Vuk Milatovi}

Tiodor Rosi}

^AROBNA ^ITANKA
^itanka za peti razred osnovne {kole

Srpska {kola
Beograd, 2010.

1
UREDNIK
prof. dr Tiodor Rosi}

RECENZENTI
dr Marina Jawi}, U~iteqski fakultet u Vrawu
Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,
O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Pan~evo
Branka Maksimovi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,
O[ „Radojka Laki}”, Beograd

2
 Vuk Milatovi}
Tiodor Rosi}

^AROBNA ^ITANKA
^itanka za peti razred osnovne {kole

3
4
 I

NEBESKA REKA

5
 Jovan Du~i}

POQE
Je~mena `uta poqa zrela,
Re~ni se pli}ak zra~i;
Kupina sja sun~ana, vrela,
Tu zmija ko{uqu svla~i.

Put pra{qiv kud se mrâva vu~e

Za ~etom crna ~eta;
@eleznu `icu cvr~ak su~e,
Najdu`u ovog leta.

I skakavaca minu jato... Jovan Du~i} (1871–1943), kwi`evnik;

S topola jastreb mladi
Baci u sun~ev sjaj i zlato
Svoj krik ve~ite gladi
ro|en je u Hrupjeli, Trebiwe. U~iteqsku
{kolu u~io je u Somboru. Zavr{io prava u
Parizu. Bio u~iteq i ambasador u mnogim
evropskim zemqama. Osim poezije, pisao je
putopise i eseje. Stvorio je pesme trajne
vrednosti.

RAZGOVOR O PESMI

Konkretizacija pesni~kih slika

 Na koji na~in pesnik konkretizuje sliku podneva? Koje zna~ajne pojedinosti navodi u
pesmi? Navedi najmawe ~etiri zna~ajne ili karakteristi~ne pojedinosti koje ti se
najvi{e dopadaju. Za{to si ba{ wih odabrao? Koje zna~ajne ili izrazite pojedinosti
iz pesme najvi{e podsti~u tvoju ma{tu? U pesmi postoje dve izrazite zvu~ne slike:
prona|i ih i otkrij wihovo zna~ewe.

Atmosfera `arkog letweg dana

 Koje pojedinosti najsna`nije do~aravaju atmosferu `arkog letweg dana u poqu? Koju
osnovnu misao prepoznajemo u pesmi „Poqe”? Otkrijte pesnikov emocionalni odnos
prema slici u`arenog podneva. Objasnite pesni~ku sliku „re~ni se pli}ak zra~i”. Za-
{to je kupina „sun~ana, vrela”? Atmosfera je potpuna: sve gori u letwoj jari. Kako pe-
snik do~arava sliku letwe obamrlosti, podnevne svetlosti i toplote?

6
 Ve~iti krik gladi
 Prelepa pesni~ka slika: jastreb mladi baca „u sun~ev sjaj i zlato svoj krik ve~ite gla-
di”. [ta ta slika zna~i? [ta ozna~ava taj krik ve~ite gladi? [ta je wegovo osnovno a
{ta preneseno zna~ewe? Koju op{tu istinu `ivota izra`ava taj stih?

ZAPAMTI

„Jezik kwi`evnog umetni~kog dela i u stihovima i u prozi nazivamo pesni~kim jezi-

kom ili jezikom umetni~ke kwi`evnosti.” (Dragi{a @ivkovi}) Pesni~ke slike u kwi-
`evnom delu uvek govore ne{to vi{e od onoga {to konkretno slikaju a pesni~ki jezik
se stalno preobra`ava, dobija nova i op{tija zna~ewa.

PRO^ITAJ I OVO

„Pesnikova misao-ose}awe sna`no je izra`eno posledwim stihovima: iako se naoko

~ini da je sve obamrlo, `ivot traje u svoj svojoj puno}i: ve~iti krik gladi mladog jastre-
ba ozna~ava ve~itu `e| svega `ivoga za `ivotom, ve~itu `udwu ~ovekovu za {to sna`ni-
jim do`ivqavawem `ivota. U stvari, ta svetlosna energija sun~eva kao da akumulira tu
`udwu, i ispod naizgled obamrle prirode kqu~a `ivot.”
Dragi{a @ivkovi}

PITALICE

– Vidi{ li, baba, kulu?

– Ne vidim.
– A vidi{ li starca?
– Nazirem.

7
 Stevan Rai~kovi}

BAJKA O LIVADI I SKAKAVCIMA

Zalutao odnekuda, pade u jednu livadu pod brdom, skakavac. Bio je to za stare stanovni-
ke livade sasvim nepoznat gost.
Prvo jedna mala bulka, koja je rasla na uzdignutom busenu, od{krinu crvenu laticu i
nasme{i se lepom do{qaku. Dve visoke vlati povi{e se malo prema zemqi u znak pozdra-
va. Svi stanovnici livade ukazivali su mu po~ast, dive}i se wegovim prozra~nim, ne-
`nim krilima i dostojanstvenim skokovima.
„Ovo je prvi otmeniji gost koji je zalutao u na{e zaba~eno naseqe”, `amorili su `uti
quti}i, propiwu}i se izme|u travki ne bi li ih skakavac na neki na~in primetio.
Cela livada je imala sve~an izgled.
Cvetovi i ostalo biqe okretali su svoje glave prema suncu u `eqi da ih {to boqe oba-
sja. Svi su `eleli da se {to vi{e dopadnu neobi~nom gostu.
Samo je polusasu{eno {ibqe, koje raste u dnu livade, ne pomeraju}i se ni jednim jedi-
nim svojim trnom, }utalo.
Odjedanput, skakavac se podi`e sa male bulke, ra{iri krila i za tili ~as, kao neki
glasnik, nestade u pravcu brda.
Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak skakavaca i pade na liva-
du. Pred zalazak sunca, ovaj oblak se podi`e i nestade preko {ibqa na kome je ~u~ao trn
koji je posmatrao opusto{enu livadu.
Bila je sasvim gola.
Vetar, koji svake ve~eri navra}a u ovaj kraj, pre|e ovoga puta preko livade i ne za{u-
mev{i.

Stevan Rai~kovi} (1928–2007), pe-

snik, pripoveda~ i esejista; ro|en je u
Neresnici. Objavio je vi{e kwiga za de-
cu: Veliko dvori{te, Dru`ina pod sun-
cem, Gurije, Vetrewa~a, Slike i prilike,
Male bajke. „Bajka o livadi i skakavci-
ma” uzeta je iz wegove kwige Male bajke.

8
 ISTRA@I I PROU^I

 „Bajka o livadi i skakavcima” Stevana Rai~kovi}a govori o jednoj neobi~noj pojavi.

Koja je to pojava? Misli{ li da je pisac pogre{no ovu pri~u nazvao bajkom? Da li je
to bajka ili ne? Doka`i svoje mi{qewe. Ipak, ima li ne{to bajkovito u ovoj pri~i?
[ta je nestvarno ili nesvakida{we u woj?
 Koje su poetske vrednosti ove pri~e? Koje re~enice, izrazi ili re~i najvi{e dopri-
nose umetni~koj lepoti pripovedawa? Otkrij opisna mesta u ovom tekstu. Po ~emu te
ova pri~a asocira na qude i wihovo pona{awe? Uspostavi paralelu izme|u osnovnog
i prenesenog zna~ewa ove pri~e. Iznesi svoja mi{qewa i svoj stav o ovoj pri~i.
 Otkrij kontrast u ovoj pri~i. Koja je wegova umetni~ka funkcija? Koju stilsku figu-
ru prepoznaje{ u izrazu „pojavi se ~itav oblak skakavaca”? Prona|i epitete i odredi
wihovo zna~ewe. Otkrij re~enice u ovom tekstu koje su gra|ene na inverziji. [ta pe-
snik time posti`e? [ta je narativno a {ta lirsko u ovoj pri~i? Iznesi kriti~ki
stav prema woj.

PITALICE

Pitao zec pu{ku:

– Jesi li puna?
– Da si pametan, ti bi
be`ao i od prazne.

9
Desanka Maksimovi}

POKO[ENA LIVADA
Livada kraj reke sawa.
Zrikavci tu`no zri~u.
Pomrlih trava du{e
jo{ lebde vrh otkosa
{to se lagano su{e.
O, vi ne znate tu`nu
o smrti trava pri~u.
Zrikavci tu`no zri~u.
Jutros do|o{e neki
divovi kao hra{}e
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
qupkih, {arenih glava;
i bezbroj ne`nih tela
zdenu{e u pla{}e
divovi kao hra{}e.
Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli’
lepr{a na livadi
i rawenicima deli
mirisne osmehe ~edne,
umesto crvena soka,
devojka zlatnog oka.
Sutra opet u zoru
do}i }e divovi oni,
i stra{ne surove vile
zdenu}e u sena mnoga
mirisne glave mile.
Le`a}e u jednom grobu
toliki milioni.
Do}i }e divovi oni.
Tu`no zrikavci zri~u,
~uju se do oblaka;
ve~era celog `ale
zelen-kowici svoje
lepe viteze pale.
Pla~u nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
~uje se do oblaka.

Desanka Maksimovi} (1898–1993), pesni-

kiwa i spisateqica za decu; ro|ena je u Ra-
brovici kod Vaqeva. Objavila je veliki broj
kwiga za decu i omladinu: Vrt detiwstva,
Paukova quqa{ka, [arena torbica, Vetro-
va uspavanka, Ako je verovati mojoj baki, Bun-
tovan razred, Pisma iz {ume, Sun~evi poda-
nici, Ptice na ~esmi, Patuqkova tajna.

10
 RAZGOVOR O PESMI

Slede}i radni zadaci pomo}i }e vam da se boqe pripremite za razgovor o ovoj pesmi
na ~asu.

1. Utisci i do`ivqaji o pro~itanoj pesmi

2. Sna`no izra`ena qubav prema prirodi
3. ^ovekov odnos prema prirodi
4. [ta livada kraj reke sawa?
5. Emocije i raspolo`ewa u pesmi
6. Konkretno i op{te zna~ewe pesme
7. Preneseno zna~ewe divova i devojke
8. Sredstva umetni~kog izra`avawa u pesmi
9. Lepota pesni~kog jezika

ZAPAMTI!

 U stihu „Livada kraj reke sawa” prepoznajemo stilsku figuru personifikaciju.

Objasnite za{to je to personifikacija. Tako|e, objasnite koja je wena umetni~ka funk-
cija.

 U stihu „Zrikavci tu`no zri~u” poklapa se glasovna, odnosno zvu~na slika sa pe-
snikovim mislima i emocijama. Suglasnici i grupe suglasnika zr,c, `, zr i ~ svojim zvu-
kom do~aravaju odre|ena zna~ewa. Zna~i, postoji veza izme|u zvuka i zna~ewa u lirskoj
pesmi.

PITALICE

Pitali kurjaka:
– Kad je najve}a zima?
A on odgovorio:
– Kad se sunce ra|a.

11
 Krstivoje Ili}

LEPTIR I RU@A
Jednog prole}a, u dubini zaseoka, iznad ru`e koja je tek po~iwala da cveta, kru`io je
mali {areni leptir. Bilo je rano jutro, i ru`a je znala da je leptir jo{ mlad. Jedva de~ak!
U tom trenutku jedan povetarac lagano je zawihao ru`ine grane! Ru`a se upla{ila:
ne}e umeti da sleti! Nabo{}e se na trn! – Eh, kad bi moje stablo bilo glatko i ~isto,
bez o{trih strelica! Ali, zar bih onda li~ila na ru`u!
Jo{ dok je tako razmi{qala, za~ula je ne~iji tanu{ni glasi}, ne{to nalik na jauk,
toliko slaba{an kao da se negde u vazduhu prekinuo kon~i} od nevidqive svile! Zadrh-
tala je sve do korena: – Leptiri}! Sleteo je na trn!
Tako se i dogodilo! Ometen povetarcem, proma{io je cvet i tako svoj maleni `ivot
predao o{troj bodqi koja donosi smrt! Srce mladog leptira, koje je li~ilo na ta~ki-
cu sa bubamarine haqine, prestalo je da kuca!
Ru`a je gorko zaplakala!
Vest o leptirovoj smrti istog jutra obi{la je sve ba{te i livade! Mnogo suza ispla-
kano je za wim.
Leptirova majka, {arena Leptirica, bila je ogor~ena! U svojoj tuzi doletela je do
ru`e: – Zmijo! Kako si mogla da oduzme{ jedan tako lep i tek zapo~et `ivot?
Ru`a se skamenila: – Ali, draga Leptirice, ja nisam kriva! Leptiri su moji najdra-
`i prijateqi! Povetarac je iznenada naleteo, i pomerio mi grane!
Leptirica nije prihvatila weno obja{wewe: – Ma, kakav povetarac! Trn je tvoj! I
zato }u te, u ime svih majki Leptirica, prokleti da nikad vi{e ne cveta{! [ta }e ti
cvetovi kad ih ~uva{ samo za sebe?
Ru`a je jo{ ja~e zajecala. Jedva je govorila od suza: – Ja znam koliki je tvoj bol! Maj-
ka si! I mada nisam kriva, ali ako to mo`e pomo}i, evo, odseci moje grane, i{~upaj ko-
ren! Neka vi{e ne `ivim! Samo me ne prokliwi na tako surovu kaznu! Bez cvetova ja
}u ostati sama i slepa! I bi}u ru`na ru`a! A to je gore od smrti!
Leptirica se zamislila. Ne{to joj je u dubini du{e govorilo da ru`a ne la`e!
– Dobro, moje srce je ve} omek{alo pred tvojim suzama! Ako stvarno nisi kriva – ti
}e{ iznova procvetati! Odlu~i sama u sebi! To je najte`a kazna!
Dani su prolazili. Ru`a je po~ela da sumwa u svoju ~istotu! – Mo`da sam zaista kri-
va! Trn je stvarno moj! Umem ja tako ponekad da ubodem i p~elu, i prsti}e devoj~ica! A
verovatno sam neki du`nik i povetarcu kad stalno oko mene oble}e! O, Bo`e plavet-
nila! Oprosti mi!
Bivala je sve usamqenija. I sve slabije videla! Cvetovi, koji su ru`ine o~i, ubrzo
su uveli! Tih dana ~ula bi poneki put kako se ptice do{aptavaju u preletu iznad we:
– To je ona ru`a {to je usmrtila leptiri}a! Be`imo daqe od we!
Stiglo je i novo prole}e. Ru`a je i daqe sumwala u sebe! Stalno su joj se u du{u vra-
}ale re~i majke Leptirice:
– Ako stvarno nisi kriva, ti }e{ iznova procvetati!

12
 Po smehu i radosti koji su dopirali do we, shvatila je da su sve okolne ru`e ve} pro-
cvetale! Odjednom je glasno zakukala: – Za{to sumwam u sebe?
U tom trenutku jedan mrav, vra}aju}i se ku}i posle te{kog rada, zastao je kraj ru`i-
nog stabla iznena|en: – [ta li to ru`a govori? I kome? Zar samoj sebi? Mora da je na te-
{kim mukama! – I mrav je lagano krenuo prema ru`inom vrhu! Tamo gde joj boravi du{a!
Ru`a se za~udila. Neka slatka radost razlila se po woj, od krune do korena. Tiho je
upitala: – Ko se to tako ne`an i lak pewe uz moje stablo?
Mrav se javio: – Ja sam! Mrav! Prijateq iz obli`weg mraviwaka! U~inilo mi se da
si veoma usamqena! Pri~a{ sama sa sobom!
Ru`a ga upozori: – Ne bi trebalo da me sa`aqeva{! Ja sam stra{no gre{na! Zato i
samujem!
Mrav se pobunio: – [ta to pri~a{! Niko nije toliko gre{an da bi sebe ka`wavao
samo}om! Samo}a je kao smrt! Sva stvorewa na svetu imaju prijateqe! Zamisli u kojem
carstvu ja `ivim. Tolika zajednica!
Te{ko uzdahnuv{i, ru`a mu je ispri~ala svoju tu`nu pri~u. Mrav nije mogao da po-
veruje u takvu okrutnost okoline!
– Slu{aj! – re~e joj – ne}u mnogo mudrovati! Ti i sama dobro poznaje{ `ivot, i
starija si od mene! Re}i }u ti samo ovo: sve {to se rodilo na ovom svetu, mora i da
umre! I svako ima na~in svoga umirawa! Smrt nije toliko te{ka kad je izazovu
neprijateqi! To se i o~ekuje. Bolno je kad je do{la od –
prijateqa! Zbog toga ti toliko pati{! Ali, nisi kri-
va! Ti si ru`a, i mora{ imati trn! Povetarac
pokre}e grane, ne mare}i ni za tebe ni za
leptira! To je wegov
`ivot! Ka`em ti
jo{ jednom –
nisi kriva!
Ru`a se laga-
no budila: – Mrav
je mo`da u pravu! Pa,
ja zaista nisam kriva!
Dok je tako razmi{qa-
la, oseti kako joj se zameci
pritajenih cvetova po~e{e po-
kretati u dubini srca! Toliko se
obradovala da se nije ni stigla zahva-
liti mravu! Po~ela je treperiti zajed-
no sa zracima sunca u visinama koji su se
radovali ru`inom povratku u `ivot!
Mrav je odlazio sme{kaju}i se: – Eh, ta ru`a!
Ta preosetqiva gospo|ica! Dobro je, oslobodila se
samo}e!

13
 Stevan Rai~kovi}

LETO NA
VISORAVNI
Na visoravni, gde je sjalo
Od sunca sve ko ogledalo,
^ini se sad da ne}e stati
Ki{a i sunce opet sjati.

Al’ presta... Tek sa li{}a smokve

Cede se kapi. Drhte lokve.
I ve} od sunca blesnu kri{om:
Korwa~in oklop opran ki{om.

RAZGOVOR O PESMI
RAZGOVOR O PESMI

 Odredi temu ove lirske pesme. Da li je re~ u ovoj pesmi o planinskom ili o medite-
ranskom predelu? Da li u ovoj pesmi mo`e{ prepoznati godi{we doba?
 Pesma „Leto na visoravni” zasnovana je na odre|enoj suprotnosti. O kojoj suprot-
nosti je re~? Kojom re~ju je najsna`nije ozna~ena ta suprotnost? Koje meteorolo{ke po-
jave prepoznaje{ u ovoj pesmi? U kakvom su one odnosu? O ~emu govori slika: „Tek sa li-
{}a smokve cede se kapi”? Koja jo{ slika govori o suprotnosti u odnosu na prvu strofu?
 Ova pesma je ispevana u dva katrena. Prou~i rime u wima. Koji stihovi se rimuju?
Koje re~i se glasovno podudaraju? Ima li rime u drugom katrenu? Kako to mo`e{ obja-
sniti?

SAZNAJ VI[E

[ta su katreni a {ta tercine?

14
 Danilo Ki{

DE^AK I PAS
Pas koji govori
Odlomak iz pri~e Danila Ki{a „De~ak i pas”, ~iji je podnaslov „Pas koji govori”, pre-
uzet je iz wegove kwige Rani jadi. U woj je, kao u kakvoj basni, pas poistove}en sa ~ovekom.
Kroz povest o `ivotu jednoga psa, pisanu u prvom licu, koju pri~a sam pas, Ki{ je uspeo
da stvori potresnu simboli~nu pri~u o qubavi psa i ~oveka. Ono {to je u odlomku nago-
ve{teno, stvarno se i desilo. Pas nije pre`iveo rastanak od de~aka koji je napustio se-
lo i oti{ao na {kolovawe. Kako se to desilo, vide}e{ ako pro~ita{ pri~u u celini.

(Odlomak)

Jedan pas kao {to sam ja nema neku uzbudqivu istoriju o kojoj bi se moglo mnogo go-
voriti. Ja sam imao dosta sre}nu mladost (ne govore}i, naravno, o rastanku sa svojom
porodicom) iako sam `iveo u ratno vreme. Mo`da upravo zato. Objasni}u vam na {ta
mislim. Rat odnosi qude, uskra}uje im ne`nost, rat unosi u qude strah, ~ini ih nepo-
verqivim. U takvim uslovima, jedan pas, veran pas kao {to sam ja, mnogo zna~i. Ako ni-
ste dete i niste preosetqivi, wega mo`ete voleti bez o~ajawa, bez straha da }ete polu-
deti, da }ete umreti od bola ukoliko vam ga rat uzme, mo`ete ga voleti a da ne ~inite
sebi nikakve ustupke, mo`ete mu se slobodno ispovedati, bez straha da }e odati va{e
tajne i skrivene `eqe. U ratna vremena psu je te{ko samo dok mu ne izrastu o~waci.
(Zato su nastradale moje sestre, pokoj im du{i.) A za jednog odraslog, za jednog jakog psa,
rat je blagodet. Tada vladaju pomori med stokom, ginu kowi, a vojske zatrpavaju mrci-
ne tek toliko da ne vire iznad zemqe. Ionako }e ih, vele, razneti psi i Cigani.
Koga jo{ mo`e da interesuje moja biografija, kad nisam bio ni ~uveni lovac (nego
sasvim prose~an), ni proslavqeni trka~, kada ne samo {to nemam plemi}ko poreklo s
pedigreom, nego sam ~ak, po svemu sude}i, vanbra~no dete, kopile dakle, a nisam se pro-
slavio ni na bojnom poqu, nisu mi podigli za `ivota spomenik i nisam nikad dobio
neko odlikovawe od Crvenog krsta ili od bilo koga. Ja sam, dakle, obi~an pas i moja je
sudbina prose~na. Ono {to me u neku ruku ~ini izuzetnim, to je moja sposobnost da go-
vorim. A do milosti govora uzdigla me qubav jednog de~aka, mogao bih re}i nesre}na
qubav.

Jednog se jutra pojavi gospodin Berki, moj novi gazda, i re~e:

„Andi, kako ti se dopada ovaj pas?”
„Kao bog!” re~e de~ak. (Voleo je da preteruje.) „A kako }e se zvati?”
„Dingo,” re~e gospodin Berki moje ime.
„Dingo?” re~e de~ak. „To mi se ime ne svi|a. Voleo bih da mi gospodin Berki obja-
sni {ta to zna~i.”
„Australijski divqi pas”, re~e gospodin Berki.

15
 „To mi se ime jako svi|a”, re~e tada de~ak.
Iako mi je zvani~no gazda bio gospodin Berki, ja sam ipak, du{om i telom, pripa-
dao de~aku. Od svih qudi na svetu s wim sam se najboqe slagao i najboqe sporazumevao.
Mislim da su tome doprinele, osim wegovih godina, i neke na{e zajedni~ke osobine.
Verujem da ne gre{im du{u ako ka`em da smo on i ja bili po mnogo ~emu sli~ni: po le-
wosti, po razuzdanosti, po odanosti, po `eqi za avanturom. Mislim da ne gre{im ako
ka`em i to da je taj de~ak imao u sebi ne~eg pse}eg: {to se ti~e wegovog wuha i wegove
preosetqivosti na mirise, siguran sam da ne gre{im. Usamqenost i tuga spoji{e na-
{e `ivote. Wegova tuga za ocem i moja tuga za roditeqima stvori{e me|u nama neku
vrstu prijateqstva zasnovanog na srodnosti. Kako sam po~eo naglo da rastem i da sti-
~em ugled me|u seoskim xukcima, kao mudar i u~en pas svog malog mudrog gospodara, de-
~ak je postajao sve mawe usamqen, sve ponosniji na mene i sve odva`niji. Jer ja sam ga
oslobodio ne samo wegovog uro|enog straha od pasa (od te je iste boqke bolovao i we-
gov otac), nego je i uop{te postao hrabriji jer je znao da u meni ima sigurnog i odanog
za{titnika. Zauzvrat, on me nau~io raznim korisnim ve{tinama koje izazivaju po-
{tovawe. Umeo sam da doteram zalutale krave, da otkopavam krti~wake (to iz pustog
zadovoqstva, kako bismo prekratili vreme), da jurim ze~eve, da otkrivam lisi~je ja-
zbine i gnezda barskih ptica, da lovim divqe patke, `abe, leptire, zmije. ^ak sam na-
u~io od de~aka da razgovaram sa wim u ~asovima usamqenosti! Se}am se, jednom, kada
nam se bila izgubila krava Naranxa, zamalo nismo pobegli u svet. De~ak mi je usput po-
verio te{ke i odgovorne zadatke. Jedna je wegova poruka bila tolika da sam li~io se-
bi pre na goluba pismono{u nego na psa. ^im bismo bili jako nesre}ni, odmah smo ko-
vali plan da be`imo u svet. A nismo, eto, dospeli nikad daqe od tre}eg atara. De~ak je
znao katkad da mi pri~a pri~e ili da mi ih ~ita. Mislim da ne preterujem ako ka`em
da sam ve} bio nau~io napamet onaj roman ^ovek, kow, pas, {to ga je de~ak toliko puta
pri~ao ~obanima, izmi{qaju}i ~esto i doteruju}i ga.
Ne, moj `ivot nije roman. On je sav od malih pri~a, od mnogih malih dogodov{ti-
na, veselih i tu`nih, no u tim je pri~ama uvek prisutan de~ak, kao {to sam i ja prisu-
tan u wegovim pri~ama.
Prime}ujem u posledwe vreme da je de~ak tu`an.
Postao je i prema meni nekako hladniji, oba-
zriviji. Vidim, krije ne{to od mene. Ali
sam uskoro shvatio o ~emu je re~ i, eto, po-
novo me skolila ona moja stara pse}a tuga.
De~ak se opet sprema da ode u svet. Ovoga
puta izistinski! U to nema sumwe. Shva-
tam i to za{to me izbegava: hteo bi da olak-
{a sebi taj rastanak. A i ja sam se od te izne-
nadne tuge razboleo. Kuwam pred de~akovim
pragom kako mi ne bi pobegao bez opro{taja.
Kuwam i razmi{qam o svom `ivotu.
Ose}am, ovaj rastanak ne}u pre`iveti.
A-uuu! A-uuu!

16
 Danilo Ki{, kwi`evnik; ro|en je 1935. godine u Su-
botici. Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u Beo-
gradu. Bio je lektor srpskog jezika na univerzitetima u
Strazburu, Bordou i Lilu. Pored Ranih jada, va`nije
kwige su mu: Mansarda, Ba{ta, pepeo; Pe{~anik, Grob-
nica za Borisa Davidovi~a, ^as anatomije, Enciklope-
dija mrtvih.

RAZGOVOR O TEKSTU

 O ~emu se govori u odlomku iz pri~e „De~ak i pas”? Iznesi utiske o pro~itanom.

[ta misli{ o pona{awu psa?
 Izdvoj osnovnu ideju teksta. Navedi likove u odlomku pri~e „De~ak i pas”. Opi{i
wihov psiholo{ki portret.
 Jedan od najstarijih oblika pripovedawa jeste pripovedawe u prvom licu. U Ki{o-
voj pri~i pripoveda se u prvom licu. Pripoveda~ je pas. Jezik je mo}no sredstvo karak-
terizacije kwi`evnih junaka. Analiziraj re~enice koje tome doprinose.

ZAPAMTI!

Pripovedawe u prvom licu – pripovedawe u kojem ulogu pripoveda~a preuzima neki

lik iz dela, nastoje}i da se prika`e kao autor. Sam pripoveda~ oblikuje si`ejni tok
radwe, kazuje o pojedinim qudima i oblikuje likove.

17
Mihail Qermontov

JESEN
Poqem, `uto li{}e juri,
kovitla se, kao krilo.
Klekle jele, tek, u buri,
~ine mra~no zelenilo.
Pod nagnutom, surom stenom,
ve} ne voli, kao klada,
da zalegne ratar sneno
o podnevu, posle rada.
Zver odva`na, mimo voqe,
da se skrije nekud `udi.
Mesec mutan bdi, i poqe
samo se kroz maglu rudi.

1828.

Mihail Jurjevi~ Qermontov (1814–1841),

veliki ruski pisac. Zbog slobodoumnih
stihova, dva puta poslat na Kavkaz. Va`nija
dela: pesme Oblaci, Misao, Prorok, Dimi-
skija, Otaxbina, Borodino; drama Maskara-
da; roman Junak na{ih dana.

18
 RAZGOVOR O PESMI
RAZGOVOR O PESMI

 [ta je tema ove pesme? Razlo`i pesmu „Jesen” na mawe tematske celine. Odredi na-
zive tih celina. Iznesi svoje utiske o ovoj pesmi. Koje se osnovno raspolo`ewe name}e
posle wenog prvog ~itawa? [ta zna~i podatak da je pesma napisana 1828. godine? Uti~e
li taj podatak na otkrivawe wenih osnovnih zna~ewa i raspolo`ewa?
 Izra`ajna slika jeseni u ovoj pesmi data je u nizu karakteristi~nih ili zna~ajnih
pojedinosti. Koje su to pojedinosti? Otkrij slike i pojedinosti koje ti se najvi{e do-
padaju. Objasni romanti~nu sliku meseca. Za{to je mesec mutan, za{to bdi? Slika jese-
ni data je u ovoj pesmi kroz sliku prirode (`uto poqe, vetar, {uma, sura stena), sliku ~o-
veka (ratar) i sliku vasione (Mesec). Koja od ovih slika je najvi{e doprinela lepoti
umetni~kog izra`avawa?
Imaj na umu ~iwenicu – Qermontov je veliki pesnik prirode.

PITALICE

Pita besku}nik pu`a:

– [to ti je ku}a tako malena?
A pu` wemu:
– Ve}a je nego tvoja.

19
 Grozdana Oluji}

NEBESKA REKA
Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u mo-
re. Pa, i kuda bi?
Velika re~na majka spokojno je nadgledala ra|awe novih reka, unapred im odre|uju-
}i tok. S rekama nema iznena|ewa, nema briga. Ne ra|aju se ~esto budale kao ona {to je
htela da te~e ispod zemqe. Majka svih reka osmehnu se tek ro|enoj k}eri i podi`e pa-
licu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica re~e:
– Ne}u na zapad!
– Ti onda teci na jug, a mo`e{ i na sever! – strpqivo re~e Velika re~na majka, ali
tek ro|ena k}i nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more. Sva svetla, sva
prozra~na, odmahivala je glavom, ponavqaju}i:
– Ne i ne!
Velika re~na majka uzdahnu.
– Sve reke jedva ~ekaju da uplove u more! – re~e i pomilova po obrazu najmla|u k}er,
kad ova odse~e:
– Ne ja!
– Pa, kuda }e{? – zabrinu se Majka svih reka.
Mala svojeglavica je }utala. Sudbina reke je da te~e u dolinu, u more, ali wu privla-
~e sne`ni planinski vrhunci i ru`a sunca u modrinama neba, o~aravaju je oblaci i
zvezde.
– Kad bih postala nebeska reka! – pro{aputa, a Velika re~na majka zadrhta od u`asa.
– Tog nije bilo, niti }e biti, k}eri! Nijedna se reka jo{ nije popela u nebo. Nijed-
na nije tekla me|u zvezdama. Boqe po`uri da stigne{ u dolinu, u more, dok nisu po~e-
li zimski mrazevi! – re~e Majka svih reka strogo i odlu~i da pripazi na tek ro|enu
k}er.
Mala reka nevoqno se po~e spu{tati, ali od toga ~asa sve reke i re~ice, svi izvori
i potoci budno su stra`arili. Obale i korito ~uvali su je da ne pobegne, stene joj pre-
~ile put, planina je zaustavqala. Ko da pobegne od takve stra`e?
Zamrla od tuge, mala reka je }utala, a dani su se krunili kao zrnevqe kukuruza.
Majka svih reka ve} poverova da joj je najmla|a k}i zaboravila svoju suludu `equ, kad
se jedne no}i prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su muwe po nebu, a gromovi sur-
vavali stewe s planine. [}u}urene u svojim koritima, reke su prestravqeno }utale, ne
usu|uju}i se da se pomaknu.
Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabri-
nu se: kamo je mogla oti}i?
– U potragu za wom! – naredi svim vodama u planini, i veliko tragawe po~e mada je
ki{a jo{ romiwala.

20
 Gde je sve nisu tra`ili, gde sve nisu zavirili: i u {umu, i u kamewar, i u pe}inu, i
u gusti{! Ali, maloj reci ni traga! Majka svih reka ve} htede da naredi novo tragawe
kad oseti da ki{a lagano prestaje i ~u zadivqeni krik neke ptice:
– Pogledajte!
Velika re~na majka s mukom podi`e glavu uvis i re~e:
– Ne tra`ite je vi{e!
Preko ~itavog neba, sva blistava, kao {areni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj
luka doticao je vrh planine, drugi je ne`no zarawao u more, ali ona sama nije pripa-
dala ni planini ni moru. Bila je nebeska reka. Nazvali su je duga.

Grozdana Oluji}, ro|ena je 1934. godine u Erdeviku u Vojvodini, a danas `ivi u Be-
ogradu. Zavr{ila je engleski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beo-
gradu, gde je i magistrirala. Objavila je vi{e romana za mlade i kwiga bajki: Sedef-
na ru`a i druge bajke, Nebeska reka, Kamen koji je leteo i druge bajke i Sne`ni cvet i
roman-bajku Zvezdane lutalice.

RAZGOVOR O BAJCI

 „Nebeska reka” je jedna od najlep{ih bajki Grozdane Oluji}. [ta te je u woj posebno
odu{evilo?
O ~emu se govori u woj? Gde i kada se de{ava wena radwa? Ukratko navedi elemente fa-
bule ove bajke!
 Poput narodne, i umetni~ka bajka se odlikuje ma{tovito{}u. Navedi glavne odli-
ke autorske bajke. Izdvoj u „Nebeskoj reci” stvarne i nestvarne elemente.
 Opi{i najmla|u k}er Majke svih reka! [ta weno nepristajawe da te~e kuda i sve re-
ke simbolizuje?

ZAPAMTI!
Autorska bajka – sli~na je narodnoj bajci, ali se od we i razlikuje. Ima poznatog au-
tora. Radwa joj je ~esto sme{tena u svakodnevni `ivot. Likovi imaju imena, mogu da bu-
du obi~ni qudi, ali i predmeti, `ivotiwe i biqke. Autorska bajka mo`e da bude i an-
tibajka, da ima netradicionalne bajkovne crte, da ne poseduje zaokru`enu radwu i da se
uvek ne zavr{ava sre}no.

21
 Vojislav Ili}

ZIMSKO JUTRO
Jutro je. O{tar mraz spalio zeleno lisje*, *lisje – li{}e
A tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni,
I sniski, tr{~ani krov. U daqi gube se brezi
I kru`e vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Jo{ niko ustao nije,

A budan petao ve}, `ivosno lupnuv{i krilom,
Pozdravqa zimski dan – i zvu~nim remeti glasom
Taj mir u ~asu milom.

Il’ katkad samo tek zvi`dawe jasno se ~uje

I te`ak, promukô glas. To lovac prolazi selom,
I brze mame}i pse, poguren u poqe `uri, *koprena – tanka, pro-
Pokriven koprenom* belom. zirna tkanina koju `ene nose
preko lica
Svuda je pusto{ i mir. No}na se kandila* gase
*kandilo – posuda ispred
A sve`i, jutarwi dah prele}e doline mirne, ikone s uqem i fitiqem
I {um se razle`e blag, kad svojim studenim krilom
U gole gran~ice dirne...
(1884)

Pesma „Zimsko jutro” sna`an je do`ivqaj prirode. Pesnik Vojilav Ili} je, pre svega,
„daroviti posmatra~ karakteristi~nih pojedinosti i onoga {to nazivamo – prirodno
lepo”. Opis zimskoga jutra dat je u ovoj pesmi kroz trenutak svitawa u seoskom pejza`u.
To je `ivopisna slika jutra i prava niska pesni~kih slika istovremeno i realnih i po-
etskih. Pesnik ni{ta posebno nije izmi{qao, dao je prednost stvarnim slikama seoskog
`ivota. Ali, lepota ove pesme je i u tome {to je pesnik ve{to odabirao one slike i po-
jedinosti koje su karakteristi~ne i nadahnute.

22
 Pesmu „Zimsko jutro” ~ine ~etiri strofe a svaka od wih je posebna tematsko-motiv-
ska celina. Te celine mo`emo odrediti na slede}i na~in:

prva strofa – Sneg je pokrio poqa i ravni

druga strofa – Petao pozdravqa zimski dan
tre}a strofa – To lovac prolazi selom
~etvrta strofa – Sve`i jutarwi dah

1. Sneg je pokrio poqa i ravni

Koje pojedinosti iz ove strofe govore o lepoti zimskog jutra? Otkrij epitete u pr-
voj strofi i odredi wihova zna~ewa. Za{to je mraz „spalio” zeleno li{}e? Za{to pe-
snik ka`e „lisje”? Da li taj tanki beli sneg do`ivqava{ kao lepotu zimskog pejza`a ili
kao nagove{taj hladne zime? Objasni pesni~ku sliku breza.

2. Petao pozdravqa zimski dan

Kako bi ti nazvao glavnu temu ove strofe? Koji trenutak je opevan u woj? Odredi ka-
rakteristi~ne pojedinosti tog trenutka. Objasni sliku petla. Kakvo je umetni~ko zna~e-
we zvu~nih predstava u ovoj strofi? Za{to pesnik ka`e „taj mir u ~asu milom”?

3. To lovac prolazi selom

Prou~i odnos vizuelnih i zvu~nih slika u ovoj strofi. Kojim slikama bi dao pred-
nost? Za{to? Za{to je lovac glavna figura strofe? Ima li u tome ne{to tipi~no? Ob-
jasni lepotu pesni~kih slika u ovoj strofi. Protuma~i lepotu re~i i izraza. Za{to je
lovac „pokriven koprenom belom”?

4. Sve`i jutarwi dah

Odredi glavnu temu ove strofe. Podeli je na mawe tematske jedinice ili motive. Ko-
ji motiv ove strofe na tebe ostavqa najsna`niji utisak? Za{to je svuda pusto{ i mir?
Objasni polustih „No}na se kandila gase”. [ta bi, zapravo, trebalo da stoji umesto re-
~i „kandilo”? [ta je pesnik zamenio? Kakav je odnos vizuelnih i zvu~nih predstava u
ovoj strofi? Koji je stih u ovoj strofi, prema tvom mi{qewu, najsna`niji? Obrazlo`i
svoj stav.

[ta strofe ove pesme povezuje u jednu celinu?

23
 ISTRA@I I PROU^I

Istra`i koliko u pojedinim stihovima ima slogova. [ta zakqu~uje{ iz toga? Istra-
`i i prou~i rime u pesmi. Koji se stihovi rimuju? Koje ti se rime najvi{e svi|aju u ovoj
pesmi? Utvrdi broj imenica, glagola i prideva u pesmi i zakqu~i ne{to iz wihovog od-
nosa.

ZAPAMTI

Pesnikov li~ni do`ivqaj prirode i izra`avawe subjektivnih ose}awa i raspolo`e-

wa naro~ito dolazi do izra`aja u opisnoj pesmi kao vrsti lirske poezije. On ~esto svo-
ja subjektivna raspolo`ewa vezuje za neki predeo ili kakvu pojavu u prirodi a pojave iz
prirode za svoja unutra{wa razmi{qawa, ose}awa i shvatawa. U opisnoj pesmi se opi-
suju prirodne pojave preko neposrednog izra`avawa li~nih emocija i dovo|ewa u vezu
posmatranih pojava sa li~nim emocionalnim `ivotom. Pesnik se nadahwuje prirodom
povezuju}i sebe sa prirodom i prirodu sa sobom. Opisna pesma naziva se jo{ i deskrip-
tivnom pesmom.

PRO^ITAJ I OVO O PESMI „ZIMSKO JUTRO”

Pesma „Zimsko jutro” predstavqa ~isto, savr{eno naslikan zimski pejza`. Prva
strofa, u kojoj se slika majstorski razvija na dva plana, kroz izvanredne opozicije i har-
monije bliskog i dalekog, ravnog i kru`nog, belog i tavnog, jasnog i nejasnog, nastavqa
se, u drugoj i tre}oj strofi, na poznat ili}evski na~in, to jest sa mnogo realizma: u se-
lu vlada mir, jo{ niko nije ustao, budi se petao i, „lupnuv{i krilom, pozdravqa zimski
dan”; ~uju se zvi`dawe i promukao glas... Jo{ je vrednija pa`we ~etvrta, zavr{na, stro-
fa, u kojoj „sve`i jutarwi dah... svojim studenim krilom u gole gran~ice dirne”. Taj kra-
tak, leden i ~ist dodir, to je poenta pesme.

Qubomir Simovi}

24
 Ivo Andri}

MOSTOVI
Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonu podi`e i gradi, ni{ta nije u mojim o~i-
ma boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, svetiji, jer op{tiji, od hra-
mova. Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu
na kom se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba, istrajniji su od drugih gra|evi-
na i ne slu`e ni~em {to je tajno ili zlo.
Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo, mi-
slilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{tro reza-
nim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka
trava ili se gnezde ptice. Tanki `elezni mostovi, zategnuti od jedne obale do dru-
ge kao `ica, {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj
posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno
o~ima na{ih unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane
grede poigravaju i zve~e pod kopitima seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I, naj-
posle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili
dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eni preko nekog gorskog potoka koji bi
bez wih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nado|e, ta
brvna, a seqaci, slepo uporni kao mravi, seku, te{u i postavqaju nova. Zato se uz te
planinske potoke, u zatokama me|u stenama, vide ~esto ti biv{i mostovi; le`e i
trunu kao i ostalo drvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zatesana brvna, osu|ena na
ogaw ili truqewe, izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju jo{ i sada na ciq ko-
me su slu`ila.
Svi su oni u su{tini jedno i podjednako vredni na{e pa`we, jer pokazuju mesto
na kome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zastao pred wom, nego je savladao i pre-
mostio kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu, i prilikama kojima je bio okru-
`en.
I kad mislim na mostove, u se}awu mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najvi-
{e prelazio, nego oni koji su najvi{e zadr`ali i zaneli moju pa`wu i moj duh.
Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miqacki, ~ije je korito ki~ma Sarajeva, oni
su kao kameni pr{qenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim
ograde. Me|u wima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladi}a, malen ali sta-
lan, uvu~en u se kao dobra i }utqiva tvr|ava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim,
mostovi koje sam video na putovawima, no}u iz voza, tanki i beli kao privi|ewa.
Kameni mostovi u [paniji, zarasli u br{qan i zami{qeni nad sopstvenom slikom
u tamnoj vodi. Drveni mostovi po [vajcarskoj, pokriveni krovom zbog velikih
snegova, li~e na duga~ke ambare i iski}eni su iznutra slikama svetiteqa ili ~ude-
snih doga|aja, kao kapele. Fantasti~ni mostovi u Turskoj, postavqeni otprilike,
~uvani i odr`avani sudbinom. Rimski mostovi u ju`noj Italiji, od bela kamena, sa

25
kojih je vreme odbilo sve {to se moglo odbiti, a pored kojih ve} stotinu godina vo-
di neki nov most, ali oni stoje jo{ jednako, kao skeleti na stra`i.
Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i }u-
tqive mostove kao na ve~itu i ve~no nezasi}enu qudsku `equ da se pove`e, izmiri
i spoji sve {to iskrsne pred na{im duhom, o~ima i nogama, da ne bude deqewa, pro-
tivnosti ni rastanka.
Tako isto u snovima i proizvoqnoj igri ma{te. Slu{aju}i najgor~u i najlep{u
muziku koju sam ikada ~uo, odjednom mi se ukaza kameni most, prese~en po polovini,
a izlomqene strane prekinutog luka bolno te`e jedna ka drugoj, i posledwim napo-
rom pokazuju jedinu mogu}nu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvi{ena ne-
pomirqivost lepote, koja pored sebe dopu{ta jednu jedinu mogu}nost: nepostojawe.
Naposletku, sve ~im se ovaj na{ `ivot kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi,
re~i, uzdasi – sve to te`i ka drugoj obali, kojoj se upravqa kao ciqu, i na kojoj tek
dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima ne{to da savlada i premosti: nered, smrt ili
nesmisao. Jer, sve je prelaz, most ~iji se krajevi gube u beskona~nosti, a prema kom
su svi zemni mostovi samo de~ije igra~ke, bledi simboli. A sva je na{a nada s one
strane.

RAZGOVOR O TEKSTU
1. Utisci i do`ivqaji
[ta si ose}ao dok si ~itao Andri}ev tekst „Mostovi”? Koja te slika iz tog teksta naj-
vi{e podstakla na razmi{qawe? O ~emu si razmi{qao kada si pro~itao tekst? [ta te
posebno uzbudilo u tekstu „Mostovi”?

2. Most kao qudska potreba

Andri}, najpre, u ovom tekstu govori o mostovima kao o qudskoj potrebi. Prona|i me-
sta koja govore o tome. Na koje sve vrste mostova Andri} misli? Andri} govori o mosto-
vima u [paniji, [vajcarskoj i o rimskim mostovima. Ali, koji mostovi su na wega osta-
vili najsna`niji utisak? Za{to? Andri} pomiwe planinske mostove – drvo preba~eno
preko potoka ili dva brvna prikovana jedno za drugo. Da li je time umaweno wihovo zna-
~ewe u odnosu na velike mostove?

3. Simboli~no zna~ewe mosta

Andri} je u ovom poetskom zapisu iskazao misao o svetlosti i op{tosti mostova. Is-
takao je wihovu smislenost, funkcionalnost i istrajnost. Humanizam mostova sadr`an

26
je u qudskoj `eqi da se sve na svetu pove`e i izmiri, da se spoji i sastavi sve {to je ne-
spojeno i rastavqeno… ^ovek u `ivotu neprestano nastoji da ne{to premosti – zlo, ne-
red, besmisao, smrt i sve ono {to ugro`ava wegovo postojawe. Mostovi u wegovom duhov-
nom `ivotu sna`ni su i mo}ni, sna`niji i mo}niji od zemnih mostova koji su pred wi-
ma „de~ije igra~ke, bledi simboli”. Izgleda, qudska nada je uvek s one druge strane, a do
we se dopire jedino mostovima.
Po{to si pro~itao Andri}ev tekst „Mostovi” i tekst koji govori o zna~ewima An-
dri}evih mostova, razmisli o slede}im idejama:
– mostovi, ve~ita qudska `eqa za povezivawem;
– ni{ta nije boqe i vrednije od mostova;
– premo{}avawe besmisla i zla;
– mostovi u duhovnom `ivotu ~oveka;
– kwi`evnost, veliki duhovni most ~ove~anstva;
– qudska nada je uvek s one druge strane;
– qudska ose}awa kao mostovi izme|u qudi;
– qudski osmeh kao most izme|u qudi;
– mostovi izme|u pro{losti i sada{wosti;
– mostovi su trajniji od drugih gra|evina.

4. Prona|i tri najlep{e re~enice u ovom tekstu koje govore o mostovima i poku{aj
da otkrije{ u wima lepotu Andri}evog pripovedawa.

ZAPAMTI!

Opisivawe predmeta, pojava, lica, stawa i predela i ~ulno do~aravawe, izra`avawe

utisaka i ukazivawe na wihove osobine, crte i pojedinosti naziva se opisom ili de-
skripcijom.

27
 VILA ZIDA GRAD
(Iz Crne Gore)
Pesma „Vila zida grad” jedna je od najlep{ih narodnih srpskih pesama. Ona pripada
mitolo{kim pesmama. Za takve pesme u Predgovoru svojoj prvoj zbirci iz 1814. godi-
ne, wihov sakupqa~ Vuk Stef. Karaxi} veli da im se ne zna starina. U jednoj od ta-
kvih pomiwu se ~ak i divovi. Pesma je uzeta iz wegove kwige Srpskih narodnih pjesa-
ma objavqene 1841. godine u Lajpcigu.

Grad gradila b’jela vila na wih vila k}er udava.

ni na nebo ni na zemqu, [to su vrata od {kerleta,
no na granu od oblaka. na wih vila sama sjedi,
Na grad gradi troje vrata: sama sjedi, pogleduje
jedna vrata sva od zlata, |e se muwa s gromom igra,
druga vrata od bisera, mila sestra su dva brata,
tre}a vrata od {kerleta*. * {kerlet – skerlet, qubi~as- a nevjesta s dva |evera.
[to su vrata suha zlata, to-crvena tkanina; slu`i za Muwa groma nadigrala,
na wih vila sina `eni. izradu skupocene ode}e mila sestra oba brata,
[to su vrata od bisera, a nevjesta dva |evera.

RAZGOVOR O PESMI

 [ta ti se dopalo u pro~itanoj pesmi „Vila zida grad”? O ~emu se u woj govori? Nave-
di lica, stvari i pojave koje imenuje.
 Mit je, to svakako zna{, starinsko predawe o bo`anstvima, legendarnim li~nostima
i neverovatnim zbivawima. [ta je neverovatno u ovoj ma{tovitoj pesmi?
 Nau~io si odranije {ta je pesni~ka slika. Izdvoj pesni~ke slike u ovoj pesmi. Kakva
je wihova funkcija?
 Vile imaju ~udesnu lepotu i natprirodnu mo}. Imaju krila i mogu da lete, a dovode se
u vezu s qudima. [ta jo{ zna{ o vilama? Opi{i wihov spoqa{wi izgled. Da li su
prijateqi ili neprijateqi qudi?

28
 ZAPAMTI

Elemente stare srpske religije najboqe su o~uvale mitolo{ke pesme. One pripadaju
krugu religioznih pesama, ali tih elemenata imaju i dodolske, kraqi~ke, koledarske, kao
i vu~arske pesme koje se pevaju u primorskim i zapadnim srpskim krajevima po Bo`i}u.
U wima se sre}emo i sa prethri{}anskim verovawima. Narodne lirske pesme dele se na
obredne i obi~ajne, posleni~ke pesme i pesme o radu, religiozne, mitolo{ke, porodi~-
ne, qubavne, {aqive i rodoqubive.

PRO^ITAJ I OVO

Vile, prema Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, `ive po visokim planinama, u kamewarima

i oko voda. Vila ima morskih i re~nih, ostrvskih i jezerskih, planinskih i poqskih,
onih {to `ive na oblacima, ali i onih koje su bo`anstva {uma i poqa pa `ive na drve-
}u i skupqaju se na brestu, jeli, jasenu, zovi; obitavaju u lugovima i pe}inama.
Vile se, u pri~ama ali i prema predawu, kupaju u zoru. Mnogostruko su plodotvorni
motivi u pri~ama o ovim `enskim natprirodnim bi}ima. Te pri~e su naj~e{}e qubav-
no-mitolo{ke. Vile oduzimaju ili vra}aju vid. Onome koga nadigraju ili ugledaju, vade
o~i. Ustrele onog ko od wih lep{e peva. Ali, one mogu da budu i odani prijateqi. Pose-
strime su srpskih junaka, vidaju im lekovitim travama rane, le~e i {tite od smrtne opa-
snosti. Za{titnice su braka i porodice. Imaju ~arobnu gran~icu, palicu ili sviralu.
Krilate, lete i imaju kola koja sama idu. Igraju na proplancima i ispred vodenica, vo-
le da obla~e tu|e haqine. Be`e kad petao zapeva.
Tiodor Rosi}
Iz pogovora kwizi Vilinske pri~e

PITALICE

Pitali mi{a:
– U kojem se selu najboqe
`ivi?
– U onome gde nema
ma~aka.

29
 VILINA GORA
Imao nekakav bogati ~ovjek jedinka sina, pa othraniv{i ga Izvorno
do oru`ja po{qe ga po svijetu da ne{to stekne*, ali ne da stek-
*da te~e
ne novaca* nego da ste~e pameti, i da vidi idu}i po svijetu ka- *te~e da aspri ste~e
ko se te{ko* `ivi i kako se vaqa mu~iti da se ovoga kratkoga *trudno
vijeka po{teno `ivi, i dade mu ne{to novca* {to }e mu dosta *nekoliko aspri
za put biti. Kad ga opremi, mnoge mu stvari preporu~i a najvi-
{e da ~uva novac, pak ga s blagoslovom otpusti. Idu}i ovaj
mladi} po svijetu do|e u nekakav grad gdje vidi da jednoga ~o-
vjeka vode na vje{alo. On se za~udi pak pritr~av{i zapita
{ta je skrivio ovi siromah ~ovjek te ga na smrt osudi{e, a ne-
ki mu odgovori: „Ovi je ~ovjek du`an mnoziwi, i ne imaju}i
otkuda da sve svakome isplati, po zakonima ovoga mjesta zaslu-
`io je smrt”. On ~uv{i ovo zapita sudnike: „Gospodo! Je li mo-
gu}e da ja toga ~ovjeka od smrti otkupim, i da platim {to je du-
`an?” Oni mu odgovore: „Za{to ne! Plati toliko i toliko pa
evo ti ~ovjeka da od wega ~ini{ {to ho}e{”. On izvadi sve
ono novaca {to ima{e pa najposlije sve haqine do ko{uqe, i
kad namiri koliko je trebalo, sudnici mu dado{e ~ovjeka, te
on s wim po svijetu prose}i od vrata do vrata. Jednu ve~er le-
`e}i zajedno ova dvojica, re~e otkupqenik: „Meni se dodijalo
ve} ovako `ivjeti, a jo{ mi je `alost vi{a tebe gledaju}i ka-
*|e s mene
ko zbog mene* strada{, nego hajdemo u vilinu goru, tamo }emo
na}i jednu moju posestrimu i ona }e nam kazati na~in kako }e-
mo se obojica obogatiti”. Mladi} pristane na ovo i upute se k
vilinoj gori sve stranputicama nekijem, dok je otkupqenik *kalauze}i
predvodio* a mladi} sustopice za wim, dok tako do|u u nekaku otkupqenik
goru, kojoj vrh do mjeseca dotica{e, a listovi joj zlatni bjehu
*vi|a{e
a stabla srebrna, a usred we vidio* se veliki plam i dim od og-
wa. Mladi} vide}i to prepadne se i upita svoga druga: „[ta je
ovo, kakovo je ovo ~udo?” A on mu odgovori: „Ne boj se, ovo je sve
moje posestrime i wezine matere, pa i na{e, samo mora{ zna- *teke znadi
ti* da se mi dvojica ne mo`emo wima na jedan put iznenada ja-
viti, nego ja otidoh k wima da im se javim i da im ka`em da
smo do{li k wima da s wima `ivimo, a ti me pri~ekaj ovdje* *ov|en
pod onim drvetom*, te je od suhoga zlata a perja su mu biserna; *ono drijevo
ma pazi, bez velikoga svoga ~uda nemoj pisnuti rije~i jedne do-
kle se vratim opet k tebe, jer je ovo drvo sviju vila, ispod we-
ga se kupe qeti te na |er|eve vezu, pak ako kakva mladi}a opaze
u ovu goru, u oni ~as o~ima ga zatrave i u kaku go| ho}e `ivinu
obrnu.” Ovo izrekav{i nestade ga kao da ga zemqa pro`drije.

30
 Mladi} stoje}i ondje* dosadi mu se ~ekati te po~ne tam amo kroz goru *on|e
{etati se dok nabasa na nekakvo kolo krilatijeh djevojaka*, pa se pri- *|evojaka
kri da ih gleda i slu{a kako pjevaju, ali wegovom nesre}om opazi ga ko-
lovo|ica te ga o~ima zatravi i u oni ~as ostade nijem i slijep. Tada se
prepade te od straha i velike `alosti stade vikati i plakati, dok evo
ti odnekud dole}e na krilima preda w oni ~ovjek, uhvati ga za ruku i
re~e: „Ne boj se, {to ti je?” A on mu rukama poka`e da je oslijepio i
onijemio. Tada oni ~ovjek kad to vidje*, izvadi iza pasa nekakvu malu *vi|e
zlatnu sviralicu, pa se pripe na jedno drvo i po~e u wu zvi`djeti*, dok *zvi`|eti
evo ti sa sviju strana vila i vilenika, ovoga ~ovjeka bra}e i sestara,
pobratima i posestrima, toliko da im broja ne bje{e, te po~e{e po go-
ri brati nekake qekovite trave, pa dado{e mladi}u da pije, a drugom mu
opet namaza{e o~i, te u oni isti ~as ste~e vid o~iwi i razgovor deset
puta qep{i i boqi negoli je prije imao. Po tom ga primi{e u svoje
dru{tvo, i o`eni{e ga, te ste~e silno blago i ima lijep porod. Ali kad
ve} ostari, pokaja se gospodu Bogu, povrati se svome domu, i jedva `iva
zate~e svoga roditeqa, te se s wim oprosti i ukopa ga te do smrti `i-
vje kao pravi hri{}anin, ali opet doklen je go| `ivio, svakoga je qeta
po jedan put u onu goru hodio te se s dru`inom sastajao i pozdravqao.

RAZGOVOR O BAJCI

Bajka se odlikuje ma{tovitim pripovedawem. Po ~emu se ona razlikuje od pripoveda-

ka?
O ~emu se kazuje u ovoj bajci? [ta ti se u woj posebno dopada?
Bajka kazuje i o vilama. Opi{i wihovo stani{te. [ta o wima veli narodni pripo-
veda~? Kakva je wihova karakterizacija?
U pro~itanoj bajci, jedan od junaka ima ~udotvorne mo}i. Navedi prepreke na koje na-
ilaze i kako ih savladavaju.
Bajka ima i hri{}anskih elemenata. Izdvoj te elemente.
[ta iz ove bajke mo`e{ saznati o vilama? Kako nastaju? Mogu li ti pomo}i da re{i{
zagonetku: Gora je rodi, rosa je doji, a sunce uzgoji? Gde vile `ive? Kako je opisana wihova
gora? Koja slika ti se u~inila najlep{om? [ta vile rade? [ta sve mogu u~initi ~oveku?
[ta nastaje od jedne wene vlasi, a {ta od suze u bajci Djevojka br`a od kowa? Seti se jo{
nekih primera iz drugih bajki u kojima postoji motiv bacawa magi~nih predmeta. [ta
od wih nastaje?

31
32
 II

DOMOVINA – TO SU
SVI NA[I SNOVI

33
 Vasko Popa
BEOGRAD
Bela si kost me|u oblacima
Ni~e{ iz svoje loma~e
Iz preorane humke
Iz razvejanog praha
Ni~e{ iz svoga nestanka
Sunce te ~uva
U zlatnom svome }ivotu
Visoko nad lave`om vekova
I nosi te na ven~awe
^etvrte rajske reke
Sa trideset {estom rekom zemaqskom
Bela si kost me|u oblacima
Kost kostiju na{ih
34
BEOGRAD
Pesma „Beograd” poti~e iz Po-
pine kwige Uspravna zemqa obja-
vqene 1972. godine. Pesme iz ove
zbirke sna`no su inspirisane srp-
skom sredwovekovnom kulturom,
posebno sredwovekovnim manasti-
rima Kaleni}, @i~a, Sopo}ani i
Manasija kao i velikim istorij-
skim temama: Sveti Sava, ]ele-kula
i Kosovo poqe. U toj zna~ajnoj kwi-
zi nalazi se tematski krug „Povra-
tak u Beograd’’ od {est pesama po-
sve}enih Beogradu i jedne posve}e-
ne reci Dunavu. Tematski krug pesa-
ma o Beogradu inspirativan je pe-
snikov dijalog s istorijom, kultu-
rom, pro{lo{}u i sada{wo{}u
ovoga grada.
 RAZGOVOR O PESMI

 Iznesite svoje utiske o Popinoj pesmi „Beograd”. Koji stih ili koja strofa vas je
najvi{e podstakla na razmi{qawe? Ostavqa li posle prvog ~itawa ova pesma u vama ne-
{to nejasno i nerasvetqeno? Razgovarajte o tome na ~asu.
 Prvi stih ove pesme predstavqa monumentalnu sliku Beograda. Ovaj grad je bela kost
me|u oblacima, kako ka`e pesnik. Odgonetnite figurativno izra`enu sliku Beograda.
[ta ona zna~i? Za{to je Beograd „bela kost”? Podse}a li vas to na ~iwenicu da je Beo-
grad nekada nazivan Beli grad (Beli grad – Belgrad – Beograd)? Za{to Beograd ni~e iz
svoje loma~e, „iz preorane humke”, „iz preoranog praha”? Podse}a li vas Beograd na mit-
sku pticu feniks koja vaskrsava iz svog pepela, koja je simbol ne~ega neprolaznog i be-
smrtnog? Za{to sunce ~uva ovaj grad u „zlatnom svome }ivotu”? [ta predstavqa stilska
figura „lave` vekova”? [ta zna~i posledwi stih u kome je Beograd „kost kostiju na-
{ih”?
 U pesmi „Beograd” smewuje se nekoliko vrsta strofa: tri tercine, jedan distih i
dvaput po jedan stih. Prou~ite koliko smena tercina i distiha diprinosi „intonacio-
nom talasawu” i emocionalnosti pesme. Lirski subjekat vodi dijalog sa Beogradom „na
Ti”. Da li to saznawe ima svoje obja{wewe?

PITALICE
Pitali mudra
starca:
– Koju pticu
najvoli{?
– Sokola.
– A koga ~oveka
najvoli{?
– Opet sokola.

35
 Lav Nikolajevi~ Tolstoj

DEVOJ^ICA I KR^AG
Bila u davna vremena na Zemqi velika su{a; usahnule sve reke, potoci, bunari; osu-
{ilo se drve}e, `buwe i trava; umirali od `e|i qudi i `ivotiwe.
Jedne no}i izi{la devoj~ica iz ku}e, sa kr~agom, da tra`i vode za bolesnu majku.
Nigde nije na{la vode, pa, onako umorna, legla na travu i zaplakala. Kad se probudila
i dohvatila kr~ag, umalo nije prosula vodu iz wega. Kr~ag je bio pun ~iste, sve`e vo-
de. Devoj~ica se obradovala i htela da se napije, ali onda pomisli da ne}e biti dosta
za majku, pa potr~a sa kr~agom ku}i. Tako se `urila da nije ni primetila oko nogu pse-
tance. Spotakne se oko wega i ispusti kr~ag. Ku~e je `alosno cvilelo.
Devoj~ica je ve} pomislila da je voda iz kr~aga prosuta, ali kr~ag je stajao usprav-
no i sva voda bila je u wemu. Tada ona odli u {aku vode, i psetance sve popi i razvese-
li se. Kad je ponovo dohvatila kr~ag, a on od drvenog postao srebrn. Devoj~ica donese
kr~ag ku}i i pru`i ga majci. Mati re~e: „Ja }u i tako umreti, boqe popij ti”, i vrati
kr~ag k}erki. U taj mah kr~ag od srebrnog postane zlatan. Po{to je bila isuvi{e `ed-
na, ona uze kr~ag i, ba{ kad je htela da ga nagne, na vratima se pojavi putnik i zatra`i
vode. Devoj~ica proguta pquva~ku, a kr~ag pru`i putniku. Na kr~agu odjednom isko~i
sedam ogromnih dragih kamenova, a iz wega pote~e veliki mlaz ~iste sve`e vode. Se-
dam dragih kamenova po~e se dizati sve vi{e prema nebu i postado{e onih sedam zve-
zda koje se zovu Veliki medved.
(Prevela Ana Milanovi})

RAZGOVOR O PRI^I
Pri~e za decu Tolstoj je pisao za Rusku ~itanku, gaje}i nadu da }e iz we u~iti ne samo
seqa~ka ve} i carska deca. Wegova pri~a „Devoj~ica i kr~ag” pisana je ~isto, istan~ano,
kratko, bez i~ega suvi{nog, s jasnom porukom.

 Iznesi utiske o pro~itanoj pri~i. O ~emu se pri~a u woj?

 Reci ne{to o si`eu pri~e „Devoj~ica i kr~ag”, o na~inu na koji je doga|aj prikazan u
tom delu.
 Izdvoj osnovnu ideju pri~e.
 [ta misli{ o poslovici: „Ko dobro ~ini, boqe do~eka”? Kako je postupala devoj~ica
i {ta je do~ekala?
 Do~araj lik devoj~ice kroz wen portret i karakter.
 [ta si nau~io / nau~ila iz ove pri~e?

36
 Lav Nikolajevi~ Tolstoj, jedan od najve}ih svetskih
kwi`evnika, mislilac, ro|en je u Jasnoj Poqani 1828.
godine. Poreklom je iz plemi}ke porodice. Wegova
prakti~na i kwi`evna delatnost posve}ena je obrazova-
wu u narodnim {kolama. Zalagao se ne samo za prosve}i-
vawe seqaka ve} i za wihov boqi socijalni polo`aj.
Ogromne i originalne stvarala~ke snage, pored pripo-
vedaka, drama, romana i publicisti~kih radova, pisao je
i pri~e za decu. Op~iwen narodnom {kolom, pisao je
istorijske, romane o savremenom `ivotu i planove reli-
giozno-filozofskih dela. Va`nija dela: romani Rat i mir, Ana Karewina i Vaskr-
sewe; pripovetke Krojcerova sonata, Haxi-Murat, Kozaci; pisao je memoare, kao i
drame. Pi{u}i pri~e za narodnu ~itanku, nastojao je da budu zanimqive.

PITALICE
Pitao magarac |aka:
– Pa {ta }e{ biti kad
neprestano u~i{?
– Ne znam {ta }u biti, samo
znam da ne}u biti magarac.

37
Branko Radi~evi}
\A^KI RASTANAK
Oj, Karlovci, mesto moje drago,
Ko detence do{ao sam amo;
Igra be{e jedino mi blago,
Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo – golu{avo ti~e –
Do|e ti~e, pa se tu navi~e;
Ovde, ovde, gde krioce malo
Prvi put je sretno ògledalo,
Ispo~etka od grane do grane,
Od drveta jednog do drugoga,
Dok je smelo setiti se strane,
Setiti se neba visokoga,
Dok je moglo krila svoja laka
Nebu di}i tamo pod oblaka!
Pod nebo se digo ti} i sada;
Al’ veseo nije ko nekada;
Gleda dole, reku, vrelo, luga,
Drva, `bune, gore i vrleti,
Pa mu s’ ~ine do toliko druga,
Do toliko uspomena sveti’,
S kima dane prelepo probavi,
Pa ih sada mora da ostavi.
Te{ko mu se, te{ko rastaviti,
Ali {ta }e kada mora biti!
Za wih srce wemu mlado tu~e,
Ali ne{to na daleko vu~e...
Vinogradi, zbogom umiqati!
Zbogom gro`|e, ne}u te ja brati!
Ao, berbo, tebe `alim kletu,
Ta {ta lep{e od tebe na svetu?!
Ko tebeka nikad ne video,
[ta je jo{te sirotan video?
Ao, braco, amo u to doba,
Do|i, vidi, ~uj, pa hajd u groba!
38
Zora zori, sve poustajalo,
Pa s’ uz brdo veselo nagnalo,
Svirac svira, pu{ke popucuju,
Mome poju, momci podvikuju –
Jo{te malo – eto vinograda,
Gledaj sada ubavoga rada:
Beri, nosi, ~as dole ~as gore;
Momci klik}u, a pesme se ore:
„@ivo, `ivo!” jedan drugog kori,
@ivo s’ radi, al’ niko s’ ne mori.
Gledni samo, posle uje svake,
Gledni, brate, one noge lake!
Ta tek {to se svirac ~uje,
Ve} u kolu s’ poskakuje.
Kolo, kolo, svirac svira,
Noga zemqu ne dodira.
„Sitno, brate, ijujuju!”
Momci ~ili podvikuju;
Svirac svira,
Ne da mira,
A jo{ vi{e devoj~ice,
Wine o~i i no`ice!
Dede, brate, ijujuj!
De posko~i, ne luduj!
Ko bi jako momak bio,
Pa se ne bi pomamio!
Ao, sele bosonoga,
Zla ti maja do zla Boga –
Ne dala ti ~arapica,
Ni laganih papu~ica,
Da u~ini{ klepa-klapa –
Za tobome, du{o, skapa’!
Oho, sele vita stasa,
Dr`’ se braci oko pasa!
Kolovo|a kolom vija,
Kolo leti, znoj probija –
Al’ u tvoji’ nedri tude
Okle snega do dve grude?
^udo, sele, divno ~udo,
Ala bih se mla|an grudo!”...
Kolo, kolo, na{a dika,
Pu{ka puca, cika, cika!
Pa sve tako, pucaj, beri,
Pevaj, igraj, do ve~eri.
A kad sunce ve}e seda,
Besna mom~ad jo{ se ne da;
Ide ku}i, podvikuje,
Puni pu{ke, popucuje,
Svirac svira, moma poje:
„Kolovo|a, zlato moje!”
Pa u kr~mu, te do zore,
Kolo igra, pesme s’ ore;
A u zoru s’ zajuhu~e,
Udri opet ka i ju~e.
Zbogom, pesme, zbogom, kolo,
Zbogom, momci naokolo,
Zbogom, kito moma mladi’,
Zbogom, gro`|e, zbogom, vinogradi!...
Sunce jarko za{lo ve} odavna;
Ot’{o danak, do{la nojca tavna.
Mome platno davno pokupile,
Pa s’ odavde mene izgubile.
Sve mi milo nojca raspla{ila;
[to ne mogla, u tamu zavila...
Al’ opeta ~ini se meneka
Kao bela da zorica zori:
Tice poju, gore stoji jeka,
A kraj mene poto~i} `ubori.
39
Ja se {etam, dru`ina sa mnome.
Mi idemo Stra`ilovu tome.
Pod nogama ona rosna trava,
A sa strane brda mirisava,
A ovde se potok po{alio,
Pa nam puta mladim prepre~io;
Preko wega ska~emo lagani,
I evo nas na drugojzi strani.
A odavde sve jo{ ubavije –
Kako samo dolina se vije,
Kako gora podigla se gusta,
A po gori sva ta lipa pusta!
Lipa cveta, cveti}i miri{u,
A uz miris vetri}i uzdi{u,
A uz vetri} kosi poklikuju,
Uz kosove bra}a podvikuju:
„Ao, dan~e, ala si mi beo!
Jo{ bih dugo gledati te hteo!
Al’ kad mi se ve}e smr}i mora,
Nek se smrkne izme|’ ovih gora!
Tu nek mi se hladna kopa raka,
Tu }e meni zemqa biti laka!”...
Zbogom ostaj, krasno Stra`ilovo!
Mlogi te je u zvezdice kovo;
Mlogi re~e: „Ao, rajska sliko!” –
Al’ ko ja te rad ne imo niko!...
Tambur, tambur, sitna tamburice –
Udri, pobro, u si}ane `ice!
Danas ima, a sutra nas nema,
Hajd u kolo, ko }e tu da drema?...
Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Oki}eno,
Za~iweno –
Br`e, bra}o, amo, amo,
Da se skupa poigramo!

Srbijan~e, ogwu `ivi,
Ko se tebi jo{ ne divi!
Hrva}ane, ne od lane,
Oduvek si ti bez mane!
Oj, Bosan~e, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje `ivi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jo{te tero?
Ti si ka’no hitra muwa,
[to nikada ne pokuwa.
Ao, Srem~e, gujo quta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogor~e, care mali,
Ko te ovde jo{ ne hvali?
Ma~em bije{, ma~em se~e{,
Ma~em sebi blago te~e{:
Blago – turska glava suva,
Kroz wu vetar gorski duva!
Oj, sokole Dalmatin~e,
Divna mora divni sin~e!
Oj, ti krasni Dubrov~ane,
Na{ i danas beli dane,
Ta sa pesme iz starine,
Pune slave i miline!
Oj, Slavon~e tanani!
Bana}ane lagani!
Oj, Ba~vani, zdravo, zdravo,
Ko j’ u pesmi ve}i |avo!
I vi drugi du` Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I svi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od vi{weg je ono Boga!
(Odlomak)

Branko Radi~evi} (1824–1853), jedan od najzna~ajnijih

na{ih pesnika devetnaestog veka, svoje detiwstvo i |a~-
ke dane proveo je u Sremskim Karlovcima, o kojima je po-
sle zanosno pevao. Posle zavr{ene gimnazije u Srem-
skim Karlovcima studirao je pravo i medicinu u Be~u.
Tada se upoznao s Vukom Karaxi}em, koji je na wega zna-
~ajno uticao. „\a~ki rastanak” je najpoznatije i najpo-
pularnije Brankovo delo, sadr`i 737 stihova.

40
 RAZGOVOR O PESMI

 „\a~ki rastanak”, Brankova pesma o |a~kim danima provedenim u Sremskim Karlov-

cima, o mladala~kim zabavama, pesma puna radosti, smeha i veseqa. U woj se prepli}u
razni motivi: priroda, |akovawe, zavi~aj, dru`ewe, qubav, pesma, berba i igra. Ona je
puna odu{evqewa, sete i tuge, sa sna`no izra`enim rodoqubivim ose}awem.
 Analiziraj ovu pesmu po slede}em planu:

1. Detiwstvo i igra
2. Te{ko mu se, te{ko rastaviti
3. Vinogradi, gro`|e, berba
4. Igra, pesme i kolo
5. Ao, sele bosonoga
6. Zbogom, sele, zbogom, kolo
7. Stra`ilovo – pejza`, opro{taj
8. Kolo bratstva

PRO^ITAJ I OVO

„Spev nas uvodi u naju`i zavi~ajni krug pesnikov. Rastanak je dvostruk — zavi~ajni
i |a~ki. Ozareni karlova~ki predeo od Dunava do Stra`ilova ispuwava prvi deo pesme.
Zagledan u wega, pesnik se opra{ta od dragih mesta od kojih ga svako podse}a na ne{to,
prisno, davna{we. Opra{tawe i se}awe dve su lirske teme koje se muzi~ki smewuju. Se-
}awa, koja su ili li~na ili kolektivna i nacionalna, oblikovana su u niz lirskih di-
gresija, od kojih svaka ~ini pesmu za sebe. Opra{tawe je provodna tema koja rasute di-
gresije povezuje u celinu. Ono odr`ava osnovno, elegi~no raspolo`ewe koje samo povre-
meno naru{avaju vedri, radosni tonovi koji dopiru iz pro{losti. Drugim delom domi-
nira veliko |a~ko kolo, koje predstavqa pesmu u pesmi, intonaciono ostvarenu na oso-
ben na~in, u ritmu razigrane sremske posko~ice.”
Jovan Dereti}

41
 Vuk Stefanovi} Karaxi}

@ITIJE AJDUK-VEQKA PETROVI]A

Vuk Stefanovi} Karaxi} bio je u~esnik i svedok Prvog srpskog ustanka, 1804. godine.
Upoznao je sve najva`nije u~esnike ustanka. Slepi guslar Filip Vi{wi} pesnik je ustan-
ka, a prozni pisac je Vuk. Napisao je nekoliko dela o Prvom srpskom ustanku. U svojoj
ustani~koj prozi, objektivno, kriti~ki i bez ulep{avawa opisao je vo|e i najva`nije
u~esnike ustanka, na ~elu sa Kara|or|em. Po snazi i lepoti pripovedawa u toj prozi po-
sebno mesto pripada delu @itije Ajduk-Veqka Petrovi}a. To je najobimnija i najboqa
biografija o jednom ustani~kom vo|i. Objavqivana je od 1826. godine, u zabavniku „Dani-
ca”. Iz tog obimnog istorijskog dela, u kom Vukov literarni talenat dolazi do punog iz-
ra`aja, uzet je odlomak gde je dat Veqkov portret. U wemu se govori o karakteru i juna~-
koj pogibiji, u Boju na Negotinu, ove poznate istorijske li~nosti.
Kad se vojska turska prikupi u Vidin, onda se dignu nekolike iqade turski kowa-
nika, te pre|u preko Timoka samo da vide kako je; no Veqko i do~eka oko Bukova~e i
sre}no i uzbije natrag. Potom tre}i dan udari sva sila turska, s topovima i sa svom
opravom, te pre|e preko Timoka. On, istina, s ono svoje vojske {to je mogao izvesti
iz {an~eva izi|e opet pred Turke i sa neiskazanom hrabro{}u udari da bi i opet uz-
bio; no {ta je on sa svoji 3–400 kowika i s toliko vla{ki soldata u ravnu poqu mo-
gao u~initi turskoj vojsci 15–16.000? S jednom se vojskom tukao, a dvije su tri obila-
zile da mu za|u s le|a; i tako on ustupi i izmi~u}i se pred Turcima do|e u Negotin.
Tu no} izi|e opet iz Negotina te udari na Turke; no Turci se odr`e. I tako je posli-
je nekoliko dana svaki dan izilazio u poqe i sa neiskazanom rabro{}u tukao se s Tur-
cima, no Turci se utvrde i pograde {an~eve oko Negotina. Turcima do|e u pomo} Re-
xep iz Adakale i karavla{ki knez Karaxa i sam veliki vezir Ru{i}-pa{a; a u wega i
od ono malo vojske {to je imao izginu i izrane se najboqi junaci. Turci su se svaku
no} kroz zemqu bli`e priku~ivali k srpskim {an~evima i najposlije su se tako bli-
zu bili priku~ili da su se batinama pustimi~ke mogli tu}i. Tu ve} sad drugoga boja
nije bilo osim sa {an~eva iz topova i iz kumbara i iz pu{aka. Turci sve kule nego-
tinske topovima i kumbarama razvale i obore, i sama ona najve}a kula |e je on sjedio
padne, i on si|e u podrum. Najposlije mu nestane xebane, osobito taneta i topovski i
pu{~ani, zato pokupi sva kalajna kandila i ka{ike i tawire, te rastopi na pu{~ana
taneta; a u topove je, kad su ne|e Turci ~inili juri{, metao najposlije i talijere. (...)
Sad ve} kako su se Turci tako priku~ili, i nije se vi{e moglo izlaziti na poqe da
se s wima bije, on je i dan i no} odao po {an~evima i qude slobodio i ure|ivao da ~u-
vaju dobro. Tako jedno jutro (prvi dana mjeseca avgusta) izi|e u jedan mali {anac, i na
tabqama stane nare|ivati i kazivati kako }e se ne{to zagraditi i popraviti {to su
turski topovi bili razvalili; a turski ga tobxija zagleda, pa potegne iz topa, te ga
udari isprijeka krosred ple}a i tako ga prekine i raznese da ni{ta vi{e nije mogao
re}i do „Dr`-”, i s tom polovinom rije~i padne mrtav na zemqu.
Kako on tako padne, momci wegovi, koji su on|e bili oko wega, odma uzmu nekakve
trave, {to je za kowe bila done{ena i on|e se desila, te ga pokriju da ga qudi ne vi-

42
 de; i tako je do mraka tu le`ao mrtav, a uve~e ga brat wegov Milutin s momcima uzme
te ga iznese iz {anca i sarani kod crkve.
Zaludu su tako smrt wegovu krili: vojska sva jo{ onaj dan pozna da Veqka nema me|u
wima; i iznajprije jedni stanu govoriti da se ranio pa le`i, a drugi da je pro{ao kroz
Turke i oti{ao po indat; a malo poslije svi doznadu da je poginuo. Dok je on sa svojim
momcima svaki ~as po {an~evima prolazio, niko nije smio pokazati da se popla{io i
slutiti na zlo, nego je svaki morao biti slobodan i veseo, ako mu se i ne}e; a kako wega
nestane, vojska odma povi~e da se vi{e ne mo`e dr`ati u Negotinu, nego da se mora bje-
`ati makar kako. I tako Srbi peti dan poslije wegove smrti ostave Negotin i pobjegnu
u Pore~. Potom odma sav onaj kraj, a malo poslije i sva Srbija, pozna da Veqka nema.
Veqko je bio tanka i visoka struka, sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti suvi
obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo poku~asta nosa; i nije mu mlogo vi{e bilo od
30 godina kad je poginuo. Po srcu i po telesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u Srbi-
ji, nego se mo`e slobodno re}i i u cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vri-
jeme Ahila i Milo{a Obili}a on bi zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme bogzna
bi li se oni mogli s wim isporediti. (Odlomak)

RAZGOVOR O TEKSTU

 Razgrani~i epizodu o boju s Turcima od Hajduk-Veqkovog portreta i karaktera. Kako

je opisana herojska pogibija jednog od najve}ih junaka ne samo Negotinske Krajine ve}
i Prvog srpskog ustanka?
 Uporedi nekada{we i sada{we zna~ewe pojma „junak”. Kako je predstavqen Haj-
duk–Veqkov lik? Kako je Vuk opisao wegov spoqa{wi izgled? Koje karakterne Veqko-
ve osobine navodi Vuk? Sa kojim junacima ga je uporedio i za{to?
 [ta je na tebe ostavilo najja~i utisak u pro~itanom odlomku? Kako je Vuk opisao tre-
nutak Hajduk-Veqkove pogibije? Za{to su ustanici krili wegovu pogibiju?
 Odlomak iz Hajduk-Veqkovog `itija ilustruje Vukov veliki kwi`evni talenat. On je
tvorac ~istog proznog stila. Navedi elemente teksta koji upu}uju na wegovo izvanred-
no ose}awe za opisane pojedinosti. Po ~emu se u na~inu pripovedawa Vuk nadovezuje
na umetnost usmenih kaziva~a? U ~emu je lepota Vukovog stila pripovedawa?

ZAPAMTI
Vuk je Hajduk-Veqka izuzetno po{tovao. Divio se wegovom juna{tvu. ^ak je i povest o
wemu nazvao `itije, kako su imenovane biografije srpskih sredwovekovnih svetiteqa.
U `itiju kao kwi`evnoj vrsti opisuju se biografije, to jest `ivoti svetaca. Lik Hajduk-
Veqkov gra|en je na stvarnim istorijskim ~iwenicama i li~nim do`ivqajima. Upotre-
biv{i naziv `itije za biografiju ovoga junaka, Vuk ga uzdi`e na nivo najvi{ih vredno-
sti. „U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a”, veli, „on bi zaista wihov drug bio, a u wego-
vo vrijeme bogzna bi li se oni mogli s wim isporediti.”

43
 Du{an Vasiqev

DOMOVINA
Domovina, to nije mrtva gruda
koja nas gvozdenom rukom ve`e;
to je qubav za oblak, {to plovi ovuda,
za pesmu, {to se ovde razle`e;

Qubav za klasje {to bogato buja,

za ru`e {to su na grobqima svele,
za tresak letwih, besnih oluja,
za tugu ptica koje se sele.
Domovina, to su sve one spone,
kojima nas `ivot za se spaja;
radost kad na{a zvona zazvone,
toplota maj~inog zagrqaja.
Domovina, to su: `eqe tajne,
magla {to preko poqa plovi;
to su na{e bajke beskrajne,
domovina – to su svi na{i snovi.
Pesnik Du{an Vasiqev (1900–1924)
ro|en je u Kikindi u vreme kada je Voj-
vodina bila pod austrougarskom vla-
{}u. Sa svojih osamnaest godina postao
je austrougarski vojnik {to se bolno
odrazilo na wegov `ivot i na poeziju
koju je po~eo da pi{e u {esnaestoj godi-
ni. Sve su wegove pesme obojene tragi~-
nim do`ivqajem svoga vremena, poseb-
no Prvog svetskog rata.

RAZGOVOR O PESMI

U rodoqubivim pesmama izra`eno je ose}awe pripadnosti odre|enoj zajednici, na-

rodu ili dr`avi. Rodoqubivo ose}awe smatra se najsna`nijim qudskim ose}awem. Rodo-
qubive pesme posebno su bile negovane u doba velikih nacionalnih preokreta i doga|a-
ja. Za koji istorijski doga|aj se vezuje pesma „Domovina” Du{ana Vasiqeva? Koje si zna-
~ajne pojedinosti otkrio u ovoj pesmi? Sa ~ime sve pesnik upore|uje domovinu? A {ta
ona nije?

44
 Miodrag Pavlovi}

ZORA U KAREJI
Iz kwige Miodraga Pavlovi}a Otvaraju se hilandarske dveri uzet je putopis „Zora
u Kareji”. Putopisna kwi`evnost je zna~ajna i vaspitno-obrazovno i literarno. Kroz
tu vrstu kwi`evnosti ~italac se obave{tava o nepoznatim predelima, dalekim ze-
mqama, posebnim qudima, ~uvenim gra|evinama... Izlagawe je obi~no u prvom licu, {to
stvara utisak neposrednog, spontanog i subjektivnog vi|ewa sveta.
Pavlovi}eva kwiga putopisa govori o wegovim putovawima po Svetoj gori, gde se na-
lazi i Hilandar, ~uveni srpski manastir iz sredweg veka. Sedi{te i administrativ-
ni centar mona{ke zajednice Svete gore nalazi se u varo{ici Kareji, na te{ko pri-
stupa~nom poluostrvu Halkidiki u Gr~koj.
Svitawe u Kareji je za pri~u, na to me je pre polaska upozorio moj ujak koji je bio
ovde pre mene. Treba ustati rano i sesti na veliku terasu hilandarskog konaka ne{to
iznad gradi}a Kareje, prestonog mesta mona{ke republike. Izme|u li{}a vinove lo-
ze i gotovo zrelih grozdova (druga polovina septembra) lasno je sedeti na klupi za
stolom i upirati pogled ka Istoku. Moji saputnici su jo{ spavali, kalu|eri su se
kretali, ali nevidqivi. Nevidqivo je bilo tog jutra i sunce. Gledao sam niz obron-
ke svetogorskog bre`ja, pogled je silazio nizbrdo ka siluetama manastira Stavroni-
kite i Pantokratora iza kojih je po~iwalo more i odmah iza prvih talasa gubilo se
u nekoj izme{anosti neba i pu~ine. Ta izme{anost elemenata bila je masivna, te{ka
i ostavqala nas je bar za izvesno vreme bez sunca. Kao da se neki vir uspravio i okre-
nuo svoju povr{inu ka gledaocima na obali. Vir se sastojao od mase nalik na isto-
pqene metale: jedan metal je bio srebrnast i kretao se ne{to `ivqe od drugog koji je
bio `u}kast, prvo limunastosvetle boje, nalik na sumpor. Iza tog metali~nog vira
nije se naziralo ni{ta drugo, ponajmawe oblik sun~eve lopte. Izgledalo je da }e sve
ostati na tome {to se sad vidi iako je me|u bojama dolazilo do jedva primetnih pro-
mena. Srebrnasta boja se pro`imala tamnoplavim vunastim vretenima, sumporasta
boja je me|utim tu i tamo dobijala ru`i~astu ili zlatastu zvu~nost. No zra~nog sjaja
nije bilo. Kao da je sve {to je moglo da svetli u ovaj mah bilo okrenuto samo sebi u
monologu od kojeg je zavisila ne samo sudbina naspramne obale i razvoj nadolaze}eg
dana, nego i sama vrednost obreda {to se obavqaju u zaklonu izme|u crkvenih zidova,
ali i u posnim zelenilom obraslim uvalama, i na debelom siwem moru ~ija se grani-
ca jutros nije mogla videti. More i nebo su se zajedno odlu~ili da ne ocrtaju svoje
granice, kao da su hteli da nas podsete na stvarala~ku mo} bezgrani~nosti. A ta mo}
je pokretala pojedina~ne, aktivne metalne svetlosti iz kojih jo{ nije bilo jasno {ta
}e nastati: novi zlatan putir pri~esti, ili kolevka sa mladencem koji se tek odvaja
od podloge i materinstva materije.

45
 Miodrag Pavlovi} (1928), kwi`evnik; ro|en je u Novom Sadu. Gimnaziju i Medi-
cinski fakultet zavr{io je u Beogradu. ^lan je Srpske akademije nauka i umetnosti.
Va`nije kwige: pesme 87 pesama, Stub se}awa, Mleko iskoni, Velika skitija itd.;
pi{e eseje, pripovetke, romane, drame, a sastavqa~ je i Antologije srpskog pesni-
{tva (XIII–XX vek).

RAZGOVOR O PUTOPISU

 Opisi putovawa poma`u upoznavawu nepoznatih predela, qudi i doga|aja. O ~emu se

govori u Pavlovi}evom putopisu? Kakav utisak je na tebe ostavio wegov opis sveto-
gorskog pejza`a? Sa kog mesta on posmatra ra|awe dana? Ko je osnovao manastir Hilan-
dar? Po ~emu je on zna~ajan?
 Pavlovi}evo kazivawe odlikuje se neposredno{}u do`ivqaja, plasti~no{}u i sliko-
vito{}u opisa. Prona|i i izdvoj pesni~ke slike.
 Kroz opis svetogorskog predela, Pavlovi} ukazuje na karakteristi~ne pojedinosti, a
da bi ih plasti~no predstavio, on se koristi stilskim figurama: epitetima, metafo-
rama i personifikacijom. Izme|u ostalog, on veli: „pogled je silazio nizbrdo”. Ko-
ja je to stilska fiura?

46
Jovan Jovanovi} Zmaj
PESMA O PESMI
Gde je bola, gde je jada,
– Pesma bla`i;
Gde se klone, gde se pada,
– Pesma sna`i;
Gde su qudi dobre }udi,
– Pesma s’ ori;
[to ne mo`e{ druk~e re}i,
– Pesma zbori;
Gde utehe nema druge,
– Pesma sti`e;
A gde sumwa sve obori,
– Pesma di`e.
Eno majke kod kolevke
^eda tija,
^edo spava, a majka ga
Pesmom wija.
Pesma miri lep{e nego
Cve}e majsko,
A {to pesma ~edu `eli,
To je – rajsko...
Evo svati, opet pesme
– Divni dani!
Pesma s’ peva mladoj nevi,
„Biser-grani”.
Pesma trese pred mladence
Rosno cve}e,
Dovarava, do~arava
Rajske sre}e...
Haj, {to Srbin jo{ se dr`i
Kraj svih zala –
Pesma ga je odr`ala,
Wojzi hvala!
47
Gde je bola, gde je jada,
– Pesma bla`i;
Gde se klone, gde se pada,
– Pesma sna`i;
Gde su qudi dobre }udi,
– Pesma s’ ori;
[to ne mo`e{ druk~e re}i,
– Pesma zbori;
Gde utehe nema druge,
– Pesma sti`e;
A gde sumwa sve obori,
– Pesma di`e.
Jer u pesmi nema mr`we,
Qubav vlada,
U pesmi je cvetak vere,
Melem nada...
Pesma mora biti sveta,
Biti ~ista,
Ba{ ko zvezda u visini
[to se blista.
Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita,
Mora te}i iz dubine
Srca zdrava –
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.
Takvu pesmu gaji, neguj
Dok te traje!
Ne skvrni je la`nom du{om,
– Svetiwa je!
Progonite l’ takve pesme,
^iste, svete
– Zbogom sre}o, zbogom, nade
– Zbogom, svete!
 Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) ro|en je u uglednoj novo-
sadskoj porodici. Zavr{io je medicinu u Pe{ti i radio kao
lekar u raznim krajevima. Pisao je pesme za decu i odrasle.
Pokretao je i ure|ivao mnoge listove. Po jednome od wih do-
bio je nadimak Zmaj. Najpoznatije su mu zbirke pesama za od-
rasle \uli}i i \uli}i uveoci a za decu ^ika Jova srpskoj de-
ci i ^ika Jova srpskoj omladini. Do danas je ostao omiqeni
pesnik za decu a rado ga ~itaju i odrasli.

RAZGOVOR O PESMI

 U ovoj pesmi Zmaj je izneo svoja razmi{qawa o pesmi, odnosno o poeziji uop{te. Zmaj
smatra da poezija mora biti okrenuta `ivotu, da mora biti sna`an podsticaj u razn-
im `ivotnim situacijama. Razmisli o nekim idejama koje je pesnik izrazio u pesmi
„Pesma o pesmi”. Poku{aj da objasni{ wegova razmi{qawa o zna~aju poezije u `ivo-
tu ~oveka.
 Kako to pesma sna`i? Kako ohrabruje ~oveka kada mu je te{ko? U pesmi nema mr`we ve}
qubav vlada. [ta to zna~i? Pesma je plemenita, istinita i sve obasjava. Objasni i te
pesnikove re~i. Koji te stihovi najvi{e podsti~u na razmi{qawe o ulozi poezije u
`ivotu?
 Objasni stihove iz ove pesme: „Pesma ga je odr`ala, / Wojzi hvala”. Kakva treba da bu-
de pesma? Kakva je to odbrambena snaga pesme? Podseti se pesme Qubivoja R{umovi}a
„Domovina se brani lepotom”. Uporedi tu pesmu sa Zmajevom pesmom „Pesma o pesmi”.

48
 Branko ]opi}

BA[TA SQEZOVE BOJE

Zeqasta biqka slez mo`e da poraste i preko jednog metra. Cvetovi su joj beli ili ru-
`i~asti. To je va`no znati kako bi se razumela pri~a koja ima isto ime kao i kwiga Ba-
{ta sqezove boje iz koje je uzeta.

Mu{karci obi~no slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznaj{a u bojama kakav je
bio moj djed, e, takvog je bilo te{ko na}i. Wegov spektar svodio se na svega ~etiri
osnovne boje, a ono ostalo – to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmawu ruku (ako
je ~i~a dobre voqe!), na neki vrlo neodre}en opis: „@uto je, a kao i nije `uto, nego ne-
{to onako – i jest i nije.”
Kako je na ovome na{em {arenom svijetu ve}ina stvorewa i predmeta obojena „i
jest i nije” bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i ne-
prilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko no}i, rascvjetao bi se u ba{ti-
ci kraj na{e ku}e crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde. On je u
mirna sun~ana jutra zra~io tako povjerqivo i umiqato da to nije moglo izma}i ~ak
ni djedovu oku i on bi udobrovoqeno gun|ao maju}i se po dvori{tu:
– Pazider ga, sva se ba{ta modri kao ~ivit.
Ono, istina, na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako
je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da
neke godine djed rekne za tu istu ba{tu da se crveni, i onda za tu godinu tako i va`i:
sqez mora ostati crven.
Djedov ro|ak Sava Damjanovi}, negda{wi kradqivac sitne stoke, a pod starost is-
pi~utura i pri~alica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed pri-
~a, on ti ga, istom, za~u|eno prekine:
– Otkud lisica crvena kad je `uta!
– Hm, `uta? – be~i se djed. – @ut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ru`i~ast baburast nos i vre~i:
– Crvena! Ta sve nacije odavde do Biha}a znaju da je `uta, a ti . . .
Savin svijet prostire se do Biha}a, jer je ~i~a nekoliko puta tamo le`ao u hapsu,
ali ~ak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
– Hm, Biha}a! I drugi su qudi le`ali u biha}koj Kuli pa ne vele da je lisica `uta.
Boqe ti je pij tu moju rakiju i }uti, ne kvari mi unu~adi.
A unu~ad, nas troje, nabili se u }o{ak blizu staraca i ~ekamo kad }e Sava zapo~eti
sa svojim lopovskim do`ivqajima. Prepirka o bojama ba{ nas nimalo ne interesuje,
lisica je lisica, pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja, i ja sam, ve} na prvom koraku od ku}e,
upao u nepriliku.

49
 Bilo je to u prvom razredu osnovne {kole.
Negdje sredinom godine u~iteqica nam je pri~ala o vuku, te `ivi ovako, te hra-
ni se onako, dok }e ti odjednom upitati:
– Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
– Evo ga, Branko }e nam kazati.
– Vuk je zelen! – okidoh je ponosito.
U~iteqica se tr`e i za~u|eno nadi`e obrve.
– Bog s tobom, dijete, gdje si to ~uo?
– Ka`e moj djed – odvalih ja samouvjereno.
– Nije ta~no, vuk nije zelen.
– Jeste, zelen je! – neo~ekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk ~estitog djeda Rade.
U~iteqica mi pri|e sasvim blizu, qutito uzriki u moje lice i povu~e me za uvo.
– Ka`i ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro pla~u}i otklipsao sam toga dana ku}i i {mrcaju}i ispri~ao djedu sve
{to se u {koli dogodilo.
Ni slutio nisam kakva }e se bura oko toga podi}i.
[ta! Pred ~itavim razredom wegovog unuka, miqenca, tegliti za u{i, a uva`enu
starinu posprdno nazvati mudrim, boqe re~eno, budalom! Dotle li smo do{li? I
jo{ re}i da vuk nije zelen ve} nekakav... hm! E, to ne mo`e tek tako pro}i.
Sjutradan, pu{u}i poput guska, djed je doperjao sa mnom u {kolsko dvori{te i
pred svom dje~urlijom razgalamio se na u~iteqicu:
– A je li ti, {i{kavico, ovakva i onakva, ti mi boqe od mene zna{ kakav je vuk,
a?! Nije zelen? Pazi ti we! Ja se s vucima rodio i odrastao, ~itavog vijeka s wima
muku mu~im, a ona ti tu... Po turu bi tebe trebalo ovim {tapom, pa da se jednom na-
u~i{ pameti.
Izvika se djed, rasplaka se u~iteqica, a i mi, |aci, od svega toga uhvatismo neku
vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Ve} sqede}eg jutra djeda otjera{e `andarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj
„buvari”, a kad se vrati, ublijedio i mu~aqiv, on mi nave~e poprijeti prstom.
– A ti, jezi~ko, nek te ja jo{ jednom ~ujem da bleji{ kakav je ko, pa }u ti ja poka-
zati. Vuk je zelen, heh! [ta te se ti~e kakav je vuk.
– Pa kad me je ona pitala.
– Pitala te, hm! Imao si da }uti{, pa kvit.
Sqede}eg proqe}a, bujnog i ki{ovitog, sqez u na{oj ba{ti rascvjeta se kao ni-
kada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu ti pomagala ni sva trtqawa
neumornog ro|aka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvije}e ovoga svijeta. Tu-
ga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana ve} skoro pola vijeka, djeda odavna nema na
ovom svijetu, a ja jo{ ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez. Znam samo da u
proqe}e iza na{e potamwele ba{tenske ograde prosine ne{to qupko, prozra~no i
svijetlo pa ti se prosto pla~e, iako ne zna{ ni {ta te boli ni {ta si izgubio.

50
 Branko ]opi} (1915–1984), kwi`evnik; ro|en je u Ha{a-
nima pod planinom Grme~om. U Bawaluci je zavr{io
osnovnu {kolu a filozofiju u Beogradu. Objavio je veliki
broj kwiga i za decu i za odrasle. Va`nije kwige za decu:
Pjesme pionirke, Je`eva ku}ica, Deda Tri{in mlin, ^arob-
na {uma, Mjesec i wegova baka, Raspjevani cvr~ak, Mala mo-
ja iz Bosanske Krupe.

RAZGOVOR O PRI^I

 ]opi}eva pri~a „Ba{ta sqezove boje” autobiografskog je karaktera. Iznesi utisak o

woj. Ko pripoveda i o ~emu ?
 ]opi}evo pripovedawe blisko je tradicionalnom na~inu pripovedawa. Klasi~no je
i jednostavno. U pri~i se prepli}u de~ja naivnost i mudrost starca, epska {irina i
lirska ose}ajnost. Prona|i lirske opise.
 Izdvoj likove u pri~i. Opi{i de~je vi|ewe sveta. [ta misli{ o pogledima na `ivot
wegovoga dede? Kako je postupila u~iteqica?
 ^ime ]opi} ubla`ava surovosti `ivota koje opisuje? Kakav je wegov humor – zloname-
ran ili dobronameran? Izdvoj i sme{ne delove pri~e.

PITALICE

Pitalo dijete oca:

– Ali je lak{e ugostiti sita,
ali gladna ~ovjeka?
– Lak{e gladna.

51
Dobrica Eri}

VA[AR U TOPOLI
(Odlomak)

Zvoni, zvoni moderne grade:

zvono na volu: Rastu u nebo
Hej, svi na va{ar {arene zgrade.
u Topolu! A oko Topole
seqaci sade
Lepa je mala i gaje ~uvene
varo{ Topola: vinograde.
Sto ku}a, po{ta,
hotel i {kola. Ko dobro gro`|e
Dom zdravqa, pekara, i vino voli –
sud, tri du}ana nek zida ku}u
i oko pet-{est u Topoli!
malih kafana.
Bioskop i kiosk Na vrh Oplenca,
kraj va{ari{ta, sav od gvo`|a,
crkva na Oplencu postoji muqa~
i vi{e ni{ta. ve}i od mlina,
i kada po~ne
E, ima, vala, muqawe gro`|a –
jo{ ne{to: ~esma. kroz varo{ jure
Ali kakva bi potoci vina...
to bila pesma –
da tu, gde samo E, u to doba
vino se pije, i biva va{ar:
pomiwu stenu Sve `ivo krene
{to vodu lije. sa svih sala{a,
od Rudnika
Svi qudi pa do Rogota –
iz Topole
svoju varo{ u prestonicu
hvale i vole. srpskih ~okota!
Sad se tu ku}e

52
 Dobrica Eri} (1936) ro|en je u Dowoj Crnu}i kod Gru-
`e. Pi{e poeziju za decu i odrasle, objavio je preko pede-
set kwiga pesama. Veoma plodan i popularan pesnik na-
{eg vremena. Eri} je, pre svega, veliki pesnik prirode i
zavi~aja, pesnik bogatog i sna`nog jezi~kog izraza. On je
omiqeni pesnik za decu i izvanredan recitator.

RAZGOVOR O PESMI

Iznesi svoje utiske o poemi „Va{ar u Topoli” Dobrice Eri}a. Koje si delove pesme
najsna`nije do`iveo? Koji su delovi pesme ostavili na tebe slabiji utisak? Eri} je pra-
vi slikar varo{i Topole. Doka`i to. Koje zna~ajne pojedinosti pesnik otkriva slika-
ju}i Topolu? Kojim bi pojedinostima ti upotpunio sliku maloga grada Topole? [ta sve
pesnik slika? Kako je naslikao qude? Po ~emu je prepoznatqiv Oplenac u ovoj pesmi?
[ta ~ini urbanu sliku Topole? [ta bi to bilo staro a {ta novo u celovitoj slici va-
ro{i Topole? [ta je u slikawu varo{i Topole duhovito? Da li ima ne{to {to izaziva
radost i smeh? Pesma je ritmi~ki veoma zanimqiva. [ta doprinosi wenom ritmi~kom
bogatstvu?

PITALICE

Pitali u~iteqa:
– Ko ti je najboqi |ak?
– Onaj koji zna ono {to zna,
ali zna i {ta ne zna.

53
 SVETI SAVO
Narodna epska pesma „Sveti Savo” pripada pretkosovskom ciklusu. U pretkosovski
ciklus spadaju pesme o Nemawi}ima i Mrwav~evi}ima. O svetom Savi ima dosta pesama
i mnogo pripovedaka. Ova pesma ne opisuje kakvo juna~ko delo, {to je naj~e{}e u tzv. ep-
skim usmenim pesmama, ve} je religiozno-pou~no usmerena prema {irewu kulta Stefana
Nemawe.

Zbor zborila gospoda ri{}anska* * ri{}anska – drugu babo sagradio crkvu:

kod bijele crkve Gra~anice:
„Bo`e mili, ~uda velikoga!
Kud se |ede car Nemawe blago,
sedam kula gro{a i dukata?”
Tu se desi Nemawi}u Savo,
pa govori gospodi ri{}anskoj:
„Oj, Boga vam, gospodo ri{}anska;
ne govor’te o mom roditequ,
ne govor’te, ne grije{,te du{e:
Nije babo* raskovao blago
na naxake* ni na buzdovane,**
ni na sabqe ni na bojna kopqa,
ni dobrijem kowma na ratove;
ve} je babo potro{io blago
na tri slavna srpska namastira:
jednu babo sagradio crkvu:
b’jel Vilindar* nasred gore Svete,
krasnu slavnu sebe zadu`binu,
vje~nu ku}u na onome sv’jetu,
da se wemu poje letur|ija*
onog sv’jeta, kao i ovoga;
hri{}anska Studenicu na Vlahu Starome,
krasnu slavnu majci zadu`binu,
svojoj majci carici Jeleni,
vje~nu ku}u na onome sv’jetu,
da s’ i wojzi poje letur|ija
onog sv’jeta, kao i ovoga;
tre}u babo sagradio crkvu:
Miqe{evku na Hercegovini,
krasnu slavnu Savi zadu`binu,
* babo – otac
* naxak – ratna
vje~nu ku}u na onome sv’jetu,
sekira da s’ i wemu poje letur|ija
** buzdovan – onog sv’jeta, kao i ovoga.”
gvozdena kugla s Uglas viknu gospoda ri{}anska:
dr{kom, oru`je „Prosto da si, Nemawi}u Savo!
Prosta du{a tvojih roditeqa!
Prosta du{a, a ~estito t’jelo!
* Vilindar –
Hilandar [to nosili, svijetlo vam bilo!
[to rodili, sve vam sveto bilo!”
I {to re~e gospoda ri{}anska
* letur|ija – na sastanku kod bijele crkve,
liturgija {togo| rekli, kod Boga se steklo!

RAZGOVOR O PESMI
 Epska pesma „Sveti Savo” povezana je s kultom predaka. Kult oca i kult porodice ~i-
ni osnovu wene tematsko-motivske potke. Po ~emu se ova pesma razlikuje od drugih pe-
sama koje govore o Nemawi}ima, recimo od pesme „@enidba Du{anova”?
 Pesma se odlikuje idealizovawem junaka i ustaqenim epskim formama. Razmisli o eti~-
koj dimenziji lika Stefana Nemawe. Koje ga osobine krase? Kakav utisak mo`e{ da stek-
ne{ o liku Svetoga Save? [ta je idealizacija Nemawinog lika a {ta su istorijske ~iwe-
nice?

54
 MA^KOVA @ENIDBA
Negdje u starom vremenu jedan ma~ak stasao za `enidbu, pa po|e od ku}e da tra`i `e-
nu. U putu idu}i sretne lisicu i re~e joj:
„Dobro jutro, lijo!”
„Dobra ti sre}a bila”, odgovori lisica, pa ga zapita:
„A kud si krenuo, malo?”
„Ja, lijo, da se `enim. A ti, kud si krenula?”
„Ja, malo, da se udajem; no najboqe da se uzmemo.”
Tako i u~ini{e. Odo{e ku}i lijinoj, i tu prvu ve~e zakona~e. Ujutru lisica, kao
mlada nevjesta, ustade po obi~aju rano, pa hajde kroz goru da na|e {togod svome mu`u,
ma~ku, za jelo. U putu nai|e na tri djelaxije, gde dijele meso, pa }e im re}i:
„Ti, hitri vu~e, ti, veliki me|ede, i ti, vaqani vepre, sve vas molim da mi, sirotici,
udijelite malo od tog mesa, jer sam stekla sa sre}om mu`a, pa mi nema {to baciti na brke.”
Oni joj reknu:
„Dovedi, lijo, toga mu`a da ga vidimo.”
Lisica po|e po mu`a, a oni se po~nu razgovarati me|u sobom:
„Mo`e biti da je to kakva sila, no boqe bi bilo da se gdje sakrijemo.”
Tako i u~ine: vepar se sakrije za krqom u {u{kar, vuk u {ibqak, a me|ed se ispne na
jelu. Kad lisica do|e do ma~ka, re~e mu:
„Hajde sa mnom, pa kad do|emo do vuka, me|eda i vepra, ti se nakostrije{i, a posko-
~i kao hitri vjeverac, nek se malo prepadnu od tebe.”
Kad do|u blizu wih, opaze ga svi, pa se za~ude kakav je, kako se nakostrije{io, kako
pomamno ska~e. U to vepar iz {u{wa malo podigne glavu da ga boqe vidi; ali mu se na-
ta~e list na oko, te vepar, hote}i ukloniti ga, po~ne {u{karati. To opazi ma~ak, pa
pomisli da je mi{, pa sko~i, te wega kanxama za o~i. Vepar, malo manit, ute~e na jednu
stranu, a ma~ak, prepla{en, na drugu. Vepar u bje`awu povi~e vuka:
„Bje`’, vu~e, vidi{ li da pogibosmo!”
Vepar i vuk nagnu bje`ati, a ma~ak od straha uz jelu. Kad ga opazi me|ed, pomisli da
}e sad na wega, pa od straha pade pod jelu sav u komade; a lisica i ma~ak ostanu zdravo
i veselo, jedu}i tu|i plijen.

RAZGOVOR O PRI^I
 Pri~a „Ma~kova `enidba” pripada pri~ama o `ivotiwama. U tim pri~ama nosioci
radwe su `ivotiwe. Ko su akteri radwe u ovoj pri~i? O ~emu se u woj kazuje?
 Postupci `ivotiwa podse}aju na postupke qudi. Lisica je najprisutniji lik u pri-
~ama o `ivotiwama. Opi{i wenu bistrinu i lukavstvo. Kakav je ma~ak?
 Kako lisica uspeva da nadmudri i prevari druge junake? Da li je wena osveta praved-
na? Da li si se najmejao / nasmejala komi~nim situacijama u ovoj pri~i?
 Prema si`eu, ovo je pri~a zabune. Do ~ega dovodi ma~kov pani~ni strah? Opi{i li-
si~iji predumi{qaj. [ta misli{ o vuku, vepru i medvedu?

55
56
 III

KROZ VASIONU
I VEKOVE

57
 @il Vern

NESTALI KONTINENT
Slavni roman francuskog pisca @ila Verna Dvadeset hiqada miqa pod morem dru-
gi je deo wegove trilogije u kojoj su jo{ objavqeni romani Deca kapetana Granta i Tajan-
stveno ostrvo. On govori o izma{tanoj podmornici „Nautilus”, wenom kapetanu Ne-
mu i profesoru Aromansu. Izme|u mnogih avantura i opisa plovidbe „Nautilusa” pod
vodom, izabran je odeqak koji govori o nestaloj Atlantidi.

Sutra ujutru u|e Kana|anin u moju sobu, sav razo~aran. Ja mu ispri~ah {ta sam vi-
deo te no}i, nadaju}i se da }e ga to odvratiti od misli da napusti kapetana, ali je Ned
samo `alio za propalom prilikom i spremao se da te ve~eri ponovo poku{a, ako se bu-
demo nalazili blizu obale. U podne ja iza|oh na palubu. Ned je ve} bio tamo, sav besan
{to se nigde nije moglo ugledati nikakvo par~e zemqe. Meni kao da se skinu neki ve-
liki teret s du{e kad videh na mapi da se nalazimo na sto pedeset miqa od obale.
Oko jedanaest ~asova uve~e kapetan Nemo me iznenadi svojom posetom i upita me da
li bih hteo da vidim morske dubine i po no}i. Ja vrlo rado prihvatih poziv.
– Samo ta }e {etwa biti vrlo naporna, upozoravam vas unapred – re~e mi kapetan.
– Ima}emo dugo da idemo, pa }emo morati da pre|emo i jednu planinu, na kojoj se ni-
ko ne stara o putevima.
Stigav{i u garderobu, videh da nas ne}e pratiti niko od posade, pa ne}e i}i ni
moji drugovi. Kad smo se obukli, primetih da lampe nisu spremqene. Kapetan mi re-
~e da nam ne}e biti potrebne. U naknadu za to, dade mi jedan okovan {tap. Si|osmo na
tri stotine metara dubine. Pribli`avala se pono}. Oko nas je bilo potpuno mra~no,
ali mi kapetan Nemo pokaza u daqini neku crvenkastu ta~ku koja je sijala na dve mi-
qe od „Nautilusa”.
Na{ put se sve vi{e osvetqavao. Svetlost je dolazila iza jednog vrha planine, vi-
soke otprilike osam stotina stopa, ali to je bio samo odsjaj, a ogwi{te se nalazilo s
druge strane planine.
Mi smo bili stigli u podno`je planine, pokrivene gustom {umom okamewenog dr-
ve}a, kroz koje je bilo vrlo te{ko i}i.
Prizor je bio divan. Skakali smo sa stene na stenu, od kojih se odvaqivalo kamewe,
uz potmulu grmqavinu. I sleva i zdesna nalazile su se ogromne provalije u kojima se
gubio pogled. Da nisam bio zanesen tom divqom lepotom, uhvatila bi me vrtoglavica.
Drve}e i stene nalazili su se u polo`ajima koji su bili nemogu}ni na Zemqi, jer se
protive svakome zakonu ravnote`e. I ja sam se ose}ao lak{i u toj gustoj atmosferi, i
pored te{kog odela, i preskakao sam ponore, peo se uz stene sa neverovatnom lako}om.
Rojevi riba su se dizali ispod na{ih nogu kao ptice kad ih iznenadite u visokoj tra-
vi. Hiqadu svetlih ta~aka sijalo je u mraku. To su bile o~i ogromnih quskara.*
* quskari – sisari primitivne gra|e, telo im je prekriveno quskama; ovde se misli na rakove, ko-
ji tako|e spadaju me|u quskare

58
 Stigosmo do prve visoravni, na kojoj su se nalazile `ivopisne razvaline koje su oda-
vale qudsku ruku. Mogao sam da razlikujem nejasne siluete zamkova, hramova, palata pre-
krivenih morskim cve}em i biqkama. Hteo sam da pitam kapetana koji je to deo Zemqi-
ne kugle {to se survao i uhvatih ga za ruku, ali mi on pokaza najvi{i vrh planine. Po-
|oh za wim i uskoro se na|osmo na vrhu. Planina na koju smo se popeli nije bila toli-
ko visoka s te strane, ali sa suprotne strane bila je dva puta vi{a. Ta planina je, u stva-
ri, bila vulkan iz ~ijeg je kratera izbijala bujica lave koja se rasipala u vatrenim vodo-
skocima usred ove te~ne mase. Vulkan je osvetqavao ceo vidik. Pred o~ima sam imao ~i-
tavu jednu poru{enu varo{. Gde sam se nalazio? Hteo sam da to doznam po svaku cenu. Ka-
petan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re~: ATLANTIDA.
(Iz romana Dvadeset hiqada miqa pod morem)

@il Vern (1828–1905), francuski pisac; rodio se u Nantu. U ro-

manima predvideo mnoga nau~notehni~ka ostvarewa. U nau~no-
fantasti~nom romanu Dvadeset hiqada miqa pod morem opisano je
putovawe pod morem. Gotovo sasvim ta~no, pola veka pre smrti, u
romanu Putovawe sa Zemqe na Mesec opisao je put na taj satelit.
Napisao je oko pedeset nau~nofantasti~nih i drugih romana. Iz-
me|u ostalih i: Put oko sveta za 80 dana, Put u sredi{te Zemqe,
Carev glasnik itd. Serija wegovih nau~no-popularnih romana po-
~ela je objavqivawem dela Pet nedeqa u balonu.

RAZGOVOR O TEKSTU
@il Vern ve{to vodi radwu. Ume da dr`i ~itao~evu pa`wu. Mnoge wegove nau~no-
fantasti~ne vizije su se ostvarile. O ~emu se govori u izabranom odlomku? U sredi{tu
romana su kapetan Nemo i wegova podmornica „Nautilus”.
Na osnovu odlomka, opi{i lik kapetana Nema, wegov karakter. [ta misli{ o wego-
voj obave{tenosti i preduzimqivosti? [ta o wegovom avanturisti~kom duhu?
Divno su opisani podvodni predeli. Poku{aj da do~ara{ podvodne pejza`e. Kakav
utisak je na tebe ostavio opis nestale mitske zemqe Atlantide? Da je Vernov roman na-
pisan danas, da li bi mogao da se svrsta u nau~nofantasti~nu kwi`evnost? Opi{i neko
svoje izma{tano putovawe.

ZAPAMTI
Opis – ~ulno i opa`ajno predstavqawe qudi, biqnog i `ivotiwskog sveta, pojava,
predela i predmeta. Na osnovu ~ulnog opa`aja mogu}i su opisi prirode, sredine i ambi-
jenta, qudi i doga|aja. Opis li~nosti, wenih fizi~kih i karakternih osobina, naziva se
portret, a slika nekog predela u prirodi je pejza`.

59
 ZAGONETKE
Bijela kula bez prozora.
(Jaje)
Bije te povaz-
dan, a ne vidi{
ga.
Jedan brat nas cvije}em (Vetar)
prosipqe, drugi brat nas
`itom obasipqe; prva
seja vino to~i, druga seja
vodu lijeva.
(Prole}e, leto, jesen i zima) Dva se blizanca rodi{e,
po svijetu hodi{e,
jedan drugog ne vide{e.
(O~i)
Djeca tr~e, a
otac se jo{ nije
rodio.
(Dim i vatra)
Dok se otac rodi,
sin po ku}i hodi.
(Lepiwa)
Drven trbuh, ko`na le|a,
dlakama govori.
(Gusle)

@iv jarac `ivodarac, `iv drt neodrt,

`iv klat nezaklat, `iv pe~en neispe~en,
Zmiji ogaw na vrh `iv jeden neizjeden.
glave gori, (Jezik)
a pa{a je u rep qubi.
(Lula)

Zuba nema, ruku nema,

Ja rodio majku, a moja majka a opet hvata i ujeda.
mene. (Zima)
(Led i voda)

60
Jedna guja preko bijela svije-
ta.
(Muwa) Jedna gruda voska
celom svetu dosta.
(Sunce)
Ku}ica u gorici na jednoj
no`ici.
(Pe~urka) Najvi{e zna, najmawe govori.
(Kwiga)

Nasred ku}e zmajevo gnezdo.

(Ogaw)
Na{ vojvoda vodu pije, a
nad wim se barjak vije.
(Petao)
Nogom u blatu, a glavom u zlatu.
(Klas `ita)
0 klinu visi, o zlu misli.
(Pu{ka)
Oca nema, majke nema,
a svako jutro se ra|a.
(Sunce)
Pro|oh goru, ne ukvasih se;
pro|oh vatru, ne izgoreh se.
(Vetar)
Puna {kola |aka, niotkuda vrata.
(Lubenica, diwa, tikva,
{ipak – semenke u wima)
Svakog dana crna majka ra|a belog sina.
(No} i dan)
Sko~i srna iza trna,
gde se svila, tu umrla.
(Varnica)
Celog veka prede, a `icu mu ne vidi{.
(Ma~ak)
Crven jarac po ko{ari ska~e.
(Jezik)
[to si od koga ~uo, ja sam ti kazao.
(Jezik)

61
 Nikola Tesla

BE@I^NI PREDAJNIK
Pred vama su odlomci iz petog i {estog poglavqa kwige Moji izumi Nikole Tesle. Te-
sline nau~ne vizije su se ostvarile. Potvr|ena su i wegova gledi{ta o be`i~nom radio-
predajniku i teleautomatici.

^vrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne ulo`enom

radu i po`rtvovawu. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg sam siguran da }e se od svih mo-
jih izuma, visokonaponski predajnik pokazati najva`nijim i najdragocenijim za budu-
}e generacije. Da ovo predvidim, nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i in-
dustrijskoj revoluciji koju }e on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mno-
gih dostignu}a koje }e on omogu}iti. Razmi{qawa samo o korisnosti ne mogu da preteg-
nu ve}u dobit za civilizaciju. Suo~eni smo sa kobnim problemima koji ne mogu da se
re{e obezbe|ivawem materijalne egzistencije, ma kako ona bila obilna. Naprotiv, na-
predak u ovom pravcu krcat je rizicima i opasnostima, ne mawe prete}im od onih na-
stalih iz nema{tine i patwe. Ukoliko treba da oslobodimo energiju atoma ili da ot-
krijemo neki drugi na~in dobijawa
jeftine i neograni~ene energije na
bilo kom mestu Zemqine kugle, ovo do-
stignu}e umesto da bude blagoslov mo-
glo bi da bude katastrofalno za ~ove-
~anstvo daju}i povoda razdoru i anar-
hiji koji bi na kraju rezultovali usto-
li~ewem omra`enog re`ima i sile.
Najve}e dobro dolazi od tehni~kog na-
pretka koji te`i sjediwewu i harmo-
niji i moj be`i~ni predajnik je pre
svega takav. Pomo}u wega }e se repro-
dukovati qudski glas i lik na svakom
mestu i fabrike udaqene hiqadama
miqa od vodopada dobija}e energiju,
lete}e ma{ine }e leteti oko Zemqe
bez prestanka i Sun~eva energija }e
uticati na stvarawe jezera i reka za
proizvodwu energije i za pretvarawe
pustiwa u plodnu zemqu. Wegova upo-
treba u telegrafiji, telefoniji i u
sli~ne svrhe automatski }e otkloniti
stati~ke i sve ostale smetwe koje sada
name}u ograni~ewa kod upotrebe ra-
dija. Ovo je pravi ~as da se o ovoj temi
ne{to ka`e. Predvi|eni izgled antene Svetske radio-stanice

62
 Teslina mehani~ka analogija be`i~nog prenosa energije kroz planetu Zemqu –
ilustracija ura|ena prema originalnom crte`u

Nikola Tesla

BESPILOTNE
LETE]E MA[INE
Automati kojima upravqa operator, u okviru svog vidokruga u stvari su prvi i pri-
li~no grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici kakvu sam ja zamislio. Naredno lo-
gi~ko poboq{awe bilo je u primenama gde su ovi automatski mehanizmi van vidokruga
i na velikoj udaqenosti od upravqa~kog centra, i od tada sam se stalno zalagao da se ume-
sto topova oni koriste kao ratno oru`je. ^ini mi se da je va`nost toga sada shva}ena, ako
mogu da sudim na osnovu neo~ekivanih vesti u {tampi o ostvarewima za koja se ka`e da
su izuzetna, ali ni po ~emu nisu nikakva novost. Nesavr{enim na~inom pomo}u dana-
{wih be`i~nih postrojewa mogu}no je lansirati avion koji treba da sledi pribli`no
odre|eni kurs i izvr{i neku operaciju na udaqenosti od nekoliko stotina miqa. Osim
toga, aparatom ove vrste mo`e se mehani~ki upravqati na vi{e na~ina i ne sumwam da
mo`e da se poka`e korisnim u ratu. Ali, bar koliko je meni poznato, danas ne postoje

63
 instrumenti kojima bi se sa pre-
cizno{}u mogao ostvariti takav
ciq. Godine studija posvetio sam
tom pitawu i usavr{io mehani-
zme kojima se takva i jo{ ve}a ~u-
da mogu lako realizovati. Kao {to
sam ranije rekao, dok sam bio stu-
dent na kolexu, zamislio sam jednu
lete}u ma{inu koja se potpuno
razlikovala od dana{wih. Osnov-
ni princip je bio ispravan, ali
nije mogao da se ostvari u praksi
jer zahteva veliku pokreta~ku sna-
gu. Posledwih godina uspe{no
sam re{io ovaj problem i sada ra-
dim na nacrtu letelica bez veli-
kih i malih krila, bez propelera
i ostalih spoqnih dodataka, koje
}e razvijati strahovito velike
brzine i verovatno u bliskoj bu-
du}nosti pru`iti ubedqiv argu-
ment u korist mira. Takva jedna
ma{ina koja se odr`ava u vazduhu
i kre}e iskqu~ivo na principu
reakcije, a zami{qena je da se wo-
me upravqa bilo mehani~ki, bilo
putem be`i~no prenete energije,
Raketa na mlazni pogon upravqana daqinski. prikazana je na jednoj od ovih
Ilustracija iz ~asopisa stranica. Izgradwom odgovaraju-
„Elektrikal eksperimenter” }ih postrojewa, bi}e mogu}e pro-
jektil ove vrste lansirati u va-
zduh i spustiti gotovo ta~no na svako predvi|eno mesto, makar ono bilo hiqadama mi-
qa udaqeno. Ali, mi se ne}emo zaustaviti na tome. Sigurno da }emo proizvoditi takve
teledirigovane aparate koji }e biti u stawu da se pona{aju kao da raspola`u sopstvenom
inteligencijom i koji }e svojom pojavom izazvati revoluciju. Jo{ 1898. godine predlo-
`io sam predstavnicima jednog velikog industrijskog koncerna da proizvedu i javnosti
prika`u automobilsko vozilo koje bi samo obavqalo neobi~no veliki broj radwi, od
kojih bi neke bile srodne rasu|ivawu. U tom trenutku, me|utim, moj predlog je smatran
nerealnim i od wega nije bilo ni{ta.
Najve}i umovi dana{wice nastoje da prona|u takva sredstva koja bi spre~ila da se po-
novi strahoviti sukob koji je samo teorijski okon~an, a ~ije sam trajawe i glavni zavr{e-
tak ta~no predvideo u ~lanku objavqenom u listu „SUN” 20. decembra 1914. godine. *
Predlo`ena Liga naroda nije lek. Naprotiv, sude}i po mi{qewu nekih poznatih qu-
di, wen u~inak mo`e biti upravo suprotan. Naro~ito je `alosno {to je prilikom utvr-
|ivawa mirovnih uslova usvojena kaznena politika, kao osnov odredbama mira, jer }e od

64
sada, za samo nekoliko godina biti mogu}no da se narodi bore bez vojske, brodova i to-
pova mnogo strahovitijim oru`jem, ~ija razorna mo} i podru~je delovawa prakti~no ne-
maju granice. Neprijateq }e biti u stawu da razori svaki grad, i to bez obzira na wego-
vu udaqenost i nikakva sila ovoga sveta ne}e mo}i u tome da ga spre~i. Ako nam je stalo
da izbegnemo predstoje}u katastrofu i takva zbivawa koja mogu kuglu zemaqsku pretvo-
riti u pakao, onda moramo ubrzati razvoj lete}ih ma{ina i be`i~nih prenosa energije,
bez oklevawa, svom snagom i svim sredstvima kojima nacija raspola`e.

* U ~lanku „Nauka i istra`ivawe su velike sile koje vode dovr{ewu rata”, napisanom samo nekoliko
meseci nakon po~etka Prvog svetskog rata, do tada najve}eg ratnog okr{aja zabele`enog u istoriji qud-
skog roda, Tesla je objavio svoja razmi{qawa i objasnio rat primenom zakona mehanike. Po wemu je rat
ispoqavawe energije koje podrazumeva ubrzawe i usporewe masa pod dejstvom sile. Ovakvim pristupom je
zakqu~io da je trajawe sukoba srazmerno vojnoj snazi zara}enih strana, a da se mo`e zavr{iti jedino wi-
hovim iscrpqivawem. Preurawen mir ostavqa sva goru}a pitawa nere{enim, a to su klice iz kojih se
mogu razviti novi sukobi.
Tesla je veoma zanimqivo analizirao razvoj ratnih operacija, interese pojedinih zara}enih strana i
mogu}i razvoj sukoba. Ratna opcija tra`i spremnost da se nauci suprotstavi naukom, ve{tini ve{tinom,
`rtvi `rtvom, a glavni problem u ratu jeste prebroditi prirodne prepreke. Tesla jeste procenio da bi
rat mogao da traje oko ~etiri godine. Posle bi usledio dug period mira, koji je prirodna posledica za-
kona mehanike o jednakosti akcije i reakcije. Nakon toga bi usledila jo{ `e{}a bitka izme|u naroda
Istoka i Zapada. On smatra da }e ratovi prestati, da }e se uspostaviti trajan mir kada patriotska ose}awa
budu zamewena qubavqu prema prirodi i idealima nauke. Nova era qudske istorije otpo~ela bi kada se
otkriju na~ini tuma~ewa misli qudi kako bi se na taj na~in svi vidovi qudske aktivnosti sveli na zajed-
ni~ku osnovu. Do{lo bi do kolosalne revolucije u moralno-dru{tvenom i drugim pogledima, mnogi uzro-
ci nevoqa bi se uklonili, na{ `ivot bi se duboko izmenio naboqe i polo`io ~vrst kamen temeqac sve-
mu onome od ~ega zavisi mir. U svojim razmi{qawima o ratu, Tesla se osvr}e i na problem teleau-
tomatike, odnosno na be`i~nu kontrolu oru|a i samohodnih automata. To su sprave bez posade kojima se
upravqa be`i~nim putem, koje u svakom pogledu predstavqaju superiornije sredstvo za napad. (Prim. ur.)

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA
 Nikola Tesla je jedan od najzna~ajnijih svetskih nau~nika i pronalaza~a u oblasti
elektro i radio-tehnike.
 Nau~no-popularni tekstovi imaju ne samo informativnu ve} i vaspitno-obrazovnu
funkciju – mogu da budu podsticajni u nastavi pojedinih predmeta. Ako su Teslini iz-
umi sna`no delovali na tebe, prona|i delove tekstova koji su ti se najvi{e dopali.
 [ta misli{ o Teslinom be`i~nom predajniku i mogu}nosti reprodukovawa qudskog
glasa i lika? [ta o lete}im ma{inama i upotrebi be`i~nog predajnika u telegrafi-
ji, telefoniji i u sli~ne svrhe?
 Kako tuma~i{ wegovu zabludu da }e konstrukcija raketa otkloniti ratove?
 Pored pronalaska trofaznog preno{ewa elektri~ne energije, indukcionog kalema,
naizmeni~nih motora, saznaj da li je Tesla prvi u svetu konstruisao i brod kojim se
upravqa daqinski, pomo}u elektromagnetnih talasa. Navedi i wegove ostale pronala-
ske o kojima si ~itao u wegovoj autobiografiji.

65
Branko Miqkovi}

PESMA O
CVETU
Jedan maleni cvet
jo{ ni progovorio nije
a ve} je znao sve tajne Sunca
i sve {to zemqa krije.

Jedan maleni cvet

jo{ nije ni prohodô
a ve} je umeo sam da se hrani
svetlo{}u, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet

ne zna da ~ita i pi{e,
al’ zna {ta je `ivot, {ta je svet.
I miri{e, miri{e.

66
 Veselin ^ajkanovi}

SUNCE
(Odlomci)
Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi (...), zami{qali (predstavqali) sasvim
konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur, onako kako je to zami-
{qano jo{ u reformiranoj religiji Amenhotepa IV i u religijama indoevropskih na-
roda. Ono {to se o suncu ka`e u srpskim zagonetkama, nije uvek samo produkat (pesni~-
ke) ma{te, nego su ~esto preostale pojedinosti iz narodne kozmogonije. U zagonetkama
sunce se naj~e{}e upore|uje sa koturom voska, dakle otprilike sa vo{tanom sve}om
ili svicem koji osvetqava svet („jedna gruda voska cijelu svijetu dosta”...) ili iz is-
tog razloga, sa ~a{om ili `licom masla, ili sa poga~om („jedna poga~a posna svemu
svetu dosta”). U drugim zagonetkama upore|uje se sunce sa ticom („Tica bez zuba a svi-
jet izjede”) – predstava koja je zajedni~ka slovenska, i koja ima svoju klasi~nu paralelu
u misirskim shvatawima, prema kojima se sunce identifikuje sa sokolom. Naj~e{}e,
me|utim, ka`e se za sunce da je Bo`je oko... Ovakvo shvatawe op{te je slovensko, i op-
{te indoevropsko, i kod naroda oko Sredozemnog mora: sunce je oko Varunino, ili
Zevsovo, ili Jupiterovo, Parunino, Mitrino, Vodanovo, Serapisovo, Horusovo...
Do antropomorfoze sunca kod nas, me|utim, do{lo je samo u mitologiji, ali, u su-
protnosti sa stawem stvari u orijentalskom i klasi~nom paganizmu, ne i u religiji
i kultu; isti je takav slu~aj i u germanskoj i u slovenskoj starini... U na{im narod-
nim pesmama i pripovetkama, me|utim, i uop{te u na{oj mitologiji, sunce se zami-
{qa kao mlad junak, ponekad i kao „car” i takva predstava stara je i, uostalom, sasvim
prirodna; jo{ u vavilonskoj pesmi o Gilgame{u zami{qa se sunce kao nepobedan ju-
nak...
Kult i religija sunca bili su dobro poznati i orijentalnim i – uglavnom, pod uti-
cajem sa Orijenta, i to nas nimalo ne iznena|uje – i evropskim narodima. S obzirom
na tako veliki zna~aj sunca za celokupan `ivot, na saznawe da bez sunca uop{te nema
`ivota.
Na srpskoj strani ima dosta jasnih i sigurnih dokumenata i o neposrednom obo`a-
vawu sunca. I danas pozdravqaju Srbi sunce koje se ra|a i upu}uju mu molitvu; pone-
kad je interpretatio christiana pored sunca stavila i Boga. „@arko sunce na istok, meni
gospod Bog na pomo}! Udijeli mi, Bo`e, sre}u i pomo}! Jutra{we jutarce i `arko su-
na{ce, obeseli me i obraduj zdravqem, veseqem i svakom sre}om!” „Sunce na istok, a
jaki Bog na pomo}!” (kada se ujutru vidi sunce). „U ime Boga, u ~as dobar, sunce iste-
~e.” „Kad ujutru ustane{: najprije pogledaj na sunce, pa na kom{iju.” U poneke dane ta-
kav pozdrav naro~ito je obavezan: na \ur|evdan ~obanin ustane pre sunca, obrne se is-
toku, tri puta se prekrsti, pa se onda umije i ponekad ka`e formulu: „Jarko sunce na
istok, nama i stoci na pomo}”...

(Odlomci iz kwige Stara srpska religija i mitologija)

67
 MESEC
(Odlomci)
Mese~ev kotur izaziva, kod qudi koji ga posmatraju, asocijaciju oka, i zato je on
i smatran za nebesko ili bo`ansko oko – isti slu~aj koji smo videli i kod sunca.
Od teriomorfnih oblika najpoznatiji je oblik krave: u tome obliku spu{ta se me-
sec na zemqu, kada ga, prilikom pomra~ewa, ve{tice svla~e s neba; i ovo verovawe
starinsko je. U na{im lirskim pesmama i zagonetkama mesec se javqa i kao ~oba-
nin: da ovo nije samo produkat pesni~ke fantazije, govorila bi mo`da ~iwenica
{to se npr. u gr~koj religiji i mitologiji bogiwa meseca Selena javqa kao part-
ner. Potpuno antropomorfiziran mesec imamo samo u narodnoj poeziji, naro~ito
u pripovetkama.
Ni o jednom od drugih nebeskih tela nije se verovalo da ima tolikoga uticaja na
celokupan qudski `ivot i qudske akcije (poslove) kao {to je to slu~aj sa mesecom.
Wegov veliki zna~aj za prosperitet kulturnih biqaka, doma}ih `ivotiwa, i za pro-
speritet samog ~oveka opisao je, na osnovi narodnih verovawa, jo{ Heziod (VII vek
pre Hrista), u svome spevu Poslovi i dani. Pri tome su, naravno, metamorfoze mese-
~eve bile od presudnog zna~aja; naro~ito veliki zna~aj pripisivan je mladini i pu-
no}i meseca. Verovawa o mese~evom uticaju na poqoprivredu, i zdravqe ~ovekovo,
starinska su i svakako jo{ starinska indoevropska. Mesec je vrlo izda{no iskori-
{}avan i za vraxbine, naro~ito qubavne. Lekovite biqke ponekad su morale biti
skupqane prema mese~ini.

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA

 Razmisli o prirodi nau~no-popularnih i informativnih tekstova. Svrstaj tekstove

Veselina ^ajkanovi}a, poznatog srpskog teoreti~ara stare srpske religije i mitolo-
gije. O ~emu se govori u wegovim tekstovima?
 Kakva svojstva ima Mesec? – Koja Sunce?
 [ta je glavno {to nastoje da saop{te pisci nau~no-popularnih tekstova?

68
Milovan Danojli}

NAJVE]A
ZAGONETKA
U martu, jedne srede, ili petka,
sve, najedared, po~ne iz po~etka:

Me|’ suncem i rekom zaplete se spletka,

a za planinu mine zima jetka.

Vrabac, po krovu, bezbri`no se {etka:

prole}e po~iwe opet iz po~etka.

Po~iwe ni od ~ega: od bubica, cvetka.

Jutro se iskri ko zlatna krletka.

Prole}e nema tetke, nema tetka,

strine, ni ujne, nit ijednog pretka,

ono je od vi{eg reda i poretka:

iz ni~eg ni~e trava, gusta ~etka.

Iz ni~eg, iz ni~eg?... Te{ka zagonetka:

zametak zametka, po~etak po~etka.

69
 Milutin Milankovi}

KROZ VASIONU I VEKOVE

Srpski matemati~ar, astronom i geofizi~ar svetskoga ugleda - Milutin Milan-
kovi} stvorio je teoriju o pomerawu Zemqinih polova i teoriju klime na Zemqi. Mi-
lankovi} je pisao nau~ne radove, ali i popularne kwige. Iz wegove dvotomne autobio-
grafije Uspomene, do`ivqaji, saznawa tekst koji govori o wegovoj kwizi Kroz vasio-
nu i vekove.

Pri mojim svakodnevnim {etwama po {umi, a kada bih se ose}ao za to inspirisan,

seo bih na klupu, pose~eno stablo ili travu i, daleko od ostalog sveta, zami{qao da pu-
tujem po vasioni i svojim o~ima posmatram i do`ivqujem {to je nauka doku~ila...
I pored gustih oblaka kroz koje sam prolazio i kada kroz wih stigoh u jo{ ve}e
tmine prouzrokovane pregrejanom vodenom parom, znao sam ta~no gde se nalazim. Na
svome daqem putu po~eh u toj tami nazirati prve tragove svetla koje je dolazilo oz-
do, sa Zemqine povr{ine. Vazduh po~e treperiti ru`i~astom bojom, bivati sve sve-
tliji i prozirniji kao da, onde dole, nevidqiva neka ruka upravqa svetlosnim re-
flektorima i stavqa ih u dejstvo. Pogledah dole u dubinu: pod mojim nogama ble{ta-
lo je u`areno more. Bio sam na kraju svoga smelo zami{qenog putovawa.
Tako je izgledala na{a Zemqa u onom dobu svoje mladosti kada su svi minerali ko-
ji danas ~ine wenu qusku bili rastavqeni i usijani do belog usijawa.
U`arena Zemqina povr{ina po~e se postepeno {arati kao plod koji sazreva. Neki
delovi weni po`ute{e, a wihova svetla boja da se preliva u boju naranxe. Tada videh
jo{ ovo. Rastopqeno kamewe po~e da se skrutwava u kamene sante, no ove se uz prasak
lome i rastapaju. Igra boja postaje sve `ivqa i raznovrsnija, uz naranxastu javqa se
svetlorumena boja tre{we, koja se na nekim mestima preliva u intenzivno rumenilo.
Ta igra boja pra}ena je podzemnom grmqavinom, potresom, praskom i sevawem muwa.
U toku hiqada godina postepeno se mewa ta igra boja, ru`i~asta svetlost ovla|u-
je celom Zemqinom povr{inom, a dowi slojevi atmosfere bojadi{u se bengalskom
vatrom. Kada podzemne sile prodrmaju Zemqinu utrobu, onda zablesne opet bela sve-
tlost, a posle we zatrepere na wenoj povr{ini svi tonovi naranxine i tre{wine
boje i {araju atmosferu naj~arobnijim slikama.
U toj plamenoj drami prolaze vekovi, a ru`i~asta boja u`arene Zemqe postaje sve
tamnija, kao da neka nevidqiva ruka zavija Zemqin trup u laki crni veo. Sure kame-
ne sante pojavquju se u sve ve}oj meri na pu~ini plamenog mora, a nevidqiva ruka
prede ko{uqu po wemu. More besni, cepa je, spaquje je svojim plamenim dahom, san-
te se gube u dubini. Ali nevidqiva ruka prede i daqe ko{uqu, a gde god se rascepa,
sklapa je i za{iva. Bengalsko osvetqewe treperi, dr{}e, izdi{e, o`ivqava i pono-
vo se gasi.
Vekovi prolaze.

70
 Na Zemqi ovla|uje tama. Ko{uqa navu~ena na weno telo pretvorila se u kameni oklop
koji je ~vrsto stegao plamenoga diva. Zarobqeni Titan stewe, besni i nadima se toliko da
mu oklop puca, a iz pukotina kuqa crvena krv. Ta krv, plamena lava, svetli, tamni, usira-
va se i kamenim arabeskama {ara oklop koji je nevidqiva ponovo ruka stegla i zakovala.
Sat vasione otkucava nove vekove. Na Zemqi je zavladala potpuna tama. Temperatura
dowih slojeva atmosfere pala je ispod kriti~ne temperature vodene pare. Sa crnoga ne-
ba padaju na Zemqinu koru prve kapi ki{e i tu se pi{te}i isparavaju. Zemqina kora pu-
ca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi.
Promi~e ki{a, ako je tako smemo zvati, jer wena temperatura je vi{a od 200 gradi; ona
se skupqa u bare i jezerca u udubqewima neravne Zemqine kore, ali ne kqu~a jer joj to ne
dozvoqava visoki vazdu{ni pritisak.
Pqusak vrele vode kao iz kabla, boqe re}i iz kotla. Vazdu{ni pritisak pada naglo.
Vekovna ki{a lije bez prestanka, ali se smla~ila; i `ara vazduha sasvim je oslabela,
isto tako i wegov pritisak. Na nebu se ocrtava kao neka slutwa svetlosti.
Novi vekovi su protekli, cela Zemqina povr{ina pokrila se morem, pramorem Ze-
mqe, a nebo svojim oblacima, na Zemqi vlada polutama. Vekovi prolaze. Na obzorju se
ukazuje pramen srebrnog sjaja, oblaci se cepaju i bojadi{u rumenilom. Sjaj neba i odsjaj
mora stapaju se ujedno, obrazuju}i na obzorju kao neki presto svetlosti rubina, zlata i
srebra. Na taj presto pewe se iz mora Sunce, {aqe svoje zrake Zemqi, moru i vazduhu i
objavquje da je wegovo carstvo otpo~elo.
Eto, tako je otprilike, izgledalo moje zami{qeno putovawe `ivota. Skicirah te svo-
je do`ivqaje nalivperom na listi}e hartije. Kada se posle toga vratih u svoje dru{tvo,
imao sam ose}awe da sam onamo do{ao sa daleka puta.
(Iz autobiografije Uspomene, do`ivqaji, saznawa, odlomak)

RAZGOVOR O TEKSTU
 Milankovi} je ~esto svoje ~itaoce vodio na izma{tana pu-
tovawa po vasioni nastoje}i da prenese {ta je nauka doku-
~ila. Saznaj ne{to vi{e o ovoj nau~no-popularnoj kwizi
Kroz vasionu i vekove, kojom je on nastojao da astronomiju
kao nauku pribli`i i onima koji nisu stru~waci.
 Po ~emu je osoben izabrani odlomak? [ta misli{ o Mi-
lankovi}evoj viziji o postanku Zemqe? Wegova putovawa
su kroz vreme i prostor. Kako ti se dopadaju opisi Zemqe? Paja Jovanovi}:
 Uz kwigu Kroz vasionu i vekove navedi bar jo{ pet nau~no-po- portret
pularnih romana na{ih i svetskih pisaca. Po kojim se to Milutina
osobinama izdvajaju u nau~no-popularnu kwi`evnu vrstu? Milankovi}a,1943.

71
 Pavle Sofri} Ni{evqanin

GLAVNIJE BIQE U
NARODNOM VEROVAWU
(Odlomci)

RU@A
I kod nas Srba ru`a je od vajkadawih vremena vidnu ulogu igra-
la. Jedna na{a legenda veli da se Bog jednom veoma razgwevio na
jednog |avola, i da je naredio jednom svom an|elu da ga uhvati i do-
vede. Ali an|eo ne mogade uhvatiti |avola jer je ovaj br`i bio.
Zato Bog zapovedi an|elu da, kad opet povija |avola, da otvori
pred wim ru`ino grawe, u kome }e se |avo zaplesti, pa }e ga ta-
ko mo}i uhvatiti i dovesti. An|eo tako i u~ini, uhvati |a-
vola i dovede ga Bogu. Sad |avo ru`u prokune da bude toli-
ko trnovita da je se niko ne dotakne. A Bog je opet blago-
slovi da nosi najlep{i cvet. I kako reko{e Bog i |avo, ta-
ko i ostane na sva vremena.
U okolini Ni{a pri~a narod kako je u prvi mah bilo samo belih
ru`a. Ali jednom jedna devojka pri|e ru`i da je ubere i, ne znaju}i da ima bodqe, po-
vredi svoju ruku i od wene devi~anske krvi bela ru`a postane crvenom. Od toga vre-
mena po tamo{wem verovawu ima i crvenih ru`a. I tako na{ narod ne zamera ru`i
{to ima bodqe, ve} ba{ naprotiv pravda wene bodqe time {to ih smatra za potrebne
da bi mogla svoj prekrasni cvet braniti.

DUB
[to je orao me|u ticama, a lav me|u ~etvorono{cima, to
je dub u jevropskom biqnome svetu. Wegovo tvrdo i te{ko
drvo veoma je otporno prema vodi, i zato se najradije upo-
trebquje za brodove i za podvodne gra|evine (la|e rastova-
~e). Sa ovih svojih izrednih osobina, kao i sa krasote i za-
ma{nosti svoga gorostasnog oblika, dub je prvenstvenu ulo-
gu igrao u mitologiji biqa.

72
 BOSIQAK
U na{em narodu bosiqak je sveta biqka i zove se jo{ i ovako: bosiqe, bo-
siok, vasle|en, velsagen, vesligen, mislo|en i mislo|in. Pravoslavnog vero-
zakona Srbi i Srbi rimokatolici dado{e mu ime prema rimskom wegovom
imenu, a to je basilicum, dok mu muhamedanski Srbi skroji{e ime prema gr~-
kom wegovom imenu, a to je vasilikon, koje zna~i carev cvetak. A o~igledno je
da je i rimsko wegovo ime postalo od gr~koga. Potpuno wegovo gr~ko ime gla-
si: okimon vasilikon, a to }e zna~iti mirisavi carev cvetak.
Nema sumwe da je bosiqak veoma rano u{ao sa hri{}anstvom u na{ narod, i da je s wi-
me zajedno primio i legende o wemu. Jedna hri{}anska legenda u na{em narodu veli o
wemu da je prvi put nikao na Golgoti, gde je Hristos Spas bio razapet. A opet jedna dru-
ga legenda, po svoj prilici u vezi s onom gorwom legendom, veli da je Majka Bogorodica
najradije mirisala bosiqak, i da joj je bio najmiliji cvetak.

LIPA
U Bosni i Hercegovini na{ narod smatra lipu za sveto drvo, i zato
dr`i da je greh kad je ko pose~e. A ko pati od su{ice, taj odlazi za ~etr-
deset dana pod lipu rano u zoru, i veruje da }e se tako izle~iti. Stara li-
pa u Rakitnu (u Malom Vrpoqu na Gradini) osobito po{tovawe u`iva. Niko od
we ni{ta ne sme uzeti, blizu we ne sme se nastaniti i pod wom se ne sme niko odmarati
i spavati. Neki ~ovek uzme s we granu, pa mu zato pobesni kow. A kad tu granu vrati, on-
da mu kow ozdravi.

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA
 Pro~itao si tekstove Pavla Sofri}a Ni{evqanina o verovawu na{eg naroda u leko-
vita svojstva pojedinih biqaka. Ovde se govori o ru`i hrastu, bosiqku i lipi.
 [ta zna{ o verovawu na{eg naroda u biqke?
 Za{to se pojedinim biqkama pripisuje ~udotvorna mo}?
 [ta je za stare Srbe zna~io hrast?
 [ta zna{ o ru`i? [ta o bosiqku? [ta o lipi?
 Po ~emu se jedan nau~no-popularni tekst razlikuje od kwi`evnog dela, recimo lirske
pesme ili pripovetke?

73
 POSLOVICE
O SVETU
– Svetu se ne mo`e ugoditi.
– Te{ko onome po komu se svijet svijesti.
– Kol’ko qudi, tol’ko }udi.
– Gde je ~ija ku}a, tu i sredina sveta.
– Mi starimo, svet se podmla|uje.
– Na mla|ima svet ostaje.

O ^OVEKU
– Orlovi najradije sami lete.
– Vino od loze, mlijeko od koze, ~ovjek od ~ovjeka.
– Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti.
– Po delu se ~ovek poznaje.
– Te{ko je ~oveka na}i, a lako poznati.
– ^ovjek je ~ovjeku vuk.
– ^ovek je tvr|i od kamena, a slabiji od jajeta.

O DOBRU

– Pusti dobro niz vodu a ti hajde uz vodu – sre{}e{ ga!

– Da nema vjetra, pauci bi nebo premre`ili.
– U svakom `itu ima kukoqa.
– I slatka i gorka diwa na jednoj vre`i raste.
– Koliko je nizbrdicâ, toliko je uzbrdicâ.
– Tri je dobra te{ko sastaviti.
– U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi.
– Zlu se ukloni, dobru se pokloni.
– Te{ko je dobro videti, a lasno ga je poznati.
– Ne bi bilo dobro da je uvek dobro.
– Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
– Lasno je dobru uz dobra biti.
– Za dobrim se kowem bat ~uje.

74
O DOBRO^INSTVU
– Ko {to ~ini, sve sebi.
– [to ne `eli{ sebi, nemoj ni drugome.
– U~ini dobro, ne kaj se; u~ini zlo, nadaj se.
– Ko dobro ~ini, boqe do~eka.
– Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati.
– Tko zlo ~ini, dobru se ne nada.

O MUDROSTI
– ]utawe je zlato.
– U {utwi je pola mudrosti.
– Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
– Ko pametno }uti, mudro govori.
– Da se rije~i kupuju, mawe bi ih bilo.
– Prazna tikva na vjetru svira.
– Pas koji laje ne ujeda.
– Tko mnogo drobi, malo vredi.
– Lijepa rije~ gvozdena vrata otvara.
– Gora je rana od jezika, neg’li od ma~a.
– Ispeci, pak reci.
– Rije~i treba mjeriti, a ne brojiti.
– Sto puta mjeri, a jedanput stri`i.
– Meri i va`i, pak onda ka`i.
– Tko govori {to ho}e, vaqa da slu{a i {to ne}e.
– Nema ve}eg zla od zle pameti.
– [to jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti.
– ^ega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
– Pametan misli {to govori, a lud govori ono {to misli.
– [upqu glavu vetar nosi.

O ZNAWU
– Znawe je pravo imawe.
– Blago onom ko zna da ne zna, a ho}e da zna.
– Tko vi{e zna, taj boqe vidi.
– Mudrost svijetom vlada.

75
O NAUCI

– Nauka je jedna muka, a oduka dvije.

– U~e}i drugoga i sami sebe u~imo.
– Bez muke nema nauke.
– Primer je najboqi u~iteq.
– Niko se nije nau~en rodio.
– Mlado se drvo savija.
– ^ovek se u~i dok je `iv.
– Dobar nauk zlata vredi.

O RADU
– Nije svak ora~ ko se pluga dr`i.
– Onoliko ~ovjek vaqa koliko i kako uradi.
– Ko rano rani, dve sre}e grabi.
– Lenost je najve}e breme.
– Pregaocu bog daje mahove.
– Tko puno snuje, malo tkaje.
– Ko se vrabaca boji, proso nek’ ne seje.
– Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja.
– Gvo`|e se kuje dok je vru}e.
– Ko radi, ne boji se gladi.
– Tiha voda breg roni.
– Vredne su ruke najboqa alatka.

O SLOZI
– Bez zbora nema dogovora.
– Dogovor ku}u gradi.
– Od slo`ne bra}e i |avoli be`e.
– \e je sloga, tu je i bo`ji blagoslov.
– Sloga je najtvr|i grad.
– Neslo`na bra}a, propala ku}a.
– Od inata nema gorega zanata.

76
 Danijel Defo

ROBINSON KRUSO
Glavni junak Robinsona Krusoa, romana Danijela Defoa, engleskog pisca iz 17. veka,
mladi} je sklon avanturi. Taj mladi}, po imenu Robinson, na povratku iz Brazila do-
`ivi brodolom. Niko, osim wega, od posade ne pre`ivi. Prinu|en je da na pustom os-
trvu, u borbi za opstanak, provede 28 usamqeni~kih godina. U izabranom odlomku, opi-
sano je kako se spasao i {ta je ~inio kad je shvatio da je jedini pre`iveo brodolom.

Kakva je obala – stenovita ili pe{~ana, strma ili sprudovita – nismo znali; je-
dina nada be{e da nai|emo na kakav zaliv ili zaton, ili u{}e kakve reke, gde bismo,
ako imamo sre}e, mogli priterati ~amac, ili do}i u zavetrinu gde je voda mirna.
Ali ni{ta od svega toga; ukoliko smo se vi{e pribli`avali obali, utoliko je ze-
mqa izgledala stra{nija od mora.
Po{to smo veslali, ili boqe re}i po{to su nas talasi nosili kuda su hteli ~i-
tavu miqu i po, koliko smo mogli oceniti, jedan besan talas, gorostasan, dovaqa se
do krme i be{e jasno da }e nam zadati posledwi udarac. Jednom re~i, do~epa nas sa
takvom `estinom, odmah prevrnu ~amac, rastavi nas od wega i rasturi nas, ostavqa-
ju}i nam jedva vremena da ka`emo: „O, Bo`e!” jer nas more proguta za tren oka.
Ni{ta ne mo`e opisati zbrkanost misli koju osetih u glavi kad potonuh u vodu;
jer mada sam vrlo dobar pliva~, nisam se mogao osloboditi talasa tako da bih mogao
disati, dok se jedan talas, po{to me je odgurao, ili boqe re}i odneo daleko u prav-
cu obale, i kad je utro{io svoju snagu, ne vrati, i ne ostavi me na zemqi skoro suva,
ali polumrtva od vode koju sam progutao. Imao sam toliko prisustva duha i daha, kad
se videh bli`e kopnu no {to sam o~ekivao, da sko~im na noge i zapnem da tr~im pre-
ma kopnu pre no {to nai|e drugi talas i ne do~epa me. Ali uskoro videh da je nemo-
gu}no uma}i mu; more pojuri za mnom, visoko kao brdo i besno kao neprijateq sa ko-
jim nisam imao ni sredstva ni snage da se borim. Glavno je bilo da zaustavim dah i
da se dignem na povr{inu ako mogu, i tako plivaju}i da omogu}im disawe i doprem
do obale. Pla{io sam se najvi{e da me talas, kad me odnese daleko prema obali, opet
ne vrati sa sobom kad ustukne prema moru.
Talas koji se sru~i na mene zakopa me odmah dvadeset-trideset stopa u svoju utro-
bu i osetih kako me sa ogromnom silinom i brzinom nosi veoma daleko ka obali, ali
zaustavim dah i zapnem iz sve snage plivati. Bio sam gotov da prsnem zadr`avaju}i
dah, kad osetih kako se di`em i kako mi odmah laknu kad mi glava i ruke izbi{e nad
povr{inu vode; i mada se ni dva sekunda nisam mogao tako dr`ati, mogao sam da dah-
nem i osetim priliv hrabrosti. Opet me pokri voda za du`e vreme, ali i to izdr-
`ah; i kad primetih da je talas izgubio snagu i po~eo da uzmi~e, navalim napred za
slu~aj da se talasi vrate i napipam tle nogama. Zaustavim se nekoliko ~asaka da po-
vratim dah i da se voda slije sa mene, i onda pojurim iz sve snage prema obali. Ali

77
ni to me nije spaslo od pobesnelog mora, koje se i daqe vaqa{e za mnom, i jo{ dva-
put me talasi podigo{e i odne{e unapred kao ranije, jer obala be{e veoma ravna.
Posledwi put umalo {to ne be{e koban po mene; jer me more, nose}i me sobom kao
ranije, spusti, ili boqe re}i tresnu o komad stene, i to tako silno da se onesvestih
i onesposobih za spasavawe. Udarac u slabinu i grudi kao da izbi dah iz svega tela, i
da se odmah ponovio, voda bi me ugu{ila; ali do|em malo sebi pre no {to se talasi
vrate, i kad videh da }e me voda opet pokriti, re{im da se ~vrsto uhvatim za taj ko-
mad stene, i da tako zaustavim dah, ako mogu, dok talas ne ustukne. Kako talasi ne be-
hu visoki kao u po~etku, jer su bili blizu kopna, dr`ao sam se ~vrsto za stenu dok ne
minu, pa opet potr~im i stignem nadomak obale, tako da me slede}i talas, mada se
preli preko mene, ne proguta i ne odvu~e; potr~im jo{ jednom i stignem do kopna,
gde se, na svoju veliku utehu, uspentram uz stewe i sednem na travu, oslobo|en opasno-
sti i van doma{aja vode.
Bio sam sad na obali u bezbednosti, i po~eh dizati o~i i zahvaqivati Bogu {to mi
je spasao `ivot u slu~aju gde je pre nekoliko minuta za to jedva bilo nade. Smatram
da je nemogu}no izraziti ushi}ewe koje du{a ose}a kad se tako spase, tako re}i iz
groba; te se sad ne ~udim obi~aju po kome zlo~inac, sa u`etom o vratu, vezan, upravo
pre no {to ga obese, kad dozna da je pomilovan, dolazi u ruke hirurgu, koji mu pu{ta
krv da mu iznena|ewe ne bi izagnalo dah `ivota iz srca i da ga ne bi obrvalo: „Jer
nenadne radosti, kao i bolovi, najpre pomute pamet.”
Hodao sam po obali di`u}i ruke, zanet mislima o svome izbavqewu, prave}i hi-
qadu pokreta koje ne umem opisati, razmi{qaju}i o drugovima koji su se utopili i
o tome da se niko nije spasao sem mene; jer {to se wih ti~e, nikada ih vi{e nisam
video, niti i{ta od wih sem tri {e{ira, kape i dve rasparene cipele.
Bacim pogled na nasukani brod koji se od pene i velikih talasa jedva mogao vide-
ti, a koji je tako daleko le`ao, i pomislim: „Bo`e, kako je bilo mogu}no da doprem
do obale?”
Kad ute{ih du{u mislima o prijatnoj strani svoga polo`aja, obazreh se da vidim
na kakvom se mestu nalazim i {ta treba najpre da u~inim, pa ubrzo primetim kako
mi utehe opadaju i da sam, jednom re~i, do`iveo strahovito izbavqewe; jer bejah mo-
kar, bez preobuke, bez ikakva jela i pi}a, bez ikakva izgleda sem skapavawa od gladi
ili smrti u ~equstima divqih zverova. Naro~ito me je ucveqavalo to {to nisam
imao oru`ja da lovim divqa~ da bih se ishranio ili odbranio od zverova koji bi
hteli da me pro`deru; – jednom re~i, nisam imao ni~ega pri sebi do no`a, lule za du-
van, i ne{to duvana u kutiji. To be{e sva moja zaliha, i pomisao na to zadade mi stra-
{an du{evni bol, pa sam neko vreme tr~karao tamo-amo kao sumanut. Spu{tala se
no}, te po~eh te{ka srca razmatrati {ta }e mi se desiti ako tu ima divqih `ivoti-
wa, za koje se zna da no}u tra`e plen.
Jedino {to mi se u~ini pametnim u tome ~asu, be{e da se popnem na drvo gustog li-
{}a kao u jele, samo trnovito, koje se diza{e u blizini, i na kome se re{im da prove-
dem no} da bih idu}eg dana uzeo u razmatrawe kakvom smr}u da umrem; jer jo{ ne be{e
izgleda da }u `iveti. Pre|em otprilike osminu engleske miqe od obale da vidim mo-

78
 gu li na}i sve`e vode za pi}e i na|em je na svoju veliku radost; i po{to sam se napio i
stavio malo duvana u usta da utolim glad, uputim se drvetu, uspu`em se i namestim ta-
ko da ne padnem ako zaspim. Odse~em kratku batinu, kao buxu za odbranu, i kako sam bio
mrtav umoran, ~vrsto zaspim; spavao sam tako udobno kako bi retko ko mogao u mome po-
lo`aju, i probudim se toliko osve`en snom, rekao bih, kao nikad u sli~noj prilici.

(Odlomak)
Preveo Vojislav Bogojevi}

Danijel Defo (1660–1731), engleski kwi`evnik, tvorac

engleskog romana i prvi pisac novinarskih reporta`a; ro-
dio se u Londonu. Napisao je preko 250 radova a svetsku slavu
stekao je romanom Robinson Kruso koji je prvi put objavqen
1719. godine. Uz wega, va`nija su mu dela: Kapetan Singlton
(1720), Mol Flanders (1722), Pukovnik Xek (1722) i Roksana
(1724). Sva su ova dela ostala u senci Robinsona; jedino se iz-
dvaja roman Mol Flanders.

RAZGOVOR O TEKSTU

 Roman Robinson Kruso pisan je u prvom licu. Robinson, glavni junak, pri~a o svojim
do`ivqajima. Kazuje o doga|ajima koje je do`iveo. [ta je do`iveo Robinson? Ka`i
{ta mu se dogodilo. Opi{i redosled do`ivqenih doga|aja.
 Kako pisac prikazuje olujno more a kako predele na koje je dospeo wegov junak? [ta je
pejza`? [ta misli{ o opisu olujnog mora?
 ^ime pisac do~arava moralnu vrednost i psiholo{ku snagu glavnog junaka? [ta obje-
diwuje wegov fizi~ki i psiholo{ki portret?
 Izdvoj opis brodoloma.

ZAPAMTI

Pustolovni roman: robinzonada – Robinson Kruso je pustolovni roman. Pustolovni

romani nastali su iz avanturisti~kih i u wima se prikazuju uzbudqivi doga|aji i do`i-
vqaji junaka. Wihova radwa odvija se kroz savladavawe prepreka koje glavnom junaku sto-
je na putu. Po romanu Robinson Kruso stvorena je robinzonada, posebna vrsta pustolovnog
romana. U wemu se opisuje izolovani pojedinac ili izolovana grupa: na pustom ostrvu
ili u sli~nom ambijentu.

79
80
 IV

MOJ OTAC
TRAMVAJ VOZI

81
 Miroslav Anti}

[A[AVA PESMA
Mama mi ka`e: {a{avo moje,
{ta se to zbiva u tvojoj glavi?
U woj de~aci, ka`em, postoje
de~aci sme|i, crni i plavi.
Mama mi ka`e: {a{avo moje,
zar mogu tamo svi da se slo`e?
Ja mami ka`em: kad ve} postoje,
nek tu i stoje – {ta se mo`e.
Mama mi ka`e: pusti pri~e,
– zbijeni tako na {ta li~e?
Ja rukom mahnem.
I – uzdahnem.
Svi oni li~e, svi mnogo li~e
na ne{to lepo kao iz pri~e.
Na sve {to ~ekam. Na sve {to ho}u.
Li~e na nemir. I na samo}u.
Mama mi ka`e: {a{avo moje,
pa oni, zna~i, ne postoje.
Postoje, ka`em, kao na javi
de~aci sme|i, vrani i plavi.
[ta da se radi, mama veli.
Ja ka`em: ni{ta, ve} da se `eli,
da nikad ~ekawe ne izbledi.
Mama me pita: a da l’ to vredi?
A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi.

RAZGOVOR O PESMI
 Ova pesma ima neobi~an naslov. – „[a{ava pesma”. [ta je neobi~no u wenom naslovu?
Da li ona stvarno peva o ne~emu {to je {a{avo? [ta bi to moglo biti? Kome se to ma-
ma obra}a? Za{to ka`e „{a{avo moje”? Objasni to „{a{avo” u ovoj pesmi.
 U kojem licu je ispevana ova pesma? Lice ja se u ovoj pesmi ispoveda. [ta to zna~i? Mo-
`emo li tvrditi da je ova pesma ispovedna? Da li je ovo pesma o prvom zaqubqivawu?
Da li mama sumwa u lepotu i smisao qubavi? Koji stih potvr|uje ili opovrgava tu
sumwu?

82
 Tiodor Rosi}

SOKO I VRAPCI
Dopunskim izborom u Nastavnom planu i programu za peti razred predvi|ena je i obrada Zlatne
gore - romana-bajke Tiodora Rosi}a. Iz te kwige, koja govori o doga|ajima iz 9. veka, uzeta je alego-
ri~na pri~a o sokolu i vrapcima. Wena poruka o slozi, jedan je od tri elementa si`ejnog toka rad-
we Zlatne gore. Po{to predstavqa zaokru`enu celinu, pogodna je za objavqivawe.

Iznad sela, navrh stene, soko svio gnezdo. Podigao se visoko da ne padne nisko. Ispod strehe
najve}e seoske ku}e napravili gnezdo vrabac i vrabica. Te{ko podi`u rod svoj. Navadio se soko
i otima vrapcu i vrabici mladun~ad. Kad koje vrap~e-golu`drav~e ispadne iz gnezda, soko za~as
s visine sleti i uhvati ga. Namah ga pro`dere ili odnese sokoli}ima u gnezdo, iznad sela. Kad
god roditeqi krenu da {togod deci na|u za jelo, kakvog crvi}a, zrnce, neku travku, opomenu ih:
– Budite dobri, ne napu{tajte dom! Ima u svetu svega i sva~ega. Budite mirni, ne ska~ite po
gnezdu. Mo`e neko ispasti! – opomiwu. Prete stra{nim sokolom, koji nad selom {estari – le-
ti visoko da ne padne nisko. Govore: Smrt leti vazduhom, opasnost {eta zemqom. Zajedno su si-
gurniji, vele. Ko ne}e brata za brata, ho}e tu|ina za gospodara. Jedan ko nijedan, dva ko jedan, tri
ko dva – tvrde.
Vrap~iji sinovi i k}eri obe}avaju: bi}e dobri i oprezni. Nisu se rodili da budu sladak za-
logaj sokolu i sokoli}ima.
Obe}awe, ludom radovawe. Vrap~ad-golu`drav~ad se zaigraju. Guraju se. Odmeravaju snage. Naj-
odva`niji zna da bude i najneposlu{niji. Dosadi mu da gmi`e. Nije gu{ter, majka ga rodila da le-
ti a ne da gmi`e. Sklizne iz gnezda. Bubne o zemqu. Pred o~ima mu zasvetli. Kao pijan, o{amu}en,
po~ne da se tetura. Ne ~uje i ne vidi sokola. Soko otvori kqun a vrap~e misli gnezdo da mu je.
(Odlomak iz romana-bajke Zlatna gora)

RAZGOVOR O TEKSTU

 Razmisli o motivu sloge i nesloge u ovom tekstu.

 Poku{aj da razdvoji{ stvarno i nestvarno. Ko je oli~ewe dobra a ko zla?
 Obrati pa`wu na postupke likova u ovoj pri~i.
 Ova pri~a je pro`eta mislima i mudro{}u narodnog razmi{qawa. Prona|i izreke,
poslovice i misli koje te podse}aju na na~in izra`avawa u narodnoj kwi`evnosti.
 Otkrij ideje, misli i situacije koje govore o qubavi, slozi i neslozi.
 Razmisli o poruci da samo slogom mo`emo da se odbranimo od neprijateqa.
 Razmisli o jeziku ove pri~e, o pi{~evom izra`avawu. Prona|i re~enice, izraze i re-
~i koji ti se svi|aju.
 [ta si nau~io / nau~ila iz ove pri~e?
Obrada Vuk Milatovi}

83
Branko V. Radi~evi}

KAD MATI
MESI
MEDEWAKE
Evo ga ve~e iznad ku}a.
Nad ogwem ko ~arobwak ~ara.
I ve} se di`e mirisna para
meda i testa vru}a.

To mati belom rukom {ara

medewak slatki, rumena cveta,
me| kola~ima kola~ cara,
sa dvoranima od cimeta.

Kao da {apne, ko da mazi...

U plamen sa obraza tera
rumen svoju i jara plazi
jezik od vanile i {e}era.

U malom telu tih bra{wewaka

prokqu~o ogaw u divni slad.
A mati, ko sto obe{ewaka,
jo{ okom sladi, za tvoju glad.

Na stolu pleh od ~ista ruja.

Ko martov~i} sipi {e}erni prah.
U tvom stomaku slatka oluja
i mirisni, meda, dah.

I ve~e je kao od fila.

Otvara mati prozor u {ir.
Odjednom bukne celi svemir
kao najsla|a vanila.

84
 KAD OTAC BIJE
Otac kad bije sina,
ma koliko ruka gruba bila, pritegla opasa~,
odjednom – postaje fina. nakostre{ila br~ine...

Tajna je tajna... Do neba ne bi se digla uka...

Ali – ruka...
Al’ ako ve} mora da se krije:
otac u stvari i ne bije. Tajna je tajna...

Tajna je tajna... Nisam {aqiv~ina da bih je za sebe ~uvo:

nekada se o~evi nepovratno pomaj~e,
Isto bi se tako proveo, oproste sinu, a sebe – povuku za uvo.
maj~in sine,
kada bi se iznenada Tajna je tajna.
preobukla tvoja mati:

RAZGOVOR O PESMAMA
 Pa`qivo pro~itaj pesme „Kad mati mesi medewake” i „Kad otac bije”. Pesnik je na ve-
oma `ivopisan na~in opisao kako majka pravi kola~e a kroz to je izra`ena i wena qu-
bav prema onima kojima su nameweni. O ~emu govori druga pesma? Da li stvarno otac
bije? Da li postoji neka neusagla{enost izme|u naslova ove pesme i onoga {to sadr`i
i poru~uje? Koja je to tajna o kojoj se govori u pesmi?
 Uporedi na~in izra`avawa qubavi u prvoj i u drugoj pesmi. Kako qubav prema svojoj
deci izra`ava mama a kako tata? U drugoj pesmi tata ne bije, kako se to nagove{tava na-
slovom, ve} na poseban ili na svoj na~in izra`ava qubav prema deci. [ta to zna~i,
kako ka`e pesnik, da se „o~evi nepovratno pomaj~e”? Kako to o~evi sebe povuku za uvo,
umesto da to ~ine svojoj deci?
 Razmisli o tome kako roditeqi ispoqavaju qubav prema svojoj deci i kako im deca uz-
vra}aju tu qubav.

85
 Stevan Sremac

^I^A JORDAN
(Odlomak)

^i~a Jordan kao pudar i ba{tovanxija

Obimna pripovetka „^i~a Jordan” Stevana Sremca govori o `ivotu ~i~a-Jordana, ~uvara
vinograda, kuvara i kafexije, koji je iz Stare Srbije, kako su nekad nazivani Kosmet i Make-
donija, do{ao u oslobo|eni deo Srbije. Dobro~instvo i blagodarnost su na ovome svetu retki,
ka`e pisac na samom po~etku pripovetke, pa je, veli, nastojao da „ovom malom sli~icom o ~i-
~a-Jordanu” ispravi nepravdu ovoga sveta. ^i~a Jordan je u vi{e mahova bio u prole}e ba{to-
van, u jesen ~uvar vinograda, ali je dr`ao i narodnu kuhiwu. U izabranom tekstu o wemu se go-
vori kao o ba{tovanu.

^i~a Jordan je odnekle iz Turske, iz Stare Srbije; iz kraja gde je negda za vreme carevi-
ne srpske bilo samo u wegovom kraju sedamdeset i sedam belih crkava i svetih manastira,
odakle su silne svetiteqske mo{ti mirisale kao bosiok na sve strane po kristijanluku sve
do tri mora i Save i Dunava. Do{ao je bio, detetom jo{, u Srbiju, davno, jo{ onda kad su se
ministri zvali pope~iteqima, kad su na~elnici svi od reda nosili zulufe i brkove kao
Kraqevi} Marko, i kada su osmotriteqi karantina bili bogati i silni na granici i pri-
mer ostalom „~inovni~estvu” {to mo`e, to jest, jedan ~inovnik posti}i i ste}i samo kad
je vredan, savestan i {tedqiv.
Kao svaki iz onih krajeva, bio je i ~i~a Jordan vrlo ume{an i znao svakoga vraga. Umeo
je ~ak i satove opravqati, bez sajxijeve lupe i alata; sa svojim velikim pe}anskim no`em
opravqao je on satove u svojoj okolini, a znao je i mnoge trave i lekove. „Po~e mu snaga!” tek
rekne za bolesnika, pregleda ga i ka`e: da mu ima leka, i izle~i ga, a ako ba{ i ne izle~i,
svi su verovali da mu ne bi pomogli ni trista osamnaest nikejskih svetih otaca, {to je ~i-
~a Jordan potvr|ivao: „Nije mu bilo pisano, a da mu je bilo pisano, }a{e da ima jo{te da-
na!” Bio je i govedar i pudar1, furunxija i mlekaxija, i ba{tovanxija i a{~ija2, ali je ova
dva posledwa zanimawa ipak najvi{e cenio i jednako je jedno drugim zamewivao; i umro je
a nikako nije mogao stalno da se re{i za jedno ili drugo zanimawe. Zato je i bio poznat pod
oba imena; Jordan ba{tovanxija i Jordan a{~ija bila su dva imena za jednu istu osobu; de-
ca su ga znala pod imenom ~i~a Jordan ba{tovanxija (ili pudar), a odrasliji pod imenom
~i~a Jordan a{~ija.
A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa ga je
svaki rado zvao. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopa lo-
zu. I on bi sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on, a
~i~a-Jordanu nije ba{ bogzna koliko ni trebalo, jer sem unu~eta Dila nije nikoga drugog od
roda imao. Za to je unu~e `iveo. A ni samome Dilu nije bogzna {ta trebalo; leti vo}a a zi-
mi pe~enih bundeva, i Dile nije ni{ta vi{e ni izvolevao.
Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{i-
ji3. Tu je ~i~a Jordan pudarisao i ba{tovanisao. A bio je pouzdan i po{ten, a poglavito po-
godan, jer nije imao ni nablizu ni nadaleko roda – na primer, kakvih sestri~ina ili sino-
vica, od ~ega se gazde i gazdarice obi~no pribojavaju – kao {to se to mnogim pudarima de-
si da imaju; i zato su wim zadovoqni bili i stariji i mla|i, i roditeqi i deca, naro~ito
de~urlija. I da se ~i~a Jordan plebiscitom4 birao za pudara, svi bi de~urlijski glasovi pa-
li na w, a da je zahtevao uverewe o vladawu od wih, dali bi mu ga kao vrata veliko.

86
 A i jeste bio slavan ba{tovan u prole}e, i jo{ slavniji pudar u leto i u jesen. Kad stig-
ne jesen, ona {tedra5 i blagoslovena i obilna jesen sa darima svojim, sa jabukama i kru{ka-
ma, breskvama i {qivama, gro`|em i duwama – kako dra`esno izgledaju onda ba{te onima
{to vire s poqa kroz plot! Raj, pravi raj sa ~itavim redovima zabrawena raznovrsna plo-
da. Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama, rumene se i `ute kru{ke, sja-
ju jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a, a povorka de~urlije
blene s one druge strane plota, sa sokaka6, i koketuje, a voda im pqu{ti na usta. I ko je taj
ko se u ranome detiwstvu nije sablaznio jednim takvim prizorom, i nije zaboravio petu za-
povest bo`ju koja veli: „Ne kradi!”, a zapamtio i setio se one poslovice qudske „da je kra-
deno gro`|e najsla|e” – pa mu do{la `eqa da se uspu`e preko plota u tu|u ba{tu?
To je znao i ~i~a Jordan, iako nije bio pismen i ~itao to, i tada je Argusovim o~ima7
motrio na povereno mu ~uvawu imawe. Ali {ta su pomogle wegove Argusove o~i kad je ~i-
~a Jordan bio pravo, {to reko narod, adamsko koleno8.

1
pudar – ~uvar vinograda
2
a{~ija – kuvar
3
~ar{ija – trgova~ki centar varo{i, grada
4
plebiscit – neposredno glasawe o nekom pitawu
5
{tedar – bogat, rodan
6
sokak - uska krivudava ulica
7
Argusove o~i – budne, pa`qive o~i
8
adamsko koleno – osoba po{tena i dobra srca

Stevan Sremac (1855–1908), kwi`evnik, ro|en je u

Senti. Zavr{io Veliku {kolu u Beogradu, akademik, pro-
fesor sredwih {kola u Ni{u, Pirotu i Beogradu. Zna-
~ajnija dela: Iz kwiga starostavnih, Vukadin, Ivkova
slava, Zona Zamfirova, Pop ]ira i pop Spira.

RAZGOVOR O TEKSTU

 Dobro~instvo i blagodarnost glavne su karakterne crte ~i~a-Jordana, ba{tovana, ~u-

vara vinograda i a{~ije (kuvara). Wegov portret ra|en je sa pi{~evim velikim sim-
patijama.
 Iznesi utiske o pro~itanom tekstu „^i~a Jordan kao pudar i ba{tovanxija”. Kako je
opisan taj plemeniti, dobro}udni i {irokogrudi a{~ija, ba{tovan i ~uvar vinograda?
 Daj spoqa{wu karakterizaciju lika ~i~a Jordana. Navedi unutra{we karakterolo{ke
odlike zbog kojih mo`emo re}i da se wegov portret odlikuje crtama topline i ~ove-
koqubivosti. Kakav odnos prema ~i~a-Jordanu imaju deca?
 Kako Sremac opisuje jesen i wene plodove? Izdvoj delove u kojima se opisuju {qive,
kru{ke, jabuke, gro`|e. Podvuci re~i koje upotpuwuju opisane predstave. Seti se izre-
ke o kiselom gro`|u i dovedi je u vezu s konstatacijom „da je kradeno gro`|e najsla|e”.

87
Boris Pasternak

PRVI SNEG
Vazduh kroz vrata otvorena
U|e – ko para kad pote~e –
I ostare sve istog trena
Kao u de~je davno ve~e.

Tiho je, suvi mraz ve} ste`e.

Na ulici, nadomak ku}e,
Zastav{i, zima se uste`e
Da preko praga zafiju~e.

Zima – ko davna, znana pri~a.

U novembarske daqi sure,
Nalik na slepce bez vodi~a
I {tapa, tu`ne vrbe `ure.

Reku led ste`e nadaleko.

Kao zrcalo nad komodom,
Popreko se nad lednom rekom
Di`u nebesa crnim svodom.

A u to staklo eno zuri

Kraj zavejane raskrsnice
Breza sa zvezdom u frizuri
I gleda svoje belo lice.

I sluti ona, woj se ~ini

Da zima nekim ~udom sada,
Kao i kod we u visini,
Na rubu {ume sasvim vlada.

(Preveo Nikola Bertolino)

88
 Ivan Cankar

DESETICA
Ponekad mra~no i te{ko padne ~oveku na du{u tihi nejasni strah, koji mu oduzme svu sna-
gu, svu radost, sve pouzdawe. Gor~ine svakodnevnog `ivota odjednom postanu silne, nesnosne;
javi se savest, udari po srcu kao ~eki}em i svi gresi, i oni najmawi, ve} zaboravqeni, izi-
|u pred o~i. Za{to `iveti daqe? Pa sve je, sve, sve je izgubqeno... I boja`qiva ruka dr{}u-
}i se pru`a za rukom posestrimom, pla{qivo oko se obazire i tra`i prijateqski pozdrav.
Taj trenutak nije su|en samo ~oveku koji je pre{ao dug put i ve} sluti smrt i grob. U naj-
lep{e jutro dune hladno}a na du{u, tako da sve misli padnu na tle kao da su od kamena. Zaku-
ca gvozdenim prstom u veselo ve~e u bu~nom dru{tvu; ruka koja je dr`ala ~a{u klonu, o~i se
ra{ire, smeh se sledi na usnama...Tako i dete ponekad iznenada usred mirne igre vrisne, uz-
drhti i u nepojmqivom strahu privije se uz majku.
Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; i{ao sam u tre}i razred realke. Jednog jeseweg
jutra probudio sam se rano; tek je svitalo, u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa ipak
mi se toga jutra u~inila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi.
Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u wima police za kwige, veliki drveni kov~ezi ko-
ji su li~ili na sanduke, ormani za odelo, na sredini ogroman sto pokriven kwigama i sve-
skama. Sve je to u sumraku dobilo ~udne, izobli~ene, nekako neprijateqske oblike i ~inilo
utisak neopisive bede i `alosti. Na ostalim posteqama le`ali su moji drugovi; svi su jo{
spavali ~vrstim jutarwim snom; lica su im bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena. Bili
su stariji od mene; ve} druga godina kako stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak im nisam
pravi drug; gledali su me popreko, ni sam ne znam za{to. Bili su to seqa~ki sinovi, sna`ni,
bu~ni, veseli; a u meni je bilo, negde sasvim na dnu, ne{to gorko i turobno, {to je mo`da i
nehotice izbijalo i u re~ima i u o~ima.
U prozore je udarala ki{a, sasvim tiho, kao mekim prstima; lila je ve} nedequ dana u du-
gim, tankim mlazevima; to je bila ona ki{a koja ~oveka rastu`uje, ~ini tupim i zastre mu
sve vedre slike a otkriva druge, nepoznate, u sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio je te`ak,
zagu{qiv, zaudaralo je na ostatke slabe ve~ere, na ki{u, na neokupana, znojava tela, na otrov-
ni dah bolesnika.
Sve sam to video i osetio u jednom jedinom trenutku. I svega me je pro`eo gorak, nemilo-
srdan bol.Taj te{ki, otrovni zadah u sobi u~inio mi se odjednom kao slika i obele`je moga
`ivota. ^itavoga `ivota, od prvih `alosnih uspomena pa do kraja, daleko u bezdanu budu}-
nost koju sam jasno video pred sobom. Toliko me je bilo strah da sam se jedva usu|ivao da di-
{em; le`ao sam potpuno mirno, o~iju {iroko uprtih u sumrak.To je bilo kao u snu, kad ~o-
vek u jednom jedinom trenutku preleti godine i decenije – sve je to jedna jedina slika, u jed-
nom jedinom okviru, a lica hiqadu, razroga~ene o~i gledaju uko~eno, kao iz ve~nosti. Svi
gorki ~asovi se vra}aju i srce ih u se}awu oseti devet puta te`e nego {to ih je osetilo pr-
vi put. Se}awe ide daleko, odgr}e sve zavese. Se}ao sam se doga|aja koji su se desili kad sam
tek prohodao i kad su me jo{ obla~ili u duga~ku nespretnu sukwicu. Vratile su se ve~eri kad
bih zaspao uplakanih o~iju; vratila su se jutra kad sam se budio ne otvaraju}i o~i da ne bih
video dan, da ga nikada vi{e ne bih video. Poti{tenost se prelila u o~ajawe, u nemi u`as
pred `ivotom, u saznawe da put nezadr`ivo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, i da nema spasa.
Nisam mogao ni da jeknem, ni da zajecam; srce mi je ne{to stezalo nemilosrdnom silom.
Gazdarica je u{la u sobu.

89
 „De~aci, ustajte!”
Bila je velika i debela, podbula lica; bojao sam je se kao ne~eg neprijateqskog, zluradog;
ona je to, verovatno, i znala, jer ni ona mene nije volela. A toga jutra bila mi je jo{ stra{ni-
ja, ogromna kao planina, mra~na i tu|a; uzdrhtao sam kad me je o{inula malim sivim o~ima,
i brzo sam ustao.
Bilo mi je hladno dok sam se obla~io; i gladan sam bio; nisam imao doru~ak, dok su ga ona
trojica imala; iz kuhiwe je prijatno mirisala kafa. Kod ku}e sam rekao da ujutru dobijam ka-
fu tamo negde u [enpeterskoj ulici, a to nije bilo istina. Postalo mi je te{ko i ~udno kad
sam na stolu ugledao velike, pune {oqe, iz kojih se slatko i toplo pu{ilo; pored svake {o-
qe bio je komad belog hleba sa porumenelom, dobro pe~enom korom, koja rska pod zubima.
„[ta bih sad i kuda bih?”, pomislio sam. Kod ku}e nisam mogao da ostanem, a ne bih ni
mario; radije bih u pono} i{ao u mrtva~nicu. U prozor je tiho udarala ki{a. Kad bih samo
pola sata i{ao ulicama, bio bih mokar do ko`e i svi bi znali u ~emu je stvar. A {kole me je
bilo strah; u~ewe mi nije zadavalo brige, ali tamo mi je sve bilo tu|e, nequbazno; stajao sam
pred nastavnikom kao razbojnik pred sudijom.
S kwigama pod pazuhom izi|oh na ulicu. Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh se od zi-
me. Ki{a mi je sipala u lice, kwige sam sakrio pod kaputi}. Ulice su bile sumorne, sive; sve
je bilo sivo, ku}e, qudi, misli, sav svet; trotoar je bio klizav, po ulicama su se skupqale i
razlivale velike bare; kad bi prolazila kola, prskalo je na obe strane i qudi su se sklawa-
li; neba nije bilo, siva magla visila je do mokrih krovova. Qudi koje sam sretao bili su svi
mrki, nepristupa~ni, kao da u glavi skrivaju mra~ne misli, ru`ne brige, `urili su kraj me-
ne, svi su gledali u zemqu.
Nisam i{ao pravo prema {koli, jo{ je bilo suvi{e rano. I{ao sam ulicama, a nisam
gledao nikuda, niti sam {to tra`io. Katkad su iz otvorene pekarnice zamirisale tople sve-
`e zemi~ke, one zlatno`ute; jedanput zarska{, pa je nestane. Ki{a je tiho padala; iz oluka po
uglovima je curilo, bare su rasle, prekrivale ulice od trotoara do trotoara; ~im bih korak-
nuo, {qapnulo bi i voda mi je u cipelama brizgala ve} izme|u prstiju.
[kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo gospodstvena; bio sam pred wom kao prosjak
pred dvorcem. Prozori su gledali mrko i strogo kao u~iteqi. Kad sam u{ao u predvorje, obo-
rio sam glavu i bilo mi je te{ko.Tako bi ~ovek u{ao u hram neprijateqa, ruku svezanih na
le|ima, sav bedan i poni`en. Noge su mi bile te{ke, i{ao sam polako po stepenicama, po-
gnut, kao {to idu starci.
U u~ionici je bilo vrlo toplo, ali mirisalo je tu|e, neprijatno, sam bog zna kako, kao po-
sle re~i „Ruhe!” Kad ~ovek ugleda te uredno i bri`qivo pore|ane klupe, najednom vi{e ni-
je ~ovek nego |ak i broj u prozivniku. Bol ti kquje u srcu, bije u potiqak – a ti misli kad li
je ro|en Klop{tok.
Nisam uop{te znao koji je nastavnik na ~asu ni {ta govori; ~itavo vreme samo jedna mi-
sao bila je u meni: „Ama zavr{i ve} jednom, to ionako nije ni{ta; prestani!” – Kraj mene je
sedeo moj debeli drug, sin qubqanskog kr~mara, i bez prestanka jeo. Sakrivao se iza {iro-
kih le|a onoga ispred sebe i jeo. Imao je okruglo, zadriglo lice i zle, tvrdi~ke o~i; debele
ruke bile su mu ve~ito masne jer je samo jeo i jeo. Meni je u grudima bilo suvo i prazno, jezik
mi je bio krut.
U deset, za vreme odmora, svi su oti{li da kupe kobasice kod vratara ili da se jure po dvo-
ri{tu. Ja nisam znao kuda bih. U srcu me peklo {to sam sam, sasvim sam. Najradije bih uz-
viknuo, mada sam bio dete: „Bo`e, daj da umrem!”
Pri|e mi drug i re~e: „Hej, ima{ pismo!”

90
 Zaista, na tabli je bilo napisano moje ime. Po|oh vrataru te{kim, umornim koracima, kao
starac.
Kad sam primio pismo, ruke su mi drhtale i sakrio sam se kod prozora da nijedno nedostoj-
no oko ne vidi to sveto pismo. Krupna, draga, neve{ta slova pokazivala su maj~inu ruku. Otva-
rao sam ga polako, i vrlo ~udno, na srcu mi je bilo i radosno i te{ko. Unutra su bila ona ista
krupna, te{ka, neve{ta slova: „Dragi sine!” Jer mati je tek od nas dece nau~ila da pi{e: da se
ne bi stidela. Kad sam ra{irio pismo, ne{to zveknu na pod; sagoh se i uzeh; bila je desetica.
Ona tanka, izlizana, srebrna desetica, kakvih ve} odavno nema. Kad sam je uzeo u ruku, obuzelo
me bla`eno ose}awe. Sve je uzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo me uvis, kao u plamenu quba-
vi. Video sam onu dragu, uvelu, drhtavu ruku koja je me|u prstima dr`ala posledwu deseticu i naj-
zad je spustila u pismo. Jer desetica je bila posledwa, to sam znao, kao da je na woj bilo zapisano.
Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne bi video. Iz srca, iz grudi, iz ~itavog tela pro-
valio je pla~, tresao me kao u groznici. Ali kad sam se stepenicama vra}ao u u~ionicu, bilo je
u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daqine videla moj bol, i sme{e}i se pogledala na mene, kao
{to bi pogledalo samo drago sunce. I gle, ~udo bo`je, zaista su se oblaci rasturili i veselo
sunce zasjalo je kroz prozor.
Majke vi{e nema, a ni onih starih desetica, i dani su sada prazni i pusti sve do no}i.
(Prevela Dora Pilkovi}-Maksimovi})

Ivan Cankar (1876–1818), slovena~ki kwi`evnnik, borac

protiv nepravde i za{titnik obespravqenih. Va`nija dela:
drame Kraq Betajnove, Za dobro naroda i Sluge; prozna dela
Sluga Jernej i wegovo pravo, Ku}a Marije Pomo}nice, Na klan-
cu itd.

RAZGOVOR O PRIPOVECI
 Radwa pripovetke, poznato ti je, zasniva se naj~e{}e na nekom doga|aju. U wemu mo`e
da u~estvuje i nekoliko likova. U Cankarevoj pripoveci doga|aji su ispri~ani na
osnovu do`ivqaja samoga pripoveda~a. Na osnovu kakvih do`ivqaja Cankar opisuje
doga|aje? O kakvim je doga|ajima re~?
 Kakva je dru{tvena stvarnost koju autor opisuje kroz svoje do`ivqaje? Navedi glavni
lik pripovetke „Desetica”. Kako pisac oblikuje wegov portret? ^ime su uslovqena
wegova raspolo`ewa?
 Pripovetka je napisana u prvom licu. Pripoveda~ se prise}a pro{lih doga|aja u tre-
nutku kazivawa. To govori o pro`imawu pro{log i sada{weg vremena. Kako se nazi-
va takav postupak pripovedawa?
 Navedi subjektivne i objektivne elemente pripovedawa u Cankarevoj pripoveci. Raz-
lu~i objektivne stvarnosne ~iwenice od subjektivnog do`ivqaja gladi.
 Odredi poruku pripovetke.

91
 Aleksandar Vu~o

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI

Moj otac, kad tramvaj vozi, ja znam da ga bole vene
stoji na desnoj nozi, na tromoj, okoreloj nozi
a drugom nogom zvoni na kojoj tramvaj vozi.
da se sa klizave {ine No}u, kad tramvaji zamru
nesta{no dete skine; i pomru sumorne misli,
on gr~i nogu i zvoni ne spava otekla noga
da pseto ne pogine; koju su bolovi stisli.
on zvoni, zvoni i zvoni
da se sa duge pruge Moj otac kad tramvaj vozi,
umoran radnik skloni. na bolesnoj stoji nozi,
pa ipak on vozi i vozi...
Ujutru, kad po|em u {kolu, Stotine qudi dnevno
ja prvi ugledam trolu, putuje i noge odmara,
ja prvi ugledam gde stewe stotine qudi dnevno
tramvaj koji se pewe; na ru~ak stigne br`e,
i kliknem: „Eno ga ide!” stotine qudi dnevno
da drugovi moji vide novine mirno otvara,
sa bremzom, u punom sjaju, prstom na prozoru {ara,
mog oca na tramvaju. smeje se i razgovara...

Ali kad stignu smene Moj otac vozi i vozi,

i otac ku}i krene, stotine qudi dnevno.
On vozi, vozi i vozi
na svojoj bolesnoj nozi.

RAZGOVOR O PESMI

 Iznesi svoje utiske i stavove o ovoj pesmi. Da li je na tebe ostavila sna`an utisak?
Obrazlo`i — i ako jeste, i ako nije. Doka`i takvo razmi{qawe.
 U sredi{tu ove pesme je otac. Ko govori o wemu? Kako dete vidi svoga oca? Na {ta to
dete najvi{e obra}a pa`wu dok slika svoga oca? Da li je to i najva`nije? O~igledno,
tata u ovoj pesmi obavqa zna~ajan zadatak — vozi tramvaj. Wegovo dete se ponosi ti-
me. U kojim stihovima je to najsna`nije izra`eno? Tata vozi tramvaj „na bolesnoj no-
zi’’. O ~emu to govori?
 Napravi mali re~nik rime u ovoj pesmi: vozi-nozi, zvoni-skloni, skine-pogine...

92
 Branislav Nu{i}

HAJDUCI
Pri~a u romanu Hajduci nije potpuno izmi{qena. Wu je pisac, kako svedo~i u uvodnoj bele-
{ci ovoga romana, u svome detiwstvu istinski do`iveo. Roman kazuje o `ivotu desetak {kol-
skih drugova i wihovom odmetawu u hajduke. Desilo se to na {irokoj poqani, nadomak wihovih
roditeqskih ku}a, pored ogromnog hrastovog stabla koje je nabujali Dunav u povodwu izbacio. O
tome se govori i u ovome odlomku romana.

To poslepodne, a bio je ~etvrtak, iskupili smo se vrlo rano na hrastovom stablu. ^edu smo,
razume se, ve} zatekli tamo. Razgovarali smo najpre o raznim drugim stvarima, dok se svi ni-
su iskupili, a kad se svi skupi{e, ^eda ustade i stade pred nas pa po~e nekako sve~ano:
– E, bra}o, do{ao je ~as da vidimo ko je vera, a ko je nevera. Govori, Simo – okrete se on
Gluva}u - na {ta si se re{io, ho}e{ po}i sa mnom u hajduke ili ne}e{?
Gluva} ustade sa stabla, kao da ga je profesor prozvao da govori lekciju. Ne pogleda ni jed-
nog od nas nego pravo ^edu u o~i, pa veli:
– Ho}u!
– Je l’ ho}e{?
– Ho}u!
– Jeste li svi ~uli, bra}o? – okrete se ^eda nama.
– Jesmo!
– E, neka je sa sre}om, Simo! – re~e ^eda i pru`i mu ruku, kao {to bi junaku pru`io, i ru-
kova se sa wime.
– A ti, @iko – okrete se zatim ^eda Drowi – govori na {ta si se re{io, ho}e{ po}i sa
mnom u hajduke ili ne}e{?
Di`e se i Drowa, kao malopre Gluva}, i re~e glasno:
– Ho}u!
– Je l’ ho}e{?
– Ho}u!
– Jeste li ~uli, bra}o? – okrete se ^eda nama.
– ^uli smo! – odgovaramo svi uglas.
– E, pa neka je sa sre}om, @iko! – re~e ^eda i wemu i rukova se.
Pa onda redom za|e te sve tako, sve nekako sve~ano. Niko ne re~e da ne}e i svakome re~e ^e-
da: „E, neka je sa sre}om!” i rukovao se sa svakim.
– E, sad smo, bra}o, taj posao svr{ili, ali imamo sad i druga posla. Vaqa nam odr`ati haj-
du~ki sastanak na kome }emo izabrati haramba{u.
– Pa mo`emo! - re}i }e Vrabac.
– Ne mo`emo ovde. Ne dr`e se hajdu~ki sastanci ovako na otvorenom poqu. Nego hajde, bra-
}o, igrajte vi sad hajdu~ke igre: bacawe kamena s ramena, a ja odoh da potra`im kakvo zaklo-
nito mesto gde bi mogli sastanak odr`ati.
I ^eda ode, a mi ostadosmo da igramo hajdu~ku igru. Cvrca je bacio kamen s ramena svega
jedanaest stopa1, ja sam dvanaest i tri prsta; Trta ~etrnaest; Vrabac tako isto ~etrnaest, Dro-
wa i svih petnaest, a Gluva} nas je sve nadbacio.
Tako smo se jo{ dva–triput obredili dok se nismo umorili, pa }e onda Drowa re}i:
– Vidi{, sad bi’ trebali da imamo gusle, pa jedan da gudi i peva juna~ke pesme, a mi svi
ostali da se iskupimo oko wega i da slu{amo. Tako pravi hajduci rade.
– Pa jes’ - veli Vrabac – ja bih znao da pevam, al’ nemam gusle.
– Pa da napravimo! – predlo`i Gluva} i di`e se da na|e jednu poveliku iverku2, ~itava da-
{~ica, pa skide kanap kojim vezuje pantalone i zate`e uzdu` preko iverke, a uze jedan mali

93
iverak i podmetnu ga pod `icu. Na|e zatim pruti} pa ga savi i zatra`i kanap od Trte, pa veza
vrhove na pruti}u, te napravi gudalo i dade ga Vrapcu, koji se hvalio da zna pevati uz gusle.
– Evo ti, pa sedi ovde, na zemqu!
Sede Vrabac, a mi ga opkolismo i on po~e da vu~e onim gudalom po iverki i da zavija kao gu-
sle: „Gu, gu, gu, gugugu,gu,gugugu,gu!”
(Odlomak)

1 stopa – jedinica mere za du`inu veli~ine prose~nog qudskog stopala (0,324 m)

2 iverka, iver – deo drveta koji otpadne pri tesawu drveta

Branislav Nu{i}, na{ najpoznatiji komediograf, ro|en

je u Smederevu 1864. godine. Pored drama, pisao je pripovet-
ke, putopise, romane, satire, feqtone. Studirao je prava u
Gracu i Beogradu. Nekoliko godina proveo je kao konzul na
Kosovu i u Makedoniji. Bio je upravnik Srpskog narodnog
pozori{ta u Novom Sadu, dramaturg Narodnog pozori{ta u
Beogradu, upravnik pozori{ta u Sarajevu. I danas se igraju
wegove komedije: Narodni poslanik, Sumwivo lice, O`alo-
{}ena porodica, Gospo|a ministarka, Protekcija, Put oko sveta, Pokojnik. ^uveno
delo mu je Autobiografija, pisana u humoristi~kom tonu. Kod mladih, veliku popu-
larnost ima wegov roman Hajduci iz kog je ovaj odlomak.

RAZGOVOR O TEKSTU
 [ta ti se u pro~itanom odlomku najvi{e dopalo? Namera drugova da se odmetnu u haj-
duke? Vedar, duhovit, nezajedqiv na~in pripovedawa? Sve to a mo`da i jo{ pone{to?
 Pripoveda~ u romanu nije anonimni usmeni kaziva~ kao, na primer, u narodnoj bajci,
noveli, pri~i. – Opi{i situaciju u kojoj likovi u ovom odlomku donose odluku o od-
metawu u hajduke. [ta je ~ini posebnom? [ta doprinosi wenoj dramati~nosti?
 Pripovedawe u romanu Hajduci nije zajedqivo. Humor je dobronameran. Prizor pored sta-
bla je obi~an, svakida{wi, ali je sve~an i uzvi{en govor okupqenih junaka, sve~an i ne-
primeren obi~nosti situacije. Na taj na~in pisac posti`e jezi~ku karakterizaciju liko-
va. Kakve efekte pisac posti`e opisom hajdu~kih igara i guslawa na improvizovanim gu-
slama?

ZAPAMTI

U romanu Hajduci pripoveda se u prvom licu. Pisac je i u~esnik i svedok doga|aja i

pripoveda~. To je osnovni oblik pripovedawa.. Ono o ~emu se kazuje predstavqa se sa po-
zicije pisca koji je sveznaju}i i prisutan svuda.

94
 URO[ I MRWAV^EVI]I
Ova pesma spada u ciklus pretkosovskih pesama. To su pesme koje govore o Nemawi}ima
(Nemawi, sv. Savi, caru Du{anu, Uro{u, sinu Du{anovom) i Mrwav~evi}ima (Vuka{inu,
Ugqe{i i Gojku). Pesma govori o po~ecima raspada srpskog carstva u drugoj polovini 14. ve-
ka. Uro{, carevi} – sin cara Du{ana – nije uspeo da suzbije vlastelinsku samovoqu Dejano-
vi}a, Mrwav~evi}a, Bal{i}a. Protiv wegove vlasti ustao je ~ak i wegov stric Simeon,
Du{anov polubrat, koji se proglasio za cara. Likovi u ovoj pesmi su, pored Marka i wegove
majke Jevrosime, bra}a Mrwav~evi}i: kraq Vuka{in, despot Jovan Ugqe{a i istorijski ne-
poznat Gojko. Kraq Vuka{in je srpski kraq i otac Kraqevi}a Marka, poginuo je u Bici na
Marici 1371, ba{ kao i wegov brat despot Jovan Ugqe{a.
(Odlomak)

Re~nik
1
Otido{e ~etiri ~au{a , 1
~au{ – glasnik, bubwar
Otido{e ka Prilipu gradu, koji vodi nekoliko vojnika
B’jelu dvoru Kraqevi}a Marka. ili svatove
Kad su bili pred bijele dvore,
2
Udari{e zvekirom2 na vrata, zvekir – metalni predmet
To za~ula Jevrosima3 majka, kojim se lupa o plo~u na
vratima
Pa doziva svoga sina Marka:
„Sine Marko, moje ~edo drago! 3
Jevrosima – prema narod-
Tko udara zvekirom na vrata? nim pesmama, majka
Ba{ ka’ da su babovi ~au{i.” Kraqevi}a Marka.
Usta Marko, te otvori vrata, Istorijski nepoznata
^au{i se pokloni{e Marku: li~nost. U jednom dokumen-
tu kraqa Vuka{ina, kraq
„Bo`ja t’ pomo}, gospodaru Marko!”
uz svoju drugu `enu Jelenu,
A Marko ih omilova rukom: navodi i sinove Marka i
„Dobro do{li, moja |eco draga! Andriju (u narodnim pes-
Jesu l’ zdravo Srbqi vitezovi, mama Andrija{)
I ~estiti carevi i kraqi?”
^au{i se smjerno pokloni{e:
„Gospodaru, Kraqevi}u Marko!
Sve je zdravo, ali nije mirno: 4
Samodre`a – crkva blizu
Gospoda se te{ko zavadila u{}a Laba u Sitnicu, u ko-
Na Kosovu poqu {irokome joj se, prema predawu, uo~i
Kod bijele Samodre`e4 crkve, boja pri~estio knez Lazar
I oni se otimqu o carstvo, i wegova vojska
Me|u se se ho}e da pomore,

95
Zla}enima da pobodu no`i, Re~nik
A ne znadu, na kome je carstvo;
Tebe zovu na Kosovo ravno,
Da im ka`e{ na kome je carstvo.”
Ode Marko u gospodske dvore,
Pak doziva Jevrosimu majku:
„Jevrosima, moja mila majko!
Gospoda se jesu zavadila
Na Kosovu poqu {irokome
Kod bijele Samodre`e crkve,
I oni se otimqu o carstvo,
Me|u se se ho}e da pomore,
Zla}enima da pobodu no`i,
A ne znadu, na kome je carstvo;
Mene zovu na poqe Kosovo,
Da im ka`em, na kome je carstvo.”
Kol’ko Marko te`io na pravdu,
Tol’ko moli Jevrosima majka:
„Marko sine, jedini u majke!
Ne bila ti moja rana kleta,
Nemoj, sine, govoriti krivo 5
babo – otac
Ni po babu5, ni po stri~evima,
Ve} po pravdi Boga istinoga;
Nemoj, sine, izgubiti du{e;
Boqe ti je izgubiti glavu,
Nego svoju ogr’je{iti du{u.”
6
Uze Marko kwige starostavne6, kwige starostavne –
carostavnik, rodoslovqe
Pa opremi sebe i [arina,
carske porodice
[arinu se na ramena baci
Otido{e u Kosovo ravno.
Kad su bili kraqevu {atoru,
Re~e tade Vuka{ine kraqe:
„Blago mene do Boga miloga!
Eto mene moga sina Marka,
On }e kazat na mene je carstvo,
Od oca }e ostanuti sinu.”
Marko slu{a, ni{ta ne govori,
Na {atora ne okre}e glavu.
Kad ga vi|e Ugqe{a vojvoda,
Tad’ Ugqe{a rije~ govorio:
„Blago mene! eto mi sinovca,
On }e kazat’, na mene je carstvo;
Ka`i, Marko, na mene je carstvo,

96
Oba }emo bratski carovati.”
[uti Marko, ni{ta ne besjedi,
Na {atora ne okre}e glavu.
Kad ga vi|e vojevoda Gojko,
Tade Gojko rije~ govorio:
„Blago mene! eto mi sinovca,
On }e kazat’, na mene je carstvo;
Kad je Marko jo{ neja~ak bio,
Ja sam Marka vrlo milovao,
U svilena wedra uvijao,
Kano krasnu od zlata jabuku;
Kud sam go|e na kowu hodio,
Sve sam Marka sa sobom vodio;
Ka`i, Marko, na mene je carstvo,
Ti }e{, Marko, prvi carovati,
A ja }u ti biti do koqena.”
[uti Marko, ni{ta ne govori,
Na {atora ne okre}e glavu,
Pravo ode bijelu {atoru,
Ka {atoru nejaka Uro{a,
Dogna [arca caru do {atora,
On|e Marko [arca odsjednuo.
Kad ga vi|e nejaki Uro{u,
Lako sko~i sa svil’na du{eka,
Lako sko~i, pake progovori:
„Blago mene! eto moga kuma,
Eto kuma, Kraqevi}a Marka,
On }e kazat’ na kome je carstvo.”
Ruke {ire, u grla se grle,
U bijelo cjelivaju lice,
Za juna~ko pitaju se zdravqe,
Pa sjedo{e na svil’na du{eka.
Tako malo vreme postajalo,
Danak pro|e, tavna no}ca do|e;
Kad ujutru jutro osvanulo,
I pred crkvom zvona udari{e,
Sva gospoda do{la na jutrewe,
U crkvi su slu`bu savr{ili,
Izqego{e iz bijele crkve,
U stolove pred crkvu sjednuli,
[e}er iju, a rakiju piju,
Marko uze kwige starostavne,
Kwige gleda, a govori Marko:
„A moj babo, Vuka{ine kraqu!

97
Malo l’ ti je tvoje kraqevine? Re~nik
Malo l’ ti je? Ostala ti pusta!
Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.
A ti stri~e, despote Ugqe{a!
Malo l’ ti je despotstva tvojega?
Malo l’ ti je? Ostalo ti pusto!
Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.
A ti stri~e, vojevoda Gojko!
Malo l’ ti je vojvodstva tvojega?
Malo l’ ti je? Ostalo ti pusto!
Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.
Vidite li, Bog vas ne vidio!
Kwiga ka`e na Uro{u carstvo,
Od oca je ostanulo sinu,
\etetu je od koqena carstvo.
Wemu carstvo care naru~io
Na samrti, kad je po~inuo.”
Kad to za~u Vuka{ine kraqu,
7
Sko~i kraqu od zemqe na noge, hanxar – no` sa dve
Pa potr`e zla}ena hanxara7, o{trice, nosi se za poja-
som
Da ubode svoga sina Marka,
Bje`i Marko ispred roditeqa,
Jer se wemu, brate, ne pristoji
Sa svojim se biti roditeqem,
Bje`i Marko oko b’jele crkve,
Oko b’jele crkve Samodre`e,
Bje`i Marko, a }era ga kraqu,
Dok su triput kolo sastavili
Oko b’jele Samodre`e crkve,
Gotovo ga bje{e sustigao,
Al’ iz crkve ne{to progovara:
„Bje`’ u crkvu, Kraqevi}u Marko!
Vidi{ |e }e{ danas poginuti,
Poginuti od svog roditeqa,
A za pravdu Boga istinoga.”
Crkvena se otvori{e vrata,
Marko bje`i u bijelu crkvu,
Za wime se vrata zatvorila.
Kraq dopade na crkvena vrata,
8
Po direku8 udari hanxarom, direk – stub, drvena greda
Iz direka krvca pokapala,
Tad’ se kraqe bio pokajao,
Te je rije~ bio govorio:

98
 „Lele mene do Boga jednoga! Re~nik
\e pogubih svoga sina Marka.”
Al’ iz crkve ne{to progovara:
„A ~uje{ li, Vuka{ine kraqe!
Ti nijesi posjekao Marka,
Ve} pos’je~e Bo`jega an|ela.”
Na Marka je vrlo `ao kraqu,
Te ga quto kune i prokliwe:
„Sine Marko, da te Bog ubije!
Ti nemao groba ni poroda!
I da bi ti du{a ne ispala,
Dok turskoga cara ne dvorio!”
9
Kraq ga kune, car ga blagosiqa: divan – ve}e, zbor, ovde
„Kume Marko, Bog ti pomogao! zna~i pred qudima
Tvoje lice sv’jetlo na divanu9!
Tvoja sabqa sjekla na mejdanu10! 10
mejdan – boj, boji{te
Nada te se ne na{lo junaka!
Ime ti se svuda spomiwalo,
Dok je sunca i dok je mjeseca!”
[to su rekli, tako mu se steklo.

RAZGOVOR O PESMI
 Iznesi svoje utiske o epskoj narodnoj pesmi „Uro{ i Mrwav~evi}i”. [ta je glavna te-
ma pesme? [ta je doprinelo raspadu srpskog carstva? Kako je opisana vlastelinska sa-
movoqa bra}e Mrwav~evi}a?
 Ko su nosioci plemenitih ideja svoga vremena? Kakvi su likovi Marka Kraqevi}a i
wegove majke Jevrosime? Kakvo je dr`awe Marka Kraqevi}a – mirno i dostojanstveno
ili osiono i nasilni~ko? [ta mo`e{ da ka`e{ o moralu bra}e Mrwav~evi}a?
 Likovi Marka i wegove majke pro`eti su idealima pravde i po{tewa, {to se ne mo-
`e re}i za Markovog oca i wegove stri~eve. Izdvoj stihove koji govore o visokim mo-
ralnim na~elima Markove majke Jevrosime. Po kakvim na~elima postupa Marko, pra-
vedno ili nepravedno?
 Kako su u pesmi oblikovani vreme i prostor? Kako su prikazani doga|aji – hronolo-
{ki ili kroz odstupawe od hronolo{kog prikazivawa doga|aja? ^ime mo`e{ da pot-
krepi{ konstataciju o skladnosti pesme, o `ivo ocrtanim likovima i uverqivom di-
jalogu?

99
 Milovan Gli{i}

PRVA BRAZDA
Uvrh sela Velike Vrbice, ~ak gore – ve} pod planinom Vratarnom – vidi se odo-
vud, s Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica i uz wu dve-tri zgradice.
To je ku}a udovice Mione. Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza
Jankove klisure.
I sad se pri~aju pri~e o Sibinovom juna{tvu i kura`i. Ko ga god spomene u Veli-
koj Vrbici, svak }e re}i: „Bog da ga prosti!...”
Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. Dva sin~i}a i jedna k}i. Sve
jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ogwanu, be{e tek sedam godina.
Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bez mu{ke glave.
Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Mnoga udovica `alila je i
pre`alila svoga doma}ina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i
odvede svoju decu tu|em ocu. Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre-
}i, druge1. Otresita i vredna `ena prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove...
Mioni se sve ~inilo – do}i }e Sibin, pa kako }e mu pogledati u o~i kad zate~e
svoju ku}u rasturenu i pustu!...
Pokojni Sibin ima dosta bra}e i bratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti,
dobrodu{ni qudi. Nema dana kad se koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj – da joj po-
mogne {togod.
Najvi{e je pomagao Mioni mla|i brat Sibinov, Jelenko.
Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:
– Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne pre}e{ u na{u ku}u? Vidi{ li, jadna ne
bila, da ne mo`e{ izi}i nakraj s tom de~icom!... Kud }e{, jadnice, pre? Da ima{ sto
ruku, opet ne bi mogla tako sama sti}i da sve uradi{... [to ne do|e{ barem dok ti
de~ica stanu na snagu?...
– Ne mogu, de{o! – odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i.
– Ama {to ne mo`e{, snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti i lak{e i rahatnije...
– Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti ovo ogwi{te, gde su se ova siro~ad prvi
put vatre ogrejala?... [ta bi rekla posle svojoj deci kad bi me zapitali: „^ija je, na-
no, ona ku}a {to je zarasla u korov i zovu, te niko ne sme ni dawu u wu u}i?...” Kad
bih tako u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so {to sam pojela u ovoj ku}i s pokoj-
nim Sibinom!... Sa~uvaj,
Bo`e!... Nikad, de{o, ni-
kad!...
Jelenko samo slegne rame-
nima, pa zajmi ralo i volo-
ve, te ode na wivu da uzore
Mioni koliko joj treba za
usev.
Ti dobri qudi pomagali
su joj svakad u te`em radu
poqskom – {to ve} ne mo`e
da savlada slaba `enska ru-
ka. Oni joj uzoru malo wive,
poseju i srede kao sebi.
Ostalo radi sama Miona.

100
Sama okopava, plevi, `awe. Nikad se ne}e po`aliti da joj je te{ko. Ho}e i u tome da
joj pomognu. Woj ~isto bude krivo. Obi~no im odgovori:
– Hvala vam! Gde je bilo te`e, tu ste mi pomogli. Ovo ve} mogu polako i sama!...

* * *

Prolazila godina po godina.

Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. ^isto sad ne bi verovala da mo`e bi-
ti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeo petnaestu godinu. Ide u {kolu. Veli-
ki je |ak. Du{anka navr{ila trinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim po-
slovima. Ako Miona zorom podrani na wivu da u`awe koji snop vi{e, ili ode na
livadu da poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio – ne}e u podne, kad se vrati ku-
}i, ostati bez ru~ka. Du{anka se brine o tom, kao kakva matora redu{a2. Ume ~ak i
poga~u da umesi... Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu. Jo{ gradi ponekad pu-
caqke od zove, ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovce na popas. Vajdica je
i od wega.
Hvala Bogu, de~ica su Mionina zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su
kao iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno srce kad ih pogleda.
– Ti}i moji lepi!... – {aputala bi ~esto, uzdahnuv{i. – Bo`e jaki, molim ti se,
podr`i me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja!...
Dobar je Bog. On je saslu{ao ovu usrdnu molitvu samohrane udovice.
Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Svud su je hvalili i wome uko-
revali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. Samo jedno im be{e za ~udo: kako je
mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremiti ga u {kolu! To su joj kao
i zamerali.
I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga. Be{e se svratio sa svojim
stricem, starim Jezdimirom, pa posle razgovora o svemu i sva~emu, re}i }e snasi:
– Vala, svak ti se `ivi ~udi kako se dajani{... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si
ne{to sludovala...
– A {ta to, de{o? – upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno.
– [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne? Toliki imu}ni-
ji i zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece... Ti se ionako sirota i mu-
~enica, pa...
– Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posledwa u selu! – odgovori Miona i zaplami
se malo u obrazu. – Pokojni Sibin, Bog da ga prosti, ~esto je govorio kako }e, ako do-
~eka, {kolovati Ogwana. Ja sam mu ispunila `equ... Kad sam se mu~ila toliko godi-
na, ne}e mi zar biti ni{ta ako se pomu~im jo{ neko vreme...
– Ono jest, snaho – po~e stari Jezdimir. – Sve je to lepo i krasno: ali, opet, ti si,
eto, sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala pomo} i olak{ica...
– Ta Ogwan }e mi sad o Petrovudne izu~iti i ostati kod ku}e... Ako Bog da zdra-
vqa, da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju!... – od-
govori Miona tako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedo{e re-
~i re}i.
Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima, pa se digo{e i odo{e.
– Mu` `ena! – re~e ~i~a Jezdimir polako, po{to odmako{e od ku}e Mionine.

101
 * * *
Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila. Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni se-
ver. Sad se beli vetar3 igra golim granama visokih bukava – po{av od @upe, pa sve do
@eqina, Nera|e i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo. Samo, onaj na Suhome rudi-
{tu ne haje za beli vetar: on }e se rasplinuti tek posle – kad pripeku junske vru}ine.
Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive, popevaju}i i nadaju}i se do-
broj godini.
Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije. I{la je tamo zorom da obi|e Senadina.
Ona je odr`ala svoju re~. Ogwan je o Petrovudne dovr{io ~etvrti razred, a Sena-
din je odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi.
Taman Miona ozdo uz vo}wak, a Du{anka ispade iz ku}e. Stutoqila ne{to u lepu
{arenu torbi~icu, pa sve nekud `uri.
– Kud }e{ ti, Du{anka?
– Enede! Zar i ti do|e!... – odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena. – Ba{ dobro,
da ne ostane ku}a sama... Eto, ja po{la tamo do brala...
– E? A gde je on?
– Na wivi tamo iza laza... Re~e da mu odnesem ru~ak.
– A zar ne}e do}i ku}i da ru~a?
– Ne}e.
– A {to?
– Oti{ao je s volovima i ralom...
– E! - ~isto uskliknu Miona. – Pa {to mi odmah ne ka`e{, vesela bila? Daj meni
tu torbicu! Ja }u mu odneti...
– Neka, nano, ti si umorna... Odne}u mu ja... Pa, onda...
– [ta, ~edo?
– Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah. „Ho}u”, veli, „da obradujem nanu...”
– O, Bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do-
{la... Eh, ba{ ti ne vaqa posao – {to mi odmah ne kaza! Vidi{ ti wega!... Daj mi tu
torbicu! Podne je eto prevalilo!... A je li oti{ao odavno?...
– Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...
Miona brzo uze torbicu od Du{anke, zagleda {ta je spremqeno, pa ode `urno.
Du{anka osta pred ku}om – glede}i ~isto za~u|eno za svojom majkom.

* * *
Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. Zemqa potak{a; kad je dobra godina, rodi
dve-tri krstine jarice4.
Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa ho}e da ovrati... kad eto ti mu majke.
– Nuto moga matorca kako mi radi!... – kliknu Miona radosno, pritr~av{i, pa uze
grliti i qubiti Ogwana.
Ogwan se malo iznenadi.
– Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! – nastavi Miona. – Gle, gle! Kako je to krasna
brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koje{ta, a ti si umoran, rabot-
ni~e moj!... Dela, evo... evo, seja ti spremila i ru~ak...
Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. Prostre torbicu, pa razredi
po woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih krompira, tanku poga~icu, zastrug me`ga-
nika5, pa i ~uturicu, govore}i:

102
 – E, gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Matorka moja! Zna ona {ta va-
qa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio!
I suze joj grunu{e.
– [ta ti je, nano? – re~e Ogwan sednuv{i. – Ti pla~e{?
– Ni{ta, sine, ni{ta! Eto smejem se!... Dela uzmi – gladan si, znam... Bogami, i ja
se zabavih malo dole u ~ar{iji... Da zna{ kako u~iteq hvali Senadina!...
– Sedi i ti, nano, da ru~amo zajedno – re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice.
– Neka, sine! Ru~a}u ja kod ku}e... Du{anka me ~eka – odgovori Miona stoje}i i
kao dvore}i sina. – Ti misli{ i ja sam umorna. Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan sto-
jati, sinko!... Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ ti sve danas uzorati... E, gle ti
wega! Ba{ ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka... A ja mislim – {ali se, vrag je-
dan!...
I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e rukavom i smeje se.
Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne ne{to, pa
ba{ ne ume.
Miona ga opet nudi.
Po~e da }ereta s wime kao dete... sve stoje}i. Re~e kako }e o~uvati {enicu s te
wive – samo za blage dane. Mesi}e od we ~esnicu, kola~ za krsno ime. Najlep{e je
bra{no od staroga `ita.
– Samo ako dobro rodi – re~e Ogwan. – Zna{ i sama, nano, da nam je ova wiva po-
najtak{a... @ito se gotovo svakad izglavni~a6...
– O, rodi}e, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad
nije bilo ni glavnice ni quqa7... Vide}e{ ti kako }e tu biti dobra p{enica!...
Ogwan poru~a, pa se di`e te prihvati opet ralo i o{inu volove...
Miona stoji i gledi sina kako kao petli} opskakuje, tegle}i za ru~icu i navija-
ju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad je te`ak, a detiwa ruka jo{ neja~ka.
Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne... ali ne{to ne smede. Ni
sama ne zna za{to!
Pribra torbicu, pa po|e polako ku}i.
Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. Videla je – kad je uzorao ~ak i tre-
}u brazdu!...
Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se – i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to...
Malo, pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene Bog obraduje!... I zar
ja nisam sre}na? Ko to ka`e!... Te kako sam sre}na! More, imam ja sina! Imam doma-
}ina, hej... Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke... Aja!... Nema niko ovakvog deti}a.
Eno ga ore!... Ne mo`e boqe ni Jelenko!... Momak je to!... Jo{ godinu-dve, pa }u ga i
o`eniti – ako Bog da! O, ta i moja }e ku}a propevati!...”
Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad – kad se vratila s wi-
ve iza laza8...
Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu.
1
druga – drugarica, prijateqica, dru`benica
2
redu{a – `ena na koju do|e red da posluje u doma}instvu
3
Tako se u tom kraju zove jug – M. G.
4
jarica – sorta p{enice
5
me`ganik – jelo od kuvanog i izgwe~enog pasuqa
6
izglavni~ati se – oboleti od glavnice
7
quq – urodica, vrsta korova
8
laz – wiva dobijena kr~ewem {ume

103
 Milovan Gli{i} (1885–1915), kwi`evnik i prevodilac;
ro|en u Gracu pored Vaqeva. U Beogradu zavr{io gimnaziju
i studirao tehniku i filozofiju. Radio kao novinar, dra-
maturg Narodnog pozori{ta i dr`avni ~inovnik. Objavio
oko tridesetak pripovedaka i dve seoske komedije. Prevo-
dilac s ruskog. Zna~ajnija dela: pripovetke Glava {e}era,
Roga, Prva brazda, Redak zver, Zloslutni broj, Posle devede-
set godina itd.; pozori{na dela Dva cvancika, Podvala.

RAZGOVOR O PRIPOVECI

 Kakav je utisak na tebe ostavila „Prva brazda” Milovana Gli{i}a? O ~emu se u woj go-
vori? Opi{i na~in na koji se govori.
 Kakav je odnos prema selu, te`a~kom radu i patrijarhalnom `ivotu? Kakvim ose}awi-
ma je pro`eta ova pripovetka? Ima li mesta idealizaciji sela i rada na selu?
 Gli{i} je svoja dela gradio na osnovama pripovedne narodne kwi`evnosti. U „Prvoj
brazdi” pripoveda se u tre}em licu. [ta zna{ o sveznaju}em pripoveda~u? Poka`i na
primeru „Prve brazde” pi{~evo sveobuhvatno poznavawe i tuma~ewe sveta, predmeta
i pojava.
 Kako su karakterolo{ki odre|eni likovi udovice Mione, sina Ogwana i }erke Du-
{anke? Prona|i Mionin unutra{wi monolog kojim je pisac dodatno eti~ki osve-
tqava. Kakav je jezik u ovoj pripoveci? Da li se i doprinosi idili~noj i patrijarhal-
noj slici seoskog `ivota? Kakav je Gli{i}ev odnos prema radu? Razmisli o eti~koj
dimenziji ove pripovetke.

104
 V

SMEH

105
 Du{an Radovi}

KAPETAN XON PIPLFOKS

Kao dramska vrsta, radio-drama se razlikuje od drame za decu jer se izvodi i emituje pre-
ko radija. Kratka je kao i drama za decu, pou~na, zabavna, pra}ena muzikom, ~esto i komi~-
na. Ona se, me|utim, ne igra na pozori{noj sceni i li{ena je plesa, pantomime i neposred-
nog vizuelnog do`ivqaja. Radio-igra Du{ana Radovi}a namewena je radio-izvo|ewu. Umesto
vizuelnim, ona je bogata zvu~nim efektima; wima se do~arava mesto radwe. Pred tobom su
izabrani odlomci koji govore o tome kako je kapetan Xon Piplfoks, zvani Kapetan Zvono,
sa svojom posadom u Kineskom moru savladao sedmoglavo ~udovi{te koje je potapalo brodove.

GUSARI (pevaju):
Lepojke iz Havane Radio-igra
sve stoje sa strane, Lica:
pitaju: kapetane, KAPETAN XON PIPLFOKS
kako se zove va{ brod? AR^IBALD
SEKIRA
A kapetan im rukom mane, KORWA^A
tim lepojkama iz Havane, KONOVAL
{to stoje tako sa strane, sa strane: ^UDOVI[TE
– Osveta, to je moj brod! GUSARI
(Muzika) BRZOGOVORE]I
SPIKER
(Vetar i talasi)

SPIKER: Posle jedne tu~e u liverpulskoj luci, gusarski kapetan Xon Piplfoks, zva-
ni Zvono, bio je penzionisan. Odre|ena mu je bedna penzija i ne{to invalidskog dodat-
ka, za 72 rane dobijene u gusarskim bitkama.
Zastave i oru`je odneti su u muzej, a hrabra posada iskrcana na kopno i poslata da se
usavr{ava u razli~itim zanatima.
Me|unarodni gusarski savez, u znak protesta protiv ove podmukle igre, prestao je da
napada engleske trgova~ke brodove, koji su se posle toga toliko namno`ili da su bili
sve ~e{}i sudari i to na otvorenom moru...
Kada se, me|utim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te, i po~elo kao od
{ale da potapa engleske, i ne samo engleske la|e, i kada niko od tada{wih vladinih me-
zimaca nije imao hrabrosti da po|e i da ~udovi{te likvidira – dakle, kada je sve bilo
tako kao {to sam vam rekao – javi se na{ gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani
Zvono, i re~e: „Vratite mi jedrewak, vratite mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi za-
stave i oru`je – i neka me pojede morski pas ako se ne vratim sa svih sedam glava toga
~udovi{ta!”
Vlada je, razume se, odmah pristala i jedino se uprava muzeja dugo protivila, tvrde}i

106
da su gusari odvratni i da }e upro-
pastiti i zastave i oru`je. Stvar je
ipak ure|ena i kapetan je dobio sve
{to je tra`io, uz obe}awe da }e pa-
ziti na zastave i da }e gusari redov-
no ~istiti svoje sekire, naro~ito
posle borbi prsa u prsa, po kojima je
na{ junak bio poznat i omiqen!
(Muzika)
SPIKER: Tu tek, u stvari, po~i-
we na{a pri~a...
GUSARI (pevaju):
Lepojke iz Havane,
sve stoje sa strane, sa strane,
pitaju: kapetane,
kako se zove va{ brod?
SPIKER: Pesma koju slu{ate ori
se na tom divnom gusarskom brodu...
Pevaju je najslavniji gusari sveta, a
slu{a Xon Piplfoks, gusar sa 72
rane, koga su sramno hteli da penzi-
oni{u i smire bednom penzijom!
Pravac je Kinesko more!
GUSARI (nastavqaju pesmu):... A kapetan im rukom.
(...)
KAPETAN: Predla`em... slu{ajte – ne predla`em nego nare|ujem: neka posada od da-
nas pa za jo{ dvadeset i jedan dan – re{ava ukr{tene re~i!
(Udarac bubwa i talasa)
SPIKER: To je zaista bila sjajna ideja. Gusari su se naglo po~eli usavr{avati u svim
naukama, tako da je kapetan pun vere gonio jedrewak prema Kineskom moru. Opet se ~ula
harmonika i opet se orila pesma, me|u ovim, takore}i, prostim qudima.
GUSARI (pevu{e, harmonika ih prati)
SPIKER: Ali zla kob ovog jedrewaka nije mirovala. Dvadeset i sedmog dana plovidbe
de`urni stra`ar sa pramca zatra`i prijem kod kapetana. Ovaj mu to ne uskrati.
GUSAR (pijano): Kapetane, ova fla{a izvu~ena je no}as iz mora...
KAPETAN (sawivo): Puna ili prazna?
GUSAR: Kapetane, u woj je neka poruka... Hik!... Uh, opet sam se napio ribqeg zejtina...
KAPETAN: Dobro, otvori fla{u i pro~itaj...
(Pucaw zapu{a~a i {u{tawe hartije)
GUSAR: Evo {ta pi{e... Evo: „Proklet neka je... onaj ~as... kada sam napustio svoj...
mirni gusarski poziv... i po{ao... i po{ao protiv sedmoglavog ~udovi{ta...”
(Pauza)
KAPETAN (nervozno): [ta je? ^itaj daqe!
GUSAR: Dobro, evo {ta ka`e daqe: „... Za{to moram da umrem u najlep{im godinama...”
(Polako se trezni i hvata ga strah)... ovaj...

107
 KAPETAN: Stani! Idi i pogledaj da neko ne prislu{kuje pred vratima!
(Bat koraka. Otvarawe vrata. @agor gusara)
KAPETAN: [ta je, prislu{kujete, a?
GUSARI (nesigurno): A, ne... Ne... Ni{ta... Onako... Prolazili...
KAPETAN: Galebi}i – da se slu~ajno niste – upla{ili?
GUSARI: Ne, ne!... Ba{!... Za{to da se pla{imo!... Vrlo va`no!...
KAPETAN: Mo`da biste ipak hteli da ~ujete ...
KORWA^A: Pa kad smo ve} tu...
KAPETAN: Dobro... Hajde, ~itaj daqe!
GUSAR (sa sve ve}im u`asavawem): Evo {ta pi{e daqe: „^udovi{te je progutalo do sa-
da dve stotine mornara...”
GUSARI (`agor u`asa).
(...)
SPIKER: Kapetan se, razume se, nije upla{io jezive sudbine ovog nesre}nika, jer se on
– tako nam svega na svetu – ni~ega u `ivotu nije pla{io... On je u ovom trenutku morao
da misli samo na to – kako }e posada podneti ovo zaista te{ko isku{ewe...
(Pauza)
Wegovo strahovawe pokazalo se kao sasvim opravdano jer je na jedrewaku do{lo do po-
metwe... Gusari su bili savladani strahotama iz pisma...
(Muzika – jeze i straha)
GUSAR I (jezivim {apatom): ^udovi{te ga je pojelo!... Znam... Pojelo ga je!...
GUSAR II: Nije, vaqda, pisao iz utrobe!...
GUSAR III: Poznajem ja wega... To je Xek iz Zedelanda!...
GUSAR II: Po ~emu ga poznaje{?... Da nije po rukopisu?...
GUSAR III: Nije po rukopisu... Ja sam nepismen... Poznajem ga po fla{i... Samo je on
pio takva pi}a...
(Muzi~ka zavesa)
GUSAR IV: Ko ka`e da ono ne}e i nas pojesti...
GUSAR V: Smaza}e nas kao biftek...
GUSAR IV: Ja sam ~uo... da ono ima... vi{e od sedam glava... samo niko nije stigao da ih
prebroji jer bi odmah bio pojeden.
GUSAR V: Oh, mila moja maj~ice... {to me vi{e nisi tukla da ne odem na more...
GUSAR IV: Ja se bojim...
GUSAR V: Ja se u`asno bojim!...
SPIKER: Iste no}i poku{ao je da pobegne krmarev pomo}nik, a jedna grupa gusara
predlagala je da se pramac broda okrene prema Engleskoj i da se okanu ove pustolovine...
(sa olak{awem) No, Xon Piplfoks, zvani Zvono, ne bi bio Xon Piplfoks kada ne bi
umeo u svakoj prilici da na|e najboqe re{ewe!...
(Bat koraka zami{qenog ~oveka)
KAPETAN: Sinovi! Vi ste mi se upla{ili?!...
(Samo krik galeba)
Kukavice, je li vas mnogo strah?
(Krik galeba)
Bednici, imate li jezike?
GUSARI (mumlaju)

108
 KAPETAN (ogor~en): Sto mu gromova, ja izgleda nisam znao sa kim polazim na ovaj put!
Tako je – nisam znao!... Ali }e biti dobro, tako mi oluje, da vidite ko je – Xon Pipl-
foks... (Ubrzani bat koraka.) (Udaqen.) Gledajte!
GUSARI (sa u`asom): Ooooo!... Ne, kapetane!... Ne, ne!... U`as!.... (pqusak vode)
SPIKER: U tom trenutku ovaj divni ~ovek presko~i ogradu jedrewaka i voda pqusnu...
Posada polete, ali kapetana vi{e nije bilo na vodi... Bedni stra{qivci zanemeli su od
stida i straha... I to je tako trajalo dva... tri... {est... o!... devet... deset... dvanaest minu-
ta... Kapetan se nije pojavqivao iz vode... I kad su svi mislili da je kraj, i kad je verni
Sekira poleteo ka slagali{tima baruta da digne ovo smrdqivo korito u vazduh – (dir-
qivo) kad mu ve} nema najlep{eg i najsmelijeg! – u tom te{kom, dugom, jezivom trenutku
– ispliva hrabri kapetan iz vode, nose}i u zubima `enku ajkule te{ku 40 funti, i u sva-
koj ruci jo{ po sedam malih ajkula!...
GUSARI (`agor divqewa)
SPIKER: To je bio podvig dovoqan da potpuno povrati veru pokolebane posade. To je
bio podvig koji je izazvao potoke suza kod ovih hrabrih, surovih qudi... Oni pado{e na
kolena i zakle{e se najhrabrijem od hrabrih da }e ga slediti do smrti... Vetar dunu jo{
sna`nije i vitki jedrewak jo{ hitrije polete prema Kineskom moru...
(Vetar, more, muzika)
(...)

GUSARI (umiruju jedni druge)

KAPETAN: Zamislimo ovako, momci... Zamislite sada ovako...
GUSARI: Da ~ujemo, kapetane!...
KAPETAN: Da ~ujete, je l’?... (va`no) Znate {ta, momci, da se dogovorimo. Boqe da to
pitawe odmah ~uje sedmoglavi!... To je takvo pitawe, tako sam se setio... Eh, gde si sada!...
GUSARI (ohrabreni): Pa, sigurno – gde je sad? Gde si, a?
^UDOVI[TE (udaqeno): Polako, polako, evo mene!...
(Hujawe vetra. Tresak. Muzika.)
SPIKER: Neo~ekivano, kad se ba{ ne bi moglo re}i za na{e gusare da su bili sprem-
ni, izroni iz mora pred pramac broda ogromno sedmoglavo ~udovi{te!... Ne, takvo ~udo
jo{ niko ne vide na svetu!... Sedam glava quto je siktalo sa sedam vratova, plaze}i se ha-
lapqivo... (S uzdahom, bez nade.) Gusari, neka vam je sada va{ veliki kapetan na pomo}i!!!
^UDOVI[TE: [ta tra`i{ ovde, pacove?
KAPETAN: Do{ao sam da vidim {ta ima u tih tvojih sedam glava, gu{teru pijani!
^UDOVI[TE: Ima u svakoj sedam puta vi{e nego u tvojoj!
KAPETAN: Kladim se da nema!
^UDOVI[TE: Kladim se da ima!
KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku glavu da nema!
^UDOVI[TE: Kladim se u svojih sedam glava da ima!
KAPETAN: Dobro, sedmoglavi, ako pristaje{ – da ti izmerim pamet... Postavi}u ti
pitawa... Ako ne odgovori{ ta~no – ode ti svih sedam glava...
^UDOVI[TE: A ako odgovorim?!
KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave!
^UDOVI[TE: Hajde, pitaj!
KAPETAN (posle kra}e pauze): Reci ti meni ovako: reci mi – {ta je najlep{e na svetu?

109
 ^UDOVI[TE: Najlep{e na sve-
tu... Najlep{e na svetu... Najlep{e
na svetu...
GUSARI: Ne zna, ne zna, kapeta-
ne! Secite mu glavu – {ta ~ekate?!
KAPETAN: Zna{ ili ne zna{?
^UDOVI[TE: Znam! Najlep{e
na svetu je...
KAPETAN: No, zna{ ili ne
zna{?
^UDOVI[TE: Ne znam!
KAPETAN: Daj onda jednu glavu!
(Fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje)
KAPETAN: Najlep{a na svetu je
gusarska zastava!
^UDOVI[TE: Imam jo{ {est
glava, a ti samo jednu... Postavi
drugo pitawe!
KAPETAN: A sad mi reci, {ta
je – najja~e na svetu?
^UDOVI[TE: Najja~i na svetu
je slon!
KAPETAN (zbuweno): [ta re~e?
^UDOVI[TE: Slon je najja~i
na svetu!
KAPETAN: To ti je neko rekao!
^UDOVI[TE: Niko nije rekao. Daj glavu! Daj glavu, gusare!
KAPETAN: ^ekaj malo...
^UDOVI[TE: Daj glavu!
KAPETAN: Gre{ka, gu{teru! Pogre{io si! Od jednog slona ja~a su dva slona!
GUSARI (odu{evqewe)
KAPETAN: Daj jo{ jednu glavu! (fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje)
GUSARI (odu{evqewe)
^UDOVI[TE: Pitaj jo{ ne{to... Ja imam jo{ pet glava, a ti samo jednu!
KAPETAN: Evo jo{ ne{to, gu{teru!... Reci mi – {ta je najsla|e na svetu?
^UDOVI[TE: Najsla|e na svetu... Najsla|e na svetu je bundevino seme!
GUSARI (grohotan smeh)
SPIKER: Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. Iako se ne{to nije
ose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih pet-{est glava, koje su nemo}no sikta-
le sa tankih vratova!...
(Nekoliko fijuka sabqom. Muzika.)
SPIKER (odahne): Tako se, eto, zavr{io posledwi podvig hrabrog gusara Xona Pipl-
foksa, zvanog Zvono. Kada se vratio u domovinu, na~elnik Admiraliteta ponudio mu je

110
svoju }erku za `enu, veliku jahtu od japanskog drveta i orden Zlatnoga ma~a, koji je do ta-
da nosio samo jedan puk juri{ne kowice. Kapetan, dirnut ovom pa`wom, zahvali se na
velikoj sve~anosti u Londonu. Primi odlikovawe, a mladoj dami se izvini zbog svog ni-
skog porekla i nedovoqnog obrazovawa. Ne o`eni se, dakle, ve} ukrca hrabru posadu na
jahtu od japanskog drveta, i krete na put... Sun~ali su se i pecali ribe, a kada bi pqusnu-
la ki{a, povla~ili bi se u salone i re{avali ukr{tene re~i!...
GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane”)

(Odlomci)

Du{an Radovi} (1922–1984), jedan od najve}ih srpskih pi-

saca za decu. Objavio je kwige: Kapetan Xon Piplfoks, Po-
{tovana deco, Sme{ne re~i, Pri~am ti pri~u, Vukova azbu-
ka, Crni dan.

RAZGOVOR O RADIO-IGRI

 Radio-igru Kapetan Xon Piplfoks Du{ana Radovi}a mo`e{ da ~ita{, slu{a{ na ra-
diju, da slu{a{ audio-snimak – u ku}i ili u {koli. Kakav je utisak na tebe ostavio
izabrani odlomak?
 Izdvoj glavni motiv ove radio-igre. ^ime po~iwe dramska radwa u ovoj radio-igri?
Kako se odvija? Na ~emu je zasnovana? Kakva je funkcija zvu~nih efekata?
 Pro~itaj u lektiri celu radio-igru. Razmisli o wenoj kompoziciji, tj. o toku i na-
~inu odvijawa doga|aja. Kad nastaje zaplet, kad sukob likova dosti`e vrhunac, odnos-
no kulminaciju, kako nastaje obrt i kako se razre{ava dramski sukob?
 Navedi likove Radovi}eve radio-igre. Kako ih do`ivqava{, kao odva`ne i hrabre,
ili kao sme{ne smetewake? Kakvim sredstvima pisac gradi karakter pojedinih liko-
va, recimo Kapetana Xona Piplfoksa? ^ime posti`e komi~ne efekte?

ZAPAMTI
Dramski dijalog – razgovor dva ili vi{e lica. Drama se zasniva na sukobu likova.
Kroz dijalog isti~u se suprotnosti izme|u li~nosti. Li~nosti otkrivaju svoj karakter
i istovremeno kroz sukob ideja, mi{qewa i pogleda razvijaju radwu.

111
 IMAM KU]U
Imam ku}u od ivova pru}a,
Ambar – tikvu punu kukuruza,
I powavu od stotinu qeta,
Izgorila na stotinu mjesta,
Da s’ okrpi, jo{ bi nova bila,
U podrumu tri akova vina:
U jednome samo pau~ina,
U drugome samo kiselina,
U tre}emu ni|e ni{ta nema.

([aqiva lirska narodna pesma)

RAZGOVOR O PESMI

 Iznesite svoje utiske o ovoj {aqivoj narodnoj pesmi. Za{to je ona {aqiva? Je li {a-
qivo i zabavno isto? Po ~emu prepoznajete da je ovo narodna pesma? [ta je sme{no u
pesmi „Imam ku}u”? Iz kojih pojedinosti ili ~iwenica proizilazi to sme{no? Da li
proizilazi iz suprotnosti imati- nemati? Da li iz toga {to lirski subjekt tvrdi da
ne{to ima, a u stvari on nema ni{ta? [ta je u ovoj pesmi najsme{nije?

ISTRA@I!

 Koliko u ovoj pesmi ima stihova? Koliko u svakom stihu ima slogova? Stih koji sadr-
`i deset slogova, naziva se deseterac. Deseterac je stih epskih pesama.
 Na|i ne{to o smehu i sme{nome!

112
 MI[ POSEJA
PROJU
Mi{ poseja proju
Po je`evu poqu;
Narasla je proja
Mi{u do kolena,
@abi do ramena.
Mi{ sazove mobu,
Da mu po`we proju,
I zakoqe mrava –
Debeloga brava!

([aqiva narodna pesma)

RAZGOVOR O PESMI
 Za{to je sme{na narodna pesma „Mi{ poseja proju”? Na ~emu je taj smeh zasnovan? Da
li je to mo`da ne{to nestvarno ili neverovatno? A {ta je to neverovatno u ovoj pe-
smi? [ta je mogu}e a {ta nemogu}e u woj?
 Da li u ovoj pesmi prepoznajete narativni tok, iako je ona lirska? Narodni pesnik je u
woj, ipak, ispri~ao jednu neverovatnu pri~icu. Da li je mogu}e da mi{ seje proju? Ko-
liko je to je`evo poqe? Da li je mogu}e to {to je proja narasla mi{u do kolena a `abi
do ramena? Sve je to neverovatno. U kojim stihovima slika neverovatnog dolazi do vr-
hunca?

OBOGATI SVOJ RE^NIK

Objasni zna~ewa slede}ih re~i i izraza: smeh, podsmeh, osmehnuti se, zasmejati se, na-
smejati se, podsmehnuti se, smejurija, sme{no, smeh kroz suze, nasmejan, pu}i od smeha,
smehotvoran, osmeh, sme{ak.

113
 Mark Tven

TOM SOJER
Ve}ina pustolovina opisanih u romanu Tom Sojer Marka Tvena, velikog pisca ame-
ri~kog Zapada, zbiqa se dogodila. Pisac je neke do`iveo li~no a glavninu ~ine do`ivqa-
ji wegovih {kolskih drugova. I likovi ovog romana, poput Haklberija Fina, uzeti su iz
`ivota. Tom Sojer, glavni junak romana, prema svedo~anstvu samoga pisca, uzet je tako-
|e iz `ivota, ali je me{avina bitnih osobina trojice mali{ana koje je pisac pozna-
vao. U odlomku koji je pred tobom opisane su Sojerove nevoqe u {koli. U wemu se govori o
jednoj |a~koj qubavi ali i o neprimereno okrutnim vaspitnim merama koje su u suprot-
nosti sa de~jom fantazijom, wihovom igrom, `eqom za zabavom, smehom i avanturom.

(Odlomak)

Kad je Tom do{ao do male zaba~ene {kolske zgrade, on upade naglo u u~ionicu, kao
neko ko je ~asno hitao da {to pre stigne. On oka~i kapu o klin i baci se na svoje me-
sto sa usrdno{}u koja jedva ~eka da prione na rad. U~iteq, koji je bio zaseo na svom
visokom prestolu, jednoj velikoj otrcanoj naslowa~i, dremuckao je uspavan p~eliwim
brujawem de~je nauke. Tomov iznenadni prepad tr`e ga iza sna:
– Tomas Sojer!
Znao je Tom, kad ga tako prozovu punim imenom, da }e tu biti sva{ta.
– Gospo’n-u~itequ!
– Do|ider ovamo. A sad mi reci, mili moj, za{to si opet zadocnio, kao i obi~no?
Tom je taman hteo da na|e kakav la`an izgovor, kad, odjedared spazi dve plave ple-
tenice gde vise niz ne~ija le|a, a ~ija su ta le|a, to je odmah pogodio nekom elektri~-
nom qubavnom strujom; sem toga zapazio je smesta i to da je kraj one osobe bilo i jedi-
no prazno mesto na `enskoj strani u u~ionici. I on odgovori ne ~ase}i ni ~asa, kao
iz pu{ke:
– Zadr`ao sam se u razgovoru s Haklberijem Finom!
U~itequ stade pamet, srce mu prestade kucati, i on se zablenu bespomo}no. Bruja-
we od de~jeg u~ewa prekide se; u~enici su se pitali da nije ovaj bezmerno smeli kli-
nac po~em {enuo pame}u.
U~iteq izgovori:
– Ti si... ovaj... {ta si, ka`e{, u~inio?
– Zadr`ao se u razgovoru sa Haklberijem Finom!
Sad vi{e nije moglo biti ni govora o nekim pogre{no shva}enim re~ima!
– Tomase Sojere, ovako ne{to u svome `ivotu nisam ~uo, zaprepastio si me svojim
priznawem; za takvu krivicu packe lewirom ne poma`u! Skidaj kaput!

114
 I u~iteqeva mi{ica razmahala se: mlatio ga sve jednim pa drugim prutom, dok ih
nije nekoliko polomio.
Onda pade nare|ewe:
– A sad, gospodi~i}u moj, torwaj se me|u devoj~ice. I neka ti to bude opomena.
U~ionicom se pronese sitan de~ji kikot, i on kao da je sasvim o{amutio {vr}u.
Ali, ako }emo pravo, to je wega pro`imala jeza divqewa pred neznanom obo`avanom,
i luda sre}a {to mu je usud dosudio da kraj we sedne!
On sede na sam kraji~ak ~amove klupe a devoj~ica se odma~e od wega i zabaci gla-
vu. A po u~ionici opet {apat na sve strane; me|utim, Tom sedi mirno, ruke naslo-
nio na duga~ku, onisku klupu ispred sebe i zadubio se tobo`e u kwigu. Malo-pomalo
prestado{e obra}ati pa`wu na wega, i uobi~ajeno brujawe napuni zagu{qivi {kol-
ski vazduh. De~ko stade kradomice da baca pogled na devoj~icu. Ona to zapazi, pa se
napu}i i okrete mu le|a ~itav jedan minut. A kad se oprezno opet stala osvrtati,
pred wom – breskva! Ona oturi breskvu; Tom je blagim pokretom opet prima~e; opet
ona oturi, ali sa mawe `estine. Tom je strpqivo vrati gde je bila, a ona je ostavi, ne-
ka stoji gde stoji. Tom na`vrqa na svojoj tablici1: „Uzmi samo – imam ja jo{.” Devoj-
~ica pogleda na `vrqotinu, ali ne re~e ni{ta i ne dade znaka od sebe.
Sad de~ko opet stade ne{to da drqa po tablici, ali zaklonio rukom da se ne vidi
`vrqotina.
Devoj~ica se neko vreme pravila da je se ba{ ni{ta ne ti~e; ali se najzad prirod-
na qudska radoznalost wena stala ispoqavati jedva primetnim znacima. A de~ko za-
peo pa radi li, radi, i kao da uop{te ni o kome ne vodi ra~una. Devoj~ica se nadvi-
ri, nekako kao bez ikakve namere, sasvim slu~ajno, ali se de~ko pravio neve{t.
Najzad, ona popusti kao onaj ko se pokorava – pa oklevaju}i, pro{aputa:
– Daj da vidim.
Tom razotkri donekle neku nakazu od ku}e s dva zabata2 i s nekim zavrtwem od di-
ma {to je izlazio kroz oxak. A devoj~ica se malo-pomalo unese svom du{om u ovo
umetni~ko delo i zaboravi na sve drugo. A kad je rad bio gotov, ona baci jedan pogled,
pa pro{aputa:
– Silno – a sad napravi i ~oveka!
Umetnik izbaci ~oveka u predwi plan; taj ~ovek li~io je na veliki brodski ~e-
krk za utovar, koliki je bio – mogao je mirne du{e i ku}u onu da prekora~i! Ali de-
vojka nije bila neka cepidlaka; ona je bila zadovoqna tim ~udovi{tem i pro{aputa:
– Mnogo lep ~ovek – ’ajd’ sad i mene kako dolazim putem.
Tom nacrta duguqasti sat pe{~anik3, pa mu onda prikop~a pun mesec i udove kao
slamke, pa naoru`a ra{~epqene prste golemom lepezom.
Devoj~ica re~e:
– Ju, {to je to lepo, da mi je da znam da crtam.
– To je bar lako – {apnu Tom. – Ima da te nau~im.
– Zaista? A kad?
– U podne. Ide{ li ku}i na ru~ak?
– Osta}u, ako ho}e{.
– Lepo. Va`i.
– A kako ti je ime?

115
 – Beki4 Ta~er. A kako se ti zove{? Znam, znam: Tomas Sojer.
– Tako se zovem kad treba da pojedem batine. A kad sam dobar, zovem se prosto: Tom.
Zovi me: Tom, ho}e{ li?
– Ho}u.
Sad Tom opet stade `vrqati ne{to na tablici – ali je re~i sakrio od devoj~ice.
Samo, ona se ovog puta ni{ta nije libila, nego ga zamoli:
– Daj, molim te, da vidim.
Tom re~e:
– Cc! Nije to ni{ta!
– Jeste, kako da nije!
– Ka`em ti, ni{ta; a znam: nije ti ni stalo da vidi{.
– Stalo mi je, i te kako. Poka`i, molim te!
– Pri~a}e{ drugima.
– Ne}u, ka`em ti: naj-, naj-, najozbiqnije ne}u!
– Nikome i nikad, dok si `iva?
– Ne}u! Nikome i nikad! A sad pusti da vidim.
– Ama znam ja da tebi ba{ ni{ta nije stalo!
– E, kad si takav, Tome, ba{ }u za inat – i ona metnu svoju ru~icu na wegovu, te na-
stade kao neko malo ko{kawe. Tom se pravio kao da se ozbiqno odupire, ali je pola-
ko povla~io ruku, dok se najzad ne otkri{e re~i: „Ja te volim.”
– Jao, {to si bezobrazan! – i ona ga lupi `estoko po ruci, ali porumene i videlo
se ipak da se ose}a polaskana.
Stvari su uzele taj obrt, kad de~ko oseti kako ga ne~ija kobna kanxa {~epa za uvo
i kako ga ne{to stalno izdi`e. Na taj na~in prenelo ga preko ~itave u~ionice i po-
sadilo na wegovo ro|eno sedi{te, uz paqbu smeha i kikota ~itavog razreda. Onda se
u~iteq nadnese nad wim nekoliko groznih trenutaka i najzad se povu~e ka svome pre-
stolu ne rekav{i ni jedne jedine re~i. Ali mada je Tomu bridelo uvo ne mo`e gore
biti, srce mu je likovalo.

(Preveo Stanislav Vinaver)

1
Mala starinska priru~na tablica, sli~na {kolskoj tabli, po kojoj mo`e da se pi{e kao po tabli
koja staje u |a~ku torbu (prim. ur.)
2
trouglasti deo zida iznad bo~ne strane ku}e
3
sat pe{~anik – duguqasta staklena posuda, su`ena na sredini, sa peskom; po isticawu peska iz
jednog kraja u drugi meri se proteklo vreme
4
Rebeka – skra}eno Beki

116
 Mark Tven (pravo ime Semjuel Lenghorn Klemens), ame-
ri~ki pisac, rodio se u Floridi 1835. godine. Jedan je od
najve}ih pisaca za decu u svetskoj kwi`evnosti. Detiw-
stvo je proveo na obalama reke Misisipi. Bio je brodar, ko-
pa~ zlata, novinar, u~io za tipografa. Putovao je po Sred-
wem istoku i Evropi. @ivot mu je bio zanimqiv i pun pu-
stolovina. Kao pisac stekao je svetsku slavu. Wegova dela
su dokumentarna. Doga|aje nije izmi{qao ve} ih je do`i-
veo ili preuzeo iz `ivota svojih prijateqa, poznanika,
qudi koje je sretao. Veliku popularnost stekao je romanima Tom Sojer, Do`ivqaji
Haklberi Fina, @ivot na Misisipiju, a vredno pa`we je i wegovo delo Jenki na dvo-
ru kraqa Artura. Humor, koji nije uvek vedar, ~ini posebnu vrednost wegovog dela.

RAZGOVOR O TEKSTU
 U romanu Tom Sojer prikazano je mnogo doga|aja i do`ivqaja. Jedan od wih izdvojili
smo u posebnu pri~u. [ta ti se dopalo u pro~itanom odlomku iz romana, a {ta nije?
 O ~emu se govori u ovom odlomku? Izdvoj likove i analiziraj pona{awe Toma Sojera.
[ta misli{ o „vaspitnim” merama Tomovog u~iteqa?
 U odlomku su opisane neprimerene i nepedago{ke mere: {ibawe u~enika, vu~ewe za
u{i, samo zato {to se Tom sastao sa Haklberijem Finom, kome su de~aci zavideli na
slobodnom `ivotu a kog su odrasli prezirali. [ta bi promenio u pona{awu Toma So-
jera, a {ta ne? Kako je opisana qubav ozme|u wega i u~enice Rebeke? Izdvoj detaqe ko-
ji ti se u pro~itanom odlomku najvi{e dopadaju.

ZAPAMTI

Fabula – redosled zbivawa. Celokupni zbir opisanih doga|aja u nekom epskom delu,
uzro~no-posledi~no povezanih, kojima pisac saop{tava svoju temu. U kwi`evnom delu
radwa se do~arava kroz fabulu. Ona se mo`e prepri~ati. Fabula se ne sme izjedna~avati
sa si`eom, odnosno na~inom na koji je taj redosled prikazan u kwi`evnom delu. Na~in
jezi~kog i tematskog oblikovawa kwi`evne gra|e naziva se umetni~ki postupak.

117
 ENCIKLOPEDIJE
I ^ASOPISI ZA DECU
Pored saznajno-zabavnog, nau~no-popularni tekstovi imaju i informativni zadatak.
Iz enciklopedija i ~asopisa za decu izdvojena su tri takva teksta. U wima se predo~ava-
ju i saop{tavaju neki nau~ni sadr`aji. Wihova se funkcija, u skladu sa zna~ewem latin-
ske re~i informatio, svodi na obrazovno-nastavno-obave{tajnu ulogu. Iz enciklopedije Taj-
ni `ivot `ivotiwa preuzet je tekst o xinovskim mamutima, a iz lista za decu „Poli-
tikin zabavnik” izabrani su i nau~no-popularni tekstovi u kojima se te`i objektivnom
sagledavawu stvarnosti.

MAMUTI
Impozantna `ivotiwa. Mamuti
nisu bili onoliki xinovi kakvima
se ponekad zami{qaju! Naravno, naj-
krupniji su dostizali visinu od ~e-
tiri do ~etiri metra i pedeset cen-
timetara, a wihove mo}ne povijene
kqove bile su duge do tri i po metra
i te{ke od sto deset do sto trideset
kilograma. Ali {ta je to u pore|ewu
Krdo mamuta u mar{u
sa xinovskim dinosaurijama? Pri
svem tom, ovi pahidermi, pokriveni dugom ri|astom ili crnom dlakom, ~iju je glavu
nadvi{avala masna grba, imali su zastra{uju}i izgled: mora da su impresionirali na-
{e daleke pretke kada su se, pre oko deset hiqada godina, nalazili u prisustvu nekog sta-
da. Ne mo`e se govoriti o mamutu jer su nau~nici prepoznali vi{e vrsta; wihovi osta-
ci su bili otkriveni na severnoj polulopti (Evropa, Azija. Amerika i, ka jugu, u nivou
Kaspijskog mora i Bajkalskog jezera). Lovci i istra`iva~i su, sve u svemu, izvadili ma-
we ili vi{e celovite ostatke oko dvadeset pet hiqada ovih `ivotiwa. Dobro sa~uvani
fosili. Mamuti predstavqaju deo najboqe o~uvanih fosilnih `ivotiwa. Wihov nesta-
nak je, naime, sasvim skora{wi u pore|ewu sa nestankom drugih preistorijskih vrsta.
Osim toga, mnogobrojni ostaci su do nas stigli u dobrom stawu jer su ostali sa~uvani u
gigantskim prirodnim hladwa~ama kakvo je neprekidno zale|eno tlo Arktika. Tako,
umesto otisaka ili nekoliko fragmenata skeleta, nau~nici su mogli da prou~avaju krv,
ko`u, mi{i}e, dlaku i ~ak hranu ovih krupnih `ivotiwa!
Naj~uveniji me|u mamutima, onaj koji je na|en na obali Berezovke, pritoke Kolime,
reke isto~nog Sibira, imao je `eludac i ~ak `drelo jo{ puno trave i grawa! Broj mamu-
ta koji su u dobrom stawu stigli u laboratorije, vrlo je mali jer, naro~ito u Sibiru,
te{ko}e transporta su zna~ajne.

118
 MA^KA RIBOLOVAC
Stanovnici Indokine, In-
dije, Pakistana, [ri Lanke,
Sumatre i Jave ne}e nimalo da
se iznenade ako pored reke ugle-
daju veliku tigrastu ma~ku kako
motri vodu, potom ska~e u wu i
zamahom {ape izbacuje ribu u
vazduh da bi je potom u letu
{~epala zubima. S tom ma~kom
od davnina dele ribolova~ki
plen pa su i ma~ku, u nauci po-
znatu pod imenom Felis viverrina,
nazvali ma~ka ribolovac.
Tigrasta ma~ka, sive ili ma-
slinaste boje, koja mo`e da do-
stigne du`inu od 26 do 80 cen-
timetara i te`inu od 6 do 15 kilograma, u razrezima predwih {apa ima mre`astu poko-
`icu koja joj omogu}ava i da dobro pliva u vodi. Osim toga {to se sladi ve{to ulovqe-
nom ribom, u kanxama ove ma~ke na|u se i druge vodene `ivotiwice kao {to su rakovi,
bube, zmije i razni meku{ci. Ali, Felis viverrina rado se gosti i kopnenim `ivotiwama,
ponekad ~ak i ve}im od we same. Gladna, odva`an lovac, plen ma~ke je i jagwe, koza, pra-
se ~ak i pas.

ISTINE I ZABLUDE O GUSARIMA

Zahvaquju}i filmu „Pirati s Kariba” s Xonijem Depom u glavnoj ulozi, mnogi gleda-
oci misle da su saznali sve {to je zanimqivo o ovim banditima prohujalih vekova. No,
na~in wihovog prikazivawa danas uglavnom nije verodostojan. Na primer, nije ta~no da
su opqa~kano blago zakopavali u zemqu. Nije ta~no ni da su zarobqenike terali da hoda-
ju po dasci isturenoj s broda ka moru, s koje bi padali i davili se. Wihov omiqeni na-
~in mu~ewa zarobqenika bio je da ih ve`u za u`e i vuku za brodom.
Ta~no je, me|utim, da su kao znak raspoznavawa koristili crnu zastavu s lobawom i
ukr{tenim kostima. Mnogi gusari stvarno su imali drvene noge, kuke na rukama ili cr-
ne poveze preko jednog oka da bi nadoknadili izgubqeni ud ili prikrili da im nedosta-
je oko. Mnogi su nosili min|u{e, ali ne zbog lepote nego zato {to su bili ube|eni da }e
pritisak na u{ne {koqke olak{ati tegobe od morske bolesti. Sli~nu ulogu imaju i da-
na{we narukvice koje se nose da bi spre~ile mu~ninu.

119
 RAZGOVOR O TEKSTOVIMA IZ ENCIKLOPEDIJA
I ^ASOPISA ZA DECU

 Umesto li~nih pogleda na stvari i pojave, {to je svojstveno umetni~kim tekstovima,

u nau~no-popularim tekstovima objektivno se sagledavaju stvarnost i pojave. Infor-
mativnost je glavna odlika publicisti~kih tekstova. Tu komponentu imaju i enciklo-
pedijski tekstovi. Riznica ~ovekovog znawa jesu enciklopedije. One su azbu~ni ili
abecedni sintetizovani prikaz celokupnog znawa iz svih oblasti ili odre|ene stru-
ke. Mogu biti op{te i posebne. Za razliku od op{tih, kakva je, recimo, Mala enciklo-
pedija Prosveta, posebne enciklopedije su posve}ene pojedina~nim naukama, umetni~-
kim oblastima, zanimawima...
 Jedan od enciklopedijskih tekstova govori o mamutima, vrsti davno izumrlih sisara
surla{a.
 U enciklopedijama i ~asopisima za decu na popularan na~in se govori o organskoj i
neorganskoj prirodi, o ~oveku, biqnom i `ivotiwskom svetu. Pisani su nau~no-po-
pularnim stilom. Wegova primena vodi ka popularijaciji nau~nih ~iwenica, pri
opisu nau~nih otkri}a, biografija nau~nika. Nau~no-popularni stil odlikuje se po-
ja~anom upotrebom ekspresivnih sredstava. [ta jo{ doprinosi izra`ajnosti i
efektivnosti u nau~no-popularnom na~inu izra`avawa?
 [ta saop{tavaju tekstovi o ma~ki-ribolovcu a {ta onaj o gusarima?

PITALICE

Pitali zeca:
– Ima li {ta sla|e od
glavice kupusa?
A on odgovori:
– Sla|e su dve glavice.

120
Branislav Petrovi}

I RE^E
VEVERICI
VEVERAC
Kad je to rekao veverac,
duvao je stra{an severac.

Ali pre toga

zamislite me}avu
koje se i vuci boje,
i usred te lude me}ave
u maloj dupqi
wih dvoje.

Veverica i veverac...
A zamislite,
{uma huji, urla severac...

I tad je to {anô veverac.

Ali od stra{nog severca
niko nije mogao ~uti
ni vevericu
ni veverca...

121
 ERO S ONOGA SVIJETA
U {aqivoj narodoj noveli „Ero s onoga svijeta” kori{}en je postupak naporednog
predstavqawa izvornog i savremenom jeziku prilago|enog teksta. Taj postupak prvi
put je primewen u antologiji Najlep{e srpske narodne bajke (prire|iva~ Tiodor Ro-
si}, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 2002). Umesto obja{wewa nepoznatih i mawe
poznatih re~i, u tekstu su dati wihovi pravilni oblici. Da bi se sa~uvala izvor-
nost bajki, na levim i desnim marginama teksta, u napomeni IZVORNO, date su iz-
vorne re~i i obja{wewa re~i u visini reda u kojem se one pojavquju. Stvar je preokre-
nuta: u samom tekstu izbegnute su starinske, nerazumqive i nepravilne re~i, {to je
doprinelo ve}oj jasnosti teksta, a u napomenama „izvorno” sa~uvana je wihova izvor-
nost.
Izvorno
Kopao Tur~in s Turkiwom kukuruze, pa na podne otide Tur~in
da premesti* i da napoji kowa, a Turkiwa ostane odmaraju}i se u *prepne
hladu. U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog, kado!” „Bog ti pomo-
gao, kmete! A odakle si ti, kmete?” „Ja sam, kado, s onoga svijeta.” ,,Je
li Boga ti! a nijesi li vidio* tamo moga Muju, koji je umro prije ne- *vi|eo
koliko mjeseci?” „O! kako ga ne bi vidio*! On je moj prvi kom{i- *vi|eo
ja.” „Pa kako je, Boga ti? Kako `ivi?” „Vala Bogu! zdravo je, ali se
bogme dosta mu~i bez novca*: nema za {to da kupi duvana, niti ima *a{luka
~im da plati kavu u dru{tvu.” „A o}e{ li ti opet natrag? Ne bi li
mu mogao ponijeti da mu po{qem malo novaca*?” „Bi, za{to ne bi, *a{luka
ja idem sad upravo tamo.” Onda Turkiwa otr~i tamo, gdje* joj se mu` *|e
bio skinuo od vru}ine, te uzme kesu s novcima, i {togo| bude nova-
ca u woj, da Eri da ponese Muji. Ero dokopa novce, pa metne u we-
dra, pa bje`i uz potok. Tek {to Ero zamakne uz potok, al’ eto ti
Tur~ina gdje* vodi kowa da napoji, a Turkiwa te preda w’ga: „Da vi- *|e
di{, moj ~ove~e, tuda sad pro|e jedan kmet s onoga svijeta, pa ka`e
za na{ega Muju da se mu~i bez novaca*: nema za {to da kupi duvana *a{luka
niti ima ~im da plati kavu u dru{tvu; te sam mu ja dala ono nova-
ca {to je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.” A Tur~in: „Pa kud ode?
Kud ode?” A kad mu `ena ka`e da je oti{ao uz potok, onda on br`e
boqe sko~i na gola kowa, pa potjeraj*, uz potok! Kad se obazre Ero i *po}eraj
vidi Tur~ina gdje* tr~i za wim, a on onda bje`i! Kad do|e pod br- *|e
dom u jednu vodenicu, a on utr~i unutra, pa povi~e vodeni~aru:
„Bje`i, jadna ti majka! Eto Tur~ina da te posije~e; ve} daj meni tvo-
ju kapu, a na tebi moju, pa bje`i uz brdo tuda oko vodenice.” Vode-
ni~ar, vide}i Tur~ina gdje* tr~i na kowu, popla{i se, i ne imaju- *|e

122
 }i kad pitati za{to }e i kroz {to da ga posije~e, da Eri svoju kapu a Izvorno
Erinu baci na glavu, pa iznad vodenice bje`i uz brdo. Ero metne vo-
deni~arevu kapu na glavu, pa jo{ uzme malo bra{na, te se pospe, i na-
~ini se pravi vodeni~ar. Utom i Tur~in dotr~i pred vodenicu, pa
sja{e s kowa i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki ~ovek, {to je
sad tu u{ao u vodenicu?” A Ero mu ka`e: „Eno ga vidi{ gdje* ute~e uz *|e
brdo.” Onda Tur~in: „Dr`i mi, more, kowa.” Ero uzme kowa, a Tur~in
uz brdo za vodeni~arom, ovamo, onamo po bukviku. Kad ga ve} stigne i
uvati, a on: „Kamo, k...o novci, {to si prevario moju `enu, te uzeo da
ponese{ Muji na oni svijet?” Vodeni~ar se stane krstiti i snebiva-
ti: „Bog s tobom, gospodaru, ja niti sam vidio* tvoje `ene, ni Muje, ni *vi|eo
novaca.” I tako im pro|e ~itavo po sata dok se osvijeste, i vide {ta
je. Onda Tur~in potr~i na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali o}e{!
Ero uzjao kowa, pa oti{ao bez traga, a Tur~in savije {ipke, pa pje{i-
ce k `eni. Kad ga `ena opazi bez kowa, a ona povi~e: „Kamo, ~ove~e,
{ta uradi?” Veli: „Tamo woj mater! Òi si mu poslala novaca da kupi
kave i duvana, a ja sam mu poslao i kowa da ne ide pje{ice.”

RAZGOVOR O TEKSTU

 Pro~itao / pro~itala si narodnu {aqivu pri~u „Ero s onoga svijeta”. Iznesi utiske
o pro~itanom. Izdvoj glavni motiv i sporedne motive. Koji deo pri~e je na tebe osta-
vio najsna`niji utisak? [ta te je u woj oraspolo`ilo? [ta te je u woj iznenadilo?
 Koji je osnovni smisao ovoga dela? [ta se wime iskazuje? ^emu se podsmeva?
 Navedi glavne i sporedne likove. Opi{i Eru, Turkiwu i Tur~ina. [ta misli{ o
Erinim postupcima? [ta ti se u wima dopada? Koji ti je lik najsme{niji? Za{to?
[ta misli{ o lakovernosti Turkiwe i Tur~ina? ^ime opravdava{ Erine postupke?
 Prona|i naraciju, deskripciju i dijalog kao oblike pripovedawa u ovoj noveli.

ZAPAMTI
Narodna novela je pri~a s razvijenom fabulom. U woj se realno prikazuje seoski ili
gradski `ivot. Opisane situacije su sme{ne i u granicama mogu}eg, po ~emu se razliku-
ju od bajke. [aqiva novela bliska je {aqivoj pri~i, ali se od we razlikuje po ve}em bro-
ju epizoda, to jest mawih tematskih celina.

123
Vuk Milatovi}

CVR^AK
Iza{ao iz srca velikog tvorca,
Mo`da smi{qeno sazdan u nekoj pri~i;
Nepomi~nim peva glasom ~udotvorca,
Nevidqiv na stra{na snovi|ewa li~i.

Ba~en, on cvr~i na ~voru crne smr~e,

Uvek zanosno nagnut na tankoj `ici,
Gleda unaokolo kako se gr~e,
Kako snu`deni u svojoj neprilici.

Pomno u pesmi wegovoj tra`e Boga.

On cvr~i, cvr~i misle} da je to voqa
I neprolazna misao Jedinoga.

Gleda u nevidqivo i nemogu}e,

Stamen i tu`an buntovnik usred poqa:
Da li je to ponor ili uskrsnu}e?

124
 Branislav Nu{i}

KIRIJA
[ala u jednom ~inu
Uz prolog, u kojem je obja{wen dru{tveni polo`aj ni`eg dr`avnog ~inovnika i wegove po-
rodice, komi~na jedno~inka Kirija Branislava Nu{i}a relizovana je u tri slike. Izabra-
na je tre}a slika koja govori o popisu porodi~nih stvari ~ak i ode}e ~inovnikovih ~lanova
porodice, a sve zbog petomese~nog nepla}awa kirije. Nemaju}i novca ni za kiriju, ni za ba-
wu, ~inovnikova porodica pre popisa kre}e na fiktivno putovawe. Time dramski sukob
kulminira, a kako se zavr{ava, vide}e se iz pro~itanog odlomka.
(Odlomak)

LICA

Otac
Majka
Starija }er~ica
Mla|a }er~ica
Stariji sin~i}
Mla|i sin~i}
Izvr{iteq
Advokatski pisar
@andarm

III
^INOVNIK
(Sa wim ulazi jedan mladi} koji nosi portfeq pod pazuhom i jedan `andarm)
Ja sam sudski izvr{iteq. (razvija akta) Vama je poznato da se presudom Suda od 27. ju-
na ove godine O. br. 14467 vama imaju popisati stvari za du`nu petomese~nu kiriju, osta-
vqaju}i vam petnaest dana za regulisawe duga.

MAJKA
(klone o~ajno na stolici na drugoj strani)

OTAC
(te{ko uzdahne) Poznato mi je!

^INOVNIK
[ta imate dakle za popis? (uzima kofere i daje ih `andaru koji ih otvara)

125
 OTAC
Eto, to {to vidite. Cela moja imovina, koliko sam mogao za dvadeset godina slu`be u
dr`avi da ste~em, nalazi se u ova dva kofera. Ku}ni name{taj nije moj, jer dr`imo na-
me{ten stan. Eto, ta dva kofera, to nam je sve imawe. Mi smo znali da }ete vi do}i, pa
smo naro~ito skupili sve i slo`ili da vam bude pri ruci za popis.

^INOVNIK
Hvala lepo.

OTAC
Na malo.

^INOVNIK
(Popisuje stvari, koje `andarm vadi, sporazumevaju}i se sa advokatskim pisarom. Posle
sporazuma.)
Popisa}emo ovako pau{alno. Zabrawuje vam se, dakle, sve odelo, ve{ i svi ostali po-
kretni predmeti na|eni u ku}i, sem odela koje je na vama, s tim da ne smete to otu|iti.
Stvari se ostavqaju vama na ~uvawe i, za petnaest dana, ako ne reguli{ete dug za kiriju,
izlo`i}e se prodaji. Mi smo svoju du`nost svr{ili. (Potpisuje i daje mu jedan prime-
rak.) Hvala na predusretqivosti!

OTAC
Na malo, izvol’te i drugi put!

^INOVNIK
Zbogom! (Odlazi, a sa wime i ostali koji su do{li.)

MAJKA
(o~ajno) Eto ti tvoje putovawe!

OTAC
Ako, sad smo bar i tu brigu smirili, platili smo kiriju.

STARIJI
Jesu li to, tata, bili carinici?

OTAC
Jeste, du{o, pregledali su nam stvari i – sad smo pre{li granicu.

STARIJI
A ho}emo li sad daqe da putujemo?

MLA\I
Pa ho}emo, dabome!

126
 MLA\A
A kuda sad tata?

OTAC
(Sad ve} jetko, nervozno, zlobno.)
Kuda? Pa eto, deco, svr{ili smo putovawe i sad se mo`emo vratiti u Otaxbinu. Ti si
video Zemun, ti Vrawe, ti Italiju, a ti [vajcarsku. Mama je izle~ila reumatizam, a ja
sam platio kiriju. Sad smo svi zadovoqni i mo`emo se vratiti u Otaxbinu. [to }e nam
Mont Blan i Bonifacije, {to }e nam kvirinal i Lago-Ma|ore? U na{oj Otaxbini ~eka-
ju nas u bratski zagrqaj finansi, carinici, poreznici i ekzekutori. U Otaxbinu, u
Otaxbinu! Sviraj! Sviraj! (mla|i svira) Voz polazi! (On ustaje odvojen na sredini grupe,
tupo i o~ajno gledajupi preda se.)

HOR
Trupa trup
Trupa trup
Trupa trupa trup...

Zavesa

RAZGOVOR O DRAMI

 Izdvoj osnovnu temu drame. Analiziraj tok dramske radwe. Kakvu ulogu ima dijalog u
dramskom delu? ^emu doprinose opre~ni stavovi dramskih li~nosti?
 Razmisli o prirodi komike i smeha u ovoj {ali u jednom ~inu. Lica u drami su liko-
vi koji nose dramsku radwu. Nabroj likove ovog dramskog teksta.
 Odgovori kako se razvija dramska radwa u ovom komi~nom komadu, u kojem, za razliku
od sarkazma pisac, kako je jednom prilikom izjavio, ne zama~e pero u pakost.

ZAPAMTI
^in – deo dramske radwe tematsko-dramatur{ki odre|en. Deli se na scene i pojave.

127
 KREPAO KOTAO
Izmisli jedan prosti seqanin kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varo{i,
koji mu je dosta krivice uradio, i po|e jedan dan u trgovca mole}i ga:
„Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao rakijski da ne{to rakije ispe~em, a do dana-
{wega dana donije}u ti ga i dobiti na w talijer.”
Slakomi se trgovac i uzajmi mu kotao, a seqanin sedmi dan po|e k trgovcu i odnese je-
dan preko mjere mali kotli} rakijski govore}i:
„Zna{, {ta je, gospodaru?”
„[ta?”, zapita trgovac.
„Bogme se okotio tvoj kotao”, odgovori seqanin, „i evo sam ti `drijebe od wega donio,
jer je u mene `drijeban i do{ao, a ja tvojega ne}u.”
„Bravo! Bravo!”, odgovori trgovac, „po tome se vidi da si ~ovjek po{ten, fala ti!”
„Nego, molim te, gospodaru”, pridoda seqanin, „neka jo{ koji dan u mene postoji ko-
tao, jer ga onako bolesna ne mogu spraviti.”
„Dobro dakle”, odgovori mu trgovac.
Poslije desetak dana dotr~i upla{en seqanin k trgovcu, pa mu re~e:
„Gospodaru, ne zna{ nesre}e?”
„Koje?”, zapita trgovac.
„Krepao kotao.”
„Kako krepao, ni~iji sine!”, prodere se trgovac, „kako mo`e kotao krepati?”
„Eto kako”, prihvati seqanin, „{togo| se koti, vaqa i da krepa.”
I na ovaj na~in, kad trgovac potjera seqanina na sud, seqanin i u sudu dobije razlog,
i uzme veliki kotao za mali.

talijer – talir, starinski srebrni novac

RAZOVOR O PRI^I

 Pro~itao / pro~itala si {aqivu narodnu pri~u „Krepao kotao”, kakav je utisak na te-
be ostavila?
 Zna{ da kratka narodna pri~a opisuje jedan doga|aj, neku osobinu i da je zasnovana na
nesporazumu. O ~emu se pripoveda u ovoj pri~i? Na nesporazumu se zasniva i opisani
komi~ni doga|aj. Nesporazumi stvaraju komi~ne situacije. U ~emu je nesporazum? Pro-
na|i i u pri~i izdvoj komi~nu situaciju.
 Konkretna situacija je u pri~i „Krepao kotao” poslu`ila dosetqivom seqaku da do-
sko~i trgovcu zelena{u. Kakva se qudska osobina u pri~i vezuje za seqaka, a koja se
pripisuje trgovcu zelena{u?
 Kakva jezi~ka sredstva koristi narodni pripoveda~ da ismeje gramzivost trgovca-ze-
lena{a a kakva u jezi~koj karakterizaciji seqaka?
 [ta se mo`e nau~iti iz ove pri~e?

128
 VI

DEVOJKA CARA
NADMUDRILA

129
Svetislav Mandi}

AN\EO IZ MILE[EVE
Gledao sam barokne fasade na Bulevaru svetog Mihajla,
londonske mostove, i Rialto, najveli~anstveniji,
i svuda {aputah samom sebi
da si mi ti jedina istina
i da ja, zaista, po jednom velikom krugu, dohodim tvojoj lepoti.

Pronosio sam tvoj mir i tvoju qubav od Morave do Temze,

i kad sam se radovao,
i kad sam na daleke ulice kao rawena ptica pao,
nikad, nikad te, mili moj, nisam zaboravqao.

Vodile su me tvoje krupne i mirne ra{ke o~i,

i ~ega god se dotakoh, dobilo je tvoju boju
uti{anu kao limski pejza`
od `ute oranice, svele trave, kamewa, i belog oktobarskog neba.

Sad, naslowen na jedan beli prozor

oivi~en crnim ramom gradskih krovova,
slutim ne~iju ruku ohrabrewa na svom uzanom ramenu.

To mi se ti, preko stotinu daqina, sme{i{,

siroti moj An|ele iz Mile{eve.

130
 Qubi{a \oki}

BIBER^E
(ODLOMAK)
Moderna srpska drama za decu po~ela je 1954. godine u Pozori{tu „Bo{ko Buha”, izvo|e-
wem scenskih bajki Qubi{e \oki}a U cara Trojana kozje u{i i Biber~e. Odlomak iz dra-
me Biber~e preuzet je iz wegove kwige Pozori{ne bajke, objavqene u Beogradu, 1981. godine.
Scenska bajka od tada predstavqa glavnu dramsku vrstu u repertoarskoj orijentaciji po-
zori{ta za decu. Oslobo|ena je pou~nosti, naivnosti i izve{ta~enosti. Biber~e, pozo-
ri{ni komad za decu u ~etiri ~ina sa prologom i epilogom, inspirisan je srpskom narodnom
bajkom Biber~e. Drama Biber~e Qubi{e \oki}a pisana je po ugledu na istoimenu srpsku
narodnu bajku. Od we se razlikuje jer je pisana u stihovima, u formi dijaloga, to jest raz-
govora vi{e lica u dramskom tekstu. Iz drame Biber~e uzete su peta i {esta scena iz dru-
gog ~ina. U wima se kroz dramski dijalog kazuje o borbi Biber~eta, glavnog junaka drame, sa
alom.

LICA

PRIPOVEDA^
MAJKA
BIBER^E
DOBRI[A, wegov drug
SVADI[A, wegov drug
STOGODAN, starac iz sela
CARICA
DIVNA, wena k}i
VITEZ STRAHA
PRINC KUKAVI^KI
ZVEZDAN, nau~nik na dvoru
GRDILO, ugledni dvoranin
TUWO, wegov sluga
STRA@AR
DVORANI, PRINCEZE
Doga|a se u vreme kada su postojale
ale.

ala – neman, a`daja, pro`drqivo bi}e

131
PRIPOVEDA^

Glas po celom selu za tili ~as pu~e:

„Po{ao Biber~e s alom da se tu~e!”
Od velikog ~uda krstile se babe
a starcima noge drhtale su slabe.
Majci, u tom ~asu, svako be{e odan:
svi su je te{ili. A deda Stogodan?
Suze su mu lile kao ki{ne kapi:
„Jadna li je glava kad pamet izlapi” –
pri~ao je sebi uvek iz po~etka
i ~upao bradu – a ve} be{e retka.

I tako su oni osetqivi, meki,

plakali, drhtali. Pa ipak su neki
sa~uvali hrabrost i prisustvo duha.
Mada je sve do{lo naglo, iznebuha,
odlu~i{e brzo: na|imo ga smesta!
U poteru po|e, sigurno, wih – dvesta.
I do prvog mraka, ba{ dan kada minu,
sve su pretra`ili, celu okolinu,
al’ od Biber~eta ni traga ni glasa
pa se pomiri{e da mu nema spasa.

Za to vreme on je odmakao drumom,

pro{ao kroz poqe. Kad be{e pred {umom,
zastade odjednom jer ga nemir ta~e:
„Da li da se vratim? Znam, sad mama pla~e.
Kao da je vidim. I tu suzu wenu.
Da se vratim? Moram.” I ve} se okrenu,
ali ne{to noge kao da mu sveza:
„^uj, ako se vrati{, umre}e princeza.”
Ova ga misao najedanput tr`e.
Pogleda na {umu i krenu jo{ br`e.

Dok je prolazio, `ivotiwe mnoge

od ~uda, od straha, sko~i{e na noge.
Lav prete}i riknu: „[ta sad ovo zna~i?”
Al’ mu jedan ze~i} odmah protuma~i:
„To Biber~e ide na dvoboj sa alom!”
„Pustite ga onda. Sa takvom budalom
{aliti se nije” – progun|a lav zeki
i opet zadrema. Ipak se, poneki,
ohrabri{e malo pa si|o{e na put.
Ze~i} ga, od miqa, povu~e za kaput.

132
 Veverica jedna mahnula mu repom.
[eva ga pozdravi svojom pesmom lepom.
Medved mu ponudi sa}e puno meda.
Umiqata srna ne`no ga pogleda.
Detli} ga pozdravi kuckawem po kori.
Osmehom Biber~e wima odgovori
pa opet, `ure}i, po|e svome ciqu.
Zec ga je pratio skoro celu miqu.
A za to se vreme u carstvu dalekom
de{avalo ovo, kao u snu nekom
stra{nom: stazom, koja na jezero vodi,
i{la je princeza. Ako se dogodi
da Biber~e mo`da zakasni, ne stigne
a drugi se junak ne na|e da digne
svoj ma~ na a`daju? Il’ od svakog ma~a
ako ona bude ve{tija i ja~a? –
{ta }e onda biti s junacima na{im?
Ne znam, vide}emo. Pomalo se pla{im.

II ^IN
Na obali jezera. Dopire tu`na pesma koja postaje sve ja~a:
Na srce nam tuga pala:
`rtvu tra`i stra{na ala.
Nema nikog da nas brani
od a`daje, od nemani.
(...)

V SCENA
Biber~e, Divna
BIBER^E (dolazi, spazi Divnu)
Gle, to neko jeca! [ta vas na pla~ goni?
DIVNA
Ne pitaj me. [to pre odavde se skloni.
BIBER^E
Da se sklonim? Za{to?
DIVNA
Idi, jo{ si dete. Ovde je opasno.
BIBER^E
[to vi ne idete?

133
DIVNA
Meni nema spasa.
BIBER^E
A ko vam to preti?
DIVNA
Boqe me ne pitaj. Ja moram umreti.
BIBER^E
Govorite sa mnom kao s drugom znanim.
Ako pomo} treba – ja }u da vas branim.
DIVNA
Hrabar si, al’ snaga nedostaje tebi:
tvoja pomo} meni koristila ne bi.
BIBER^E
Ka`ite mi ipak {ta vas tako pla{i,
{to ste sami, gde su prijateqi va{i.
DIVNA
U ovom jezeru `ivi ala kleta –
jad za celo carstvo. Godina je peta
kako svakog dana po devojku i{te
ta svirepa neman, stra{no ~udovi{te.
]ute jadni qudi, obuzeti stravom.
Ve} devojke mnoge platile su glavom.
I meni }e `ivot uskoro da svene:
sad se javqa ala a red je na mene.
BIBER^E
Ja wu ba{ i tra`im.
DIVNA
To jo{ nije bilo!
Pri|i bli`e.
Glavu stavi mi na krilo. (Biber~e klekne pored we i stavi joj glavu na krilo.)
Kako se ti zove{?
BIBER^E
Biber~e.
DIVNA
Gle, ~uda!
Zato {to si mali – sigurno otuda?
BIBER^E
A vi kako?
DIVNA
Divna.
BIBER^E
Va{ kum ima dara:
dao vam je ime {to vam odgovara. (Zafiju~e. Divna se trgne.)
Pevajte!

134
 DIVNA
Ne mogu.
BIBER^E
Kog se pesma takne,
tome }e sà srca odmah bol da lakne.
DIVNA (boja`qivo peva)
„Pred alom drhti ceo grad.
Te{ki se svili dani.
Najednom do|e junak mlad
od ale da nas brani... (seva, fiju~e vetar)
Odlu~no na wu trgnu ma~,
mada je mnogo ve}a.
Tako zauvek pro|e pla~
i opet sinu sre}a...” (Uz sevawe i sna`an zvi`duk vetra, pojavquje se ala.
Divna, koja je primeti, zanemi od straha.)
BIBER^E
Zna~i da se junak osvetio ali?
[ta je posle bilo? Zbog ~ega ste stali? (Pogleda Divnu. Vidi weno prepla{eno lice.
Prati wen pogled i primeti alu. Sko~i, vadi ma~ i krene prema woj. Divna vrisne.)

VI SCENA
Ala, Biber~e, Divna
BIBER^E (povla~i se ispred ale)
E, ne}e{!... (smeh ale)
DIVNA
Biber~e, pazi!
BIBER^E (povla~i se)
Ne}e{, vala!... (ala ga rani u ruku)
DIVNA
Oh, gotov je!
BIBER^E
Ruka!
DIVNA (pokrije lice rukama)
Poje{}e ga ala.
BIBER^E (uzima ma~ u drugu ruku)
Sad se ~uvaj! (napada, ala se brani)
A sad?... Ne poma`u zubi... Evo ti jo{ jednom!...
DIVNA
Glavu joj odrubi!
BIBER^E
U redu. Gledajte: ve} joj glava pada. (zamahuje ma~em)
Jednom... dvaput... triput... levo... desno... sada! (probada alu)

135
 RAZGOVOR O DRAMSKOM TEKSTU

 U drami Biber~e kazuje se o juna{tvu glavnog junaka i osloba|awu princeze. Kakav uti-
sak je na tebe ostavio junakov podvig? Dramski sukob razre{ava se re{avawem proble-
ma kroz pobedu glavnog junaka i wegovom `enidbom sa carskom k}erkom. Uporedi dra-
mu i srpsku narodnu bajku Biber~e. Pored razlika u sadr`aju, po ~emu se jo{ razliku-
ju?
 Izdvoj bajkovne elemente u drami Biber~e. Navedi dramske elemente u narodnoj bajci
Biber~e.
 Ko je glavni junak drame? Navedi pozitivne i negativne likove u drami. ^ime se odli-
kuje princeza?
 De{avawa u drami odvijaju se kroz razli~ita shvatawa i postupke lica koja u drami
razgovaraju. Istra`i u kojoj meri dijalozi karakterolo{ki odre|uju dramske likove u
pro~itanom odlomku drame Biber~e.
 Deo dramske radwe koji se odvija na jednom mestu naziva se slika. A {ta je ~in?

ZAPAMTI
Dramska radwa – niz me|usobno povezanih doga|aja i zbivawa, od nekog po~etka pre-
ma nekom zavr{etku. Dramska radwa se razvija po etapama, od ekspozicije (uvoda), pre-
ko zapleta, kulminacije, peripetije do raspleta. Odvija se kroz razgovor dva ili vi{e
likova i isticawe suprotnosti me|u likovima.

136
 OBREDNE NARODNE
KALENDARSKE PESME
Obrednom i obi~ajnom kalendaru primerene su pesme koje se pevaju, koledarske, izme-
|u ostalih. Te pesme od kolede pevaju se pred Bo`i}. Pevaju ih momci kole|ani, uz pri-
pev „koledo”. Koledarskim pesmama se priziva plodnost, ra|awe i novi `ivotni ci-
klus.
Magijska svojstva imaju dodolske pesme koje se pevaju u su{nim danima radi priziva-
wa ki{e. Devojke, kad je su{a, idu od ku}e do ku}e, pevaju obredene pesme i igraju ne bi
li prizvale ki{u. Jedna od wih – dodola, oki}ena je travom i cve}em. Ona pred ku}om
igra a ostale devojke pevaju, sve dok dodolu ko od uku}ana ne polije vodom, radi izaziva-
wa ki{e.
Narodni obi~ajni kalendar upotpuwuju i kraqi~ke pesme. Obredne povorke „kraqi-
ca” nisu ni{ta drugo do zamena za paganski praznik rusalki, paganskih sve~anosti koje
su imale ciq da otklone {teto~instvo rusalki. Prema Vukovom opisu, o Trojicama, le-
po obu~ene i naki}ene devojke idu od ku}e te pevaju i igraju. Jedna me|u wima je kraqi-
ca, druga kraq, tre}a barjaktar, a ~etvrta dvorkiwa. Kraqi~ke pesme se pevaju uz stihov-
na ponavqawa i dodavawe refrena „qeqo”.

PRED KAD IDU

KU]OM, PREKO
KAD IGRA SELA
DODOLA Mi idemo preko sela,
oj dodo, oj dodole!
Molimo se vi{wem Bogu a oblaci preko neba,
îj dodo, oj dodole! oj dodo, oj dodole!
da udari rosna ki{a, A mi br`e, oblak br`e,
îj dodo, oj dodole! oj dodo, oj dodole!
da porosi na{a poqa, Oblaci nas preteko{e,
îj dodo, oj dodole! oj dodo, oj dodole!
i {enicu ozimicu, @ito vino porosi{e,
îj dodo, oj dodole! oj dodo, oj dodole!
i dva pera kukuruza,
îj dodo, oj dodole! (Dodolska narodna pesma)

137
 \AKU
Ovde nama ka`u
\a~e samou~e:
samo kwigu u~i.
MI IDEMO, Wemu kwiga ka`e:
kowa da ne ja{e,
KOLEDO sabqu da ne pa{e,
vina da ne pije,
dragu da ne qubi!
Mi idemo, koledo, To \a~e ne slu{a
mi idemo, koledari, {to mu kwiga ka`e:
od istoka, koledo, vi{e kowa ja{e,
od zapada, koledari, boqu sabqu pa{e,
i nosimo, koledo, ve}ma vino pije,
i nosimo, koledari, ve}ma dragu qubi.
va{im goram, koledo,
i wivama, koledari, (Kraqi~ka narodna pesma)
plodno qeto, koledo,
plodno qeto, koledari,
va{em domu, koledo,
va{em domu, koledari,
zdravqe i sre}u, koledo,
i veseqe, koledari;
va{im stadam, koledo,
dobre pa{e, koledari;
va{im wivam, koledo,
te{ko klasje, koledari.

(Koledarska narodna pesma)

STARCU
Kad u crkvu ide,
`ubori mu brada
kao `uborika;
kad iz crkve ide,
miri{e mu du{a
kao ran’ bosiqak.

(Kraqi~ka narodna pesma)

138
NA CVIJETI,
NA RANILU
Poranile devojke,
Jelo le, Jelo, dobra devojko!
Poranile na vodu,
Jelo le, Jelo, dobra devojko!
Al na vodi jelen~e,
Jelo le, Jelo, dobra devojko!
Rogom vodu mu}a{e,
Jelo le, Jelo, dobra devojko!
A o~ima bistra{e,
Jelo le, Jelo, dobra devojko!

\UR\EVSKA
PESMA
Majka ho}e \ura da okupa;
majka ho}e, a seje ne dadu:
„Nemoj, majko, \ura da okupa{ –
mi smo \uru devet milih seja,
mi }emo ga suzam okupati!”

Majka ho}e \ura da obu~e;

majka ho}e, a seje ne dadu:
„Nemoj, majko, \ura da obu~e{ –
mi smo \uru devet milih seja,
mi }emo ga u rukav obu}i!”

Majka ho}e \ura da opa{e;

majka ho}e, a seje ne dadu:
„Nemoj, majko, \ura da opa{e{ –
Mi smo \uru devet milih seja,
mi }emo ga kosom opasati!”

139
 RAZGOVOR O PESMAMA

 Za{to se obredne narodne pesme izdvajaju u posebnu celinu? Kako se, prema onome o ~e-
mu se u wima kazuje, dele?
 Obredne narodne lirske pesme vezane su za stare svetkovine, pojedina godi{wa doba i
narodni kalendar. [ta obredom wegovi u~esnici `ele da postignu? Obred je pra}en
igrom i pesmom. Kakva je uloga igre i pesme u wemu?
 Obredi su pra}eni i verovawem u ~udotvorno dejstvo re~i. [ta zna{ o basmi, bajali-
ci i gatki?
 Izdvoj pesme vezane za stare religijske predstave obo`avawa sunca, zemqe i plodno-
sti. Grupi{i one koje imaju i izvesne hri{}anske dodatke, gde dolazi do pro`imawa
paganskog i hri{}anskog.
 Zna{ da se obredne pesme dele na kalendarsko-obredne i porodi~no-obredne. Prve su
vezane za cikluse smene godi{wih doba. Rasporedi prema narodnom obrednom kalenda-
ru pesme. Kad se pevaju koledarske, lazari~ke, kraqi~ke i dodolske pesme? Druge su ve-
zane za doga|awa u qudskom `ivotu od ro|ewa do smrti. Prona|i pesme vezane za kalen-
dar ~ovekovog `ivota. Pomo}i }e ti ako pro~ita{ ono {to pi{e u rubrici „Saznaj”.

SAZNAJ
Obi~ajne pesme – vezane su za najva`nije doga|aje u qudskom `ivotu: ro|ewe, `enid-
bu, udaju i smrt. U wima se ponavqa prirodni `ivotni ciklus: uspavanke za podizawe
deteta, `enidbeno-udadbene za svadbene obi~aje, tu`balice za smrt.

PITALICE

Pitali mi{a:
– Ima li mnogo ma~aka na sve-
tu?
A on odgovori:
– Meni je mnogo i jedna.

140
 Gustav [vab

PRI^E IZ KLASI^NE STARINE

Mit je gr~ka re~ koja ozna~ava pri~u i predawe. Vi{e me|usobno povezanih mitova ~i-
ni mitologiju. Svaki narod ima svoja predawa a to zna~i i svoju mitologiju. Mo`e se ta-
ko govoriti o slovenskoj, germanskoj i sli~nim mitologijama ali i o gr~koj, srpskoj, ruskoj
ili mitologiji kakvog drugog naroda. Gustav [vab, nema~ki kwi`evnik, veliki je poznava-
lac gr~kog mita. Gr~ki mitovi utkani su u sve pore evropske kulture i civilizacije. Mi-
tolo{ki tekstovi sadr`e religiozne predstave bogova i qudi. U toj vrsti tekstova na
popularan, zabavan i pou~an na~in iznosi se istorija bogova, wihov nastanak, kao i posta-
nak ~oveka i sveta pod dejstvom bogova. Pisani su pristupa~no i popularno, a imaju i ve-
liki umetni~ki zna~aj. [vab je u kwizi Pri~e iz klasi~ne starine dao nenadma{ne obra-
de starogr~kih mitova, predawa o bogovima i herojima anti~kog sveta. Iz te kwige uzeti
su tekstovi o Prometeju, Sizifu i Tantalu.

PROMETEJ
Nebo i Zemqa behu stvoreni. More se talasalo i ribe se pra}a-
kale u wemu. Vazduhom su pevale krilate ptice. Na Zemqi je sve
bujalo od `ivota, ali je jo{ nedostajalo jedno bi}e koje bi bilo sa-
zdano da se duh u wemu mo`e nastaniti i kroz wega vladati svetom.
Tada stupi na Zemqu Prometej, potomak starog bo`anskog roda ko-
ga je Zevs svrgnuo s prestola. On je dobro znao da u zemqi spava nebesko
seme. Stoga od ilova~e izvaja lik gospodara sveta, po uzoru na bogove.
Da bi taj svoj komad zemqe o`iveo, on od du{a svih `ivotiwa uze do-
bre i lo{e osobine i zatvori ih u grudi ~oveka. Atena, bogiwa mu-
drosti, zadivi se stvarala~kom delu Titanovog sina i podari tom
napola o`ivelom liku bo`anski dah. Tako postado{e prvi qudi, i oni uskoro nastani-
{e Zemqu.
Qudi dugo nisu znali da se slu`e svojim udovima, gledali su a nisu videli, slu{ali
su a nisu ~uli. Tumarali su svetom i sve {to su ~inili bilo je besmisleno. Boravili su
pod zemqom, u mra~nim pe}inama, ne raspoznaju}i ni zimu, ni prole}e, ni plodovima
bogato leto.
Tada se Prometej sa`ali na svoja stvorewa. On ih nau~i da posmatraju izlazak i zala-
zak zvezda, izmisli im ve{tinu brojawa i pismo. Nau~i ih da upre`u `ivotiwe i da ih
koriste u svom radu, uputi ih da izrade ~amac i jedra za plovidbu. Pobrinuo se on i za
ostale potrebe qudi. Uputi ih u tajne le~ewa, nau~i ih ve{tini predskazivawa, tuma~e-
wu znamewa i snova. Pokaza im kako se iz zemqe dobija gvo`|e, srebro i zlato. Uputi ih
na sve blagodeti i uvede ih u sve ve{tine `ivota.
Na Nebu je vladao sa svojom decom Zevs, koji je li{io prestola svoga oca Krona.

141
 Sada novi bogovi obrati{e pa`wu na tek nastao qudski rod. Za za{titu koju su hteli
da mu pru`e, zahtevali su po{tovawe. Stoga odr`a{e skup smrtnika i besmrtnika, na
kome su odre|ena prava i du`nosti qudi. Na tom skupu pojavi se Prometej da se pobrine
da bogovi ne nametnu qudima suvi{e te{ke obaveze. Mudrost navede Titanovog sina da
prevari bogove. On zakla velikog bika i od raskomadane `ivotiwe napravi dve gomile:
na jednu stavi meso i utrobu dok na drugu, ve}u, stavi gole kosti uvijene u loj. Ali, Zevs,
sveznaju}i otac bogova, prozre wegovu prevaru i re~e:
– Sine Japetov, presvetli kraqu, dobri prijatequ, kako si to nejednako podelio?
Prometej pomisli da ga je prevario, obradova se i re~e:
– Svetli Zevse, najve}i me|u bogovima, izaberi deo za kojim ti srce najvi{e `udi!
Zevs se razquti, i rukama dohvati beli loj. Kad ga skide i spazi gole kosti, napravi se
kao da je tek sada otkrio prevaru, pa qutito re~e:
– Vidim, dragi moj, Japetov sine, da jo{ nisi zaboravio ve{tinu varawa.
Zevs odlu~i da se Prometeju zbog wegove prevare osveti, pa qudima uskrati posledwi
dar koji im je bio potreban – vatru. Ali je i za to lukavi sin Japetov imao re{ewe. On
uze dugu stabqiku gorostasne trske, pribli`i se s wom Sun~anim kolima, i stavi je u va-
tru {to tiwa. S tim si|e on na zemqu, i ubrzo zaplamti prva loma~a prema nebu. U du-
bini du{e zabole Zevsa Gromovnika kad vide kako se kod qudi visoko di`e odsjaj vatre
i smisli im odmah novo zlo.
Bog vatre Hefest, nebeski kova~, morao mu je napraviti varqiv lik lepe devojke. Sa-
ma Atena, koja je bila zavidna Prometeju, ogrne devojku belom haqinom i velom koji de-
vojka rukama razdvoji, oven~a joj glavu sve`im cve}em i zlatnom trakom. Hermes, glasnik
bogova, morao je tom qupkom liku podariti dar govora, a Afrodita dra`i. Tako Zevs, u
obliku dobra, stvori zlo i nazva ga Pandora, {to zna~i „sveobdarena” jer je svaki od be-
smrtnika devojci dao za qude zlokoban dar. Potom Hermes odvede devojku na Zemqu, gde
su qudi {etali zajedno sa bogovima. Svi su se oni jednako divili tom prelepom liku.
Ali ona po|e Epimeteju, bezazlenom Prometejevom bratu, da mu preda Zevsov dar. Ia-
ko ga je brat upozoravao da nikada ne primi dar od olimpskog Zevsa da se qudima time ne
desi kakvo zlo, Epimetej, s rado{}u, primi lepu devojku i oseti zlo tek kada ga je sna{lo.
Jer je ta `ena u rukama nosila svoj dar, zlatnu kutiju sa poklopcem. Do{av{i do Epime-
teja, ona di`e poklopac i iz we odmah izlete{e sva zla namewena qudima. Samo jedno do-
bro ostalo je skriveno na samom dnu kutije – nada. Na znak bo`anskog oca, Pandora za-
tvori poklopac pre nego {to je nada mogla da izleti. Beda je, u svim oblicima prepla-
vila zemqu, vazduh i mora. Bolesti su obilazile qude dawu i no}u, a smrt je sada ubrzala
svoje korake.Tada se Zevs okrenu protiv Prometeja. Preda ga Hefestu i wegovim slugama
Kratosu i Biji (sili i nasiqu) da ga odvuku u skitske pustiwe i tamo ga neraskidivim
lancima prikuju za strmu stenu planine Kavkaza. Nerado je Hefest izvr{io nalog svoga
oca. Uz re~i pune saose}awa i pod grdwama surovih slugu, on pusti da oni izvr{e gro-
zno delo.
Tako je Prometej od sada morao da visi uspravqen na steni, bez sna i mogu}nosti da
ikad savije umorno koleno.
– Mnogo }e{ uzaludno i tu`no uzdisati – re~e mu Hefest – jer je Zevs neumoqiv, a tvr-
da su srca svi oni koji su odnedavno prigrabili vlast.
Premda je glasno uzdisao i za svedoke svojih muka pozivao vetar, reke, izvore i mor-
ske talase, staramajku Zemqu i Sun~ani krug, Prometej nije hteo da moli za milost.
Zevs okovanom Prometeju posla jednog orla koji je svakodnevno kqucao wegovu jetru,
koja bi uvek ponovo izrastala. Ovo mu~ewe nije smelo da prestane sve dotle dok se ne po-
javi onaj koji bi hteo da ga u smrti zameni.
Najzad, Prometeju svanu dan izbavqewa. Nai|e Herakle na putu ka Hesperidama i spa-
zi bo`anskog unuka kako visi na Kavkazu i kako orao, sede}i na Prometejevim kolenima,

142
kquca wegovu utrobu. Tada on odlo`i toqagu i lavqe krzno, zape luk, odape strelu i obo-
ri stra{nu pticu s mu~enikove jetre. Zatim mu raskinu okove i povede ga sa sobom. Ali,
da bi se ispunio uslov kraqa bogova, on mesto Prometeja postavi besmrtnog kentaura Hi-
rona. Da Zevsova presuda, prema kojoj je Prometej imao du`e vremena da ostane na toj ste-
ni, ipak ne bi ostala neizvr{ena, morao je stalno nositi jedan gvozdeni prsten na kome
se nalazio kamen~i} kavkaske stene.
Tako se Zevs mogao pohvaliti da je wegov neprijateq jo{ uvek prikovan za Kavkaz.

SIZIF
Sizif, sin Eolov, najlukaviji od svih smrtnika,
sagradio je veli~anstveni grad Korint na uzanoj pre-
vlaci izme|u dve zemqe i prvi u wemu vladao.
Kada je Zevs oteo Eginu, Sizif ga iz koristoqubqa
oda ocu otete devojke, re~nom bogu Asopu, zatra`iv-
{i mu zauzvrat izvor u korintskoj tvr|avi. Asop za-
ista u~ini da iz stene pote~e ~uveni izvor Pirena.
Zevs odlu~i da izdajnika kazni i posla k wemu boga
smrti Tanata. Sizif ga okuje ~vrstim okovima tako
da na Zemqi niko nije mogao da umre dok nije do{ao
bog Arej i oslobodio Tanata, koji Sizifa odvede u
podzemni svet. Sizif je naredio svojoj `eni da ne
prinosi za wega `rtvu za upokojene. Zbog toga se Had
i Persefona naqute i dopuste Sizifu da se vrati na
gorwi svet da bi svoju nemarnu `enu opomenuo. Po-
begav{i tako iz carstva seni, on i ne pomisli da se
vrati dole, ve} nastavi sa zemaqskim u`icima.
Dok se tako sede}i za bogatom trpezom radovao uspeloj prevari, do|e bog smrti Tanat
i neumoqivo ga odvu~e u podzemni svet. Tamo ga sti`e ve~na kazna, po kojoj je morao da
jedan te{ki mramorni kamen, odupiru}i se rukama i nogama, iz ravnice uzvaqa na bre-
`uqak. Kada bi pomislio da ga je dovaqao do vrha, kamen bi se okrenuo, i opet skotrqao
nani`e. Tako je jadni prestupnik morao stalno iznova da vaqa stenu uz brdo a niz telo
mu je tekao hladan znoj.

TANTAL
Tantal, sin Zevsov, kraqevao je u Sipilosu, u Lidiji, i bio bogat i slavan. Ako su
olimpski bogovi ikada po{tovali nekog smrtnog ~oveka, bio je onda to Tantal. Zbog we-
govog visokog porekla, oni ga udostoji{e svojim prisnim prijateqstvom. Smeo je da se-
di za Zevsovom trpezom i da slu{a razgovor besmrtnika. Ali wegova qudska ta{tina ni-
je mogla da podnese tu nadzemaqsku sre}u i on po~e da na razne na~ine vre|a bogove.

143
Smrtnicima je odavao wihove tajne, sa wihove trpeze uzimao ambroziju i nektar te ih
delio svojim drugarima na Zemqi. Sakrio je jednog divnog zlatnog psa, koga je neko dru-
gi ukrao iz Zevsovog hrama na Kritu, i kada ga je Zevs zatra`io natrag, on je pod zakle-
tvom porekao da ga je ikad primio.
Najzad Tantal iz obesti pozva bogove u goste. Da bi ispitao wihovo sveznawe, dade za-
klati ro|enog sina Pelopsa i spremi im ga za jelo. Samo je Demetra, obuzeta tu`nim mi-
slima zbog svoje otete k}erke Persefone, pojela deo tog u`asnog jela, dok su ostali bogo-
vi primetili tu strahotu. Raskomadano de~akovo telo baci{e u kotao, a mojra Kloto iz-
vadi iz kotla jo{ lep{eg de~aka nego {to je bio.
Tantal je bio prevr{io meru svojih zlo~ina, pa ga bogovi baci{e u podzemni svet da
tamo trpi te{ke muke. Stajao je usred jezera, voda mu je poigravala oko samog podbratka,
a on je trpeo u`asnu `e|. Nikada nije mogao da dohvati vodu, koja mu je bila tako blizu.
Kad bi se sagnuo da `udno prinese usta vodi, ona bi pred wim presahnula i tamno dno
pojavilo bi se pod wegovim nogama. Uz `e|, Tantal je trepeo i u`asnu glad. Iza wega, na
obali jezera, rasle su divne vo}ke, savijaju}i grane nad wim. Kada bi posegnuo za wima,
iznenadni olujni vetar podigao bi grane visoko pod oblake. Ovim mukama pridru`io se
i samrtni strah, jer mu je nad glavom visila velika stena i pretila da se na wega sru{i.
Tako je bezbo`nom Tantalu dosu|eno trostruko mu~ewe u podzemnom svetu, koje se nika-
da nije zavr{ilo.

RAZGOVOR O GR^KOM MITU

 Na planini Olim boravi{te je bogova. Zevs je najmo}niji i najslavniji me|u wima.

Gospodar je neba i Zemqe. Gr~ki mit poznaje nebeska bo`anstva, bo`anstva nad voda-
ma, bo`anstva podzemnog sveta i bo`anstva drugoga reda. Izme|u bogova i qudi su He-
roji. Oni su polubogovi jer imaju bo`ansko poreklo.
 Pro~itao / pro~itala si tekstove o Prometeju, Sizifu i Tantalu. [ta ti se u wima
dopada? Prometej je najve}i prijateq qudi me|u bogovima, ukrao je s neba vatru i do-
neo je qudima. Zevs ga je za kaznu prikovao za stenu na Kakvazu, gde mu je orao kquvao je-
tru. Oslobodio ga je Herakle. [ta su glavne odlike Sizifa i Tantala?
 Po ~emu se mitolo{ki tekstovi razlikuju od ostalih kwi`evnih tekstova?
 Navedi razliku izme|u jednog nau~no-popularnog i mitolo{kog teksta.
 O ~emu se govori u nau~no-popularnim a o ~emu u mitolo{kim tekstovima?
 Navedi ime najve}eg gr~kog bo`anstva, boga neba i Zemqe, oluje i muwe, mitskog oca
bogova i qudi!
 Da li se gr~ki bogovi me{aju u poslove qudi?
 U kojem je dramskom delu obra|en mit o Prometeju?
 Za{to je Zevsov sin Tantal osu|en na ve~ne muke gladi i `e|i? Kakva je nedela ~inio?
Opi{i Tantalove muke!
 Za{to je ka`wen Sizif, sin Eola – bo`anstva drugoga reda? Opi{i kaznu kojom je ka-
`wen! [ta je to Sizifov posao?

144
 VOJEVAO BELI VIDE
U obredne narodne lirske pesme, poznato ti je, spada i pesma „Vojevao Beli Vide”. Ona je,
kao i druge koledarske pesme vezana za kult ra|awa i plodnosti. Peva se pred Bo`i}, uo~i
nove godine. Magijskim koledarskim radwama odgoni se zima, priziva sunce i plodnost.
U prvom stihu pesme postoji pripev koledo. On se ponavqa u svim stihovima a na latin-
skom ozna~ava sunce i kolo. Kod na{eg naroda on je u funkciji ra|awa mladog boga.

Vojevao Beli Vide, koledo! oko dvora Vidojeva!”

tri godine s kleti Turci, Kad izi|e verna quba:
a ~etiri s crni Ugri. kowi mu se kopitaju –
Kada Vide s vojske do|e, raduju se gospodaru
sede Vide da ve~era. da je skoro s vojske do{o;
Stade gromot, stade tropot i golubi s krilma biju –
oko dvora Vidojeva. raduju se gospodaru
Al’ govori Beli Vide: da je skoro s vojske do{o.
„Izi|, qubo, te pogledaj
{ta je gromot, {ta je tropot (Koledarska pesma)

RAZGOVOR O PESMI
 S kakvim ciqem se pevaju obredne narodne pesme?
 U imenu Belog Vida skriveno je starosrpsko verovawe u boga Vida. Saznaj vi{e o ovom
bo`anstvu svetlosti. Koji se srpski narodni praznik vezuje za ovo bo`anstvo? Kakav
se istorijski doga|aj desio na dan svetkovawa wegovog imena?
 [ta ti se dopalo u pesmi „Vojevao Beli Vide”? O ~emu se u woj kazuje? Izdvoj pesni~-
ke slike.
 Za{to se u pesmi ponavqa pripev koledo? Kult plodnosti, svetlosti i sunca u funk-
ciji je novog `ivota. [ta personifikuje Beli Vid?
 Kako narodni peva~ gradi portret ovoga mladoga junaka? On je oli~ewe svetlosti, sun-
ca i mladoga boga. [ta svetlo{}u i slikom mladog ratnika narodni peva~ odgoni?

145
DJEVOJKA CARA NADMUDRILA
Izvorno
Jedan siromah `ivqa{e u jednoj pe}ini i nema{e ni{ta do jednu k}er*, *{}er
koja bija{e mnogo mudra i i|a{e svuda u pro{wu, pa i oca svog u~a{e ka-
ko }e prositi i pametno govoriti. Do|e jednom siromah k caru da mu {to-
go| udijeli; car ga upita okle je i ko ga je nau~io mudro govoriti. Ovi mu
odgovori okle je i kako ga je k}er* nau~ila. „A k}er** tvoja od koga se nau- *{}er
**{}er
~ila?”, upita car, a siromah odgovori: „Bog je wu umudrio i na{a jadna si-
roma{tina.” Tada mu car dade trideset jaja i re~e mu: „Ponesi ovo tvojoj
k}eri* i reci joj neka mi iz tijeh jaja izle`e pilad**, pak }u je dobro daro- *{}eri
**piplad
vati, ako li pak ne izle`e, ho}u te staviti na muke.” Siromah otide pla~u-
}i u pe}inu i ka`e sve k}eri*. Ona pozna da su jaja varena, i re~e ocu da po- *{}eri
|e po~inuti a da }e se ona za sve brinuti. Otac je poslu{a i otide spavati,
a ona dohvati zemqani lonac* i stavi** na vatru pun vode i boba, pa kad *piwatu,
**nastavi
svari bob, zovne ujutro oca i re~e mu da uzme ralo i volove pak da ide ora-
ti pokraj puta kuda }e pro}i* car, i re~e mu: „Kad vidi{ cara, uzmi bob pak *pasati
sij, i vi~i: Haj, volovi, pomozi Bo`e da rodi vareni bob! Kad te car zapi-
ta kako mo`e roditi vareni bob, a ti reci: Kao i iz varenih jaja izle}i se
*piplad,
pilad*.” Siromah poslu{a k}er** pa otide te stane orati; kad ugleda cara **{}er
gdje* ide, on stane vikati: „Haj, volovi, pomozi Bo`e da rodi vareni bob!” *|e
^uv{i car ove rije~i, stane na putu i re~e siromahu: „Siroma{ane, kako
mo`e roditi vareni bob?” A on mu odgovori: „^estiti care, kao i iz vare- *piplad,
nijeh jaja izle}i se pilad*.” Doseti se** car odmah da ga je k}er*** nau~ila, **Stavi se,
pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu preda w, pa mu onda pru`i sve- ***{}er
*povjesmo
`aw* lana govore}i: „Uzmi to, i od toga ima{ u~initi debelo u`e** i je- **guminu
dra sva {to je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubi}e{ glavu.” Ovi si-
romah s velikijem strahom uzme sve`aw* i pla~u}i otide doma i ka`e sve *povjesmo
svojoj k}eri*. K}er** ga po{qe da spava obe}avaju}i da }e ona sve to u~ini- *{}eri,
ti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i re~e mu: „Na ti **[}er
ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od wega napravi kudequ i vreteno i sta-
tive i ostalo {to trebuje, pak }u wemu napraviti sve {to nare|uje.” Siro-
mah poslu{a k}er* i iska`e caru sve kao {to ga je ona nau~ila. Car ~uv{i *{}er
ovo za~udi se i stane misliti {ta }e ~initi, pa onda dohvati jednu malu
*{}eri
~a{icu i re~e mu: „Uzmi ovu ~a{icu i ponesi tvojoj k}eri* neka mi wom *preseka
isu{i* more da ostane poqe.” Siromah poslu{a i pla~u}i ponese k}eri** **{}eri
onu ~a{icu i ka`e joj sve {to je car rekao. Djevojka* mu re~e da ostavi do *\evojka
sjutra i da }e ona sve u~initi. A sjutradan zovne oca i da mu malo ku~ine* *litru stupe
i re~e: „Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva je-
zera, pak }u ja isu{iti* more.” Siromah otide i ovako caru re~e. Car vi- *presekati
de}i da je djevojka* mnogo mudrija od wega, zapovjedi mu da je dovede pred *|evojka
wega; a kad je dovede i oboje se poklone pred wim, onda je car zapita: „Po-
godi, djevojko*, {ta se mo`e najdaqe ~uti.” Djevojka** odgovori: „^estiti *|evojko
**\evojka
care, najdaqe se mo`e ~uti grom i la`.” Tada se car dohvati za bradu i obr-
nuv{i se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko vaqa moja brada.” Kad

146
 Izvorno
jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda djevojka* odgovori *|evojka
svijema da nijesu pogodili, pak re~e: „Careva brada vaqa koliko tri ki-
{e qetwe.” Car se za~udi pa re~e: „Djevojka* je najboqe pogodila.” Pa je *\evojka
onda zapita ho}e li biti wegova `ena, i da druk~e ne mo`e biti nego ta-
ko. Djevojka* se pokloni i re~e: „^estiti care, kako ti ho}e{ neka bude, *\evojka
samo molim da mi napi{e{ na karti svojom rukom, ako bi se kadgo| na me *o}erao,
rasrdio i mene od sebe oterao*, da mogu** uzeti iz dvora tvoga ono {to mi **sam gospo|a
*pasa nekoli-
je najmilije.” Car joj ovo odobri i potpi{e. Po{to pro|e neko vreme,*
ko vremena,
car se na wu razquti* i re~e joj: „Ne}u te vi{e za `enu, nego hajde iz mo- *ra`quti
ga dvora kud zna{.” Carica mu odgovori: „Svijetli care, poslu{a}u, sa-
mo me pusti da preno}im a sjutra }u po}i.” Car joj dopusti da preno}i,
onda carica kad su bili pri ve~eri, pomije{a mu u vino rakiju i neka
mirisna biqa, i nude}i ga da pije govora{e mu: „Pij, care, veselo, jer }e-
mo se sjutra rastati, i vjeruj mi da }u biti veselija nego kad sam se s to-
bom sastala.” Car se opjani i zaspi, a carica spravi ko~iju* i ponese ca- *karocu
ra u kamenu pe}inu. Kad se car u pe}ini probudi i vidi gdje je*, povi~e: *|e je
„Ko me ovdje* donese?” A carica mu odgovori: „Ja sam te donijela.” Car je *ov|e
upita: „Za{to si to od mene u~inila? Da li ti nijesam rekao da vi{e ni-
jesi moja `ena?” Onda mu ona izvadiv{i onu kartu re~e: „Istina je, ~esti-
ti care, da si mi to kazao, ali pogledaj {to si na ovoj karti potpisao:
{to mi bude najmilije u tvojemu domu, da ponesem sa sobom kad od tebe po-
|em.” Car vide}i to, poqubi je i povrate se opet u carski dvor.

RAZGOVOR O NOVELI
 Novela je narodna pripovetka bliska bajci. Od bajke se razlikuje realisti~kim sa-
dr`ajem. U woj nema, kako bi Vuk rekao, ~udesa a ono o ~emu se pripoveda moglo bi
se zaista i dogoditi. Navedi i druge razlike izme|u novele i bajke.
 O ~emu govori novela „Djevojka cara nadmudrila”? Izdvoj zanimqive i neobi~ne
situacije.
 U novelama ima i humora, nadmudrivawa, o{troumnosti. Svega toga ima i u {aqi-
voj pri~i. Po ~emu se one razlikuju? [ta misli{ o si`eu jednih i drugih pri~a?
 Re{avawe zadatka zagonetke u mnogim pripovetkama ~ini glavnu okosnicu radwe.
Po tome je novela bliska bajci. Junaci na razli~ite na~ine uspevaju da nadmudre
druge junake, da im dosko~e. Kako devojka u noveli „Djevojka cara nadmudrila” re-
{ava careve nemogu}e zahteve, zagonetke i zadatke koje on pred wu postavqa? Nave-
di zagonetke koje je devojka uspe{no re{ila.
 Kako devojka u ovoj noveli biva nagra|ena? Kako tuma~i{ wenu podvalu s pi}em?
Na koje na~ine ona uspeva da nadmudri cara?
 Razmisli o liku cara. [ta su wegove glavne odlike? Uporedi wegov lik sa likom
devojke.
 Izdvoj izreke koje devojci poma`u u re{avawu zadataka. Kakva je poruka ove novele?

147
 @ENIDBA DU[ANOVA
Narodnu epsku pesmu „@enidba Du{anova” Vuk Karaxi} je zapisao od poznatog narodnog
peva~a Te{ana Podrugovi}a.Tema ove pesme jeste juna~ka `enidba sa preprekama i pripada
tematskom krugu pesama najstarijih vremena. Srpski car Stjepan, tj. car Du{an, prema
ovoj pesmi, isprosio je devojku Roksandu, k}erku latinskog kraqa Mihaila. Latinski kraq
„Mijailo” poru~uje caru da vodi svatova koliko mu drago, ali da ne vodi svoja dva sestri}a,
Vuka{ina i Petra{ina, „dva sestri}a, dva Vojinovi}a” jer „u pi}u su te{ke pijanice, a
u kavzi qute kavgaxije, opi}e se, zametnu}e kavgu”. U strahu da se caru i ujaku ne{to ne-
prijatno ne dogodi („Latini su stare varalice, ujaka }e na{eg pogubiti, a nezvani i}i ne
smijemo”), najmla|i carev sestri} Milo{ preru{ava se u ~obansko ruho i nepozvan sa sva-
tovima odlazi, kao „mla|ano Bugar~e” po Roksandu devojku. Upravo }e on, Milo{ Vojinovi},
izvr{iti mnoge vite{ke zadatke i savladati mnoge prepreke kako bi nepozvan pomogao
svom ujaku. Na kraju pobe|uje troglavog Bala~ka vojvodu i otkriva caru da mu je sestri}. Na-
rodni peva~ je u ovoj umetni~ki sna`noj epskoj pesmi opevao prepreke na koje je nailazio
Milo{ Vojinovi} i kako ih je re{avao.Ovde je dat odlomak iz te prelepe epske pesme a ti
nastoj da pesmu pro~ita{ u celini.
(Odlomak)

Izvorno Izvorno
1 2 1
Tada Milo{ okrenu kula{a , Milo{ Voji- po planini ovce ~uvaju}i;
pak za carem ode u svatove. novi} – Voji- ne udrite, ve} ga probudite!”
novi}i su sta-
Na Zagorju susti`e svatove. ra srpska
Bude wega lale i vojvode:
Pitaju ga ki}eni svatovi: vlastelinska „Ustan, more, mla|ano Bugar~e!
„Otkud ide{, mla|ano Bugar~e?” porodica iz Bog ti staru ne ubio majku,
Milo{ im se iz daleka ka`e, Du{anovog koja te je takoga rodila
ko {to su ga bra}a nau~ila. doba i u svate caru opremila!”
Lijepo ga svati do~eka{e: 2
kula{ – kow
Kad se prenu Milo{ Vojinovi},
„Dobro do{o, mla|ano Bugar~e, te sagleda caru o~i ~arne,
nek je jedan vi{e u dru`ini!” kula{ ide s kowma carevijem;
Kad su bili putem putuju}i on pokupi dizgene kula{u,
(zlu nauku3 Milo{ nau~io 3
nauka – navika pa i{}era wega iz svatova:
kod ovaca u [ari planini, udara ga o{trom bakra~lijom7, 7
bakra~lija –
pospavati svagda oko podne): po tri kopqa u prijeko ska~e, stremen,
4
dizgen – diz- uzengija
on zadrema na kowu kula{u. po ~etiri nebu u visine,
gin, vo|ice,
Kako dizgen4 oslabi kula{u, u napredak ni broja se ne zna;
kai{i od uzda
di`e glavu, ode kroz svatove, za kowa koji se
iz usta mu `ivi ogaw sipa,
obaquje5 kowe i junake, dr`e u ruci a iz nosa modar plamen su~e.
dokle do|e kowma carevijem. Stade svata dvanaest hiqada,
5
Kako do|e, s wima u red stade. obaquje – te gledaju kowa u Bugara;
sklawa
Lale6 {}ahu biti Bugarina, kowa glede, a sami se ~ude:
al’ ne dade srpski car Stjepane: 6
lale – dvora- „Bo`e mili, ~uda velikoga!
„Ne udrite mla|ano Bugar~e! ni, doglavni- Dobra kowa, a lo{a junaka!
Bugar~e se spavat nau~ilo ci Jo{ takoga ni vi|eli nismo;

148

jedan bje{e u zeta careva,
i sada je – u Vojinovi}a”.
Gledale ga jo{ tri {i}arxije8:
jedno jeste \akovica Vu~e9,
a drugo je Nestopoq~e10 Janko,
a tre}e je mom~e Prijepoq~e;
gledali ga, pak su govorili:
„Dobra kowa mladog Bugarina!
Ba{ ga ov|e u svatov’ma nema,
ta nema ga ni u cara na{eg!
Hajde malo da izostanemo,
ne bi li ga kako izmamili.”
Kad su bili do Klisure11 blizu,
izosta{e do tri {i}arxije,
pa govore Milo{-~obaninu:
„^uje{ more, mla|ano Bugar~e,
ho}e{ dati kowa na razmjenu?
Da}emo ti kowa jo{ boqega,
i jo{ prida12 stotinu dukata,
i suvi{e ralo i volove,
pak ti ori, te se qebom rani.”
Veli wima Milo{ Voinovi}:
„Pro|’te me se, do tri {i}arxije!
Boqeg kowa od ovog ne tra`im,
ni ovoga umirit’ ne mogu;
{to }e mene stotina dukata?
Na kantar ih mjeriti ne znadem,
a brojem ih brojiti ne um’jem;
{to }e mene ralo i volovi?
Mene nije ni otac orao,
pak je mene qebom odranio.”
Tad govore do tri {i}arxije:
„^uje{ more, mla|ano Bugar~e,
ako ne da{ kowa na razmjenu,
mi }emo ga na silu oteti!”
Al’ govori Milo{ Vojinovi}:
„Sila otme zemqu i gradove,
kamo l’ mene kowa otet’ ne}e!
Volim dati kowa na razmjenu,
jer ne mogu pje{ke putovati.”
Pa ustavi svojega kula{a,
pru`i ruku ispod me|edine,
oni misle bakra~liju skida,
al’ on skida zlatna {estoperca13,
te udara \akovicu Vuka:
Izvorno Izvorno
koliko ga lako udario,
8
{i}arxija tri puta se Vu~e premetnuo.
– pqa~ka{
Veli wemu Milo{ Vojinovi}:
9
\akovica „Toliki ti rodili grozdovi
Vu~e – Vuk iz u pitomoj tvojoj \akovici!”
\akovice Pobje`e mu Nestopoq~e Janko,
10
sti`e wega Milo{ na kula{u,
Nestopoq~e
– takav grad udari ga me|u ple}i `ive,
nije poznat ~etiri se puta premetnuo:
„Dr`’ se dobro, Nestopoq~e Janko!
Tolike ti jabuke rodile
u pitomu Nestopoqu tvome!”
11
Klisura Bje`i jadno mom~e Prijepoq~e,
– pored mesta dosti`e ga Milo{ na kula{u,
Ka~anika te i wega kucnu {estopercem,
sedam se je puta premetnulo:
„Dr`’ se dobro, mom~e Prijepoq~e!
Pa kad do|e{ Prijepoqu tvome,
14
povali se me|u |evojkama Le|an
12
prida – do-
|e s’ oteo kowa od Bugara!” – grad o kome
datak, naknada
se peva u pes-
Pa okrenu kowa za svatovi.
mama, ali se
Kad do|o{e bijelu Le|anu14, ne zna o kom
razape{e po poqu {atore. gradu je re~
Zob izi|e kowma carevijem15,
15
zob izi|e ko-
nema ni{ta kowu Milo{evu.
wma carevijem
Kad to vi|e Milo{ Vojinovi}, – podeli{e
uze torbu na lijevu ruku zob carevim
od zobnice jedne te do druge, kowima
dok je svoju punu napunio.
Pa on ode tra`it mehanxiju:
„Mehanxija, daj da pijem vina!”
Mehanxija wemu odgovara:
„Id’ odatle, crni Bugarine!
Da s’ donio Bugarsku kopawu,
ako bih ti i usuo vina;
za te nisu ~a{e pozla}ene!”
Pogleda ga Milo{ poprijeko,
udari ga rukom uz obraze:
koliko ga lako udario,
tri mu zuba u grlo sasuo.
Moli mu se mladi mehanxija:
„Ne udri me vi{e, Bugarine!
Bi}e tebe vina izobila,
ako caru ne}e ni dostati.”
13
{estoperac Milo{ vi{e ne {}e ni iskati,
– buzdovan sa
ve} sam uze, pak se napi vina.
{est pera
149

Dok se Milo{ malo pona~ini16,
u tom svanu i ogranu sunce.
Al’ povika sa grada Latin~e:
„Oj ~uje{ li, srpski car-Stjepane,
eto doqe pod gradom Le|anom
izi{o je kraqev zato~ni~e17,
zove tebe na mejdan18 juna~ki;
vaqa i}i mejdan dijeliti,
ili ne}e{ odavde izi}i,
ni izvesti svata nijednoga,
a kamo li Roksandu |evojku19!”
Kad to za~u srpski car-Stjepane,
on telala20 pusti u svatove,
telal vi~e i tamo i amo:
„Nije l’ majka rodila junaka
i u svate caru opremila,
da za cara na mejdan izi|e?
^estita bi wega u~inio.”
Al’ se nitko na}i ne moga{e;
Car s’ udari rukom po koqenu:
„Jao mene do Boga miloga!
Sad da su mi dva sestri}a moja,
dva sestri}a, dva Vojinovi}a,
sad bi oni na mejdan izi{li.”
Istom care u besjedi bje{e,
Milo{ ide, a kula{a vodi
do pred {ator srpskog
car-Stjepana:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da ja idem na mejdan u poqe?”
Veli wemu srpski car-Stjepane:
„Jest slobodno, mla|ano Bugar~e,
jest slobodno, al’ nije prilike;
ako zgubi{ mlada zato~nika,
~estita }u tebe u~initi.”
Uzja Milo{ pomamna kula{a,
pa okrenu od b’jela {atora
zametnuv{i kopqe naopako.
Govori mu srpski car-Stjepane:
„Ne nos’, sinko, kopqe naopako,
ve} okreni kopqe u napredak,
jer }e ti se smijati Latini.”
Veli wemu Milo{ Vojinovi}:
„^uvaj, care, ti gospodstva tvoga;
ako mene do nevoqe bude,
ja }u lasno21 kopqe okrenuti;
ako li mi ne bude nevoqe,
Izvorno Izvorno
16
pona~initi doneti ga mogu i ovako.”
se – popra- Pa otide niz poqe Le|ansko.
viti se, pot-
Gledale ga latinske |evojke,
krepiti se
gledale ga, pak su govorile:
17
zato~nik „Bo`e mili, ~uda velikoga!
– borac koji Kakva je to careva zamjena?
se bori Ta na wemu ni haqina nema!
umesto nekoga
Veseli se, kraqev zato~ni~e,
18
mejdan nema{ na {to sabqe izvaditi,
– borba, nit’ je ima{ o {to krvaviti.”
dvoboj U to doba do|e do {atora,
19
|e zato~nik sjedi pod {atorom,
Roksanda
za kopqe je svezao dorata22.
– Du{anovu 22
Veli wemu Milo{ Vojinovi}: dorat
`enu Jelenu u
– kow mrke
narodnoj pes- „Ustan’ more, bijelo Latin~e,
boje
mi zovu da juna~ki mejdan dijelimo!”
Roksanda Al’ govori bijelo Latin~e:
20
„Id’ odatle, crni Bugarine!
telal
– glasnik Nemam o {to sabqe poganiti,
kad na tebe ni haqina nema.”
Ra`quti se Milo{ Vojinovi}:
„Ustan’ more, bijelo Latin~e!
Na tebe su poboqe haqine,
s tebe }u ih na sebe obu}i!”
Tad’ Latin~e na noge posko~i,
pak posjede pomamna dorata,
odmah ode poqem razigravat.
Milo{ wemu stade na biqezi.
Baci kopqe bijelo Latin~e
na Milo{a u prsi juna~ke;
Milo{ dr`i zlatna {estoperca,
na wega je kopqe do~ekao,
prebio ga na tri polovine.
Veli wemu bijelo Latin~e:
„^ekaj malo, crni Bugarine,
lo{e su mi kopqe podmetnuli,
dok otidem da kopqe prom’jenim.”
Pak pobje`e preko poqa ravna.
Al’ povika Milo{ Vojinovi}:
„Stani malo, bijelo Latin~e,
milo bi ti bilo pobjegnuti!”
Pak po}era po poqu Latin~e,
do}era ga do le|anskih vrata,
al’ le|anska vrata zatvorena.
Pusti kopqe Milo{ Vojinovi}
te prikova bijelo Latin~e,
21
lasno - lako
150

prikova ga za le|anska vrata,
pak mu rusu odsije~e glavu,
kula{u je baci u zobnicu;
pa uvati wegova dorata,
odvede ga caru ~estitome:
„Eto, care, zato~nika glave!”
Car mu dade blago nebrojeno:
„Idi, sinko, te se napij vina;
~estita }u tebe u~initi!”
Tek {to Milo{ sjede piti vina,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Eto, care, pod Le|anom gradom
na livadi tri kowa viteza,
pod sedlima i pod ratovima,
i na wima tri plamena ma~a,
vrhovi im nebu okrenuti:
da presko~i{ tri kowa viteza!
Ako li ih presko~iti ne}e{,
ne}e{ izi}, ni izvest |evojke.”
Opet viknu telal po svatov’ma:
„Nije l’ majka rodila junaka
i u svate caru opremila,
da presko~i tri kowa viteza
i na wima tri plamena ma~a?”
Taj se junak na}i ne moga{e.
Al’ eto ti mlada Bugarina
pred {atora srpskog car-Stjepana:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da presko~im tri kowa viteza?”
„Jest slobodno, moje drago d’jete!
Nego skini bugar-kabanicu:
Bog ubio onoga terziju23,
koji ti je toliku srezao24!”
Govori mu Milo{ Voinovi}:
„Sjedi, care, pak pij rujno vino,
ne brini se mojom kabanicom;
ako bude srce u junaku,
kabanica ne}e ni{ta smesti:
kojoj ovci svoje runo smeta,
on|e nije ni ovce ni runa!”
Pa on ode u poqe le|ansko.
Kada do|e do dobrijeh kowa,
on provodi svojega kula{a,
pa kula{u svome progovara:
„^ekaj mene u sedlo, kula{u!”
A on pro|e s one druge strane,
Izvorno Izvorno
zaigra se preko poqa ravna
i presko~i tri kowa viteza
i na wima tri plamena ma~a,
ustavi se na svojem kula{u;
pa on uze tri kowa viteza,
odvede ih srpskom car-Stjepanu.
Malo vreme zatim postajalo,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Hajde sada, care Srbqanine,
pod najvi{u kulu u Le|anu,
na kuli je kopqe udareno,
na kopqu je od zlata jabuka:
ti strijeqaj kroz prsten jabuku!”
Milo{ vi{e ne {}e ni ~ekati,
ve} on pita cara ~estitoga:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da strijeqam kroz prsten jabuku?”
„Jest slobodno, moj ro|eni sinko!”
Ode Milo{ pod bijelu kulu,
zape strjelu za zlatnu tetivu,
ustrijeli kroz prsten jabuku,
pak je uze u bijele ruke,
odnese je caru ~estitome.
Lijepo ga care obdario.
Malo vreme zatim postajalo,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Eto, care, pod bijelom kulom
izi{la su dva kraqeva sina,
izveli su tri l’jepe |evojke,
tri |evojke, sve tri jednolike,
i na wima ruho jednoliko:
idi poznaj koje je Roksanda;
23
terzija ako li se koje druge ma{i{,
– kroja~
ne}e{ izi}’ ni iznijet’ glave,
24
srezati a kamoli izvesti |evojke!”
– skrojiti Kad je care r’je~i razumio,
On doziva Todora vezira25:
„Idi, slugo, te poznaj |evojku!”
25
vezir
Todor mu se pravo kunija{e:
– doglavnik
„Nijesam je, care, ni vi|eo,
jer su mi je po mraku izveli,
kada sam je ja prstenovao”.
Car s’ udari rukom po koqenu:
„Jao mene do Boga miloga!
Nadmudrismo i nadjuna~ismo,
pak nam osta cura na sramotu!”
151

Kad to za~u Milo{ Vojinovi},
on otide caru ~estitome:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da ja poznam Roksandu |evojku?”
„Jest slobodno, moje drago d’jete,
al’ je jadno u te pouzdawe:
kako }e{ ti poznati |evojku,
kad je nigda ni vi|eo nisi?”
Al’ govori Milo{ Vojinovi}:
„Ne brini se, care gospodine!
Kad ja bijah u [ari planini
kod ovaca dvanaest hiqada,
za no} bude po trista jawaca;
ja sam svako po ovci poznav’o;
Roksandu }u po bra}i poznati”.
Veli wemu srpski car – Stjepane:
„Idi, idi, moje drago d’jete!
Ako Bog da, te pozna{ Roksandu,
da}u tebe zemqu Skenderiju26
u dr`avu za `ivota tvoga.”
Ode Milo{ niz poqe {iroko.
Kada do|e |e stoje |evojke,
zbaci s glave bugarsku {ubaru,
skide s le|a bugar-kabanicu
(zasija se skerlet27 i kadifa,
zasja{e se toke28 na prsima
i zla}ene kov~e29 na nogama:
sinu Milo{ u poqu zelenu
kao jarko iza gore sunce!)
pak je prostre po zelenoj travi,
prosu po woj burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe;
tad’ izvadi ma~a zelenoga,
Izvorno Izvorno
pa govori trima |evojkama:
„Koja je tu Roksanda |evojka,
nek savije skute i rukave,
neka kupi burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe;
ako li se koja druga ma{i,
vjera moja tako mi pomogla,
osje}’ }u joj ruke do lakata!”
Kad to ~u{e tri l’jepe |evojke,
obje krajwe sredwu pogleda{e,
a Roksanda u zelenu travu;
savi skute i svil’ne rukave,
pak pokupi burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe;
a |evojke dvije pobjego{e.
26
Skenderija Ali Milo{ ute}’ im ne dade,
– zemqa oko
ve}e obje uvati za ruke,
Skadra
sve tri vodi pred cara Stjepana;
27
skerlet caru dade Roksandu |evojku,
– crvena ~o- i dade mu jednu uz Roksandu,
ha, kadifa, a tre}u je sebe ustavio.
ili neka dru-
Car Milo{a me|u o~i qubi,
ga skupocena
tkanina al’ jo{ ne zna tko je i otkud je.
28
toke
– plo~ice od
zlata ili sre-
bra na prsima
29
kov~e
– kop~e
152
 RAZGOVOR O PESMI
 Mnoge epske narodne pesme govore o `enidbi poznatih istorijskih li~nosti. Tako je i u ovoj
pesmi koja govori o `enidbi cara Du{ana. Kakva juna~ka dela mora da ispuni car ili wegov
zamenik da bi odveo devojku? Navedi zajedni~ka mesta ve}ine pesama koje se bave ovom temom!
 Zajedni~ki, internacionalni motivi svojstveni su i pesmi „@enidba Du{anova”. [ta ~ini
uspon i kulminaciju wene radwe?
 Car mora da re{i zadatke koje pred wega postavqaju Latini. Navedi ih. Kako ih Milo{ re-
{ava?
 Izreke su ~esto u funkciji si`ejnog razvoja. Izdvoj ih i bli`e odredi wihovu ulogu.
 Kako je profilisan epski lik Milo{a Vojinovi}a? [ta je glavna mana carevog lika?
 Kako narodni pesnik slika Latine? [ta se mo`e nau~iti iz ove pesme?

153
154
 SADR@AJ
I
NEBESKA REKA .............................................................5
Jovan Du~i}: Poqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Stevan Rai~kovi}: Bajka o livadi i skakavcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Desanka Maksimovi}: Poko{ena livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Krstivoje Ili}: Leptir i ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Stevan Rai~kovi}: Leto na visoravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Danilo Ki{: De~ak i pas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Mihail Qermontov: Jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Grozdana Oluji}: Nebeska reka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Vojislav Ili}: Zimsko jutro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Ivo Andri}: Mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Vila zida grad (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Vilina gora (narodna bajka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

II
DOMOVINA – TO SU SVI NA[I SNOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Vasko Popa: Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Devoj~ica i kr~ag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Branko Radi~evi}: \a~ki rastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Vuk Stef. Karaxi}: @itije Ajduk-Veqka Petrovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Du{an Vasiqev: Domovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Miodrag Pavlovi}: Zora u Kareji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Jovan Jovanovi} Zmaj: Pesma o pesmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Dobrica Eri}: Va{ar u Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Sveti Savo (narodna epska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Ma~kova `enidba (narodna pri~a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

III
KROZ VASIONU I VEKOVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
@il Vern: Nestali kontinent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Zagonetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Nikola Tesla:
Be`i~ni predajnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Bespilotne lete}e ma{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Branko Miqkovi}: Pesma o cvetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Veselin ^ajkanovi}:
Sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Milovan Danojli}: Najve}a zagonetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Milutin Milankovi}: Kroz vasionu i vekove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Pavle Sofri} Ni{evqanin: Glavnije biqe u narodnom verovawu . . . . . . . . . . . . 72
Ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Dub . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Bosiqak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

155
 Poslovice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Danijel Defo: Robinson Kruso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

IV
MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Miroslav Anti}: [a{ava pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Tiodor Rosi}: Soko i vrapci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Branko V. Radi~evi}:
Kad mati mesi medewake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Kad otac bije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Stevan Sremac: ^i~a Jordan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Boris Pasternak: Prvi sneg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Ivan Cankar: Desetica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Aleksandar Vu~o: Moj otac tramvaj vozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Branislav Nu{i}: Hajduci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Uro{ i Mrwav~evi}i (epska narodna pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Milovan Gli{i}: Prva brazda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

V
SMEH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Du{an Radovi}: Kapetan Xon Piplfoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Imam ku}u (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Mi{ poseja proju (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Mark Tven: Tom Sojer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Enciklopedije i ~asopisi za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Mamuti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Ma~ka ribolovac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Istine i zablude o gusarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Branislav Petrovi}: I re~e veverici veverac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Ero s onoga svijeta (narodna pri~a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Vuk Milatovi}: Cvr~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Branislav Nu{i}: Kirija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Krepao kotao (narodna pri~a). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

VI
DEVOJKA CARA NADMUDRILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Svetislav Mandi}: An|eo iz Mile{eve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Qubi{a \oki}: Biber~e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Obredne narodne kalendarske pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Gustav [vab: Pri~e iz klasi~ne starine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Prometej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Sizif . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Tantal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Vojevao Beli Vide (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Djevojka cara nadmudrila (narodna novela) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
@enidba Du{anova (narodna epska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

156
 Vuk Milatovi}
Tiodor Rosi}
^AROBNA ^ITANKA
~itanka za peti razred osnovne {kole

Izdava~
SRPSKA [KOLA, Beograd, Nu{i}eva 6

Za izdava~a
Nenad Jerosimi}

Urednik
prof. dr Tiodor Rosi}

Ilustracije
Rade Markovi}

Grafi~ka oprema
Sa{a Stefanovi}

Korektura
Spomenka Tripkovi}

Priprema za {tampu
Negativ, Beograd

[tampa
Merlin co, Vaqevo

Tira` 5000

Beograd, 2010.

157