato ime VENJOVAČA. Da bi je narod radije spremao i upotrebljavao navešćemo za šta je ona
korisna. Ona leči: Veliki zatvor teško mokrenje, otvorene i zatvorene šuljeve, glavobolju, teško će u prsima i
trbuhu, leči belo pranje kod žena i venerične bolesti. Kad se pije duže vremena ona otklanja glavobolju,
difteriju, šarlah. krajnike, zubobolju, nervozu, kašalj, bubrežne bolesti od kojih mnogi lečeći se potroše mnogo
a ponekad lek imaju kod svoje kuće. Takođe dobro leči razne bolesti u materici, histeriju, zaboravnost, čak i
ludilo otklanja, kao i druge bolesti koje često dolaze zbog veneričnih zaraza i tako dalje.

Možda će ubuduće naučnici da ispitaju moć venjovače. A ona se spravlja ovako: Pripremiti taze lenje kad
sazri a to je jesen pa je sasuti u čisto bure. NA sto litara vode treba usuti 25 litara lenje, zatvoriti i ostaviti da
stoji dve tri nedelje. Bure mora da bude u podrumu ili u nekom drugom mestu koje nije ni hladno ni toplo. o
tome se mora voditi računa, da bi venjovača bill zaista dobra. A da bi bila još i bolja dobro je sa njom
pomešati koji kilogram suvih krušaka. Tada je to vrlo prijatno piće, a pored toga i lekovito. Ko god ima
uslova da spremi ovakvu venjovaču treba je obavezno spremiti i piti je umesto vode. Trebamo napomenuti da
se za spravljanje obavezno koristi čista i pitka voda. Gde nema dobra voda tamo vodu mora prokuvati,
sačekati da se ohladi i tek onda sipati venju.

Ko nije spremio venju ovako kako smo opisali, on može kuvati u vidu čaja. Lekovitost je jednaka bilo kako
da se pije venjovača.

HAJDUČKA TRAVA (AJDUČICA, PAPRAC, KUNICA)

To je trava poznata svakom čoveku na selu. Kao lek ona je odlična. Po narodnoj i naučnoj medicini ona leči
sve nove rane kao i druge bolesti.
Ako se nekome desi da se na bilo koji način obrani, neka ranu najpre očisti od prašine, parčića ako ih
slučajno ima pa neka odmah nabere i obloži ranu ovom travom.
Ova lekovita trava može da se pripremi kao lek za zimu. U tu svrhu treba je osušiti. Pomešati dve šake cveta i
lišća na ulju. Ostaviti zatvoreno da stoji na suncu desetak dana. Za to vreme cvet se pretvori u ulje, koje mi
zovemo oporišin. Ovo ulje treba čuvati za slučaj nužne potrebe. Sa njime ranu treba mazati čistom vatom i
istom vatom je obaviti.
Od korena hajdučke trave može se kuvati čaj a takođe i od njenog cveta. Ovaj čaj je dobar lek protiv
šuljeva, zatvora, kao i za sve one koji se osećaju nemoćni i slabi.
BELI SLEZ
Kao lek je dobar protivu bolova u prsima promuklosti, teškog disanja kašlja, pljuvanja krvavog i drugih
plućnih bolesti.
Belog sleza ima vrlo retko mada može svuda rasti, dok crnog ima skoro svuda. Preporučujemo da se beli
slez gaji. Posebno onima koji gaje cveće. Zašto bi u kući imali puno cveća koje ne koristi, osim estetskog
izgleda, ničemu a ovako korisnu biljku zanemarujemo. Međutim to je stvar svakog pojedinca. Ovde ćemo
samo napisati u kojoj meri i na koji način je beli slez koristan.

Leči pomenute bolesti. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo sa čajem belog sleza i to svakog sata po
jednom. Kada se naduju obrazi ili zbog slomljenog zuba, i bolovi napadnu, tada treba češće ispirati usta i
desni sa čajem belog sleza. Čaj se u ovim prilikama koristi topao (mlak), a oblaganje obraza se vrši toplim
celerom pomešanim sa uljem.
Koren belog sleza kada se isecka sitno i skuva, odlično čisti mrlje sa haljina. I ovde se upotrebljava dok je
topao.

Č I Č A K (REPUH, REPUŠINA, LAPAH)

Ova biljka raste svuda kraj puteva i ima najveće lišće među travama na našim putevima. Po predanju
narodne medicine i po ispitivanju mnogih stručnjaka čičak je koristan i uspešno leči više bolesti i čuva od
opadanja, kao i pomaže rast kose.
Koren čička leči razne zarazne bolesti. U tom cilju treba iskopati koren čička. Osušiti ga, a može se i sirov
upotrebiti. Na litar vode staviti kašiku iseckana korena i dobro skuvati. Od ovog bolesnik treba da pije tri puta
na dan po jednu čašu srednje veličine. Piće treba produžiti redovno dok bolesti ima. Ovo piće izgoni iz tela i
živu koja često donosi i razne omanje i teške bolesti. Napitak treba da je mlak, a može biti i ladan, začinjen sa
nešto meda. Trbobolju i mokraćni kamen odlično leči koren od čička. Ovaj lek pravi se ovako: Koren urezati
sitno i pomešati ga sa šećerom, od koga treba jesti četiri puta dnevno no 1 malu kašičicu. Kada se koren utuče
sa solju i obloži na ujedeno mesto od besna kučeta, otklanja zarazu i opasnost. Kosa će izrasti i pojačati se, ako
duže vremena peremo glavu svaki dan sa ceđem, a to je voda u kojoj je skuvano dve do tri kašike čičkovog
korena.

ZUBAČA (DIVLJA PIREVINA)

U narodnom lekarstvu pirevina može da zameni kao lek beli slez i saparilu.
Ove trave ima svuda a kao lek priprema se na sledeći način: Treba iskopati korenje pirevine, iseći ga na kratke
komadiće i nasuti u lonac na četiri do pet litara vode oko tri pregršti korena od pirevine. Lonac odozgo zalepiti
i kuvati na tihoj vatri sve dok ne uvri oko polovine vode. Procediti taj čaj i čuvati ga u zatvorenom sudu. Ovo
piće, ako ga pijemo 6 meseci preporodi pokvarenu krv od otrovnih čestica i veneričnih bolesti. Čaj od pirevine
leči odlično i slabo mokrenje, groznice, razna zapaljenja, naročito ona koja dolaze od pomenutih bolesti. Zatim
kada se koren divlje pirevine dobro skuva njegov čaj odlično leči šuljeve pa bilo otvoreni ili zatvoreni. Ovaj
čaj treba piti tri puta na dan po jednu čašu sve donde dok se ne ozdravi, a to će sigurno biti,. Čaj od ovog je
prilično prijatan i u njemu nema ničeg otrovnog.

Da divlja pirevina ima u sebi materijala za hranu i lek vidi se iz toga što je neki narodi jedu u oskudici druge
hrane. Ispitivanjem je utvrđeno da u njoj ima gume, skroba, šećera, i neke osobite materije koja miriše na
vanilu. Pirevina se kao lek upotrebljava u obliku lista stabla i korena. To jest cela. Može se lako ostaviti i za
zimu osušena u denjcima. Ipak najveći deo lekovitosti nalazi se u korenu pirevine a taj koren je dosta dugačak.
Interesantno je napomenuti da je ovde reč o divljoj pirevini koje ima svuda, i sa kojom se ljudi na selu često
susreću, jer ona predstavlja korov među kultivisanim biljkama. Ljudi je sa pravom iskopavaju i bacaju, pri tom
i ne razmišljajući da i ona može biti lek.

ZOVA
Poznato je, da je cvet zovin dobar za znojenje, zatim protivu crvenog vetra, a ono zeleno liko, koje se nalazi
između stabla i gornje tanke sivkaste kore, odlično leči od raznih rana i kad stane mokraća.

Čaj od zove upotrebljava se sa odličnim uspehom, kada treba da se čovek oznoji kada je neophodno
prekratiti kašalj, bolove u prsima, kad je neophodno da se čovek dobro ugreje, da
poja
č
a nerve i tako dalje. Zna
č
i
č
im se nazebe potrebno je piti izvesnu koli
č
inu
č
aja od zone.
Ovo piće mnogima pomaže kod reumatizma ako je on posledica nazeba. Čaj od zove je uvek bolje
zasladiti medom nego šećerom.
Za obloge zova se upotrebljava kod mnogih tvrdih otoka. Čaj od zove sa medom veoma je koristan
onima koji teško dišu. Zova se može upotrebljavati i za jelo i to ovako: Tek rascvetalo cveće zove ubere
se i onako ceo kolut umakati u razmućena jaja posuti odozgo i upržiti na masti kao kriške hleba pa jesti
kao pitasto jelo. Ovo je i zdravo i prijatno.

DUVAN (KAO LEK)

Koliko je štetno i nezdravo pušiti duvan, toliko je korisno upotrebiti ga kao lek. To se može postići tako što bi
se koristio isključivo kao biljka. I to kao lekovita biljka, a ona ima to svojstvo.

Kao za lek može da koristi protivu crvenog vetra, a spravlja se ovako: Namazati med na list duvana i obložiti
ga na bolno mesto ako je potrebno treba mazati više listova i menjati ih na svakih 6 sati.

PROTIVU ZUBOBOLJE lek se priprema ovako: Uzeti malo usečena duvana i malu kašičicu baruta
Dodati odozgo u tu smesu čašicu najjačeg ruma, koji može goreti pa onda zapaliti tu da izgori. Celu
izgorenu smesu staviti na lanenu krpicu i priviti na bolni zub. Tako treba da stoji dokle god prestane
zubobolja, a to će ubrzo biti.
PROTIVU MOLJACA duvan možemo držati među haljinama. Uspeh će biti siguran.
Ako se šaka nakvašenog duvana pripije na mali trbuh može pomoći protivu teškog mokrenja.

K U P I N A (OSTRUGA KAO LEK)

Kupina raste svuda po međama, po prevojima, pored zidina itd. Kupinu je svako video i zna kako izgleda. Ali
retko ko zna da je ona i lekovita. Ovde se opisuje što je u praksi posvedočio.
KOREN KUPINE SKUVAN U. VINSKOM SIRĆETU leči bolesne desni i učvršćuje zube kada se klate
bez ikakvog bola, ili bez bola ispadaju
ZA NEUREDNO ŽENSKO PRANJE dobar je ovaj lek od kupine: Iseckati tri šake korena od kupine,
Skuvati u litar crnog vina. Kuvati dotle dok uvri pola vina. Taj napitak je dobar za ženske bolesti u
poremećajima menstruacionog ciklusa. Pije se po tri manje čaše na dan.
Zreli plod kupine kada se skuva sa malo šećera i ostavi u zatvoreno staklo, to je dobar lek za drhtavicu, za
one kojima ruke drhte. Zatim je dobar ovo lek i za vrućicu i druge slične bolesti.

TROSKOT KAO LEK

Ova biljka raste u izobilju kraj puteva, zapuštenom zemljištu, po njivama koje se ne obrađuju itd.

Ako se kojim slučajem neko poseče u toku rada i krv počne curiti, dovoljno je nabrati list ove biljke i staviti na
ranicu. Krv prestaje a uskoro i rana zarašćuje.
Ona lakoće odlično leči, kada se upotrebi po uputstvu, i nemoć mokrenja.

KUKUTA
Poznato je da kukuta spada u biljke otrovnice. Međutim ona je ipak vrlo siguran lek od žive rane.

Odlično leči više bolesti, ali smo mi osvedočeni da sasvim sigurno leči živu ranu, koju naš narod većinom
zove živo meso iz koje večito teče gnoj. Lek se spravlja ovako: Nabrati lišća od kukute, oko 100 grama, pa ga
skuvati u čistom sudu. Ocediti i sa tom vodom ispirati ranu dva puta na dan. Skuvano lišće saviti kao kolačić,
Namazati ga sa jedne strane čistim medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji na njoj 24 sata.
Tako treba činiti 5 do šest dana i bolesnik je spašen bez ikakvih rđavih posledica. To pomaže tako što onaj
oblog izvuče svu nečistoću iz pokvarenih sokova i rana zarate. Ko pogleda na taj melem kada ga skine sa rane
sa uveličavajući staklom videće na hiljade životinjica koje je onaj oblog izvukao iz rane. Taj oblog odmah
posle upotrebe treba spaljivati, da one životinjice ne bi dospele do odeće domaće čeljadi.
SAPARILA
Saparila je odličan lek protiv mnogih bolesti, a naročito od zarazih sifilističkph bolesti. Koren saparile poznat
je kod mnogih naroda još od starine. Pored sifilističkih bolesti koren saparils se može upotrebiti ta lečenje
reumatizma, šuljeva, belog pralja kod žena, gnojnih otoka, od nervoze i drugih bolesti na bazi pokvarene krvi.
To je zato što on čisti i oporavlja.

U Nemačkoj se ovaj koren čuva i pije često kao čaj. Pripremanje onog čaja je sličio kao i pripremanje
svakog drugog čaja. Naravno zavisno od bolesti. A tada treba tražiti i savet od travara.

Danas pomenute bolesti koje leči saparila, leče se na mnogo sigurniji način i savršenijim lekovima. Naravno
da i koren saparile može naći svoju primenu ali to bi više bila prva pomoć, pre odlaska u najbližu zdravstvenu
ustanovu. Vrednost saparile danas kada ima tako savršenih preparata i lekova, još jednom napominjemo svodi
se na domaću upotrebu u vidu čaja, kao izvesno preventivno sredstvo.

Međutim vrlo je bitno da se prilikom upotrebe saparile treba izbegavati upotreba alkoholnih pića, čaja i
kafe, i treba se paziti od prehlade.

VIŠNJEVO LIŠĆE
U narodu je poznato da višnjevo lišće može biti dobar lek kod bolesti očiju.
Ukoliko neko oseća bolove na očima, treba da nabere višnjevog lišća, zatim ga oprati u čistoj hladnoj vodi, i
pri polasku u postelju obložiti bolesne oči. Pre oblaganja zatvoriti kap ke,. Tako ostaviti do ujutru. Tada
skinuti oblog u mračnoj prostoriji, umiti se čistom svežom vodom i produžiti svoj svako dnevni posao. Ove
obloge treba ponavljati nekoliko dana. Za to vreme oči će ozdraviti.

MEKINJE (TRICE)
Mekinje od pšeničnog brašna nalaze se skoro u svakoj kući, posebno na selima gde domaćice same
mese hleb, ali malo ko zna da su mekinje lekoviti.
Zato navodimo na koji način i kako se mekinje trebaju upotrebljavati da bi se iskoristila njihova lekovitost.
Kada se mekinje skuvaju, pa se mlakom čorbom od mekinja pere krastava glava, onda se to izleči. Ako se
uveče pije dve do tri čaše srednje veličine ove tople čorbe od trica, to može izlečiti promuklost, gušobolju. Ako
se pak ova topla čorba od trica pomeša sa šećerom i izmuti sa dva sveža žumanceta dobro je progivu prehlade,
kašlja i prsobolje.
Samo ukoliko se upotrebljava za prsobolju mora se duže piti. Kada neko oseća zujanje u ušima treba da
spremi od mekinja ovakav lek= Na tri dela mekinja staviti jedan deo svežih ili suvih ruža, i jednu polovinu
dela pelena. Pomešati i skuvati u malo crnog vina. Na kraju kada je skuvano vino ocediti, a od smese staviti
u čistu lanenu krpu, uviti u zamotuljak i privezati dok je još toplo na uho.

KAMFOR
Narodna medicina veruje u lekovitu snagu kamfora. Njega preporučuju mnogi stručnjaci za razne preparate, a
mi ovde ćemo isključivo govoriti na koji način može da koristi u domaćoj primeni.

Ako komadić kamfora uvijemo u pamuk i stavimo u uši koje su obolele, bolest će proći.
Kada napadnu nekog iznenadni bolovi u želucu, stomaku to se uspešno može izlečiti ako se proguta komadić
kamfora veličine pšeničnog zrna, a odmah zatim popije čaša zašećerene ili zamedene tople vode.

Kada je potrebno neko trljati rakijom, dobro je dodati komadić kamfora.

Da se rana ne ucrvlja i da pre zaraste dobro je posipati je sitnim kamforom. Nove rane brzo zarastu ako se
ispiraju špiritusom od kamfora.

SLAČICA
Možemo je koristiti kao lek protivu bolesti stomaka, jetre, creva, kao i drugih bolesti koje napadaju organe
za varenje.
Sla
č
ica raste po vrtovima. njivama, zapu
š
tenim mestima itd. Visoka je oko pola metra. Razgranata je sa perastim li
šć
em i sitnim
ž
utim cvetovima.
Lekovita vrednost slačice može se videti iz njenih sastojaka. Naime ona u plodu ima sitne semenke, zbog
čega se i gaji, a one se sastoje od 30% masnog ulja, belančevine, šećera, mineralnih soli i drugih
sastojaka.
Napominjemo da ima crne i bele slačice. Ovde isključivo opisujemo belu zbog njene lekovitosti.

Do danas je osvedočeno da bela slačica deluje kao dobar lek protivu šuljeva, glavobolje, neurednog mokrenja,
bolesti u kostima i nesvestice. Takođe se tvrdi da ukoliko se slačica ujutru koristi na taj način što se progutaju
nekoliko njenih zrna, da to krepi pamćenje, razvedrava i otklanja nesvesticu. Prilikom gutanja obično se stavi
nekoliko zrna u usta, pa se zatim popije čaša vode.

Inače se može koristiti i za obloge. Onda se upotrebljava ovako: Pripremiti potreban deo brašna od semena
slačice i zamesiti ga u malo hladne vode. Od toga napraviti gušću poparu. Mesiti obavezno u hladnoj vodi, jer
od vruće ona gubi svoju lekovitu snagu. Dobivenu smesu namazati na tanju krpicu i obložiti tamo gde iziskiva
potreba. Ove obloge držati na koži 5 do 10 minuta. Zavisno od stadijuma bolesti može i duže. Samo kada se
duže drži na koži može izazvati mehuriće. To se onda maže uljem i oni zarastu.

Za lečenje bela slačica se upotrebljava ne samo kao lek za gutanje i za oblaganje, već može biti začin pri jelu
itd. Kao začin koristi se u vidu sosa. Može se jesti mazanjem na hleb. U vidu začina se preporučuje osobama
koje je obuhvatila neka obamrlost, lenjost, sanjivost i slično. Ovakve osobe trebaju obavezno uzimati slačicu
pri jelu i biće preporođeni.
SLAČIČNIK KAO LEK upotrebljava se kad treba krv ublažiti i otkloniti bunilo. Spravlja se ovako:

Istucati na sitno seme od slačice. Izmešati ga sa sirćetom da bude tako kao testo. To namazati na lanenu krpu
pola prsta debljine. Obložiti na bolesno mesto, to jest tamo gde treba. Ova obloga se obično drži oko pola
sata. Vreme nije strogo određeno te može i više i manje od toga. Ako se može izdržati duže, ovaj lek će izvući
mehuriće. Ali to ne treba nikog sekirati, jer u tome se i sastoji dejstvo. A te mehuriće mazati toplim zejtinom
dok prođu. To je uostalom vrlo brzo.

LINCURA
Ove biljke u Jugoslaviji ima dosta. Raste obično na višim planinama i brdskim mestima. Prilično je visoka te
je izdaleka uočljiva. Uglavnom kod lincure je koren lekovit, te se kao takav neguje, suši i čuva do upotrebe.

Izmešan sa rumom ili komovicom koren od lincure leči groznicu, malaksalost, bolova u stomaku, nemanja
apetita ili skupljanja vetrova. Da bi napravili lek za groznicu treba nastrugati u čašicu ruma ili komovice rakije
oko 2 grama korena lincure. Zavisno od jačine groznice mogu se popiti jedna ili dve ovakve čašice. Ako je
groznica jača, znači treba popiti dve čašice ovog leka. Za druge bolesti kao što su bolovi u stomaku,
malaksalost ili izgubljeni apetit za jelo lek se pravi ovako: Naseckati koren lincure u komovicu i ostaviti da
stoji dobro zatvoreno desetak dana. Onda piti po jednu čašicu ujutru i u podne pre jela. To treba činiti tri do
četiri nedelje i za to vreme bolest će proći.

MAJKINA DUŠICA (DIVLJI BOSILJAK)

To je u narodu poznata lekovita biljka. Obično raste kao polegao gust žbunić na suvim obroncima, naročito
gde je sunčano i čisto. Ona cveta preko celog leta i vrlo je prijatnog mirisa.

Majkina dušica je lekovita u onim svojim zeljastim izdancima u cvetu. Ti izdanci se beru, suše na promaji i
hladovini i zatim se pakuje tako da se očuva miris i boja. Dobra je da se upotrebi kao lek protiv kašlja (u
obliku čaja).
Ova biljka ima široku primenu jer se upotrebljava za lečenje organa za varenje, sve što je u vezi sa organima
za varenje, a u obliku jače koncentracije čaja od majkine dušice upotrebljava se za ispiranje usta, za ispiranje
polnih organa, za oblaganje kod veneričnih bolesti itd.
MASLA
Č
AK (MLE
Č
AC,
Ž
U
Č
ANIK)
Maslačka ima svuda u izobilju, u baštama, livadama, pašnjacima itd. Cvet ima žut, stabla nema nego samu
peteljku, lišće mu je skupljeno i poleglo po zemlji. U celoj biljci ima mleča, te se zato i zove Mlečac.
Najviše tog soka (mleča) ima u korenu.
Brzo i uspešno se mogu lečiti mnoge bolesti maslačkom. Ako napravimo salatu od mladog lišća maslačka ta
će salata biti sasvim prijatna za jelo, a pored toga ona je i lekovita. Kad lišće poraste veće može se od njega
praviti i varivo umesto spanaća. Neki narodi na zapadu koriste u priličnoj meri maslačak u vidu salate i
variva.
Pripremljen na razne načine maslačak leči i ojačava organe za varenje, otvara apetit itd. Za lečenje stomaka i
uopšte organa za varenje sprema se ovako: Istucati celu travu i koren maslačka. Dobiven sok pomešati sa
vodom u kojoj je obareno meso. Ovo treba piti do ozdravljenja.
MASLAČKOVAC koristi ljudima kao lek a priprema se ovako: Skuvati dobro jedan litar vode u zemljanom
sudu. Staviti u njega jednu čašu maslačka (lišća i korena). Ostaviti da stoji tako 1 do 2 sata. Posle procediti i
dobiveni sok piti prema potrebi.

PELIN (PELEN)
U lekarstvu se pelin koristi na vrlo razne načine i za razne bolesti. Na primer u narodu se koristi za stišavanje
bolova, za ženske bolesti, za razlaganje mokraćnog kamena, za razne stomačne bolesti itd. Za ovakve bolesti
upotrebljava se lek od pelina koji se prani ovako: Kada pelin cveta pokidati cveće i metnuti u čisto staklo.
Odozgo naliti dobre prave komovice ili šljivovice i ostaviti 5-6 dana da stoji na suncu dobro zatvoreno i
pokriveno tankim platnom. Posle 5-6 dana ovaj napitak se može upotrebljavati. Ovo se još zove i esencija od
pelina ili pelinovka. Za lečenje se uzima dnevno jedanput po 20-30 kapljica.

Pelin pomaže i prilikom ranjavanja. U takvom slučaju treba brzo natopiti pelin sa vinom, iscediti iz njega sok
i taj sok bolesnik treba da pije dnevno dvaput po dve kašike. Dobro je da se i rana sa ovim istim lekom preliva
i tako će rana biti brže zasečena i nestati zapaljenje.

Ako se desi nesanica za tu bolest pomeša se pelin sa sirćetom ili vinom i testom od hleba pa se privija na čelo.
Ovaj isti oblog može da služi za oblaganje stomaka, u slučaju da je čovek od toga bolestan. Mora da
napomenemo da se treba paziti koliko se pije pelin, jer u velikoj količini može da izazove nesvesticu, gađenje i
vatru u stomaku.
U slučaju da neko nema apetit za jelo i uopšte oseća se mrzovoljno onda se od pelina može spremiti ovakav
lek: Pomešati jednake količine soka od pelina sa jakim vinom. Držati zatvoreno u flaši i dnevno uzimati po
dve kašike.

PODBEL
Od ove trave, za narodnu medicinu upotrebljava se lišće, a daje se bolesnicima u vidu čaja. Leči dobro kašalj,
astmu kao i gornje organe za disanje. Zatim služi za ispiranje usta i grla. List od podbela može da se upotrebi
kao obloga pošto se prethodno namaže mašću. A takvu oblogu možemo koristiti da stavljamo na uboje,
posekotine, gnojne otoke i na druga mesta po potrebi.

KANTARION (BOGORODIČINA TRAVA)

Ova biljka se koristi u obliku čaja koji se pije protivu bolova jetre, proliva, stomaka i drugih bolesti koje se
dešavaju na organima za varenje. Kantarion prodire sve više u narodnu medicinu, te nije retko čuti da on može
da izleči i tako komplikovano oboljenje kao što je čir u stomaku. Do danas on se najviše upotrebljava za
spremanje lekovitog ulja, poznatog pod nazivom kantarionov zejtin. To ulje služi za lečenje i brzo zarašćivanje
rana i drugih povreda na koži, zatim protiv šuljeva i tako dalje.

Raste svuda kao korov a najviše na proplancima gde se ne gaje kultivisane biljke.

kim
Kim se koristi u narodnoj medicini za lečenje bolesti u želudcu i uglavnom ima takvo
svojstvo da otklanja tegobe lošeg varenja. Ova biljka se koristi kao začin pri spravljanju
raznog
peciva kao i za dobijanje etarskog ulja. To ulje dobija se iz zdrobljenih
plodova kima destilacijom, pomo
ć
u vodene pare.
DOMA
Ć
I LEKAR
BOLJE JE SPREČITI NEGO LEČITI. ALI AKO OSETIŠ DA SI BOLESTAN LEČI SE ODMAH.
NAPUŠTANJE ZNAČI UPROPAŠTAVANJE -Pelagić
U ovom odeljku Pelagićevog domaćeg lekara za jednu istu bolest obično je navedeno više lekova. To je i
razumljivo, da bi se mogao izabrati onaj lek koji je dotičnom licu najdostupniji.
ZUBOBOLJA Obično dolazi od nagle prehlade, nazeba, od malaksalosti, nečistoće, od vrlo hladnog pića,
vrućeg jela i drugih uzroka.
Ukoliko je već došlo do zubobolje treba je lečiti ovako: Nakvasiti četvorostruku krpu u ljutoj rakiji, posuti je
zatim alevom paprikom i odmah je pritisnuti na obraz preko bolnog zuba. Oblog ovako treba držati po dva tri
sata. Od tri do četi takva obloga bol će prestati.
Ili: Pomešati dosta soli sa sirćetom pa ugrejati. Ovu smesu stavljati u usta dok se ne dosadi ili prestane bol.
To treba raditi strpljivo.
Takođe zubobolju može izlečiti i ovaj prosti lek: Iskapati koren antike (burjana). Njega ima svuda. Raseći ga
i odrezati jedan režanj veličine većeg prstena. Utucati ga malo, posuti po njemu so i staviti na bolni zub. Tako
ostaviti najviše dva sata. Za ovo vreme zubobolja će prestati.

ZUBOBOLJU MOŽE IZLEČITI I OVAJ NARODNI LEK: Uzeti nešto nišadora i malo kamfora. Pomešati i
nasuti u čašicu ljute rakije. Kada se sve istopi staviti ovaj rastvor u usta i promućkati naročito pored onog
zuba koji boli. Učiniti ovo dva do tri puta i bolovi će prestati.

Ako je zub šupalj onda će biti dobar ovaj lek: staviti tabak bele čiste hartije u obliku fišeka. Zapaliti široku
stranu, a usku staviti tako da dim udara u usku pakvonsku kašiku. znoj koji se tom prilikom nahvata na kašiku
pokupiti čistim pamukom ili gazom i to staviti u šupalj zub da stoji dan i noć (24 sata). Bol će za to vreme
prestati.
ZUBE LEČI I ČUVA od bola i truleža ovaj narodni lek: Staviti u sud jednu kašiku pitome metvice i utučene
pečene stipse. Odozgo naliti jedan litar najljućeg špirita. Zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 8 dana
(NEDELJU DANA). Ovom smesom ispirati usta tri puta na dan. Zubi će se očistiti i ozdraviti. Prilikom
upotrebe ovu smesu obavezno promućkati
Namirnice koje mogu biti kao glavna predohrana i uticati da zubi budu čvrsti i zdravi su kupus, kiseli
krastavci, limun i drugo.
KRV IZ DESNI To obično dolazi od nečistoće usta i nečiste krvi. Leči se ispiranjem. A smesa za ispiranje
pravi se od jednakih delova špiritusa i vode.
MESO OKO ZUBA ojačava ako se ispira smesom od 25 grama stipse i 80 grama tople mlake vode.

OTEČEN OBRAZ OD ZUBOBOLJE leči se ovako: Obariti šaku peršuna i obliti uljem. Zatim previti na
otečenu stranu obraza. Oblog treba držati 5 do 8 sati. Pokazalo se da je ovakav oblog vrlo efikasan.

Otekli obraz od zubobolje može lečiti i ovako: Zamočiti u toplu vodu šećernu hartiju, zatim je posuti
nišadorom i onda njome obložiti obraz.
Treći način lečenja za otekao obraz: Utucati koren od koprive jednu punu šaku, dodati malo šafrana, to skuvati
u slatkom mleku, obavezno u zemljanom sudu, i kada je gotovo, načiniti od te mase oblog. Staviti i pričvrstiti
ga na obraz. Kada se ohladi ponovo ga zagrejati i staviti. Zagrevanje vršiti u istom sudu. Nekoliko takvih
obloga pomoći će da oteklina potpuno nestane, a i zub da prestane da boli.

TRULO_MESO OKO ZUBA Uspešno se leči ovako: Kuvati celu glavicu belog luka u manjem sudu, u
čistom vinskom sirćetu. Ovim vinskim sirćetom ispirati zube do ozdravljenja.
BOLESNE DESNI I LJULJANJE ZUBA dobro leči mlaka voda u kojoj se prethodno kuvala hrastova kora.
Ovom vodom treba ispirati desni. Za bolesne desni i ljuljanje zuba dobro je vršiti ispiranje sa sokom od
rotkve ili repe.
NEUGODAN ZADAH IZ USTA LEČITI čajem od žalfije. Ovde se pored toga preporučuje da se izbegava
mesna hrana i to skoro potpuno, a da se koristi biljna hrana, ali takva koja ima sastojke slične hranljivim
sastojacima mesa. Na primer kuvano žito.
GROZNICA
To je bolest koja najviše napada narod. A dolazi obično od pokvarene krvi hranom ili nečim drugim, od
jakog nazeba, od pretovarenog želudca, od preteranog umora i td.
Imajući u vidu uzročnike ove bolesti groznica se i deli na žučnu, žutu, nervoznu, grozničko zapaljenje,
a lekovi su ovi:
Utući ili urezati sitno korena lincure, i pomešati od tog praška pola kašičice u čaši jake komovice ili ruma.
Ponoviti pri nastupanju groznice. Za jaku i zdravu osobu može podneti i više praška. Ako ne pomogne od prvi
put, treba ponoviti, i lek malo umnožiti. Lincure ima svuda po brdima i bakalnicama u Srbiji. To je narodni
kinin u južnoj Srbiji. Koren od lincure je bolji od kinina. On brže leči od kinina i ne ostavlja one tragove, kao
taj doktorski kinin, koji podvari želudac, poremeti volju duha i sav organizam čoveka.

Tako isto vrlo je pouzdan i ovoj lek: Skuvati 2 kašike čiste prave samlevene kafe kao običnu kafu. Kad bude
gotova, iscediti u nju sav sok jednog zdravog limuna i doliti 4 kašike ruma. Svu tu smesu treba popiti
najedanput, zajedno sa tropom. Kada osetite da će groznica da vas uhvati. Malo ima slučajeva, da se može
ponoviti sa tim lekom.
Ubrzati koren od trave maslačka, koju u Srbiji zovu mlečac, sitno ga izrezati u komovu rakiju, pa popiti
kada osetite da će groznica da vas uhvati. U toku leta upotrebljavati svež koren, a u toku zime
upotrebljavati suvi koren, koji se u toku leta ostavlja.
GROZNICU, kada vidimo da će nas sigurno napasti možemo uspešno izlečiti ako: iseckamo papriku
mesečarku na sitno pa je stavimo u pola litre starog crnog vina. To skuvati i piti tako vruće onda kada vidimo
da će nas groznica zahvatiti. Zatim leći u postelju i dobro se pokriti. Tada će nastupiti preznojavanje. Posle
toga ustati iz postelje preobući veš i za daljih 24 sata treba stalno biti u toplom prostoru.

GROZNICU MOŽEMO LEČITI pomoću belog luka i soli. Za odraslu osobu spravlja se ovaj lek ovako:
Uzeti manju glavicu belog luka, istući je na sitno i posoliti. Tu smesu staviti na ruku više dlana na žile ispod
pregiba i zavezati dobro da stoji jedno pola sata, a može i više. Držati dok iskoči žuti mehur na koži ispod
obloga. Tada mehur probušiti da izađe ona voda a ranu namazati sa pavlakom. Malo kasnije obložiti sa
čistim lojem i ostaviti tako dok zaraste.

KIJAVICA
Ova bolest može biti mala, kratkotrajna a može biti vrlo teška. Ona može doći kao posledica nazeba ili od
udisaja otrovne prašine. Postojeće takve kijavice koje budu propraćene groznicom i opštom malaksalošću tela.
Često od nje dolaze bolovi ne samo po čelu već i u obrazima, zubima, desnima i ušima. Obično se dobija od
jakog nazeba.
Ovu bolest treba lečiti jer u koliko se napusti može da bude čak opasno i za život. A mere predostrožnosti
treba uvek primenjivati.
KIJAVICU NEĆE DOBITI ONAJ KOJI NAVIKNE DA UJUTRO PERE I TRLJA VRAT I PRSI SA
HLADNOM VODOM! I KO PAZI DA SE NE POZNOJI U SOBI, IZ KOJE MORA BRZO IZAĆI.

KAO LEK OD KIJAVICE može se upotrebiti ren pripremljen za salatu. Zatim kao lek može biti i jedna čaša
vruće šljivove rakije začinjene sa medom ili biberom. Zatim narodni lek za kijavicu je i ovo: Saviti jednu čistu
krpu četvorostruko ugrejati je dobro kraj vatre i tako vrućom obaviti lice. Treba tako vezati da hladan vazduh
nikako ne može doći ispod nje do nosa. Udisati na hoc a izdisati na usta. Kad se krpa ohladi odmah je ponovo
ugrejati. To uraditi dva do tri puta i odmah će se osetiti bolesnik bolje. Na kraju staviti dvostruku toplu krpu na
lice. Sve ovo činiti naveče pa na kraju leći i spavati. Ujutru se već čovek oseća zdrav.

GLAVOBOLJA
Ova bolest obično dolazi od velikog umora naprezanja, od navale krvi u mozak, od pokvarenog želudca, od
malokrvnosti ili mnogokrvnosti i u opšte glavobolja je česta u ovom i ovakvom svetu.

Ko umereno živi taj retko kad će dobiti glavobolju. I prilikom lečenja glavobolje imamo savet da je bolje
paziti da do nje ne dođe. Jer lekovi protiv nje su ustvari samo najobičnija zakrpa. Ali i ovde bi dobro došla ona
poslovica BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI.
Naime kod glavobolje se de
š
ava da ona danas bude izle
č
ena,
a sutra da se pojavi ponovo. Zato u le
č
enju glavobolje lekari tra
ž
e najpre uzro
č
nike te bolesti, te prema tome i odre
đ
uju lek. A narodni lekovi, lekovi od priru
č
nih sredstava su obi
č
no namenjeni za bilo koju glavobolju bez obzira na uzro
č
nike bolesti.
OD GLAVOBOLJE POMAŽE da se pije vruća voda ili lek koji se u narodu zove SEDATIVA. A
spravlja se ovako:
Pripremiti 60 grama špirita od nišadora, 10 grama špirita od kamfora, 60 grama obične kuhinjske soli i
vode (poželjno rečeno) 1 litar, Ukoliko se radi o napadima (teškim napadima glavobolje) od svega ovoga
uzeti više. Smesu svega ovoga zatvoriti u staklo i promućkati. Po potrebi može se odmah i upotrebiti. Ovu
smesu čuvati zatvoreno u staklo na suvom prohladnom mestu. A pre upotrebe obavezno promućkati.

Upotrebljava se ovako: čistu maramu ili krpu presaviti na četvrt i dobro namočiti sedativom, pa njome
obložiti čelo, odnosno na mesto gde boli. Da nebi voda nadala na oči treba preko čela vezati podebeo peškir.
Će sme se dozvoliti da kapljica ovog leka dođe do oka. Takođe se mora paziti da staklo u kome se čuva
sedativa bude uvek zatvoreno. Lečiti se tako što na svakih lola sata krpu dva puta kvasimo. I to činimo sve
dok bolest prestane. Ukoliko je bolesnik od glavobolje pod temperaturom može se i mazati ovom tečnošću,
ali nikako trljati.
GLAVOBOLJU leči i ovaj narodni lek: Tri do četiri glavice crnog luka utucati i pomešati sa uljem i
solju. To lepo staviti u kakvu krpu i priviti na glavu. Za nekih sat-dva bolovi će nestati. Ovaj narodni lek
može se upotrebi i kao lek za zapaljenje mozga ako je u začetku.

Mnogima pomaže ako nakvašenom krpom od rakije komovice oblože glavu.

VRTOGLAVICA
Ova bolest većinom dolazi od malokrvnosti, otrovnih lekarija, kao što je živa i drugih uzroka. To može biti
vrlo kratka bolest i da nestane, ali može trajati i godinama.
Onaj teži oblik vrtoglavice propraćen je zujanjem u ušima, posledica je malokrvnost, a može biti i neki
drugi uzročnik.
Onaj ko boluje od vrtoglavice treba da ima zdravu i jaku hranu i da se što duže zadržava na čistom vazduhu.
Kao lek je dobra napred opisana sedativa. Može poslužiti kao lek odvar od jagoda. On se priprema ovako:
Staviti 200 grama jagoda u 1 litar vode i skuvati. Onaj odvar piti tri do četiri puta na dan po jednu običnu
čašu.

MIGRENA (ČELOBOLJA)
To je čelobolja, koju dobijaju uglavnom oni koji naporno rade umno. Ustvari je nervoza, a bolovi se osećaju
u predelu čela. Može i da se prenosi čas na jednu čas na drugu stranu čela. Treba lečiti ovu bolest jer ako se
napusti može da pričinjava velike neprilike.
Čim se oseti ova bolest odmah je lečiti ovako: Uzeti so otprilike toliko da pokrije bolno mesto staviti u krpu
i priviti. ukoliko ne prestane nije loše popiti koju čašu obične slane vode.

ZAPALJENJE MOZGA
Dolazi obično kod ljudi koji se u radu mnogo umno naprežu. Zatim ova opasna bolest dolazi ili uz neku
drugu bolest, kao uz vrućicu i tifus ili od jakog udara po glavi. Bolesnik obično opaža veliku glavobolju,
malaksalost i utrnuće u celom telu. To je propraćeno nesvesticom i grčevima. Većini se oduzmu noge ili
ruke ili celo telo. Kod nekih se pojavi i povraćanje. Slični znaci se pojavljuju i kod onih, koje udari kap.

Sedativa je i ovde jedan od dobrih lekova. Njene obloge treba stavljati na glavu i potiljak. Samo ovo je bolest
kod koje treba napraviti jaču smešu sedative od one čije smo pravilo opisali u članku bolest glavobolja.
Sedativu treba oblagati nekoliko puta i ona bi ovde mogla biti vrlo korisna.

KOSA (OPADANJE KOSE I KAKO SE LEČI)

Kosa opada zbog rđave hrane, telesne slabosti, prekomernog pića, bludnog života ili od zaraze (sifilis) i
drugih uzroka.
Da se spasi opadanja kose nu
ž
no je pre svega o
š
i
š
ati kosu do glave i jesti zdravu m masnu
hranu. U to ime dobro je svako jutro jesti parče suve dobre slanine sa narezanim i utrvenim renom i
hlebom. Ovo bi trebalo da bude stalna praksa.
Da bi se otklonilo započeto opadanje kose potrebno je učiniti sledeće: Oprati svako veče glavu sa mekom,
toplijom vodom. Dobro izbrisati kosu da ne ostane vlage pa je namazati svuda gde kosa dopire sa ricinusom,
mašću za čišćenje.
Odozgo obložiti duplo lišće od oraha. Tako ostaviti da prenoći. Ujutru ponovo namazati kožu na glavi
ricinusom, ali u toku dana ne stavljati orahovo lišće. Ko se pridržava ovoga uputstva mesec dana, ali
disciplinovano, kosa će mu sigurno narasti.
KOSA NEĆE opadati ako mažemo ovim lekom. Mladu konoplju (poželjno samoniklu) stucati sitno zajedno sa
njenim korenom. Zatim narezati i istopiti suvu slaninu na masti. Procediti i sipati u konoplju pa mešati tu
smesu dok i konoplja ne izda svoju mast. Onda procediti tu mast i pomešati sa istom količinom ruzmarina.
Ovime mazati glavu i kosa ne samo što neće opadati nego će još gušća narasti.

KOSA DA IZRASTE NA ĆELAVOJ GLAVI. Treba uzeti travu sa korenom koja se zove Pasji jezik i dobro
je istucati. Zatim (kao i kod konoplje) ispržiti suvu slaninu. Iscediti mast od suve slanine i pomešati je sa
istucanom travom pasji jezik. Smesa koju smo dobili namazati na krpu kao flaster i obložiti celu glavu /pošto
je prvo opereš sa toplom čorbom od mekinja (trica). Ovo treba činiti svaku treću noć i kosa će. posle
nekoliko upotreba izrasti.

PERUT
Ima ljudi kojima je puna kosa neke peruti koja se odvaja od kože glave. Ma da ta pojava nije opasna, ipak je
vrlo neprijatna.
Protivu peruta postoji prost lek. Kvasiti dobro glavu svako veče sa komovicom, ali napominjemo čistom
komovicom od grožđa. Peruti će nestati za 10 do 15 dana, U koga ima mnogo peruti i guste kose ovo treba
ponavljati duže vremena. Naravno ako je rešio da se te napasti reši. A poznato je da čista prava komovica ne
može škoditi ni kosi ni zdravlju.

KRASTE NA GLAVI
Ma koje vrste bile kraste na glavi za njih je lek ovaj: Svaki dan oprati glavu vodom u kojoj su se kuvale
mekinje (trice). To jest svariti mekinje pšenične, ocediti ovu vodu i s njime prati glavu. Ujedno spremiti
bršljanova lista, dobrog starog crnog vina, soli i česte masti. Pošto se kosa ošiša i glava opere treba glavu
isprati čistim crnim vinom. Zatim staviti u sud jednu kašiku masti,malo soli, kašiku vina i bršljanovo lišće.
Pošto lišće ostane tako namazano u sudu oko četiri sata treba ga naslagati po dva lista na glavu, to jest svako
mesto na glavi gde ima kraste. Taj oblog treba dobro obaviti krpom i ostaviti da tako stoji na glavi celu noć i
ceo dan (24 sata). Ovo lečenje potrebno je ponavljati dokle god kraste spadnu, a to će biti za nekoliko dana. A
glavu treba prati mlakom čorbom od mekinja (mekinje obavezno ocediti). Svaki put pred ponavljanjem
obloga, i vinom ispirati.

Pored toga onaj ko ima kraste na glavi mora ostaviti sva ljuta jela, i pića. Za njega je najpodesnija čista
voda ili boza, zatim mlekom ili surutka.

KRV CURI IZ NOSA

Kako zaustaviti krv iz nosa? Kad krv iz nosa mnogo teče jedan engleski lekar preporučuje da se uzme nešto
što bi prouzrokovalo povraćanje. Kada se čovek dobro ispovraća, krv će prestati teći iz nosa. A da bi izazvali
povraćanje dovoljno je uzeti odjednom dosta mlake vode.
Drugi način da se zaustavi krv iz nosa je da se uzme zamotuljak hartije, ili korica hleba i da se to žvaće u
ustima.
Lakoće je dobro doći onu ruku uvis sa koje strane teče krv iz nosa, to jest iz koje nosne duplje teče krv, i u taj
isti mah i glavu ispraviti u vis i uhvatiti kosu na glavi s rukama. U isto vreme neko treba da zatvori prstima
nozdrve. Za nekoliko minuta krv prestane.
Za prestanak, odnosno da se zaustavi krv iz nosa dobar je i ovaj lek. Nabrati travu kunicu, koja se još zove
ajdučka trava, pa sa prstima dobro utari na dlanu i privezati je na slepe oči. Krv će stati ubrzo.

Zatim krvotok iz nosa leči pouzdano žuti pasulj. Ovaj lek se upotrebljava ukoliko se krv iz nosa pojavljuje
često. Pržiti žuti pasulj toliko da bude rujav. To jest da dobije braon boju pa
ga istucati na sitno kao kafu ili burmut. Bolesnik treba da sr
č
e ovaj lek nekoliko puta na dan
pa će se ove napasti rešiti.
Napominjemo da krvotok iz nosa ne treba zaustavljati bez velike i česte navale krvi Za punokrvne može
biti opasno ovo zaustavljanje krvi (po doktoru Lojevskom).

ČIREVI
To je bolest koja može zahvatiti svakog. Čim se opazi čir treba uzeti nešto za povraćanje, pa onda pristupiti
lečenju. Kao što smo rekli niko se ne može odbraniti od te napasti. Dovoljno je da čovek radi na prašnjavom
prostoru, ili sa prljavim predmetima. Evo nekoliko načina lečenja protivu ove bolesti.

IZAZVATI PROVALU ČIRA može se postići na ovaj način. Istucati šaku lanena semena i pomešati sa 2 presna
belanceta, dve kašike ulja i pošto se to promeša, staviti u kakvu krpu i obaviti čir. Oblog menjati uveče i ujutru.

Ako želimo da što pre rasteramo otok čira i bolove onda . treba uzeti 300 grama suvog krupnog belog grožđa,
izvaditi iz njega semenke istucati ga na sitno od toga načiniti podebeo melem, koliko je čir i preko njega ovo
obložiti. Držati taj oblog 10-12 sati. Obično se bolest i otok otera od jednog obloga a najviše od tri. Poznato je
da se tako leče Grci i Španjolci.
ČIR NAGNOJEN ako želimo da se provali za nekoliko sati trebamo se poslužiti ovim lekom. Iseći na sitno
pola kilograma svežeg goveđeg mesa i tri glavice crnog luka pomešati i obaviti na bolno mesto. To učiniti
uveče. Za jednu noć sva se ta gadost iz čira izvući napolje ali naravno posle priličnog bola Tu bol izaziva
istucano meso i luk svojim dejstvom na kožu čira. Posle toga isprati istucani luk i meso, to jest ranu sa jakom
komovicom. Zatim nasuti na celu ranu sitnu kafu (podebeo sloj a preko toga privezati čistu krpu namazanu
čistim voskom i to stranu koja će biti preko čira. Tako privezati ranu i ostaviti dok zaraste, a to će biti brzo.

ČIRIĆI I GNOJNICE po koži

Ako su čirići mali i od njih se ne oseća nikakav bol, oni će proći pošto se osoba dobro pročisti nekoliko puta
iznutra prigodnom hranom. Preporučujemo za ovo kuvano žito sa mlekom i kuvane šljive

Ako su čirići veći i propraćeni bolom, onda pomenutu hranu, i drugu sličnu upotrebljavati duže vremena i po
mogućnosti se što više zadržavati u čistom prostoru. Te čiriće treba posipati posle svakog pranja sitnim
kamforom i šećerom. Ako su ovi čirići veći treba ih oblagati sa karbonskom vatom. Ova vata se može
koristiti i samostalno.
Ukoliko neko ne može da jede iz bilo kojih razloga pomenutu hranu (kuvano žito sa mlekom), onda treba da
kuva čaj od trave pirevine. Ovaj čaj treba da se pije 6 nedelja po tri čaše na dan

OTOK KOJI JE VRUĆ leči se ovim narodnim lekom: Uzeti koren od krina i belog sleza i skuvati u slatkom
mleku. To treba kuvati sve dok bude gusto kao popara. Dodati kašiku čistog ulja. Zatim odmah dodati i kašiku
dobrog kvasca od lebara i malo šafrana. To sve izmešati i dok je još toplo namazati dosta na krpu, a njome
obložiti ceo otok. Tako treba da stoji 12 sati. Pošto se ovo čini nekoliko dana bolest će proći.

CRNI PRIŠT
Pored običnih čireva i otoka ima i takvih koji su još opasniji kao na primer crni prišt. Otok buja ispod kože i
naduje kožu, ali bez ikakva crvenila niti modrila. A prišt ima i jednu i drugu boju i raste ispupčen na jednom
mestu. Znači može postojati i sumnja da li je to prišt crni ili je neki drugi otok. U tom slučaju takav otok
lečiti ovako: Skinuti svežu smolu sa drveta i njome namazati kakvu kožu. Namaz mora biti isto toliko veliki
koliko je veliko ispupčenje čira. Oblog treba da stoji dok otok splasne. Kada skidamo oblog, ukoliko se teško
skida možemo se poslužiti toplom mlakom vodom.

Međutim ako nema sumnje da je pravi crni prišt i to se odmah i konstatuje onda ga treba odmah lečiti ovim
lekom: Očistiti zdravu glavicu belog luka pa je utucati. Tome dodati kašičicu baruta i pomešati. Smesu
priviti na prišt. Ovako spremljen zavoj treba da stoji na bolnom mestu oko četiri sata pa zatim menjati sa
drugim. Tri do četiri ovakva obloga biće dovoljna da se bolesnik otarasi ove opake bolesti.
MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVI
Telesna i umna malaksalost dolazi od oskudice v krpi. A to je posledica velikog zamaranja bilo
telesnog bilo umnog
Oskudica u krvi najlakše se opazi po ovim znacima: Telesna i umna nemoć, teškoća, bledilo u licu, na
usnama, desnima i koži, zatim glavobolja, grčevi, zujanja u ušima, nesvestica i slično.

Malaksalost naizgled deluje vrlo bezopasno, ali to je baš ono o čemu ljudi treba voditi računa. Naime ne leče
se i to može dovesti do težih posledica.
Uglavnom malaksalost se leči urednim životom. Šetanja u prirodi, odmor, odbacivanje svih misli koje mogu
da sekiraju i muče čoveka, jesti rovita jaja, mleko ,kuvano žito pa i druge namirnice ali da nisu teške za
stomak, a osim toga treba izbegavati svaku neprijatnost na poslu i u društvu.

Nemarnost može biti vrlo opasna. Naime ako neko boluje od malaksalosti, a ne leči se to može imati
dalekosežnih posledica.

PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTI

Jednom rečju uredan život je glavno i jedino pravilo da ne dođe do ove bolesti, ali ako je neko već osetio na
sebi malaksalost treba se maksimalno pridržavati sledeće: Kretati se na čistom vazduhu, po mogućnosti u
prijatnom društvu, biti što je moguće više u prirodi, gde maksimalno udisati čist vazduh, izbegavati svaku
ljutnju, i svako teže umno i telesno naprezanje.
Jesti što lakše, a hranljivije namirnice, posebno voće, kao što je grožđe, trešnje, jagode, a od povrća
rotkve, crnog luka, itd. Preko leta je poželjno stanovati na nekom čistom mestu n van gradskih ili seoskih
ulica i galame

POVRAĆANJE
Ako nekog napadne ova bolest, koja je obično posledica jakog nazeba ili pokvarenih jela, treba se lečiti
ovim lekom: Piti po jednu osrednju čašu soda vode na svakih četiri sata.
Međutim ne treba zaboraviti da je povraćanje vrlo često i korisno jer se na taj način čovek oslobađa mnogih
vrlo štetnih čestica koje su ušle zajedno sa hranom. Posebno je korisno povraćanje ukoliko je čovek mnogo
pio. Čak povraćanje treba i veštački izazvati u pojedinim slučajevima

POVRAĆANJE ŽENA TRUDNICA

Kod trudnica mora da se pojavi povraćanje, to traje duže ili kraće vreme. Povraćanje nije opasno, ali je
dosadno. Protivu tog povraćanja uspešno pomaže držati u ustima komad leda ili grudvica snega. Ako nema
leda ili snega, onda držati u ustima ladnu vodu ili jaku crnu kafu. Trudnice moraju izbegavati zatvorene
prostorije. Treba da budu što više na svežem vazduhu.

OBIČNO POVRAĆANJE
Ovu bolest leči piće odvara-pirinač, koji se pravi ovako: Skuvati pirinač u vodi, tu vodu i pirinač piti tri do
četiri puta dnevno no 1 čašu. Skuvati pirinač sa vodom treba da je topao.

Povraćanje može da prestane od jakog i čestog polivanja glave ladnom vodom.

Punokrvne osobe da bi sprečile povraćanje na trbuh mogu da stavljaju obloge trica ugrejanih u vodi,
ili suve ugrejane. I kiseo kupus može da spreči povraćanje.

MOKRAĆNI KAMEN U BEŠICI I KAD MOKRAĆA STANE

Osobe koje imaju kamen u bešici, prilikom mokrenja javljaju im se jaki bolovi a može biti i krvarenje. I
to sve po malo. Protiv toga pomažu lekovi koji se prave ovako:
Istucati sitno 20 grama koštica od divljih trešanja i dodati u to 80 grama obična špirita. Ostaviti smesu desetak
dana da stoji u zatvorenoj flaši. Posle stajanja te smese piti 4 do 8 kapi dnevno.

Od kamena u bešici dobro je jesti gorkog badema po tri zrna, ili piti dnevno nekoliko puta soka od rotkve, a
uz to se može dodati malo meda.
I ovaj lek je dobar od pomenute bolesti a pravi se ovako: Nakupiti pu
ž
eva kad su
zatvoreni, kojima kad se poduže kuvaju, otpadne korica kojom su zatvoreni. Te čaurice osušiti
istucati sitno i davati bolesniku po jednu kašičicu dnevno, dok bolest prođe.
Čim mokraća stane treba istucati seme od dinja, skuvati to i tu tečnost piti.
Uhvatiti 50-60 pčela spustiti ih u sud i posuti sa pola litra vrele vode pa zatvoriti taj sud. Posle pola sata
procediti taj lek i dati da bolesnik popije najedanput. Posle upotrebe tog leka bolesnik će mokriti redovno, bez
bola kao zdrav čovek.
Uzeti jednu kašiku lanenog semena i popariti ga kao čaj u vreloj vodi, koje može biti oko pola litra. Taj lek piti
svaka dva sata no 1 čašu. Za sledeći dan treba spremiti isti lek na isti način. Upotrebom toga mokraća će poći
svojim redom.

MOKRAĆNO CURENJE SAMO OD SEBE

Mokrenje može biti dalju a obično se dešava noću. Lek: Treba se kupati svako veče i jutro u hladnoj vodi i
trljati celo telo hladnom mokrom krpom. Donji deo tela kupati u vodi skuvane hrastove kore. Treba raditi i
hodati na čistom vazduhu, raditi gimnastiku, i ustajati češće preko noći radi mokrenja i treba izbegavati sva
alkoholna pića.

BRUH
Čovek dobija bruh usled prevelikog naprezanja. Za ovu bolest preporučujemo ovaj narodni lek: Uzeti 100
grama čiste svinjske masti i 50 grama baruta. Ovu smesu dobro mešati, te od baruta i masti napraviti masnu
smešu. Ovim mazati mošnice, a sve zajedno uviti mušemom koja ne prima u sebe mast. Oblog treba
obnavljati svakog sata dok otok ne siđe. Što više masti bude obloženo sve je bolje.

ČESTO MOKRENJE
Ova bolest dolazi od veneričnih bolesti, može biti prouzrokovano raznim drugim uzročnicima, a kod
žena može nastati i od teškog porođaja.
Protivu ove bolesti poznato nam je da nekim pomaže često polivanje polnih udova samo hladnom vodom.
Dok uspešnije deluje ovaj lek: Uzeti one otpatke (trošinu) gvožđa što kovači bacaju kao otpadak. To istucati
na sitno. Ovo u količini od najviše dva grama uzimati četiri puta na dan uvijeno hlebom. Osvedočeno je da
je ovaj prašak i inače dobar za zdravlje.

MOKRENJE ČESTO I KRVAVO

Događa se da neko krvavo i vrlo često mokri, pri čemu oseća veliki bol u udnom kanalu. Pri ovakvoj bolesti
mokraće izlazi po malo, a pri svršetku mokrenja iziđe nekoliko kapi krvi ili sukrvice...

To nije zarazna bolest već je zapaljenje mokraćnog kanala. Za ovu bolest treba uzimati ovaj lek: Staviti tri
glavice belog luka i tri decilitra čistog, starog belog vina. Staviti na vatru da se kuva. Ovo treba piti svaki dan
po jednu čašu uveče pre spavanja. Ako treba praviti više puta ovaj odvar, ne treba biti lenj, jer može pomoći
da nestane ove bolesti. Inače lečenje traje oko desetak dana. Ovaj napitak treba uvek da je mlak kada se pije.
Ukoliko se čuva od danas za sutra treba ga držati u zatvorenom staklu.

Napominjemo da bludnici mogu i teže da obole i da mokre samu krv. Te se dešava ako više puta uzastopce
vrše polnu ljubav. Tome umesto leka treba tišina odmor i zdrava i jaka hrana. Ali takve ne treba lečiti već
prezirati.

REUMATIZAM I KOSTOBOLJA
Ova bolest se javlja u kostima ruku nogu, u glavi i na drugim delovima tela. Posledica je prehlada, upotreba
lekova koji nisu namenski dobri ili preko loše ishrane.
Postoje mnogi ljudi koji pate od ove bolesti, a uglavnom su sami krivi pošto se nisu na vreme lečili od
nazeba. Ali postoji reumatizam u težem obliku koji se dobija upotrebom otrovnih lekova i jela.

Bilo kakvi uzroci da su ovde po Pelagiću ima više načina lečenja. Onaj kojeg je zadesila ova bolest neka bira
i lek prema mogućnostima.
REUMATIZAM ako je skora
š
nji mo
ž
e da izle
č
i gimnastika i to naro
č
ito sa onim delovima
tela u kojima se sevanje ose
ć
a. U isto vreme bolesni ud (ruka, noga) treba trljati svaki dan dva puta sa toplom
č
istom krpom koja je prethodno dobro namazana lojem, a onda obaviti toplom vunenom krpom.
Protiv reumatizma dobar je i ovaj lek: Skuvati mekinje pa u toj vodi od kuvanih mekinja, toploj čorbi pariti
bolni deo tela svako veče oko četvrt sata. Zatim uzeti crnog luka, iseckati ga prstima, pa tim lukom obložiti
bolesno mesto. Oko pola noći treba ustajati i nalivati malo vode tako da prođe između tela i luka. To
ponavljati svaku noć dok bolest prođe.
Od reumatizma preporučuje se i ovaj lek: Uzeti kvasca, kojim se hleb mesi, poželjno od lebara koji od samog
hleba razvija kvasac, pa ga dobro izgnječiti i dobro (deblji sloj) namazati na čistu suknenu krpu. Zatim odozgo
posoliti sitno utucane paprike, a preko sve te mase politi čisto maslinovo ulje. Tu krpu sa debljim slojem
kvasca i posoljen sa utucanom paprikom i uljem obaviti na bolesno mesto. Ovaj oblog treba da stoji 12 sati. A
lečenje treba ponavljati nekoliko dana i bolest će nestati.

KOSTOBOLJU leči i ovaj lek: Uzeti pola litra od maslina i sasuti u njega pola šake utucane stipse. To treba
da se malo podgreje. Ovim trljati bolesna mesta svako veče, Zatim posle toga trljanja uzeti stipse jednu šaku i
samo njome trljati bolesna mesta i leći u postelju. Bolest će nestati za kratko vreme.

ZA REUMATIZAM može se koristiti i ovaj lek: Pripremiti zemlju ilovaču pa je umesiti dobro i od nje
načiniti kao veliki kolač debljine 3-4 prsta. S njome obaviti bolesna mesta i držati preko cele noći. To treba
činiti više puta.
Za REUMATIZAM, čak i da je najopasniji dobar je ovaj lek: Pomešati bistri terpentin sa katranom. Time
trljati bolna mesta a uveče oblagati. To treba činiti svako veče oko tri nedelje. Ali ako je bolest skorašnja
onda naravno treba manje vremena.

LUPANJE SRCA
Kako čovek oseti pojačano kucanje srca, potrebno je da ostavi svako umno i telesno naprezanje i da
se što više bavi U slobodnoj prirodi, da što dublje udiše čist vazduh.
Uz to, preporučuje se piće hladne vode i limunade. Ako nema limunade, može se piti ma kakva boza ili raso
od kupusa ili voda pomešana sa kojom kašičicom sirćeta ili kiselo mleko.
Onima koji pate od lupanja srca, zabranjuju se sva pića, koja draže živce, na ime: kava, čaj, vino i druga
špirituozna pića. pa onda paprika biber i drugo. Za njih je potrebna dobra, ali lako svarljiva hrana.

LUPANJE SRCA kod mnogih može da se izleči, stavljanjem hladnih obloga (nakvašene krpe). Naime
treba staviti obloge na mestu gde se oseća lupanje. Obloge držati 20 minuta. To treba ponavljati nekoliko
dana.
Lupanje srca se može izlečiti kod nekih ako drže noge u dosta toploj vodi, oko 20 minuta svakog dana. I
gornji lek i ovaj su jevtini te ih treba koristiti a njihovo dejstvo je osvedočeno u Rusiji.

Lupanje srca može se otkloniti i na ovaj način: guščije pero zapaliti i svaki dan nakaditi se tim dimom.
Dim treba uvlačiti kroz nos i usta. To treba činiti nekoliko dana redovno, i lupanje srca će prestati.

I na ovaj način se dobro leči lupanje srca: Istucati lipov ugljen, sipati u čašu u kooj je prethodno sipana voda.
To uzimati tri puta dnevno po jednu osrednju kašikicu. Duže vremena upotrebljavati taj lek.

OSEĆAJ BOLA U PREDELU SRCA

Od mnogih možemo čuti kako kažu da ih boli srce. Ali to je sasvim pogrešno shvatanje. Jer ako nekog
zaboli srce, on bi se i oprostio od života. To su u stvari bolovi u predelu srca, mišića, žilčice, slezine ispod
prsiju i td.
Ko oseća bolove oko žilice, on treba skuvati šaku žalfije u pola litra čistog belog vina. Pa kada se to
prilično prokuva, treba piti umesto vode po jednu čašu svaka tri sata. Kuvanu žalfiju privezati uz telo gde
boli.
ZA OVAKVE BOLOVE U PREDELU SRCA, dobro je staviti na jednu čašu od 2 deci 10 kašičica šećera. To
dobro promućkati i piti svako jutro na šte srce. To treba činiti stalno 8 do. 10 dana.
Č
UPANJE U STOMAKU
Za ovu bolest dobro je uzeti komovu rakiju, otprilike koliko zahvata jedna rakijska čašica. Zatim uzeti dva
do tri češnja belog luka, luk sitno istucati i potopiti u rakiju. To piti kada stomak zaboli. Može se piti i
nekoliko puta ukoliko bolest ne prestane.

MRTVA KOST
Zove se otok ili čvor koji ne boli i može se pokretati tamo, amo i koji nije vruć već hladan.

Protivu ovoga otoka upotrebljava se sa uspehom ovo: Čim se pojavi treba ga trljati prstima i to od ujutru,
ali obavezno prste namazati pljuvačkom onom jutarnjom, od pre umivanja. Ta pljuvačka ima u sebi dosta
otrova koji leči takav otok. . Ako se tako čini uporno nedelju dana nestaće otok.

Ovakav otok se može izlečiti i trljanje uljem terpentina.

MRTVU KOST leči i ovo.:Nabaviti u apoteci cinkove Masti, pa sa njome mazati svako veče i svako jutro
bolno mesto.

IZNENADNE BOLESTI
Ovakve bolesti dolaze najčešće od nagle prehlade. Ako se takve bolesti ne preduprede mogu biti veoma
opasne. Kao posledica može se javiti i tifus, zapaljenje pluća i druge nedogledne posledice.

Pravilo kod ovih bolesti treba da bude da se leči dok su još na začetku. A predupredno sredstvo može biti
najobičnija topla voda zamućena ili zašećerena. Razni čajevi lakoće dolaze u obzir.

AKO SE ĆE MOŽE izbeći bolest ona se leči ovako: Odmah pripeći tabane uz furunu, sat dva trpeti najveću
pripeku. U isto vreme piti vruć čaj od bilo koji. Telo treba da je utopljeno. Na svaki pola sata treba popiti po
jednu čašu čaja, bilo zašećerenog ili zamedenog. Čim se oznoji košulja bolesnikova, odmah je treba svući i
drugu suvu obući. Kad se tako bude činilo, i ako se to radi na samom početku nazeba, bolesnik je spašen. A ne
trebamo govoriti o posledicama koje bi mogle nastupiti ukoliko se nebismo na vreme lečili od iznenadnih
bolesti, a naročito od prehlade, velikog nazeba i drugih sličnih bolesti.

ŽIVOTNO PRAVILO JE DA AKO SE DANJU OZEBE, ODMAH UVEČE TREBA TRAŽITI

SREDSTVA ZA LEČENJE I LEČITI SE, SPREČITI ZAČETAK BOLESTI
Ko ovako postupa ne treba se bojati posledica.

PROMUKLOST
Ako je promuklost posledica nazeba, onda treba piti svaki dan PO jednu čašu lipovog čaja ili tople mlake
čorbe od kukuruza a vrat treba obaviti sa krpama umočenom u vruć loj ili ulje. Polazeći v postelju uzeti dva
žumanceta od kokošijih jaja, pa ih dobro izlupati u sitnom šećeru i tako pojesti.

Ako promuklost nije posledica nazeba već je nastala od sifilisa, ne sme se ni časa čekati nego se odmah lečiti.
Lek protiv ovakve bolesti doktori preporučuju ovakav: Oblagati ceo vrat sa debelim mokrim hladnim
čaršavom, preko koga treba prebaciti mušemu ili voštanicu, i bolest prođe obično za jednu noć. Ovakva dva do
tri obloga dok se promene i ozdravi se.

ALKOHOLIZAM
Mnogi ljudi piju toliko da čak mogu da padnu i u nesvest od prevelike doze pića, a neki čak i u mrtvilo zbog
rđavog ili zbog velike količine popivenog alkoholnog pića. To mnogo puta se desi kada se čovek nalazi u
društvu prijatelja, koji zbog nekih ludih običaja traže da se ispije svaka čaša. Što je vrlo interesantno to se
obično dešava kod sirotinje. Ali isto tako može se to desiti svakome. Treba se kloniti prijatelja koji nagoni
čoveka na piće.
Alkoholna pića su veoma štetna za organizam čoveka. I to utoliko više koliko se više pije. Postoji u narodu
uobičajena praksa da ako je čovek umoran on popije čašicu rakije i smatra da je to dobro po zdravlje, naime da
se tako brzo odmorio i osvežio. Ali to je baš ono što je najgore. Naš organizam je baš u takvom umornom
stanju veoma podložan raznim zaraznim klicama i nije otporan na hladnoću. Tako se može desiti baš obrnuto.
Alkoholno piće rakija ne samo
š
to nije pomoglo, ve
ć
je i uticalo da se
č
ovek prehladi. A poznato je da prehlada ukoliko se ne le
č
i mo
ž
e imati te
š
kih posledica po zdravlje
.
Da bi na neki način što bolje dali savet kako se trebaju alkoholna pića izbegavati navešćemo ovde još jedan
primer: U Filadelfiji u Americi su naučnici, da bi dokazali štetnost alkohola ne samo po zdravlje već i na umnu
sposobnost čoveka, izvršili na četrdeset dečaka, zašto su imali odobrenje, ispitivanje. Oni su podelili dečake na
četiri grupe po deset dečaka. Prvoj grupi su davali da pije alkoholna pića koliko god želi, druga grupa je mogla
da čini u ograničenim merama, treća grupa je, mogla sasvim po malo da pije alkoholna pića i to samo uz dobar
obrok, n četvrtoj grupi nisu davali uopšte ni kapljicu alkoholnih pića. Posmatranje se vršilo 30 godina, a
rezultat je bio ovaj: Grupa koja uopšte nije pila alkohol, odnosno dečaci iz prve grupe su vremenom postali
učeni ljudi, kroz školu su bili uvek odlični, i uopšte postizali su svuda dobre rezultate u radu i životu. Ostale
grupe, to jest dečaci iz tih grupa su bili promenljive sreće. Ali važno je napomenuti da su dečaci iz grupe koja
je mogla da pije, koliko god je htela u školi bili vrlo loši učenici, ponavljali razrede, a u posle školskom
vremenu su postali propalice, jer ih poso nije interesovao.

Ovi i mnogi .drugi primeri trebali bi da budu pouka mnogim roditeljima. Naročito na selu gde ima vinograda
i gde daju detetu da pije vrlo često, najčešće samo zato da ne bi plakalo.
Protivu pijanstva najbolji je lek dobar savet, a to je da postoji dobra volja da se sa pićem alkoholnih pića
prestane, ili. da se svede na najmanju moguću meru. Piće kao i pušenje je stvar navike, i to vrlo opasne navike.
U pijanom stanju su ljudi .mnogo puta učinili takve stvari kojih su se kasnije n sami gnušali. U piću se uopšte
može učiniti mnogo gluposti.
Ali ako je već čovek bio u takvom društvu, da se napio, onda preporučujemo najefikasniji lek, a to je da se
izazove povraćanje. Tako će se čovek osloboditi veće količine alkohola koji još, apsorbovanjem, nije dospeo
do krvi i nervni sistem. Ukoliko je piće već toliko zahvatilo čoveka da je u nesvesti treba mu pomoći ovako:
Istucati glavicu crnog luka bez ikakvog drugih primesa. Staviti je u čistu krpu, uviti i još malo sa tom krpom
između šaka istiskati. Onda otvoriti i zajedno sa krpom staviti pijanom upravo ispod nosa. To će ga samo
unekoliko povratiti. Takvog mora položiti u postelju i dobro uviti, jer u tom pijanom stanju može da prozebe i
da od toga ima trajnih posledica. Pored postelje obavezno staviti lavor, kako bi mogao povremeno, dokle može
da povraća. Radi kućnog mira sa pijanim čovekom, nije preporučljivo svađati se i prebacivati mu. Međutim
ako taj isti čovek, ima bar malo samo kontrole i samo kritike, kada vidi šta je sve učinio u pijanom stanju,
verujemo da će nastojati da to više ne čini.

Onaj koji želi da se odvikne od alkohola, to može postići isključivo svojom voljom i strpljenjem. Nikakvi
lekovi tu ne bi mogli, pomoći. Naravno ima takvih ljudi, koji da bi zaradili novac preporučuju ovaj ili onaj lek.
To je slično sa pušenjem. Siguran lek ne postoji i ne treba dozvoliti da nam neko prazni džep lekarima, već
treba dobro razmisliti o uzrocima i posledicama. Naravno medicina, kao i svaka druga nauka ide stalno napred.
Će znamo šta će biti u budućnosti. Danas mi tvrdimo ovako.

TIFUS (VRUĆICA -OGNJUŠTINA)

U našem narodu je poznato da se pod imenom vrućica podrazumeva veći obim zapaljenja pluća, odnosno
tifusa. Naš narod od ove bolesti je užasno patio i satirao se. U selu Žabarima u Bosni od ove bolesti su 1859 i
1860 godine, pomrli svi odrasli ljudi. Celo selo od 220 kuća ostalo je samo sa decom i ženama. Žena nije
umrla ni jedna.
Da je posledica ove bolesti, ne samo nazeb već i nečista voda, najbolji dokaz je baš ovo selo. Jer ono leži
kraj žabar bare koja je puna razne nečistoće, lešina, žaba i gljiva.
Ova bolest se poznaje ako bolesnik oseća jake bolove, teret, probode u prsima, ma sa koje strane, kada
bolesnik bunca, kada oseća jaku žeđ, iz njega izbija znoj vrlo neugodnog mirisa, zatvor, nesvesticu i drugo.

Ako se ovakvi znaci pojave kod bolesnika treba spremati lek bez odlaganja. Preporučujemo ovaj lek: Utucati
sitno slačice, pa jednu čašu pomešati sa sirćetom. Namazati .na krpu pola prsta debljine, staviti na grudi i
ostaviti na bolno mesto. Tako treba da stoji jedan sat. Ako je bolesnik rumen i punokrvan dobro je da mu se
stavi nekoliko pijavica na bolno mesto. Za one koji imaju jaku vatru i buncaju treba oblagati čelo i glavu sa
vrlo hladnom, u vodi natopljenom, krpom. Go se može činiti i sa ledom, ukoliko ga ima. Ako nema leda staviti
slačicu na potiljak.
VRU
Ć
ICU mo
ž
e da izle
č
i. sigurno u ovaj lek: Uzeti ve
liku
č
a
š
u soda vode, nacediti u nju jedan ceo ve
ć
i limun, to popiti, u postelju se dobro uviti i po
š
to se dobro bolesnih oznoji ima uslova i da bude izle
č
en.
Takođe za vrućicu dobar je i ovaj lek: Pomešati sirće i pšenične mekinje pa to ugrejati u nekom sudu i time
obložiti deblji sloj na grudni koš i pola rebra. Kada se to učini, odmah treba stavljati i hladne krpe, a još je
bolje staviti sedativ (lek opisan u ovoj knjizi), jer je to bolje da ne bi otišla u glavu. Prvi oblog treba držati
nekoliko sati, drugi manje, a kroz tri do četiri takva obloga treba bolest prestati.

ZAPALJENJE PLUĆA -VRUĆICU

Leči odlično i ovaj lek: Nakvasiti dvostruku lanenu krpu u najljućoj rakiji (prepečenici) pa posuti odozgo
aleve paprike i to dosta. Taj oblog priviti na bolno mesto. Tako držati 10 sati. Zatim obložiti još jedan nov, isto
takav oblog. Bolest će već posle drugog obloga proći.

Veoma je važno napomenuti da se bolesnikovi ukućani trebaju starati da njegova soba bude uvek provetrena i
da oko njega ne bude mnogo ljudi.

VRUĆICA OD GLADI
Pored već navedene bolesti vrućica-zapaljenje pluća koja obično dolazi od nazeba postoji ista bolest, ali njen
uzročnik je glad.
Kad čovek više puta uzastopce trpi glad, onda se pomenuta bolest razvija postepeno i satire ga. Znači i
rđava hrana, i veoma težak i naporan rad mogu biti uzročnici ove opasne bolesti. Kada čovek oboli od
gladi ili od teškog rada, on obično i ne zna od čega je oboleo.
NAJBOLJI LEK protiv tifusa-vrućice koja dolazi od gladi je dobra i zdrava hrana.
PRU
Ž
ANJE
PRVE POMO
Ć
I
RANE I UBOJI
Čovečanstvo mnogo pati i dangubi od raznih rana n uboja. Civilizovano varvarstvo, koje odobrava i trpi radno
oružje, rat i privatnu svojinu, strašno umnožava raznovrsne rane, uboje i druge spoljne povrede.

Navodimo više načina kako se leče te ljudske nevolje.

PRIŠTINJEN NOKAT, PRST, MESO I DRUGO. Ukoliko je učinjena velika povreda, a time i jaki bol, treba
odmah obložiti sa iseckanim friškim goveđim mesom i crnim lukom. Tako ostaviti preko dan pa će bol i otok
proći. Ako nije tekla krv iz rane, treba probosti iglom ili proseći kožu na onom mestu gde je najcrnje, da izađe
ona pokvarena krv, pa onda zaviti rečenim lekom. Preporučuje se da se takav nokat ili prst stavi i drži -20
minuta u vrućoj vodi. Kada se skine zavoj od mesa i luka treba namazati i ranu sa komovicom, koja je
prethodno posoljena i poviti je ma kojim melemom. Rana će brzo zarasti. Ovaj oblog ubrzo otkloni teške
bolove, koji se osećaju od pritešnjenog nokta, prsta ili drugog mesa, a izleči i ono grozno modrilo kože.

UBOJ KOJI ZADAJE STRAŠNE BOLOVE leči odlično ovaj lek: Narendati nekoliko glavica crnog luka,
naliti u njega kašiku ulja, pomešati i obložiti uboji sa dosta debelim slojem ovog leka. Kroz nekoliko sati
nestaće bolova, a neće doći ni do teških posledica, koje bi se inače mogle desiti.

UBOJ se takođe može dobro lečiti ako se oblaže sa krpama prethodno umočenim u vrlo slanu vodu.

PREBIJENA KOST Čim se ta nesreća dogodi, odmah mazati i polagano trljati uljem mesto koje se nalazi u
okolini prebijene kosti, jer to olakšava bolove i umekša žile.
Za tim namestiti kosti na svoje mesto, gde su bile, a za to ima znalaca gotovo u svakom mestu. U isto doba
spremiti ovaj melem: Umutiti 5 žumanaca od čistih jaja i dotle ih mutiti dok postanu zgusnuta masa. Tada
dodati 4 kašike sitno utucane i prosejane ćeramide ili crepa i 160 grama čista zejtina. Taj sastav treba dotle
lupati (mutiti) dok postane kao jedna smesa.
Kad to bude gotovo, uzeti dve do tri šake kostreti kozje, pa izliti svu tu smesu na nju, ali tako udesiti, kako će
zavoji i melem zaviti svo mesto oko prebijene kosti. U isto doba treba da su spremljene četiri podesne daščice
da se uveže da ne može klimati. Bolesnik mora mirno ležati ako je noga, a ako je ruka takođe nužna je osobita
pažnja, da se nameštena kost ne kreće sa svog mesta. Uz to treba spremiti slanu komovicu, i zaliti njome svaki
dan po 3 puta odozgo izmeću tela i zavoja, ali tako da komovica prodre do dna.

Ne treba zaboraviti zalivati i sa uljem svaki peti dan ali tako, da i on do dna prodre između uda i zavoja. Pre
zalivanja treba ulje u čistom sudu sa drvenom kašikom dobro izmućkati
Treba znati da taj isti zavoj. zajedno sa poklopljenim daščicama, mora ostati nedirnuti na rani do 46 dana. Ali
ako bi nastupio kakav otok zbog neveštog povezivanja, onda u svako vreme treba daščice skinuti i bolje kosti
namestiti i zavoj udesiti.
Za to vreme kost će tako prirali jedna uz drugu kao što je bila prva.
I kad se zavoj skine nije zgoreg da se još 10-20 dana obrati pažnja na slomljeni ud, da se ni o što ne udari.
Kasnije može se raditi njime kao i sa ostalim telom.
I ovaj lek dobro leči prebijene kosti: Uzeti nekoliko belanaca od jaja, pa nastrugati sapuna (rakiji sapun)
pa pomešati sa belancima i dobro izmućkati, onda sipati kap po kap špiritusa običnog i dobro mešati, dok
postane kao kiselo mleko. Zatim nakvasiti kučina u špiritus pa sipati pomenuti lek na njih i razmazati
prema veličini rane. Pre toga treba namestiti, pa onda priviti lek preko njih.

ZAUSTAVLJANJE KRVI IZ RANE može učiniti svako oblivanjem sirćeta u kome je rastopljeno dosta soli.
Ovo ne samo što zaustavi krv nego i pomogne da svaka manja rana od toga i zaraste. Samo treba da se posle
svakog ispiranja rana dobro stegne i uvije dobrim zavojem. Naravno mora se trpeti jer smesa sirćeta i soli
izaziva bol.
SLUČAJ da se zalomljeni komadić drveta, gvožđa ili nečeg drugog ne može izvaditi iz mesa ili kosti onda je
lek: Uzeti kvasac, pa debljim slojem obaviti ranu. Preko toga staviti tanak sloj žutog voska i ujedno preko
oba ta obloga staviti oblog kozjeg loja. To menjati uveče i ujutru nekoliko dana dok bolest prođe. Ovaj lek
ima takvu snagu, da će zalomljeno drvo ili
gvo
žđ
e samo od sebe iz mesa ili kosti ispasti. Oblog treba stavljati sa one strane sa koje se
bolesnik ranio.

METAK IZ RANE IZVADITI

Uzeti laimpulvera jednu malu kašiku i dva skorašnja belanceta od kokošijeg jajeta. Ovu smesu dobro
izmešati (izlupati) da postane kao jedna smesa. Kada bude gotovo izliti ovu smesu na dlan u šaku i udariti sa
njom i sa dlanom prilično jako na ranu, gde je metak ušao. Tada ne treba dizati dlan od smese, nego nekoliko
puta unaokolo pritiskivati ranu da se smesa bolje u nju upije. Posle jednog minuta trgnuti dlan natrag od rane
i tada će metak sam izići iz rane. To je Američki način vađenja metka iz rane, koji se pokazao kao vrlo
praktičan i ne štetan po zdravlje.

Da bi iz rane izvadili metak, i da se brzo čovek izleči može pomoći i ovaj lek: nabrati dve do tri pregršti
kopriva, pa dobro istucati i list i stablo. Iscediti sok i njime posuti ranu, a odozgo priviti utučenu smesu od
kopriva. Sve to odozgo obložiti mušemom, krpom koja ne prima i ne propušta vodu. Ovakav oblog sa
sokom od kopriva i utučenim koprivama treba menjati svaki dan jedanput. Za nekoliko dana metak će izaći i
sam. Ovaj isti lek produžiti još nekoliko dana i rana će zarasti pa ma kako bila velika.

VELIKA RANA OD METKA ILI UBODA NOŽEM

Ukoliko se u kakvom nesrećnom slučaju dobije takva rana, ili ubod nožem, odmah treba rastopiti ovčjeg sala
i dok je još vruća naliti u ranu i zatvoriti otvor od te rane. Rana će brzo zarasti, čak i onda ukoliko je metak
prošao kroz svo telo i na drugu stranu. Ovo je lek kojim su se lečili Makedonski i Albanski hajduci.

POSEKOTINA ukoliko se desi, ma kojim oruđem da se čovek rani, poseče, potrebno je odmah posuti ranu sa
čistom solju pomešanom sa sirćetom. Ako slučajno nema pri ruci sirćeta, posuti sa samom solju. Ako je
osečak mesa razdvojen od tela, treba ga udesno staviti na svoje mesto onako, kako je stajao u času zdravlja.
Zatim odmah obaviti posekotinu tankom kožom a odozgo obložiti krpicom. Tako treba da stoji tri dana.
Trećeg dana skinuti kožu pomoću tople vode i tom istom vodom oprati posekotinu. Tada pomešati čist vosak
i loj i od toga načiniti melem pa time obložiti posekotinu i obaviti krpom. Rana će zarasti kroz nekoliko dana.

POSEKOTINA KOJA JE TEK NAČINJENA može se izložiti brzo ako se pomeša špiritus sa šelakom. Ova
smesa je u narodu poznata, a naročito u stolarskom zanatu kao politura. Čim se ko poseče ili se ma čim ubije
tako da krv ide u mlazu iz rane, odmah neka otvori ranu i naspe pomenuti lek. Bolovi će odmah proći. Tada
zaviti ranu čistom krpom i povezati je tako da zavoj ne može spasti. Dobro je da se i zavoj sa tom smesom
polije. Do ovog zavoja ne treba voda da dođe, i ne treba ga skidati za tri do četiri dana. Posle toga skinuti zavoj
a rana u tom vremenu je već zarasla.

UBOD I POREZANOST
Ukoliko se ma čim neko poreže odmah treba iz rane izvući ako šta u njoj ima, pa namazati dobro sa smesom
sirćeta i soli.
Ukoliko je ta rana na prstu bolje je prst staviti u tu smesu. Ako slučajno nemamo pri ruci sirćeta ili soli može
se jednostavno skuvati najobičnija voda i onako vrela kanuti na ranu. Može se nekim kolutićem od kože (kajiš)
podesiti tako da vrela voda kapne samo na ranu. Vrela voda isto kao sirće i so utiče da se rana zatvori i
prestane krvarenje. Rana se zatim obloži sa kožom ili voskom i lojem. Zarašće kroz nekoliko dana.
Napominjemo da je vrelu vodu bolje trpeti za jedan časak, nego da se trpi dugotrajna bolest.

ŽIVA RANA leči se na razne načine a ovde se preporučuje mazanje sa čistim orahovim uljem.

DIVLJE MESO se pri nekim ranama pojavi, čim se to opazi odmah treba istucati čist šećer od kocke i njime
posuti ranu, tako da bude deblji sloj. To činiti tamo gde se vidi divlje meso. Od ovog prostog leka divlje
meso iščezne.
MANJE RANE, DOBIVENE OD DRVETA, FLAŠE, GVOŽĐA, I STAKLA. Ukoliko se kome desi
ovakav udes to se može izlečiti brzo bez ikakvih posledica.
Treba odmah izmešati so i ljuto sirće pa dobro obliti ranu. To oblivanje činiti nekoliko minuta u kratkim
razmacima. Ako je slučajno rana takva da je koža pokrivala ranu treba
ko
ž
u podi
ć
i da bi u ranu
š
to ja
č
e doprla me
š
avina sir
ć
eta i soli. Naravno od ove smese se ose
ć
a jak bol ali treba trpeti. To je ba
š
ono
š
to spasa
va od te
š
kih posledica i le
č
i. U trku no
ć
i treba namo
č
iti krpu u pomenutu. smesu i priviti je na ranu. Ukoliko se tako
č
ini nekoliko puta, to
ć
e biti dosta da rana zaraste.
NAMIRNICE KAO HRANA I LEK
GROŽĐE KAO ODLIČNA HRANA I LEK
Postoji uverenje da se mnoge bolesti mogu sprečiti ili izlečiti, obilatim jedenjem zrelog, čistog i
zdravog grožđa.
Kao primer šta možemo postići korišćenjem grožđa, u najvećoj mogućoj meri kada je njegova sezona, a
naravno i u toku zime, ako ga znamo ostaviti, navešćemo koje bolesti možemo otkloniti i lečiti:
Malokrvnost, zatvor, šuljeve, proliv, srdobolja, kašalj, neke nervozne bolesti, bolesti očiju i ušiju, razne ospe
na koži i tako dalje. Da je grožđe tako hranljivo i lekovito može se videti iz njegovih sastojaka, a to su šećer,
razne soli (fosfor, kuhinjska so, gvožđe, magnezijum, zatim organske materije, kao što su smola, guma biljna
belančevina i druge ekstraktivne aromatične materije. Pored toga, naravno, u grožđu ima najviše vode i
kiseline. Zasebno u kožici zrna grožđanog ima belančevine, često i do 14 delova od sto delova grožđa.
Takođe u toj istoj kožici ima voska, tanina i raznih kiselina i ulja, te zato kožicu od grožđa treba sažvakati i
jesti, a ne bacati.

Da bi grožđe bilo korisno, radi ozdravljenja ili dobro predupredno sredstvo ono se treba jesti zrelo i čisto od
svake nečistoće. Treba se kloniti od buđavog i kiselog grožđa.
Najbolje je ono grožđe koje je zrelo, slatko i koje prijanja kao med za prste i usne. Zatim grožđe sa viših
predela i .peskovitih mesta bolje je za zdravlje nego grožđe iz ravnice, a naročito onih ravnica u kojima
nema peska i kamena
Od svih vrsta grožđa najbolje je crno .grožđe, jer u njemu ima najviše lekovitih sastojaka.
U sezoni, kada je grožđe zrelo, treba što više jesti grožđe i što češće. A posle sezone dobro je jesti grožđe koje
ostavljamo za zimu. Postoji više načina kako se grožđe ostavlja za zimu. To i u ovoj knjizi ima u odeljku
zimnice, ali još prostraniji način ostavljanja grožđa, i to u velikoj količini, je ovaj: Očistiti grozd no grozd od
eventualne truleži. Grožđe mora da je suvo, to jest da se bere kada je lepo vreme i kada je toplo, znači oko
podne. Grožđe ne sme da bude natučeno, a već smo napomenuli da se treba pažljivo očistiti od svake truleži i
životinjica. Pripremiti mesto (najbolje tavan), pa staviti grožđe tako što se polaže grozd do grozda. Kada
nastupi mraz pokriti grožđe odozgo ponjavama ili slamom. To ga čuva od hladnoće. Ovo se obično ostavlja na
tavan, a iznad sobe u kojoj se loži. Ukoliko se ne loži u sobi iznad koje stoji grožđe onda se mora ispod samog
grožđa staviti dosta slame ili neke tople ponjave. Tavan treba da bude takav da je što manje pristupačan
hladnoći, a to znači da je sa svih strana dobro zatvoren.

Ovim načinom se grožđe može sačuvati na stotine i hiljade kilograma i da bude skoro sveže sve do proleća.
Naravno ono će prilično uvenuti, ali će u njemu ipak ostati dosta soka. Ono je onda dosta slatko te
preporučujemo korišćenje ovakvoga grožđa jer je zbog ovakvog načina ostavljanja za zimu sačuvalo svoju
vrednost.

KISELO MLEKO KAO HRANA I LEK

Poznato je iz čega se sastoji slatko mleko. Obzirom da je kiselo mleko proizvod od slatkog, ne treba ni
govoriti o tome koliko je i ono korisno. Ovde napominjemo samo to da domaće dobro spremljeno kiselo
mleko, pored toga što je vrlo hranljivo, ono i leči rastrojstvo želudca i creva, razne krastice na koži, crveni
vetar, utoljava bolove prsiju, lupanje srca i druge slične bolesti, gde može da posluži kao dobro predupredno
sredstvo ili kao lek.
Za prijatan ukus, kao i za zdravlje dobro je mleko koje je prvo dobro provrelo i zatim ukiseljeno. Ono je
naročito korisno ako se pomeša sa malo slatka mleka i surutke.

KUPUS KISEO I RASO KAO HRANA I LEK

Nekuvan kiseo kupus i raso služi kao zdrava hrana i začin uz jelo. Osim toga i kao lek od mnogih bolesti.

Ovu tvrdnju možemo potkrepiti kada znamo iz čega se sastoji kupus, odnosno koje sve hranljive sastojke
sadrži. Naime kupus je namirnica koja u izobilju sadrži kreča, zatim dosta belančevina i skroba. Zbog kreča
je lekovit jer deluje protivu jektičave rastrojene materije. Kupus kao hrana nije težak za želudac, kako to
tvrde pojedini, već naprotiv to je vrlo ukusna i korisna namirnica. Naravno ne treba je pretrpati mastima,
mesom i sličnim dodacima. Mi
tvrdimo da je
kupus odli
č
na hrana i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti ukoliko se
kuva, sve jedno da li je sladak ili kiseo, bez primesa koje mnogo sadrže masti, a garnira se sa sočivom ili
pasuljom i začini sa lukom. Kiseo kupus je odličan ako se u njemu nalije i raso.
Kiseo kupus začinjen sa dosta rasola i nešto ulja je vrlo koristan i lekovit protivu zatvora, glavobolje,
nesvestice, nesanice i nervoznog stanja. Pelagić još tvrdi da ova hrana može da preporodi čoveka. Zatim,
vrlo je korisno kupus jesti svež ili kiseo, kao salatu. To pomaže protivu skorbuta.

Raso od kupusa je lakoće dobra namirnica i treba je piti, naravno ako je zastupljena higijena prilikom
ostavljanja kupusa. U njemu ima veće količine mlečne kiseline i fosfornog kreča. Dobar raso bolje čisti
creva i stomak od mnogih skupocenih lekova.

JABUKA KAO HRANA I LEK

Da je jabuka od velike koristi za zdravlje čoveka, vidi se iz njenih sastojaka a to su: skrob, šećer, jabučna
kiselina, tutkal biljni i fosfor
U nauci je ispitano da je jabučni šećer i fosfor od velike koristi za zdravlje tela i za buđenje i oživljavanje
misaone snage. Naučnici preporučuju zdravu i zrelu jabuku, a kao hranu i lek protivu zatvora, melanholije,
bunila, popravljanja želudca i otklanjanja vratobolje. Posebno se preporučuje jabuka za jelo nervoznim i
razdražljivim osobama. I to ne samo u presnom svežem stanju već i .u obliku toplog kompota i slično.

Topao kompot od jabuka pravi se ovako: Očistiti dve jabuke, pa oguliti ljusku i staviti u tri decilitara dobro
provrele vode. Poklopiti i ostaviti da tako stoji desetinu i više minuta. Zatim naliti čašu sa malo meda i piti.
Može i bez meda.
Protivu povraćanja i štucanja treba dobro žvakati kiselih jabuka Protivu kašlja i bolova u prsima, pored jedenja
i pića jabuka kao čaja, treba skuvati kiselih jabuka sa malo šećera i od toga jesti dva do pri puta na dan po
jednu do dve kašike. Ovo je dobro i za pojačanje srca.
Krvavi i zatvoreni šuljevi leče se ili delimično ublažavaju bolovi, kada se jedu pečene jabuke i kada se trule
jabuke privijaju na njih, pošto su prethodno razgnječene. To treba držati cele noći, desetak i više dana.

SPANAĆ, ŠPARGLA, KISELJAK, ZELJE

To su biljke vrlo ugodne za jelo, te ih preporučujemo i kao hranu i kao predupredna sredstva protivu
mnogih bolesti. One pomažu onima koji su zaboravni, imaju zatvor, bledilo ili glavobolju

JAGODE KAO HRANA I LEK

Jagoda ima dve glavne vrste. Prve su crvene i rastu na malom bilju u baštama ili u šumi. Druge su grne i zovu
se još i krunice. Ovde je reč o crvenim jagodama. bile one iz bašte ili iz šume.

Jagode se preporučuju kao vrlo dobro sredstvo protiv više unutrašnjih i spoljnih bolesti. Treba ih jesti
u njihovoj sezoni. Poželjno ih je kombinovati sa šećerom, gustim mlekom, mileramom a najzdravije
su ako se pomešaju sa vinom.
Obilatim jedenjem jagoda može se izlečiti od kostobolje, reumatizma, podagre, zatvora i drugih unutrašnjih
bolesti.
Protivu srdobolje dobro je kuvati koren od jagoda i onaj odvar piti kao čaj.
Ako nekome zaudaraju usta zbog pokvarenih zuba i desni, nek pari sa jagodama zube i desni. Bolest će
prestati.
Čaj -odvar od lišća jagoda bolji je za zdravlje i od ruskog i od kineskog čaja. A ovaj čaj se priprema ovako:
brati lišće od jagoda dok je zeleno i mlado, znači na proleće, Sušiti na čistom, prohladnom mestu i ostaviti za
upotrebu. Kuva se čaj kao i drugi čajevi. Odnosno pusti se da voda provri. Staviti onda nekoliko listića čaja od
jagoda. Poklopiti, malo ohladiti i piti sa šećerom ili medom. Ovaj čaj od jagoda koristan je i leči od bolesti
stomaka, žuči i mokraćnog kanala. Naravno čaj treba ocediti od lišća kroz neko podesno sredstvo.

ŠEĆER KAO LEK I HRANA

Za ove rane šećer je odličan lek. Ranu treba najpre isprati sa najljućom rakijom (poželjno
komovicom), odmah zatim posuti na ranu deblji sloj šećera.
Na ovaj na
č
in
š
e
ć
er le
č
i sve nove rane, posekotine, proreze i za
č
koljice od drveta, trnja,
igle itd. Preko šećera ranu treba povezati gazom ili čistom krpom.

BARUT KAO LEK

Ovo ubilačko sredstvo, ako uopšte treba držati i čuvati to, bi trebalo da bude samo kao lek.

Na razne načine se priprema barut za lek, a mi ćemo spomenuti ovaj. Protivu crnog prišta nekoliko zrna baruta
se stavi odozgo preko čira. Tada se zapali da plane. Tako se čovek spasi ove bolesti. Zatim je dobro sredstvo
protivu žutice. Taj lek se priprema pošto se u nekoj čauri stavi par zrna baruta. Spusti se žarač te se barut
upali. Obzirom da čaura ima uzak otvor, a povrh toga nalazi se u njoj žarač, počeće dim od izgorelog baruta
polako da izlazi. Naravno ovo se radi pod uslovom da je pre toga čaura bila potpuno čista. Dok još dim izlazi
iz čaure nasuti malo vode. Ta voda biće crna od baruta. NJu treba odjednom popiti. Zdravlju ovo neće škoditi
a koristi jer žutica skoro od prvog leka nestaje.

KAFA KAO LEK

U kafi ima kofeina, tanina i drugih sastojaka. Ona ima svojstvo da deluje na centralni nervni sistem. To drugim
rečima znači da kafa može povećati elan za rad, razbiti dremljivost i slično. Međutim bitno je pri ovome
napomenuti da se ljudi ne zavaravaju da je kafa baš isključivo dobro sredstvo protivu dremljivosti. Naime ona
za prvi sat upravo tako i deluje, ali posle toga još više pojačava želju i nagon za snom. Kafa povoljno deluje na
rad srca, bubrega, zatim otklanja zamor, ali samo ako se pije razumno, jer u većim količinama ona je
škodljiva.
Ali mi ovde želimo napomenuti da se ona kao lek može koristiti na Drugi način, a ne kao piće. To jest ako
sitnu kafu posolimo na izgorelo mesto od vode, to pomaže od dva to tri takva obloga.

Sitna (mlevena) kafa dobar je prašak za zube. Naročito ako se pomeša sa malo magnezijuma i utučenog
praška od ostrice. Ovaj prašak otklanja rđav zadah iz usta. Zatim može čuvati zube od kvarenja, a iz usta
odaje prijatan miris.

KOPRIVA KAO HRANA I LEK

Kopriva može da služi kao ljudska i stočna hrana. U nekim zemljama se neguje i koristi za jelo. Inače ona kod
nas raste svuda a naročito pored starih zgrada, meća itd.
Koliko je ona korisna osvedočeno je u sledećem:
Živina više nosi jaja kad joj se daju kuvane i isitnjene koprive pomešane sa tricama. Konji su jači, veseliji i
ugledniji ako im se desetak dana tri do četiri puta daje na dan uz hranu šaka ili dve semena od koprive.

Pored toga marva i živina više se plodi kada se hrani koprivama, a to nije mala dobit za narod.

Kao lek kopriva može uspešno poslužiti u sledećim slučajevima:

Pljuvanjs krvi se leči koprivom ovako: Nabrati vrhove koprive pa to istucati i sok iscediti. Od ovog soka
piti tri do četiri kašike na dan, odnosno u vremenskim razmacima po jednu kašiku, a četiri ukupno.

Protivu padavice dobro piti čaj od kopriva. U ovom čaju treba nastrugati sasvim malo slonove kosti. Baš
kada je ova bolest u toku ili nešto posle napada treba bolesniku dati veće lonče ovog leka. A kasnije samo
jednom na dan po jednu manju čašu.
Protivu srdobolje piti čaj od suvih kopriva, koji se sprema kao i drugi čajevi.
Kraste i krastice na koži mogu se lečiti koprivom. Za tu potrebu skuvati koprivu, i time dva put na dan prati
bolna mesta.
Dojilja ukoliko primeti da nema dovoljno mleka treba piti tri puta nedeljno po jednu kašiku semena od
koprive.
VAĐENJE ZRNA od puške iz rane može se pomoću koprive tako što se dosta koprive istuca i sok iscedi.
Ovaj sok nasuti na ranu, a utučenu smesu treba odozgo povrh rane obložiti. Tako treba da stoji oko 10 sati.
Zrno će samo ispasti.
Koprive, kao što smo već napomenuli ima svuda, i raste u toku cele godine. Ali je za hranu, razna jela i
salatu, najbolja prolećna mlada kopriva.
Pored navedenog ona se koristi i u industriji u razne svrhe. NJeno gajenje ne zahteva
nikakve teškoće, te zato spada u red onih biljaka čiju korist ljudi trebaju i dalje preispitivati.

PASULJ KAO HRANA I LEK

Ova biljka zbog svojih hranljivih sastojaka vrlo je potrebna za ishranu. Međutim ona ima i lekovitu moć.

Svrab i šuga se uspešno leči ako se opere vodom u kojoj se dobro skuvao crveni pasulj.
Protivu kašlja dobro je svaki dan piti po tri čaše vode v kojoj je kuvan pasulj, pa je zatim oceđena.

Kuvani pasulj sa dosta crnog i belog luka i dobro začinjen uljem dobar je protivu zatvora, tromosti, bunila i
zaboravnosti. Jednom reči ovako skuvan pasulj deluje oporavljajuće.

PARADAJZ KAO HRANA I LEK

Iako paradajz spada u familiju otrovnih biljaka, njegova vrednost je u hranljivom pogledu veoma velika. To je
odlična hraka i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti a naročito protivu proliva. Mnogo puta jedući
paradajz i ne znamo da smo se spasili neke bolesti, posebno epidemijske.

Naučnim ispitivanjem osvedočeno je da paradajz ima lekovitu snagu. Po tome on je vrlo koristan za one
koji su malokrvni, naklonjeni kašlju ili nekoj drugoj bolesti.
To je takođe biljka koja spada u red takvih za koje ne treba mnogo truda oko gajenja. Ona je vrlo korisna sveža
za jelo. Sadrži dosta hranljivih materija, a isto tako ona je korisna za jelo i u toku zime, jer se može ostavljati.

CRNI I BELI LUK KAO HRANA I LEK

Mnogi naučnici su do danas preispitivali u kojoj meri je luk hranljiva i lekovita biljka. Ustanovljeno je da
crveni (crni) luk kao i beli luk ne samo da imaju hranljivih materija, već da su i lekovite biljke.

Koliko su crni i beli luk hranljivi može se videti iz sastava njihovog. Naime hemijskim analizama
ustanovljeno je da u jednom češnjaku belog luka ima skroba, belančevine, eterskog ljutog ulja i neke lepljive
materije.
U crnom luku ima gume, belančevina, raznih soli, eterskog ljutog ulja, nekristalisanog šećera, fosforne i
acetične kiseline.
Iz gornjih navoda vidimo da luk i beli i crni trebamo forsirati u našoj svakodnevnoj ishrani. Nije bitno da li
se ove namirnice jedu presne u svežem stanju, zatim kroz razne salate ili kao začini i primese uz drugih jela.

Često i obilato jedenje luka daje snagu i telu i umu, a služi i kao predohrana protivu raznih bolesti.

Luk crni je na primer izvanredno sredstvo protivu nesanice, ma u kom se vidu jeo, a naročito u vidu
sosa.
Ako skuvamo i po jednu glavicu belog i crnog luka pa iscedimo, dobijamo odvar koji je koristan da se pije,
jer izgoni gliste i kod ljudi i kod dece. Ovaj odvar se pije obično ujutru na šte srca po jedna manja čaša. Ovo
isto piće dobro je i protivu zatvora. Zatim protivu nesvestice i padavice.

Luk crni skuvan u vodi zajedno sa šećerom i medom dobro leči kašalj i katar. Ovaj odvar se spravlja ovako:
Iseckati crnog luka na krupno. Od toga izmeriti 500 grama i staviti u lonac. U isti lonac nasuti litar vode, 80
grama meda i 400 grama šećera. Ovo sve skuvati polagano tri do četiri sata. Zatim ostaviti da se ohladi pa
docnije ocediti odvar. Prilikom skidanja sa vatre dobro ga promešati da ne bi šećer ostao na dnu lonca. Za
čuvanje ovoga odvara najbolji je sud čisto staklo. Bolesnik neka pije od ovog odvara po jednu manju čašu
ujutru. Pre pića treba ga podgrejati jer bolje dejstvuje kada je vruće.

JEDAN ČEŠNJAK belog luka daje još više koristi. I on se može jesti kuvan u jelu, u sosu ili onako
presan. Preporučujemo ipak ovog luka ne treba jesti mnogo, već samo najviše jednu glavicu.

On jača želudac, predohrana je protivu grčeva, goni mokraću, čuva od groznice itd.
Protivu ka
š
lja i neuredne stolice dobro ga je utu
ć
i i jesti sa medom. Da bi se
iz tela
odstranio mokraćni kamen, treba piti svaki dan po jednu čašu bela vina„u kome je skuvano nekoliko
češnjaka.
Trulo meso oko zuba i mala zubobolja leči se kada se ispeče češnjak u vrućem pepelu, pa ga onako vrelog
staviti na bolni zub i malo tako držati.

RAKIJA KAO LEK

Ovde se misli na rakiju šljivovicu ili borovnicu. Ukoliko se u toku dana nazebe dobro je uveče da se popije
vruća rakija s medom. Naravno za ovo je bolje vino. Ali ako nema vina onda je dobra ovako skuvana rakija.

Ako neko ima bolove u stomaku (iznenadne) treba trljati oblogom od vruće rakije. Zatim istom krpom
obložiti stomak.

SO I SIRĆE KAO LEK

Smesa od jednog dela sitne soli i tri četiri dela dobrog ljutog vinskog sirćeta odličan je lek naročito kada se ko
poreže nožem ili ubije drvetom. Pošto se ova smeša dobro promućka, i sačeka da se rastopi so, opere se rana i
obavije se čistom krpom, prethodno umočenom u toj smesi. Dva tri obloga učini za jedan dan i brzo će ti rana
zarasti.
Takođe so pomešan sa alevom paprikom leči sitne rane i uboje. Čim se raniš, odmah trebaš nasuti na ranu so
i aleve paprike i uviti gustom dvostrukom krpom. Za tri do šest dana rana će zarasti samo od jednog zavoja.
KAKO SE TREBA HRANITI
Kao što je vazduh životodavac, a voda od veoma važnog značaja za ceo život na zemlji, možemo reći i za
hranu da je ustvari građa životu, telu i umu. Bez hrane ne može biti pravilno odnegovanog odnosno
oformljenog tela.
Možemo napraviti ovakvo upoređenje kada je u pitanju hrana. Zgrada će biti čvrsta i jaka ako je dobro
postavljena u temelju, tojest ako je za izgradnju upotrebljena zdrava građa. U ishrani moramo se truditi da
namirnice budu čiste i da odgovaraju po kaloričnoj vrednosti. Ako stalno ložiš vatru i želiš da peć dugo služi,
ili želiš da lonac dugo traje. ne smeš ih pretovariti, jer će od navale popucati. Ovaj primer govori u prilog tome
da u hrani trebamo biti umereni. Uopšte je umerenost u svakom radu, pa i u uživanju od velike važnosti

Pelagić ovako citira o hrani: „Sve što jedemo i pijemo prelazi u krv, a naša krv biće takva, kakva je naša
hrana, piće i vazduh. Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje. Samo sit čovek može da misli pravilno i
da radi uredno i dovoljno".
Što čovek više radi i što više troši snage, treba mu više i bolje hrane. To je zbog toga da bi nadoknadio
potrošenu snagu, da dobije materijala za pravilnu promenu i obnavljanje krvi. A to je od presudnog značaja, jer
pravilno obnavljanje krvi i telesnih sokova daje života telu i duhu, inače nastupa malaksalost, bolest pa i smrt.
Ishrana treba da bude uredna jer zastoja ne sme biti. Neprestana promena materije u našem organizmu jedini je
uslov i tvorac zdravlja kako telesnog tako i umnog.

Pravilno obnavljanje krvi u nama vrši dobra i svarljiva hrana, čist vazduh, zatim umereni rad, kao i odmor
posle rada. Znači hrana mora biti zdrava i čista, naravno i sveža. Nije dovoljno da čovek jede samo da bude sit
već treba da ima raznovrsnu, zdravu i lako svarljivu hranu.

Ko je prijatelj svoga zdravlja mora svaki zalogaj polagano i dobro sažvakati u ustima, pa tek onda progutati.
Ako se tako ne čini ni najbolja hrana ne postiže svoj cilj. Naprotiv ukoliko se ne pridržava ovog uputstva
čovek na sebe navlači razne bolesti ka želudcu.
Hrana može biti od prirodnih proizvoda, kao i hrana koju ljudi sami pripremaju. Najzdravija hrana su mleko i
jaja. U mleku su skoro svi sastojci hranljivi. A mleko je takva namirnica koja ima sve sastojke koji su
neophodni za održavanje života. Da je to tačno zidimo iz činjenice da se odojče hrani isključivo sa mlekom ili
mlečnom kašom, a dobro napreduje.
Zdravo mleko može biti samo od zdravih ovaca, krava, koza i to naročito ako se stoka nalazi na ispašama na
zdravim mestima. Ukoliko se ne pazi na ove pojedinosti može doći do neželjenih posledica. Mleko je korisno
piti, jesti udrobljeno sa hlebom, ili jesti kiselo mleko, jogurt, ono je uvek hranljivo, a posebno je dobro jesti
kiselo mleko jer popravlja želudac.
Spomenuli smo da su i jaja vrlo zdrava hrana. Treba ih jesti što češće u obliku raznih jela, a mogu se piti i
onako presna ili poluobarena.
Glavnu vrednost ishrani jajima određuje način pripremanja. Prepečeno jaje na masti teško se zari. Zato
se ne preporučuje slabim osobama.
Najbolje je pripremiti rovito kuvano jaje, jer je tako najzdravije. U takvom stanju brzo dolazi do krvi.

Za osobe umno iscrpljene, zaboravne korisno je da po dva sveža žumanceta razmute i pojedu sa supom. Na
drugi način osobe u tako iscrpljenom stanju mogu poboljšati svoje zdravlje ako svako jutro, više dana popiju
po tri sasvim rovita tek smlačena jaja.
Napominjemo da je za zdravlje najbolje jesti variva sa povrćem, kao što je pasulj, kupus, kelj, krompir, luk i
drugo. Znači ne moramo se pridržavati neke logike da je neophodno jesti meso. Uglavnom o mesu postoje
mnoga oprečna mišljenja i to kod naučnika. Ukoliko se meso koristi u ishrani mora se dobro prokuvati jer u
sirovom mesu može biti raznih gljivica i životinjica od kojih boluju domaće životinje te tako i čovek može da
naruši svoje zdravlje. Poznato je da meso koje se prodaje u mesarama mora imati žig sanitarne službe. Ali
meso koje se može naći na selu, gde sami ljudi kolju, može biti i zaraženo, naročito ka da je to meso od
svinje. Zato podvlačimo da se tako meso mora obavezno pre jela dobro ispeći ili prokuvati.

Namirnice koje treba da forsiramo u ishrani su kupus, sladak i kiseli, zatim pasulj i slično povrće, dok je
krompir. manje hranljiv i treba ga uvek servirati za jelo zajedno sa nekim drugim povrćem ili sa mesom,
jajima, mlekom i slično. Posle svakog obroka korisno je jesti voće i go u svežem stanju.
Hleb treba jesti uz svako jelo,
š
to je u narodu navika. Me
đ
utim hleb koji je spremljen na sirotinjski na
č
in, ako je p
š
enica mlevena zajedno sa kukoljem, a kukolj je otrovan, nije lo
š
e ovde napomenuti da bi takav hleb bio
š
tetan po
zdravlje.
Hleb treba jesti samo uz jelo, a nije poželjno jesti samo hleb jer bi se osetile posledice na zdravlje kao i na
pamćenje. Ovo je dokazano pošto je laboratorijski ispitano od čega se hleb sastoji

HRANLJIVA VREDNOST KOD NAMIRNICA

Veoma je bitno da svaki čovek zna koliko koja namirnica može imati hranljivu vrednost. To je važno za
zdravlje naročito kada su u pitanju fabrički radnici i ljudi u gradu koji su prinuđeni da se hrane po kafanama,
gde im spremaju hranu trgovci, a koji ne biraju sredstva samo da bi što bolje unovčili robu koju prodaju. Ovo
govorimo zbog toga što je poznato da se u kafanama (možda ne svim) ostavlja jelo od danas za sutra, pa se
dodavanjem nove količine namirnica i zaprške dalje prodaje. Onda je sasvim razumljivo da takva hrana
odnosno jela nemaju hranljivu vrednost u onoj količini u kojoj se to može postići kod kuće, naravno od iste
količine namirnica.

Naučnim metodama, hemijskim eksperimentima, naučnici su pronašli da se u svakoj namirnici nalazi

određena količina belančevina, masti, vode, mineralnih sastojaka, šećera i drugih sastojaka što predstavlja
građu same namirnice. Na primer mleko, jaja, meso i drugo.
Da bi ovo sve bilo jasnije ovde donosimo tabelu sastava namirnica, za koju smatramo da je potpunija od
sličnih u drugim knjigama, te zbog toga da u većoj meri ima, zbog preglednosti i svoju poučnu vrednost.

OVA TABELA IZGLEDA OVAKO MLEKO KRAVLJE (SASTAV I

HRANLJIVA VREDNOST)
belančevine ............5 -7%
mlečnog šećera ......15 -5%
masla ........................3 -5%
voda ..........................80.4 -88.5%
i po neki deo ekstraktivnih materija m mineralnih sastojaka. U ovčjem i kozjem mleku ima više masti.

Mleko od steonih krava ima više vrednosti i bolje je za ishranu.

Prema tome odavde se vidi da je dobro mleko prava krv, ali naravno krv ima svoje sastojke kao što su krvna
zrnca, biljna vlakna i drugo.

JAJE (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

belančevine ................ 13.5%
vode .............................. 75.4%
masti ............................ 10.5%
mineralnih sastojaka 1-5%
U belancetu ima više vode nego u žumancetu, ali u žumancetu ima više belančevine i masti. Pored navedenog
u jajetu ima još i nekih drugih mineralnih sastojaka. Na primer gvožđa, fosfora kisele soli, šećera, kreča, ali
naravno u vrlo maloj količini. Međutim kada vidimo sastav ove namirnice tek se može onda sagledati koliko
je korisno upotrebljavati je u svakodnevnoj ishrani. Naravno uslov je da su jaja sveža i da se pripremaju i
serviraju bez puno masti, ili polukuvana. Golubija i ostala ptičja jaja nipočemu ne zaostaju za jajima od
kokoške.

PUNOMASNI SIR (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

belančevine .............45%
masti.........................8-10%
vode...........................40%
Iz navedenih sastojaka viti se la je sir vrlo jaka i zdrava hrana za telesne radnike. Važno je da je sir napravljen
od čistog punomasnog kravljeg, ovčjeg ili kozjeg mleka, i treba ga forsirati što više u ishrani. Poželjno je da se
kombinuje sa crnim lukom ili kojim drugim biljnim začinom, ili pak da se prži na masti. Možemo napomenuti
i to da je sir teška hrana samo za one
koji provode svoj
ž
ivot u sedenju. Treba paziti prilikom ishrane da sir ne bude bu
đ
av ili da
nema neke pegice koje se pojavljuju u vidu zelene ili plave boje. Ovakav sir je otrovan.

MASLO (SASTAV. I HRANLJIVA VREDNOST)

masti....................74-94%
vode......................5.3-21%
šećera, soli i drugih sastojaka ima manje.
PUTER prema sastavu je isti kao i maslo ali samo pojedinih sastojaka ima više, a pojedinih manje.

Ipak puter je lakša hrana od masla i vrlo je korisno upotrebljavati ga u ishrani jer pomaže na poboljšanje
pamćenja, posebno kad se jede sa hlebom ili sa rotkvicama.

MESO (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

belančevine ........16-20%
lepka ....................44%
masti....................4-5%
Masti ima više u mesu koje j£ od dobro utovljene svinje, dok meso od mršave svinje ima manje masti.
Napominjemo da se ovde ne računa salo (slanina) kod debele svinje, već samo ona mast koja se nalazi u
samom mesu i predstavlja njegov sastavni deo. Osim toga u mesu ima i mineralnih sastojaka. Na primer
kalijuma, fosforne kiseline, ekstraktivnih gradiva, u kome ima organskih kiselina.

Ovde želimo da napomenemo da meso ima navedenu hranljivu vrednost ukoliko se brzo kuva, prži sa raznim
drugim biljnim začinima uglavnom priprema za ishranu na sličan način. Ako se to isto meso priprema na
roštilju, a posebno ako se pravi pečenje ono gubi od hranljive vrednosti jer mnogo odlazi na paru, a mnogo se
pretvara u saft i odlazi na dno suda u kome se peče. Zato je preporučljivo koristiti u ishrani i saft, odnosno
tražiti da se servira zajedno sa pečenjem. Pečenje mogu jesti i ljudi koji drže dijetu za mršavljenje. A to je
zbog navedenih razloga jer mu se smanjila i kalorična vrednost. Možemo čak reći da je spala na nulu.

RIBA (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

Šaran riba može se uzeti kao primer za riblje meso tim pre što se u narodu najviše i koristi u ishrani a
sastav šarana je:
belančevine .......19%
masti....................1-09.4%
vode......................77%
Meso od ostalih vrsta riba je sličnog sastava, kao što smo već napomenuli. Recimo Štuka ima isti sastav ali
manje, Jegulja ima belančevine 12 delova od sto, masti 23 delova od sto i vode 62-77 delova od sto, Bakalar
ima belančevine 32 dela od sto. Masti 0.30 dela od sto i vode 47 dela od sto.

PTIČJE MESO (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

belančevine ................................31 deo od hiljade
proteinskih materija................172 dela od hiljade
ekstraktivnih materija.............19 dela od hiljade
vode..............................................740 dela od hiljade

PUŽ (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

Ovde spominjemo ovo meso jer spada u red namirnica koje su najbolje za ishranu. Potrebno je samo znati
kako se od ovog mesa priprema jelo.
U pužu ima sastojaka koji pomažu pamćenje i leče razne bolesti. Kada se vidi vrednost mesa od puža sasvim
je normalno da se nameće potreba da se puževi veštačkim načinom plode po baštama i šumama. A to nije ni
teško ni skupo.

SLANINA (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

Belančevine........2%
masti....................74%
vode......................24%
Obzirom da se slanina proizvodi i prodaje zajedno sa kožom napominjemo da u koži postoje lakoće
hranljivi sastojci sasvim dobri za hranu. Zato je treba iskoristiti u jelu sa kupusom ili sličnim.

VARIVO -PASULJ (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

belančevine delova..... 20-30%
ugljeni hidrati .......... 44-60%
masti............................. 1.5-5%
vode .............................. 3-30%
Iste ili slične sastojke imaju SOČIVO, GRAŠAK i druge bobaste biljke. Naročito se sa ovim količinama
hranljivih sastojaka slaže grašak.
Čuveni naučnik Molešot kaže da SOČIVO, GRAŠAK pa i beli i šareni PASULJ više vrede u pogledu
hranljivih sastojaka -belančevina od svinjskog i goveđeg mesa. U sočivu ima 14 delova od sto gvožđa a
poznato je da je gvožđe neophodno za krv.
Prema tome, ta su variva daleko bolja za hranu od najboljeg hleba, zato što je u njima više belančevine. Pored
gvožđa u ovim namirnicama ima dosta fosfora i štirka što je neophodno za kosti i nerve. Interesantno je
napomenuti da u proizvodnji i prodaji ovih namirnica, u odnosu na meso postoji kontradiktornost. Naime
kilogram mesa je mnogo skuplji od kilograma pasulja, graška ili sočiva. Iako nam je poznato, pored svega
pomenutog, da je mesom, ukoliko se ne pazi, moguće i zaraziti se od raznih zaraznih bolesti od kojih obično
boluje stoka. Ove namirnice grašak, pasulj i sočivo su u svako doba dobre za ishranu i ne trebamo se bojati od
nikakve zaraze. Jedino treba voditi računa da se pametno spremi i čuva od kvareža i gagrica.

KROMPIR (HRANLJIVA VREDNOST I SASTAV)

vode......................60-81%
belančevine ........1-2%
skroba ..................13-24%
Masti, šećera, pepela, ekstraktivnih materija i drugih sastojaka ima sasvim malo.
Iz navedenog možemo videti da krompir, ako bi se koristio, kao jedina namirnica je vrlo nedovoljan za ishranu
jer prema sastojacima ni u kom slučaju ne može da zadovolji potrebe organizma. Zato ovu namirnicu treba
uvek koristiti u ishrani garnirano sa drugim povrćem. Lakoće iz navedenog vidimo da je mnogo bolje jesti
grah, mleko, jaja, kupus i drugo povrće, nego krompir koji u sebi nema dovoljno hranljivih materija.

ZELEN (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

U raznoj zeleni nema mnogo hranljivih sastojaka ali je ipak potrebno upotrebljavati kao začine ili kao salatu
zbog toga što u sebi sadrže mineralne sastojke, kao što su: kalijum, fosfor, etersko ulje -zejtin, ekstraktivnih
gradiva i organske kiseline, kao jabučna, limunska i psktinska kiselina. Tako je na primer kupus ne samo
odlična namirnica za spremanje jela već i odlična salata i mnogo puta služi i kao lek protiv raznih bolesti.
Jedući kupus mnogo puta smo sprečili neku bolest za koju i nismo znali da nas je napala.

SPANAĆ
Ova namirnica ima dovoljnu količinu gvožđa. I korisna je za ishranu zbog svojih, pored gvožđa, i ostalih
sastojaka, ali se u narodu ova namirnica, verovatno zbog svoje zelene boje, dosta retko upotrebljava.

KOPRIVA
Slična je mnogo spanaću i poznato nam je da je vrlo korisna za ishranu i da se u nekim drugim zemljama
uveliko koristi. Kod nas se ovom biljkom hrani i živina i po primeru da dobro napreduje možemo zaključiti
koliko je kopriva korisna za ishranu.

ROTKVA
Pored rokve kao slične namirnice po sastojacima i hranljivom vrednošću možemo uzeti
ren, beli i crni luk, crveni i plavi patlidžan. Sve ove namirnice su vrlo bogate sa lekovitim
sastojacima. Naro
č
ito sa sumpurom, koji je potreban svakom
č
oveku, a naro
č
ito onima koji su naklonjeni sus
ici, ka
š
lju i sli
č
nim bolestima. Zato ove plodove treba gajiti svaka porodica i da ih ima u ku
ć
i u svakodnevnoj ishrani. Nije te
š
ko gajiti ove biljke i zato preporu
č
ujemo svakoj porodici da iskoriste i najmanji pedalj svoje ba
š
te da bi
š
to vi
š
e uzgajili i
imali na svom stolu, u vidu jela, za
č
ine ili u presnom stanju ove namirnice. Ovo zbog toga
š
to ove namirnice pored toga
š
to su dobra hrana predstavljaju i dobar prirodni lek za dobro zdravlje.
GLJIVA -PEČURKA (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)
belančevine ........5% vode......................70-84% Ostali sastojci su mineralne soli, ekstraktivna
gradiva, biljnih vlakana. To je vrlo

dobra hrana i treba je koristiti kad god se to može. Međutim prilikom odabiranja pečuraka za jelo treba
paziti, jer ima i otrovnih.

VOĆE (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST)

Zrelo voće treba koristiti što više u ishrani. Ako je to moguće svakodnevno. U voću nema posebno mnogo
hranljivih materija, ali zato ima veću količinu šećera, organskih kiselina i eteričnoga ulja.

Svaka vrsta voća je korisna u ishrani. A ipak možemo reći da je najbolja šljiva, zatim grožđe i maslina, pa
onda jabuka i kruška i tako dalje. Ovo voće ne samo da je neophodan začin posle jela, nego je i lekovito.
Može se jesti u svežem stanju ili sa drugim primjesama u obliku pita, kuvanog voća, voća za zimu i slično.

JABUKA
U sebi sadrži veću količinu fosfora kao i sve ostale sastojke koje karakterišu voće. Zbog toga je ona vrlo
korisna a naročito onima koji se bave umnim radom.

GROŽĐE
Pored raznih soli i malo gvožđa, kalijuma, magnezijuma ima i sledeće sastojke:

беланчевине 1, 275 %
шећера 15,310 „
разне киселине 1,300 „
пепела 0,430 „
Iz ove tabele
Бодеmože se videti 34,687
da je grožđe
„ po sastavu veoma korisna namirnica i da prosto može da preporodi
čoveka. Poželjno je jesti grožđe cele sezone odnosno od početka njegovog pa do kraja sezone. I to ga treba
jesti svakodnevno posle svakog jela a najmanje tri puta na dan. Ukoliko se ovako koristi organizam upije u
sebe. preko krvi, sve ono što je korisno, i na taj način grožđe postaje čoveku mnogostruki lek. Naime može da
otvara apetit, da utiče na dobro probavu, kao i na čišćenje celog organizma.

SMOKVA SUVA
belančevine .......... 60%
ugljeni hidrati .... 53%
vode........................25°/,

SMOKVA SVEŽA
belančevine .........2-6%
ugljenih hidrata... 26%
vode........................ 66%

MASLINA
masti...................... 96%
Obzirom da ima veliku količinu masti ona je više hrana nego začin, što je slučaj kod ostalih vrsta voća.
Međutim, iako ima dosta masti, a dosta malo ostalih drugih sastojaka, ona se
lako pari u
ž
eludcu. Maslinu treba koristit
i u ishrani jer blagotvorno deluje na pam
ć
enje, te je trebaju koristiti -jesti ljudi koji se bave umnim radom, i koji su stariji po godinama. Naravno korisno
je i za potpuno zdrave ljude i decu.
SASTAV I HRANLJIVE MATERIJE KOD PIĆA
Da bi ljudi znali koliko je piće štetno ili korisno trebaju znati od kojih sastojaka se ono formira.

Opšte je poznato da je piće veoma štetno za ljudski organizam. Ustvari štetno je u tolikoj meri koliko se
pije. Zavisno od količine pića znači zavisi i štetnost po zdravlje. A kada bi ljudi znali koliko piće može da
razara ne samo organe za varenje. nego i svaki delić čovekovog tela, preko krvi, oni sigurno ne bi toliko
mogli koristiti piće.
Tabela hranljivih materija kod pića:

vino
U ovom piću ima najmanje 6 a penje se i do 14 od sto alkohola, što je jače vino, zavisno od toga ima više u
njemu alkohola, ali i go je zavisno od jačine i vrste vina. Znači da u nekom vinu šećera može biti upola manje
Prema vrednosti vina ima u njemu i slobodne kiseline od 0.40.6%. U crnom vinu ima neki deo tanina i boje,
belančevina i gvožđa.

pivo
U pivu ima manje alkohola, nego u vinu. Uglavnom količina alkohola u pivu kreće se od 28%, vode 80-90%,
šećera 2% skrobne gume oko 5%, belančevine ima sasvim malo, ekstraktivnih gradiva 5-11%, zatim nešto
malo slobodne ugljene kiseline i soli.
Iz navedenih sastojaka piva vidimo da u pivu ima manje alkohola, te je i manje štetno od vina. Ali to ne
znači da je pivo korisno piti. Naprotiv štetno je kao i vino, zavisno od količine polivenog piva. Takođe
možemo da vidimo iz ove tabele sastojaka piva da hranljive vrednosti ima više u jednom litru mleka no u 16
litara piva. Iz ovog primera mislimo da se jasno vidi koliko je pivo stvarno korisno, odnosno da nema istine
u tome da je pivo jako hranljivo i da ga treba stalno piti, a takvo verovanje u narodu, poznato nam je da
postoji.

RAKIJA
Alkohola 40-75% ako se rakija uzima bez obzira od kog je voća napravljena. Inače prema vrsti voća ima
razlike u količini alkohola u rakiji na primer rakija od smrekovine ima 50-60% alkohola.

RUM
U ovom piću alkohola ima 66-77%.

KONJAK
Prema vrsti i zavisno od proizvođača alkohola ima oko 53%.

ŠAMPANJAC
Pod uslovom da je to pravi šampanjac, a ne fabrički, ima 7-14% alkohola i 5-7% šećera.

TOPLA BEZALKOHOLNA PIĆA

(sastav i hranljiva vrednost)

ČA J
U listu pravog ruskog čaja ima teina 0.4 -8%, eteričnog ulja 0.6 -1%. tanina 13 -18%, biljne belančevine 1
-3% dekstrina 7 -9%, ekstraktivnih materija 20 -23%, biljna vlakna 17 28% i nešto malo soli.

Čaj je korisno piti. Pored ovog ruskog čaja postoje i niz drugih o kojima će posebno u ovoj knjizi biti reči, u
drugom odeljku, u kome se biljke opisuju kao lekovi. Međutim ovde bi napomenuli da je tein u čaju, kao i
kofein u kafi koristan zbog toga što budi u čoveku umnu uspavanost i misaonu snagu. Ali vrlo je važno znati
da to dejstvo traje samo od prilike sat
vremena te da se posle dejstva teina, ili kofeina,
č
ovek mo
ž
e vratiti u isto u
č
malo stanje, mo
ž
da
č
ak i vi
š
e nego ranije. Zato preporu
č
ujemo da se kafe i
č
ajevi piju pr
ema preporukama onda kada
č
aj mo
ž
e poslu
ž
iti za smanjenje temperature ili kao neki drugi lek. Ako se
č
aj pije dugo i mnogo mo
ž
e kao posledice doneti besanicu ili nervnu razdra
ž
ljivost.
ČOKOLADA
To je piće koje daje dosta hranljivih materija. Može se upotrebiti čak sa najboljim mlekom. Ali to je samo ako
je ovo piće od čistog zrna koje se zove kakao, i bez primesa vanilije i drugih umetaka koji izazivaju draženje.
Poznato je da čokolada, ukoliko nije od čistog zrna, ili ako je zrno mleveno zajedno sa ljuskom, može da
izazove zatvor kod pojedinih ljudi. Obzirom da smo mi kao potrošači izloženi raznim trgovačkim
špekulacijama. trgovci ne biraju sredstva da bi što bolje unovčili namirnice koje prodaju, a poznato je i to da
je čokolada dosta skupa. trebamo pribegavati jevtinim čajevima, koji po svojoj vrednosti i lekovitim
svojstvima mogu da budu čak i bolji od pića čokolade.

ŽIR KAO KAFA I LEKARIJA

Ovo piće oporavlja slabog i popunjava mršavog isto kao i kakao sa mlekom. A obzirom da je žir lako naći, i
da se može uvek naći svež, možemo da garantujemo da je to sigurno zdravo piće. Kafa od žira može da se
pije sa mlekom ili bez mleka. 3a mnoge je zdravija ako se pije bez mleka, nego samo zaslađena. Za kafu od
žira treba dosta šećera ili meda jer je mnogo gorka.

DUVAN
Ima otrovnih čestica, a to je nikotin i drugih samo u manjoj meri. U raznim vrstama duvana različita je količina
nikotina. Na primer u Francuskom duvanu ima 5 do 8% nikotina. U Američkom ima manje, u Turskom još
manje, zatim u Mađarskom i Srpskom ima još manje a najmanje u Havani cigarama.

Duvan je štetan po zdravlje, ali nažalost postoji navika u narodu da se masovno puši. Posledice pušenja mogu
biti dalekosežne. Ali uglavnom pored opterećenja i bolesti pluća koja su direktno pogođena pušenjem
uživanje duvana utiče i na smanjenje pamćenja, znači na nerve i mozak.

VODA
Uglavnom je sastavljena od ugljene kiseline, atmosferskog vazduha, sumporne kiseline, kreča,
magnezijuma, sulfata, hlori da. nitrata, amonijaka i organskih materija.
Za svaki organizam kod živih bića voda je veoma važan sastavni deo i bez nje, organizam kao takav, ne bi
mogao ni da postoji. To se vidi iz činjenice da u organizmu, odnosno čovek u svom celom organizmu ima 3/4
vode. Znači ako čovek ima težinu od 80 kilograma, u njemu ima 60 kilograma vode. Kada se vidi koliko je
bitna voda za čovekov organizam, onda bi bilo jasno da se čovek mora pobrinuti da tamo gde živi ima čistu
zdravu vodu i u što većoj količini.
Da je voda veoma važan činilac u čovekovom organizmu govori i činjenica što se može živeti i do šesdeset
dana o samoj vodi. Znači veoma je važno da je voda čista. Ukoliko to nije u državnoj sanitarnoj kontroli što je
slučaj po gradovima, mora se voditi računa gde voda izvire, gde se kopaju bunari i slično. Na primer ni u kom
slučaju ne bi trebalo kopati bunar, ili postavljati pumpu za vodu na mestu koje se nalazi blizu klozeta ili neke
baruštine. Ovo važi naročito za kopanje bunara na selu.

VAZDUH
Pored vode vazduh je takođe vrlo važan činilac za život.
U njemu ima 21 deo kiseonika, 78 delova ugljen dioksida, nešto malo ugljene kiseline i obično ima 1 litar
vodene pare na sto litara pare.
Na sto delova vazduha ima tri do četiri dela ugljene kiseline. Ako ove kiseline nema kako je ovde rečeno,
odmah počinje teško disanje. Ugljena kiselina i ugljen dioksid bez kiseonika su opasni po zdravlje.

Ako u vazduhu preovlađuju ugljena kiselina i ugljen dioksid onda se kaže da je taj vazduh zagađen. Takav
vazduh se nalazi obično u pećinama, podrumima, bunarima i sobama. Naime u
so
bama koje se ne provetravaju. Onaj vazduh kog
č
ovek izdi
š
e ima dosta ugljene kiseline. U
tesnom prostoru gde ne dopire dovoljno kiseonik, ova kiselina može čoveka i ugušiti.
Spomenuli smo da u čoveku od ukupne težine, 3/4 je voda. A zanimljivo je znati da u čoveku od 70 kilograma
ima 44 kilograma samoga kiseonika i 7 kilograma vodonika. Ovo nam je jasno kad znamo da se voda sastoji
od vodonika i kiseonika. Samo naravno srazmer u organizmu čoveka je drukši. Ovako iz primera možemo
videti koliko je veliki značaj da živimo i radimo u prostorijama koje su provetrene.

POTREBNE MERE RADI ZDRAVLJA DECE

Uvereni smo da svaka majka voli da njeno dete napreduje dobro, da je zdrapo i pametno. I ne samo majka,
nego i svaki član porodice je srećan kad vidi zdrav podmladak u svojoj kući.
Međutim, to je zaista teško uvek da se postigne, jer ponekada sami članovi porodice, pa i majka sasvim
nenamerno, utiču da dete slabo napreduje i da se može razboleti. Upravo zato dajemo ove savete.

NEZDRAVO JE LJUBITI DECU. Posebno nije dobro ljubiti odojče, kao i svako dete, u usta, LJubiti dete u oči
ili uopšte po licu. Tako se na najdirektniji način donose zarazne klice kod deteta. Malo dete treba da diše čist
vazduh. A na žalost mi možemo videti i na ulici i po kućama kako stari ljudi, pa čak i bolesni, valjda da bi
dokazali kako to dete vole ljube ga i to baš u oči ili u usta. Da lm oni znaju da posledice mogu da budu veoma
duge i teške.
Mnogi zdravi ljudi odlazeći na posao, u tramvaju ili u nekom drugom prevoznom sredstvu, kao i na poslu,
dolazeći u kontakt sa raznim ljudima, mogu da prime zarazne klice, koje na njih ne utiču jer su vremenom
postali imuni, ali te iste klice mogu da unište ili unakaze dete
DECU ĆE TREBA GRDITI i nazivati neuljudnim imenima. NJih treba stalno učiti na lepo ponašanje.

Spavati sa decom pod jednim pokrivačem treba izbegavati. Za decu je to vrlo nezdravo. Posebno je opasno ako
dete spava pored odraslog bolesnog. Deca tako udišu vrlo nečist vazduh, koji je zagađen disanjem starijih. Ako
je pak majka ili dadilja bolesna, onda je to pravo ubistvo za malo dete. Zato treba udesiti da dete spava samo, u
čistoj posteljini. Pri tome treba paziti da pokrivač nije preko glave jer bi u protivnom dete udisalo vazduh koji
je samo svojim disanjem zagadilo pa se može čak i ugušiti.

NEZDRAVO JE DECU DRŽATI U NARUČJU. Ako se to i desi, što je normalno treba uvek što pre ostavljati
dete. To je takođe zbog disanja i nečistog vazduha. LJudi prilikom disanja izdišu ugljen dioksid, a veća
količina ovoga gasa čini vazduh zagušljivim. Takođe ljudi prilikom izdisanja izbacuju iz usta zarazne klice, i
te zarazne klice, ako je dete u naručju, dolaze direktno u njegova usta i nos.

Ako je onaj koji drži dete bolestan, ako boluje od tuberkuloze, sifilisa ili neke druge manje ili više teške
zarazne bolesti, za dete je to još opasnije.
Nije zdravo oblačiti odeću detetu koja je tesna, što važi i za obuću, pošto se time sprečava pravilan tok
krvi i pravilno kretanje i razvijanje tela.
Tesna odeća i obuća donosi ne samo nedoraslost, bledilo, nego i mnoge bolesti koje decu napadaju u kasnijim
godinama života. Decu treba pustiti da hodaju i da se igraju što komotnije. Samo je važno da je toplo i da je
prostorija gde se oni igraju čista.
Deci treba davati u ighrani što više voća. To je hrana i začin za njihov pravilniji telesni i umni razvitak. Nije
potrebno čuvati ih od masnih jela. Jer ukoliko dođe do toga da njegovom organizmu nedostaje masti, onda ne
bi imali dovoljno toplinskih jedinica, koje su potrebne za varenje i apsorbovanje hranljivih čestica. Kao što je
svakoj mašini potrebno gorivo da bi radila, odnosno imala osnovni pokretač koji je održava v radu, tako je i
organizmu potrebno gorivo a to su uglavnom razne masti.

Svaka majka treba da nauči decu lepom ponašanju i raznim domaćim poslovima jer je go za dete vrlo
korisno. Ali ipak treba voditi računa koji su ti radovi. Obzirom da postoje i takvi koji ubilački deluju na
zdravlje deteta. Na primer svaki rad koji se obavlja u zatvorenoj, zagušljivoj prostoriji je nezdrav.

Uopšte za zdravlje deteta potrebno je da soba u kojoj živi i spava bude uvek lepo provetrena i čista. Treba
izbegavati minđuše i slične ukrase za devojčice i dečake već im treba dati prostora i uliti želju da se igraju.
Ovde Pelagić daje svoju misao, u ime dece: „Draga mamo moja! Svaki će me rado pogledati i voleti samo
onda, kad sam dovoljno stasita, zdrava, vredna i
lepa, a to ne
ć
e biti ako sam bogalj telesni. pa ma hiljadu min
đ
u
š
a i drugih nakita visilo na meni" S ovim se ho
ć
e re
ć
i da je devoj
č
ica ili de
č
ak najvi
š
i ukras u porodici ako su zdravi, lepo vaspitani i vredni. Ali da bi to bilo tako ka
ž
e Pelagi
ć
deca imaju pravo da roditeljima ka
ž
u
„
TATA, MAMA! DAJTE LOPTE I KOLUT DA IGRAMO, ILI NEKE DRUGE ALATKE DA NE
Š
TO RADIMO, A NE KI
Š
OBRAN
Č
I
Ć
I POMODNE HALJINICE"
Mnogi greše kada je v pitanju plač deteta. Smatraju da dete ne sme plakati. Ustvari bolje je dete pustiti da se
sito naplače nego ga uzeti i držati u naručju Plačući dete razvija pluća i organe za disanje. Samo je veoma
važno da je dete u suvoj i čistoj prostoriji. Što više slobode, igranja sa raznim igračkama, navikavanje deteta
na rad, to je zdravo i korisno za decu. Takođe decu treba što vmše izvoditi u šetnju, a to bi trebalo da se
odvija na suvim uzdignutim i čistim mestima.

U slučaju da se deca ne osećaju dobro, bilo u vidu malaksalosti, grozničavog stanja, ili ako imaju proliv,
povraćanje, treba prestati hraniti ih mlekom. Umesto mleka treba ih hraniti čorbom od trave zvane titrica, a
nije loše kuvati čaj od kamilice.
Ako dete mokri u postelji, ne treba ga ni grditi ni tući. Uostalom ono nije ni krivo. Ako bi pak tražili krivca
onda to sigurno ne bi bilo dete, već roditelji. Takvo dete treba da uveče ne pije niti jede vodena jela. Pri
polasku u postelju dete treba ponuditi da mokri i nekoliko puta u toku noći ga buditi. To treba činiti duže
vremena i dete će sigurno prestati da mokri u postelji. Međutim ako se pored ovih mera stanje ne popravi onda
preporučujemo da se takvo dete leči. Uputstva u ovoj knjizi, ali u odeljku lekovitog bilja.

Može pomoći i kupanje u vodi u kojoj se kuvala kristova kora.

NA
Š
INTIMNI
Ž
IVOT
KORISNI SAVETI ZA NEGU LICA I RUKU
U svakodnevnom poslu svaka žena je prinuđena, naročito za poslove u kuhinji, da radi i takve poslove koji ne
samo što su prljavi već od tih poslova ruke postaju rapave. Na primer manipulacija sa hladnom i toplom
vodom. Od toga koža na rukama puca te one postaju grube. Ovo je naročito važno za zimski period. Da bi se
ovo izbeglo, vodu, sa kojom se radi treba uvek ublažiti. U hladnu vodu usuti malo tople i obrnuto. Kada se
ruke ovlaže treba ih što pre osušiti. Naravno to učiniti čim se posao završi. Onda ruke oprati, izbrisati, osušiti
i namazati kremom (poželjno masnom).

Takođe koža na licu dosta strada. Voda, topla i hladna, razne kiseline od voća i povrća, soli i esencije, para i
drugo, utiču da koža na licu, kao i na rukama postaje gruba, dobija neestetsko crvenilo itd. U ovakvom
slučaju odnosno ukoliko se desi da se na licu pojave crvene fleke i da je koža od svega pomenutog
nadražena, treba staviti radi smirivanja kože, obloge od lipovog čaja ili kamilice. Pre obloga lice treba dobro
istrljati maslinovim uljem.
Dugački nokti su velika smetnja pri domaćem radu. Oni se, uostalom, i sa mukom održavaju. Stvar je
pojedinca da drži ili ne, tako dugačke nokte. Preporučujemo ipak da se treba ravnati prema vrsti posla koji
dotično lice obavlja. Naime, koliko takvi dugački nokti smetaju pri radu, ili je posao takav da se stalno prljaju
onda je bolje te nokte iseći na normalnu meru. Za sečenje noktiju preporučujemo ne makazice, već specijalnu
turpijicu.
Ruke treba prati u toploj vodi, koristeći se četkicom i sapunom, a vodi treba dodati kašičicu boraksa. Zatim
ruke isprati u hladnoj vodi, bez sapuna, ali sa malo limunovog soka.
Belance razmućeno sa sokom od limuna i nekoliko kapi kolonjske vode je odlično sredstvo za negu ruku.

Ukoliko su Vam prsti požuteli od duvana, to možete očistiti pomoću kore od limuna, ako dobro istrljate
požutela mesta. Posle čišćenja povrća i voća obično ruke, a naročito prsti pocrne. Ove mrlje skinućemo ako
ruke istrljamo sirćetom.

KAKO ĆE ŽENA U RADNOM ODNOSU NAĆI VREMENA ZA KOZMETIKU

Posle gornjih par saveta iz opšte higijene ruku i lica, želimo, takođe kroz savete, da kažemo nešto o
kozmetici.
Sama reč kozmetika je još uvek za pojedine žene na selu i u gradu takav pojam, da one misle kako za
tako nešto nemaju vremena. Posao u preduzeću, zatim posao kod kuće, to je već premnogo da bi se
moglo stajati satima ispred ogledala.
Ovakvo pogrešno shvatanje proizilazi uglavnom što se pod reči kozmetika podrazumeva šminkanje i
kinđurenje, a ne ono što ustvari kozmetika znači.
A kozmetika je umereno, ali redovno održavanje čistoće. Kako će žena sebi obezbediti vreme potrebno za ličnu
kozmetiku? Lako je na ovo pitanje odgovoriti, kada se zna da je za kozmetiku dovoljno ono svakodnevno
umivanje, pranje ruku i nogu, održavanje kose i naravno nega lica. Drugim rečima nega tela treba da se vrši
svakog dana, a za to je potrebno najviše pola sata. Možemo tvrditi da i najzaposlenija radnica ili domaćica
može u toku jednog dana imati svojih pola sata za ličnu kozmetiku. U ostalom svaka žena je i dužna da
sprovodi higijenu i zbog sebe i zbog okoline u kojoj živi.

Da kozmetika nije preterivanje možemo videti iz ovakvih primera. Ako muškarci svakodnevno peru kosu oni
ne samo da neće od toga imati koristi već mogu imati štete. Za kosu je dovoljno pranje jednom nedeljno,
koristeći odgovarajući šampon ili sapun, a da se tokom nedelje primenjuje uredno češljanje i održavanje.

Takođe i žene mnogo puta preteruju, misleći pri tome da savesno održavaju higijenu svoga tela. Uzmimo na
primer da pojedine žene svakodnevno peru, ili raznim sredstvima ispiraju polne organe. Preteranim pranjem
one mogu izazvati infekciju koju nikako nisu očekivale. Posebno ako za ispiranje koriste razne hemikalije
(sredstva za ispiranje). Svaki organ, u vrlo složenom organizmu žene i čoveka ima svoju sposobnost. odbrane,
te se i pomenuto ispiranje kod žena treba vršiti samo sredstvima koja se preporučuju od lekara.
Iz svega re
č
enog,
ž
e
limo da jo
š
jednom podvu
č
emo da nega tela -kozmetika treba da se vr
š
i svakog dana, a ne jedanput nedeljno. Svakog dana ukupno pola sata nije mnogo, ali je veoma va
ž
no to vreme sebi obezbediti.
Uzećemo kao primer i negu kose kod žena. Nije dobro ako se kosa nekoliko dana nosi povezana maramom.
Kosa se mora četkati svakog dana, a prati je samo jedanput nedeljno. Kada se naviknemo ovakvom redovnom
postupku onda nam sigurno neće predstavljati nikakve poteškoće a pri tome smo zadovoljili potrebu
kozmetike.

NEGA KOSE
Kosu ne treba prati često već u određenim vremenskim razmacima kako smo već naveli. Ali da kosu nebi prali
često potrebno je da se sačuva od prašine. Prilikom rada u kući dobro je povezati kosu maramom. Posle
čišćenja maramu obavezno skidati, a kosu očešljati. Prilikom pranja kose i stavljanja viklera lakoće treba
odozgo povezati m&ramu. Ovde je to potrebno ne samo zbog eventualnog prljanja, već i zbog toga da se
vikleri ne vide.
Prilikom pranja kose trebamo znati nekoliko važnih stvari. Prvo treba izabrati vodu. Najpodesnija voda za
pranje kose je kišnica. Ona je mnogo bolja nego bilo koja druga.
Zatim treba izabrati sapun. Najbolji su razni šamponi za svetlu i tamnu kosu. Onda je važno ispiranje kose.
Ukoliko je kosa mnogo masna vodi treba dodati 1/2 kafene kašičice salmijaka. To je potrebno da bi se ostaci
masnoće stopili. Ispiranje se nastavlja vodom, u kojoj se dodaje malo vinskog sirćeta ili limunovog soka.

Ukoliko je kosa suva, takvu kosu treba posle pranja prvo osušiti pa onda istrljati sa mešavinom alkohola i
ulja. Ova mešavina se priprema od 200 grama razblaženog alkohola (70% alkohola) i 10 grama bademovog
ulja. Prilikom pranja trljati kosu a ne i kožu glave.
Da bi kosa bila lepa i sjajna treba je češljati ujutru i uveče po pet minuta. Tada se kosa češlja u raznim
pravcima. Ukoliko se kosa ne održava čisto, ovako kako smo napomenuli, može se u kosi pojaviti perut. A to
je razlog više da kosu treba uredno držati ne samo radi higijene, već i zbog eventualne bolesti kose.

NEGA LICA
Kada je vreme previše toplo lice treba namazati sokom od krastavaca za vreme rada. Pošto se poslovi završe
taj sok obavezno oprati. Obzirom da za sve ovo treba vrlo malo vremena a. koristi od toga imamo sigurno.
ovo ne bi trebalo propustiti.
Lice treba održavati što čistije, ali to ne znači da se trebamo koristiti raznim pomadama i praškovima.
Međutim svaka žena trebalo bi da traži savet lekara, ukoliko se na njenom licu pojave bilo kakve pegice ili
slično. Zatim treba svaka žena da zna da li je njena kosa masna ili suva, te prema tome da uzima neophodne
preparate za kosu (lak, losion). Za negu. lica ne postoji jedan određeni recept, a to znači, da kao i kosa,
koža nije jednaka. Međutim sigurno je da za negu lica nije dovoljno koristiti samo sapun i vodu.

Mnogo puta vrsta hrane može pomoći da lice ima lep ten, i da se na koži lica ne pojavljuju bubuljice. Takođe
ako znamo pravilno upotrebljavati razne kreme nije loše koristiti ih. U ovom smislu možemo dati neka
uputstva.
Prilikom pranja lica ujutru, potrebno je da se namaže vrlo tankim slojem kreme, a to je ustvari zaštitni sloj
koji čuva lice od nečistoće. Ovu kremu treba očistiti ako se želi izaći, ili kad se posvršavaju poslovi po kući.
Umesto ove kreme, ukoliko je trenutno nemamo, možemo se poslužiti običnim punomasnim mlekom ili
uljem.
Obzirom da sve kože nisu jednake, potrebno je da svaka žena pokuša da ustanovi koje sredstvo njoj najbolje
odgovara, koja krema i slično. Preporučujemo da se kreme koriste za kožu lica samo ukoliko je koža suva. Za
masne kože nije potrebna krema. Postoji koža koja je osetljiva na obični sapun. Takvu kožu treba prati
penušavim sapunom, koji se obično koristi za odojče, U slučaju da i ovakav sapun škodi, onda mora
konsultovati lekara i koristiti sredstva koja on preporuči.

NEGA KOŽE
U glavnom pod negom kože podrazumevamo pranje. Mnogi ljudi to rade vrlo loše i nepravilno. Naime peru
se u Lavoru ili u koritu. To je više nego loše, jer se tako pranje vrši samo delimično. Naime vodom kojom se
umivamo nije čista jer smo je sami zaprljali.
Pravo pranje je pranje teku
ć
om vodom.
Kupanje treba da bude vodom koja nije ni previše topla ni previše hladna. I topla i hladna voda nisu
preporučljive za malokrvne osobe, za one koji se žale od srca itd. Preporučujemo kupanje ispod guša, sa
vodom koja nije prevruća.
Pored već rečenog potrebno je, radi održavanja higijene kože, sunčanje i boravak na čistom vazduhu.

KONTRACEPCIJA
Sprečavanje poroda na veštački način svakako da nije preporučljivo radi zdravlja žene. Ali je to ponekad
jedini moguć način, u planiranju porodice.
KONTRACEPCIJU treba shvatiti kao meru za ograničavanje poroda. Naime ako se već ne želi porođaj, bolje
je to postići izvesnim metodama pažnje i upotrebe kontracepciskih sredstava nego vršiti abortus.
Napominjemo da je jedan od glavnih uslova da kontracepcija bude uspešna poznavanje metode. Pojedine
metode zahtevaju veliku spretnost. Smatramo da nije i ne sme to biti prepreka. Tehniku upotrebe raznih
sredstava trebaju ozbiljno shvatiti i žene i muškarci. A kao kod mnogih drugih radnji stvar navike učini svoje.

Međutim, u primeni kontracepcionih sredstava vrlo je važno odabrati metod, ali takav da što manje pričinjava
smetnji prilikom samog polnog akta. Naime postoje psihološke smetnje. Zamislimo dva partnera koji su prošli
kroz sve predradnje, seksualni odnos je u toku i odjednom ... sve se mora prekinuti. Znači postoje tehničke
manipulacije u primeni kontracepcionih sredstava, koje remete normalan tok seksualnog odnosa. Ovo je slaba
strana skoro svih poznatih sredstava u kontracepciji. Zato postoji i odbojnost za primenu. A posledica toga je
veštački prekid trudnoće, što može na ženu ostaviti trajne veće ili manje posledice. Naravno i danas se radi na
pronalasku novih metoda i to takvih koje bi uspešno delovale, a neće remetiti tok ljubavne igre.

Dok prezervativ može više neugodno da deluje na muškog partnera u prekidu ljubavne igre, pa delimično
nepovoljno na oba partnera, dotle na primer „Emko" isključivo psihički u negativnom smislu može delovati
na ženu. Naime ako je već upotrebila EMKO ona predstavlja da će doći te večeri do polnog odnosa.
Ukoliko se to ne desi to je za nju svesno ili nesvesno razočarenje, čak i u slučaju da žena ne želi polni
odnos. A to znači da i metode koje se primenjuju u vidu tableta, tampona, ili pasta vaginalno neposredno pre
polnog odnosa imaju svoje nedostatke.

Da li će se u budućnosti pronaći i takav metod, odnosno sredstvo koje će omogućiti da se i ovaj psihološki
moment izbegne, to je stvar nauke i budućnosti. Međutim, od davnašnjih vremena poznat je metod
prekinutog snošaja. Posle mnogih naučnih ispitivanja, došlo se do zaključka da ovaj metod nije štetan po
zdravlje ni žene ni muškarca. Ali ipak ovaj metod se ne preporučuje uglavnom zbog toga što ima mnogo
sigurnijih i lakših metoda. A drugo je pak pitanje što nijedan od tih metoda nije u potpunosti dobar,. bilo zbog
neophodnih mehaničkih manipulacija ili psiholoških nedostataka.

Ipak postoji psihološki efekat koji se može očekivati od kontracepcije. To je da se partneri oslobode straha
od začeća. Ono što ohrabruje već danas ima dosta dobrih sredstava, a nova ispitivanja obećavaju nove
daleko savršenije metode u kontracepciji. Možda će se vremenom pronaći takva savršena tableta koja će
moći da deluje na duži vremenski period, a time bi se mnogo postiglo u psihološkom pogledu.

SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU
Postoje pri ambulantama i klinikama savetovališta za kontracepciju. Ali za pravilnu primenu
kontracepciskih sredstava uputstva se mogu dobiti i u drugim savetovalištima, a naročito se može tražiti
mišljenje lekara, gde se može dobiti i recept za nabavku.
SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU dele se na dve grupe. Prva grupa obuhvata metode pri kojima se ne
upotrebljavaju sredstva za kontracepciju, a začeće se ipak onemogućuje. To su metode gde partneri dogovorno
rešavaju taj svoj problem.
Ovakvih metoda nema puno. Kao prvi možemo spomenuti pre kinuti snošaj (coitus interruptus). To je
postupak, kada muški partner kada dođe do kulminacije, pre izbacivanja semena prekine snošaj. O ovoj
metodi se mnogo diskutovalo u naučnim krugovima, koliko on kao takav, može da utiče na zdravlje žene ili
muškarca. Do danas se o tome zna sledeće: Higijena je
zastupljena, jer se cela metoda sastoji u tome da se odre
đ
enog momenta izvadi spolovilo iz rodnice. Zatim da je to vrlo j
ednostavna metoda. Ali u pogledu zdravlja postoje dvojaka mi
š
ljenja. Savremena ispitivanja govore o tome da ipak nema te
ž
ih posledica osim u slu
č
ajevima kada
ž
ena ne do
ž
ivi orgazam. Ona ostaje sa napetim
ž
ivcima, lako
ć
e ne popu
š
ta napetost mi
š
i
ć
a u materi
c
i,
š
to mo
ž
e da izazove bolove, ili neuredno krvarenje. Zna
č
i ova metoda se ne zabranjuje, a poznato je, na osnovu ankete da se ogromna ve
ć
ina, u na
š
em narodu, slu
ž
i upravo ovim metodom. Me
đ
utim to je najnesigurniji na
č
in, jer i pored najve
ć
e pa
ž
nje u rodn
i
ci mo
ž
e ostati ne
š
to semene teku
ć
ine i tako ipak da do
đ
e do trudno
ć
e.
U OVOJ PRVOJ GRUPI pored pomenute metode ima još sterilizacija, gde se kod žene operativnim putem
podvezuju jajovodi, ili kod muškaraca takođe operacijom izvrši sterilizacija. Uglavnom postupak je lakši kod
muškaraca. A težih posledica nema ni kod jednog. Će smanjuje se seksualni nagon. Međutim ovakav način,
iako zakonom nije zabranjen on se, skoro i ne sprovodi. Osim kada je to potrebno zbog medicinskih, drugih
razloga.
METODE ZAŠTITE ZA VREME DOJENJA. Naime postoji verovanje da dugotrajno dojenje može sprečiti
začeće. Ali nije dokazano da je ova metoda potpuno sigurna.
IZ OVE GRUPE spomenućemo samo još jednu metodu za koju se smatra da bi mogla biti najsavršenija
metoda u kontracepciji. Upravo to se može reći, jer se ne upotrebljava nikako sredstvo za kontracepciju,
ali to je do sada samo teorija, a sama metoda zove se:

METODA KNAUS-OGINO
Već smo napomenuli da je to teorija. NJu su postavili japanski lekar Ogino i austrijski naučnik Knaus. Naime
Ogino je postavio ovu zanimljivu teoriju o menstruacionom ciklusu. A tu istu teoriju dalje je razradio i dao joj
popularnost u narodu Knaus. Zato se ta metoda zove KnausOgino.

Ova metoda sastoji se u sledećem: U menstruacionom ciklusu je poznato da žensko jaje živi samo jedan dan.
Takođe je poznato da spermatozoidi žive 2-3 dana u ženskom organizmu. Pošto je ovo poznato potrebno je
sam( prečiti susret spermatozoida sa ženskim jajetom. Treba znati kada je jaje došlo u jajovod i onda sprečiti
polni snošaj dva dana ranije i dva dana kasnije. To bi bilo dovoljno da se spermatozoidi ne sretnu sa ženskim
jajetom, a time je sprečeno začeće.

Po ovoj teoriji dani kada je moguće oplođenje nazvani su plodni, a dani kada je nemoguće neplodni. Na
osnovu podataka prikupljenih, a koji se odnose na tačno određeno vreme početka i kraja menstruacionog
ciklusa može se napraviti obračun kada je snošaj bezopasan, to jest kada partneri slobodno mogu imati noćne
odnose a da se ne boje začeća. Znači sazrevanje i izbacivanje jaja u jajovod ima svoj ciklus. Ako bi znali tačan
dan sazrevanja i izbacivanja jajeta ova metoda bi, ponovo napominjemo bila najsavršenija. Ali u svemu tome
najteže je baš ovo obračunavanje i. bar do danas nikada nije bilo moguće da se to stoprocentno ustanovi. Vredi
ipak sve to pokušati, a postupak bi bio sledeći: Moramo posmatrati sa kakvim razmacima se javlja
menstruacija i koliko dana traje. Ukoliko menstruacija počinje na svakih 28 dana jaje dospeva u jajovod 15-ti
ili 16-ti dan od početka poslednje menstruacije. Obzirom da je kod svake druge žene različit to i trajanje
menstruacije, mora se uzeti kao opasno vreme dva do tri dana unazad, i dva do tri dana unapred. U navedenom
slučaju zabranjeni dani bili bi počev od 12 dana do 16tog dana, računajući sve, kako je već rečeno od početka
poslednje menstruacije. Po ovoj teoriji su svi ostali dani osim 12, 13, 14, 15, 16 i 17-tog dana, potpuno
bezopasni po začeće. Kako smo već napomenuli menstruacioni ciklus je različit kod žena, zavisno od mnogih
okolnosti, konstitucije same žene, podneblja i klimatskih uslova, profesionalne delatnosti i drugo, te zato
opasni dani moralo bi da se pomere još po dva dana unapred i unazad. A to znači da se treba paziti već od 9-
tog dana do 18-tog od dana početka poslednje menstruacije.

Ukoliko se menstruacija pojavljuje na svakih 30 dana, obračun bi bio sličan. Na osnovu podataka, ako
recimo žena posmatra tok svog ciklusa jedan duži vremenski period na primer godinu dana, može se
napraviti i šema verovatnoće začeća. Ali preporučujemo da se za precizniji obračun, sa prikupljenim
podacima, treba obratiti u savetovalištu za kontracepciju nadležnom stručnjaku.
DRUGA GRUPA SREDSTAVA ZA KONTRACEPCIJU
U ovoj grupi spadaju kontracepciska sredstva kojim se partneri služe pri polnom odnosu. Tu je najvažnije da
oni izaberu, dogovorno, ono sredstvo koje im neće pričinjavati u velikoj meri ni psihičke ni tehničke
poteškoće. Obzirom da najsavršenije sredstvo za kontracepciju do danas nije pronađeno, mora se izabrati jedna
od onih koje postoji.
To bi trebalo da bude higijensko, jevtino, naravno i estetsko, a koliko će biti sigurno zavisno je od toga u
kolikoj meri su se partneri na to navikli.
Korišćenje sredstava za kontracepciju, iz ove druge grupe i treba da postane navika. Ako se neredovno koriste
onda ona nemaju svoju svrhu.
IZ OVE GRUPE nabrojaćemo i opisati nekoliko, sa napomenom da postoje mehanička i hemijska
sredstva.

PREZERVATIVI
To je mehaničko sredstvo za kontracepciju koje koristi muškarac. Ono se najviše upotrebljava.
Sigurno je i nije nepogodno za upotrebu, ma da ima svojih nedostataka.
To je ustvari zaštitna guma koju muškarac navlači na spolovilo u vreme snošaja. Glavni nedostatak je što se
prekida tok ljubavne igre. Poželjno je pre početka snošaja vrh prezervativa namazati nekom masnom tečnošću
na primer kontracepciskom pastom „Genotan.

ULOŠCI U MATERICI
Izrađuju se od plastičnog materijala. Imaju različit oblik i veličinu. Postavljaju se u materici i tu svojim
trajnim prisustvom sprečavaju začeće.

VAGINALNA DIJAFRAGMA
Izrađuje se od gume u obliku kapice. Ima ih različitih po veličini. Obično se u upotrebi traže brojevi od 65 do
85. Tu je najvažnije da se dijafragma pravilno postavi. Ona tada sprečava prolaz spermatozoida u ušće
materice. Obavezno se upotrebljava zajedno sa pastom. NJome se namaže sa strane te tako pasta sprečava
prolaz semene tekućine pored dijafragme. Ona ženi ne prouzrokuje nikakvih smetnji. Ona je čak ne oseća
kako pri snošaju. tako i pri hodanju. Osim toga ne oseća je ni muškarac prilikom polnog odnosa.

Dijafragma se posle upotrebe mora oprati u čistoj, tekućoj vodi, sapunom, zatim se osuši, napraši talkom,
ostavi u kutiju i tako se može čuvati oko dve godine.

EMKO
To je besplatno sredstvo za kontracepciju, a može se nabaviti u savetovalištima, dok u opštim ambulantama
može se dobiti recept. Ambalažirano je u bočicama. Svaka bočica sadrži količinu za otprilike 150 korišćenja.
Bočicu sa ovim sredstvom treba držati gde nije prevruće ni previše hladno. Za način upotrebe treba se raspitati
tamo gde se ovo sredstvo nabavi. Upotreba je vrlo prosta ali ipak zahteva izvesnu tehničku operaciju koja se
izvodi preko zatvarača i cevčice (aplikatora).

GENOSAN
To je pasta koja se upotrebljava zajedno sa dijafragmom. U tom uporednom korišćenju ona je vrlo sigurna.

KONTRAFER TABLETE
Kao i Emko i Genosan to je hemijsko sredstvo za kontracepciju. Upotrebljava se ovako: Na oko 10 minuta pre
snošaja tableta se malo nakvasi vodom i stavi u rodnicu. Treba se .staviti što je moguće dublje. Tableta se u
vagini rastvori i na sluzokoži stvara penušavu površinu. Pena ne samo da sprečava prolaz spermatozoidima u
Matericu, već ih svojim hemijskim procesom uništava. Po završenom polnom odnosu žena se ne sme odmah
ispirati. Ona bi na taj način odstranila penu i onemogućila njeno dejstvo.

Ne možemo reći da je ovo sredstvo sasvim pouzdano. Posebno u kritičnim danima. To jest u danima kada je
oplođenje potpuno moguće, pošto je došlo do ovulacije. Potrebno je pratiti
svoj kalendar menstruacije. Onda se bar otprilike mo
ž
e
znati kada su dani opasni. U tim danima
snošaj se treba vršiti sigurnijom metodom (prezervativ, dijafragma).

SAVETI TRUDNICI
U savremenoj nauci smatra se da je najkritičniji deo života ona faza u majčinoj utrobi, znači razdoblje
graviditeta majke, vreme od začeća do poroda. U tom razdoblju plod ide evolucijom razvoja, to jest on se
razvija transformirajući evoluciju postanka sveta koja počinje od vode.

Dok plod lebdi u amnionskoj tečnosti i razvija se, posteljica ga štiti, vršeći sve potrebne radnje za održanje
ploda. Ona prima potrebne a izlučuje nepotrebne materije. Međutim, posteljica ne bi bila u stanju da plod
zaštiti od raznih virusa, koji mogu biti vrlo opasni. Jednom reči za tih 9 meseci dešavaju se velike promene u
razvoju, te je zaista potrebna pažnja majke, ne samo u pogledu higijene, već i u pogledu ishrane.

Pravilnom ishranom trudnice, osobito u poslednjem razdoblju nošenja sprečavamo nepravilnosti nošenja i
razne poremećaje u toku porođaja. Trudnica je manje sklona pobačaju ili porođaju pre vremena, dete se rađa
zdravije i u prvim mesecima bolje napreduje.
Pravilan tok nošenja zavisi ne samo od dobre ishrane za vreme trudnoće, već i od pređašnje ishrane i kondicije
žene. Pod pravilnom ishranom podrazumevamo hranu, koja sadrži potrebne količine belančevina, masti,
ugljenih hidrata, mineralnih sastojaka i vitamina. Hrana, koju prima trudnica, treba da sadrži povećanu
količinu životinjskih belančevina.
One su potrebne i sadrže mineralne sastojke, koji su telu potrebni za njegovu izgradnju. To se odnosi i na
životinjske belančevine, koje su potrebne za razvoj ploda u majčinoj utrobi. Trudnica će podmiriti
životinjske belančevine većom potrošnjom mleka ili sira, jaja i mesa. Ali trošenje prevelikih količina tih
namirnica u poslednja tri meseca nošenja može opteretiti bubrege i poremetiti njihov rad.

Hrana trudnice mora biti bogata i vitaminima i mineralnim sastojacima. Potrebne vitamine i mineralne
sastojke. trudnica će podmiriti ako uzima dnevno veće količine voća i povrća. Voćem i povrćem postiže se
ujedno i pravilno pražnjenje creva, što je vrlo važno za vreme trudnoće.

Od mineralnih sastojaka naročito je potreban kalcijum i fosfor, koji imaju važnu ulogu u ishrani trudnice.
Kalcijum i fosfor zajedno s vitaminom D služe za izgradnju i pravilan razvitak kostiju. Kalcijum i fosfor
potreban je, dakle, plodu u majčinoj utrobi, odojčetu u njegovom razvitku i kasnije kao odraslom čoveku. Ako
trudnica ne prima u hrani dovoljno kalcijuma i fosfora, plod će se u .majčinoj utrobi razviti, ali na štetu
majke. Pomanjkanjem kalcijuma i fosfora u ishrani trudnice dolazi do kvarenja i ispadanja zuba. Potreban
kalcijum i fosfor najbolje se podmiruju mlakom.

Poznato je da trudnica u prvim mesecima trudnoće ocena pogrebu za povraćanjem. Toj pojavi treba posvetiti
posebnu pažnju, jer povraćanje može izazvati slabljenje organizma, a time i umanjenu otpornost prema
bolestima. Za slučaj povraćanja trudnica treba da se obrati za pomoć lekaru.

Trudnica mora da se, pored dobre i zdrave ishrane, što više kreće po čistom vazduhu. NJena lična higijena, kao
i higijena oko nje, je lakoće važan faktor da se očuva njeno zdravlje, kao i dobar porođaj:

Poznavanjem namirnica, odnosno poznavanjem iz kojih hranljivih Sastojaka se namirnice sastoje, možemo
pravilno planirati ishranu trudnice.
Kada je već došlo do porođaja, žena u svojstvu dojilje, lakoće ima veoma važan zadatak da othrani sebe i
svoje dete. A pravilnom ishranom ona će sačuvati kako svoje, tako i zdravlje

SAVETI MAJCI I NEGA ODOJČETA

Pravilnim nošenjem i ishranom novorođenče dolazi na svet. Normalno rođeno treba da bude teško 3,4 do
3,8 kg. a visoko 45 do 55 sm. Zdravo novorođenče ima nežan glas prilikom plača, normalnu temperaturu,
jedro je, crvene kože, dobro sisa i spava.
Za slučaj da se porođaj izvrši van porodilišta treba uraditi sledeće: Pupak novorođenčeta povezati sterilnom
(prokuvanom) belom vrpcom na dva mesta. Prvi zavezak da bude dva prsta daleko od pupka, a drugi 10 sm. od
prvog zaveska. Zatim se makazama koje su takođe
prokuvane prere
ž
e pupkovina, lo
spe se dermatol pra
š
kom, pove
ž
e se trbu
šč
i
ć
preko pupka
č
istim belim zavojem. Kroz 10 dana pupkovina
ć
e se osu
š
iti i otpasti. Sve ovo
š
to smo ovde naveli uradi
ć
e babica ukoliko se poro
đ
aj izvr
š
i na aku
š
erskom odeljenju u bolnici.
Za prvih 5-10 dana dete treba kupati samo toliko da bi se očistilo od nečistoće i probave. Najviše 10 dana
potrebno je da pupkovina otpadne i onda treba početi sa kupanjem deteta. Pri tome treba paziti da kupanje
bude u jednom određenom vremenu. Temperatura vode za kupanje deteta treba da odgovara njegovoj
temperaturi a to je temperatura od 37°C. A temperatura sobe treba da bude oko 20° celzijusovih. Poželjno je
da se dete kupa pre nego što se hrani. I treba paziti da se dete ne kupa posle podoja. To je zbog toga što može
doći do povraćanja.
Za kupanje treba koristiti specijalno nabavljenu plastičnu kadicu. To treba činiti ovako: Staviti kadicu na
stolicu. Pre kupanja proveriti da li je kadica čista. Zatim pripremiti na pogodno mesto veliki vunasti peškir.
Detetu prvo oprati lice mekanom krpicom prethodno namučenom u mlakoj vodi. Ova krpica ne sme biti
sapunjava. Zatim isprati hoc, a to se najbolje može učiniti komadićem belog pamuka ili vatom, koja je
prethodno bila u toploj vodi. Na kraju sličnim postupkom oprati detetu oči. Uši, usta oprati mu slično, pažljivo
kao što smo napomenuli za nos, samo usta se ne smeju trljati da se ne bi povredilo. Vodu pre kupanja deteta
probati laktom desne ruke. Zatim produžiti kupanje deteta pažljivo ga stavljajući na leđa s tim što se stavi.
jedna od čistih pelena da mu bude ispod glavice, kako mu ne bi voda išla preko lica. Za kupanje treba koristiti
obavezno dečji penušavi sapun. Dalje preporučujemo da se majka pridržava saveta najbližeg porodilišta, a
preko babice koju ono šalje. Misli se na razne masti koje se upotrebljavaju da bi dete ostalo čisto, te da se
sačuva raznih mogućih infekcija, krastica i slično.

Naročitu pažnju treba posvetiti pelenama kao i celoj garderobi deteta.

DOJILJA -MAJKA mora voditi računa o sebi, o svome zdravlju, da bi mogla da odneguje dete. A da bi se
to postiglo treba u prvome redu posvetiti najveću pažnju ličnoj ishrani i higijeni.

Dojilja treba povećati ne samo kaloričnu vrednost svoje hrane nego i njen sastav. Naime hrana mora da bude
vrlo raznovrsna i prilagođena potrebama kako svojim tako i deteta. Može se čuti u narodu uzrečica: „Majka
treba da jede za dvoje". Ali mi tvrdimo da u tome nema istine. Prekomerna potrošnja hrane može samo majci
povećati telesnu težinu, ali joj neće pomoći da ima više mleka za dete. Preporučuje se umerena ishrana i
povećana potrošnja mleka, sira, jaja i mesa. Dojilja treba da troši oko 1 litar mleka dnevno, jer eventualni
nedostatak mleka, može imati izvesnih posledica. Zato se onda trebaju koristiti namirnice sličnog sastava, kao
na primer sir. Potrebu za hranom tečnog sastava majka treba da podmiruje, potrošnjom voćnih sokova. Zatim
preporučuje se korišćenje, u što većoj meri voća i povrća. Dojilja ne bi trebalo da pije alkoholna pića.
Eventualno može joj biti dozvoljeno osrednja čaša piva ili vina ali samo posle dobrog jela. Takođe dojilja ne
bi trebala da puši jer to može da ima negativne posledice na Odojče.

Pored pomenutog veoma je važno dojilji obezbediti mir. Naravno treba prvenstveno misliti na duševni mir.
Psihičko opterećenje (nepotrebne svađe) može imati štetne posledice kako na majku tako i na odojče. Duševno
stanje može uticati da se smanji količina mleka potrebna za odojče. Naravno mleko ne menja sastav niti je
slabijeg kvaliteta, jer majčino mleko je uvek dobro.

Napominjemo da i težak fizički rad može nepovoljno da utiče na pravilan tok dojenja. Zato dojilju treba
poštedeti teških fizičkih poslova.
Sve je to potrebno da bi dojilja -majka pravilno i dobro izvršila svoj zadatak, a to je odgoj deteta.

U smislu ovih pravila čuva se i hrani dete negde do kraja trećeg meseca od njegovog rođenja. Onda
nastupaju novi zadaci za majku, a to je dopunjavanje hrane deteta.
ODOJČE u četvrtom mesecu života dobija pet podoja. Pored ovoga, između podoja, potrebno je da dobija dva
puta dnevno po 6 kafenih kašičica voćnog soka, vitamine A i D, čorbu od zeleni i 4 kafene kašičice voćnog
pirea. Voćni pire može se pripremiti od jabuka, kajsija ili drugog voća koje je za majku najprikladnije.

Kada nastupi peti mesec odojčetu, ono u većini slučajeva udvostruči svoju telesnu težinu, u odnosu na onu
težinu koju je imalo pri porođaju. U ovo doba ishrana majčinim mlekom je i dalje korisna, ali ne i potpuna i
dovoljna hrana. Zato dete mora dobijati pored obaveznih
č
etiri podoja jednu mle
č
nu ka
š
u. Ova ka
š
a dolazi kao zamena za peti podoj. A to se
č
ini zbog
toga da bi dete imalo raznovrsniju hranu. Kaša koja se daje detetu priprema se od razblaženog kravljeg
mleka, koje se može pomešati sa jednom osminom kuvanog žumanceta. Količina ovoga kuvanog
žumanceta postepeno se može povećavati, tako da se posle mesec dana može dati jedno celo žumance.

Između obroka nastavlja se sa davanjem onoga što se davalo kao dopuna hrane u četvrtom mesecu. To je
vitamin A i D voćni sokovi (dva puta dnevno po 6 kašičica), čorbe od zeleni i 5 kašičica voćnog pirea.

U ishrani deteta treba uvek ići postepeno sa dodavanjem sokova, voća i povrća kao i mesa počev od jedne
kašičice pa na više. Ukoliko detinji stomačić reaguje prolivom, obavezno se obratiti savetovalištu za majku i
dete ili dečjem lekaru.
Napominjemo da se detetu može još od prvog meseca života dodavati voćni sokovi i to: Za prvi mesec dana
počev sa jednom kašičicom pa postepeno povećavati broj kašičica. U drugom mesecu povećati broj kašičica.
U trećem mesecu detetu se može zameniti najslabiji podoj propasiranim kompotom od voća i to onoliko
kafenih kašičica koliko dete ima meseci dok u četvrtom mesecu detetu, kao što smo već rekli treba se za
ishranu davati kaša od razblaženog mleka i osmine žumanceta.

Dalje preporučuje se u petom mesecu života odojčeta davanjs povrća sa mesom ili džigericom. To mora biti
sve propasirano. Krajem istog meseca može se i zapržiti i to tako što se u šerpicu stavi jedna kafena kašičica
brašna. Potrebno je mešati da ne zagori, a zatim se sipa kašičica od povrća. Posle pasiranja dodati izrendano
meso ili džigericu p to počev sa jednom kašičicom na povećavati postepeno.

Ovo pravilo treba upamtiti: Povrće se daje onoliki broj kašičica, kada se broj meseci deteta podeli na dva, a
meso kada se broj meseci smanji za jedan mesec i podeli sa dva.
Tako do desetog meseca a onda pored pasiranog povrća i voća može dobijati seckano meso ili džigericu.

EVO i nekoliko recepta u vezi gornjih uputstava:

SOK OD VOĆA ZA DETE

Dobro oprati voće iscediti pomoću sprave za ceđenje, zasladiti po ukusu, prokuvanim šećerom.

Ukoliko se priprema sok od limuna, njega obavezno treba razblažiti prokuvanom zaslađenom
vodom.

ČORBA OD ZELENI
U 100 grama posoljene vode kuvati dobro opranu i oljuštenu jednu šargarepu, jedan peršun i jedan paškant.
Tome dodati pola kafene kašičice očišćenog u opranog pirinča. Ovu masu stalno dolivati vrelom vodom
onoliko koliko ispari i kuvati je dok omekša. Kada je zelen kuvana, propasirati je i čorbu ponovo staviti na
vatru da još jednom proključa.

RAZBLAŽENO KRAVLJE MLEKO

Priprema se ovako: 100 grama kravljeg mleka sa dve kašičice šećera i 50 grama vode kuvati 10 minuta
od početka ključanja.

MLEČNA KAŠICA
U 100 grama razblaženog kuvanog mleka postepeno sipati Jednu kafenu kašičicu griza ili prepečenog
belog brašna ili prethodno samlevenog keksa. Tome dodati 1 i po kafenu kašičicu šećera i kuvati 15-20
minuta.
URE
Đ
ENJE STANA
Uglavnom se misli na estetsko uređenje. Jedan stan ima više odsoljenja i svako za sebe je namenski veoma
važno. Predsoblje, kuhinja i soba, kupatilo, špajz i drugo. Svako od ovih odeljenja ima svoju namenu i
svrhu, a u celini čine STAN.
Nemamo namere da pišemo o projektima kakvih sve stanova može biti, zašto se grade po ovom ili onom
principu i slično. Interesuje nas stan kao prostor za život i rad.

PREDSOBLJE
To je u pravom smislu ogledalo ljudi, jer to je ustvari početak stana i u neku ruku raskrsnica. Ko ulazi u stan,
u predsoblju već dobija utisak, prvi utisak, kakav je stan i kakvi su ljudi u njemu. U predsoblju se dočekuju
oni, koji ulaze u stan. Prema tome to treba i da bude namenski sređeno. Znači tamo treba da bude obavezno
postavljen čiviluk, poželjno da je stojeći ili ogledalo toalet. To je potrebno zbog garderobe ukućana i gostiju.
Zatim u predsoblju treba još postaviti ormančić za cipele. On služi za smeštaj cipela. Svetlo u predsoblju ne
sme biti mnogo jako obzirom da se u predsoblje dolazi iz mraka.

Prema veličini predsoblja ono se može namestiti kao hol, odeljenje za prijem, u kom slučaju bi se postavili
odgovarajući rekviziti a naročito sto sa stolicama. Poželjno je da se u predsoblju na pogodnom mestu postavi
cveće. Ono može veoma ugodno da deluje na one koji tu prolaze.

Inače predsoblje može biti duguljasto ili četvrtasto. I u jednom i u drugom slučaju u njemu treba postaviti
sve što je neophodno, ali ništa suvišno.

KUHINJA
Prostorija koja služi za rad u stanu to je kuhinja. Drugim rečima to je, obzirom na svrhu, kućna radionica.

Moderna kuhinja treba da bude tako opremljena da omogući brz i kvalitetan rad domaćice. To znači da svaka
stvar u kuhinji treba da ima svoje mesto, a suvišne stvari, po mogućstvu u kuhinji ne držati. Raspored
neophodnih stvari -nameštaja mora da bude funkcionalan.
Prava domaćica radi brzo. A da bi to mogla neophodno je da svi predmeti i namirnice budu tako raspoređeni da
su joj na domaku ruke. Pretpostavimo počinje priprema jedne torte. Čita recept: Umutiti 5 jaja, začiniti vanilin
šećerom… Ukoliko bi se namirnice i začini, kao i nameštaj nalazili u nefunkcionalnom poretku, rad bi morao
biti duži. To bi se moglo odraziti i na kvalitet.

Začini za kuhinjske potrebe ne smeju da se nalaze strpani u ormanu ili u kutiji. Prilikom upotrebe morali bi ih
tražiti. Tako bi domaćica, koja i onako nema mnogo vremena za bacanje, izgubila to dragoceno vreme u
traženju artikala.
Osim toga ima namirnice i začina koji ne mogu stajati jedan pored drugog. Ukoliko se nalaze tako blizu gube
svoj miris, dobijaju vlagu i slično. Preporučujemo fine male plastične i providne kutije u kojima se vidi šta
ima, a kada jedna ista stvar stoji duže vreme na istom mestu, postaje to navika i domaćici je potrebno da
mahinalno pruži ruku da bi je dohvatila. Ovakvim radom štedimo vreme, postižemo kvalitet u radu i neće se
kvariti namirnice.
RASPORED nameštaja u, kuhinji treba da je ovakav: 1. mesto za ceđenje i sušenje suđa, 2. Sudopera, 3.
Kuhinjski sto 4. Šporet, 5. mesto za odlaganje gotovih jela. Ova mesta se mogu poređati duž jednog zida,
ako prostor dozvoljava, a može se sve to postaviti u dva reda, ako je tesna kuhinja. Takođe dozvoljeno je
svakoj domaćici da sebi postavi potrebni nameštaj onako kako njoj najviše odgovara, u određenoj prostoriji.

U kuhinji je zatim potrebno da ima jedan frižider. On je dobra zamena špajzu. Zatim praktično je
postavljanje visećih kuhinja.
Znači radna mesta u kuhinji se moraju približiti i povezati. Ako je prostor skučen sto se može postaviti pored
zida pričvršćen na konzole. On može imati jednu otvorenu fijoku, koja umesto dna fijoke ima prečage. One
mogu poslužiti i za sušenje kuhinjskih krpa.
Posuda za otpatke mora imati poklopac. Gde nema vodovoda treba instalirati neku finu stalažicu sa
česmicom. Poželjno je da se na česmici namontira slavina.
Ako bi napravili upoređenje današnje kuhinje i kuhinje iz starih vremena videli bi ogromne razlike. Ta
razlika se uglavnom ogleda u tome što se savremene kuhinje odlikuju
prakti
č
no
šć
u, a nekada
š
nje velikim ormanima, stilskim figurama, rezbarijama i sli
č
no. Za savremenu doma
ć
icu bolje je da ima manji orman, gd
e sve mo
ž
e rukom dohvatiti, zatim bolji je orman sa ravnom povr
š
inom od onog starinskog izrezbarenog gde se pra
š
ina ne mo
ž
e nikada lepo o
č
istiti. Moglo bi se postaviti pitanje za
š
to se tako postepeno prelazi na manje stvari, na potrebne ili manje potrebne
stvari ,a zapostavljaju se stare navike i ukusi. Odgovor je:
Ž
ene tra
ž
e mogu
ć
nosti prakti
č
ne upotrebe svih stvari,
š
tednju u vremenu, skra
ć
eni postupak u pripremi jela i sli
č
no. Zna
č
i ne radi se o luksuzu, ve
ć
na protiv to diktira potreba.
SOBE su takođe vrlo različite od onih ranije. Dovoljno je da pogledamo zgradu koja se zidala pre 30
godina, da je uporedimo sa današnjom izgradnjom stanova, pa da odmah primetimo vrlo vidne razlike.

Osnovne razlike sastoje se u veličini sobe. Današnje sobe su daleko manje i niže. Zatim postepeno nestaju
odeljenja za prijem. Nameštaj u sobama i predsobljima se u mnogome izmenio, u odnosu na starinski stil, a i
sam stan kao takav danas ima manje prostorija nego nekada. Sve to takođe govori o praktičnosti, o smislu za
skupo i jevtino i slično.
Dakle veličina i izgled samoga stana diktiralo je vreme Koliko je to praktično ili nije zavisno je od urođenog
smisla da ljudi kombinujući stari nameštaj, ako nemaju mogućnosti da kupe novi, prilagode savremenom
duhu i vremenu. Oni koji mogu kupiti nameštaj po želji, mogu se posavetovati sa stručnjacima za dekoraciju
i nameštaj Danas postoje veleprodajna preduzeća nameštaja koja šalju svoje stručnjake u stan kupca.

ZA KUHINJU postoje potrebe bez kojih domaćica ne može da brzo i kvalitetno priprema jela. To je slično kao
i drugim poslovima na primer u zanatstvu. Postoji čak i uzrečica „Bez alata nema zanata" To je slučaj i u
kuhinji. Znači postoji obavezan i neophodan pribor za kuhinju. Mi ćemo ovde dati tabelu kuhinjskih potreba.
Ona je sastavljena u Međunarodnom naučnom institutu za kulturu ishrane u Ženevi. Naravno ne mora se imati
sve prema ovoj tabeli. Ali ova tabela može da posluži za sortiranje pokućstva i eventualne nabavke novog
pribora.

ZA ODRŽAVANJE HRANE
Mreža od žice za povrće
Kutije od pleksiglasa
Frižider Papir „celofan"
Sanduče za flaše Kesa za
hleb

ZA PRIPREMANJE HRANE
2 Obična noža 1 špicasti nož 1 satara 1 nož
sa reckama 1 sekirica 1 oštrač noževa 1
makaze 2 kutlače 2 kašike za mešanje (sa
dugom drškom) 2 drvene varjače 1 oklagija
1 manja daska (za sečenje) 1 veća daska za
mešenje 1 mali roštilj 1 cediljka za supu 1
tučak 1 sito 1 žica za mućenje 1 klešta 1
vangla
1 velika zemljana
č
inija
 1 vadičep 1 rende 1 vodenica za
kafu 1 nož za konzerve 1 korpa
za otpatke 1 mašina za meso 1
mašina za orahe 1 presa za
krompir i voće 1 vaga 1 mali
mlin za biber i začin 1 ručni
mikser

PRANJE
Žica za salatu Đevđir za dranje
voća i povrća Manji bojler Žica za
šerpe Žica za flaše Sunđer Krpe

KUVANJE
3 šerpe (prečnik 12, 16, i 20 om) 2
poklopca 2 lonca (prečnika 24 i 27
om) 1 manji tiganj 1 veći tiganj
(prečnik 22 sm) 2 veće šerpe
(prečnik 22 om) 2 pleha za pečenje 1
pleh za pečenje ribe

SLUŽENJE
Tanjiri plitki, poluduboki, duboki 1
vatrostalna činija 1 sud za sosove 1 veća
činija 1 činija za salatu 1 činija za supu 1
makaze za sečenje živine Noževi,
viljuške, kašike.
NEGA CVE
Ć
A
Cveće je ukras stana ukoliko se pravilno i lepo aranžira u stanu. Takođe cveće ima važnu ulogu u
međuljudskim odnosima. Svako slavlje, rođendan, useljenje u stan, izjave ljubavi, zahvalnosti, pokloni za dan
žena i slično. Jednom reči cveće prati čoveka od njegovog rođenja (buket koji se uručuje njegovoj mami) pa do
kraja života.
Mi ovde govorimo o cveću koje se gaji u stanovima, koje već kao takvo ima svoju svrhu. Cveće bi trebalo da
gaje samo oni koji zaista u tome uživaju, jer ono zahteva svoje vreme za negu. Treba znati kako cveće
postaviti, na koji način omogućiti da ima sve potrebno za njegov opstanak i znati koje biljke mogu da rastu
jedna pored druge pošto ima takvih koje se ne podnose, to jest jedna može živeti na štetu druge.

Neke dekorativne biljke dolaze do izražaja samo onda ako stoje na prikladnom mestu. Zatim pojedine lepše
deluju ako su same, dok druge su dobre u dekorativnom pogledu isključivo u kombinaciji sa ostalim cvećem.

Cveće koje ćemo gajiti u naš stan treba da izaberemo prema uslovima u našem stanu. Naime neke bolje
uspevaju na jakom svetlu, druge u mračnijim, neke traže vlagu i td.
Cveće odnosno biljke koje traže mnogo svetla postavljamo na prozor, na isturene daske ili na balkone.
Uglavnom svetla treba biljkama koje bujno rastu. To su razne fuksije i ciklame.
Biljke koje gajimo u stanu zovu se lončarnice. One moraju imati odgovarajući sud ispunjen zemljom. To su
glineni i drveni lonci ili sandučići. Nije dobro ako je posuda emajlirana, Ona upravo treba da bude takva da
omogućava nesmetano disanje biljke. Posudama za negu biljaka odozdo na dnu otvaramo rupicu, radi isticanja
vode. Zemlja u posudi ne sme biti previše vlažna, te ova rupica na dnu posude upravo omogućava odvođenje
suvišne vode. Ukoliko se radi o nekoj velikoj posudi, ona mora imati više ovakvih rupica, a najmanje na
svakih 20 kvadratnih santimetara. Prilikom stavljanja zemlje u sud paziti da ne dođe do vrha. Mora ostati oko
2 sm. praznine. To je potrebno radi sipanja vode.

Prema vrsti biljaka treba vršiti i zalivanje. Naime ima biljaka koje treba zalivati puno, a ima i takvih kojima bi
previše vode štetilo. U radu sa cvećem vrlo brzo čovek stiče iskustva, a nije nimalo teško steći u tome praksu.

Da li u zemlji, koja se nalazi u loncu ima dovoljno vlage ili nema, možemo brzo ustanoviti ako kakvim
gvozdenim predmetom kucnemo po loncu sa strane. Ako je zvuk jasan to znači da je zemlja u loncu suva.

ZEMLJA najprikladnija za biljke lončarnice je ona koja je dobro nagnojena stajskim đubrivom. To
može biti i šumska zemlja. Zatim je dobar sitan rečni pesak.
Prilikom nabavke biljke kod vrtlara treba s njom pažljivo postupiti. Naime radi se o prilagođavanju. U
vrtlarnicama se biljke neguju pod vrlo povoljnim uslovima za njih te kada biljku donesemo u našu sobu, to
novo mesto može biti nepovoljno za njen razvoj.
Onima koji imaju dosta iskustva za biljke preporučujemo nabavku takvih koje su manje osetljive na
promene. To su, fuksije, pelargonije, flondendron i druge.
Ukoliko se biljke nalaze na balkonu. Što se obično događa tokom leta, moraju se više zalivati, od biljaka u
sobi.
To je zato što su izložene vetru i suncu te se više isparavaju. Ako je uređena dobra drenaža (rupice na dnu
lonca) opasnost od vlažnosti ne postoji. Zalivanje se obično vrši i ujutru i uveče. Te biljke se jače zaprašuju, te
ih zato treba rositi. To su na primer biljke fikus, aralija, Flodendron i druge.

TOKOM GODINE voditi računa o hladnom i toplom vremenu, kao za svaki drugi organizam.

PROLEĆE
Biljke imaju svoj razvoj te ih treba najviše zalivati. U rano proleće kada su dani lepi i topli možemo izneti na
otvoreni prozor. Biljke koje su prezimile u podrumu izneti ih iz podruma u neko drugo skrovište, koje ima
krov. To je potrebno ako se u ranom proleću desi nalet zime, da ih možemo pokriti i zaštititi.

Takođe to je vreme kada se počinje sa presađivanjem biljaka. Posle presađivanja zaliti zemljom oko
korena vodom. Tako će ona bolje poleći. Onda oprezno zalivati vodom dok se njen koren dobro uhvati.
Kako prole
ć
e sve vi
š
e odmi
č
e i biljke lon
č
arnice pre
ž
ivljavaju sve br
ž
u vegetaciju.
Onda im treba više svetla i sunca. Biljke koje su u cvetu trebaju biti na umerenoj temperaturi.
Pri kraju proleća, kako prođu mrazevi, te nastupi stalno toplije vreme, iznosimo cveće u vrt ili na balkon. To
činimo prvo sa onim otpornijim kao što je oleandar. Tek na kraju meseca maja iznosimo i one osetljive biljke.
Prilikom iznošenja biljaka moramo paziti da ih prvih dana ne držimo mnogo izložene prema suncu. Poželjno
je da ostanu nekoliko dana u hladu i tek onda staviti ih na sunčano mesto.

LETO
Leto je godišnje doba kada neke biljke lakoće ostaju u sobama. To su ustvari sobne biljke koje se tu i nalaze
radi dekoracije. Kao i one koje se nalaze na balkonima, takozvane penjačice. Ove biljke po sobama treba
redovno zalivati, kao i one koje su izložene sunčanim zracima. Ukoliko bi ostavili da u zemlji nema dovoljno
vlage, onda bi cveće uvenulo, pa čak bi moglo i da ugine. Zato domaćica koje odlaze na godišnji odmor na
duže vreme trebaju brigu o cveću da povere najbližoj susetki, naravno sa potrebnim uputstvima.

Tokom leta se lončarnice još jednom presađuju. To je zbog njihovog razvoja. One iz zemlje u loncu iscrpe sve
hranljive materije te ta zemlja oko njih ostaje siromašna i neupotrebljiva. Treba paziti na zalivanje i na
opstanak biljaka lončarnica, ukoliko su velike vrućine.

JESEN
Nastupa promenljivo vreme. To se oseća i na biljke. Posle letnjih toplih dana biljke treba privikavati na nove
uslove. Zato treba one koje smo svojevremeno u proleće izneli u vrt, da ih vratimo u lonce. Lakoće prema
našoj oceni trebamo da povremeno unosimo biljke u skrovište ili sobe kako bi ih postepeno navikavali na
njihove nove uslove života.
Sve biljke treba uneti u toplije prostorije pre nego dođe mraz. Tokom jeseni poželjno je da se biljke više puta
iznose na sunce, ukoliko je prikladno vreme, i da se ponovo vraćaju u svoja skrovišta.

ZIMA
Posle letnje vegetacije lončarnice u toku zime imaju mali odmor. Osim ciklama i jaglaka sve biljke miruju.
Samo su one u cvatu. NJih treba redovno zalivati.
Ostalim biljkama treba sipati samo toliko vode da se zemlja u loncu pored njih ne osuši u potpunosti. Ukoliko
smo ostavili biljke između prozora, treba paziti da li je spoljni prozor dobro zatvoren. Od hladnoće, ukoliko
ne bi pazili, može biljka uginuti.
Biljke u sobi trebaju imati umerenu temperaturu. Od naglih promena toplote takođe može imati posledica.

RAZNOVRSNOST BILJAKA LONČARNICA

Ima raznih biljaka koje se neguju, uglavnom radi dekoracije stana. NJih možemo razvrstati u biljke koje dobro
uspevaju u toplim prostorijama. To su: Lovor, papučica, kamelije itd. Zatim biljke za hladne prostorije na
primer: zvončić, oleander, šeboj, karanfil, narandža i limun itd. Ove biljke u toku zime mogu biti u vrlo
hladnim prostorijama, a da im to ne škodi.
KALORI
Č
NA I HRANLJIVA VREDNOST NAMIRNICA
Kakvo će biti naše zdravlje, moramo konstatovati da je ono isključivo zavisno od naše ishrane. Tokom
vremena raznim opitima se došlo do tačnih rezultata iz čega se hrana koju mi koristimo za jelo sastoji. I ne
samo to nego se preispitalo šta koji sastav znači za naš organizam, čemu funkcionalno služi itd . Životne
namirnice, biljnog ili životinjskog porekla sadrže materije neophodne organizmu. Neke od tih namirnica
sadrže dosta hranljivih materija, neke manje, a neke pak sadrže takozvane zaštitne materije.

Neophodno potrebne materije za sastav i pravilno funkcionisanje čovečjeg organizma su belančevine, masti,
ugljeni hidrati, razne mineralne materije, vitamini i voda.
Belančevine, masti i ugljeni hidrati su hranljive materije dok ostale mineralne materije i vitamini imaju
zaštitnu ulogu. Pri ovome je važno napomenuti da pojedine namirnice imaju više belančevina, druge manje,
zatim pojedine imaju više masti ili ugljenih hidrata, druge opet manje, razne namirnice imaju različite vrste
vitamina i mineralne soli. Prilikom sastavljanja jelovnika, odnosno prilikom kuvana bilo bi poželjno da svaka
domaćica poznaje namirnice, odnosno da zna koje namirnice imaju na primer više belančevina, a koje više
masti, bez obzira na biljno ili životinjsko poreklo i da kombinacijom ovih namirnica sačini uvek takvo jelo
koje će biti korisno organizmu, a to znači da sadrži u određenoj potrebnoj količini sve hranljive i zaštitne
materije. Napominjemo da je poželjno pridržavati se već sastavljenih recepata za supe i jela jer se tu vodilo
računa o hranljivoj, vitaminskoj i kaloričnoj vrednosti.

BELANČEVINE
To su složena hemijska jedinjenja čiji je glavni sastojak azot. Posle vode belančevine su najveći sastavni deo
našeg tela. Ustvari belančevine čine osnovu svih živih ćelija.
Obzirom da se tkiva čovečjeg tela u toku dana, i u toku rada troše, znači treba i da se obnavljaju, te baš u
tom smislu belančevine predstavljaju neophodan, nezamenljiv materijal. Zatim belančevine igraju važnu
ulogu u prenošenju vode u organizmu, kao i u stvaranju zaštitnih materija u slučaju oboljenja.

Kao izvor energije i toplote mogu se upotrebiti sa ugljenim hidratima, ma da je isključiva. upotreba
belančevina kao izvora energije nepoželjna. Čak i u pogledu hranljive vrednosti belančevine se međusobno
razlikuju. Naime postoje namirnice koje imaju belančevine u manjoj meri, ali su te belančevine veoma
kvalitetne, i obratno. Zatim ni u jednoj namirnici ne postoji belančevina koja ima sve sastojke neophodne
organizmu. Zato se preporučuje raznovrsna ishrana i biljnim i životinjskim namirnicama.

Glavni izvor belančevina životinjskog porekla su, meso, riba, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak i dr.) kao i
jaja, a biljnog žita i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testo), zatim krompir, mahune itd. Te belančevine ne
koristi organizam onakve kakve se one nalaze u namirnicama već ih putem varenja razlaže u takozvane
aminokiseline. A neke od ovih kiselina su bitne u ishrani čovečjeg organizma. U toku varenja hrane od
pomenutih aminokiselina postaju nove belančevine koje služe za obnavljanje i izgradnju živih ćelija koje se
troše. Ako bi uporedili životinjske i biljne belančevine životinjske bi mogle da imaju prednost ali ispitivanjem
ishrane je utvrđeno da one ipak same ne bi bile tako korisne, te se preporučuje obavezno uzimanje i biljnih i
životinjskih belančevina i to ako je moguće u prilično jednakim količinama. Dnevna potreba čovečjeg
organizma u belančevinama je 1 gram na kilogram telesne težine. Za decu ova količina bi trebalo da bude
veća. A zavisno od rada, odnosno vrste rada teškog ili lakog može da varira i potreba belančevina.

Kada znamo sve ovo o belančevinama možemo da kažemo da je veoma potrebno da se one svakodnevno
unose putem ishrane u organizam tim pre što se one ne mogu nagomilavati, odnosno taložiti kao masti ili
ugljeni hidrati. U slučaju nedostatka belančevine u ishrani organizam bi bio primoran da troši svoja sopstvena
vezivna tkiva a to bi značilo smanjenje otpornosti pre ma raznim bolestima i opadanje zdravlja u celini.

MASTI
Masti i ulja imaju skoro istu hranljivu vrednost i upotrebljene sa ugljenim hidratima daju skoro dva puta
veću količinu toplote i energije. To su glavni izvori (masti) telesne
toplote i snage. Na primer 100 grama svinjskog mesa ili 1 dl ulja daju 925 toplotnih jedinica
odnosno kalorija. Masti su jedini izvor masnih kiselina koje su organizmu veoma potrebne.
U biljnom svetu se nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i u masnim plodovima kao što su masline
i orasi. Dok se u životinjskom svetu nalaze u tkivu životinja. Iz praktičnih razloga masti se svrstavaju u dve
grupe. U vidljive i nevidljive masti. Vidljiva mast je svinjska, kokošija, guščija zatim puter, a nevidljive masti
se nalaze u plodovima ili u proizvodima tipa čokolade, sira i tako dalje. Takođe imamo čvrste i tečne masti.
Tečne masti su one koje pri sobnoj temperaturi ne mogu da budu u čvrstom stanju. To su ulja.

Kao i belančevine masti predstavljaju takođe neophodne sastojke, koji se pri varenju razlažu i tako prodiru
kroz crevne resice u krv, a kroz krvi se prenose u sve delove čovečijeg tela, gde se takođe pretvaraju u
masti. Opšte je poznata činjenica da nagomilavanje masti u pojedinim delovima čovečjeg tela predstavljaju
gojenje, a to znači da previše uzimanje masti preko hrane koja je bogata ovom hranljivom materijom, može
biti štetio po zdravlje.
Ako bi upotrebili masti i ugljene hidrate možemo reći da iako masti daju veću količinu toplotne energije, da su
to ipak hranljive materije koje se lako ne razlažu prilikom varenja, te ukoliko jedemo hranu (masnu) imamo
osećaj sitosti i to za duže vreme. Obzirom da gojaznost treba izbeći, treba izbegavati hranu bogatu mašću. Jela
možemo kuvati na ulju jer se ulja lakše vare.

U hemijskom pogledu masti su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u obliku glicerina, s jedne, i raznih
masnih kiselina s druge strane. Ovo prisustvo masnih kiselina u njima je od izvanrednog značaja za normalno
funkcionisanje organizma. Izvesne masti su pored toga nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi. Na
primer vitamin A, D, E i K. Ovo još potvrđuje da masti, odnosno ulja trebamo unositi putem hrane u
organizmu, pošto bi nedostatak mogao da prouzrokuje neke posledice vezane za ove vitamine.

UGLJENI HIDRATI
Po hemijskom sastavu to su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika iz kojih se vrlo složenim
hemijskim procesima u našem telu stvara toplota i energija.

KALORIČNA I HRANLJIVA VREDNOST NAMIRNICA

— na 100 grama bez otpadaka —

1. G R U P A -Meso, mesne prerađevine, ribe i jaja

Кал. Белан Угљени

Намирнице врсд чевине Масти Хидрати
Говеђе месо свеже 164 18 10 и,ч
Телеће месо 173 18 11 0,5
Овчије месо 169 17 11 0,5
Јагњеће месо 256 19 20 -
Свињско месо мршаво 172 20 10 0,5
Свињско масно месо 332 15 20 0,5
Коњско месо 110 22 2 1
Зечје месо 150 22 7 0,5
Кокошје месо 147 21 7 -
Пловка 135 22 5. 0,5
Гуска 362 16 33 0,2
Срце 180 17 12 1
Бубрег 124 17 6 0,6
Јетра 149 21 5 5
Мозак 137 10 9 4
Плућа 89 16 2,5 0,6
Језик 123 18,5 5 1
Кобасице 360 18 32 -
Сланина 670 10 70 -
Сардела 159 20 8,5 0,6
Харинга 122 17 6 -
Сардина свежа 107 21 5 -
Сардина у уљу 275 20 21,5 0,8
Јегуља 248 17 20 -
Туњ 225 27 13 -
Пастрмка 24 19 2 -
Штука 78 18,5 0,5 -
Јаја 162 13 12 0,6
Жуманце 355 16,3 31,9 7
Беланце 46 10,8 - 8
Кравље млеко 67 3,4 3,7 4,9
Конзервирано млеко 157 7,2 7,8 10,4
Млеко у праху 500 25 28 37
Павлака 225 3,5 25,4 4
Масло 761 0,8 84 0,8
Качкаваљ полумастан 370 25 30 1,6
Кајмак 393 15 35 1,5

2. Г Р У П А -Масти и уља
Маст свињска Уље 850 1 94 -
Уље 874 - 99,4 -
Маргарин 752 0,8 83 -
Сланина за топљење 820 1 94 -

3. Г Р У П А -Скроб и шећер
Хлеб кукурузни -проја 212 4,8 1,2 44,1
Хлеб пшенични 220 71 1 52
Хлеб мешани 217 6,3 1,86 49,6
Хлеб пшенични 252 7 1 53
Брашно пшенич. екстракт 98% 330 9,6 1,4 73
Брашно кукурузно 374 9 3,5 70
Тесто макарона 354 12 1,6 73
Кекс 410 10,7 8,8 72
Пиринач 340 5,6 8,4 76
Гершла 322,9 7 2,1 67

4. Г Р У П А -Поврће
Пасуљ 337 21 1,5 60
Грашак у зрну 335 23 1,7 57
Сочиво 327 23 1,3 56
Соја 406 37 18 24
Кромпир 89 2 8,1 20
Шаргарепа 43 1 0,3 9
Карфиол 32 2,4 0,3 5
Мрква 35 1,3 0,2 7
Цвекла 34 1,3 0,1 7
Ротквица 20 1,3 0,1 3,5
Спанаћ 25 2,3 0,4 3
Зелена салата 19 1,1 0,3 3
Купус 34 1.8 0,3 6
Кисели купус 29 1.3 0,4 5
Кељ 54 4 0,7 8
Боранија 41 2,5 0,2 7,4
Зелени грашак 93 6,5 0,5 15,6
Паприка 36 1,1 0,1 67,6
Целер 18 1,2 0,2 3
Празилук 43 2,4 0,4 7,5

Хиљаду савета за свако домаћинство Страна 61.

Црни лук 48 1,6 0,2 10
Бели лук 139 6,7 0,1 28
Гљиве 31 3 0,3 4
Першун 38 3,9 0,7 4

5. В Г Р У П А -Воће
Ораси 631 15 55 19
Лешник 653 14 60 15
Бадем 638 21 54 17
Кестен 371 74 5 74
Кикирики 594 27 46 18
Маслине 224 1 20 10
Јабуке 61 0,3 0,4 14
Крушке 61 0,4 0,4 14
Кајсије 52 0,8 0,1 12
Брескве 52 0,8 0,1 12
Смокве 275 4,5 1 62
Шљиве 64 0,8 0,1 15
Трешње 77 1,2 0,5 17
Лимун 43 0,7 0,5 9
Наранџа 48 0,7 0,2 11
Грожђе 81 1 1 17
Рибизле 48 1 0,5 10
Јагоде 40 0,7 0,6 8
Малине 65 0,7 0,6 8
Лубенице 30 0,4 0,2 6,7
Диње 31 0,8 0,2 6,5
Шљиве 228 2,1 0,6 5
6. G R U P A -Koncentrati Šećer 399 0 099,2 Med 304 0,5 0,2 75
Slatko -džem 262 0,4 0,2 63 Marmelada 3056.3 -75

Ugljenih hidrata ima u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Znači široko su rasprostranjeni u prirodi.
Ipak namirnice kojim najviše unosimo ugljene hidrate, putem hrane, to su žitarice (hleb), krompir, voće i šećer.
Najvažniji ugljeni hidrat. biljnog porekla je skrob. To je složeni ugljeni hidrat koji telu ne može da koristi u
onom obliku u kojem se javlja u prirodi, a poznato je da je u prirodi veoma rasprostranjen. On se u toku
varenja razlaže u prost šećer takozvanu glikozu, pa ga kao takvog organizam koristi.

Što se tiče životinjskih ugljenih hidrata odnosno ugljenih hidrata koje dobijamo iz namirnica životinjskog
porekla, njihova količina je tako neznatna da se praktično, prilikom obračuna ne uzima u obzir. Jedino ga
ima u iznutricama. Naime meso je mahom siromašno u šećeru koji pored skroba predstavlja glavni ugljeni
hidrat, jer se pod imenom ugljenih hidrata podrazumevaju šećer i materije koje su mu srodne.

Ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti. A izuzetak prestavlja jedino celuloza koju organizam ne može
da razgradi. Međutim baš ona kao takva može biti organizmu potrebna. Naime ona nabubri u toku varenja te
tako deluje na zidove creva. Zato se preporučuje osobama koje imaju zatvor. NJe naročito ima u suvim
šljivama, u kupusu, u opnama žita, povrća i voća.
Dnevna potreba ugljenih hidrata je zavisna od težine posla koji čovek obavlja, obično iznosi oko 400
grama.

MINERALNE SOLI
Pored pomenutih hranljivih materija organizmu su potrebne razne soli, ili zaštitnih
materija kao što su vitamini. Znači u ishrani nije dovoljno jesti da bi se bilo sit. Naime
potrebna je apsolutna raznovrsnost u ishrani, da bi se sve funkcije organizma, kao takvog, odvijale bez
posledica.
 Ima više vrsta mineralnih soli, nekih i još neispitanih dovoljno te ćemo ovde navesti samo sledeće: Grožđe,
Fosfor, jod, natrijum, kalcijum, hlor i drugo.
Gvožđe, to je važan sastojak krvi. Preko krvi se organizam snabdeva kiseonikom, a gvožđe u tome igra važnu
ulogu pošto crvena krvna zrnca sadrže gvožđe. Ako ne bi smo putem hrane unositi dovoljnu količinu gvožđa
moglo bi doći do malokrvnosti, malaksalosti i slično. U toku jednog dana treba uneti. u organizam kroz raznu
hranu 12 miligrama gvožđa. Gvožđa ima u mesu, mahunama ,lisnatom povrću itd. U mleku nema dovoljno
gvožđa zato se odojčetu mora davati putem soka od voća. U jetri, slezini, žumancetu od jajeta ima dovoljno
gvožđa.

NATRIJUM
Unosi se u organizam preko kuhinjske soli naročito, a i preko drugih namirnica. Nedostatak soli u
organizmu ima za posledicu zamor, gubitak apetita, stvaranje osećaja žeđi, poremećaje u radu nervnog
sistema i slično.
Soli igraju veoma važnu ulogu u našem organizmu. Može se čak reći da se mnoge važne funkcije ne bi ni
mogle odvijati. Obzirom da biljna hrana sadrži manje soli, ljudi koji se hrane isključivo biljnom hranom
(takozvani vegetarijanci) moraju trošiti više soli. To je zbog toga što biljne namirnice sadrže više kalijumovih
nego natrijumovih soli.

KALCIJUM
Kao i fosfor važan je za razvoj, rast i za očvršćavanje kostiju. Nalazi se u mleku, jajima, siru itd. Zatim u
nekim lisnatim biljkama, zelju i dr.
Da bi spasili eventualno oboljenje zuba, ili bolove u raznim delovima tela, u kostima, trebamo se truditi da
koristimo u ishrani namirnice koje sadrže ovu mineralnu so. A dnevna potreba je oko 1 gram.

HLOR
U stvari je pratilac natrijuma i čini kuhinjsku so -natrijum hlorid. U procesu varenja hlor je neophodan pošto
stvara kiselinu (hlorovodoničnu) a ona omogućuje proces varenja.

JOD
Mogli smo mnogo puta da zapazimo razna oboljenja koja nastaju zbog nedostatka ove mineralne soli. Kada
kažemo da smo mogli videti to znači da posledice nastaju na delovima tela po površini, na primer gušavost.

Joda ima u voću i povrću, a organizmu je potrebna minimalna količina.

TABELA MINERALNIH MATERIJA

У 100 грама има милиграма

Врста фосфор магне кал гвожђа

намирница а зијума цијума
Телеће месо 220 25 10 3,5
Телеће срце 270 54 13 4,5
Телећи мозак 360 11 6 5,5
Бакалар 190 17 И 0,5
Живина 240 30 45 0,9
Шкољка 250 23 100 24
Јаја 200 11 55 2,8
Млеко 90 11,5 125 0,1
Сиреви 180-600 100-900
Пиринач 80 28 8 0,9
Хлеб 90 20
Теста 114 37 22 1,1
Пасуљ 400 150 140 7,9

Хиљаду савета за свако домаћинство Страна 63.

Š
pargla 801125
1
Шаргарепа 30 50 50 1,2
Целер 60 12 60 0,9
Купус 32 20 60 2
Боранија 50 25 40 0,9
Першун 54 30 240 19
Грашак 120 34 30 2
Кромпир 60 30 15 1
Кајсија 23 11 15 0,4
Банана 30 35 7 0,6
Трешње 21 12 18 0,4
Јагоде 25 13 30 0,7
Суве смокве 117 72 155 2,8
Поморанџе 22 12 43 0,4
Брескве 20 10 6 0,4
Крушке 9 7 9 40
јабуке 10 5 5 0,3
Грожђе - 10 1° °.в
Ораси 500 132 75 2,3

ВИТАМИНИ
Za razliku od belančevina, masti i ugljenih hidrata (hranljivih materija), vitamini su zaštitne materije, te kao
takve imaju takođe veoma važnu ulogu u održanju organizma.
Da bi imali dovoljno vitamina u toku jednodnevne ishrane dovoljno je da jela budu sastavljena od
namirnica koje bi obezbedile raznovrsnost. Osim toga treba voće i povrće koristiti što češće u svežem
stanju u obliku raznih salata i slično.
Vitamini se javljaju u hrani u veoma malim količinama, ali ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u
organizmu.
Razne vrste namirnica sadrže razne vitamine. Zato je potrebna raznovrsnost u ishrani. A obzirom da je
najnovija nauka pokazala da su bez sumnje vitamini važni činioci moramo voditi računa o sastavljanju
jelovnika, o čuvanju namirnica tako da vitamini što duže ostanu u njima, o pripremi namirnica itd.

Do danas su poznati sledeći vitamini i to: A, B, C, D, s tim što u grupi B imamo Bj, B2, itd.

VITAMIN „A"
U dnevnoj upotrebi dovoljno da ima ovog vitamina 3 do 5 miligrama. On se nalazi u mleku, ulju, maslu i
jajetu. Zatim u nekim vrstama povrća itd. Nije loše unositi ga i više nego što je dnevno potrebno jer se taloži u
jetri i troši se kada je organizmu potrebno.
Nedostatak vitamina A se oseća naročito kod dece jer usporava rast. Zatim njegov nedostatak može
izazvati slepilo.

VITAMIN „C"
Ovaj vitamin je slabo održiv na visokim temperaturama, kao i u vazduhu. Namirnice koje ga sadrže treba
kuvati što kraće vreme i u zatvorenom sudu. Potrebe organizma u toku jednog dana za ovim vitaminom kreću
se od 50 do 100 miligrama.
Ima ga dosta u namirnicama biljnog porekla kao limun, pomorandža, šipak, paprika itd. Neznatne količine
ovog vitamina nalaze se u namirnicama životinjskog porekla, a neke ga čak uopšte ne sadrže.

Nedostatak vitamina „C" izaziva skorbut. Naporni rad povećava potrebu vitamina C.

VITAMIN „D"
Ovaj vitamin je neophodan za pravilan razvoj kostiju i zuba. Zato je važan u ishrani dece, trudnice i dojilja.
Ima ga u mleku, maslu, jajetu, jetri, dok je hrana biljnog porekla siromašna ovim vitaminom.
Vitamin
„
D" se jo
š
u narodu zove
„
antirahiti
č
ni", jer njegov nedostatak izaziva rahitis. Pored toga
š
to se dobija preko hrane ovaj vitamin se stvara i u ko
ž
i pod dejstvom su
č
evih zrakova. Zato se za rahitis preporu
č
uje sun
č
anje.
VITAMIN „B"
Ovaj vitamin čini čitavu grupu jer postoji kao vitamin B, B, itd. Svaki vitamin iz ove grupe ima posebnu ulogu
u telu. Otporni su prema toploti. Rastvaraju se u vodi. Žito, neoljušteni pirinač, pasulj, grašak, jetra su
uglavnom izvori ovoga vitamina. U manjim količinama ima ga u mleku, jajetu, krompiru i orasima.
Najznačajniji vitamini iz ove grupe su B, B1, B2... B12, zatim vitamin takozvani RR faktor.

Vitamin B, je od velikog značaja kako za decu tako i za odrasle. Dnevne potrebe ovog vitamina za organizam
su minimalne, oko 2 miligrama. Ali to ne treba da nas dovede u zabludu, te da se ne trudimo da ga kroz jelo
unesemo u organizam. Jer nedostatak ovog vitamina dovodi do ozbiljnog poremećaja u organizmu. Naprimer
pojava otoka, slabljenje mišića srca, preosetljivost. Poznato oboljenje za nedostatak ovog vitamina, koje se
sreće često U Aziji jeste bolest beriberi. Ona se pojavljuje u predelima Azije gde je ishrana zbog oskudice
veoma jednolična. Vitamin B] je neophodan jer učestvuje u razlaganju ugljenih hidrata. Tako je potreba za
ovim vitaminom u organizmu zavisna od količine uzete hrane u ugljenim hidratima. Za razliku od vitamina A
koji se taloži u jetri i troši se kada je organizam njime oskudan, vitaMin B1 se ne može nigde taložiti, te treba
voditi računa da ga ima u svakodnevnoj ishrani.

Vitamin B2 se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Dnevne potrebe ovog vitamina su 23 miligrama.
Nedostatak prouzrokuje stvaranje raznih krasta u uglovima usana i očiju. Zatim svrab u očima i tako dalje.

SADRŽAJ VITAMINA GLAVNIJIH NAMIRNICA NA 100 GRAMA

Namirnica C B1,B2 A++ Provitamini A D

Meso +++ Meso živinsko +++ Jetra +++ Mast svinjska --+ + Riba +++ + Jaja -++
+ Mleko kravlje +++ + Maslo -++ + Sir svež meki +++ + Sir beli postan ++-Sir
tvrdi -++ + Žita -pšenica, raž -++ Brašno belo -+-Hleb beli -+-Hleb crni -+-Testa
suva -+-Povrće suvo -++ Povrće zeleno sveže +++ Krompir +++ Mrkva, šargarepa
+++ Rotkvice, cvekla +++ Beli, crni, mladi luk +++ Dinja, krastavac, bundeva +++
Paradajz +++ Kajsije, breskve +++ Trešnja, šljiva +++ Pomoranža, mandarina,
limun +++ Jagoda, malina, dudinje +++
Maslina --+
Jabuka, kruška +++ Grožđe +++ Suvo voće, badem, orah, lešnik -++ Kesten +++ -
Banana +++

VITAMIN B12 nalazi se uglavnom u mesu i jetri. NJegove dnevne potrebe su oko 1 miligram.

Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje takođe posledice. Treba dati hranu koja ga sadrži (jetra) kada se oseća
malokrvnost.

KOLIČINE NAMIRNICA KOJE DAJU 100 KALORIJA

Naziv namirnica Grama Naziv namirnica Grama Hleb 44 goveđe 16 Brašno kukuruzno 30
jagnjeće 62 Brašno pšenično, belo 28 svinjsko 70 Brašno pšenično, crno 30 Meso bez
kostiju, masno: Testa, makaroni, pirinač 29 goveđe 33 Krompir 125 jagnjeće 31 Pekmez 36
svinjsko 27 Šećer 25 Kokošije meso, prosečno 32 Med 31 Riba 100 Mleko 150 Svinjska
kožura 57 Sir punomastan 27 DŽigerica 30 Sir običan 40 Jaja 70 Kajmak 15 Povrće sveže
500 Puter 13 Povrće sveže 300 Svinjska mast 11 Zeleno mahun. povrće 100 Ulja 11 Suvo
mahun. povrće 30 Margarin 13 Voće 400 Slanina suva 14 Voće 200

Voće 150
JAJE U ISHRANI
Jaje u ishrani, kao što smo već u ovoj knjizi napomenuli u odeljku Pelagićevih saveta, je vrlo važna
namirnica, jer sadrži u velikoj meri belančevine, masti, razne soli, naročito fosfora i gvožđa. A pored ovoga,
što predstavlja hranljivu vrednost jaje sadrži i vitamine. Najviše u ovoj, tako potrebnoj namirnici ima
vitamina A i B.
Trebamo forsirati jaje u ishrani jer zbog pomenutih hranljivih vrednosti to je namirnica, kojom bi se
moglo potpuno namiriti dnevne potrebe, naročito belančevinama
Međutim, želimo da napomenemo da se i pored gornjih vrednosti, ipak ne preporučuje više od dva jaja na
obrok. A to znači da je poželjno da se jaje forsira u ishrani zajedno sa ostalom hranom koja lakoće sadrži
životinjske belančevine. Jaja su mala po obimu, ali su vrlo bogata po sadržaju hranljivih materija. Tako je
dovoljno da uz najobičniju salatu, da se doda samo jedno jaje, bilo na koji način pripremljeno i da bude potpun
obrok.
Govoreći o ovoj namirnici veoma je bitno napomenuti da su samo SVEŽA I ČISTA JAJA ZDRAVA HRANA.
KAKO ĆE MO POZNATI. Sveže jaje ima svetlu i providnu ljusku, ne mućka, dok ako je staro onda je
tamnije.
LJuska jajeta ni u kom slučaju ne može se smatrati za neku vrstu zaštite. Naprotiv kroz nju lako prodiru
klice koje razarajuće deluju.
Prema tome da bi od ove namirnice mogli spremiti dobar doručak, ili da to bude koristan dodatak uz svako
jelo za ručak i večeru potrebno je da pazimo prilikom kupovine. U slučaju da se jedu pokvarena jaja moglo bi
doći do raznih bolesti u želudcu. Ali ako se pazi na higijenu pri spremanju i kupovini jaje će biti korisna i
hranljiva namirnica, bilo da se sprema jelo, kuva v vodi ili se servira rovito pa čak i potpuno sveže.

POSEBNO NAPOMINJEMO DA JE OVA NAMIRNICA VRLO VAŽNA U ISHRANI JER JE IMAMO U

TOKU CELE GODINE. ČAK I ONDA KADA SE OSEĆA OSKUDICA U DRUGIM. NAMIRNICAMA. Na
primer u proleće.

KUVANA JAJA SA KROMPIROM

Obariti jaja, skinuti im ljusku i iseći ih na pola. Obariti krompir, očistiti ga i iseći, takođe, na pola. Rastopiti u
šerpu poveći komad putera ili masti, posuti solju i bibera, dodati iseckane mirođije ili peršuna, i nekoliko kapi
sirćeta ili soka od limuna. Sve ovo preliti preko pomešanih jaja sa krompirom.

FILOVANA JAJA
Nekoliko jaja obariti tvrdo, raseći ih uzduž, izvaditi žumance i puniti ovim filom. Nekoliko dekagrama
putera izmutiti penasto, posoliti i obiberiti po ukusu, iseckati sitno jednu vezu rotkvica i dodati puteru. Sve
to dobro izmešati i time i niti ukuvane polutke belanaca.

KAJGANA SA ŠUNKOM
Iseći šunku (ili slaninu) na male kvadrate, dodati malo putera ili masti, preliti sve to jajima i peći. Će soliti.

OMLET OD JAJA I KROMPIRA

Istrugati tri do četiri velika krompira i posoliti. Ostaviti da malo postoje i prosuti vodu, koju budu pustili. Tada
dodati dva jajeta i sve dobro promešati. Ugrejati dobro u tiganju mast ili puter, zatim nasuti omlet, pa peći
četvrt sata. Okrenuti da i druga strana porumeni.

OMLET SA JABUKAMA
Iseći jabuke na koturove i ispeći ih malo na puteru. Staviti ih u razbijena jaja, pa mešati sa mlekom.
Kad je dobro promešano, peći kao obično. Kad bude gotovo, pošećeriti.

MOZAK SA JAJIMA
Staviti jedan teleći mozak da stoji u poslednjoj vodi 15 minuta. Zatim kuvati 15 minuta
na umerenoj vatri. Iseckati i ispržiti sa margarinom. Mešači dok porumeni dodati 4
jajeta
po
š
to smo ih prethodno umutili sa dve ka
š
ike mleka. Sve zajedno kuvati uz neprestano me
š
anje na tihoj vatri. Za
č
initi sa dve ka
š
i
č
ice seckanog per
š
una, soli i bibera pr ukusu.
KUVANO JAJE
U veći lonac usuti dve šolje vode i kuvati dok provri. Se\viti oprezno jaje u lonac, poklopiti i isključiti
vatru. Ostaviti lonac posle isključene struje na ringlu tako da voda mnogo ne vri. Potrebno je da stoji 5 do
osam minuta. Tako smo skuvali (meko kuvano jaje).
Na isti način se kuva tvrdo kuvano jaje samo sa tom razlikom što jaje mora da stoji u vodi na ringli šporeta,
posle isključene struje 30-40 minuta.

POŠIRANA JAJA
U loncu sa tri litra vrele vode staviti kašičicu sirćeta i dve kašičice soli. Mešati vodu velikom drvenom
kašikom. Kada se u loncu napravi vir spustiti prethodno slupano jaje u šolju, tako da se jaje stavi u
napravljeni vir Ostaviti da se polako kuva dok se belanca stegnu. Izvaditi jaje rešetkastom kašikom.

KAJGANA
Jaje pržiti u tiganju na slaboj vatri. Pomešati jaje sa jednom kašičicom obranog mleka, mešajući lagano i
neprestano. Zatim dodati soli po ukusu i na kraju dodati malo bibera.

KUVANO ROVITO JAJE

U vodu koja vri oprezno staviti jaje i kuvati do 3 minuta najviše. To je vreme za koje belance jajeta ne
može da se stvrdne.
Ako se pak želi da belance ne bude mlečno, onda se kuva još pola minuta.
Služiti ovako kuvano jaje u čaši.
Ukoliko želimo da jaje bude kuvano polu meko, onda treba kuvati do 5 minuta. A tvrdo kuvano jaje kuva
se 8 minuta.

PEČENA JAJA
Jaja se mogu pržiti (peći) na masti. Obično se masti uzima što manje. Za razliku od kajgane ovde se u toku
pripreme može slobodno kašikom mešati. Može se staviti aleve paprike a ne mora, soli po ukusu.

JAJE HA OKO
Zagrejati mast u sudu (tiganju), oprezno razbiti i istresti jaje u vruću mast. Naročito se pazi da žumance ostane
čitavo. Posoliti po ukusu ali pri tome je bolje posoliti malo oko jajeta, pa tu mast kašičicom sipati na jaje. Na
ovaj način postižemo da jaje odozgo bude sjajno.
Ovako spremljeno pečeno jaje može se služiti kao samostalno jelo, može se servirati sa salatom, ili sa
varivom.

KAJGANA SA SLANINOM, ŠUNKOM ILI KOBASICOM

Iseći suvu slaninu, šunku ili kobasicu na sitne pločice i pržiti na masti. U toku prženja, kada smatramo da je
dovoljno, stavljamo jaja prethodno razmućena i posoljena po ukusu. Promešati i dalje pržiti.

Kada je gotovo servirati za jelo sa salatom.

MLEKO U ISHRANI
Utvrđeno je da mleko sadrži gotovo sve hranljive materije neophodne za život. To pokazuje i činjenica da
se odojče u prvim danima i mesecima života može hraniti isključivo mlekom. I ne samo hraniti već je ta
namirnica potpuno dovoljna.
Ali, iako ova namirnica zadovoljava organizam odojčeta, ona nije dovoljna za već formirani organizam
odraslog čoveka. Znači mleko samo ne može podmiriti sve potrebe već formiranog organizma iako sadrži sve
potrebne sastojke neophodne za život. Zato se mleko dopunjava drugim namirnicama. Uglavnom ima ljudi
koji čak i uopšte ne koriste mleko u ishrani. Ukoliko koriste druge namirnice koje imaju sastav sličan mleku,
ili imaju drugu raznovrsnu ishranu, to se i ne bi osetilo puno. Napominjemo da od izbora hrane, od
sastavljanja jelovnika, od higijene i kuvanja zavisi zdravlje ne samo porodice, već i porodice u širem značaju
te reči -zajednice.

Poznato nam je na primer u dijetalnoj ishrani da čovek može da jede puno, ali da je ipak ostao gladan.
Naime sastav namirnica bio je takav da nema dovoljno kalorija, odnosno toplinskih jedinica koje pomažu
sagorevanju i varenju, kao i pravilno apsorbovanje hranljivih materija putem krvi.

MLEKO SADRŽI HRANLJIVE MATERIJE I TO:

Belančevine, masti, šećera i vitamina. Zatim mineralne materije kao kalcijuma i fosfora i neke druge soli ali
u manjim količinama. BELANČEVINE U MLEKU SU OD POSEBNE VREDNOSTI JER SADRŽE
SKORO SVE POTREBNE SASTOJKE NEOPHODNE ZA IZGRADNJU ORGANIZMA. ŠEĆER U
MLEKU VEOMA POVOLJNO DELUJE NA VARENJE, MASTI U MLEKU SU TAKOĐE VEOMA
KORISNE JER SE NALAZE U DELIMIČNO STOPLJENOM STANJU, KAO I ZATO ŠTO SU OVDE
VEZANE SA MATERIJAMA, TAKOĐE NEOPHODNIM, na primer sa vitaminima A i D.

Mleko je najbolje za ishranu sveže. Ako bi se tako jelo bilo bi i najzdravije. Ali u tom slučaju nikada nismo
sigurni da je pomuženo od zdrave stoke. Zato je sigurnije da se upotrebljava u ishrani prokuvano ili sa drugim
namirnicama. Dovoljno je reći da ukoliko u našoj svakodnevnoj ishrani koristimo pored ostalih namirnica i
mleko, pa da smo sigurni da je naša hrana zdrava i puna potrebnih, neophodnih hranljivih materija.

MLEKO SE KORISTI U ISHRANI PROKUVANO, KAO BELA KAFA, KAKAO SA MLEKOM I

DRUGIH RAZNIH NAPITAKA, ZATIM KISELO MLEKO, JOGURT, PAVLAKA, SIR, A TAKOĐE
MOŽE SE FORSIRATI £A DRUGIM NAMIRNICAMA.

JOGURT
Sipati u šerpu 3 litra jakog kravljeg mleka i zagrejati ga do ključanja. Zatim ga skinuti sa vatre, ohladiti, da
toplota mleka bude 42 stepena. U mlekari kupiti pola decilitra jogurta, pa odvojiti od te količine 1 kašiku za
jelo i usuti u mleko. Poklopiti sud i uviti ga toplim salvetom i staviti u blizini šporeta. Za 3 sata mleko će se
ukiseliti. Zatim šerpu staviti u hladnu vodu da stoji 6 sati. Posle tog vremena kašikom izmešati celu masu i
procediti kroz sito. Na taj način pripremljen jogurt gotov je i može se upotrebiti.

KISELO MLEKO
Mleko se kiseli na ovaj način: Staviti u šerpu 1 litar mleka. Kuvati na šporetu, na tihoj vatri, što duže da bi iz
njega isparila voda. Zatim razmutiti u šoljici od crne kafe malo kiselog mleka sa nešto malo slatkog hladnog
mleka.
Kuvano mleko skinuti sa šporeta i rashladiti ga da postane sasvim mlako. U šerpu sa ovim mlakim mlekom
sipati spremljeno razmućeno kiselo mleko, sve dobro izmešati, poklopiti zamotati toplom salvetom i ostaviti
na toplo mesto da stoji dok se stegne. Zatim preneti na hladno mesto i držati do upotrebe.

Poznato je da u narodu ima i drugih sličnih načina za kiseljenje mleka. Na primer sa majom od kajmaka i
slično.
Ovo mleko je veoma korisno jesti. Naročito trebaju ga forsirati u ishrani one osobe koje pate od nekih crevnih
bolesti. A zdravim osobama ono može da bude dobra predohrana i
preventiva
u spre
č
avanju bolesti. Ono se mo
ž
e koristiti kao dodatak raznim jelima, te jo
š
jednom napominjemo treba ga koristiti
š
to vi
š
e.
TESTENINE Y ISHRANI
Kada znamo od čega se pravi testenina (od najkvalitetnijeg pšeničnog brašna) možemo znati koliko je ona
korisna kao namirnica. Ona se u ishrani koristi obično kao garnir uz druga jela, a može se koristiti kao
predjelo sa dodatkom sira i slično. Testenina koja u proizvodnji bude pomešana sa jajima, ona je još
kvalitetnija za ishranu, jer je bogatija hranljivim materijama i vitaminima.

Visoki sadržaj skroba testenina daje posebnu vrednost te spada u vrlo kalorične namirnice.

Kao gotov proizvod testenina ima takođe prednosti jer se čuva u suvom stanju, ne kvari se, nije podložna
vrenju pošto u sebi nema kvasca. Visoki stepen higijene je zastupljen kod ove namirnice pošto se proizvodi u
modernim fabrikama.
KOLIKO JE TESTENINA KOMPLETNO JELO DOVOLJNO JE DA NAPOMENEMO DA ĆE ČOVEK
BITI SIT I DA MU NEĆE NEDOSTAJATI POTREBNE HRANLJIVE MATERIJE AKO ZA JEDAN
OBROK IMA ISKLJUČIVO DOBRO PRIPREMLJENU TESTENINU.
Mogu se pripremati razna jela od testenine. Ovde ćemo navesti, zbog, kratkoće prostora v ovoj knjizi, samo
par recepata.

SUPA OD POVRĆA SA TESTENINOM

Namirnice: 50 grama masti, 20 grama luka, 1 češanj belog luka, 1 celer, 1 krompir, 100 grama očišćenog
graška, 50 grama šunke, 100 grama sitne testenine, pola litra vode, malo rendanog sira i po ukusu soli
bibera i peršuna.
Iako je ovo komplikovano u pripremi namirnica mi preporučujemo jer je vrlo kvalitetna supa. Izrendati luk i
češnjak, krompir i šunka se sitno izreže, a na masti se proprži najpre luk pa češnjak. Zatim dodati povrće, soli
i bibera i sve zajedno staviti na tihu vatru. Dolivati vodu dok povrće omekša. Dodati šunku i još vode. Kad
supa počne da vri dodati testeninu. Na kraju se pomeša seckani peršun i rendani sir, supa se skine sa vatre i
odmah se služi.

PITA OD REZANACA
U mlakoj vodi staviti 500 grama rezanaca i procediti. U posebnoj činiji izgnječiti 250 grama sira i dobro
izmešati sa dve šoljice mleka, dva žumanca, dva umućena belanca (sneg) i dve kašike rastopljene masti.

Ovu masu sipati u rezance i dobro promešati. Zatim sve to sipati u podmazan pleh ili šerpu i peći dok
rezanci porumene. Pečenu pitu seći na kocke.

REZANCI SA KREMOM
Pripremiti namirnice i to: Pola kilograma rezanaca, 50 grama putera, 3 jaja, 5 kašika rendanog sira, 100
grama mleka, soli i peršuna po ukusu.
Omekšati puter i mutiti sa jajima dok se smesa zgusne. Zatim se doda so, mleko i sir. Rezance prokuvati,
ocediti i pomešati sa pripremljenim kremom Staviti u namazanu tepsiju pa zapeći u rerni.

SLATKO JELO OD REZANACA

Pripremiti 400 grama rezanaca, 350 grama svežeg sira, 30 grama putera, 3 jaja, 200 grama šećera, 100
grama mleka, 50 grama suvog grožđa, 100 grama pavlake i malo kore od limuna.
Omekšati puter i promešati ga sa žumancima i šećerom. dodati rendani sir, mleka, pavlake, suvog grožđa i
malo kore od limuna. Kuvani i oceđeni rezanci izmešaju se sa gornjom smešom, a onda sa snegom od 3 jaja
(belanaca), stave se u namazanu tepsiju i peku u rerni oko 20 minuta. Uz ovo slatko jelo od rezanaca može
se služiti i preliv od mleka.

REZANCI ZA SUPU (DOMAĆA FIDA)

Zamesiti čvrsto 300 grama pšeničnog belog brašna sa tri jaja. Oklagijom razviti što je moguće tanju koru.
Osušiti koru, uviti u obliku tube i rezati na vrlo tanke rezance. Ovako spremljeni rezanci (fida) mnogo su
bolji od kupovnih.
KROMPIR Y ISHRANI
To je namirnica koja u sebi sadrži vrlo korisne hranljive materije, ali u malim količinama.

Imajući ovo u vidu krompir u ishrani moramo dopunjavali sa drugim namirnicama. Onda hranljive materije
koje se nalaze v krompiru i čine njegov sastav, a no kvalitetu veoma dobre, dopunjene biće još bolje. Na
primer u krompiru ima nedovoljno belančevina svega 1,2 procenata. Ukoliko bi koristili u toku dana za obroke
samo krompir organizmu bi nedostajale belančevine. Zato se preporučuje kuvanje jela od krompira sa
obaveznom dopunom drugih namirnica kao što su mleko koje ima 3,4% belančevina, meso u kome ima 20%
belančevina. Dovoljno je krompiru dodati i vrlo male količine mesa pa da krompir zadovolji potrebe
organizma ne samo u belančevinama, već i sa potrebom vitamina i drugih sastojaka.

Krompir ima vitamina A u neznatnoj količini pa je zato potrebno dopunjavati jela od krompira
namirnicama za koje znamo da imaju vitamin A.
Možemo uz krompir servirati razne salate pa ćemo i tako postići dopunu vitamina i hranljivih sastojaka.

MOŽEMO PRIPREMITI RAZNA JELA. ČORBE I SUPE OD KROMPIRA. U ovoj knjizi, vodeći računa o
prostoru, dajemo samo nekoliko recepata. Potrebno je napomenuti da krompir sadrži u sebi hranljivih materija
i vitamina, ali kako smo već napomenuli u dosta neznatnim količinama. Zato je potrebno prilikom kuvanja
sačuvati ove i onako neznatne količine. A to se može postići ako se krompir brzo priprema. Naime čišćenje i
pranje uraditi vrlo brzo, a posebno nije preporučljivo ostaviti krompir da stoji u vodi.

KROMPIR U SOSU
Oljuštiti krompir i skuvati ga u slanoj vodi. u šerpici ugrejati kašiku masti, propržiti u njoj dve kašike brašna
i nekoliko režnjeva zgnječenog belog luka, naliti malo mleka i malo vode u kojoj se kuvao krompir. Razbiti
grudvice da bi sos bio jednoliki, pa kada je gotov dodati buketić sitno naseckanog peršuna. Ovim sosom
preliti kupani krompir.

KROMPIR PIRE
Spremiti tri krompira srednje veličine, pola litre mleka kašičicu crnog luka i malo soli. Krompire skuvati u
slanoj vodi. Kuvanje treba da bude oko pola sata. Ocediti krompir, oljuštiti i odmah zdrobiti. dodati mleka,
promešati i odozgo posuti sa isitnjenim crnim lukom. Ovo je za šest porcija. Korisno je za dijetalce jer u
jednoj porciji ima svega 70 kalorija.

OMLET SA KROMPIROM
Ovaj ukusni omlet se priprema ovako: Za četiri osobe potrebno je 8 jaja, 1/4 kg krompira, 100 grama putera,
malo soli, bibera i peršuna.
Dobro ulupati jaja. posoliti i pobiberiti. Oprati i oljuštiti krompir, iseći na fine kockice i peći na puteru. Na
kraju posoliti, pobiberiti i dodati kašičicu sitno iseckanog peršuna. Zasebno ispeći omlet u obliku palačinke,
pa masu od krompira staviti u sredinu i presaviti kao palačinku.

ŠNICLE OD KROMPIRA
Ove šnicle su pogodne za garnirung. A prave se ovako: Potrebno je obariti jednu polovinu kilograma
krompira. Oljuštiti i vruće propasirati. Posoliti po ukusu, dodati jedno jaje, malo bibera i sa brašnom se
napravi fino testo Voditi Da se ne stavlja mnogo brašna, jer šnicle postanu tvrde. Od testa praviti šnicle i pržiti
na vrelom ulju.

SUPA OD KROMPIRA
GOVEĐA SUPA ili supa od kostiju koja je preostala od prethodnog dana, ili argo supa mogu se osvežiti na
sledeći način: U supu koja vri istrugati na rende tri veća, oprana i oljuštena krompira. Pred iznošenje na sto
dodati supi malo kiselog mleka.
POMFRIT DOMA
Ć
I
Kilogram krompira skuvati sa ljuskom pa ga očistiti, propasirati, posoliti, dodati tri cela jajeta i kašiku brašna
i sve to izmešati i praviti loptice u obliku malih krompirića. Pržiti u većoj količini vrele masti, tako da loptice
plivaju i ne dodiruju dno suda. Uz ovo varivo služi se pečenje ili šnicle.

SALATA OD KROMPIRA
Pripremiti 1 kilogram krompira, 100 grama (5 kašika) crnog luka, 1/2 dl. ulja 1/2 dl. sirćeta, soli, bibera, i
pola kašike šećera.
Oprati krompir i kuvati. Kada je skuvan oguliti koru i izrezati na pločice. Zatim izrezati luk lakoće na
pločice, pa ovom luku dodati soli, šećera, sirćeta ulja. Na kraju sve to pomešati sa krompirom.

KROMPIR SA KIMOM
Pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, kašiku kima, 2 kašike ulja, kašičicu soli i malo bibera.

Namazati tiganj uljem, prepoloviti krompire i na ispresečete strane staviti kim koji je prethodno posoljen.
Posoljeni deo okrenuti prema posudi a sa spoljne strane namazati rastopljenim puterom. Peći oko pola sata
na umerenoj vatri.

PEKARSKI KROMPIR
Za 6 porcija pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, 2 glavice crnog luka srednje veličine, 2 kašičice
soli, bibera po ukusu, 2 kašičice masti.
Oprati i oljuštiti krompir Iseći na male kvadratiće krompir a tako isto i luk. Staviti u šerpu da bude debljine 2
sm. i posoliti. Dodati bibera po ukusu. Posuti peršunom. Pored predviđenih namirnica za ovo jelo poželjno je
preko krompira sipati buljon tako da se prekrije pa staviti u rernu i peći na jakoj vatri dok krompir umekša i
upije tečnost. Izvaditi iz rerne i servirati dok je vruće.

Ima više načina pripreme ovog jela, a mi smo ovde dali recept za 6 osoba i ovako spremljeni
pekarski krompir mogu koristiti i dijetalci jer nema puno kalorija.

PALAČINKA OD KROMPIRA
Oprati 3 krompira srednje veličine i ne ljuštiti nego ga nastrugati na rende. Zatim nastrugati jednu manju
glavicu crnog luka i promešati sa krompirom. Staviti u tiganj dve kašičice masti, premazati dobro dno
tiganja mašću, a odozgo staviti pripremljen krompir da bude do jednog santimetra debljine. Od ove mase
napraviti palačinku pažljivo i pržiti na umerenoj vatri dok odozdo porumeni. Okrenuti da i druga strana
porumeni, posoliti i pobiberiti po ukusu i dok je još vruće služiti.

PEČEN KROMPIR
Namirnice: 2 velika krompira, 3 kašičice masti, so, biber i peršun. Pošto dobro operemo krompir premažemo
ga mašću. Naseći zatim krompir na okrugle kriške. Sa ostatkom masti premažemo pleh i u njemu stavimo
kriške od krompira. Posoliti i pobiberiti. Poklopiti i peći u rerni oko 20 minuta dok krompir omekša. Vatra
mora biti umerena. Kriške okrenuti da bi porumenele sa svake strane. Posuti odozgo peršun i odmah služiti.

FRANCUSKI KROMPIR
Namirnice pripremiti: 1 kilogram krompira, 3 jajeta, 40 grama masti ili 2 kašičice, 2 deci vrhnja. soli, bibera,
vode po potrebi.
Krompir se opere, skuva, očisti i izreže na liske. Jaja se tvrdo skuvaju, ogule i takođe izrežu na liske. U
namazanu tepsiju slože se naizmenično red krompira red jaja, a završava se s krompirom. Redovi se sole i
bibere. Odozgo se prelije vrhnje i peče u rernu 1/2 sata. Meću krompir i jaja mogu se mešati kuvane na liske
rezane suve kobasice.
MUSAKA OD KROMPIRA
Kilogram krompira iseći na kocke. U sto grama masti narezati jednu glavicu crnog luka, propržiti malo a zatim
dodati 300 grama mlevenog svinjskog ili goveđeg mesa i njega zajedno sa lukom malo propržiti. Posoliti po
potrebi krompir i meso. U šerpu ređati red krompira red mesa dok nestane, na vrhu poželjno je da bude
krompir. Zatim naliti mleka da oplovi krompir. Staviti šerpu u zagrejanu rernu da se peče. Kada je upola
pečeno umutiti 3 jajeta sa malo mleka i vegete, izvaditi šerpu iz rerne naliti umućenim jajima i mlekom i
ponovo vratiti u rernu da se dopeče.

RESTOVANI KROMPIR
Oprati 1 kilogram krompira, skuvati, očistiti ga i izgnječiti sa viljuškom. U 150 grama masti narezati 3 glavice
crnog luka srednje veličine ispržiti staviti aleve paprike, soli i malo vegete. U tu zapršku sipati izgnječen
krompir izmešati i još malo propržiti. Uz restovani krompir mogu se služiti šnicle spremane ka razne načine
ili jaja pržena na oko.
KUPUS U ISHRANI
 Kupus je veoma korisna namirnica gledano aspekta njene hranljive vrednosti i vitamina.
U svežem kupusu ima dosta vitamina A, B i C. U kiselom ima najviše vitamina C zatim vitamina B dok
vitamina A nema uopšte. Međutim ni u kom slučaju ne treba smatrati da kiseo kupus ima manju vrednost od
svežeg. Naprotiv sama činjenica da kiselog kupusa ima u toku zime, u sezoni kada nema svežeg voća i
povrća, čini mnogo, a posebno što kiseo kupus ima i svoj raso koji je takođe hranljiv i preporučuje se da se
što češće pije u toku zime i početkom proleća.
Kiseo kupus, to je ustvari zimska hrana jer se u velikim količinama može ostaviti, Na koji način se priprema za
zimu može se videti u odeljku zimnice, u ovoj knjizi. Kao i svako drugo povrće i voće i kupus je bolje što više
koristiti u presnom svežem stanju nego v konzerviranom. Ali i ovde je bitno napomenuti da od načina pripreme
i higijene prilikom ostavljanja kupusa, kao i kasnijeg rukovanja, odnosno vađenja iz kace radi obroka, zavisi u
kolikoj meri će se zadržati čist raso koji može da se pije i kupus da ima lepu žutu boju.

U kiselom kupusu ima belančevina i ugljeni hidrati. Dok masti i nema. Ali to je kalorična hrana. Korisna je i za
odrasle i za decu, te napominjemo da deci treba davati što više kiselog kupusa ne samo u obliku spremljenog
jela nego i u vidu salate.

SALATA OD KISELOG KUPUSA

Treba pripremiti 1 kg. kiselog kupusa, 4 kašike ulja, malo slatkih paprika i soli. Ove namirnice dobro
izmešati. Može se dodati koji češanj od belog luka a ne mora.

SALATA OD SVEŽEG KUPUSA

Namirnice: 2 šolje struganog svežeg kupusa, 1 seckan celer, sok od 1/2 limuna. Sve
zajedno pomešati i servirati.

SALATA OD KUPUSA TOPLA

Namirnice: 3 šolje sitno sečenog kupusa, 1/4 šolje seckanog luka, 3/4 šolje sveže spremljenog preliva
za salatu.
Pomešati sve zajedno u jednoj čaši ili u činiš Ako kupus nije dovoljno topao zagrejati ga na pari. Protresti i
odmah služiti.

KUVANI KUPUS
Namirnice: 1 glavica kupusa manja, 1 nepuna kašičica kima, soli i bibera.
Od glavice kupusa skinuti gornje listove, i iseći kupus na 8 delova. Oprati ga u vodi i preliti sa malo
posoljene i dobro vrele vode, Kuvati na jakoj vatri da brzo provri. Zatim ostaviti da se dalje kuva da kupus
omekša. Kuvanje treba da traje oko 20 minuta. Ocediti, posoliti i pobiberiti.

SARMA OD KISELOG KUPUSA

750 grama mesa (1/2 goveđeg, 1/4 svinjskog) 2 i po kilograma kupusa, 1/4 kilograma suvih rebara, 3 do 4
glavice luka, 2 češnja belog luka, 1 šolja pirinča, dosta bibera, aleve paprike, 3 do 4 crvene papričice. U
mleveno meso staviti iseckan luk, pirinač, 1 ljutu papriku, izdinstan luk dosta bibera, i sve dobro izmešati.
Uviti u liske kupusa sa kojih je odstranjen koren. Staviti na dno šerpe nekoliko liska kupusa, a zatim ređati red
sarme, red slanine i suvih rebara, ubaciti biber u zrnu, 2 do 3 crvene papričice i po volji 1 do 2 liske lorbera.
Naliti vode da sarme ogreznu i staviti da se kuva na tihoj vatri. Na kraju u tiganju propržiti na masti 2 kašike
brašna, 1 kašičicu aleve paprike soli i malo vode. Naliti na sarmu, još malo krčkati na vatri (oko 1/2 sata) i
dodavati vode po potrebi. Zatim sarmu zapeći u rerni a ne mora.

PODVARAK OD KISELOG KUPUSA

Uzeti kilogram i po kupusa kiselog (ribanca), masti po potrebi, 2 glavice srednje veličine crnog luka. Iseckati,
staviti u mast, propržiti zatim luku dodati aleve paprike pa u tu zapršku sipati kupus. Sve to zajedno dinstati
dolivajući po malo vode da ne bi kupus zagoreo.
Kad se kupus prodinsta dodati mu pola kilograma svinjskog mesa zatim staviti, podvarak u zagrejanu
rernu i pe
ć
i dok bude gotovo. Na podvarku
se mo
ž
e pe
ć
i
ć
urka, guska itd.
TABELA KOLIČINE VITAMINA U SVEŽEM ILI KISELOM KUPUSU
Vrsta namirnica Vitamin A Vitamin B Vitamin C Sveži kupus
obimno obimno obimno Kiseli kupus -dovoljno dosta

TABELA -U JEDNOM KG KUPUSA IMA

Belančevina Masti Ugljenih hidrata Kalorija 27 grama -5
grama 360

SUPA OD RASOLA
Pripremiti namirnice: 250 grama kiselog kupusa, 4 kašike ulja, 1 litar rasola od kiselog kupusa, malo
peršuna, slatkih paprika i celera.
Iseckati na sitno kiseo kupus, celer, peršun i paprike pa dobro promešati sa uljem i rasolom od kupusa. Ova
supa se ne kuva, te ima prednosti jer su namirnice u presnom svežem stanju, a to znači da su zadržale
hranljivu vrednost i vitamine.

SRPSKI KISELI KUPUS

Pripremiti namirnice: 1 kg. kiselog kupusa, 3 glavice crnog luka, 500 grama svinjskog suvog masnijeg
mesa, 100 grama slanine, peršun, celer, soli i slatkih paprika po ukusu.
Izrezati meso na parčad, slaninu naseckati, luk takođe naseckati i pržiti luk i slaninu dok požuti. Preko ovoga
se slaže red kupusa red mesa, seckanog peršuna, soli, bibera i paprike. Zaliti vodu tako da kupus bude
prekriven i kuvati. Treba da bude u toku kuvanja poklopljeno. Kuva se bez mešanja oko pola sata na umerenoj
vatri.

SEKILJI GULAŠ
Pripremiti namirnice: Pola glavice kiselog kupusa (srednje veličine), 500 grama svinjskog mesa, 2 kašike
masti, 1 glavicu crnog luka, čašu od 1 dl. milerama, soli i slatkih paprika po ukusu.

Seckani luk pržiti na masti. Kada požuti dodati meso oprano dobro i narezano na parčad. Posoliti po ukusu.
Dinstati dalje poklopljeno dok napola omekša. Tada dodati papriku i kupus i dalje dinstati uz dolivanje vode,
dok bude gotov. Na kraju dodati mileram Može se služiti uz varivo krompir.

MEŠANA SALATA OD KISELOG KUPUSA

Pripremiti namirnice: 1/2 kiselog kupusa, 2 komada kiselih jabuka, 2 glavice crnog luka, sok od 1 limuna, 4
kašika ulja. slatke paprike i soli po ukusu.
U činiji za salatu dobro izmešati seckan kiseli kupus, rendane jabuke i rendani crni luk, limunov sok, ulje,
paprike i soli.
Može se servirati samostalno ili uz varivo kao krompir ili jaja.
SO
Č
IVICE U ISHRANI
Sočivice u ishrani su praktične jer se mogu upotrebljavati za jelo u svežem stanju i u konzerviranom,
odnosno kao suvo povrće za zimu.
Kao i namirnica krompir i sočivice (pasulj, grašak, leća, bob) su veoma korisne u ishrani, ali zbog nedostatka
uglavnom masti, moraju se dopunjavati. Osim toga sočivice u suvom stanju imaju vrlo tvrdu koru što
pričinjava u kuvanju prilično poteškoća. One se moraju duže kuvati od ostalog povrća, ali ako se vriš
prethodno potapanje, to su namirnice koje neće tražiti mnogo rada prilikom njihovog kuvanja, te se čak mogu
ubrojiti i v red namirnica brze pripreme.

Sočivice u sebi najviše sadrže belančevine. Naročito leća 26%, zatim pasulj 23%. Zatim sočivice sadrže dosta
skroba, I poznato je da skrob razvija u organizmu toplinu, a to znači da će biti više kalorija. Napomenuli smo
već da sočivice u pripremi za jelo treba dopunjavati. To je zbog neznatne količine masti u sočivicama.
Međutim prilikom kombiniranja sočivica sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla trebamo
paziti da ne pretrpamo jelo suvišnom mašću da ne bi došlo do taloženja masti u organizmu. Naime. dovoljna je
sasvim mala količina mesa da bi porcija od sočivice zadovoljila potrebe organizma u pogledu masti.

U pogledu vitamina u sočivicama variraju količine raznih vitamina kao što su A, B], B2, dok vitamina C ima
manje. Međutim nedostatak vitamina C u sočivicama nadoknadićemo ako sočivice garniramo sa kupusom.

Pored gornjih sastojaka sočivice sadrže razne soli, gvožđa i drugo.

Kao što su vitamini zaštitne materije u organizmu i štite ga od raznih bolesti, tako su i ove druge materije
korisne. Na primer gvožđe je potrebno za pojačanje krvi. Znači trebamo voditi računa da u ishrani, pošto
sočivice već koristimo, da ih kombinujemo sa drugim namirnicama tako da budu hranljive. ali pri tome treba
paziti sa kojim namirnicama se kombiniraju, da ne bi došlo do natrpavanja nekih hranljivih materija. A to je
opšte pravilo v ishrani. Poznavanje namirnica, njihovih hranljivih materija, vitamina, jer samo tako nećemo
korisnu namirnicu pretvoriti u nekorisnu.

Od sočivica mogu se pripremiti jela na razne načine. To su variva, supe, salate i naravno u raznim
kombinacijama sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla.
Treba postići potpunu raznovrsnost u pripremi sočivica Posebno što su to namirnice sa širokom primenom,
odnosno vrlo često su na jelovniku. Pa da ne bi hrana bila jednolična trebamo se truditi da ih kombinujemo
uvek sa nekom novom namirnicom, a za koju znamo da u sebi sadrži veće količine masti. Takođe je važno da
se prilikom kuvanja sočivice prethodno potope, ili da se njihova kora potpuno rastvori, a to je potrebno radi
što boljeg varenja, i iskorišćavanja hranljivih materija.

Suve sočivice treba da budu potopljene pre kuvanja najviše 12 časova. To se odnosi na sočivice koje imaju
tvrdu ljusku. Spoljni omotač pasulja i graška zahteva da stoji mnogo duže potopljen u vodi, nego sočivo
koje ima fini spoljni omotač.
Ako je voda u kojoj kuvamo sočivo krečna stavite u nju, i to oko sredine kuvanja sode bikarbone ili soli.
Prilikom sastavljanja jelovnika trebamo znati da po osobi suve sočivice dolaze 70-90 gr. ukoliko su u
pitanju jela, a za supe stavlja se 15-20 grama po osobi.

TABELA — HRANLJIVE MATERITE NA 1 KG

namirnica grama grama grama toplotna ]ed. Vrsta
Belančevine Macti Skrob Kalorije
Pasulj 237 17 473 3.150 Grašak 234 19 527 3.410
Leća 260 19 528 3.410
SALATA OD PASULJA
Skuvati pasulj, ocediti i pomešati sa više glavica crnog luka isečena na listiće. Dodati bibera, sitno
iseckanog belog luka i peršuna. Izmešati malo ulja, sirćeta i soli i preliti pasulj. Pasulj se za ovu salatu
može prethodno ispasirati.

ČORBA OD SOČIVA
Preliti 200 grama graška hladnom vodom. Zatim staviti da se kuva. Kada voda proključa iscediti sočivo i
staviti ga ponovo u litar vrele slane vode, sa strukom praziluka, kriškom celera, jednom šargarepom i
glavicom crnog luka. Kuvati ovo još dva sata, iscediti supu kroz đevđir i dodati 75 grama kuvanog pirinča i
putera veličine oraha.

SALATA OD SOČIVA
Staviti 300 grama sočiva u hladnu vodu, a zatim ga zagrejati dok počne da vri. Kada sočivo bude napola
kuvano posoliti vodu Još na samom početku, kada budete stavili sočivo dodati mu celer, crni i beli luk. Iscediti
sočivo i sipati u posudu predviđenu za salatu. Sipati sirće, garnirati filetima od sardine i krugovima od
isečenog crnog luka. Odozgo sipati isitnjeni peršun.

MUSAKA OD BORANIJE
1 kg. boranije očistiti, oprati i iseći po dužini. Posoliti i staviti da se prži sa glavicom sitno isečenog crnog
luka. Prži se u poklopljenoj šerpi i po malo se doliva voda. Kada je boranija mekana tj. upržena, doda joj se
so, aleva paprika, biber, sitno isečen beli luk, jedna zelena paprika, paradajz i peršun. Sve dobro promešati i
naliti umućenim jajetom i mlekom. (Pola litre mleka sa 3 jajeta). Ovako pripremljenu musaku peći u rerni.

BORANIJA SA KROMPIROM
1 kg. boranije, 1 kg. krompira, 1/2 kg. mesa, 3 kašike masti, 1 glavica crnog luka, aleve paprike i soli.

Na masti ispržiti glavicu iseckanog crnog luka, dodati aleve paprike. U zapršku staviti prethodno
očišćenu, opranu n na pola isečenu boraniju. To polako dinstati a kad se malo prodinsta boranija dodati joj
meso, očišćen, opran i isečen krom pir na kocke, soli po potrebi, malo vegete i vode jednu polovinu litra.

Staviti u vruću rernu da se ispeče.

GRAŠAK SA SVINJSKIM MESOM

Kilogram i po graška, 300 grama svinjskog mesa, 1 glavicu crnog luka, 3 kašike masti, soli, malo belog
luka i lišća od mirođije.
Grašak se očisti i opere. U šerpu se stavi mast i u nju se nareže sitno crni luk, doda se grašak i meso. To se
polako dinsta dolivajući mu po malo vode da ne zagori Kada se grašak i meso izdinsta dodati soli po potrebi,
sitno iseckanog belog luka i mirođije takođe sitno iseckane.

PASULJ SA SUVIM REBRIMA

Namirnice: 200 grama pasulja, 300 grama suvix rebara, 1 glavica crnog luka, malo belog, 2 kašike masti,
aleve paprike, 1 kašiku brašna, soli i malo vegete
Pasulj oprati a takođe i suva rebra, staviti u lonac u koji smo sipali 3 litre vode. Kad pasulj provri dodati mu
iseckan beli i crni luk, i sve zajedno kuvati, dolivajući vode po potrebi u toku kuvanja. Kada se pasulj skuva
napraviti zapršku. Mast se rastopi u tiganju. Dodati 1 kašiku brašna Kada se brašno isprži doda se aleva
paprika, vegeta i so Sa tom zaprškom se zaprži pasulj i još malo prokuva.

PREBRANAC OD PASULJA
400 grama pasulja, 2 deci ulja, 5 glavica srednje veličine crna luka, 2 glavice belog
luka, soli, aleve paprike, malo bibera i vegete. Staviti u lonac sa vodom pasulj da se
kuva. Kada je pasulj skoro skuvan počistiti beli i crni luk na crni luk na sitno iseckati. U
šerpu sipati
ulje. Zatim stavljati red pasulja red luka. Preko svakog reda sipati malo ulja i stavljati alevu papriku, bibera,
soli i ve
gete. Tako sve dok nestane namirnica. Staviti u rernu da se prebranac zape
č
e.
MESO Y ISHRANI
 Glavna uloga mesa u ishrani je da obezbedi potrebnu količinu belančevina. Poznato je naime da je meso
bogato mastima. Posebno svinjsko meso od svinja koje se specijalno i tove za mast i razne druge mesnate
prerađevine. Razna variva na primer od sočivica, krompira i drugih potrebno je dopunjavati mesom, posebno
zbog neznatne količine masti u njima.
Osećaj potrebe za ovom namirnicom je veća od stvarne potrebe jer belančevine mleka i jaja imaju istu
vrednost kao i belančevine mesa. A u pogledu vitamina grupe B, koji se nalaze u mesu, kao i mineralnih soli
na primer fosfora i gvožđa i njih možemo obezbediti iz drugih znatno jeftinijih namirnica. Ovo napominjemo
zato da bi dali do znanja kako ova namirnica nije nezamenljiva. Meso je ipak značajna namirnica jer su jela sa
njim ukusnija. Zatim to je namirnica koja se rado troši, a poznato je da svaka namirnica koja se rado jede, da
se bolje i vari.
Potrošač ne razmišlja mnogo o hranljivoj vrednosti mesa. Ali pored gornjih navoda možemo ipak spomenuti
da je meso namirnica koja sadrži sve sastojke potrebne organizmu. Meso ili neka druga belančevina
životinjskog porekla treba da uđu u sastav obroka, ali u ishrani je osnovno pravilo da svaki obrok mora biti
raznovrstan.
Na selu se troši meso većinom od svinja bez sanitarne kontrole, pa se preporučuje da takvo meso mora
biti uvek dobro kuvano ili pečeno. Meso od nepregledane stoke može biti zarazno, te u koliko se dobro
skuva klice uginu. Najsigurnije ustvari je ipak meso na kome postoji žig sanitarnog organa.

Možemo i prilikom kupovine mesa da vidimo da li je sveže. Na primer dobra govedina je sjajna, crvena, sa
potpuno belim masnim delovima. Ako je meso tamnocrveno a loj žućkast, u pitanju je meso starog govečeta.

Sveža mlada ovčetina je svetlocrvena a loj beo. Žućkast loj ima samo stara ovca.
Dobra svinjetina je svetloružičasta, ima nežne žilice sa potpuno belom slaninom.
Meso se od svih namirnica mora čuvati na hladnom mestu. U frižideru ga treba čuvati u staklenim ili
porculanskim sudovima. Ako nedostaje frižider treba čuvati na hladnom mestu i to najbolje uvijeno u čistu
krpu od lanenog platna natopljeno v sirće.
Prilikom pripreme mesa kožu i žile treba odvojiti a isto tako i kosti. Kosti produžuju vreme kuvanja, a sem
toga meso počinje da se kvari uvek prvo oko kostiju Meso ne treba soliti pre upotrebe. Jer so izvlači vlažnost i
meso gubi ukus i hranljivost, a postaje žilavo. Masna mesa prže se u sopstvenoj masti i onda su finija.
Nemasna mesa najbolje je namazati uljem. Masnoća se stavlja odozgo i sa donje strane većih komada mesa.
Ako se meso puni slaninom, treba paziti da sok može slobodno da otiče. Masnoća sa suviše masnog mesa se
može ocediti i koristiti za pečenje.

Kuvanje mesa zavisi od njegove debljine i od kvaliteta. Da li je meso kuvano može se ispitati pritiskom
velike ravne kašike Ako se ugiba, kuvano je. Ako se elastično vraća treba produžiti kuvanje.

Meso treba kuvati na ovaj način: staviti meso u ključalu vodu. Kuvati na tihoj vatri Pri ovakvom kuvanju
meso ostaje meko, a supa bistra.
Dinstanje mesa vrši se ovako: meso staviti u vrelu mast i pržiti bez poklopca. Dodavati postepeno vrelu vodu i
dinstati pod poklopcem. Tečnost treba da dopire do 1/4 visine mesa. Ako se od ovoga soka pravi sos, treba mu
dodati supe po ukusu.
Meso treba peći ovako: Najbolje se peče ako ne leži direktno u sudu, već na rešetki koja je stavljena preko
suda. U sud se stavi voda iako se pečenje kratko peče dodati u vodu razne dodatke kao što su zelen, paradajz,
pečurke i slično. Ako se meso peče duže onda ove začine dodati u polovini vremena pečenja. Ako je meso
posno voda se sipa odmah, ako je masno voda se nalije nešto kasnije. Meso treba stalno prelivati sokom.

HRANLJIVA VREDNOST 100 GRAMA MESA

бела Угљени калци- Гвожђе витамини

н- маст хидрати јум
чевин и
е
Говеђе 20,5 3,5 0,6 11 2,3 30 0,07 0,17 - 3,9
Телеће 19,1 3,1 0,5 11 2,3 4 20 0,14 0,26 - 6,4
Свињск
15,2 31,0 0,4 8 2,3 - 0,93 0,19 - 2,3
о
Кокошј
Mlada
ž
ivina raspoznaje se po nogama i kljunu koji su ne
ž
ni i svetle boje. Meso je belo i fino.
Radi čerupanja živinu treba popariti ključalom vodom. A čišćenje se vrši na ovaj način Raseći kožu ispod
vrata. Odmah izvući i iznutrice, odseći vrat, izvaditi želudac, pluća i džigerice. Oštrim nožem napraviti kružni
zarez oko trtice m tu izvući ostale iznutrice. Vrati samo džigericu i želudac. Kad se odvaja žučna kesica mora
se dobro paziti da ne prsne. Pre vraćanja iz želudca se istisne sadržaj i uklone se spoljni izraštaji i smuđenje a
to znači da se već očerupano pile stavlja u plamen. Za ovo najbolje je koristiti plinski plamen, ili plamen
špiritusa sipanog u posudu. Znači samo treba oprliti ostatke perja.

SALATA OD GOVEDINE
Ohlađenu skuvanu govedinu iseći na sitne kockice. U sud za salatu staviti dve kašičice senfa, so š, bibera,
malo sirćeta, 7-8 kašičica ulja, malo peršuna, celera i dva sitno seckana tvrdo obarena jajeta. Sve dobro
izmešati i preliti ovom masom meso. Možete ovome dodati i sitno sečenu zelen iz supe. Ova salata se pravi
na jedan čas pre upotrebe.

JEZIK SA RENOM
Topli jezik iseći na režnjeve m služiti sa struganim renom natopljenim u sirćetu.

JEZIK U PARADAJZ SOSU

Skuvati paradajz sos ovako: Propržiti na masti ili ulja, 1-2 kašike brašna da porumeni. Sipati paradajz sok da
sos ne bude suviše redak i suviše gust i prokuvati. U mesto soka od paradajza može se dodati paradajz pire, ali
u tom slučaju dodati po potrebi vode. U ovaj sos staviti režnjeve jezika i još malo prokuvati ili stavljati
režnjeve jezika na tanjir i prelivati sosom.

AJMOKAC OD MESA
Pripremiti namirnice: 500 grama mesa. 150 grama masti, brašna, soli bibera, belog luka i vegetu po ukusu.

Iseći meso na šnicle, ili tražiti tako isečeno u mesari. Posoliti svako parče posebno i stavljati ga u brašno, a
zatim na vreloj masti. Pržiti dolivajući po malo vode da ne bi zagorelo. Kada je meso prženo dodati vegetu,
bibera i sitno iseckanog luka.

GOVEĐA SUPA
Pripremiti namirnice: 500 grama govedine za supu, 2 litra vode, šargarepe, peršuna, celera, malo bibera i
soli.
Meso se opere, metne u hladnu vodu i počne kuvati. U međuvremenu se očisti, opere i izreže zelen na
režnjeve, te se zajedno sa proprženim lukom doda u supu. Kuvati dalje, pa se supa posoli, poklopi i ostavi da
kuva polagano, na umerenoj vatri 2-3 sata. Kada je skuvano povući lonac sa šporeta i ostaviti da stoji par
minuta, posle toga se polako procedi, ponovo se kuva supa i njoj se mogu pridodati razni dodaci za supu
(rezanci, fida, nokle, jaje razmućeno, itd.). Prilikom posluživanja zbog vitamina može se dodati zelen i peršun.

Meso je takva vrsta namirnice da se od njega mogu praviti jela na mnogo raznih načina. Baš zato što može
biti dodatak svakom jelu u obliku dinstanog. pečenog ili kuvanog mesa, mi ovde i nećemo dati puno
recepta. Ali napominjemo da se meso dodaje varivu, a ne varivo mesu. odnosno kuva se povrće sa mesom.
Ovo napominjemo zbog razmere hranljivih materija i efekata raznovrsnosti u ishrani.
PIRINA
Č
U ISHRANI
PROSTO KUVAN PIRINAČ
Oprati šolju pirinča, dodati na pirinač 2 šolje vode, pokriti i pustiti da se pokriven kuva. Kada je kuvan uzeti
kašiku masti. dobro je ugrejati i preliti odozgo po pirinču.

PILAV SA SPANAĆOM
Skuvati spanać u slanoj vodi, rashladiti, iscediti dobro, iseckati. Za pola kilograma spanaća zagrejati 50-60
grama putera, dodati spanać, posoliti ga i pobiberiti. Pustiti ga da se malo prži, mešajući kašikom. Ukloniti
šerpu sa vatre, dodat u spanać ravnu količinu pilava sveže kuvanog, 1 celo jaje i 3 kašike istruganog sira. To
sipati u jedan plitak sud, posuti po površini istrugan sir, pomešan sa sredinom od hleba. Preliti rastopljenim
puterom i metnuti da se zapeče 10-15 minuta rerni.

ZELENA SALATA SA PIRINČOM

Kuvati salatu u slanoj vodi 10-15 minuta. Rashladiti, iscediti, otvoriti svaki komad salate u sredini i ispuniti
pirinčem i sirom parmezanom. Zatvoriti svaki komad salate vrlo pažljivo i kuvati na tihoj vatri tako da
salata sačuva svoje sokove.

PIRE OD PIRINČA
Spremati supu od kokoške, parčeta teletine i malo povrća. Zasebno uzeti 200 grama malo prokuvanog pirinča,
staviti ga u jednu malu šerpu sa supom i kuvati da bude gust. Izgnječiti ga i propustiti kroz sito. Kad je
kokoška kuvana, procediti supu i skinuti mast. Razblažiti pire od pirinča sa 2 litre ove supe. Mešati dok počne
da kuva, ukloniti na kraj vatre i kuvati 35 minuta. Uzeti meso od kokoške skinuti kožu i dobro izgnječiti,
dodati parče putera i 4 živa žumanceta. Ovo procediti kroz gusto sito. Nekoliko minuta pre služenja, pomešati
sa supom ovo meso, dodati šećera, sipati u činiju, procedivši kroz gustu cediljku.

PIRINAČ ZA PREDJELA
250 grama pirinča, prokuvanog 20 minuta u 2 litre vode, soli po 10 grama na litar. Procediti i čim je
kuvan, rashladiti i ponovo procediti kroz belu krpu ili sito
Domaćica će se pobrinuti da sačuva vodu u kojoj se kuvao ovaj pirinač, koju će moći da prokuva sa
supom od ma kog povrća

DOMAĆI PIRINAČ
500 grama pirinča, 1 i po litra vode, 8 grama soli na litar, 250 grama slanine, isečene na kocke, 70 grama
masti,1 glavica sitno isečenog luka, jedna mala glavica kupusa kuvanog 12-15 minuta u vreloj vodi, dobro
isceđena.
Spravljanje: zagrejati mast u jednoj šerpi, dodati luk i slaninu. Čim luk počne da rumeni, staviti kupus i ostaviti
da se prži 10-12 minuta mešajući s vremena na vreme kašikom. Dodati zatim pirinča, malo soli i bibera. Treba
imati na umu da u slanini ima već soli i dodati je samo ako je potrebno. Kuvati 21 minuta, ukloniti sa vatre
pomešati sa pirinčom i nekoliko kašika istruganog sira.

ČORBA OD PIRINČA
Staviti pirinač u vrelu slanu vodu, prokuvati ga 2 minuta, procediti ga, pustiti da se rashladi ponovo
procediti, metnuti ga u šerpu i dodati dvaput toliko vrele čorbe. Poklopiti šerpu i kuvati 20-25 minuta na tihoj
vatri Čim je pirinač gotov može se dodati u čorbu.

ČORBA OD PIRINČA BEZ MESA

Istopiti parče putera u šerpi. Dodati glavicu iseckanog luka i jedan sitno isečen praziluk. Pustiti da porumeni,
a zatim dodati 500 grama brižljivo očišćenog i opranog pirinča. Mešati pirinač dok se dobro zagreje, naliti
pirinač sa 3-4 litre vode, prokuvati i zatim ga ukloniti na kraj vatre. Dodati 3-4 karanfilića, soli koliko je
potrebno malo peršuna
i kuvati polako. Deset minuta docnije dodati
č
etvrt kilograma sve
ž
eg gra
š
ka. Kad su pirina
č
i gra
š
ak kuvani, izvu
ć
i per
š
un i karanfili
ć
. Dodati u supu par
č
e dobrog putera i sipati u
č
iniju. Ova supa treba da je malo gu
šć
a.
SUPA OD PIRINČA S MESOM
Spremiti supu od 1 kilograma goveđine, jednog parčeta svežeg svinjskog mesa i parčeta jedne kokoške,
povrća, soli i vode koliko je potrebno. Kad je meso skuvano, procediti supu kroz gustu cediljku u drugu šerpu,
kuvati i dodati pirinač. 500 grama na četiri litra supe i mešati kašikom s vremena na vreme. Pustiti da se kuva
polako. Dodati malo peršuna. Kad je pirinač gotov, skinuti sud sa vatre i sipati supu u činiju. Služiti odvojeno
meso i kokošku.

PUNJENI PLAVI PATLIDŽANI

Na isti se način spremaju kao i crveni patlidžani. U ovom slučaju plavi patlidžani prepolove se uzduž i isprže
na zejtinu. Izdubiti ih, pomešati sa pilavom u koji se doda nekoliko kašika paradajza, i ako se hoće 3-4 kašike
istruganog sira. Ispuniti ovim patlidžane. Posuti odozgo nastruganim sirom, preliti puterom i nekoliko
trenutaka ostaviti u rerni. Olako preliti paradajz sosom.

PIRINAČ S PAPRIKOM
Staviti da porumeni vrlo lako. jednu kašiku sitno iseckanog luka u 50 grama putera, dodati 2 kašičice slatke
aleve paprike i 250 grama pirinča. Mešati pirinač drvenom kašikom dok se dobro zagreje. Naliti sa 1 i po litar
vrele čorbe od mesa ili ribe. Poklopiti šerpu, staviti u rernu i peći 18-20 minuta. Izvaditi šerpu i pomešati u
pirinač nekoliko komadića putera. Ovaj pirinač može da služi kao dodatak uz meso, ribu i divljač.

PILAV
Upržiti olako kašiku sitno isečenog luka, 50 grama putera i pomešati sa 250 grama pirinča, malo soli i bibera.
Mešati pirinač kašikom 2 minuta takv da se pirinač dobro pomeša sa puterom. Usuti u to pola litra vrele supe,
poklopiti šerpu i staviti je u rernu. Kuvati 18 minuta. Izvući šerpu, ukloniti je sa vatre i izmešati pirinač sa 30-
40 grama putera. Ovako spremljen pilav može da služi kao dodatak mnogim jelima od ribe, mesa, živine i
divljači.

ENGLESKI PIRINAČ
Skuvati pirinač u slanoj vodi. Iscediti, sušiti ga u toplom salvetu, staviti u činiju i preliti rastopljenim
puterom. Sa ovim pirinčem može se pomešati, ako se hoće trećina od njegove težine skuvanog graška na
engleski način. Ovaj pirinač može da se jede kao povrće ili da se služi kao dodatak uz meso.

PORTUGALSKI PIRINAČ
Zagrejati u jednoj šerpi 3 kašičice maslinovog zejtina, dodati jednu dobru kašiku sitno iseckanog luka. Čim
počne da rumeni, dodati 250 grama pirinča, 2 crvene slatke paprike ispečene, oljuštene i iseckane, 2 dovoljno
zrela patlidžana, oljuštena i isečena, malo soli, bibera i naliti pola litra vrele supe. Poklopiti šerpu i staviti u
rernu. Kuvati 20 minuta. Sa ovim pirinčom se služe kobasice.

TURSKI PIRINAČ
Spremiti prvo ovčiju čorbu. Očistiti 500-600 grama pirinča. Metnuti ga u šerpu i naliti čorbom tako da
bude dosta iznad pirinča. Kuvati pirinač dok ne upije čorbu. Preliti tada sa 150 grama putera zagrejanog
dobro, poklopiti šerpu i staviti teg odozgo, držati na otvoru rerne 10 – 12 minuta. Ako je pirinač dobro
kuvan, zrna treba da se odvajaju jedno od drugog.
Š
PANSKI PIRINA
Č
Očistiti 450-500 grama pirinča. Iseckati jednu glavicu luka i malo ispržiti na puteru, naliti vodom tako da je
bude dosta iznad pirinča. Kuvati u otvorenoj šerpi. Pet minuta docnije dodati 100 grama šunke. ne masne. Kad
je pirinač skuvan i gust, dodati pečurke kuvane i isečene na sitnu parčad i začiniti alevom paprikom. Nekoliko
trenutaka docnije ukloniti sa vatre i dodati nekoliko komadića putera.

VODA OD PIRINČA
Kuvati u 2 litra vode 150 grama pirinča otprilike 10 minuta. Procediti ovu vodu i dodati 125 grama šećera,
nekoliko parčadi limuna ili pomorandže i držati na hladnom mestu. Ovo piće je hranljivo, higijensko i
prijatno da se pije za vreme tolikih vrućina.
Pirinač koji je služio da se spremi ova voda može da se upotrebi u supi od povrća, ili da se isprži na puteru,
ili još da se pomeša sa raznim povrćem, da bi se spravile salate koje služe kao predjelo.

PIRINAČ S BUNDEVOM
Za 6-8 osoba, izabrati 800 grama mlade bundeve, iseći je na tanke kriške, staviti u jedan sud, posoliti,
pobiberiti, preliti sa 4 kašike maslinovog zejtina i u to dodati 250 grama, pirinča kuvanog 2 minuta u slanoj
vodi i proceđenog. Dodati 1 trećinu litra vrele i malo posoljene vode. Sve sipati u jedan široki sud koji može
da uđe u rernu. Pokriti površinu mrvama od hleba (prezlom) pomešanom sa istruganim sirom i sa malo
zejtina. Peći na umerenoj vatri 10-15 minuta. Služiti iz istog suda.

TIKVICE S PIRINČOM
Izabrati male tikvice, oprati ih, osušiti servijetom, iseći na krugove. Za 6-8 malih tikvica, zagrejati 2 kašike
putera u šerpi, posoliti i pobiberiti ih, metnuti tikvice i polako pržiti. Čim su pržene pomešati sa istom
količinom pirinča. Sa 4-5 kašika izruganog sira, preliti rastopljenim puterom, staviti u rernu da se zapeče.
Mlada šargarepa isečena na krugove pržena na puteru sa nekoliko kašika vode, sprema se kao i tikvice.

PILAV SA JAGNJETINOM
Uzeti jagnjeći but, izvaditi kosti, iseći ga na parčad veličine oraha. Posoliti ih, pobiberiti i uvaljati u brašno,
pržiti na puteru na slaboj vatri. Čim meso porumeni, preliti paradaizsosom. Služiti u isto vreme sa
„indijanskim pirinčom― ili sa pilavom. Isto tako može da se meso pomeša sa pilavom i u tom slučaju služi
se sos zasebno.

LAKI PIRINAČ
Pošto so opere pirinač, stavi se da se kuva u supi sa slaninom isečenom na kockice i prethodno propržiti na
puteru. Pobiberiti i posoliti po potrebi. Može se služiti preliven paradajzsosom.

TELEĆI PILAV
Mera za 5-6 osoba izabrati parče teletine 600-700 grama, iseći ga na parčad veličine oraha posoliti, uvaljati
u brašno i ispržiti na tihoj vatri. Zatim pomešati sa 250-200 grama pirinča skuvanog za pilav.

Teleće meso može se zameniti telećom džigericom, na isti način isprženom, kao i bubrezima.

FILOVANI KUPUS ZA GARNIRANJE

Odbaciti tvrdo lišće od jedne glavice kupusa srednje veličine. Odvojiti lišće i pažljivo ga oprati. Kuvati ga u
mnogo vode, ostaviti da se ohladi i iscediti. Izabrati toliko velikih listova, koliko hoće da se pravi malih
kupusa, a ostatak kupusa sitno iseckati. Metnuti glavicu sitno iseckanog luka da lako porumeni u nekoliko
kašika masti ili putera, dodati za 10 malih kupusa 250 grama sitno isečene slanine ili istu količinu samlevenog
mesa. Pržiti nekoliko minuta i dodati iseckan kupus poklopiti i tako pržiti 8-10 minuta, mešajući s
vremena na vreme ka
š
ikom. Posoliti, pobiberiti i dodati otpril
ike istu koli
č
inu pilava. Na svaki list metnuti po 3 ka
š
ike kupusa pirin
č
a, zatvoriti ga, daju
ć
i mu oblik lopte. Pore
đ
ati u jedan sud, namazati puterom, pokriti slaninom i naliti
č
orbom. Zaklopiti sud i metnuti u rernu na umerenu vatru. Ostaviti 25-30 min
u
ta da se te
č
nost upije.
PILAV OD BAKALARA
Mera za 3 osoba: 1 kilogram ribe. Iseći ribu na parčad veličine oraha, posoliti, pobiberiti i uvaljati u brašno.
Otpatke od ribe prokuvati u dve trećine litra vode sa lorberom, peršunom, isečenim lukom, celerom, biberom i
soli (10 grama). Kuvati 15-20 minuta i procediti. Pola sata pre služenja skuvati 250 grama pirinča za pilav koji
treba naliti ovom supom. U isto vreme ispržiti na tiganju spremljenu parčad bakalara, ili na zejtinu ili na
puteru. Čim su riba i pirinač gotovi, pomešati ih i služiti sa kakvim sosom.

PIRINAČ SA KOBASICAMA
Ispržiti sveže kobasice. Izvaditi ih iz šerpe, ostavljajući mast u koju treba metnuti sitno isečenog luka. Pržiti,
ali da ne porumeni. Dodati dve čaše pirinča,, mešati kašikom dva minuta. Naliti 4-5 čaša vrele supe. Malo
prokuvati. Dodati malo peršuna, bibera, 2 kašike proceđenog paradajza i najzad kobasice. Kad je pirinač
skuvan. ukloniti šerpu sa vatre i poređati na činiju tako da kobasice budu do pirinča.

POSNA ČORBA
Iseći na krugove celer i kuvati 10 minuta u slanoj vodi, iscediti i ispržiti na zejtinu. Posoliti, pobiberiti i dodati
vrele vode. Kad je celer kuvan, izgnječiti ga i čorbu sipati u činiju preko ribljih knedli.
RAZNE
Č
ORBE I JELA
POHOVANI KELJ
Dobro očistiti i oprati kelj, iseći ga na kriške i obariti u slanoj vodi. Svaku krišku iscediti, uvaljati u brašno
pomešati sa prezlom, zatim u jaje i pržiti na puteru.

POHOVAN KARFIOL
Očistiti i oprati karfiol, skuvati ga u slanoj vodi, iscediti i odvojiti na malu parčad. Svako parče uvaljati u
brašno i prezlu, zatim u umućeno jaje i pržiti na puteru.

MUSAKA OD KARFIOLA
Očistiti karfiol od lišća i oprati ga, iseći na parčad i skuvati ga u slanoj vodi. Iscediti. Namazati jedan sud
puterom. ređati u njega red karfiola, red kuvanih jaja isečenih na krugove, dodajući s vremena na vreme po
koje parče putera. Poslednji red treba da je karfiol. Umutiti jaja. dodati mleko i malo soli, preliti preko
musake i peći.

ČORBA OD GRIZA
U 1 i četvrt litra vode kuvati 15 minuta 50 grama griza. Tome dodati soli, bibera, i jednu kašičicu putera ili
masti. Naposletku izrezati na sitne kockice malo slanine, propržene i sasuti u supu.

ČORBA OD PASULJA
Sitan beli pasulj skuvati zajedno sa najviše dve glavice luka. Kada je pasulj sasvim mekan propasiraj ga kroz
sito i pusti na tanku zapršku sa nešto više crvene paprike nego obično. Posoliti po ukusu. dodati malo sitno
iseckanog peršuna i na kraju pržene kocke hleba.

PARADAJZ ČORBA
Napraviti od 1 kašike masti i 2 kašike brašna lepu smeđu zapršku, dodati čorbe od kostiju ili vode, posoliti,
dodati pasiranih crvenih patlidžana i pustiti da se dobro prokuva. Zatim usuti pirinča i pustiti da se dalje
kuva. Kad je pirinač kuvan staviti u čorbu malo šećera.

KNEDLE ZA SUPU OD BRAŠNA

U dubok tanjir staviti kašiku masti, penasto je umutiti, dodati jedno celo jaje, pa opet dobro umutiti. Mast i
jaja posoliti i dodati toliko brašna, da se od mase mogu kašičicom vaditi knedle. Noklice stavljati u vrelu
supu i kuvati dok ne isplivaju na površinu supe.

KNEDLE OD RIBE ZA RIBLJU ČORBU

Manju ribu skuvati sa raznom zeleni pa ribu i zelen propasirati kroz sito. U propasiranu masu dodati malo
bibera, soli, kašiku ulja, jedno žumance i malo tucane zemičke. Masa treba da bude gusta da se od nje mogu
praviti knedle za riblju čorbu.

KOCKA OD GRIZA ZA SUPU

Od dva sveža belanceta ulupati čvrst sneg. Dodati četiri kašike griza, soli, dva žumanceta, pa sve dobro
pomešati. U šerpu sipati malo više masti, zagrejati i u nju sipati masu da se reš isprži. Kada je pržena iseći
je na pravilne kocke, staviti u zdelu i preko nje sipati vrelu goveđu ili živinsku supu.

BISKVIT KOCKE ZA SUPU

Dva žumanceta staviti u sud, dodati dve kafene kašike brašna, malo soli, ulupati sneg od dva belanceta. Pleh
namazati maslom, izručiti testo i peći u rerni. Kada se testo ispeče izvaditi ga iz rerne, izručiti na dasku,
ohladiti, iseći na kocke, preliti vrelom supom i odmah služiti.
Č
ORBA OD SITNE RIBE
Sitnu ribu oprati, očistiti i staviti na štednjak da se kuva. Ribi dodati od svakog povrća po jedan koren da se
kuva. Kad su zelen i povrće gotovi propasirati kroz sito, čorbu vratiti u lonac i zapržiti je sa 50 grama ulja,
varjaču brašna, malo aleve paprike sipati u ribu i kuvati. Kad se sve malo prokuva dodati bibera, soli i
iseckanog peršunovog lišća. Čorbu zakiseliti kiselom pavlakom, žumancetom sokom od limuna i služiti.

ČORBA OD PARADAJZA
Kilogram paradajza iseći na kriške i pržiti na sto grama ulja, dodati glavicu luka i pržiti zajedno. Zasebno
obariti vezu zeleni tom vodom naliti paradajz i kuvati dok ne bude mekan. Zatim čorbu procediti kroz sito,
vratiti u lonac i zapržiti tankom zaprškom. Pola sata pred ručak u čorbu dodati napravljene noklice l kad budu
gotove služiti

HLADNA ČORBA OD MOZGA

U šerpi zagrejati kašiku masti ili masla, dodati kašiku brašna i zapršku ispržiti rumeno. Na zapršku sipati
vodu, peršunov list, posoliti po ukusu. Čorbu na štednjaku prokuvati i staviti u nju očišćen od kožica i
isečen u kocke teleći mozak, da se i on kuva. Čorbu skloniti, zakiseliti limunovim sokom i služiti.

ŠKEMBIĆI GOVEĐI SA LUKOM

Uzeti kilogram goveđih škembića, dobro ih oprati, očistiti i obariti u slanoj vodi dok omeknu, pa kad su gotovi
iseći ih na četvrtaste komade l staviti na stranu. U šerpu staviti kašiku masti i na njoj ispržiti glavicu iseckanog
crnog luka i posuti ga sa alevom paprikom. U pržen luk dodati supu u kojoj su škembići kuvani ali ne mnogo
da škembići ne budu mnogo retki. Sok posoliti prokuvati i u njega dodati isečene škembiće. Služiti dok je
toplo.

MLADA PLOVKA U UMAKU OD PARADAJZA

Mladu plovku iseći na komade, mazati, posoliti i staviti u šerpu da se prži. U drugu šerpu zagrejati ulje i
ispržiti 2 glavice crnog luka i jedan koren peršuna, pola kilograma svežih pečuraka pa da se isprže naliti ih
jednom čašom bela vina i pržiti dok ne uvri polovina tečnosti. Uliti u pečurke 2 deci oceđena paradajza,
mast u kome se plovka pržila pa preliti umakom mesa i tako služiti.

TELEĆA DŽIGERICA U UMAKU OD PAVLAKE

U šerpu zagrejati jednu kašiku masti pa joj dodati pola kilograma teleće džigerice isečene na komade i
uvaljanu u brašnu staviti da se rumeno isprži sa obe strane. Preko pržene džigerice sipati deci kisele pavlake,
sitno isečen peršun, biber i so pa ostaviti dok ne bude mekana. Po potrebi dodati supe u umak i služiti sa
obarenim krompirom.

JAGNJEĆE GRUDI NADEVENE SA POVRĆEM

Četvrt kilograma spanaća obariti u slanoj vodi, ocediti vodu a zatim ga samleti, pomešati sa sto grama
seckane šunke, malo crna luka, ispržena na masti, soli bibera i malo majoneza. U ohlađenu masu dodati jedno
jaje i jednu zemičku natopljenu u vodi. Ovim nadevom napuniti pripremljene jagnjeće grudi, ušiti ih tankim
kanapom, staviti u pleh, preliti mašću i peći. Kad je pečeno iseći na komade i služiti.

GOVEĐA PEČENICA U PIREU OD KROMPIRA

Jednu celu goveđu pečenicu ispržiti na masti sa svih strana. Kilogram krompira obariti u slanoj vodi,
izgnječiti ga, dodati mu malo mleka i napraviti pravo pire. Prženu pečenicu uviti u pire vratiti u rernu, posuti
sa sitno seckanim peršunovim lišćem i peći u rerni još pola sata. Uz ovu pečenicu služiti neki od umaka.

MLADI PILIĆI NA KAJMAKU

Paru mladih pilića iseći vratove i krila. Spustiti piliće u šerpu sa zagrejanom mašću pa ih pržiti dolivajući
često vodom. Poklopiti ih i okretati s vremena na vreme da lepo
poru
mene. Gotove pili
ć
e izvaditi i ise
ć
i na komade. Za to vreme u
š
erpu staviti maslo ili mast
da se zagreje. U zagrejanu mast staviti kašiku brašna da se uprži ali da ostane belo. Dodati 125 grama mladog
kajmaka i dve kašike kisele pavlake, Naliti sve sokom u kome su se pilići pržili, dodati sok od limuna, posoliti,
promešati, pa u ovaj umak staviti isečeno meso da se malo u umaku prokrčka.

PILE U UMAKU OD ŽUMANCA

U šerpu zagrejati kašiku masla na mu dodati 2 glavice isečenog crnog luka. Zaklano i očišćeno pile očistiti od
utrobe i iseći na komade, posoliti ga i staviti na zagrejano maslo da se prži sa svih strana. Dodati mu iseckanog
peršunovog lišća, jednu kašiku prošeka, soli, bibera i pola kilograma očišćenih svežih pečuraka. Sve pržiti 15
minuta. Zasebno u zdelu razbiti 5 žumanaca i mutiti sa kiselom pavlakom pa sipati u meso. Propržiti i služiti
uz neko bareno povrće.

GOLUBOVI U UMAKU OD MASLA

U šerpu zagrejati kašiku masla ili masti, pa u zagrejanu mast spustiti 4 mlada očišćena goluba isečena na
polovine pa pržiti dok požute. Pržene golubove izvaditi iz masla a u isto staviti 1-2 kašike brašna i pržiti dok
porumeni. Naliti zapršku mlekom i mešati da ne bude mrvica. Posoliti, zakiseliti limunovim sokom, spustiti
golubove da se u soku malo prokuvaju i toplo služiti.

MLADI GOLUBOVI U UMAKU OD LUKA

U zagrejanu mast staviti pola kilograma crnog luka da se proprži a potom mu dodati 4 mlada očišćena
goluba isečena na komade sa sitnežom i pržiti dok porumeni. Meso malo posuti sa brašnom i naliti vodom,
kuvati dok bude mekano. Umak po potrebi doliti vodom i služiti ga dok je toplo.

PILE U UMAKU OD ORAHA

Pile iseći na delove n obariti u slanoj vodi. Mekano meso izvaditi da se ohladi i staviti ga na stranu. U
zagrejanu mast od dve kašike pržiti tri kašike brašna pa onda dodati 250 grama mlevenih oraha u koje treba
ranije dodati i promešati dva čena iseckanog belog luka. To dobro propržiti pa naliti čorbom od pileta. Umak
gusto skuvati pa kad je gotovo ohladiti ga. Meso pohovati poređati ga na umak i služiti.

PILE SA ALEVOM PAPRIKOM

U dobro zagrejanu mast staviti glavicu crnog luka i pržiti dok požuti. Tada staviti pile isečeno na komade
poprskati ga alevom paprikom i malo posoliti. Pile treba da se prži pola sata i ako bude potrebno doliti
kašiku dve vrele vode. Zatim posuti malo brašna i neprestano mešati sipajući po malo kiselu pavlaku. Kad
sok provri skinuti i izručiti u činiju, staviti oko rezance pa služiti.

PUNJENI KROMPIRI
Krompire približno jednake veličine staviti da se kuvaju ali paziti da se ne raspadnu. Kad je krompir kuvan
ocedi se od vode, ohladi pa se onda oljušti. Jedan vrh krompira se oseče da može lakše da stoji uspravno a
onda se pažljivo izdubi i napuni sa restovanim mozgom.
Punjen krompir se poređa u pleh koji je prethodno podmazan sa mašću pa se onda stavi u peć da se peče, a
kad porumeni onda se izvadi i služi uz salatu ili neki sos.

POGAČICE OD KROMPIRA
Obariti jedan kilogram krompira neoljuštenog, očistiti pa izgnječiti i posoliti. Ovoj ,masi dodati dva cela jaja
i pedeset grama nastruganog kačkavalja. Sve dobro izmešati i od njega praviti male pogačice, umakati ih u
razmućeno jaje, zatim u mrvice i pržiti u vreloj masti. Pogačice se drže na masti dok porumene. Služiti sa
povrćem kao što je spanać ili varivo od kelja.
U
Š
TIPCI OD KRO
MPIRA I D
Ž
IGERICE
Samleti 250 grama džigerice na mašini za meso. Isto toliko krompira oljuštiti, izrezati sa glavicom crnog
luka. Zatim sve pomešati, dodati iseckan peršunov list, bibera po žulji, dva jajeta, malo aleve paprike i
brašna onoliko koliko. je dovoljno da se dobije masa nešto gušća od testa za palačinke. Uštipci se vade
kašikom i prže na vrelom ulju.

PILE NA LUKU
Očistiti jedan kilogram crnog luka. Luk iseći i pržiti s jednom kašikom masti sve dok bude mekan i žut a
prethodno ga posoliti. Iseći pile na komade i kuvati n u loncu. Kad je meso upola kuvano izvaditi ga l luk
izručiti u posudu koja liči na tepsiju. U luk dodati malo aleve paprike, bibera i malo zelenu papričicu. Meso
poređati preko luka i preliti pilećom supom. Najzad staviti kašiku masti i peći sve dok sok uvri.

CRVENE PAPRIKE SA PASTRMOM I JAJIMA

Jedan kilogram suvih rebara oprati i iseći na sitne komade. Deset do dvadeset suvih crvenih paprika
popariti vrelom vodom, pa ix zajedno sa rebrima bariti u vreloj vodi na štednjaku. Kada su rebra mekana a
paprike skuvane, izvaditi ih iz lonca i dobro ocediti, skinuti meso sa kostiju i sitno ga iseći takođe iseći i
paprike. U šerpu staviti masti jednu kašiku pa u zagrejanu mast spustiti bareno meso i paprike, propržiti ih
a zatim dodati osam celih jaja. Sve propržiti zajedno, ali paziti da jaja ne budu suviše upržene i kad je
gotovo služiti.

KROMPIR SA SVINJSKOM JETROM

Uzeti kilogram krompira i kilogram jetre svinjske. Krompir oljuštiti, oprati i iseći na sitne kocke. Jetru malo
obariti, izvaditi je iz vode, ocediti je i ohladiti. U šerpu staviti jednu kašiku masti dodati glavicu crnog luka.
U polu upržen luk staviti isečen krompir i promešati ga sa masti ili maslom. Jetru treba iseći dodati joj
krompir i izmešati. Za vreme prženja dolivati malo vode ili supe. Gotovo jelo obiberiti, posoliti, dodati sitno
isečenog peršunovog lista, kao i šolju kisele pavlake. Sve izmešati i toplo služiti.

PUNJENI KROMPIR SA UMAKOM OD PARADAJZA

U šerpu staviti kašiku masti, dodati jednu glavicu sitno iseckanog luka i pržiti. Kad luk bude upola pržen
dodati dvesta grama suvog mlevenog mesa, pa sve to pržiti deset minuta. Posle toga staviti u meso 3 kašike
kisele pavlake, soli i bibera po ukusu. Sve zajedno izmešati. Zatim kilogram presnih krompira oljuštiti,
izdubiti im nožem sredinu i napuniti ih ovim nadevom pa u đuveč metnuti krompire, posuti ih mašću i peći u
rerni jedan sat. Za to vreme napraviti umak od paradajza u njega staviti 3 kašike kisele pavlake preliti
krompire umakom i služiti.

KASAPSKI ĐUVEČ
Kupiti pola kilograma ovčijeg i pola kilograma svinjskog mesa pa ga iseći na krupnije komade. Zatim
kilogram crnog luka iseći sitno posoliti, pobiberiti, dodati aleve paprike pa sve dobro izmešati i ostaviti da stoji
bar pola sata. Za to vreme spremiti 4 zrela paradajza, četvrt kg. boranije, nekoliko babura, tri ljute papričice,
dva krompira, jedan plavi patlidžan i jednu šolju pirinča. Meso i povrće izmešati sa 1 kašikom masti sipati u
đuveč i peći 4-5 sati, služiti iz iste posude.

ĐUVEČ OD PRAZILUKA
Šest korena praziluka očistiti i iseći na komade dugačke 2 santimetra. Staviti ih u sud. posoliti i dodati kašičicu
aleve paprike, malo bibera pa sve izmešati i staviti u đuveč. Tri četvrtine kilograma svinjskog mesa oprati,
iseći na krupnije komade, metnuti na praziluk i peći u pećnici. Đuveč ne treba dolivati vodom, jer praziluk
pusta sam dovoljnu količinu soka. Sa pečenim đuvečom služiti kriške limuna.
RIBLJI
Đ
UVE
Č
SA PARADAJZOM
Pola kilograma zelenog paradajza oljuštiti na sitne komadiće iseći, pa staviti u zemljani sud. Preko toga
poređamo nekoliko riba kojima ne treba seći glave, dodati malo bibera, aleve paprike i posoliti. Sve ovo preliti
sa većom količinom maslinovim uljem a može i običnim, ukrasiti sa režnjevima limuna i staviti da se peče.
Kada je gotovo služiti iz iste posude u kojoj je pečeno.

MUSAKA OD PIRE KROMPIRA

Dva kilograma krompira oljuštiti i obariti u slanoj vodi. Krompir ocediti od vode i propasirati ga kroz presu,
dodati mu komad masla i slatkog mlaka tako da se dobije retka kaša. Pola kilograma goveđeg ili svinjskog
mesa samleti i ispržiti sa glavicom crna luka, posoliti, pobiberiti i dodati malo aleve paprike. Šerpu namazati
mašću i ređati red pirea red mesa tako da gornji red bude pire. U mleku razmutiti jedno jaje dodati malo
masti, dobro promešati, preliti musaku i staviti da se peče. Peći sve dok gornja kora porumeni a zatim služiti.

KROMPIR PUNJEN JETROM

Osam većih krompira oljuštiti i obariti da ne budu do kraja kuvani. Zatim preseći krompire, kašičicom ih
izdubiti i staviti na stranu. Sredinu od krompira pasirati i ostaviti na stranu a zatim pripremiti teleću jetru.
Iseći glavicu luka i ispržiti luk, dodati pasirani krompir, malo bibera, soli i sečenog peršuna. Ceo nadev dobro
izmešati i dodati jedno jaje. Ovim nadevom pupiti polovine krompira i ređati u đuveč. Preko krompira dodati
3 deci razblažene kisele pavlake tako da krompir ogrezne u pavlaci. Metnuti krompir u peć i peći dvadeset
minuta.

SARMA OD VINOVA LIŠĆA

Trideset do četrdeset listova vinova lista popariti vrelom vodom i dobro oprati. Pola kilograma jagnjećeg ili
junećeg mesa samleti. U šerpi ispržiti glavicu crna luka, dodati mu meso, malo mirođije, 80 grama pirinča,
jedno jaje i sve to dobro izmešati i praviti sarme. Sarme ređati u krug šerpe zaliti vodom da sva ogrezne,
poklopiti manjim poklopcem tako da pritisne sarmu i kuvati. Zatim napraviti zapršku da porumeni, sipati u
sarmu ali nikako mešati varjačom nego samo s vremena na vreme šerpu protresti. Sarmi dodati čašu bela
mleka a služiti je sa kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.

POHOVANA SARMA OD KELJA

Glavicu kelja srednje veličine popariti, očistiti i razdvojiti na listove i zavijati sarmu koja se puni ovim
nadevom. Na masti ispržiti nekoliko glavica crna luka, dodati mu pola kilograma svinjskog ili junećeg
mlevenog mesa, šoljicu pirinča, soli, bibera i jedno jaje. Zasebno umesiti testo malo gušće nego za palačinke.
Zavijati od kelja sarme umakati ih u napravljeno testo i pržiti na vrelom ulju. Kad se sve sarme isprže složiti ih
u šerpu i preliti ih sa zaprškom od brašna i aleve paprike i sa sokom od paradajza. Šerpu staviti da se krčka na
tihoj vatri a kad će da bude gotovo onda se prelije sa malo kisele pavlake.

SARMA OD SLATKOG KUPUSA PEČENA

Glavicu slatkog kupusa od 2 kilograma oprati, izdubiti nožem koren, preliti je vrelom vodom i ostaviti da stoji
u loncu neko vreme, Uzeti pola kilograma suvog mesa i četvrt telećeg mlevenog mesa, dodati jedno jaje, soli,
bibera i malo mrvica. Sa ovim nadevom zaviti sarme. poređati ih u šerpu, preliti vodom i sokom od paradajza
i polako na štednjaku krčkati. U dva deci kisele pavlake razmutiti kašiku brašna, preliti preko sarme, staviti je
u rernu posoliti i peći poklopljenu. Peći dok umekša.

PUNJENE PAPRIKE I PARADAJZ PEČENI U RERNI

Šest babura i kilogram paradajza očistiti od drški i semena i pripremiti za punjenje. Izvađeno srce od paradajza
naliti vodom i staviti da se kuva. Zatim samleti 3/4 kilograma svinjskog ili goveđeg mesa. U šerpu sa kašikom
masti ispržiti glavicu luka i dodati u mleveno meso 1 jaje, bibera, soli peršunova lista, malo pirinča pa sve
izmešati. Ovom smesom puniti
paprike i paradajz i re
đ
ati ih u posudu red paprika red paradajza. U drugu
š
erpu staviti ka
š
iku
masti i malo brašna i napraviti zapršku. Na zapršku izručiti pasiran paradajz koji se kuvao, preliti punjenu
papriku i paradajz i staviti da se kuva petnaest minuta. Pola litre kisela mleka razblažiti vodom ili supom i
dodati 1 žumance preliti paprike i paradajz i vratiti u peć da krčka još 15 minuta.

TIKVICE PUNJENE PILETINOM

Uzeti kilogram i po mladih tikvica. oljuštiti ih i izvaditi seme. Od jednog pileta odvojiti grudi, batak i
karabatak samleti a ostale delove staviti u vodu i kuvati. U drugu šerpu staviti kašiku masti, 3 glavice luka i
pržiti dok se upola uprži. Posoliti, obiberiti, dodati malo peršuna, pirinča skinuti šerpu i dodati jedno jaje.
Ovim nadevom napuniti tikvice. Zatim uzeti veću šerpu, staviti kašiku masti, 2 kašike brašna, malo aleve
paprike i pržiti. Naliti zapršku supom od piletine pa staviti tikvice i sve zajedno prokuvati. zatim u rerni
zapeći. Ovo služiti sa kiselim mlekom ili sa pavlakom.

PUNJENI KRASTAVCI
Šest krastavaca očistiti od semena, oljuštiti i preseći preko pola. Šupljinu krastavca puniti mlevenim i
poprženim svinjskim ili junećim mesom. Pošto smo ih napunili onda dve polovine spajamo i vežemo belim
koncem. U jednu šerpu staviti isečene suve slanine, crnog luka, krupna bibera, peršuna, malo celera. soli i malo
masla. Staviti krastavce u šerpu i pržiti ih jedan sat. Zatim ih izvaditi iz šerpe, odvezati konac, napraviti tanku
zapršku iscediti na njih malo limunovog suka, zaliti ih supom i staviti nekoliko minuta da vru. Punjene
krastavce služiti sa kiselim mlekom.

PILE PUNJENO PIRINČOM

Očistiti mlado zaklano ugojeno pile spolja i od utrobe, oprati ga i staviti u lonac da se bari. Kad bude mekano,
ali ne da se raspada, izvaditi ga iz lonca i staviti da se hladi. Za to vreme u šerpu staviti 400 grama kajmaka i
to malo zagrejanog, pa usuti 3 kafene šoljice mleča i staviti šerpu na štednjak da bi se kajmak rastopio. U
kajmak dodati 3 čena belog luka. Posle iseći na komade i spustiti ih u kajmak. Posle u kajmaku pržiti dok
bude potpuno mekano.

SRPSKI ĆEVAP U ŠERPI

Iseći na komade pola kilograma svinjskog i pola kilograma ovčijeg mesa i staviti u poveći sud. U meso dodati
10 glavica crnog luka, 10 babura isto isečenih, 2 ljute paprike i iseckanu glavicu belog luka, jednu kašičicu
bibera, 2 kašičice aleve paprike i soli po potrebi. Sve to izmešati sa mesom poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata.
Zatim u šerpu dodati 2 kašike masti i staviti da se krčka. Ovaj ćevap može se pripremiti na ulju a može i na
masti a u oba slučaja ga služiti sa salatom

GOVEĐI JEZIK SA RENOM

Kupiti goveđi jezik oprati ga u nekoliko voda, pa ga zatim staviti u lonac naliti vodom i kuvati kao svaku supu.
Kad supa sa jezikom provri dodati 1 vezu zeleni, soli i bibera. Jezik se mora kuvati dok bude mekan, skinuti ga
zajedno sa supom, izvaditi, oljuštiti od kože, iseći na tanke krugove i topao služiti sa struganim renom.

PEČENA PASTRMKA
Nekoliko pastrmki očistiti oprati i posoliti, pa ih uvaljati u brašno. U sud staviti maslo, pa kad se zagreje,
staviti pastrmke na maslo pržiti ih da budu rumeno pečene. Pržene ribe staviti u zagrejanu posudu, preliti ih
sokom od limuna, zagrejanim maslom i sitno iseckanim peršunom.

ŠARAN PEČEN SA PAVLAKOM

Šarana od 1 kilograma oprati, očistiti, posoliti i naseći nožem na nekoliko mesta. U
posudu staviti ulje pa kad se zagreje staviti šarana. Posudu nekoliko puta protresti i
preliti tim istim zagrejanim uljem. Zatim ga peći u rerni. Kad je šaran skoro pečen
umutiti pola
kilograma kisele pavlake i 8 celih jaja. Sve dobro izme
š
ati i preliti
š
arana. Posudu vratiti u pe
ć
da se riba dope
č
e. Pe
č
enu ribu pa
ž
ljivo izvaditi i slu
ž
iti ise
č
enim limunom.
PEČEN FAZAN
Fazana očupati, izvaditi mu utrobu, oprati ga, posoliti i nadenuti sa dosta režnjeva slanine. Nataći ga na
gvozdeni ražanj i peći u rerni. Za vreme pečenja neprestano ga mazati sa maslom ili mašću. Ispečenog fazana
iseći na komade, složiti u posudu i služiti sa isečenim kriškama limuna a preliti onim sokom što je kapalo za
vreme pečenja. Pečenje služiti sa salatom.

ZEC PEČEN NA LUKU

Zeca spremati za pečenje, odvojiti butove i leđa, posoliti ga kao i svako drugo pečenje i posuti ga sitnim
biberom. Ostaviti meso da malo postoji. Očistiti 300 grama crnog luka, iseći na krupnije kriške. U šerpu staviti
četvrt masti, pržiti meso na masti a zatim dodati luk, doliti malo vode, prevrtati meso i mešati sa lukom da se
podjednako prži. Kada je meso gotovo a luk porumeneo dodati soli i bibera. Izručiti meso u posudu i služiti uz
neku salatu.

HAJDUČKI ĐUVEČ
Iseći kilogram crnog luka na rebarca i dodati mu nekoliko paradajza isečenih na krugove, jedan plavi patlidžan
oljušten i isečen na kocke, jednu tikvicu takođe isečenu na kocke, dve zelene paprike, isečenog lišća od
peršuna, 1 šoljicu pirinča, soli, bibera i isečenog svinjskog mesa. Sve izmešati u dubokom sudu pa ga prekriti
odozgo sa nekoliko krugova paradajza. Dodati kašiku masti i dodati vode da povrće ogrezne. Đuveč se mora
peći najmanje tri sata. Će sme biti mnogo čorbast nego dosta ukrčkan.

ĐUVEČ SA JAGNJEĆIM MESOM

Ispržiti kilogram i po crnog luka, dodati aleve paprike, dva očišćena krompira, jednu isečenu tikvicu, jednu
isečenu baburu, jednu šolju pirinča i sve to izmešati u šerpi. Šerpu skinuti sa štednjaka i dodati kilogram
osoljenog, isečenog i obiberenog jagnjećeg mesa. Nasuti dve šolje supe ili vode a preko mesa iseći na tanke
krugove pola kilograma paradajza. Dodati jednu kašiku masti i peći najmanje dva sata.

ĐUVEČ OD RAZNOG POVRĆA

U šerpu sa masti ispržiti kilogram isečenog luka. Kad luk bude upola pržen staviti kilogram uzduž isečene
mlade boranije. U proprženu boraniju staviti pola kilograma isečenog krompira, malo peršuna lišća pa sve
propržiti sa kilogram isečenog paradajza, a onda dodati kilogram isečenog svinjskog mesa. Svu zelen posoliti,
pobiberiti i staviti u lonac. Meso staviti preko upržene zeleni, sipati malo vode i masti, peći dok meso bude
meko, pa služiti ga sa kiselim mlekom ili pavlakom. Ovo je dovoljno za 6 osoba.

PAPRIKAŠ OD SOČIVA ZA 4 OSOBE

Uzeti pola kilograma teletine pa je iseći na komade. U šerpu staviti kašiku masti i pola kilograma crnog
luka da se prži. U sud dodati meso pa zatim pržiti zajedno, po ukusu posoliti i obiberiti, a može ko voli
dodati i aleve paprike. U drugoj šerpi kuvati pola kilograma sočiva tako da se prva voda prospe pa kad bude
gotovo onda sočivo ocediti od vode i dodati u gotov paprikaš, i ostaviti da se zajedno krčka.

JAGNJETINA SA REZANCIMA
Uzeti kilogram jagnjetine iseći na komade i staviti u lonac od tri litre, dodati veliku kašiku masti i 4 glavice
iseckanog luka i propržiti dok luk užuti a meso postane meko. Odvojeno zamesiti rezance od 2 jajeta i iseći ih
tanko, zatim ih skuvati u dve litre slane vode, pa pošto su gotovi sipati zajedno sa vodom u meso koje se već
prži. Po potrebi dodati još masti, soli, bibera i sve skupa staviti u rernu da se peče, dok voda uvri i potom
služiti.
KUPUS SA SUVOM OV
Č
ETINOM
Kilogram suvog ovčijeg mesa oprati i staviti da se kuva, pa mu dodati dve glavice na četvrt isečenog slatkog
kupusa. Kad se to prokuva dodati parče suve slanine, dve glavice isečena luka i dalje kuvati. Pre nego što će
jelo biti gotovo dodati dva Oljuštena krompira isečena na četvrtine i kuvati dok voda uvri, sipati u posudu i
služiti.

PUNJENE TIKVICE
Kilogram mladih tikvica očistiti od semena i kore. Posebno upržiti pola kilograma junećeg ili svinjskog mesa i
crni luk, dodati šolju pirinča, paprike, babure i zaliti sa jednim jajetom, pa tom masom puniti tikvice. U drugu
veću šerpu zagrejati mast pa tikvice propržiti sa svih strana. U istoj masti napraviti zapršku od kašike brašna,
naliti vodom ili supom a najbolje sa proceđenim paradajzom, preliti je preko tikvica i kuvati dok budu gotove.
Tikvice moraju imati mnogo soka pa ako sok uvri dodavati supu. Služiti sa kiselim mlekom a može i bez
njega.

KUPUS RIBANAC
Kilogram svinjskog mesa oprati i iseći na sitne komade, iseći šest glavica crnog luka i staviti u mast da se
prži, dodati malo aleve paprike, kašiku brašna pa sve dobro upržiti. Zatim spustiti u zapršku meso, kilogram
ribanog kupusa i sve izmešati, naliti vodom, staviti jednu crvenu papriku ili baburu i ostaviti da dugo krčka
samo paziti da ne zagori.

MUSAKA OD SPANAĆA
Zagrejati u šerpi mast i u nju dodati 4 glavice isečenog luka, dodati 750 grama mlevenog svinjskog mesa i
pržiti dok se uprži, a zatim dodati bibera, soli, jedno jaje, malo pirinča. Mano brašna i malo isečenog lista od
peršuna. Na kraju dodati kilogram obarenog i krupno isečenog spanaća i sve na štednjaku kuvati dok voda
uvri. Najzad dodati nom šolje slatkog mleka, ostaviti da se spanać i meso dobro uprže posoliti i služiti.

JAGNJEĆA KAPAMA
Kilogram jagnjećeg mesa iseći na komade, uvaljati u brašno i pržiti na masti dok porumeni. Zatim meso
pažljivo izvaditi iz masti a u isto spustiti pola kilograma starog luka da se upola isprži, pa mu dodati 4 veze
mladog luka, a meso ponovo vratiti u luk i propržiti zajedno. Zatim u meso dodati supu ili toplu vodu da
ogrezne, posoliti, pobiberiti, i poklopljeno krčkati na tihoj vatri. Uz kapamu može se služiti kiselo mleko.

POSTAN PIRINAČ SA PARADAJZOM

U šerpu staviti jedan deci ulja, dodati dve glavice iseckanog luka, ispržiti, pola kilograma očišćena pirinča i
sve skupa propržiti. Pirinač naliti razblaženim paradajzom, osoliti, obiberiti i na kraju štednjaka kuvati sve
dok pirinač ostane sa malo soka. Pirinač se može preliti još i sa kiselim mlekom.

POSNE BABURE PUNJENE MRKVOM

U zagrejano ulje staviti 4 glavice isečenog luka. U polupržen luk dodati pola kilograma isečene mrkve pa
pržiti zajedno dok omekne. Još dodati 3, oljuštena paradajza, soli, bibera i peršunovog lista. NJega sve
izmešati i ostaviti na stranu. Babure očistiti od semena i popariti ključalom vodom, pa ih napuniti nadevom
od mrkve, poređati ih u posudu, preliti ih kuvanim paradajzom i peći u štednjaku. Može se dodati još malo
ulja i služiti kao posno jelo hladno ili toplo.

BAREN KROMPIR PRŽEN NA ULJU

Oljuštiti kilogram starog krompira, iseći ga pa ga kuvati u slanoj vodi. Dok se krompir kuva staviti u šerpu ulje
i zagrejati ga. Krompir vaditi iz vode jedan po jedan staviti ga u vrelo ulje i to samo po jedan red. Kad krompir
porumeni sa svih strana služiti ga topao ili hladan.
PAPRIKA
Š
NA GR
Č
KI NA
Č
IN
U šerpi sa uljem ispržiti 6 glavica isečenog luka. Odmah dodati sa lukom da se prži 6 isečenih babura ili
dugačkih paprika. Paprike i luk posoliti i pržiti dok budu isprženi, obiberiti i hladno služiti.

POSTAN PAPRIKAŠ
Kilogram crnog luka staviti u 250 grama ulja da se prži i dodati aleve paprike. Pržiti luk dok omekne, a onda
dodati 250 grama suvih šljiva i 7 kocke šećera, jednu čašu belog vina i toliko vode. Ostaviti na štednjaku da
se kuva pa ga služiti kao toplo ili hladno jelo.

POSTAN CELER S KROMPIROM

Četiri glavice celera oljuštiti i iseći na tanke krugove. Pola kilograma krompira takođe oljuštiti i iseći. U sud
ređati red krompira red celera i svaki red posoliti, pobiberiti i posuti sa seckanim peršunovim lišćem. Kad je
sve gotovo preliti ga sa jednim deci ulja i 4 kašike vode, poklopiti i ostaviti da se dinsta. Kad celer omekša (a
to je kroz pola sata) služiti ga kao dodatak uz govedinu.
OMLETI I ROLATI
OMLET SA ŠUNKOM
Ima više vrsta omleta sa šunkom i oni se razlikuju po načinu pripremanja.
Ovaj način pripremanja omleta sa šunkom je vrlo dobar: uzeti 5 kašika brašna i u jednom sudu pomešati sa 4
decilitra mleka, postepeno sipajući k neprestano mešajući žicom. Zatim sud staviti na šporet i kuvati mleko
dok se zgusne. Kad je masa zgusnuta, skinuti je sa šporeta i mešati je neprestano na stolu, dok se ne ohladi.
Dodati u nju malo soli, 5 žumanceta i sneg od 5 belanaca. Sve ovo dobro izmešati. Sud namazati maslom,
posuti brašnom, sipati masu u njega, ravnomerno je rastanjiti, metnuti u rernu i peći. Kad je masa pečena,
izručiti je na čist salvet i odmah namazati nadevom. Nadev se pravi na ovaj način: U šerpu od 1 litra staviti 80
grama na kocke sečene slanine i kad se slanina počne pržiti, dodati joj 250 grama kuvane i sečene šunke, 1
kašiku kisele pavlake, razbiti 3 jajeta i sve dobro pržiti, dok se masa zgusne. Ovaj fil najzgodnije je pripremiti
za vreme dok se peče omlet. Ovako pripremljen nadev izručiti na onu pečenu masu koja se nalazi na salvetu i
ravnomerno ga razmazati. Zatim saviti u rolat i staviti na pleh ili činiju u kojoj se može peći. Za omlet
pripremiti ovaj preliv: U šerpu staviti 50 grama masla, 1 kašiku brašna, malo ga propržiti, pa sipati 2 decilitra
kisele pavlake, 2 kašike ribanog sira i na kraju 2 žumanceta i prema ukusu soli. Sve ovo treba malo da prokuva
Zatim ovim preliti omlet koji prethodno treba iseći na jednake komade, pa ga staviti u rernu i držati samo 5
minuta. Ovako pripremljen omlet treba odmah topao služiti.

OMLET OD PIRINČA
Četvrt kilograma najboljeg pirinča oprati. staviti u šerpu i preliti s 3 šolje za belu kafu supe, pa kuvati dok
pirinač postane mekan i rastresit. Ovako kuvan pirinač skinuti sa vatre. Zasebno umutiti 7 žumanaca s
kašikom masla, pomešati sa pirinčom, staviti tanjir strugana sira (paškog grijera) i najzad dodati tvrdo
ulupan sneg od 7 belanaca. Manji pleh namazati maslom, pirinač sipati u sud i peći u rerni. Izneti kao
predjelo. Može se omlet izručiti i na tanjir, pa preliti maslom i struganim sirom.

OMLET SA SPANAĆOM
Uzeti 1/4 litra mleka i pomešati ga sa 10 žumanaca. 80 grama brašna, soli i 50 grama strugana sira. Kad je
omlet dobro umućen, dodati sneg od 10 belanceta, sve dobro promešati i peći u vidu palačinaka i to 10
komada na ovaj način u tiganju zagrejati dosta svinjske masti, zatim sipati kašiku testa i peći omlet sa obe
strane. Gotove omlete filovati spanaćom, a taj fil pripremiti ovako: 1/2 kilograma spanaća očistiti od
peteljaka, dobro ga oprati i kuvati u slanoj vodi 10-15 minuta. Skuvan spanać ocediti od vode i pasirati kroz
sito. Staviti u šerpu masti, dodati 1/2 glavicu crna strugana luka i upržiti ga. Kad je luk gotov, spustiti u njega
spanać da se prži. a na kraju dodati malo kisele pavlake.

OMLET OD RAZNOG POVRĆA

Očistiti razna povrća: boraniju, mlad oljušten krompir, oljuštenu i na koturove isečenu mladu mrkvu, glavicu
karfiola, mladu kelerabu, pa svako za sebe obariti u slanoj vodi. Staviti maslo u veću šerpu, pa svu obarenu i
od vode oceđenu zelen spustiti u maslo i zatim staviti na paru da se zelen ne hladi. Prema potrebi, uzeti
nekoliko svežih jaja, razbiti ih u veći sud, dobro promešati viljuškom, posoliti i podeliti na dve polovine.
Jednu polovinu razmućenih jaja ispeći kao svaki omlet u okruglom tiganju, pa izručiti na činiju na kojoj će
se zelen nositi na sto. Ozgo staviti svu barenu zelen koja je ostavljena u maslu na pari. Preko naslaganog
povrća dodati još malo masla, pa onda iseći drugu polovinu mesa za omlet, pokrmti njome povrće, tako da se
dobije oblik torte, pa omlet služiti kao predjelo.

OMLET S PARMEZANOM
Testo za palačinke i omlete upotrebljava se vrlo često za razna predjela. Od testa za
palačinke ili omlete mogu se napraviti bezbroj dobrih slanih i slatkih predjela.
Srazmerna
pripremanja testa za one pala
č
inke ova je: 1 jaje, 1 i po ka
š
ika bra
š
na, 2 ka
š
ike mleka, malo sol
i, ka
š
i
č
icu za crnu kafu ruma.
Praviti testo na ovaj način: razmutiti jaje sa brašnom. Dolivati postepeno mleko sve dobro izmešati i
ostaviti masu da stoji najmanje 2 sata. Pred samo pečenje ulupati sneg od belanaca koja su preostala
mešanja nekih kolača. olako promešati u masu, peći palačinke ili omlet i vruće testo zasuti struganim
parmezanom pa služiti.

OMLET SA PEČURKAMA
U plitak tiganj sipati 50 grama ulja i kad ulje dobro ugreje, dodati mu 20 grama sitno sečena crna luka, zatim
100 grama tanko sečenih očišćenih svežih pečuraka. Sve to dobro osoliti i pržiti na šporetu. Odvojeno
umutiti 8 komada jaja, posoliti ih i sipati na vruć tiganj u pržene pečurke. Na jakoj vatri i otvorenim ringlama
odmah sve promešati, na ostaviti da posta ne čvršća masa. Tada je uviti u rolnu kao rolat i staviti na toplu
činiju.

OMLET OD REZANACA
Staviti na dasku za mešenje prosejano brašno, dodati 3 cela jaja, posoliti i zamesiti testo bez vode da bi se od
prilike moglo dobiti 100 grama isečenih rezanaca. Koru razviti što tanje i prosušenu iseći kao za supu. Zatim
rezance obariti u slanoj vodi, ocediti ih, preliti mlakom vodom i opet ocediti od vode. Staviti u šerpu komad
masla i strugana sira, pa rezance izručiti u šerpu i dobro ih promešati sa sirom i maslom. Ostaviti ih na kraj
šporeta, da budu topli. Staviti u šerpu kašiku masti i 3 džigerice od živine, isečene na kocke. Upržiti ih na
masti, a još bolje na maslu i dobro ih obiberiti. U duboki tanjir razbiti 4 cela jajeta, umutiti ih kao za kajganu,
pa u jaja izručiti rezance i džigericu i izmešati. U tiganj za palačinke staviti 50 grama masla i kad se maslo
zagreje, izručiti v tiganj ma su od jaja i rezanaca, pa je ispeći s donje strane da bude rumeno pečeno. Prevrnuti
je i na drugu stranu da i ona isto tako porumeni. Omlet služiti topao. Na činiji ovaj omlet liči na neki kolač.

SUFLE S PARMEZANOM
Tri decilitra neulupane slatke pavlake, 30 grama masla rastopiti u šerpi na štednjaku i dodati 1/8 kilograma
krompir-brašna, malo soli i bibera To sve na vatri prokuvati i žicom mešati, da se ne bi zgrudvalo. Kad se
prokuva, skinuti s vatre. U zasebnom sudu umutiti 5 žumanaca, 2 cela jajeta i 150 grama ribana parmezana.
Sve to umešati zajedno sa onom masom od krompira i dodati čvrsto ulupan sneg od 2 belanceta. Olako
promešati varjačom, pa izručiti u kalup namazan maslom i posut mrvicama. Uzeti jedan veći sud, sipati u njega
toplu vodu, staviti u nju kalup i kuvati u rerni 1 sat. Kad je sufle gotov, izručiti ga na okrugao tanjir i topao
služiti, ozgo posuti struganim parmezanom.

SUFLE OD SIRA
Za sufle pripremiti 3/4 litra mleka, 80 grama masla, 100 grama strugana sira, 100 grama parmezana, 5 jaja,
soli i bibera. Staviti mleko u šerpu, dodati odmah maslo, pa kad mleko na vatri provri, postepeno dodavati
brašno, neprestano mešajući, i kuvati sve dotle, dok masa ne počne da se odvaja od suda u kome se kuva.
Zatim skinuti šerpu sa vatre, ohladiti, i jedno po jedno dodavati 5 žumanaca, zatim istrugane sireve. Najzad
umešati ukupan čvrst sneg od belanaca i izmešati ga s mesom. Uzeti kalup za sufle, dobro ga namazati
maslom, posuti mrvicama, sipati u njega masu od sira, pa je u pari kuvati 3/4 sata Izručiti sufle na tanjir od
porcelana, posuti ga struganim sirom i služiti kao predjelo.

ROLAT OD PRŽENIH PAPRIKA

Deset mesnatih babura ispeći na štednjaku ispeći još i 2 ljute paprike, razume se ako ukućanp vole i smeju da
jedu ljuto jelo. Zatim očistiti paprike od kožica i semena i samleti na mašinu za meso. U zasebnom tanjiru
izlupati 5 celih jaja i posoliti. Od ulupanih jaja peći tanke palačinke na ovaj način: u tiganj staviti malo masti,
pa kad se mast zagreje, uzimati pomalo razmućenih jaja, stavljati ih na vrelu mast i pržiti kao svaki omlet od
jaja, samo što tanje. Ponavljati dok se sva jaja uprže. Zatim na svaku takvu palačinku metnuti deo isprženih
paprika, uviti kao što se uvijaju palačinke, poređati ih na tanjir i služiti tople, kao predjelo.
ROLAT OD SPANA
Ć
A
Jedan kilogram mlada sveža spanaća očistiti oprati i skuvati u slanoj vodi. Zatim spanać ocediti i samleti na
mašinu za meso, zajedno s 5 zemičaka nakvašenih u mleku. Zasebno umutiti 9 žumanaca i 150 grama masla i
soli prema ukusu. Kad maslo bude umućeno, dodati spanać sa zemičkama kao i čvrst sneg od 9 belanaca.
Umešati i 50 grama mrvica. Sve dobro izmešati zatim pleh namazati maslom, posuti ga mrvicama i u njega
izručitp masu. Pleh staviti u rernu da se peče. Kad je masa pečena, izručiti je na čist salvet. Namazati masu
kajganom od 5 jaja, ali ta kajgana ne sme da bude mnogo tvrda. Zatim još toplo saviti u trubu i ostaviti na
toplo mesto do upotrebe. Ovako spremljen rolat od spanaća služiti na toploj čini kao predjelo ili dodatak uz
neko meso.

ROLAT SA ŠUNKOM
Dve kašike masla izmešati sa 5 žumanaca, dodati ML kilograma brašna, dobro promešati i najzad dodati
čvrsto ulupan sneg od 5 belanaca. Pleh namazati maslom, sipati u njega testo, pa ispeći u rerni. Dok se testo
peče, praviti fil: komad kuvane šunke sitno iseći i pomešati sa kakvim struganim sirom. Upola pečeno testo
izvaditi iz rerne, na njega staviti šunku i sir i testo opet peći. Kad je rolat pečen, izručiti ga na dasku, uviti u
trubi, preliti kiselom pavlakom i posuti struganim sirom. Opet ga staviti u rernu da se zapeče, Gotov rolat
iseći na režnjeve s prsta debele, staviti ih na dugačku činiju i služiti kao predjelo. toplo.

ROLAT OD MOZGA
Osamdeset grama masla, 3 žumanceta, 110 grama obarenih i pasiranih krompira, malo brašna, 1/8 litra kisele
pavlake zamesiti i dodati sneg od 3 belanceta. Namazati kalup, sipati u njega masu i peći je. Dok se rolat peče,
spremiti fil na ovaj način: teleći mozak oprati očistiti i iseći na čiste komade. U šerpu staviti malo masla i
dodati 1 malu glavicu sitno sečena crna luka, peršunova lista, a zatim spustiti sečeni mozak. Pržiti ga na maslu
i kad je gotov, skinuti sa štednjaka, pa mu dodati 2 žumanceta. Pečen rolat izručiti na dasku, staviti mozak na
sredinu testa, pa saviti testo u trubu, dok je još topao. Ovaj rolat služiti kao predjelo.

ROLAT OD PILEĆA PEČENJA

Staviti u šerpu na štednjak pola litra mleka, pa u mleko zakuvati 3 kašike brašna, neprestano mešajući kašu.
Kad je Kama gusta, skinuti šerpu sa šporeta i mešati dalje, dok se masa ne ohladi. Zatim kašu posoliti, dodati
joj 4 žumanceta i čvrsto ulupan sneg od 4 belanceta. Pleh namazati mašću, posuti brašnom, izručiti u njega
testo i peći ga u rerni. Pečeno testo izručiti na salvet i filovati ovim filom. Uzeti mesnate delove od jednog
pileta i spustiti ih u šerpu gde je s kašikom masti proprženo 3 glavice sitno isečena crna luka. Meso pržiti sve
dok počne da se odvaja od kostiju. Zatim ga skinuti s kostiju i samleti na mašini za meso. U meso dodati 2
žumanceta, soli, sneg od 2 belanceta i 3 kašike kisele pavlake. Fil prevući preko pečenog testa, pa testo uviti u
trubu, staviti ga u sud koji se može izneti na sto, preliti kiselom pavlakom i peći u rerni četvrt sata. Ovaj rolat
služiti topao.
PUDINZI
PUDING OD KUKURUZNOG BRAŠNA .
Za ovaj puding potrebno je pripremiti 1 litar mleka, 1/4 kilograma kukuruzna brašna, 2 jajeta, 100 grama masla
i 1/2 kilograma prevrela sira ili užičkog kajmaka. Staviti mleko na šporet, pa kad ono prozri postepeno
dodavati brašno, neprestano mešajući da se ne bi zgrudvalo. Skinuti lonac s brašnom s vatre i ostaviti da se
ohladi. U ohlađen kačamak dodati 4 žumanceta, 100 grama masla, istrugani prevreo sir i tvrdo ulupan sneg od
9 belanceta. Sve dobro zajedno izmešati. Kalup namazati maslom, sipati kašu, preliti je rastopljenim
kajmakom i peći u rerni jedan sat, na umerenoj vatri.

PUDING OD KELJA
Pola kilograma kelja otrebiti pažljivo (u kelju često ima bubica), obarite u slanoj vodi, ocedite pa dobro
iseckajte. Umešajte dobro 4 žumanceta sa 70 grama masla pa to uspite u kelj i dobro smešajte, dodavši tri-
četiri kašike sitno iseckane šunke, tri kašike mrvica i na kraju dobro izlupanu penu od ona 4 belanceta. Posle
radite kao i za puding sa sirom, samo ga ne treba preliti.

PUDING OD PARADAJZA
U sud staviti 100 grama masla, metnuti na šporet, pa kad se malo zagreje, dodati 2 velike kašike brašna.
Brašno na maslu promešati, koliko da se dobro zagreje, a zatim odmah naliti sa 12 kašika gusto kuvanog i
proceđenog paradajza, Nalivenu zapršku dugo mešati, zatim dodati 5 žumanaca, jedio za drugim, malo soli,
sitna bibera n sitno sečema lišća celerova. Sve dobro promešati i dodati tvrdo ulupan sneg od belaiaca, 8
kašika strugana tvrda sira. Sve lagano promešati. Sud namazati maslom, posuti mrvicama, masu sipati i kuvati
u pari tri četvrt sata. Dok se puding u pari kuva napraviti umak od paradajza. Puding neposredno iz rerne
izručiti na okrugao tanjir ili ga ostaviti u istom sudu, pa ga izneti na sto i služiti sa sosom od paradajza koji se
služi zasebno.

PUDING OD PLAVIH PATLIDŽANA

Tri patlidžana oljuštiti i iseći na male kocke. U šerpu staviti mast, pa kad se mast zagreje, spustiti 3 sitno
sečene babure i onaj oljušteni patlidžan. Pržiti sve na masti, a kad je upola gotovo, iseći unutra i 3 oljuštena
paradajza, propržiti sve još malo, a zatim skinuti sa šporeta i ostaviti da se masa ohladi. Zasebno ulupati 5
žumanaca s 2 kašike griz-brašna. Na umućena jaja dodati 2 decilitra kisele pavlake i čvrsto ulupan sneg od 5
belanaca. U jaja sada dodati pržene patlidžane, sve zajedno izmešati, posoliti, sipati u maslom namazan kalup
i kuvati u pari 3/4 sata. Zasebno napraviti tanku zapršku, naliti je s 3 kašike kisele pavlake, dodati 3 presna
pasirana paradajza, sos posoliti i ostaviti ga da provri. Gotov puding izručiti na okruglu činiju, posuti ga
struganim sirom, a svuda okolo sipati sos.

PUDING OD MLADE BORANIJE

Mladu boraniju očistiti, oprati i proseći skroz. Na šporet staviti šerpu s kašikom masla, pa dodati glavicu
sitno isečena crna luka. Zatim spustiti boraniju u luk i pirjaniti je, dolivajući je češće supom ili vodom.
Mekanu boraniju posoliti, ocediti od soka i staviti na stranu da se hladi. Zasebno umutiti 50 grama masla s 4
žumanceta i malo soli. Ulupati čvrstu penu od belanceta, dodati 3 kajzerice nakvašene u mleku, oceđene i na
mašini za meso izmlevene, pa naposletku staviti u celu masu oceđenu boraniju. Sve to dobro promešati.
Kalup namazati maslom posuti ga samlevenim orasima, sipati masu u sud, pa je onda kuvati u pari.

PUDING OD RAZNOG POVRĆA

U lonac staviti vode da se zagreje. Kad voda provri, dodati 1 celu glavicu crna luka,
nasečenu i 150 grama očišćene i na uske rezance isečene mrkve. U drugom loncu
bariti 1 omanju glavicu karfiola. Kad je ova zelen mekana, povaditi je iz vode, a karfiol
izvađen iz vode iskidati na ruže. Spremiti i 50 grama zelena graška. Umutiti 80 grama
masla sa 4 žumanceta,
dodati soli, sitna bela bibera, 30 grama o
č
i
šć
enih i samleve
nih oraha i 100 grama prosejanih mrvica. Sve to prome
š
ati sa spremljenim povr
ć
em i najzad dodati sneg od 4 belanceta. Namazati kalup maslom i posuti ga prezlom. U
kalup sipati masu i pe
ć
i je u vrelo, rerni. Ovaj se puding mo
ž
e kuvati i u pari. Kad je pudi
n
g gotov, izru
č
iti ga na toplu
č
iniju i preliti mrvicama pr
ž
enim na maslu.
KRATAK KURS KROJENJA
 U ovom odeljku dajemo crteže, odnosno način krojenja za pantalone, žensku bluzu i suknju.
Sve je to dato za kroj na papiru, a naravno postepeno kada se kroj uvežba, može se po ovom kroju raditi
direktno na materijalu. Osim toga upravo ova tri modela uneli smo u ovu knjigu jer mogu poslužiti
univerzalno. Naime da se na osnovu kroja za pantalone, žensku bluzu i suknju mogu krojiti i drugi veći ili
manji modeli, zavisno od uzete mere i poručioca.
Pored kroja za spomenute modele dali smo u najkraćim crtama uputstva kako se čuva i čisti, ili
otklanjaju eventualni kvarovi na šivaćoj mašini.
Opšte karakteristike o krojenju, redosled uzimanja mere i spomenuti modeli uz objašnjenje,
nadamo se da će koristiti početnicima.

NEŠTO O ODEĆI
Još pračovek je imao na sebi odeću. Naravno ta odeća nije bila ni približna današnjoj ali to su bile uglavnom
kože od divljih zveri. Vremenom, želja za isticanjem i želja za lepšim izgledom uticale su da se odeća menja.
Tako je i postalo specijalno krojenje i šivenje odela. Razni narodi u prošlosti su prema svojim mogućnostima,
uslovima, staleškim uslovima, a zavisno od podneblja i običaja nosili raznu odeću.

Danas imamo vrlo precizne krojeve i modne kreatore. Konfekcija stalno donosi na tržište nove modele. Ali
šiće odela po meri je uvek bilo najadekvatnije onome što svako pojedinačno želi. U krojačkom zanatu ljudi se
bave izradom odeće, pošto se prethodno uzme mera za osobu koja poručuje, te se prema određenoj meri šije
odelo ili pojedini delovi kao bluza, suknja, pantalone i drugo.

Uporedo sa razvojem estetskog izgleda odeće, boljeg hrojenja i šivenja, ljudi su iz svojih iskustava pronalazili
nove metode u tome radu, pa se tako došlo do današnjih modernih mašina koje omogućuju brže i lakše
krojenje i šivenje. Tako postoji ne samo mašina koja brzo šije na STRUJU, ručni ili nožni pogon, već i mašine
za određenu vrstu rada kao za prišivanje dugmadi, za vez, opšivanje rupica, cik cak mašina, mašina za
krojenje i tako dalje.

ALAT ZA ŠIVENJE I KROJENJE

Usavršavanjem izrade odeće bilo je potrebno pronaći i usavršiti alat (oruđa) za rad. Kada je ljudska mašta
stvarala nove modele uporedo su pronalažena nova oruđa za rad. Na primer najosnovnije oruđe u krojačkom
zanatu je igla, a ni ona nije danas ista kao nekada. Naime prvobitno se pravila od životinjskih kostiju, zatim od
sve boljeg i jačeg metala. Pored igle od oruđa za rad u krojačkom zanatu imamo razne šivaće mašine, naprstak
muški i ženski, santimetar, makaze za krojenje, pegla, jastuk za peglanje, krojačka lutka i drugi više pomoćni
pribor.

ODRŽAVANJE I ČUVANJE ŠIVAĆE MAŠINE

Da nas mašina ne bi mučila kad kida konac, teško radi ili ne pravi dobar štep potrebno je znati kako se ona čisti
i čuva.
Mašina se mora češće čistiti i podmazivati bez obzira da li se na njoj stalno radi ili ne. Za podmazivanje se
mora upotrebljavati isključivo mašinsko ulje. Upotreba drugih ulja .ne samo da nije dozvoljena već se i
zabranjuje. Prilikom čišćenja naročita pažnja se posvećuje oko čunka mašine jer u toku rada tu ostaju razni
ostaci od tkanina, a posebno se taloži prljavština od tkanina koje su već bile u upotrebi pa se prerađuju.
Prilikom podmazivanja mašine znači najpre treba izvaditi čunak, pa skinuti pločicu dole kod zubaca i gore na
rukavcu. Mašinu držati, sa skinutim kaišem sa donjeg velikog točka, ukoliko se radi o mašini na nožni pogon, i
podignuti ispred sebe tako da nam je na dohvatu ruke ceo donji postroj. Pošto se prvo sve lepo očisti od
prljavštine i ostataka tkanina, podmaže se uljem koje se nabavlja specijalno za podmazivanje šivaće mašine.
Poželjno je da svaki zglob bude podmazan. Prema potrebi otvarati više ili manje postroj mašine. To jest
ukoliko se čišćenje vrši češće, što je poželjno, onda nemora odvrtati sve navrtnje i skidati delove koje treba
skinuti prilikom kompletnog čišćenja.

Kada se izvrši podmazivanje staviti mašinu u pokret, bez tkanine, da bi ulje dospelo u sva njena ležišta.
NAJ
Č
E
ŠĆ
I KVAROVI NA
Š
IVA
Ć
OJ MA
Š
INI
Moramo pre svega paziti da mašinu podmazujemo specijalnim mašinskim uljem, jer podmazivanje
nekim drugim uljem može imati posledicu da mašina teško radi.
KIDANJE KONCA je posledica više nepravilnosti od kojih spominjemo nekoliko najčešćih:

Za gornji konac može biti igla koja nije od mašine te marke (svaka šivaća mašina ima
svoje igle), može biti da je igla savijena, konac previše zategnut ili previše labav.
Donji konac se kida ako u čunku nije dovoljno dobro zategnut ili nije kako treba uveden.
Ako se kida bilo gornji ili donji konac najpre se trebamo podsetiti kada smo poslednji
put izvršili čišćenje i podmazivanje mašine. Poznato nam je da mnoge domaćice pošto često ne rade sa
mašinom i _ čišćenje zanemare.
NABIRANJE TKANINE je posledica nepravilnog zatezanja donjeg i gornjeg konca. Nepravilno zategnut
donji i gornji konac izaziva pored nabiranja tkanina i krive bodove. U tome slučaju trebamo pregledati kakve
je debljine konac, jer možda njegova debljina ne odgovara debljini igle, i da se pregleda da li su igla i čunak
dobro udenuti.

OPŠTE KARAKTERISTIKE PRI KROJENJU

Raspoznavanje materijala, stalnost boja ili vrsta tkanine je veoma bitna komponenta da bi se od jednog
odgovarajućeg materijala napravila po meri odeća.
U raspoznavanju materijala ubrajamo specijalno poznavanje tkanina, to jest da li se radi o čvrstom materijalu-
štofu koji se teško pegla, ili o neko] pamučnoj tkanini koja se prilikom kvašenja skuplja. Kada krojimo
direktno na materijalu mi o ovome moramo voditi računa da se kasnije odgovarajući deo odeće ne bi skupio.
Zato pre krojenja takvu tkaninu moramo staviti u vodu i kada se dobro pokvasi, pošto u vodi stoji neko vreme,
ostaviti da se postepeno osuši. Pojedine tkanine možemo, prema našoj oceni, peglom glačati, pošto su
prethodno poprskane vodom pa tek onda od njih krojiti poručiocu odgovarajući deo odeće.

IZRADA KROJA NA PAPIRU

Za početnike se preporučuje da ne kroje direktno na materijalu već da izvrše kroj na papiru -naprave šablon i
te šablone preneti na materijal. Prilikom nanošenja šablona moramo paziti da ih tako postavimo kako bi u
najvećoj mogućoj meri uštedeli materijal. Obično se kroji tkanina na ravnom stolu postavljena dvostruko.
Činjenica da i fabrike izrađuju štofove i tkanine skoro uvek u dvostrukoj širini je veoma pri krojenju bitna
zato što se kroji obavezno na materijalu u dvostrukoj širini. Uvek se kroje zajedno leva i desna strana leđa,
leva i desna strana prednjeg dela bluze, kod pantalona leva i desna strana desnih nogavica zatim leva i desna
strana zadnjih nogavica.

RED UZIMANJA MERE

Da bi odgovarajući deo odeće bio dobro skrojen i sašiven veoma je važno uzeti meru određenim redom i što je
moguće tačnije. Mera se uvek uzima istim redom, to je praktično, jer se tako uvek zna šta koja cifra označava.
Na primer ako uzimamo meru za bluzu i suknju onda to činimo ovim redom:

1. ŠIRINA RAMENA -meri se od zgloba do zgloba na ramenu.

2. OBIM GRUDI -meri se preko leđa i vrhova dojki.
3. OBIM STRUKA -obuhvata se santimetrom najtanji deo struka.
4. OBIM KUKOVA -zahvat santimetrom preko najšireg dela kukova.
5. DUŽINA DO STRUKA -meri se na leđima od prvog vratnog pršljena do struka.

6. DUŽINA BLUZE -meri se od prvog vratnog pršljena do dužine po želji naručioca (potrebne dužine).
7. DUŽINA RUKAVA -meri se od zgloba na ramenu do potrebne dužine ,a za bluzu sa kratkim rukavima
do lakta.
8. DUŽINA SUKNJE -meri se od struka do potrebne dužine, dužine po želji naručioca.
Da bi se mera uzela tačno, osoba za koju se šije odeća mora prilikom uzimanja mere da stoji uspravno,
potpuno prirodno (ne u stavu mirno), sa rukama opuštenim uz telo. Ukoliko se
uzima mera za bluzu ili kostim potrebno je na sebi imati odelo koje se ina
č
e nosi ispod
pomenute odeće. A mera se uzima santimetrom direktno uz telo.
MERU ZA PANTALONE uzimamo ovim redom:
Dužina pantalona Dužina između
nogu Poluobim struka Poluobim
bokova Poluobim kolena Poluobim
pri dnu noge-manžetne

RED UZIMANJA MERE za kratke pantalone:

Dužina pantalona Poluobim struka Poluobim bokova Mera bokova je najvažnija u kroju pantalona.
Prilikom uzimanja mere ona se deli na 1/2.

KADA I KAKO SE MERA DELI

Mera se može deliti uporedo sa crtanjem, odnosno krojenjem direktno na materijalu, ili na papiru, a može da
se prvo podeli i tek onda početi sa crtanjem. Preporučljivo je da se mera podeli pre početka krojenja. Na
primer prilikom uzimanja mere za pantalone ceo struk iznosi 84 cm a polovina je 42 cm. U redosledu mere
pišemo 42 cm. Mera bokova 110 sm, a od toga polovina iznosi 55 sm, znači u redosledu mere pišemo 55 sm.
Mera za dužinu pantalona se piše onoliko kolika je, kao i dužina između nogu. Iz ovoga vidimo da svaki
početnik u krojenju mora da nauči uzimanje mere, kako se ona deli i koje se mere dele.

PANTALONE
Već smo opisali redosled uzimanja mere za pantalone, a ovde ćemo opisati .kako se uzima mera.

Onaj ko poručuje izradu pantalona radi što tačnije mere za kroj treba stati prirodno, uspravno i nije
preporučljivo da se pomera.
Počinjemo po uobičajeno redosledu i to:

1. Dužinu pantalona uzimamo po bočnoj desnoj strani. Kraj santimetra, onaj okovani deo, stavljamo u
udubljenje struka odmah iznad kuka i pridržavamo ga levom rukom a desnom merimo celu dužinu prema
želji
2. poručioca,
Dužina izmeđua obično
nogu semalo
uzimaunapred do vrha cipele.
od opkoračaja, gde santimetar držimo levom rukom, a desnom rukom
merimo dužinu do ranije određene cele dužine.
3. Obim struka-pojas uzima se kada se pritegne santimetar preko pojasa pantalona. Moramo voditi računa
da poručioc nema na sebi neku odeću koja bi eventualno uticala da se pojas uzme šire nego što bi trebalo.
Tu se može pitati da li želi da pantalone budu u pojasu tešnje ili šire.

4. Obim bokova uzima se preko najispupčenčjeg dela karlice.

5. Obim kolena se uzima preko čašice.
6. Širina pri dnu noge-manžetna se uzima prema veličini stopala ili po želji poručioca. U koliko se
pantalone prave sa manžetnama onda se određuje koliko santimetara treba da bude manžetna, a njena
normalna veličina se kreće od 4 do 6 sm.
KROJ PANTALONA može se crtati na papiru i preneti na materijal. To važi za početnike, mogu se
crtati direktno na materijalu, UVEK SE CRTA PRVO PREDNJI DEO NOGAVICE, NJIH PRENETI
HA OSTATAK ŠTOFA I CRTATI ZADNJI DEO.
Za kroj pantalona uzećemo ovaj primer.
1. Dužina pantalona 104 su
2. Dužina između nogu 80 sm
3. Poluobim struka 44 sm
4. Poluobim bokova 50 sm
5. Poluobim nogavice 24 sm Ranije smo objasnili da se poluobim struka, poluobim bokova i
poluobim nogavice radi
početka crtanja na papiru ili materijalu deli na 1/2. Znači: Poluobim
struka 44 : 2 = 22
Poluobim bokova 50 : 2 =25
 Poluobim nogavice 24 : 2 = 12
Evo kako izgleda povlačenje crta glavnih i pomoćnih, odnosio krojenje prednjeg dela nogavice:

Od A do 2 60 sm, to je dužina do kolena

Od A do 3 104 sm -cola dužina
Od 3 do 4 80 cm, a to je dužina između nogu.
Od 4 do 41 80 sm to jest 1/3 od A do 4
Od A do 5 27 sm, 1/2 bokova+ 2 sm
Od 5 do 6 22 sm, 1/2 struka
Od 5 do 7 11 sm, 1/2 od 5 do 6
Od 3 do 8 11 sm, 1/2 od 5 do 6
Od 8 do 9 11 sm, 1/2 od 5 do 6
Od 4 do 10 25 sm, 1/2 bokova
Od 10 do 11 5 sm, 1/10 bokova
Od 11 do 12 2 sm, važi samo za levu nogavicu
Od 5 do 13 5 sm, za dve bore.
Pošto smo završili prednji deo stavljamo ga na zadnji i kroj izgleda ovako:
Od 7 do 14 5 sm
Od 14 do 15 2 sm
Od 15 do 16 28 sm, 1/2 struka + 6 cm
Od 10 do 17 12,5 sm, 1/4 bokova
Od K| do 18 4 sm, ovu dužinu stavljamo radi šavova
Od 9 do 19 4 sm, takođe za šavove
Od 3 do 20 4 sm „
Od 2 do 21 4 sm „
Od 4, do 44 6 sm „

BLUZA SA KRATKIM RUKAVIMA

Prikazani kroj za bluzu sa kratkim rukavima crtan je na papiru pomoću školskog santimetra. Naime kada se
crta direktno na materijalu meri se pravim krojačkim santimetrom. Za početnike je dobar školski santimetar
ili trougao gde nam svaki milimetar u prirodnoj veličini predstavlja 1 sm. Obzirom, da smo već opisali kako
se uzima mera za bluzu, ovde ćemo prikazati meru i preći na crtanje.

MERA ZA BLUZU uzima se ovim redom:

1. Širina ramena ........... 40 sm
2. Obim grudi .................. 92 sm
3. Obim struka ................. 76 sm
4. Obim kukova ................ 104 sm
5. Dužina do struka ........ 42 sm
6. Dužina bluze ............... 63 sm
7. Dužina rukava ............. 28 sm
8. Dužina suknje .............. 70 sm
PREDNJI DEO BLUZE
Krojimo prvo prednji deo bluze. Širinu njenog prednjeg dela dobićemo ako obim grudi podelimo sa 4 i
dobijemo tri santimetra. Za prelaz i zakopčavanje dodajemo naknadno po tri santimetra, a za šavove
dodajemo dva santimetra. Na primer:
Obim grudi 92 podelimo sa 4 dobijemo 23 plus 3 to je ukupno 26. Dalje se dodaje za prelaz tri i za šav dva
santimetra.
U našem slučaju dužina bluze iznosi 63 santimetara. Na prednjem delu bluze za ušitak dodajemo 4
santimetra pod pazuhom i tri sm za porub.
Znači crtali smo pravougaonik dužine 70 sm i širine 31 sm. U okviru ovog pravougaonika dali
smo kroj prednjeg dela bluze.
Dubinu izreza za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa četiri i oduzmemo dva santimetra.

Znači 92 : 4 = 23 -2 = 21 sm.
A to zna
č
i da od gornje linije izmerimo santimetrom i povu
č
emo liniju prelaza udal
jenu
3 sm. Liniju ramena dobijamo kada celu širinu ramena podelimo sa 2. U našem slučaju dužina ramena je 40
znači: 40 : 2 = 20 sm. Onda od linije prelaza merimo i povučemo liniju ramena udaljenu 20 sm. Kod ove bluze
dužina, do struka iznosi 42 sm. Sa ušitkom širine 4 sm iznosilo bi 46 sm.

Tako i povučemo liniju struka od 46 sm od gornje linije. Kada smo završili sa ovim pomoćnim
linijama podelimo obim grudi sa 16 i tako
dobijemo širinu izreza za vrat. To jest 92 : 16 = 5,75 sm. Širinu izreza za vrat merimo od linije prelaza.
Dubina izreza za vrat uvek je za dva santimetra veća, a to znači na 5,75 dodajemo 2 sm i

dobijamo 7, 75 sm. Koso rezanje ramenice uvek je za odrasle 4 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Detalje
kod krojenja izreza za rukav preneti slobodnom rukom sa crteža. Ispod pazuha

crta se ušitak, širine 4 sm, a dužine 12 do 16 sm. Ušitak je udaljen od izreza za rukav 6 do 8 sm. Prilikom
probe se mora voditi računa da vrh ušitka gravitira prema vrhu dojke i time naglasi lepotu ženske biste. Za veći
obim grudi stavljamo ušitak pod pazuhom 6 do 8 sm širine. Širinu prednjeg dela bluze u kukovima dobijamo
kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo
2, sm, za šavove. . 104:4 = 26 plus 2 = 28 i za šav 2 sm. ukupno = 30 sm. Ovih 30 sm merimo od linije
prelaza, pa ćemo izaći 2 sm izvan pravougaonika. Ušitak pod grudima širok je 3 sm, a dugačak 20 sm.
Sredina ušitka uvek je od linije
prelaza udaljena za 1/10 grudne mere. Na
primer 92 : 10 = 9,2 sm.
ZADNJI DEO BLUZE
Ako obim grudi podelimo sa 4 i dodamo 1 sm. dobijamo širinu zadnjeg dela bluze. Za šavove se naknadno
dodaje 2 sm 92 : 4 = 23 + 1 sm = 24 i dodajemo za šav 2 sm = ukupno 26 sm.

Dužina bluze u našem slučaju iznosi 63 sm. Kada dodamo naknadno 3 sm. za porub onda
treba meriti 66 sm. Znači crtamo pravougaonik 66 sm. a širine 26. Kao i na prednjem delu bluze dubinu izreza
za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa

4 i oduzmemo 2 sm. 92 : 4 -23 minus 2 sm. 21 sm. Znači od gornje linije pomoću santimetra odmerimo i
povučemo liniju dubine izreza za rukav udaljenu 21 sm. Liniju ramena dobijamo na zadnjem delu bluze,
kada celu širinu ramena podelimo sa 2 i

dodamo 2 sm zaušitke. 40 : 2 = 20 plus 2 sm = 22 sm Prema ovome znači da od leve linije merimo i

povučemo liniju ramena udaljenu 22 sm. Dužina do struka, u našem slučaju, iznosi 42 cm. a to znači da
ćemo od gornje linije
mereći da povučemo liniju struka udaljeno 42 sm. Kad smo povukli ove pomoćne linije prelazimo na širinu
izreza za vrat. Kao i na prednjem delu širina izreza za vrat je 1/16 od obima grudi, u našem slučaju za

ovu bluzu iznosi 5,75 sm Na zadnjem delu oblik izreza za vrat uvek ide van pravougaonika 3 sm. Koso
rezanje ramenice, na zadnjem delu bluze, uvek je 3 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Izrez za rukav i na
zadnjem delu crtamo slobodnom rukom koristeći pomoćne linije. Ušitak na ramenicama udaljen je od izreza
za vrat 7 sm širok je 2 sm a dugačak 8 sm. Udaljenost ušitka od sredine leđa na liniji struka, dobijemo kad
obim struka podelimo
sa 8 sm. 76 : 8 = 9,5 sm. Ušitak na struku zadnjeg dela bluze širok je 2 sm a dugačak 24 sm. Širinu
zadnjeg dela bluze u kukovima dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4. Znači 104 : 4 = 26 sm za šav
2 sm ukupno 28 sm. Sve širine na crtežu ,na zadnjem delu bluze tražili smo od leve linije koja je stvari

sredina leđa.
RUKAV ZA BLUZU
Za ovu bluzu prikazujemo crtež za kratak rukav. Kada obim grudi podelimo sa 5 i dobiveni rezultat
pomnožimo sa 2 dobijemo širinu celog rukava. Za šavove naknadno dodajemo 3 sm.
Zna
č
i 92 : 5 = 18,4, ovaj rezultat pomno
ž
en
sa dva iznosi 36,8 sm. Tome dodamo jo
š
3 sm za
š
avove. Ukupno je 39,8 sm, ali to u kroju mo
ž
e da se zaokru
ž
i na 40 sm.
Obzirom da je na širinu celog rukava dato 3 sm za šavove. znači da ćemo pri sastavljanju rukava imati svaki
šav širine 1,5 sm.
Dužina rukava za ovu bluzu iznosi 28 sm. + za šav 2 sm znači ukupna dužina 30 sm.
Tako smo nacrtali pravougaonik širine 40 sm a dužine 30 sm.
Visinu kugle rukava dobijamo kada obim grudi podelimo sa 6
Znači 92 : 6 = 15,3 sm. Tu dužinu možemo zaokružiti na 16 sm. Onda od gornje linije mereći povučemo
jednu liniju udaljenu 16 sm.
Radi lakšeg krojenja možemo povući jednu liniju kroz sredinu rukava a dijagonale na prostoru za
iskrajanje kugle rukava.
Kada smo završili sa ovim linijama slobodnom rukom crtamo kugle rukava, odstupajući na polovini
dijagonale za 1 sm.
Pri šivenju, kod uklapanja rukava sredinu kugle stavlja se na šav ramena. Šav rukava postavi se na prednjem
delu izreza za rukav. Kada ovako krojimo kugla rukava mora kod uklapanja da odgovara izrezu za rukav, s
tim što kugla rukava mora za nabiranje imati 3 do 5 cm. Će sme biti manje od 3 ni više od 5 sm.

MANŽETNU ZA RUKAV u ovom slučaju ne trebamo praviti obzirom da se radi o bluzi sa kratkim rukavima.

Međutim po želji poručioca manžetna se može praviti. U tom slučaju treba znati da dužina manžetne
odgovara donjoj dužini rukava. Toj dužini dodaje se 2 sm. Širi deo manžetne stavlja se na gornji deo rukava.

KRAGNE ZA BLUZU
Za ovu bluzu mogu odgovarati više vrsta kragni -kragna uz vrat, sa naglašenim vrhovima i druge. Ovde smo
dali crtež kragne u kvadratu od 25 X 10 sm.
S U K NJ A
Uzimanje mere za suknju opisali smo zajedno sa merom za bluzu.
Širinu prednjeg dela suknje dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Za šavove
naknadno dodajemo 4 sm.
Znači 104:4 = 26 plus 2 sm. = 28 sm. Ovome dodamo za šav 4 sm. te je ukupno 32 sm. Poželjno je imati
velike šavove na suknji. Zato i ovde dodajemo 4 sm. Za to postoje dva razloga. Prvo suknja ima lepši pad, a
drugo veći šav nam pomaže da prilikom probe otklonimo eventualne probleme ako je osoba -poručilac
gojazna.
U našem slučaju dužina suknje iznosi 70 sm. Naknadno dodajemo za porub 8 sm. Znači 70 + 8 = 78 sm.

Pošto smo povukli crte imamo pravougaonik širine 32 sm. a dužine 78 sm.
Merimo od gornje linije povučemo liniju kukova udaljenu 25 sm. Za svaku odraslu osobu struk se na suknji
sa strane ukroji za 4 sm. Onaj prostor koji kod struka suknje ostaje mora se pomoću ušitka prilagoditi širini
struka po meri. U tu svrhu, na prednjem delu suknje taj prostor se potroši na dva ušitka tj. sa svake strane
po jedan, a na zadnjem delu ima četiri ušitka sa svake strane po dva. Prilikom pravljenja ovih ušitaka mora
se voditi računa da se širina suknje suzi na potrebnu širinu po meri.

Na prednjem delu suknje širinu struka dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Ovde naknadno
dodajemo 4 sm. Znači 74 : 4 = 19 sm + za šav 4 sm = 23 sm.
Po ovoj meri za ušitak na struku prednjeg dela suknje ostalo je 5 sm.
Tako je ušitak od sredine suknje udaljen 12 sm, širok 5 sm. a dugačak 10 do 12 sm.
Širina struka i kukova uslovljava širinu ušitaka na prednjem i zadnjem delu suknje. A položaj ušitaka je
zavisan od osobe, odnosno da li se radi o gojaznoj osobi i slično. Na crtežu kod struka na sredini obavezno
ukrojimo 2 sm.
ZADNJI DEO SUKNJE vidimo na prikazanom crtežu. Širinu zadnjeg dela suknje dobijemo kada obim
kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Naknadno dodajemo 4 sm za šavove
Znači 104 : 4 = 26 + 2 sm = 28 sm i za šav 4 sm. = 32 sm.
Dužina naše suknje po datoj meri iznosi 70 sm. Za porub dodajemo 8 sm. Znači 70 + 8 = 78 sm.

Dobili smo pravougaonik širine 32 sm a dužine 78 sm. Od gornje linije povlačimo liniju kukova udaljenu 25
sm. Zatim na šavu sa strane ukrojimo za struk 4 cm. A širinu u struku
na zadnjem delu s
uknje dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Zna
č
i: 76 : 4 = 19 sm, dodajemo za
š
av 4 sm, ukupno 23 sm.
Onda nam za ušitke ostaje 5 sm. Na ovom zadnjem delu suknje, kao što smo već ranije napomenuli sa
svake strane ima po dva ušitka. Prvi ušitak je kada se meri od sredine zadnjeg dela suknje 3 sm a dugačak
14 sm. Dok je drugi ušitak širok 2 sm a dugačak 8 sm. Na sredini od struka ukrojeno je 3 sm, što je
potrebno da suknja bolje prilegne uz telo.
Još možemo napomenuti da se u gornjem delu suknje ostavlja pojas čija dužina odgovara celom obimu
struka, a njegova širina ne treba da bude veća od 3 sm.
POJAS ZA SUKNJU pored navedene dužine i širine, prilikom krojenja mora imati 2 sm u dužini više za šav.
Znači 76 + 2 = 78 sm.
KRATKE POUKE -MALI SAVETI
U dnevnoj ishrani treba što češće praviti salate od slatkog i kiselog kupusa. Ova namirnica u većoj meri
sadrži vitamin C. Takođe treba u ishrani forsirati voće. Naročito pomorandže i jabuke.

Za pranje crevaca (jagnjećih) vodu treba posoliti. U slanoj vodi se crevca lakše peru
Meso od stare kokoške skuvaće se brzo i biće bolje ako se u vodu za kuvanje sipa kašika rakije.

Krompir će sačuvati više vitamina ako se skuva sa ljuskom i zatim se brzo očisti.
Za salate je najbolje koristiti povrće koje se ne kuva kao rotkva, mrkva, celer, zelena salata i drugo.
Obavezno koristiti sveže povrće. A čišćenje i priprema treba da bude neposredno pre upotrebe.

U ishrani treba forsirati peršunov list. Ali obavezno ga upotrebljavati dok je svež. U jela se stavlja
neposredno pre skidanja sa vatre.
Voće i povrće koje konzerviramo, spremamo za zimu, ne smemo dugo držati u vodi prilikom pralja i ne
smemo dugo kuvati da bi zadržalo prirodne hranljive materije i vitamine.
Korice limuna treba sačuvati jer se mogu korisno upotrebiti za otklanjanje mirisa sa kuhinjskog noža.
Potrebno je samo protrljati koricom limuna.
Voćne sokove treba sipati u tamne flaše. U svetlim flašama se umanjuje vrednost soka usled delovana
svetla.
Kuvanje na pari ili u dunstu vrši se na 100°S, odnosno kada voda ključa. Ukoliko se kuvanje vrši na pari
onda tegla na pari mora stajati oko 30 minuta, a zavisno od poklopca. Naime ako tegla ima patent poklopac
kuva se na pari kraće, a ukoliko se zatvara celofanom ili pergament papirom onda obavezno duže.

Posle pripreme jela od ribe nož treba zagrejati na plamenu i protrljati solju. Tako neće zadržati miris.

Posuđe od nikla obavezno prati sapunom. Prilikom sušenja upotrebljavati meku krpu.
Testo za palačinke biće bolje ako se prvo izmeša mleko i brašno pa se onda doda jaje.
Voće i povrće treba prati brzo i pod tekućom vodom. Tako se sačuvaju vitamini i hranljive materije.

Mašinu za kafu očistićemo ako prvo sameljemo kašiku pirinča.

Ako se u vodi kuva krompir bez ljuske (voda je čista) i treba je obavezno koristiti za supe ili čorbe jer sadrži
vitamine i hranljive materije.
Majonez će biti ukusniji ako se začini sa nekoliko kapi belog vina.
Pranje prozorskih okana treba vršiti pomoću sunđeraste vlažne krpe. Treba izbegavati čišćenje novinama jer
je sporo.
Da bi lakše očistili mašinu za meso posle upotrebe prvo samleti koru hleba pa onda prati.

Pire od suvog povrća (grašak, pasulj) može potpuno da zameni sveže povrće.
Istrugani sir koji dodajete sufleu može biti parmezan jačeg mirisa, holandski sir, grijer ili imentaler sir.

Belanca izmešana zajedno sa žumancima i dobro umućena dodati istovremeno masi ne smetaju da se
sufle dobro napravi.
Sufle možete napraviti i tako što ćete umesto mleka upotrebiti supu, paradajz sok itd.
Jabuke će ostati prilikom dinstanja bele ako se potope u malo vode kojoj je dodato limunovog soka i
soli.
Češanj belog luka će se lakše izgnječiti, ako se prethodno pospe sa malo soli. . .
Ako se majonez prilikom pripreme zgrušava, odmah ga razrediti sa malo ulja i dodati malo toplog sirćeta
neprestano mešajući od ivice ka sredini.
Omlet će biti naročito vazdušast i primamljiv ako se prilikom mućenja razbija jedno po jedno jaje i dodaje po
1 kašika milerama.
Meso koje se kratko prži biće još ukusnije ako se pripremi na sledeći način: meso kupite dan ranije. Svaku
šniclu namažite sa jedne i druge strane biberom i senfom i natopite uljem. Svs šnicle staviti jednu na drugu i
ostaviti u frižider. Aroma začina prodiraće u meso, a ulje će ga umekšati. Ma ovaj način mogu se obraditi
goveđe, svinjsko, juneće šnicle kao i divljač.
Ako
ž
elite da vam karfiol ostane beo, kuvajte ga u mleku bez soli.
Ako su paprike suviše ljute izvadite im unutrašnji deo, operite ih hladnom vodom i tek onda upotrebite.

Sveže povrće treba dinstati na masti i dodavati malo po malo vode tek toliko da ne zagori. Ako se kuva
u mnogo vode izgubiće ukus, hranljivost i boju.
Krompir za krokete i uštipke biće ukusniji ako se ne kuva u vodi već nspeče u rerni.
Da se riba pri dinstanju u belom vipu ili u ulju ne osuši najbolje je pokriti dunst papirom. U koji se
inače uvija puter.
Komadi sira neće se sušiti ako ih zavijete u čistu vlažnu krpu i tako ostavite u frižider.

Poširana jaja kuvati u neposoljenoj ključaloj vodi. U slanoj vodi jaje se neće skupiti.
Marinat ne treba praviti u emajliranom posuđu, najmanje oštećenje glazure pokvariće ukus marinata.

Biber treba kupovati u zrnu i mleti ga neposredno pred upotrebu.

Za palačinke meša se prvo brašno sa mlekom a tek se onda doda jaje tako se masa neće ugromuljičati.

Iseckane pečurke prže se na malo masti. Ako se kuvaju izgubiće karakterističan ukus.
Da bi meso od stare stoke bilo mekano, dobro ga izlupajte, izbodite ga nožem (ponavljajte ovo i u toku
pečenja) i pržite na vreloj masti. Skinite sa vatre, dodajte mu nekoliko mrvica putera i ostavite ga
poklopljenog kratko vreme na stranu.
Ako se palačinke lepe, prekinite pečenje, istrljajte na jakoj vatri tiganj solju i čistom krpom, isperite ga i
osušite. Onda nastavite sa prženjem.
Da knedle i nudle ne bi bile tvrde, umeša se brašno u vodu u kojoj je razmućeno jaje da nastane meko testo i
sve se dobro izmeša. Nudle se odmah iz ove mase vade kašikom i stavljaju u ključalu vodu.

Suvo meso, kad se skuva, neće biti ukusno ako ga pri kuvanju ne stavite u ključalu vodu. Pri dodiru sa
ključalom vodom pore na mesu se naglo zatvore i sav sok ostane u mesu.
Supa -ako želite da iskoristite srž iz kosti kao predjelo, spustite šuplju kost u vrijuću supu 15 minuta pri nego
što je supa gotova. Toliko je sasvim dovoljno da se srž skuva. Da se srž ne bi pri kuvanju rastresla, zavejte kost
u parče čiste gaze.
Supa će dobiti lepu boju ako u toku poslednjih minuta kuvanja sipate malo rastvorenog (u kašičicu vode)
karamela.
Krompir, kao deo obaveznog povrća, obično zamuti supu. Zato krompir kuvajte odvojeno.
Mast sa supe pokrijte tek pošto se ona prohladi, jer inače nije ukusna, naročito osobama koje iz higijenskih
razloga ne jedu vrelu supu. Ovu mast upotrebite za prelivanje barenih krompira ili za spravljanje pilava.

Mleko, kao i bilo koje mlečno jelo, uvek kuvajte samo na slaboj vatri, a nikako na jakoj.
Trag zagorelog jela sa dna lonca nipošto nemojte skidati nožem ili nekim čvrstim predmetom. Ostatak
zagorelog jela najbolje ćete ukloniti ako u sud sipate mala vode i malo šećera pa zakuvati na slaboj vatri.
Ostaci zagorelog jela će se sami podići. Posle toga sipajte u sud malo hladne vode i još malo zakuvajte. Na
kraju će biti potrebno samo da sud isperete mlakom vodom i krpom.

Stara kokoška biće mekša ako se, već očerupana i očišćena, spolja i iznutra dobro istrlja finim uljem i
ostavi tako 12 sati.
Kokoška starija od godinu dana nije za pečenje već isključivo za kuvanje
Zimnicu koja se lako kvari bolje je da u ostavi držite na nižim policama. Na višim policama je vazduh
znatno topliji i lakše dolazi do kvarenja.
Vitamini lako „beže", da bi se sačuvali potrebno je brzo prati povrće, potapati ga u već uzavrelu vodu i kuvati
u poklopljenom loncu. Zelene delove ne treba bacati niti povrće podgrevati.

Povrće treba čistiti i ljuštiti nožem od čelika koji ne oksidiše.

Voće, međutim, nikada ne treba ljuštiti već samo oprati.
Pržena mast ne može da koristi zdravlju: treba se opredeliti za ulje ili puter.
Malo lukavstvo da se zrna pirinča ne zgusnu: vodi u ko joj se kuva pirinač dodajte nekoliko kapi
limunovog soka.
Ako kuvate supu od koko
š
ke, pa
ž
elite da vam supa bude masna i jaka stavi
ć
ete koko
š
ku u hladnu vodu i tako kuvati. Ako me
đ
utim,
ž
elite da vam supa bude slabija, a koko
š
ka ukusnija onda stavite koko
š
ku u proklju
č
alu vodu.
 U ćufte možete umesto potopljenog hleba staviti malo kuvanog krompira.
Da bi pirinač ostao ceo kada pravite pilav, prilikom pripremanja uzećete sledeću meru: za svaku osobu po
jednu malu šoljicu crne kafe pirinča, a na svaku šoljicu pirinča tri pune šoljice vode.

Da bi krompir što pre postao reš treba ga posoliti tek na kraju, kada je sasvim pržen.
Luk će brže porumeneti ako u šerpu dodate malo šećera. Postići ćete efekat ne menjajući ukus jela.

Svinjsko meso biće ukusnije i mekše ukoliko ga, nekoliko sati pre pripremanja, poprskate sokom
od limuna, malo slačice i ostavite da stoji na hladnom.
Ako je meso tvrdo, a vi želite da se ono što brže raskuva stavite u lonac malo bikarbone sode.

Ako želite da vam pile bude dobro reš pečeno stavite ga u dobro zagrejanu mast,
Suvo grožđe biće u testu ravnomerno raspoređeno i neće pasti na dno ili sabiti se na jednom mestu ako ga
pre upotrebe poprašite brašnom.
Ako želite da poboljšate ukus crne kafe, dodajte pri mlevenju ili pomešajte već sa samlevenom, i 1
kašičicu kakao u prahu.
Ako torta pri pečenju nije dovoljno narasla, pa je zato ne možete upotrebiti, dopecite je pa je upotrebite kao
nadev za punč ili rum-tortu. U tom slučaju postupajte na sledeći način: iseći testo na kocke, poprskajte
ukuvanim šećerom u koji ste dodali malo ruma 1 trvenu koru od pomorandže, limuna i trvenu čokoladu
(upravo, sve one sastojke koje ste već bili pripremili za tortu). Zatim ispecite dve tanke kore kao za
„patišpanj― i filujte ih već spremljenim filom.
Nije potrebno da sečete limun ako vam je potrebno samo nekoliko kapi. Dovoljno je da iglom za pletenje
probušite dve rupe, nacedite onoliko kapi koliko vam je potrebno i limun će se sačuvati kao da ga niste ni
načeli.
Kolač već istresen iz kalupa, a nedopečen, spustiti u hladno mleko, a zatim vratiti u rernu da se dopeče.

Povrće (grašak, boranija, spanać itd) će zadržati svoju lepu prirodnu boju ako vatra na kojoj kuvate nije
nagla, ako se povrće spusti u osoljenu vodu koja vri i ako se sud ne poklopi.
Prženje je prvi „ispit" kuvarske veštine i ma kako ono jednostavno izgledalo, mladim domaćicama se veoma
često događa da „padnu" na ovom ispitu. Da vam se to ne bi dogodilo dajemo vam nekoliko saveta za prženje:
krompir, žareno testo i testo sa kvascem pržiti u vrelom ulju ili masti, ali ih nemojte prethodno uvaljati u
brašno. Međutim, ribu, meso, povrće uvek uvaljate u brašno, pa umućeno jaje i najzad pospete mrvicama.
Pržite uvek na vrelom ulju, a da li je ulje vrelo proverićete ako ubacite u njega komadić hleba, ako se istog
časa obrazuje pena oko hleba, ulje je spremno za prženje. Kad ispržite jednu partiju ponovo zagrejte ulje za
sledeću partiju.

LIMUN ne služi samo kao dekorativni dodatak pečenom mesu. Svaki kuvar ne propusti da meso, divljač ili
živinu koju stavlja na ražanj ovlaš protrlja limunom, pošto mu limunov sok daje čvrstinu i povećava slast.
Ali, treba voditi računa da limunov sok ne uđe u meso.
KROMPIR će se mnogo brže skuvati ako u vodu u kojoj se bari sipamo malo ulje.
SARDINU koja vam je preostala od ručka obavezno izvadite iz konzerve. Ako ste je poškropeli limunom,
a ostavili je u konzervi može doći do ozbiljnog trovanja. Sardinu ćete najbolje sačuvati ako je stavite u
porcelanski tanjir, obmotate krpom a sardinu poklopite komadom kartona.

ŽUMANCA pretekla pri mešanju duže će se održati u svežem stanju ako ih obazrivo, jedno za drugim, tako
da skliznu niz zid, spustite u šolju u koju ste usuli hladnu vodu. Docnije, kada se za to ukaže potreba,
žumanca ćete povaditi iz vode kašikom i upotrebiti.
SUVIŠNA MASNOĆA iz supe može veoma lako da se pokupi ako iznad supe brzo prevučete nekoliko
puta malom kesicom u koju ste stavili 2-3 kockice leda. Masnoća će se slojaniti i nakupiti na kesici, ali
kesicu brzo izvucite pre nego što se led istopi.
GIBANICA koja stoji nekoliko dana postaće sveža kao da je tog trenutka ispečena, ako komade potopimo u
mleko, ostavimo nekoliko minuta, a zatim svaki komad malo propržimo na vrelom ulju.
MIRIS RIBE i
šč
eznu
ć
e iz sudova u kojima ste je pr
ž
ili samo ako u tim sudovima
prokuvate malo ruskog čaja. Inače može da se zadrži danima.
PIRE će vam biti ukusnije ako mleko zamenite nezaslađenom, ali dobro zagrejanom pavlakom.

GOVEĐA SUPA biće savršena ako prilikom pristavljanja, meso stavite u hladnu vodu.
ŽELATIN uvek stavljajte u hladnu vodu malo zakiseljenu sirćetom. Ako vam je stalo da želatin ostane tečan
rastopite ga u toploj vodi u kojoj ste dodali malo soli. Želatin je veoma dekorativan dodatak za želeje, aspik,
voćne sulcove i kremove. Naravno, za meso, ribu, povrće i jaja upotrebiti beli želatin, a za slatkiše crpeni.

ZAGORELO JELO, treba ne mešajući ga, brzo presuti u drugi sud pa pokriti mokrom krpom. Posle
nekoliko minuta dignuti krpu i zamenite je drugom mokrom krpom, pa tako redom, sve dok ne izvučete
miris zagorelosti.
JAJA. Svežinu jaja ćete utvrditi na osnovu činjenice da se količina vazduha u komorici povećava što je jaje
starije. Prema tome, ako jaja stavite u posudu u kojoj ste u jednom litru vode rastvorili 120 grama soli,
primetićete kako sveža jaja leže potpuno horizontalno, dok starija plivaju. Na osnovu ovoga možete tačno da
odredite svežinu jaja. Potpuno sveže jaje leži na dnu suda horizontalno, jaja od 3 do 5 dana izdignu se tupim
delom za oko 20 stepeni, jaja do 8 dana izdignu se za 45 stepeni, jaja od 14 dana za 60 stepeni, jaja od tri
nedelje 75 stepeni, a jaja od pre mesec dana plivaju potpuno vertikalno. Jaja koja se popnu na vrh suda možete
odmah da bacite, jer je to najbolji znak da su pokvarena.

Ako jaje još nije pokvareno, ali ako osetite izvestan zadah, ovaj zadah možete otkloniti ako jaje stavite na
tanjir i neko vreme ostavite na promaji. Svež vazduh izvući će neprijatan zadah. Ovo isto važi i za jaja koja
kupujete iz hladnjače i koja uvek imaju izvestan miris.
KOBASICE neće prskati pri pečenju ako ih pre toga samo vlaš obarite i pospete brašnom.

STARE ZEMIČKE i KIFLE omekšaće ako ih stavite u veliku cediljku ili sito, pa ih postavite iznad lonca u
kome ključa voda. Ostavite ih tako oko 5-10 minuta.
MAJONEZ će vam odlično uspeti samo ako ulje i jaja imaju istu temperaturu.
TORTA je dobro umućena kada je masa toliko gusta da se prilikom mućenja stvaraju nabori koji se ne
izravnavaju odmah.
Kad SE TORTA ispeče, počinje da se odvaja sa strane od pleha. Da bi ste bili sigurni da je dobro isečena,
zabodite u nju čačkalicu. Ako na izvađenoj čačkalici ne ostaju komadi i tragovi testa, znači da je torta
pečena.
DA SE TORTA ne bi zalepila za pleh i da bi se pečena lakše izručila, treba zidove i dno pleha namazati mašću
i dobro posuti brašnom.
TORTA se može preseći ravno samo pomoću konca. Konac treba prebaciti preko bočne strane torte zategnuti
na onoj visini gde budete želeli da izvršite rez, a krajevi konca koji se drže u rukama ukrste se i polako
zategnu.
TOPTA će se brže umutiti, ako se prvo umuti čvrst šne od belanaca sa šećerom, pa se tek onda polako umešaju
žumanca.
TORTA se najbolje seče ako se ispeče dan ranije.
DA BI SE TORTA ili margarin brže penasto umutili treba ih pre mućenja malo razmekšati na
mlakoj ringli.
KUVATI NA PARI ZNAČI: U veliki sud u kome vri voda 1 staviti manji koji se drškama oslanja na veći i ne
dodiruje njegovo dno. U manjem sudu se kuva masa. Ovo je podesno za razne filove da se ne bi zgrušali ili
da ne bi zagoreli. To je inače odličan način i za podgrevanje jela i to onih koja su nezgodna za mešanje kao
što su sarme i druga slična jela.
PITA se najbolje zagreje u (električnoj rerni i to na sledeći način: Rerna se dobro zagreje i tek onda se
stavi u nju ono što treba zagrejati.
Ako je sitan sir malo nakiseo, možete mu oduzeti kiselinu ako u njega umešate malo sode bikarbone.

Za FILOVANJE pite, gibanice, za knedle i druga testa sa sirom, umesto srpskog sira koji je dosta skup, može
se koristiti i sitni takozvani „švapski".
KORA parmezana daje izvanredan ukus supi ako se stavi u vodu koja kuva (naravno. dobro oprana).
LISTOVI
č
aja koji ostanu u
č
ajniku, a zatim se stave u kesicu od gaze odli
č
no
č
iste skupocene tepihe.
Pored toga što iz šerpe uklanja neprijatan miris talog kave može da posluži kao deterdžent ako se
stavi u vodu u koju se peru komadi od tamne svile.
LISTOVI celera mogu se skuvati i jesti kao salata.
LIŠĆE šargarepe može zameniti peršun.
DA SE KAČAMAK ne bi zgrudvao ne treba sipati kukuruzno boašno u vodu koja vri, već provrelu vodu
treba izmaći sa vatre i mešajući postepeno usuti brašno. Posle nastavite sa kuvanjem

AKO SUPA stoji do sledećeg dana knedle treba izvaditi iz supe i tek za vreme podgrevanja
ponovo ih vratiti u supu.
ALEVA PAPRIKA se stavnja u zapršku tek kada je brašno prženo. Dovoljno je da na vreloj masti ostane
samo dve do tri sekunde.
KNEDLE veoma uspele za goveđu supu mogu se napraviti na sledeći način: Umutiti sneg od belanceta,
dodati žumance, promešati, malo posoliti, dodati jednu po jednu, uz lagano meša nje četiri kašike griza,
ostaviti da postoje dva do tri minuta. Zatim vaditi knedle kašikom za jelo u dužini palca. Stavljati ih u
ključalu supu i pokriti lonac. Kada knedle narastu onda su gotove.

PRILIKOM pripreme jaja za pohovanje najbolje je prvo umutiti šne od belance, pa zatim lagano umešati
žumanca. Odmah pažljivo umakati ono što se pohuje.
LJuske od krompira mogu vrlo dobro da posluže za potpalu vatre. Treba ih samo dobro osušiti i skupljati
u sanduk za drva.
Rasolom i vodom od kiselih krastavca vrlo se dobro čiste predmeti i posuđe od bakra.
Voda u kojoj ste oprali meso pre kuvanja, dobro je đubrivo za cveće u saksijama.
Ako vam se senf sasušio i otvrdnuo, razmekšaćete ga ako ga izmešate sa malo sirćeta.
Prašinu od uglja možete dobro iskoristiti sa malo truda. Ovu prašinu treba zamesiti sa vodom, napraviti od ove
smese grudve, uviti ih u staru hartiju pa ih ubacivati u vatru kad ona dobro gori. Sve će odlično da sagori te od
uglja nećete imati nikakvog nekorisnog otpatka.
Ako vam je neka šarena letnja haljina iznošena pa je više ne nosite, od njenih delova vredna domaćica može da
napravi dosta i ukusnih i korisnih sitnica. Naprimer, male torbice i kesice za ostavljanje čarapa, pojaseve za
druge haljine i tome slično.
Kese od hartije često se bacaju. Međutim, one mogu korisno da posluže za ostavljanje vunenih šalova,
rukavica ili zimskih čarapa preko leta. Ako u ove kese stavite malo naftalina, sačuvaćete vunene stvari od
razornog dejstva .moljaca.
Pepeo od drveta je odličan za pranja i ribanje ali se on može da iskoristi i za podgrevanje zemljišta u vrtu.
Istovremeno, on je i odlično sredstva za tamanjenje poljskih buba u vrtu,
Strugotina je odlično sredstvo za potpalu vatre, za sušenje mesa i ribe, za čišćenje parketa (u kom slučaju se
prethodno pokvasi terpentinom), za čišćenje ćilimova (ovlaži se sapunicom), za čišćenje krzna (strugotina
se prethodno malo zagreje), za pakovanje voća i jaja u cilju njihovog konzerviranja, kao i sredstvo za
punjenje jastuka koji se meću na prozore radi zaštite od hladnoće.

Boce u kojima je bilo ulje teško se peru. Najpogodnije sredstvo i način jeste ako u takvu bocu stavimo
strugotine od bukovog drveta i malo pepela pa nalijemo vrele vode i dobro promućkamo. Strugotina i pepeo
pokupiće masnoću i miris od ulja i boca će nam, pošto je dobro isperemo u hladnoj vodi, biti potpuno čista.

Masne šerpe, prljave boce, bakreno posuđe i drugi kuhinjski predmeti dobro i lako se čiste pomoću sitno
istucane ljuske od jajeta, koju treba prethodno dobro osušiti.
Ako nam je kakav predmet od porcelana mnogo prljav i zamašćen lako ćemo ga oprati ako u vodu za pranje
dodamo nešto malo amonijaka.
Emajlirano posuđe treba svakih tri ili šest meseci temeljno očistiti. i to na taj način što ćete za dva sata dobro
iskuvati u vodi kojoj ste dodali malo hlornog kreča ili potaše (sode).
Da bi vam česma u kuhinji, koja se brzo umasti i uprlja, dugo ostala čista, pošto je dobro operete namažite je
terpentinom.
Posude od finog porcelana, naročito one koje su u boji ili pozlaćene, nikada ne treba prati sa sodom nego samo
sa boraksom. Masne ostatke od jela sa ovakvih predmeta treba prethodno ukloniti hartijom da bi se olakšalo
njihovo čišćenje.
Ako vam potamne ka
š
ike, vilju
š
ke i drugi predmeti od srebra, treba ih dobro istrljati krpom natopljenom sir
ć
etom. Ovim
ć
e predmeti
od srebra popraviti svoj pre
đ
a
š
nji sjaj.
Posuđe od nikla čisti se na ovaj način: posuđe dobro oprati u toploj vodi domaćim sapunom a zatim ga
osušiti nekom mekom čistom kuhinjskom krpom. Posle ovoga ovako posuđe treba dobro istrljati
mešavinom napravljenom od špiritusa i praha od krede. Vodom treba isprati posuće pa dobro istrljati
vunenom krpom.
Predmeti od kalaja peru se dobro ceđem a i takozvanim španskim belilom.
Da bi se sprečilo taloženje kreča u posudama u kojima stalno grejemo ili kuvamo vodu, u loncima, šerpama ili
kazančetu za vodu, u loncima, šerpama ili kazančetu za vodu na štednjaku, treba na dno ovakve posude staviti
jednu dobro očišćenu školjku ostrige (kamenice). Kreč će se tada taložiti oko ove školjke a dno posude biće
pošteđeno od ovog taloga. Krečni kamenac se neće taložiti ni u slučaju ako s vremena na vreme u ovakvim
posudama prokuvamo ostatke isceđenog limuna.

Posle duže upotrebe i u čajniku se od vode stvori krečni talog. Da bi ga uklonili, treba u čajnik da stavite
nekoliko kašičice bikarbone sode i nalijete vode. Voda u čajniku treba da provri. Posle toga sud dobro isperite
hladnom vodom.
Tragovi od cigarete na porcelanu uklanjaju se ako porcelan istrljamo zapušačem koji smo ovlažili i umočili u
kuhinjsku so.
Ako vam se desi da vam u posudi od aluminijuma zagori mleko ili neko jelo, u takvoj posudi treba
prokuvati jednu glavicu crnog luka u čistoj vodi. Posle ovoga sud treba dobro oprati u hladnoj vodi.

Ako vam je kakva posuda od aluminijuma čađava, ovu čađ uklonićete lako ako sud dobro natrete
polovinom rasečenog krompira ili jabuke.
Pribor za jelo od srebra ili posrebren biće vam sjajniji ako ga operete u što je moguće toplijoj vodi pa ga
odmah po pranju dobro izbrišite nekim suvim punim ubrusom.
Da bi predmeti od bakra povratili svoju lepu boju i sjaj, treba upotrebiti limun. Uzmite pola limuna, umočite
ga u so pa tako posoljenim limunom dobro istrljajte predmet koji vam je potamneo. Posle ovoga isperite
čistom hladnom vodom i istrljajte suvom krpom.
Posle duže upotrebe sudovi od aluminijuma pocrne iznutra. Da bi im se povratio stari sjaj, treba u njima
iskuvati kore od jabuke.
Da vam nov emajlirani sud ne bi pucao, postupite ovako: napunite ga vodom i stavite na štednjak da voda
proključa. Izmaknite posudu sa vatre i pustite da se u njoj voda postepeno ohladi. Ovim ste se obezbedili od
štete koja nastaje kad vam počne da puca emajl na posudi.
Kuhinjsko posuđe često pocrni pod uticajem kakve kiseline. Tamne mrlje skidaju se ako se posuće potopi u
vodu kojoj smo dodali sode (na litar vode 50 grama mekane sode). Za pranje treba upotrebiti neku staru
četkicu za zube sa kojom treba ribati mrlje dok ne iščeznu.
Mnoge domaćice pogrešno misle da se noževi dobro peru samo u vreloj vodi. Međutim, od vrele vode noževi
redovno otupe. Noževe je najbolje prati u mlakoj vodi.
Za čišćenje posuđa od stakla treba upotrebiti belu kredu u prahu. Kredu
treba rastvoriti u toploj vodi pa ovom rastvoru dodati malo vinskog
sirćeta.
Pri brisanju noževa pazite da vam sečivo ne bude okrenuto prema ubrusu kojim brišete. Jedino ćete na taj
način sačuvati kuhinjske ubruse a bogami i prste.
Često se dešava da nam prsne kakav stakleni sud pri sipanju vrele tečnosti. Da bi to onemogućili,
podmetnite pod staklenu posudu kakvu vlažnu krpu.
Da bi dobro oprali posuđe od kristala, postupite ovako: napravite sapunicu pa ovoj dodajte malo boraksa.
Potopite posuđe od kristala i perite ga mekanom krpicom. Posle ovog pranja posuđe treba isprati u još
nekoliko voda pa u poslednju vodu za ispiranje treba staviti malo plavila za rublje. Ovako oprano, posuđe
će imati izvanredan sjaj. Za pranje kristalnog posuđa soda se ne sme upotrebiti.

Boce od vina najbrže ćete oprati ako upotrebite razblaženu sirćetu kiselinu.
Ako ste nožem sekli paradajz, kisele krastavce, paprike ili limun, nož treba odmah dobro izbrisati
hartijom ili čim drugim, da ne oksidiše od kiseline.
Predmeti od bakra gtovratiće sjaj ako ih istrljate gustom kašom napravljenom od krede, sumpora i sirćeta.
Vodenica od kafe mora se obavezno s vremena na vreme
oprati po
š
to se od kafe zamasti.
Vodenica se čisti na ovaj način: otvoriti vodenicu i sipati u nju ključalu vodu u tankim mlazevima. Pritom,
stalno okrećite ručicu vodenice. Vodenicu sušite u mlakoj pećnici ili na jakom suncu.

Pribor za jelo i drugo posuđe koje je od srebra oksidiše od jaja. Usled toga po njemu se stvaraju tamne mrlje
koje ruže njegov inače lep izgled. No, ove je mrlje lako ukloniti. Potamnela mesta treba dobro istrljati
običnom kuhinjskom solju.
Posuđe od emajla najbolje se čisti ako se iskuva u ceđu.
Posude u kojima se kuvala ili pržila riba treba dobro istrljati običnom kuhinjskom solju da bi uklonili
miris ribe.
Da bi se stakleni sud u kome se drži voda očistio od nakupljenog krečnog taloga, treba u takav sud nasuti
sirćeta, staviti malo soli pa ostaviti do sutradan. Ovu tekućinu treba izliti pa sud dobro isprati čistom vodom.

Za čišćenje kuhinjskog posuđa koje je mnogo zamašćeno upotrebite malo brašna od raži. Ovo će brašno
upiti masnoću pa će pranje biti posle mnogo lakše.
Koštane kašike ne treba prati u vreloj vodi jer se posle pranja izviju.
Tiganj je najbolje prati vrelom vodom, bez ikakvih sredstava za ribanje. Upotrebi li se pepeo, vim ili što
drugo, vrlo je verovatno da će vam u ovako opranom tiganju jelo zagoreti. Pri pranju tiganja upotrebite
krupniju kuhinjsku so pa njom tiganj dobro istrljajte a posle ga isperite u mlakoj vodi.

Za čišćenje hromiranih predmeta vrlo dobro može da posluži pepeo od cigareta. Pepeo treba skupljati za ovu
svrhu i čuvati u plehanoj kutiji. U pepeo treba namočiti nakvašenu krpu pa njom dobro istrljati hromirani
predmet. Izbrisati posle sumom krpom.
Drške na noževima od crnog drveta najbolje se čiste prokuvanim uljem od lana. Jednom vunenom krpom,
koju smo dobro natopili ovim uljem, treba istrljati dršku. Sva nečistoća sa drške biće brzo i lako uklonjena.

Pepeljare od metala najbolje se čiste vlažnom krpom na koju smo stavili malo bikarbone sode.

Ako vam se čaše od stakla zalepe jedna za drugu, naspite u gornju čašu hladne vode, a donju spustite u toplu
vodu. Prva će se čaša proširiti te će vam to omogućiti da čaše izvadite jednu iz druge.

Posuđe od aluminijuma ne sme se prati u sodi jer ga soda nagriza i rastvara. Ovo posuđe nikada ne treba
prati zajedno sa suđem od emajla ili pleha. Posuće od aluminijuma najbolje se pere sitnim belim peskom u
vreloj vodi. Ako je posuđe mnogo zamašćeno, treba ga pre pranja dobro iščistiti od masnoće zgužvanom
hartijom.
Zemljano posuće često puca ako se stavi u toplu rernu. Da bi ovo izbegli, ispod ovakve posude stavite
malo soli.
Posudu u kojoj ste kuvali kelj oprati sirćetnom vodom da bi uklonili miris.
Za čišćenje predmeta od bronze najbolje je upotrebiti terpentin, špiritus ili amonijak. Za glačanje treba
upotrebiti vunenu krpu.
Mašine za meso, za orahe i sl. ne treba posle pranja sušiti na vrelom štednjaku. One mašine koje su
lakirane ne smete prati u ceću jer ceđ nagriza i lak i boju.
Ako u domaćinstvu nemate tocilo niti kakav kamen za oštrenje, sečivo noža možete naoštriti ako
okrenete porcelanski tanjir pa sečivom noža pređete nekoliko puta po onom ispupčenom okviru oko dna
tanjira.
Posuđe od pleha najbolje se čisti ako se dobro istrlja mešavinom pepela od drveta i ulja. Posle ovoga treba
izbrisati čistom vunenom krpom. Ovo se posuđe može lepo da očisti i sodom i finim peskom pa se posle za
dobijanje sjaja upotrebi sitno istucana kreda.
Ako vam vatra slabo gori, ubacite malo kuhinjske soli i odmah će se rasplamsati
U ledenjaču (frižider) nikada ne stavljajte topla jela. Jelo treba prethodno rashladiti pa ga tek onda uneti u
frižider.
Posude u kojima je kuvano jelo ili se peklo testo kao i upotrebljene viljuške, kašike i noževe treba odmah
posle upotrebe dobro izbrisati hartijom da bi se uklonili ostaci jela na njima, pa potom potopiti u vodu radi
pranja. Ako se ovako redovno radi samo pranje posuđa biće znatno olakšano a voda nam neće biti mnogo ni
prljava ni zamašćena.
Ako kuvate na elektri
č
nom ili gasnom re
š
ou ili
š
tednjaku, upotrebljavajte posu
ć
e koje je od aluminijuma. U ovakvom posu
đ
u najbr
ž
es
e kuva i ono najmanje propada. Sudovi od emajla stradaju za kratko vreme. Oni brzo pucaju.
Frižider treba prati dvaput mesečno da bi se odstranili teški mirisi od ustajale hrane. Frižider treba oprati
rastvorom hipermangana a potom dobro isprati toplom vodom. .
Kad nešto hoćete da pečete u električnom loncu, treba ga uključiti i zagrejati deset minuta ranije pa tek
onda staviti jelo radi pečenja.
Pri sipanju tople tečnosti u čašu od stakla obično se stavlja kašičica, da čaša ne prsne Ali to neće pomoći ako
čaša stoji na kakvoj metalnoj podlozi. Ako je podloga drvena, čaša neće prsnuti.

Ako vam ruke mirišu na beli ili crni luk, istrljajte ih talogom od crne kafe i miris će brzo iščeznuti.

Ako vam je u sobi sedelo neko veće društvo pušača, soba će vam dugo mirisati na duvan. Nepušačima je
neugodan ovaj miris i da bi ga odstranili iz sobe treba preko noći ostaviti u sobi dva-tri vlažna peškira ili
kakvu poveću vlažnu krpu.
Neprijatan miris iz boce ili staklenog balona možemo ukloniti talogom od kafe. U bocu, odnosno balon treba
staviti dosta ovog taloga pa napuniti vodom i ostaviti nekoliko sati na toplom mestu. Posle ovoga se boca ili
balon dobro ispere. Miris se više neće osećati.
Da bi se iz kuhinje odstranio težak miris kupusa,. kelja ili karfiola,.ne zaboravite da pri kuvanju ovog
povrća stavite u platnenu kesicu tvrd komadić hleba da se kuva zajedno sa povrćem.

MIRIS OD ZNOJA uklonećete ako vlažno telo istrljate bikarbonom sodom a zatim se isperete hladnom
vodom.
AKO SE U NAMEŠTAJU-ormanima, stolu, fiokama itd. oseća kakav neugodan miris takav nameštaj treba
iznutra dobro prebrisati krpom natopljenom rastvorom hipermangana. Rastvor hipermangana možete korisno
upotrebiti i prilikom pranja sudova i ruku da bi sa njih otklonili neprijatan miris luka ili čega drugog što vam
je neugodno.
JAK MIRIS LIKERA, raznih vrsta parfema ili kolonjske vode uklanja se iz boca ako se one dobro operu u
blagoj ceđi a potom izvesno vreme potope u vodu u kojoj je rastvoren prašak od slačice ili je u istu stavljeno
malo drvenog uglja
AKO VAM MESO zaudara, treba ga potopiti na deset minuta u slab, procećen čaj od kamilice. Posle
ovoga meso treba izvaditi i dobro oprati u hladnoj vodi. Ovo ponoviti dok zadah potpuno iščezne.

DA BI UKLONILI MIRIS od haringe i drugih morskih riba sa ruku i sudova, treba ruke oprati a sudove
izribati talogom od crne kafe a zatim isprati u hladnoj vodi.
MIRIS RIBE uklonićete sa ruku ako u vodu za pranje ruku stavite jednu kašičicu rastvora oksigena ili
ruke dobro istrljate solju pa potom operete u hladnoj vodi.
POVRĆE treba dobro prati i to pod tekućom vodom. To treba činiti što je moguće brže. Povrće nikad ne sme
stajati u vodi.
VODU, u kojoj se kuvalo povrće, ne treba bacati već, zbog hranljivih sastojaka i vitamina koji se nalaze u
njoj, treba je koristiti za razne čorbe ili supe.
VOĆE treba jesti uvek sa korom. Naravno treba ga oprati pod tekućom vodom. Ukoliko bi bacali to jest
skidali koru od voća bacali bi i vitamine i hranljive materije.
DESI SE DA NAM SALATA od krastavaca ima gorak ukus. To često dolazi od krastavaca koji nisu dobro
očišćeni. Krastavci su gorki u gornjem površinskom sloju. Pri sečenju krastavaca, nož upije ovu gorčinu i
prenese je na druge delove krastavca. Da bi ovo izbegli, treba jednim nožem saseći vrh krastavca a za dalje
ljuštenje upotrebiti drugi nož. Gorčinu iz krastavca možete ukloniti i na taj način što ćete oljušgene ali
nerasečene krastavce potopiti za nekoliko sekundi u slab rastvor kalijumhipermangana a potom dobro isprati
ih u čistoj vodi.
KUVANO MLEKO ima ponekad neprijatan ukus kad se ohladi. To se unekoliko može ublažiti brzim
hlađenjem. Čim se mleko skuva treba šerpu, odnosno lonac sa mlekom staviti u drugi, veći sud sa hladnom
vodom. Proces hlađenja može se ubrzati i mućenjem mleka žicom za lupanje snega. Čim se voda u posudi za
hlađenje smlači, treba je zameniti svežom hladnom vodom.
KADA PRIMETITE da vam je jelo zagorelo postupite ovako: skinite odmah šerpu sa šporeta stavite je
prevrnutim poklopcem pod česmu i pustite da voda iz česme curi jedno četvrt
sata preko poklopca. Posle ovoga jelo treba preru
č
iti u drugi sud. Miris na zagorelo ne
ć
e se vi
š
e ose
ć
ati.
NOŽ kojim se seče luk izgubiće miris luka ako se odmah posle upotrebe dobro zagreje iznad plamena.

AKO VAM se desi da vam pri kuvanju jelo prekipi, neugodan miris uklonićete ako nožem sastružete
izgoretinu :a ploče štednjaka pa na to mesto stavite malo sirćeta i malo soli
DA BI EKSER lakše ukucali namažite ga prethodno sapunom.
DA BI ZAPUŠILI rupe u zidu, upotrebite gips. Pre nego što kašom od gipsa ispunite rupe na zidu, potrebno je
da otvore dobro natopite vodom. Poslužite se kakvom pipetom ili špricom. Ako ovo ne učinite, suvi zid upije
svu vlagu iz gipsa te se gips neće dugo održati.
DA BI LAKO I BRZO oprali kaljave pločice u kupatilu i kuhinji, treba sapunici za pranje dodati malo
amonijaka. Posle pranja, pločice treba dobro istrljati jednom čistom suvom krpom.

AKO VAM POTAMNE kvake na vratima, istrljajte ih rasečenim presnim krompirom a potom jednom
mekom suvom vunenom krpom.
AKO SE USELJAVATE u novu zgradu ili vam je stan vlažan, obložite poleđinu nameštaja voštanom hartijom
i postavite ga tako da je malo odmaknut od zida. Time se nameštaj, koji je vrlo osetljiv na vlagu, izoluje od
nje a istovremeno se omogućuje pristup i strujanje vazduha koji polako suši vlažne zidove.

AKO VAM JE potrebno da celo staklo ili deo stakla na prozoru ili vratima učinite neprozirnim, postupite
ovako: uzmite čašu piva od 1/8 litara i stavite u njega 150 grama gorke soli. Kad se so istopi ovim rastvorom
natopite čistu krpu pa njom premažite staklo. Možete uraditi i ovako: izmešajte sa vodom malo takozvane
šlem krede, koju možete lako nabaviti u radnjama koje prodaju boje, pa tom smesom, kojoj treba dodati
malo rastvorenog stolarskog tutkala, premažite staklo.

DA VAM VRATA ne škripe, poslužite se običnom olovkom. Staviti parče grafita od olovke izmeću šarki
koje škrppe pa će škripa odmah prestati.
PROZORSKA OKNA isprskana krečom ili malterom, najbolje se čisti vodom kojoj je dodano sirćeta.
Zimi se prozori lako čiste ako se u vodu za pranje stavi malo kuhinjske soli.
AKO VAM SE ne drži klin u zidu, treba ga uviti u malo vate i umočiti u gips pomešan sa vodom.

AKO SU VAM VRATA ili prozori bojeni i lakirani pa izgube sjaj, premažite ih uljem od lana pa će vam
ponovo zablistati.
RASTVOR ALKOHOLA u vodi odlično je sredstvo za čišćenje prozora, pošto rastvara masnoću i boje.

ZA PRANJE OBOJENIH prozora i vrata kao i obojenog nameštaja ne sme se upotrebljavati csđ, jer ona
nagriza boju i kvari izgled. Za pranje treba upotrebiti sapunicu napravljenu od kakvog blagog sapuna, toplu
vodu kojoj je dodato malo gasa, ili vodu u kojoj su bareni oljušteni krompiri. Posle pranja sa ovakvom
tekućinom, treba isprati čistom vodom pa dobro osušiti vunenom krpom.

AKO VAM SE UGNEZDI CRV u nameštaju, postupite ovako: napravite smesu od jednog dela kalofonijuma i
dva dela vode na jednom čistom poklopcu od upotrebljene kutije masti za obuću. Ovu smesu zagrejte na
slaboj vatri i dodajte malo boje koja odgovara boji nameštaja u kome se ugnezdio crv. Sa ovim kitom, još
toplim, dobro ispunite i zapušite rupice koje je crv v drvetu napravio pa pustite da se kit stvrdne. Posle ovoga
ova mesta treba bajcovati ili premazati politirom za nameštaj.

AKO VAM SE FIOKE ili staklo na kredencu teško izvlače ili zapinju, namažite dobro ivice običnim sapunom.
Za ovu svrhu može dobro da posluži i prašak od talka kao i komadić sveće.

CRV u drvetu uništava se i na taj način, ako se benzin ušprica u rupu koju je crv napravio pa se
potom takva rupa zapuši voskom ili kitom za prozore.